Шта је метода васпитно-образовног рада?Методе васпитно-образовног рада у

предшколском добу су путеви, начини и поступци помоћу којих васпитач саопштава деци знања, учи их вештинама, богати њихово сазнање, формира код њих моралне представе, развија њихове личне особине и формира навике пристојног понашања.

МЕТОДЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА ЗА УПОЗНАВАЊЕ ОКОЛИНЕ

Метода разговораМетода усменог излагањаМетода рада са текстомМетода цртањаМетода демонстрирањаМетода експерименатаМетода игре

ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНЕ МЕТОДЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

метода усменог излагањаметода разговораметода читања и рада на тексту

УСМЕНО ИЗЛАГАЊЕ У АКТИВНОСТИМА УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ приповедање- излагање о стварним догађајима, како би се

код детета побудила осећања која би изазвала и доживљавање онога о чему се излаже;

описивање- сликање речима, због чега је обично утемељено на директном посматрању. Васпитач мора добро да познаје садржаје које описује деци. У предшколско доба, деца описују разне предмете ( кревет, сто, књигу, играчку и слично), појаве које посматрају( залазак сунца облаке, лед, кишу и слично), ствари и појаве по сећању ( своју собу, купатило и слично), догађаје ( прославе рођендана, летовање, зимовање, боравак у неком месту и слично);

објашњавање – мисаоно - вербална активност којом се тумаче поједине појаве и процеси у окружењу. Објашњавају се апстракције, генерализације и слично. Васпитач треба непознате садржаје о природи и друштву деци да објашњава на основу њима познатих садржаја, као и да провери јесу ли деца схватили објашњено;

извештавање - треба посебно неговати у излагању васпитача, нарочито при посматрању, извођења практичних радова и експеримената

МЕТОДА РАЗГОВОРА

катехетички разговор- састоји се од краћих питања и одређених одговора

развојни (хеуристички) разговор - васпитач поставља подстицајна, прикупљајући успешне одговоре

слободни разговор - сличан је разговору у свакидашњем животу

дискусија (полемика, дебата, расправа) - облик је разговора у којему се супростављају мишљења о одређеној теми (деца могу да дискутују о значају појединих занимања, прању руку пре и после јела, односу према животињама и биљкама). Улога дискусије је да код детета потакне заузимање личног става према ономе о чему се дискутује

олуја идеја - начин решавања идеја, тако што свако од детета износи своју идеју, примедбу, досетку и слично како би решио одговарајући проблем

Захтеви за постављање питања предшколском детету

При постављању питање васпитач треба да :прилагоди избор речи и садржаја питања деци;по потреби поставља потпитања;искористи дечије одговоре (чак и нетачне);изабере добар тренутак за постављање питања и одреди

примерену паузу између питања;прогресивно повећа сазнајне захтеве кроз низ питања

вишег реда;избегава питања на која деца не могу дати одговоре

(због незнања или недостатка искуства);избегава алтернативна питања (Имају ли птице крила?);избегава сугестивна питања (Да ли се свећа топи?);избегава питања која сугеришу погрешан одговор;неодређена и вишезначна питања (Какво је годишње

доба зима?);предугачка, сложена, вишеструка

МЕТОДА РАДА СА ТЕКСТОМ

Текстови могу да буду: научно - поуларни чланци, прлагођени

узрасту деце,приче о природи, биљкама и животињама;информације о одређеним друштвеним

збивањима;описи одређених природних појава, са

нагласком на узрочно - последичне везе;описи далеких крајева,одређених

занимања и слично

МЕТОДА ЦРТАЊА Цртежи су нарочито погодни када је деци тешко да речима

објасне неки предмет, појаву, занимање, друштвени садржај и слично. Цртежима се могу приказати:

различите природне појаве која деца посматрају (падање кише, залазак сунца, дуга, магнетне особине, електрицитет и слично);

различити природни материјали (вода, ваздух, песак, шљунак, гвожђе и слично);

биљке и њихова грађа;животиње;животна станиште (њиве, ливаде, шуме и слично);друштвени догађаји (прославе рођендана, славе, Божића и

слично);породица, рођаци, пријатељи;улица;разне друштвене институције (продавница, амбуланта,

пошта , вртић и слично) и слично.

Врсте задатака за децу путем цртежа

Задаци се могу поставити помоћу цртежа тако да деца:

попуњавају (обележавају) цртеже праве редослед у цртежу на основу цртежа дају одговоре приказују експерименте, процесе (нпр. падање кише)

коришћењем цртежа.

 

 

МЕТОДА ДЕМОНСТРАЦИЈЕ – демонстрациони експерименти

Под демонстрационим експериментом се подразумева извођење експеримената пред децом. Оглед може да изведе васпитач или дете. Деца посматрају оглед најчешће само помоћу чула вида и чула слуха.

Основни захтев за примену демонстрационог експеримента за упознавање околине је да демонстрациони оглед мора да се изводи у одређено кратко време и да представља целину са осталим излагањем васпитача.

Сврха примене демонстрационог експеримента у упознавању околине је:

мотивација детета да проучавају природу;објашњење одређеног принципа или примене;обезбеђивање различитих фаза учења и размишљања;обезбеђивање задовољења интересовања детета о природи;обезбеђивање неке вежбе или методе рада на

одговарајућем примеру

Принципи извођења демонстрационог експеримента

васпитач (дете) би требало да објасни деци основне принципе извођења експеримената;

деца се морају упознати са материјалом и прибором који ће се користити за извођење експеримената;

васпитач (дете) мора јасно и прецизно да изводи оглед;

деца морају активно да посматрају извођење експеримената;

после изведеног експеримената васпитач и деца би требало заједно да донесу одговарајуће закључке на основу добијених резултата експеримената.

Пример 1. – Да ли је лакше пливати у мору или базену?Потребни материјал и прибор: две чаше,

со, јаја, вода, кашикицаУпутство за васпитача: У једну чашу

васпитач ће сипати до половине воду и у њу растворити три кашичице соли. Затим ће у њу полако сипати чисту воду, да полако тече по стаклу са стране, никако левком. У чашу ће полако спустити јаје. У другу чашу се сипа иста количина воде ( као у првој, само без соли) и спусти се јаје. Разговарати са децом о посматраној појави.

Недостаци демонстрационих експеримената

неједнака ангажованост чула дететанедовољна активност детета током

извођења експерименатанепотпуна заинтересованост детета за

посматрање експерименатапотешкоће да се одржи активна пажња

детета, нарочито у битним деловима експеримената;

не развија у правом смислу самостални истраживачки рад детета.

Васпитачи би требало не само добро да изведу демонстрациони оглед, на основу упутстава из уџбеника, односно практикума, већ и да буду креативни у предлагању евентуалних модификација демонстрационог експеримената, како у погледу материјала, тако и у погледу прибора и неких етапа у извођењу експеримената. Они би требало да сакупљају најважније демонстрационе огледе који су неопходни у наставној пракси, односно да их бележе у посебну свеску или картон.

Захтеви за прибор у демонстрационом огледу

прибор мора да буде довољно велик, тако да се види и из највеће даљине у просторији;

прибор мора да буде једноставан. Све сувишно би требало изоставити како би се могла јасно да уочи појава која се демонстрира;

прибор мора да буде чист;прибор не би требало да стоји директно на столу

за извођење експеримената, како би деца могли несметано да посматрају демонстрациону појаву.

материјал и прибор који су потребни за реализацију експеримената у упознавању околине могу лако да се набаве

МЕТОДА ЕКСПЕРИМЕНТА

Дете кроз експерименталну наставу објашњава, доказује, црта, саопштава, дискутује са своје тачке гледишта са другима. Оно прелази четири важна момента у конструкцији сазнања:

формулише најадекватније питање, води истраживање, одговара на питања и саопштава шта види, односно мисли.

Хеуристички експериментомогућава стварање првих представа и појмова.

Користи се при изучавању природног садржаја за који деца немају јасне или никакве представе и појмове;

Пример 2. ПлутањеПотребан прибор и материјал: пластелин, четири

кликера, стаклена посуда са водомУпутство за извођење ексепримента: У стаклени суд

сипати воду и ставити четири кликера. Направити од пластелина четири мале куглице (сличне кликерима) и ставити их у суд са водом. У оба случаја, кликери и пластелин су потонули. Затим треба извадити кликере и пластелин из воде. Од пластелина направити плитко (спљоштено) корито и на њега ставити кликере. Корито ставити у суд са водом. Деца ће открити да када се од пластелина направи корито (чамац), да се тада пластелин пуни ваздухом, због чега плута по води.

Експерименти изненађења

експеримент чији резултат противречи ученичким представама и схватањима. Управо противречност побуђује интересовање деце и допушта им да се детаљније упознају са одговарајућим наставним садржајем

Пример 3. Бојење цвећа

УПУТСТВА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЕКСПЕРИМЕНТА

За извођење експеримента потребно је да деца добију упутства од стране васпитача. У настави познавања околине могу се применити усмена и писмена упуства у виду цртежа. Писмена упуства могу да се дају у виду листића, на коме је нацртан ток експеримента. Ова писмена упутства захтевају додатна усмена упутсва васпитача. Пре извођења експеримента било би добро да васпитач провери да ли су деца правилно усвојила упутства.

МЕТОДА ИГРЕпредшколско дете учи и ради у игри, дете учи играјући

се!група дидактичких игара има посебно место у систему

метода васпитно-образовног рада у предшколско добаигре разним играчкама и природним материјалима су

најбољи пут за упознавање материјалне стварности детета

организоване, стваралачке игре имају такође посебан значај (уживљавање у улогу одраслих, нпр. игре трговине или саобраћаја, коју заједно припремају деца и васпитач)

дидактичке игре за развој способности и мишљења (нпр. дете мора одређену животињу сврстати у одговарајућу групу, или разврстати воће и поврће,слике разврстати према годишњем добу, затим игре меморије, ...)

Карактеристике дечје игре

У игри дете показује да може и уме:да користи своју самосталност и слободу,

своје способностида само истражује и открива разне

могућности и решења проблемада усмери акцију на себеда искаже и испуни своје унутрашње

потребеда се посвети нећему што у га у неком

тренутку покреће

Дете старосне доби од 18 до 24 месеца

Експлоративне игре предметима код детета се у овоме узрасту још више развијају. Све што је ново у околини привлачи пажњу детета и оно му, после устезања (док се не увери да је то ново и безопасно), прилази и упознаје га активно делујући на њега (пипањем, њушкањем, ударањем, стављањем у уста, разгледањем, ослушкивањем) или доводећи у међусобни однос различите предмете (као што је слагање коцки, низање перли, стављање дугмића у посуду, сипање песка или воде, шкрабање по папиру итд.).

Игре представљања (симболичке или имагинативне игре, игре маште) -18 до 24 месеципостају чешће, стабилније су, дуже трају,

сложеније су. предмет играња сада су све људске активности

које дете посматра код одраслих: „храњење“ (себе, лутке, друге особе), „спавање“ и „успављивање“ (лутке), „послуживање“ („гостију“), „читање“, „писање“, „вожња“ (аута) итд.

поред једнократних поступака (на пример, само „пијење“ из празне чаше) у овом узрасту се појављаују зачеци драмских игара тј. повезивање неколико игровних радњи у малу причу, догађај (на пример, деца „послужују госте“, а онда сви „гости“ „пију“ из празних чаша).

Дете старости од 24 до 36 месеци

Експлоративне (истраживачке) игре су и даље врло честе и занимљиве за децу. Истраживање активности ће изазвати свака новина у ситуацији, сваки нови предмет. Посебно су међу овим играма за децу овог узраста интересантне оне игре које се састоје у испитивању могућности комбиновања предмета (довођења у међусобне просторне, механичке, статичке или само визуелне односе различитих предмета). Те игре у овом узрасту постају праве конструктивне игре, игре грађења. Међу тим играма најчешће су грађење помоћу коцки („кула“, „мост“, „воз“, „капија“), игре пластелином, игре песком и песком и водом, игре хартијом (гужвање, цепање, лепљење) итд.

Игре представљања – 24 до 36 месеци

Игре представљања (симболичке игре) у овом узрасту добијају прави полет. Поред игара представљања појединачних радњи, сада се јављају сложеније комбинације игровних радњи. Помоћу таквих радњи дете већ саставља малу драмску причу (представу). У ту причу укључене су поред игровних радњи и симболички предмети (једини предмети који представљају друге), увелико се укључује говор као елемент од кога се гради игра (на пример, ако не постоји одговарајућа играчка дете неки предмет именује оним што му је потребно за игру), јављају се игре улога (дете у игри узима улогу одређене особе, на пример, постаје „мама“). Појава оваквих игара улога је новина овог узраста и посебно је значајна за социјално-емоционални развој детета јер омогућава детету да у току играња различитих улога искуси каква је специфична улога сваке личности.

Пример 1. Заспало чудовиште (3-7 година)

Деца су подељена у две екипе. Замишљају да су становници једног места у које је дошло чудовиште и отело им све благо. Сада су изгубили све што су имали, немају храну, јер је чудовиште све сакрило у пећину (импровизује се простор у соби), легло испред пећине и заспало. Чудовишта могу дуго и чврсто да спавају, ако их нико не пробуди. Међутим, ако их неко пробуди, они су врло окрутни. Задатак обе групе је да покушају да спасу благо (храну), односно да га узму из пећине. Заједно смишљају начин на који ће то урадити. На крају се разговара о сарадњи.

Пример 2. Како се ко осећа – развијање свести о себи и другима

Директно или уз помоћ лутке васпитачица прича деци мале причице које представљају проблемске ситуације:

- Марко је возио бицикл и пао...- Милици се поломила играчка...- Две најбоље девојчице су се посвађале...- Драгану је дошао тата са дугого пута...Затим васпитачица пита децу да кажу како

су се осећала, шта су говорила у тој ситуацији, како би се они осећали и шта би рекли да се то њима догодило

Пример 3. Игре улога – стављање у позицију другога (3-7 година)

МргудКад би ...проговорили:- Варијанта 1 – у средину се стави лутка и

одреди се у ком је односу лутка са њима (сестра, мама, тата, бака...)

- Варијанта 2- у средину се стави играчка, а деца замишљају да су они та играчка и говоре како се осећају

Пример 4. Игра комуникације Телефонирамо

Деца седе у два полукруга, једни наспрам других. Васпитачица седи између њих, она је телефонска централа и повезује двоје деце тако што их прозове и предложи тему разговора. Деца глуме пантомимом, мимиком и вербалним дијалогом. Остали посматрају колико је разговор био богат и бирају пар са најдужим разговором. Задаци се крећу од једноставнијих ка сложенијима: дете у вртићу и родитељ на послу, дете и бака и дека, рођенданска честитка, догађај из дома здравља и сл.

У игри драме и позориштадете може да буде упућено на деловање и

искуство драмске акције које укуљчују његово целокупно биће

да буде активно и партиципативнода пређе пут од предлагача до активног

учесника у заједничким игровним активностима

да стваралачки открива себе и свет кок себе, да истражује своја понашања и односе са тим светом и да о том свету проговори

Игре драме и позоришта пружају могућност за комбиновање облика рада

у групи, али са целом групому групи, а ли у којој свако дете ради

индивидуалноу групи, али су активности у паровимау групи, али су активности у малим

групамау групи, али су активности на посебан

начин фронталне или презентацијске

Драмске игре и вежбе

слободне и спонтане дечје драмске игрепознате и преуређене традиционалне и

народне дечје игре са драмским елементима

познате или новије вежбе и игре, као посебне уводне драмске активности

Пример 5. Игре представљања животиња,,Погледајте ме добро! Да ли сте видели

какав велики и диван реп ја имам? Он ми служи да се верем по дрвећу, а могу вам рећи и као кишобран. Моја бундица може бити црна, црвена или смеђа. По цео дан скачем и скупљам храну: лешнике, орахе, жирове, шишарке, гљиве и још понешто. Све то остављам у своје оставе у дрвећу. Кажу ми да сам хитра, спретна и брза. А како иначе да се одбраним од својих непријатеља, кад сам тако мала?”

Пример 5. Игре представљања биљака,,Децо, да ли сте читали бајку Принцеза на

зрну грашка? Не, нећу вам је испричати. Наговорите васпитачицу да вам је прочита! Моја зелена зрна која ви једете живе у кућици која се зове махуна.У једној махуни живи њих 4-5. та зелена зрна називају се семена. То семе је врло здраво. Немојте да чујем да неко не воли да једе грашак! Па, како ви мислите да порастете, ако ме не једете?”

Пример 6. Игре са драмским елементимаИгра куће ( картонске кутије, сточићи,

столице, јастуци, веће лутке, простирке, штапии, коцке, посуде, доста ситног материјала...)

Игра болнице

Пример 6. Игре са драмским елементимаИгра паука и муве: (млађи) Деца се ухвате за руке и стану у круг. Они су

паукова мрежа. Остала деца су изван круга и они су муве. Паукова мрежа подиже и спушта руке и тако се покреће да ухвати муве. Муве зујећи улећу у паукову мрежу и излећу из паукове мреже.

(старији)Деца се ухвате за руке и стану укруг. Они су паукова мрежа. Једно дете из круга је паук.Остала деца су изван круга и они су муве. Како паук подиже и спушта руке или чучне, тако се покреће и паукова мрежа. Муве треба зујећи да улећу и излећу из паукове мреже а да их паукова мрежа не додирне. Коју муву паукова мрежа додирне, та мува пада, окреће се зујећи око себе, укочи се и остане тако лежећи док се игра не заврши. Игра је завршена кад све муве леже, а остане само једна која постаје у следећој игри паук.

Пример 6. Игре са драмским елементима Игра ДА – Не: Две мање групе или цела група подељена на два дела. Назваћемо

их: они који говоре ДА и они које говоре НЕ... Они који говоре ДА и они који говоре НЕ стоје једни насупрот других и воде дијалог, али тако да уместо речи употребљавају само ДА или НЕ. Они кји су били ДА могу после да буду НЕ и обрнуто. Уместо ДА-НЕ могу да се изговарају друге речи (црно-бело, лепо-ружно, слатко-кисело...) уз појачан покрет и снажно изражавање емоција.

...РАЗГОВОР: Једна страна говори само ДА , а друга НЕ. Разговор може да буде свакодневни сусрет на улици од поздрава при сусрету, при одласку, разговор о некоме, нечему јако лепом, о кувању ручка...

...РАЗГОВОР И СУКОБ: Једна страна говори само са ДА, а друга само са НЕ...Разговор постаје свађа, неслагање, оштро препирање, грдња, нападање, плакање, оптуживање, одбијање

...РАЗГОВОР, СУКОБ И ПОМИРЕЊЕ: Једна страна говори само са ДА, а друга само са НЕ... Разговор који постаје сукоб прелази у објашањавање, молбу, умиљавање, обећање...Она страна она страна која осети да може да пристане на понуђено, пружа руке другој страни, прихвата помирење изговарајући еихову реч.