MeĎunarodna ekonomija

i

makroekonomska politika

Teorija meĎunarodne trgovine

• klasična teorija meĎunarodne trgovine-Smit i Rikardo

• Smit – osnovni motiv meĎunarodne trgovine su različiti apsolutni troškovi proizvodnje u pojedinim zemljama (manji troškovi-efikasnija proizvodnja), i da treba izvoziti dobra čiji su troškovi niži nego kod zemalja uvoznica, odnosno da treba uvoziti dobra čiji su troškovi niži u zemljama izvoznicama;

• Smit – da zemlje sa apsolutnim prednostima treba da se specijalizuju za proizvodnju odreĎenih dobara;

• trgovina roba proizvedenim na osnovu apsolutnih vrednosti izmeĎu zemljama ima veće koristi, nego kada bi proizvodila robe kod kojih nema apsolutne prednosti;

• apsolutne prednosti – prirodni klimatski uslovi, rudna bogatstva, radni resursi, stečene navike, dostignuta tehnologija);

Teorija meĎunarodne trgovine

• Rikardo – nastavak Smitovog učenja i formulisao je

toriju komparativnih prednosti;

• ova teorija ima polazište da specijalizacija na osnovu

apslutnih prednosti ne smeta uzajamno korisnoj

trgovini čak ni u slučaju kada jedna zemlja ima

apsolutne prednosti u proizvodnji svih roba;

• u tom slučaju se zemlja odlučuje za najefiksaniju

proizvodnju;

• za specijalizaciju pojedinih zemalja u proizvodnji

odreĎenih roba koriste se komparativni (relativni)

troškovi iz kojih proizilaze odgovarajuće prednosti;

Teorija meĎunarodne trgovine

• primer: Engleska i Portugalija-razmena sukna i vina

• Engleska: za 25 m sukna potrebno je 100 ljudi u toku jedne

godine;

• Portugalija: za 50 litara vina potrebno je 120 radnika u toku

jedne godine, i gde Portugalija ima apsolutne prednosti jer za

istu proizvodnju sukna vina joj je potrebno od 90 i 80 radnika u

toku godine (apsolutna prednost u proizvodnji sukna i vina);

• prema teoriji komparativne prednosti: Portugalija izvozi vino, a

uvozi sukno jer komparativni troškovi za Portugaliju u

proizvodnji sukna spram proizvodnje vina su veći:

• 90/25:80/50=2,25 Portugalija

• 100/25:120/50=1,66 Engleska;

Model alternativnih troškova

• grafički prikaz uticaja meĎunarodne trgovine na proizvodnju

predstavlja krivu proizvodnih mogućnosti (prema modelu

alternativnih troškova am. ekonomiste Haberlera);

• komparativne prednosti proizilaze iz odnosa alternativnih

vrednosti dva posmatrana proizvoda;

• sličan slučaj sa proizvodnjama sukna i vina u Engleskoj i

Portugaliji sa pretpostavkom da:

1. Engleska može proizvesti oko 420 litara samo vina ili samo 250

m sukna;

2. Portugalija može proizvesti oko 625 litara samo vina ili samo

277 m sukna;

3. pre meĎunarodne razmene Portugalija je imala proizvodnju i

potrošnju od 340 l vina i 120 m sukna;

4. pre meĎunarodne razmene Engleska je imala proizvodnju i

potrošnju od 250 l vina i 100 m sukna;

Krive proizvodnih mogućnosti u razmeni

Zbirna kriva proizvodnih mogućnosti u

razmeni

proizvodna i potrošnja

Proizvodna specijalizacija

• Portugalija

specijalizacijom na

proizvodnju vina ima

višak 285 l (625-340);

• od toga 250 se izvozi u

Englesku, a ostatak služi

za povećanje potrošnje

(35 l);

• Engleska

specijalizacijom ima

višak 150 m;

• od toga izvozi u

Porugaliju 120 m, ostatak

je na uvećanje sopstvene

proizvodnje.

Tabelarni prikaz

• specijalizacija dovodi do povećanja proizvodnje u obe

zemlje, što je omogućilo i veću potrošnju.

Nedostaci teorije komparativnih prednosti

• nedostaci proizilaze iz ograničenja (pretpostavki

modela) na kojima se zasniva:

– uporeĎivanje samo dve zemlje i dve vrste roba;

– slobodna trgovina;

– savršena mobilnost rada kao proizvodnog faktora

unutar zemlje i njegova nemobilnost izmeĎu

raznih zemalja;

– fiksni troškovi proizvodnje;

– odsustvo transportnih troškova;

– odsustvo tehnoloških inovacija;

– mogućnost supstitucije resursa pri njihovom

alternativnom korišćenju.

Teorija odnosa razmene Dž. S. Mila

• Džon Stjuart Mil (pristalica slobodne trgovine) formulisao

pojam odnosa razmene kao uslova trgovanja dve zemlje;

• odnosi razmene – odnos cena po kojima jedna zemlja prodaje

svoje proizvode na stranom tržištu (izvozne cene) i cena po

kojima ona kupuje robu na inostranom tržištu (uvozne cene);

• ako je odnos povoljniji od uporedniih troškova proizvodnji

posmatrana dva proizvoda (koja se proizvode u domaćim

okvirima) onda dotična zemlja ima interes da učestvuje u

meĎunarodnoj podeli rada;

• Mil polazi od troškova proizvodnje jedne vrste robe

posmatrajući ih kao oportunitetne troškove proizvodnje ili

izvoza neke druge vrste robe.

Teorija nejednake razmene

• ova teorija predstavlja stanje kada u meĎunarodnim

ekonomskim odnosima manje razvijene zemlje prodaju

razvijenim zemljama robu u kojoj je sadržano više rada,

nego što ima roba koju za isti iznos novca kupuju od tih

zemalja;

• značajan u vreme kolonijalizma;

• ovaj trend eskploatacije je i danas prisutan;

• 60-tih godina ove zemlje su gubile oko 22 mild. $

godišnje;

• tokom 80-tih godina transfer dohotka iz zemalja u razvoju

u razvijene zemlje usled niskih cena sirovina (godišnje

odliv dohotka 65 mild. $);

Teorija nejednake razmene

• nejednaka razmena – ima dva izvora:

– na svetskom tržištu rad razvijenih zemalja se smatra intenzivnijim,

pa ima veću vrednost i veću naknadu u odnosu na nerazvijene;

– na svetskom tržištu se ne izjednačava profitna stopa.

• Ova teroja nejednake razmene se dovodi sa Marksovom

teorijom eksploatacije;

• postoje dva razloga nejednake razmene:

– različiti nivoi prosečne produktivnosti i intenzivnosti rada –

razvijene zemlje uštede u ukupnoj masi rada i mogu ga upotrebiti

za proizvodnju nekih drugih, odnosno dolazi do transfera

vrednosti u korist razvijenih zemalja;

– monopoli i monopolske strukture – priutne kod najvažnijih

privrednih grana od stane transnacionalnih kompanija iz razvijenih

zemalja, ove distorzije su još vidljivije kada je privredna struktura

zemalja u razvoju nediverzifikovana.

Model Hekshera-Ohlina• švedski ekonomisti Heksher i Ohlin razradili model koji uvažava dva

faktora proizvodnje – kapital i rad, koji je dominirao do 60-tih godina;

• model glasi: robe za čiju proizvodnju su potrebni značajni troškovi

(faktori proizvodnje u izobilju) i mali troškovi (deficitarnih faktora),

izvoze se i razmenjuju za robe koji se proizvode s korišćenjem faktora

u obratnoj proporciji. Na taj način, u skrivenom obliku se izvoze faktori

u izobilju, a uvoze se deficitarni faktori proizvodnje;

• Ohlinova skraćena formulacija glasi: zemlje izvoze robu čija

proizvodnja zahteva intenzivno korišćenje faktora kojeg ima u izobilju i

uvoze robe čija proizvodnja zahteva intenzivno korišćenje deficitarnih

faktora;

• ovde se specijalizacija ne povezuje sa prirodnim razlikama i

prednostima pojedinih zemalja, već se polazi od toga da:

– jedna zemlja ima veliku ponudu radne snage i malu ponudu

kapitala – proizvodnja radno intenzvinih dobara;

– ili obrnuto – proizvodnja kapitalno intenzvinih dobara.

Model Hekshera-Ohlina-Samuelsona• ovaj model predviĎa da u procesu meĎunarodne trgovine dolazi do

usaglašavanja i izjednačavanja cena faktora proizvodnje;

• Samuelson je pošao od pretpostavke da se radi:

– dva proizvoda, dve zemlje, dva faktora proizvodnje (model 2x2x2);

– o fiksiranoj ponudi faktora proizvodnje u svakoj zemlji i nemobilnosti izvan granica;

– postojanje tehnologije koja obezbeĎuje nepromenljivost efekta obima;

– razlikovanju zemalja samo prema raspoloživosti faktora proizvodnje;

– savršeno konkurentna tržišta;

– odsustvo transportnih i informacionih troškova;

• Ova teorema o izjednačavanju cena faktora proizvodnje glasi: ako su ispunjene navedene pretpostavke, spoljna trgovina dovodi do izjenačavanja cena ne samo roba, nego i faktora proizvodnje, tako što će u obe zemlje plate svih radnika biti jednake. TakoĎe, jednaka su arendna plaćanja za sve zemljišne parcele nezavisno od postojeće strukure tražnje ili raspoloživosti faktorima proizvodnje u svakoj zemlji;

Model Hekshera-Ohlina-Samuelsona

• suština mehanizma polazi od toga da su u početku

cene niske za faktore koji im u izobilju, a visoka za

fakotore koji su deficitarni.

• MeĎutim, te početne vrednosti se gube i dolaze do

nivelisanja nivoa njihove razvijenosti:

– specijalizacija zemlje za kapitalno intenzivnih

dobara dovodi do prelivanja kapitala u izvozne

grane, pa cena kapitala raste (tražnja>ponude),

– specijalizacija neke zemlje za radno intenzivna

dobra dovodi do pomeranja radnika u grane (gde

je tražnja za radnom snagom veća), i dovodi do

rasta cene radne snage.

Paradoks Leontiefa

• Leontief je istraživao strukturu izvoza USA tokom

1947. godine i došao do suprotnih zaključaka od

Hekscer-Ohlina;

• u njegovom primeru je prikazano da u izvozu su

manje zastupljene relativno kapitalno intenzivne

robe – paradoks Leontief-a:

– njegovo objašnjenje polazi od tog da je rad

američkih radnika kvalifikovaniji od

konkurentnog rada u drugim zemljama;

– kapital nije na prvom mestu po izobilju, nego

naučno-tehnički kadrovi.

•

Neotehnološke teorije

• nastale su pod uticajem naučno-tehničkog progresa na obim i

strukturu međunarodne trgovine, i predstavnici ovog načela

zastupaju da država treba da podstakne proizvodnju roba

najsavremenije tehnologije;

• ovde se akcenat stavlja na tri kategorije:

– troškovi istraživanja i razrade proizvoda (u % od vrednosti prodaje);

– plate po zaposlenom, i

– % kvalifikovanosti radne snage.

• prvenstvo ostvaruju monopolske firme novatori, čija izvozna

strategija se zasniva na proizvodni roba koja su neophodna, ali je

mali broj koji ih proizvodi,

• ako se omasovi proizvodnja nekog proizvoda prelazi se na drugi koji

je nedostupan za širu konkurenciju;

• model tehnološkog “jaza”– trgovina među zemlajama može biti

izazvana tehnološkim promenama u nekoj od grana koja učestvuje

u međunarodnoj razmeni;

Neotehnološke teorije• kao rezultat tehnoloških inovacija dolazi do formiranja tehnološkog

“jaza” izmeĎu zemalja koje njima raspolažu i onih koji ne raspolažu;

• kopiranjem tehnoloških inovacija taj jaz se smanjuje, a nestankom tog

jaza nestaju uslovi za obavljanje spoljne trgovine robama koje su bile

tehnološki hit;

• pojedine zemlje zadržavaju status lidera, iako bih po ovoj teoriji

trebale da izgube, što je rezultat unutrašnjeg tržišta, kao i

odgovarajuće teorije životnog ciklusa robe;

• teorija životnog ciklusa – ukazuje da posle stvaranja novog proizvoda

sledi njegovo usavršavanje (uvoĎenje, rast, zrelost, pad):

– početak – najsavremenija oprema, kadar i visoki troškovi (luksuzna

dobra);

– zrelost standardizovanjem snižavanje troškova proizvodnje i

proizvodnja se premešta u druge zemlje koje koriste standardnu

tehnologiju;

– kraj – premeštanje u zemlje sa jeftinom radnom snagom, dok

tehnologija nije tako standardizovana.

Teorija konkurentne prednosti

Majkla Portera• ova teorija meĎunarodne trgovine nastala je početkom 90-tih godina;

• osnovne premise njegove koncepcije meĎunarodnih komparativnih

prednosti su:

– dinamički karakter konkurencije i njene zahteve usmerene na

pobošljanju kvaliteta faktora ili stvaranje novih proiz. faktora koji bi

imali konkurentnu prednost;

– odreĎene proizvodne oblasti imaju osobinu generisanja povećanja

konkurentnosti pojedinih nacionalnih ekonomija na globalnom

nivou;

– u nekim prilikama se u pojedinim granama i oblastima stvara

najširi ambijent koji predstavlja podsticajan faktor u stvaranju

konkuretnih prednosti na meĎunarodnom nivou, a u nekim

slučajevima ne (pri čemu je polazi od preduzeća kao nosioca

meĎunarodne proizvodnje i trgovine);

– zapažene proboje na meĎunarodnom planu neke zemlje ostvaruju

zahvaljujući proizvodnim i komercijalnim rezultatima u grupi

povezanih sektora proizvodnje;

– konkuretna privreda je dinamičnog karaktera.

Teorija konkurentne prednosti

Majkla Portera• osnovne determinante konkurentne sposobnosti

zemalja:

a. uslovi vezani za faktore proizvodnje, a koji

determinišu intenzitet i oblike konkurentske borbe u

pojedinim oblastima privreĎivanja (kapital, nivo

tehnologije, infrastruktura, kvalifikacija kadrova,

informacija i sl.);

b. uslovi vezani za unutrašnju tražnju dobara i/ili usluga

datih proizvodnih oblasti;

c. prisutnost u zemlji industrija koje podržavaju

proizvodnju konkuretnih proizvoda ili su u najtešnjoj

vezi sa ovom proizvodnjom (preteće industrije);

d. stategija i struktura firme, kao i karakter konkurencije

izmeĎu pojedinih preduzeća.

Teorija konkurentne prednosti

Majkla Portera• determinante nacionalne konkurentne prednosti meĎusobno

povezane čine nacionalni “dijamant”;

Teorija konkurentne prednosti

Majkla Portera• uspeh postižu zemlje kod kojih je najdinamičniji proces

uzajamnog delovanja svih faktora nacionalne konkuretne

prednosti (pogotovo na oblast novih tehnologija);

• maksimum dijamanta podrazumeva postojanje još dva uslova:

– uloga državne politike – koja je uspešna kada postoji konkurentna

prednost nacionalne ekonomije i kada država samo pojačava

njihovo delovanje, a ne da ih generiše. TakoĎe, državna politika se

može naći pod uticajem pojedinih faktora koje čine dijamant

(reakcije privrednih subjekata na odluke državnih organa), i

– značaj slučajnih okolnosti – u koja spadaju: neočekivana otkrića,

tehnološki prodori, značajna kolebanja cena (nafta), kolebanja na

svetskim finansijskim tržištima (visine kamatnih stopa),

neočekivani politički dogaĎaji, rat i prirodne katastrofe. Ovakve

okolnosti mogu da poljuljaju pozicije neke zemlje i dovodi druge

nacije u povoljniji položaj;

• osnove konkurentske prednosti su sledeće: preduzuća su

nosioci meĎunarodne razmene i srž prednosti su promene

(inovacije).

Spoljna trgovina u modelu multiplikatora

• ovde se postavlja pitanje na koji način spolnotrgovinska

razmena utiče na kretanje BDP (odnosno na kretanje

zaposlenosti i proizvodnje):

• kod zatvorenog modela makrekonomije vrednost nacionalnog

autputa je bio Y=C+I+G (potrošnja stanovništva, investicije i

javna potrošnja);

• u otvorenom modelu uvodi se komponenta X (neto vrednost

izvoza)=E (vrednost izvoza) – I (vrednost uvoza);

• izvoz zavisi od dohotka i obima proizvodnje trgovinskih

partnera;

• izbor izmeĎu domaćih i inostranih dobara zavisi od odnosa

njihovih relativnih cena;

– ako domaće cene rast intenzivnije (ili raste vrednost domaće

valute) od inostranih cena, uvećava se uvoz inostranih dobara, i

obrnuto;

• C+I+G+X ima manji nagib usled granične sklonosti uvozu (MPm);

• granična sklonost uvozu je tesno povezana sa pojmom granične sklonosti potrošnji;

• multiplikator otvorene privrede=1/MPS+MPm, pri čemu je MPS-granična sklonost štednji;

• u otvorenoj privredi svako povećanje dohotka uslovljava rast izdataka na ime uvoza;

• multiplikator za otvorenu privredu je manji od multiplikatora u zatvorenoj privredi.

Neki trendovi u međunarodnoj trgovini• sve aktuelnije se raspravlja o koeficijentu razmene proizvoda

novih ili visokih tehnologija;

• koeficijent razmena proizvoda odreĎenog nivoa tehnoške

intenzivnosti dobija se kada se vrednost izvoza podeli sa

vrednošću uvoza proizvoda datog tehnološkog nivoa;

• svi proizvodi se mogu podeliti u 3 grupe tehnološkog nivoa:

– proizvodi visoke tehnologije (el. računari, avio i kosmička

tehnologija, elektronske komponente, farmaceutski

proizvodi, električni aparati);

– proizvodi srednje tehnologije (hemijska industrija, motorna

vozila, plastične mase, obojeni metali, saobraćajna

sredstva);

– proizvodi niske tehnologije (sve ostale industrije);

• na osnovu podele dobijaju se koeficijenti meĎunarodne

razmene;

• Japan je primer koja prednjači u proizvodima visoke i srednje

tehnologije;

Neki trendovi u međunarodnoj trgovini• važna činjenica da je voĎenje privrednog razvoja tesno

povezano sa meĎunarodnim okruženjem i svetskom podelom rada, i nije je moguće voditi u zatvorenoj privredi;

• meĎunarodna trgovina je celokupna spoljna trgovina svih zemalja sveta (sastoji je iz svetskog uvoza i svetskog izvoza), i u zavinosti je od razvoja društva, unapreĎenja meĎunar. podele rada i širenjem meĎunar. ekonomskih odnosa, i u novije vreme ima značajnu ekspanziju;

• robna struktura svetske trgovine pokazuje dominantno učešće primarnih proizvoda u nerazvijenim regionima i zemljama s jedne strane, i dominantno učešće industrijskih proizvoda u razvijenim zemljama (regionima) s druge strane;

• meĎunarodna trgovina ima značajne pogodnosti: za postizanje specijalizacije, rešavanje deficita i suficita, širenje novih ideja i tehnologije;

• od završetka II sv. rata meĎunarodna trgovina ima konstantan rast.

Institucionalizacija međunarodnih

ekonomskih odnosa posle II svetskog rata• velika kriza i dva svetska rata označila su kraj liberalizma u

meĎunarodnim ekonomskim odnosima i prešlo se na

institucionalizaciju meĎ. ek. odnosa;

• u praksi postojanje sporazumevana meĎu državama o

opšteprihvaćenim principima poslovanja na svetskom tržištu i

u meĎ. ek. odnosima, kao i stvaranje odreĎenih institucija;

• ovim putem kejnzijanska ekonomija je ugraĎena u ekonomske

odnose;

• mehanizmi regulisanja meĎunarodnih ek. odnosa: GATT i MMF;

WTO, regionalne ekonomske organizacije;

• GATT – Opšti sporazum o carinama i trgovini čiji je cilj

regulisanje meĎunarodne trgovine;

• MMF – MeĎunarodni monetarni fond čiji je cilj regulisanje

meĎunarodne monetarne sfere;

• Svetska banka.

GATT

• GATT – potpisan 1947. godine i zasniva se na 5 principa:

– nediskriminacije (obavezna primena klauzule najvećeg povlašćenja);

– ograničavanje trgovinske politike na carinsku zaštitu i osuĎivanje drugih mera;

– obavezna konsultacija potpisnica sporazuma;

– sniženje carina putem multilateralnih pregovora;

– uvažavanje pravila “pravedne trgovine” (ne dozvoljava se povećanje tarifa i barijera sa jedne strane, a s druge strane ograničenje uvoza ne sme da bude na bazi nepravičnosti i diskriminacije);

• u okviru GATT-a osnovan je MeĎunarodni trgovinski centar sa cilje unapreĎenja izvoza iz zemalja u razvoju;

• osnovni zadatak GATT-a da što više liberalizuje svetsku trgovinu i podstiče članice na pregovore;

• Globalni pregovori su voĎeni u tri navrata (Kenedijeva, Tokijska i Urugvajska runda);

GATT I STO• ove runde su utical na smanjenje prosečne carine sa 40% na

3% (od 1947. do 1993. godine);

• Suština sistema svetske trgovine i pravila GATT-a ima 3 fundamentalna principa:

– princip reciprociteta (uzajamno smanjenje carina izmeĎu zemalja);

– princip nediskriminacije (ukidanje statusa najpovlašćenije nacije);

– princip transparentnosti (zamena necarinskih barijera i da se ne povećavaju);

• tokom 1995. godine GATT se transformiše u STO (WTO) i osnovne funkcije su:

– usaglašavanje nacionalnih spoljnotrgovinskih politika;

– sprovoĎenje sporazuma postignutih u okviru STO;

– nadzor nad voĎenjem nacionalnih spoljnotrgovinskih politika;

– rešavanje trgovinskih sporova izmeĎu zemalja članica;

• dva principa su sadržana: klauzula najpovlašćenije nacije i klauzula nacionalnog tretmana (kada posle carinjenja roba ima isti tretman kao domaća roba).

MMF

• osnovan krajem 1945. godine sa sedištem u Vašingtonu;

• zadatak da intervalutarnom saradnjom pomaže održavanje

stabilnosti nacionalnih valuta i doprinos u uklanjanju deviznih

ograničenja;

• članice unose u fond sredstva, putem kojih se obezbeĎuju

krediti;

• MMF pomaže održavanju platno-bilansne ravnoteže zahtevajući

od članica:

– smanjenje državnih troškova i kredita domaćih banaka;

– smanjivanje inflacije i smanjivanje vrednosti domaće valute,

– podrška unostranim ulaganjima,

– podesne olakšice za inostrane ulagače,

– porast izvoza.

SVETSKA BANKA (WORLD BANK)

• zajednički naziv za MeĎunarodnu banku za obnovu i razvoj

(IBRD) i MeĎunarodno udruženje za razvoj (IDA);

• ova grupa obuhvata dve institucije: MeĎunarodnu finansijsku

korporaciju (IFC) i MeĎunarodnu agenciju za garantovanje

investicija (MIGA);

• Svetska banka osnovana je 1944. godine, a 1946. godine je

počela sa radom;

• ′94 imala je 177 zemalja, pri čemu samo članice MMF mogu biti i

članice ove organizacije;

• zadaci:

– pomaganje obnove i razvoja zemalja članica;

– podsticanje privatnih investicija;

– uticanje na ravnomerni ukupni razvitak;

– stavljanje na raspolaganje sredstava pod povoljnijim uslovima.

SVETSKA BANKA (WORLD BANK)

• posebne delatnosti Svetske banke:

– organizovanje i pružanje tehničke pomoći zemljama u

razvoju;

– osnivanje instituta za ekonomski razvoj i obučavanje

kadrova,

– osnivanje konzorcijuma za kreditiranje programa

razvoja.

• globalni odnos finansijskih snaga se u svetu promenio i

Kina i Rusija konkurišu MMF i Svetskoj banci;

EEZ-EU• osnovana je 1957. godine kao zajednica šestorice: Fransucka, SR

Nemačka, Italia, Holandija, Belgija i Luksemburg;

• 1971. godine Engleska, Danska i Irska;

• 1981. godine Grčka;

• 1985. godine Španija i Portugalija;

• 1995. Austrija, Švedska i Finska;

• sada ima 27 članova sa tržištem od 500 mil. stanovnika-EU (od 1995. godine);

• od 1968. ima zajedničko tržište, dok je jedinstveno tržište uspostavljeno 1992. godine;

• 1999. godine je formirana monetarna unija sa zejdničkom valutom –evro;

• od 2004. godine članice su: Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, MaĎarska, Estonija, Litvanija; Kipar i Malta;

• od 2007. Bugrska i Rumunija.

• dostignuća:

– zajednička carinska tarifa prema trećim zemljama;

– ukidanje carina u meĎusobnoj trgovini;

– sprovoĎenje zajedničke agrarne politike;

CEFTA• Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja Centralne Evrope;

• izmenjeni sporazum potpisan je 2006. godine od strane

Albanije, BiH, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije,

Moldavije, Crne Gore, Srbije i UN-MIK u ime Kosova;

• Rumunija i Bugarska su istupile 2007. godine;

• ratifikacija obavile: Albanije, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija,,

Moldavija i UN-MIK, dok BiH i Srbija treba da ratifikuju;

• zadatak da do 2010. se uspostavi zona slobodne trgovine

saglasno sa pravilima STO;

• treba da obezbedi slobodan protok ljudi, roba i ideja,

unapreĎenje pravne discipline, veća ulaganja u zemlji regiona,

podizanje nivoa tehnološkog nivoa proizvodnje i efikasnosti, a

potrošačima veći standard.

OECD

• organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj: zapadno-

evropske države, SAD, Kanada, Japana i Australije;

• prethodna organizacija je bila Organizacija za evropsku

ekonomsku saradnju osnovana 1948. godine, i koja je bila

ustanova za realizaciju pomoći SAD ka zapadno-evropskim

(tzv. Maršalov plan);

• 1960. godine članice sa Kanadom i SAD su formirale OECD,

sada je čini 30 zemlaja;

• osnovni ciljevi – koordinacija ekonomskih politika i razmena

informacija u cilju maksimiziranja privrednog rasta;

• daju pomoć nečlanicama u cilju njihovog bržeg razvoja;

• izadavanje studija i statističkih publikacija;

• sedište u Parizu.

Spoljno-trgovinska politika

• skup principa, mera i instrumenata kojima se reguliše izvoz i uvoz neke zemlje, predstavlja deo makroekonomske politike;

• na uvoznoj strani su značajne carine i vancarinske dažbine;

• može biti:

– aktivna – kada se radi o uticaju na izvoz (premijama, subvencijama...);

– pasivna – kada se radi o uticajima na uvoz (carinama, količinskim ograničenjima, administrativnim merama...;

• mere spoljno-trgovinske politike mogu presudno uticati na tempo i strukturu procesa razvoja nacionalne ekonomije (npr. na otvorenost ili zatvorenost domaćeg tržišta na strane rezidente, kao i nivo konkurencije na domaćem tržištu);

• ove mere su pogotovo izražene u tzv. malim ekonomijama;

• na meĎunarodnom nivou ove mere se moraju koordinirati (putem konvencija, ugovora, sporazuma, pristupanjem u meĎunarodne asocijacije ili multilateralne organizacije);

Spoljno-trgovinska politika

• spoljno-trgovinsku politiku čine:

– devizna politika; politika carinske i vancarinske zaštite, politika

kursa domaće valute i politika finansijsko-kreditnih odnosa sa

inostranstvom;

• devizna politika je deo opšte valutne politike i obuhvata

delatnost koja utvrĎuje ciljeve i obrazuje pravnu i ekonomsku

strukturu u granicama u kojima se posluje sa devizama;

• utvrĎivanje ciljeva je zadatak monetarnih vlasti, a sprovoĎenje

je prepušteno centralnoj banci zajedno sa finansijskim

institucijama;

• na osnovu te delatnosti formiraju se pojedini devizni sistemi –

kao skup propisa kojima se reguliše, ograničava ili zabranjuje

promet robom i uslugama sa inostranstvom, sticanje i

raspolaganje devizma, kao i sva plaćanja sa inostranstvom.

Najznačajniji instrumenti spoljno-trgovinske

politike• meĎunarodna trgovina predpostavlja postojanje meĎunaronde podele

rada, specijalizacije zemalja u proizvodnji, tehnološkog razvoja i

prirodno-geografskih uslova;

• makroekonomija izvozi ona dobra kada su joj troškovi niži od

prosečnih svetskih troškova;

• obim dobitaka u meĎunarodnoj trgovini zavisi:

– odnosa nacionalnih i svetskih cena nekog dobra;

– produktivnosti rada.

• hronološki posmatrano postojali su različiti oblici državne zaštite

nacionalnih intersa na svetskom tržištu:

– merkantilizam (16-18. vek) – džava je stimulisala izvoz i

destimulisala uvoz (jak protekcionizam i zaštita industrije putem

carina);

– doba industrijske revolucije (druga polovina 18-tog veka)-vodeće

države su se zalagale slobodnu trgovinu, koja je odgovarala

zemljama veće razvijenosti;

– danas je takoĎe prisutan savremeni protekcionizam (značaj

Urugvajske runde za smanjenje protekcionizma).

Najznačajniji instrumenti spoljno-trgovinske

politike• savremeni protekcionizam – najočitiji u vidu agrarnog

protekcionizma;

• agrarni protekcionizam – sistem mera jedne države pomoću

koje se štiti poljoprivreda od inostrane konkurencije;

• agrarni protekcionizam – carinske tarife; zabrane; kontigenti;

premije i druge mere;

• počinje s kraja 19. veka kada se na evropskom tržištu

prodavala jeftina pšenica;

• najveća ekspanzija ovog protekcionizma je nastala nakon II sv.

rata (Zapadna Evropa i SAD);

• u EU je protekcionizam deo CAP-a i čine je: zajediničke carine i

prelevmani (promenljive carine) na uvoz i odreĎivanje različitih

nivoa cena (interventne, indikativne, garantovane,

orijentacione, bazične);

• CAP uključuje pomoć za investicje i snižavanje troškova

proizvodnje, organizacija polj. tržišta i sl.

Najznačajniji instrumenti spoljno-trgovinske

politike• generalno, savremeni protekcionizam se temelji na 2 osnovna

principa: limitiranje uvoza i podsticanje izvoza;

• instrumenti kojim se deluje na spoljno-trgovinsku politiku

mogu biti:

– sa direktnim ili indirektnim uticajem;

– sa manjim ili većim uticajem na oblikovanje odnosa u

svetskoj trgovini (robe, kapital, tehnologija, kretanje ljudskih

faktora i sl.);

• instrumenti spoljno-trgovinske politike su:

– carine;

– uvozne takse;

– zabrana uvoza;

– kontigentiranje uvoza;

– uvozne dozovole;

– različite uvozne procedure.

Najznačajniji instrumenti spoljno-trgovinske

politike• carine – kao najrazvijeniji instrument, pomoću kojih se štite

domaći proizvoĎači od inostrane konkurencije;

• isto tako, svaka prevelika carinska zaštita na duži rok ima

negativne posledice na dinamiku razvoja domaće proizvodnje;

• carine – plaćanje novčanih iznosa za robu koja prelazi granicu;

• carine se odreĎuju prema vrednosti u % ili u odreĎenom iznosu

zavisno od težine, zapremine, broja ili kombinovano;

• uvozne takse – koji dodatno destimulišu uvoz dobara, i oni su

dodaju iznosu carine, što ima za posledicu poskupljenje

proizvoda;

• zabrana uvoza (administrativne mere) – sprovodi se putem

odreĎenih kontigenata i neophodnosti dobijanja uvozne

dozvole sa ciljem destimulisanja uvoza;

Najznačajniji instrumenti spoljno-trgovinske

politike• instrumenti izvozne politike – protekcionističke mere koji imaju

za cilj da jačaju domaću konkurenciju na svetskom tržištu:

kreditiranje izvoza; izvozne premije i subvencije,

kontigentiranje (uslovno davanje uvoznih prava sa ostvraenim

izvozom), damping i sl.

• premije – novčani izdaci putem kojih država stimuliše odreĎenu

proizvodnju (visinu premije odreĎuje država, a naplaćuje je

proizvoĎač), i ova vrednost se dodaje na prodajnu cenu dobra;

• premije su trošak države, a prihod odreĎenih privrednih

subjekata;

• premije služe da se poveća izvoz i stimuliše domaća

proizvodnja;

• izvozne stumulacije – u funkciji agresivnog izvoza koje treba

ograničiti u kratkom vremenskom roku;

Najznačajniji instrumenti spoljno-trgovinske

politike• kontigentiranje – uslovljavanje uvoznih prava sa ostvarenim

izvozom su tzv. mere kvanitativnog ograničavanja uvoza i

stimulisanje izvoza;

• tu spadaju kontigenti i kvote gde limitiraju gornji limiti

pojedinih proizvoda koji se mogu izvoziti;

• kontigenti – su instrument administrativne kontrole regulacije

uvoza i izvoza, odnosno prvenstveno u cilju ograničavanja

uvoza;

• kontigenti – primenjuju se kada se ostalim instrumentima ne

može efikasno delovati na uspostavljanje spoljno-trgovinske

ravnoteže;

• uvozni kontigenti uslovljavaju rast domaćih cena, a time se štiti

proizvodnja u tačno odreĎenim oblastima;

• sistem kontigenata se sprovodi putem uvozno-izvoznih

dozvola;

Najznačajniji instrumenti spoljno-trgovinske

politike• damping – mera pomoću kojih se prodaju dobra u

inostranstvu daleko niže od njihovih cena na

domaćem tržištu;

• često su dampinške cene niže i od proizvodnih

troškova, a sprovodi se sa ciljem ekspanzije na

inostrana tržišta;

• damping je tipičan primer nelojalne konkurencije,

tako da je borba protiv dampinga i zakonski

regulisana u većini razvijenih zemalja;

• ovi instumenti su značajni kada je potrebno dovesti

makroekonomiju u stanje visoke efikanosti privrede

Trgovinski i platni bilans međunarodne

trgovine• trgovinski (robni) bilans održava saldo plaćanja po uvozu roba i

naplata po izvozu roba;

• trgovinski bilans – stepen robne pokrivenosti uvoza izvozom;

• uslužni (nerobni) bilans koji obuhvata privatne i meĎudržavne

transfere sredstava bez nadoknade;

• uslužni (nerobni) bilans:

– bilans usluga: turizam, saobraćaj, osiguranje, privremeni

rad u inostranstvu, usluge kreditiranja kapitalom i

investicioni radovi u inostranstvu;

– bilans transfernih plaćanja;

• trgovinski i nerobni bilans čine bilans tekućih transakcija sa

inostranstvom – tekući bilans;

• bilans tekućih transakcija sa inostranstvom može biti

deficitaran ili suficitaran, koji je potrebno uravnotežiti

(izravnati);

Trgovinski i platni bilans međunarodne

trgovine• način izravnjanja bilansa predstavlja bilans kapitalnih

investicija;

• platni bilans sadrži sve navedene bilanse i predstavlja bilans

svih ekonomskih transakcija, odnosno potraživanja i dugovanja

prema inostranstvu u toku godine dana;

• platni bilans ima aktivnu (potraživanja i naplate) i pasivnu

stranu (dugovanja i plaćanja);

• MMF definicija platnog bilansa – statistički obračun za odreĎeni

period koji pokazuje:

– operacije sa robama, uslugama i dohocima;

– promena svojine i druge promene date zemlje u

monetarnom zlatu, specijalnim pravima pozajmljivanja i

finansijskih potraživanja i dugovanja prema inostranstvu;

– jednostrani transferi i kompenzicioni zapisi koji su

neophodni za računovodstveno obuhvatanje nepokrivenih

operacija i promena.

Trgovinski i platni bilans međunarodne

trgovine• Metodologija sastavljanja platnog bilansa je

standardizovana;

• 1977. godine izdato je uputstvo za sastavljanje platnog

bilansa, koji je zvanično usvojen od strane večine zemalja

sa odreĎenim odstupanjima;

• platni bilansi većine zemalj aukazuje da su u neravnoteži;

• izravnanje platno-bilansne ravnoteže se sprovodi putem

kretanja kapitala (krediti); promenama u zlatnim i

valutnim rezervama i dr. državnim operacijama;

• neravnoteža ima za posledicu: nestabilnost domaće

valute; zaduživanje u inostranstvu, inflacija...

• državno regulisanje platnog bilansa se sprovodi na

nekoliko načina:

Trgovinski i platni bilans međunarodne

trgovine– direktna kontrola: ograničavanje uvoza, ograničenje iznošenja

deviza iz zemlje, carinski režim;

– borba sa inflacijom na unutrašnjem planu: restriktivna politika

dohodaka, investicija i sl;

– promenama razmenskog kursa domaće valute (devalvacija i

revalvacija);

– politika deviznih rezervi;

– utvrĎivanje realne visine zaduživanja u inostranstvu...

• platni bilans ≠ obračunski bilans;

• obračunski bilans – sistemstski pregled svih dugovanja i potraživanja

jedne zemlje prema inostranstvu bez obzira na rok njihovog dospeća;

• obračunski bilans – stanje neke zemlje kao poverioca ili dužnika

prema inostranstvu;

• platni bilans - tekuće stanje;

• negativan saldo platnog bilansa se pokriva zaduženjem u inostranstvu

(strani javni dug).

Šema platnog bilansa

Valutni odnosi

• kretanje roba, kapitala i radne snage praćeno je

kretanjem valuta kao posrednika meĎunarodne

razmene;

• značaj valutnog kursa kao razmenskog kursa ili cena

stranih valuta izražena u domaćoj valuti (1€=112

dinara);

• psotoje kupovni, srednji i prodajni kurs;

• kupovni-po kojem banka kupuje inostranu valutu za

nacionalnu;

• prodajni-po kojem banka prodaje inostranu valutu za

nacionalnu;

• razlika izmeĎu ova dva kursa čine valutnu maržu

(pokrivaju se dobit i troškovi banke)

Valutni odnosi

• tri režima utvrĎivana valutnih kurseva:

– sistem zlatnih pariteta- funkcionisao u vreme kada su valute imale

zlatno pokriće;

– sistem fiksiranih kurseva – uspostavljen 1944. godine pri čemu je

fiksiranje bilo prema dolaru ili zlatu;

– sistem plivajućih kurseva – koj variraju u zavisnosti od ponude i

tražnje valuta.

• na ponudu i tražnju valuta utiču:

– meĎunarodni i politički faktori;

– ekonomska kretanja u zemlji (troškovi proizvodnje, nacionalni dohodak,

realna kupovna moć novca, nivo inflacije, stanje platnog bilansa, nivo

kamatne stope);

• državne intervencije u delu valutnog kursa su : valutne

intervencije i diskontna politika.

Valutni odnosi

• valutne intervencije –prodaja ili kupovina inostrane

valute od strane CB u zavisnosti od kretanja ponude i

tražnje stranog novca na domaćem tržištu;

• diskontna politika – smanjivanje ili povećavanje

bankarske obračunske kamate, koja utiče na priliv ili

odliv inostranog kapitala (povećanje kamatne stope u

stabilnim uslovima dovodi do priliva inostranog kapitala);

• sve valute: slobodno konvertbilne, delimično

konvertbilne i ne konvertbilne (uslov zamenljivosti

domaće valute sa stanom);

• valutne operacije se sprovode na valutnom tržištu (koji

nema odreženi prostor).

Međunarodno kretanje kapitala• pomeranje i funkcionisanje kapitala pojedinih zemalja prema

inostranstvu sa ciljem njegovog uvećanja i ostvarenja drugih

koristi;

• razni oblici kapitala: privatni, državni, robni, novčani,

kratkoročni, dugoročni, patentni i licence, zajmovni i

preduzetnički;

• zajmovni kapital – zajmovi, krediti, i bankarski depoziti i

sredstva na računima kod drugih finan. institucija;

• preduzetnički: portfolio investcije i direktne investicije;

• direktne investicije – vlasnik uloženog kapitala zadržava pravo

kontrole nad firmom (potpuna ili delimična)

• portfolio investicije – ne postoji kontrola nego se radi o

kupovini hartija od vrednosti (akcija), koji vlasniku donosi rentu

na uloženi kapital;

• postoji konstantan rast inostranih investicija;

• u tom smislu kapital postaje globalan, jer su velike količine

novca su u opticaju.

Multinacionalne i transnacionalne kompanije

• multinacionalne kompanije (MNK) su preduzeća sa filijalama u

više različitih država (povezane su sa maticom korporacije);

• sadaĎnje MNK imaju sledeće motive osnivanja multinacionalnih

kompanija: jeftina kvalifikovana radna snaga; ušteda u

transportnim troškovima izvoznih proizvoda; poreske

pogodnosti; lakše osvajanje tržišta...;

• nacionalnim privredama ove MNK omogućavaju: prenošenje

tehnoloških i organizacionih znanja; olakšavanje meĎunarodne

komunikacije i integracija nacionalnih privreda u tokove

svetske trgovine i kapitala;

• multinacionalne kompanije imaju udruženi kapital više zemalja

– ovde postoji autonomija jedinica;

• transnacionalne kompanije je kapital jedne zemlje ali sa

meĎunarodnim delovanjem – jedinice su u svojstvu filijala;

• druga polovina XX veka je obeležena rastom transnacionalnih

kompanija;

Multinacionalne i transnacionalne kompanije

• TNK su analizirane ra različitih aspekata:

– teorija firme i monopolističke konkurencije;

– teorija životnog ciklusa robe;

– teorija tehnoloških uzroka i organizacije;

– aspekt internacionalizacije kapitala;

• Savremene TNK karakteriše izuzetne ekonomske,

stručne, organizacione i tehnološke mogućnosti,

diverzifikacija delatnosti, viskok stepen centralizacije

upravljanja, jaka povezanost izmeĎu matice i filijala i sl.

• TNK pored direktnih stanih investicija koriste i široki

spektar dogovornih oblika biznisa (partnerstva na bazi

zajedničke svojine, franšizing...) i taktiku globalizacijske

delatnosti;

Savremeni oblici poslovne saradnje u

međunarodnim ekonomskim odnosima• jednostavni i složeni oblici:

• jednstavni (licenca, konsultantska delatnost, ugovorno

rukovoĎenje u inostranstvu, posredna proizvodnja u

inostranstvu; montažna proizvodnja u inostranstvu;

otplaćivanje novoizgraĎenih i kreditnih proizvodnih

objekata, lizing, tehnička pomoć;

• složeniji oblici: direktna preduzetnička ulaganja u

inostranstvu, dugoročna poslovno-tehnička saradnja,

dugoročna integralna proizvodno-tržišna kooperacija,

zajednička poslovna ulaganja, savremeni inžinjering

sistem, franšizing sistem;

• oba oblika poslovanja se mogu ostvariti u prometu sa

subjektima na domaćem i stranom tržištu;

• češći je slučaj izmeĎu različitih zemalja;

Savremeni oblici poslovne saradnje u

međunarodnim ekonomskim odnosima• licenca – pravo korišćenja tuĎeg patenta, zasnovan na

ugovoru;

• licenca je oblik saradnje gde se obezbeĎuje ustupanje, prenos i

pribavljanje odreĎenih prava industrijske svojine;

• godišnje se sklopi oko 30.000 takvih ugovora od čega oko 80%

se odnosi na know-how (vrhunsko tehnološko znanje);

• konsultantska delatnost – posledica suložnjavanja tehničko-

tehnoloških i ekonomskih procesa nastalih u vezi uvoza i

izvoza, ili u investicionim poduhvatima (raširene u SAD,

Japanu, razvijene zemlje Evrope):

• konstalting obuhvata: izradu studija (ekonomska istraživanja),

izradu projekta , izvoĎenje projekta;

• lizing – ugovorni odnos po kome vlasnik neke stvari (pokretne

ili nepokretne) ustupa na korišćenje na izvesno vreme ili

odreĎenu sumu (uz uslov racionalnog korišćenja);

Savremeni oblici poslovne saradnje u

međunarodnim ekonomskim odnosima• lizing:

– prema davaocu lizinga:lizing proizvoĎača, lizinig kroz lizing

društvo;

– prema dužini trajanja: operativni i finansijski;

– prema lizing objektu: postrojenja, opreme, robe široke potrošnje;

– prema vrsti lizing ugovora:normalni, sa pravom opcije, sa pravom

kupovine;

• zajednička poslovna ulaganja – prihvatljiv za mnoge zemlje u

razvoju jer se omogučuje transfer know-how, jer im omogućuje

da odlučuju o društveno-ekonomskom razvoju, što nije slučaj

sa direktnim stranim investicijama;

• inženjering sistem – obuhvata projektantske aktivnosti, kao i

aktivnosti pre projektovanja (razvoj ideja i koncepata), kao i

aktivnosti posle projektovanja, i kontrola u stvarnoj

proizvodnji;

• inženjering sistem: čist inženjering i “ključ u ruke”, najviše se

odnosi na tehnologiju

Savremeni oblici poslovne saradnje u

međunarodnim ekonomskim odnosima• franšizing sistem – oblik poslovne saradnje na duži period npr.

20 godina;

• ugovor na osnovu kojeg jedna strana (davalac) ustupa uz

naknadu drugom (primalac) pravo korišćeja zaštitnog znaka

vezano za distribuciju proizvoda ili usluge, i ostale usluge

vezani za ugovor;

• franšizing ima pozitivne efekte;

• direktne strane investicije – oblik meĎunarodnog kretanja

kapitala i meĎunarodne poslovne saradnje, gde se vrši ulaganje

u preduzeće u inostranstvu, kako bi se stekla vlasnička

kontrola ad njima;

• poseban oblik su grinfild investicije – ulaganje u nove fabrike,

proizvodne pogone, ili filijale van nacionalnih granica (“start od

nule”).