meĐunarodni standard kontrole 05.50 … · ovaj dokument sadrži smernice za planiranje i bezbedno...

Referentni broj ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012

MEĐUNARODNI STANDARD KONTROLE MALOKALIBARSKOG ORUŽJA

ISACS 05.50

Verzija 1.0 2012-08-27

Uništavanje: oružje

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0

2 © UN CASA 2012 – Sva prava zadržana

Ukoliko ovaj dokument ne sadrži najnovije informacije, ažurirane verzije Standarda kontrole malokalibarskog oružja dostupne su na ISACS veb-sajtu.

www.smallarmsstandards.org

IZRAZI ZAHVALNOSTI

Ovaj dokument, kao jedan u nizu Međunarodnih standarda kontrole malokalibarskog oružja (ISACS), sačinjen je od strane mehanizma Ujedinjenih nacija za Koordinisanu akciju kontrole malokalibarskog oružja (u daljem tekstu: CASA), u saradnji sa brojnom grupom stručnjaka različitih specijalnosti iz državnih uprava, međunarodnih i regionalnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora. Kompletna lista saradnika na projektu ISACS nalazi se na prethodno pomenutom veb-sajtu.

Izrada Međunarodnih standarda kontrolu malokalibarskog oružja ISACS realizovana je uz finansijsku podršku vlada Australije, Kanade, Irske, Norveške i Švajcarske, kao i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Kancelarije Ujedinjenih nacija za pitanja razoružanja (UNODA), Fonda Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) i Izvršnog direktorata Odbora za borbu protiv terorizma (CTED).

Sa engleskog prevela gđa Violeta Gaši, tehnička prevoditeljka UNDP SEESEC-a.

© UN CASA 2012

Sva prava zadržana. Ovaj dokument se može reprodukovati u neprofitne obrazovne svrhe bez posebnog odobrenja nosioca autorskih prava, pod uslovom da se navode izvori. Po jedan elektronski primerak svih publikacija u kojima se ovaj dokument navodi kao izvor potrebno je dostaviti Jedinici ISACS-a za među-agencijsku podršku:

Koordinisana akcija kontrole malokalibarskog oružja (CASA) Jedinica ISACS-a za među-agencijsku podršku I-mejl: [email protected] veb-sajt: www.smallarmsstandards.org

Ovaj dokument se ne sme prodavati.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012 – Sva prava zadržana 3

Sadržaj Strana

Predgovor.............................................................................................................................................. 4Uvod 51 Polje primene .............................................................................................................................. 72 Normativne reference ................................................................................................................ 73 Termini i definicije ...................................................................................................................... 74 Okvir Ujedinjenih nacija ............................................................................................................ 84.1 Opšte informacije ......................................................................................................................... 84.2 Program aktivnosti UN ................................................................................................................. 84.3 Protokol UN o vatrenom oružju .................................................................................................... 94.4 Međunarodni instrumenti za praćenje .......................................................................................... 95 Opšta načela ............................................................................................................................... 96 Planiranje .................................................................................................................................. 106.1 Redosled u procesu planiranja ................................................................................................... 106.2 Potrebe za informacijama .......................................................................................................... 106.3 Odobrenje za uništavanje .......................................................................................................... 116.4 Upravljanje rizikom ..................................................................................................................... 116.5 Lokacija na kojoj se vrši uništavanje .......................................................................................... 126.6 Potrebe za finansijskim sredstvima ............................................................................................ 126.7 Sigurnost .................................................................................................................................... 126.8 Bezbednost ................................................................................................................................ 146.9 Standardne operativne procedure .............................................................................................. 146.10 Transparentnost, podizanje nivoa svesti i izgradnja poverenja .................................................. 147 Fizičko uništavanje .................................................................................................................. 167.1 Redosled uništavanja ................................................................................................................. 167.2 Operacije koje prethodne procesu ............................................................................................. 167.3 Transport oružja ......................................................................................................................... 167.4 Evidencija o oružju ..................................................................................................................... 177.5 Fizičko uništavanje ..................................................................................................................... 178 Povraćaj, recikliranje i ponovna upotreba ............................................................................. 188.1 Opšte informacije ....................................................................................................................... 188.2 Otpadni metal ............................................................................................................................. 188.3 Muzeji ......................................................................................................................................... 21Aneks A (normativne prirode) Upravljanje rizikom ........................................................................... 22Aneks B (informativne prirode) Tehnologije i tehnike uništavanja ................................................. 26Bibliografija ......................................................................................................................................... 33

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


Predgovor Mehanizam Ujedinjenih nacija (UN) – Koordinisana akcija kontrole malokalibarskog oružja (CASA) radi na poboljšanju sposobnosti usklađivanje aktivnosti UN-a za izradu delotvorne politike, programa i pružanja saveta državama članicama u oblasti zaustavljanja nedozvoljene trgovine, nekontrolisanog širenja i zloupotrebe malokalibarskog i lakog oružja. Osnovana 1998. godine od strane generalnog sekretara sa ciljem koordinacije aktivnosti Ujedinjenih nacija u oblasti malokalibarskog oružja, CASA danas okuplja više od 20 tela UN-a aktivnih u razvoju politike i/ili programa za lako i malokalibarsko oružje.1

Nadovezujući se na prethodne inicijative UN-a za razvoj međunarodnih standarda u oblasti protivminskog delovanja (Međunarodni standardi za protivminsko delovanje)2, razoružanja, demobilizacije i reintegracije bivših boraca (Integrisani standardi razoružanja, demobilizacije i reintegracije),3 Ujedinjene nacije su razvile niz međunarodnih standarda kontrole malokalibarskog oružja (ISACS) kako bi pružile jasna i sveobuhvatna uputstva praktičarima i kreatorima politike o osnovnim aspektima kontrole lakog i malokalibarskog oružja. Ovaj dokument predstavlja jedan od preko 20 ISACS modula koji sadrže praktična uputstva o uvođenju efikasnih kontrola nad životnim vekom lakog i malokalibarskog oružja (svi ISACS moduli mogu se preuzeti na www.smallarmsstandards.org).

ISACS standardi se zasnivaju na postojećim globalnim sporazumima koji se odnose na kontrolu malokalibarskog i lakog oružja, a posebno na sledećim dokumentima:

• Program aktivnosti Ujedinjenih Nacija za sprečavanje, borbu protiv i zaustavljanje nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim naoružanjem u svim njenim aspektima (UN PoA);

• Međunarodni instrument koji omogućava državama da identifikuju i prate nezakonito malokalibarsko i lako naoružanje na pravovremen i pouzdan način (Međunarodni instrument za praćenje oružja); i

• Protokol protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem, pripadajućim delovima i municijom, koji dopunjava Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Protokol UN o vatrenom oružju).

Kao deo ovog globalnog okvira, ISACS standardi se nadovezuju na standarde, smernice o najboljoj praksi, osnovne propise, itd., koji su razrađeni na regionalnom i pod-regionalnom nivou. Cilj ISACS standarda je da obuhvate osnovne oblasti kontrole lakog i malokalibarskog oružja u kojima se države mogu obratiti Ujedinjenim nacijama za savete, uputstva i podršku.

ISACS standarde je izradila, a i dalje radi na njihovom usavršavanju, šira grupa stručnjaka za malokalibarsko i lako oružje iz Ujedinjenih nacija, vlada, međunarodnih i regionalnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora (kompletna lista osoba koje su doprinele izradi ISACS modula može se preuzeti na: www.smallarmsstandards.org).

ISACS moduli su sačinjeni u skladu sa pravilima navedenim u direktivama ISO/IEC, deo 2, Pravila za strukturisanje i izradu međunarodnih standarda, pod nadzorom CASA Radne grupe za ISACS standarde, kojom ko-predsedavaju Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja razoružanja (UNODA) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

1 Kompletna lista CASA partnera je dostupna na: www.poa-iss.org/CASA/CASA.aspx.

2 www.mineactionstandards.org

3 www.unddr.org

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


Uvod Uništavanje nelegalnog i viškova malokalibarskog i lakog oružja predstavlja važan element sveobuhvatnog programa kontrole malokalibarskog i lakog oružja. Uništavanje predstavlja delotvoran metod kojim se može smanjiti ne samo realan broj oružja na nelegalnom tržištu, već i potencijalno dopremanje oružja na nelegalno tržište. Za razliku od drugih metoda za uklanjanje, poput prodaje ili poklanjanja, uništavanjem se postiže da malokalibarsko i lako oružje ne dospe (nazad) na nelegalno tržište. Na ovaj način se gradi poverenje u ukupne napore koji se ulažu u sprečavanje, suzbijanje i zaustavljanje nezakonite trgovine pomenutim oružjem.

Program uništavanja oružja može da obuhvati uništavanje oružja koje je civilno stanovništvo predalo u sklopu programa prikupljanja oružja (videti ISACS 05.40), zatim oduzeto oružje ili oružje za koje je utvrđeno da predstavlja višak u odnosu na potrebe oružanih službi određene države (videti ISACS 05.20).

Uspeh programa kontrole malokalibarskog i lakog oružja je u direktnoj vezi sa sredstvima koja se koriste za konačno uklanjanje oružja. Tokom sprovođenja programa u okviru kojih se odluka o konačnom uklanjanju oružja donosi na ad hoc osnovi, često se utvrdi da nedostatak finansijskih sredstava i resursa može da oteža proces uništavanja i time naruši poverenje ne samo u taj, već i u naredne programe.

Prethodno postignut dogovor svih strana da prikupljeno, oduzeto ili suvišno malokalibarsko i lako oružje bude uklonjeno uništavanjem, jača poverenje u program kontrole malokalibarskog i lakog oružja, i može jednako da utiče na uspeh programa kao i politička volja da se program pokrene na prvom mestu; ili metodologija koja se koristi za povraćaj oružja ili identifikovanje oružja kao viška.

Oružje koje je uništeno nakon što je prikupljeno u postkonfliktnom okruženju može da pošalje jasnu poruku da je rat završen i pruži nadu onima koji žele da obnove svoje živote. Oružje koje je uništeno nakon što je oduzeto nikada više ne može da dospe u ruke kriminalaca. Oružje koje je uništeno nakon što se utvrdi da predstavlja višak u odnosu na nacionalne potrebe može dovesti do smanjenja državnih troškova dugoročnog čuvanja i obezbeđenja oružja, kao i upravljanja njime.

MEĐUNARODNI STANDARD KONTROLE MALOKALIBARSKOG I LAKOG ORUŽJA ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


Uništavanje: Oružje

1 Polje primene

Ovaj dokument sadrži smernice za planiranje i bezbedno izvršavanje aktivnosti uništavanja malokalibarskog i lakog oružja, kao i smernice za povraćaj, recikliranje i ponovnu upotrebu materijala dobijenih iz procesa uništavanja.

Dokument se primenjuje u situacijama kada se uništavanje izabere kao metod uklanjanja malokalibarskog i lakog oružja, uključujući i oružje koje je predato u okviru programa za prikupljanje oružja, kao i oružje koje je oduzeto ili identifikovano kao višak u odnosu na potrebe oružanih službi određene države.

Ovaj dokument se ne bavi uništavanjem municije za malokalibarsko i lako oružje. Smernice za uništavanje konvencionalne municije su date u Međunarodnim tehničkim smernicama za municiju (IATG 10.10. Demilitarizacija i uništavanje konvencionalne municije).4

2 Normativne reference

Za primenu ovog standarda neophodno je upućivanje na dokumente date u nastavku. Kod referentnih dokumenata sa datumom, primenjuje se samo citirano izdanje. Kod referentnih dokumenata bez datuma, primenjuje se poslednje izdanje dokumenta (uključujući i odgovarajuće izmene i dopune).

ISACS 01.20, Rečnik termina, definicija i skraćenica

ISACS 04.30, Podizanje nivoa svesti javnosti o potrebi uvođenja kontrole malokalibarskog i lakog oružja

ISACS 05.20, Upravljanje zalihama: oružje

ISACS 05.30, Obeležavanje i vođenje evidencije

ISO/IEC Vodič 51:1999, Bezbednosni aspekti – smernice za njihovo uključivanje u standarde

3 Termini i definicije

Za potrebe ovog dokumenta primenjuju se termini i definicije navedeni u standardu ISACS 01.20, Rečnik termina, definicija i skraćenica.

4 www.un.org/disarmament/convarms/Ammunition/IATG/

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


U ISACS modulima, reči „mora“, „treba“, „sme“ i „može“ se primenjuju u skladu sa jezikom koji se koristi u svim standardima i smernicama Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

a) „mora“ označava zahtev: koristi se za iznošenje zahteva koje je potrebno strogo primenjivati u cilju poštovanja standarda i od kojih se ne sme odstupati;

b) „treba“ označava preporuku: koristi se kada se od nekoliko mogućnosti preporučuje jedna koja je posebno adekvatna, bez pominjanja ili isključivanja drugih, ili kada se izabere određeni pravac delovanja, koji nije nužno i zahtevani, ili (u negativnoj formi: „ne treba“) kada se određeni pravac delovanja ne odobrava, ali nije zabranjen;

c) „sme“ označava dozvolu: koristi se za ukazivanje na mogući pravac delovanja u okviru ograničenja navedenih u dokumentu;

d) „može“ označava mogućnost i sposobnost: koristi se za izražavanje mogućnosti i sposobnosti, bilo da se radi o materijalnoj, fizičkoj ili slučajnoj mogućnosti.

4 Okvir Ujedinjenih nacija

4.1 Opšte informacije

Ovaj dokument sadrži praktične smernice za sprovođenje obaveza koje se odnose na uništavanje malokalibarskog i lakog oružja, a koje su sastavni deo multilateralnih instrumenata Ujedinjenih nacija u oblasti kontrole malokalibarskog i lakog oružja.

4.2 Program aktivnosti UN

U skladu sa Program aktivnosti Ujedinjenih Nacija za sprečavanje, borbu protiv i zaustavljanje nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim naoružanjem u svim njenim aspektima (Program aktivnosti UN-a) sve države članice UN-a su u obavezi:

a) “Da, prema potrebi, osnuju ili imenuju nacionalne koordinacione agencije ili tela i institucionalnu infrastrukturu koji bi bili nadležni za davanje političkih smernica, sprovođenje istraživanja i praćenje aktivnosti za sprečavanje, suzbijanje i zaustavljanje nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim oružjem u svim njenim aspektima. U to spada (...) prikupljanje i uništavanje malokalibarskog i lakog oružja” (Odeljak II, stav 4);

b) “Da obezbede da zaplenjeno, oduzeto ili prikupljeno malokalibarsko i lako oružje bude uništeno, u skladu sa zakonskim ograničenjima koja se odnose na pripremu krivičnih postupaka, osim ukoliko drugi način upotrebe ili raspolaganja oružjem nije zvanično odobren, i pod uslovom da je takvo oružje propisno obeleženo i registrovano” (Odeljak II, stav 16);

c) "Da, prema potrebi i u skladu sa ustavnim i pravnim sistemima država, vrše redovan pregled malokalibarskog i lakog oružja u posedu oružanih snaga, policije i drugih ovlašćenih organa i da osiguraju da zalihe, koje su nadležni državni organi naznačili kao višak u odnosu na potrebe, budu jasno identifikovane, i da programi za odgovorno uklanjanje tih zaliha, pre svega uništavanjem, budu uspostavljeni i sprovedeni, kao i da se takve zalihe adekvatno čuvaju do uklanjanja "(odeljak II, stav 18);

d) “Da uništavaju viškove malokalibarskog i lakog oružja koje je određeno za uništavanje […]” (Odeljak II, stav 19);

e) "Da razvijaju i sprovode, između ostalog i u konfliktnim i postkonfliktnim okruženjima, programe za izgradnju poverenja i podizanje nivoa javne svesti o problema i posledicama nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim oružjem u svim njenim aspektima, uključujući i ako je potrebno, javno uništavanje viškova oružja [...], ukoliko je moguće, u saradnji sa civilnim društvom i

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


nevladinim organizacijama, u cilju zaustavljanja nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim oružjem "(Odeljak II, stav 20);

f) “Da, tamo gde je to moguće, razvijaju i sprovode delotvorne programe razoružanja, demobilizacije i reintegracije, uključujući i delotvorno […] uništavanje malokalibarskog i lakog oružja, posebno u postkonfliktnim situacijama, osim ukoliko drugi način upotrebe ili raspolaganja oružjem nije zvanično odobren, pod uslovom da je takvo oružje propisno obeleženo, kao i u slučaju da je zabeležena neka druga praksa raspolaganja ili upotrebe; i da, prema potrebi, u mirovne sporazume unesu konkretne odredbe koje bi se odnosile na ove programe...” (Odeljak II, stav 21); i

g) "Da objave nacionalne zakone, propise i procedure koji utiču na sprečavanje, suzbijanje i zaustavljanje nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim oružjem u svim njenim aspektima i da, na dobrovoljnoj osnovi i u skladu sa svojim nacionalnim praksama, dostave relevantnim regionalnim i međunarodnim organizacijama informacije o, između ostalog, (a), malokalibarskom i lakom oružju koje je zaplenjeno ili uništeno u njihovoj nadležnosti [...] "(Odeljak II, stav 23);

h) "Radi lakšeg sprovođenja Programa aktivnosti, države i međunarodne i regionalne organizacije treba ozbiljno da razmotre da zainteresovanim državama, na zahtev, pruže pomoć u izgradnji kapaciteta u oblastima koje između ostalo obuhvataju i [...] uništavanje malokalibarskog i lakog oružja [...] "(Odeljak III, stav 6);

i) "Na zahtev, države i odgovarajuće međunarodne ili regionalne organizacije koje su u mogućnosti, treba da pruže pomoć prilikom uništavanja ili primene drugog odgovornog uklanjanja viška zaliha ili neobeleženog, ili neadekvatno obeleženog malokalibarskog i lakog oružja" (Odeljak II, stav 14);

4.3 Protokol UN o vatrenom oružju

Države potpisnice Protokola protiv nelegalne proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem, pripadajućim delovima i municijom, koji dopunjuje Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Protokol UN-a o vatrenom oružju) su u obavezi da

a) “u okviru svojih pravnih sistema, usvoje mere koje mogu biti neophodne kako bi se sprečilo da nezakonito proizvedeno i nabavljeno vatreno oružje, pripadajući delovi i municija dospu u ruke neovlašćenih lica, i to putem zaplene i uništavanja takvog vatrenog oružja, pripadajućih delova i municije, osim ukoliko druga vrsta uklanjanja nije zvanično odobrena, pod uslovom da je vatreno oružje obeleženo i da su metode uklanjanja takvog vatrenog oružja i municije evidentirane“ (Član 6.2);

4.4 Međunarodni instrumenti za praćenje

Na osnovu Međunarodnog instrumenta koji državama omogućava da identifikuju, prate nelegalno malokalibarsko i lako oružje na blagovremen i pouzdan način (Međunarodni instrument za praćenje) sve države članice UN-a su u obavezi da

a) “obezbede da svaki komad nelegalnog malokalibarskog i lakog oružja koji je pronađen na njihovoj teritoriji bude obeležen na jedinstven način i evidentiran, ili uništen, što je pre moguće. Pre nego što se izvrši pomenuto obeležavanje u skladu sa odeljkom IV ovog instrumenta, ili uništavanje, takvo malokalibarsko i lako oružje mora biti bezbedno skladišteno” (stav 9).

5 Opšta načela

Uništavanje je poželjan metod uklanjanja malokalibarskog i lakog oružja koje je

a) predato u sklopu programa prikupljanja oružja;

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


b) oduzeto;

c) na drugi način označeno kao nezakonito; ili

d) identifikovano kao višak u odnosu na potrebe oružanih službi određene države;

Postupkom uništavanja, malokalibarsko i lako oružje, kao i pripadajući delovi postaju trajno neupotrebljivi.

Uništavanje oružja bi trebalo da bude sastavni deo šireg programa kontrole malokalibarskog i lakog oružja. Adekvatna finansijska sredstva za celokupan proces uništavanja treba obezbediti na samom početku programa.

U slučajevima kada je neophodno odmah uništiti oružje kao deo zvaničnog procesa razoružanja u postkonflikntim sredinama, svi akteri procesa moraju biti saglasni da prikupljeno oružje bude uništeno.

6 Planiranje

6.1 Redosled u procesu planiranja

Prilikom planiranja uništavanja malokalibarskog i lakog oružja, treba slediti redosled koji je detaljno objašnjen u nastavku:

a) utvrditi vrstu i količinu oružja koju treba uništiti;

b) dobiti zvanično odobrenje nadležnog organa vlasti, uključujući i odobrenje za ceremoniju povodom javnog uništavanja, ukoliko je predviđena;

c) razmotriti uticaj planiranog uništavanja na životnu sredinu (videti Aneks B, Tabela B.2);

d) izabrati odgovarajuću lokaciju na kojoj će se vršiti uništavanje;

e) ispitati i izabrati najpodesniji metod uništavanja (videti tačku 7.5 i Aneks B);

f) razviti zvanični proces upravljanja rizikom (videti Aneks A);

g) razmotriti opcije povraćaja, recikliranja i ponovne upotrebe nastalog otpadnog metala;

h) utvrditi finansijske troškove uništavanja;

i) izraditi plan bezbednosti;

j) izraditi plan sigurnosti;

k) izraditi standardne operativne procedure;

l) izraditi medijski plan kao deo programa podizanja nivoa svesti o malokalibarskom i lakom oružju (obično su relevantni samo za postkonfliktne sredine i druga osetljiva okruženja); i

m) pozvati međunarodne posmatrače (obično su relevantni samo za postkonfliktne sredine i druga osetljiva okruženja).

6.2 Potrebe za informacijama

Podatke o vrsti i količini oružja koju treba uništiti treba prikupiti iz postojećeg sistema za evidentiranje oružja. Pomenuti podaci su potrebni kako bi se olakšao proces donošenja odluke o najprikladnijem metodu uništavanja.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


6.3 Odobrenje za uništavanje

Zvanično odobrenje za uništavanje dobija se od nadležnog organa vlasti, kojim se potvrđuje da oružje nije više potrebno kao dokaz u krivičnom postupku i da je oslobođeno sudskog postupka.

6.4 Upravljanje rizikom

6.4.1 Glavne opasnosti

Uništavanje malokalibarskog i lakog oružja može biti opasno. U glavne opasnosti – ili potencijalne izvore opasnosti spadaju:

a) napunjeno malokalibarsko i lako oružje (videti tačku 6.7.2 o smernicama za bezbedno rukovanje oružjem);

b) ekstremna toplota (npr. tokom spaljivanja i topljenja);

c) otrovni gasovi;

d) električni alati i mašine koji se koriste za sečenje, drobljenje, rezanje, itd.; i

e) leteći delovi metala (npr. usled drobljenja, rezanja, sečenja rotirajućim sečivom, itd.).

Pomenute opasnosti se mogu povećati usled

f) nedovoljne obučenosti osoblja zaduženog za uništavanje; i

g) nebezbedne procedure za vreme

1) prevoza;

2) skladištenja; i

3) fizičkog uništavanja.

6.4.2 Procena rizika

Zvanična procena rizika se sprovodi tokom faze planiranja. Procena rizika mora da obuhvati

a) analizu rizika (tj. sistematičnu upotrebu dostupnih informacija radi identifikovanja i analize opasnosti i utvrđivanja rizika koje one predstavljaju); i

b) evaluaciju rizika (tj. proces kojim se utvrđuje da li je postignut nivo podnošljivog rizika).

Ukoliko se procenom rizika utvrdi da je realni nivo rizika iznad nivoa podnošljivog rizika, moraju se preduzeti mere za smanjenje nivoa rizika. (videti tačku 6.4.3).

Čak i kada se pomoću mera za smanjenje rizika, rizik umanji na podnošljiv nivo, preostali (rezidualni) rizik može ostati. Treba preduzeti sve razumne mere kako bi se nivo preostalog rizika sveo na najmanju moguću meru.

6.4.3 Smanjenje rizika

U metode za smanjenja rizika koji su karakteristični za uništavanje oružja spadaju

a) izrada i primena standardnih operativnih procedura koje odražavaju bezbedne radne prakse (videti tačku 6.9);

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


b) adekvatna obuka o poštovanju standardnih operativnih procedura sprovedena za osoblje zaduženo za uništavanje;

c) efikasno upravljanje i nadzor osoblja;

d) primena samosigurnosne opreme za uništavanje; i

e) upotreba odgovarajuće lične zaštitne opreme.

6.4.4 Dodatne smernice

Aneks A sadrži dodatne smernice za upravljanje rizikom.

6.5 Lokacija na kojoj se vrši uništavanje

Neophodno je izabrati odgovarajuću lokaciju na kojoj će se vršiti uništavanje. To može biti stalni objekat za vršenje uništavanje, mobilni sistem ili druga pogodna lokacija, u zavisnosti od izabranog načina uništavanja (videti tačku 7.5 i Aneks B).

U cilju smanjenja bezbednosnih zahteva, oružje treba uništiti što je bliže moguće punktu za skladištenje ili prikupljanje.

6.6 Potrebe za finansijskim sredstvima

Pre početka programa kontrole malokalibarskog i lakog oružja u okviru kojeg se sprovodi program uništavanja, treba utvrditi finansijske troškove uništavanja i obezbediti sredstva kojima će se ti troškovi pokriti.

Troškovi uništavanja variraju i zavise od vrste i količina oružja koje treba uništiti, kao i od izabranog načina uništavanja. Softver za planiranje uništavanja, koji ide uz ovaj dokument, predstavlja sredstvo za procenu koji poredi različite opcije uništavanja na osnovu zahteva u pogledu vremena i ljudskih i finansijskih resursa.

Vlade koje odobre uništavanje malokalibarskog i lakog oružja treba da obezbede potrebna finansijska sredstva. Ukoliko vlada nije u mogućnosti da to učini, treba potražiti međunarodnu saradnju i pomoć (finansijsku i tehničku). U takvim slučajevima, vlada koja odobri uništavanje bi trebalo da obezbedi deo potrebnih finansijskih sredstava (na primer iz svog budžeta za odbranu/bezbednost), u skladu sa svojim kapacitetima.

Donatori koji odgovaraju na zahteve za pružanje finansijske podrške aktivnostima uništavanja malokalibarskog i lakog oružja treba da osiguraju da navedeni troškovi uništavanja budi realni i prihvatljivi u poređenju sa sličnim programima uništavanja u istom regionu. Kako bi se ovo postiglo, donatori mogu da pogledaju baze podataka o tipičnim troškovima uništavanja oružja koje se vode u nekim regionima.

PRIMER Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC) održava bazu podataka o troškovima uništavanja u svom regionu.

Vrednost dobijenog otpadnog metala (videti tačku 8.2) može delimično da nadoknadi troškove uništavanja.

NAPOMENA Industrijske topionice će obično besplatno uništiti oružje ukoliko im se dozvoli da zadrže nastali otopljeni metal. Ovakva vrsta razmene je obično pravična.

6.7 Sigurnost

Sigurnost tokom procesa uništavanja malokalibarskog i lakog oružja mora biti glavni prioritet. Stoga je neophodno izraditi plan sigurnosti i uključiti ga u standardne operativne procedure procesa uništavanja (videti tačku 6.9). Plan sigurnosti obuhvata sledeće elemente:

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


6.7.1 Zdravlje na radu

Osoblje zaduženo za uništavanje mora da bude adekvatno obučeno za bezbednu upotrebu opreme za uništavanje koja se koristi.

Neophodno je primenjivati odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu koje se odnose na opremu za uništavanje koja se koristi, uključujući i upotrebu odgovarajuće lične zaštitne opreme (npr. šlemovi, zaštitne naočare, štitnici za sluh, rukavice, itd.).

Na lokaciji na kojoj se vrši uništavanje mora da postoji odgovarajući broj jasno označenih kompleta prve pomoći.

Adekvatan broj članova osoblja zaduženog za uništavanje mora da ima završen osnovni kurs za pružanje prve pomoći, sa posebnim akcentom na tretiranje povreda koje se mogu očekivati imajući u vidu opremu za uništavanje koja se koristi.

6.7.2 Rukovanje oružjem

Neophodno je izraditi i poštovati bezbednosne procedure kada se komad oružja izvadi iz kontejnera pre fizičkog uništenja. Uobičajena bezbednosna procedura za rukovanje malokalibarskim i lakim oružjem je sledeća:

a) oružje držati upereno u bezbednom smeru sve vreme;

b) aktivirati bezbednosni uređaj, ako ga ima;

c) skinuti magazin, ako ga ima;

d) otvoriti deo za okidanje; i

e) osigurati da se u komori (komorama) ne nalazi municija.

Isto tako, odgovarajuće kvalifikovano osoblje može da proveri bezbednost oružja pre nego što ga stavi u zatvoreni kontejner za prevoz do lokacije za uništavanje. U takvim slučajevima, Sertifikat o bezbednosti mora da prati zapečaćen kontejner sve do punkta za uništavanje, dok će celovitost pečata biti proverena pre otvaranja kontejnera.

6.7.3 Postupak u slučaju nesreće

Potrebno je izraditi Plan aktivnosti koje će biti preduzete u slučaju da dođe do nesreće tokom procesa uništavanja (mere u slučaju nesreće). Detaljan plan aktivnosti u slučaju nesreće treba da bude srazmeran potencijalnim povredama koje može da izazove oprema za uništavanje koja se koristi. Plan aktivnosti u slučaju nesreće treba da predvidi sledeće

a) pružanje prve pomoći i zdravstvene nege žrtvama nesreće na licu mesta;

b) medicinsku evakuaciju (videti tačku 6.7.4);

c) neposredni prestanak operacija uništavanja ukoliko dođe do određenih vrsta nesreća;

d) izveštavanje o nesreći i istraga; i

e) izvlačenje pouka iz nesreća i preduzimanje mera kako se ne bi ponovo desile.

6.7.4 Medicinska evakuacija

Plan medicinske evakuacije mora biti izrađen kako bi se osiguralo da žrtva teške nesreće može da

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


a) stigne u zdravstvenu ustanovu koja ima kapacitete za tretiranje probojnih rana u roku od jednog sata od nastanka nesreće; i

b) primi odgovarajuću zdravstvenu negu u toku transporta do zdravstvene ustanove.

Mobilni zdravstveni objekti se mogu koristiti u udaljenim lokacijama za vršenje uništavanje.

6.8 Bezbednost

Kako bi se rizik od krađe, gubitka ili diverzije sveo na minimum, malokalibarsko i Iako oružje mora da bude obezbeđeno tokom svih faza procesa uništavanja. Plan bezbednosti mora biti izrađen radi osiguranja fizičke bezbednosti oružja tokom njegovog

a) prevoza do lokacije na kojoj se vrši uništavanje; i

b) skladištenja na lokaciji na kojoj se vrši uništavanje pre početka samog procesa uništavanja.

NAPOMENA Za smernice, videti ISACS 05.20, Upravljanje zalihama: oružje.

6.9 Standardne operativne procedure

Standardne operativne procedure moraju biti izrađene za sve faze procesa uništavanja. One treba da obuhvate

a) plan sigurnosti (videti tačku 6.7), uključujući

1) bezbedno upravljanje oružjem,

2) neophodnu ličnu zaštitnu opremu,

3) bezbedan rad opreme za uništavanje,

4) postupak u slučaju nesreće, i

5) medicinsku evakuaciju;

b) plan bezbednosti (videti tačku 6.8); i

c) evidenciju o oružju (videti tačku 7.4);

6.10 Transparentnost, podizanje nivoa svesti i izgradnja poverenja

6.10.1 Opšte informacije

Malokalibarsko i lako oružje koje je određeno za uništenje bi trebalo da se uništi na transparentan način; tj. tako da nezavisni posmatrači mogu da verifikuju uništavanje. Transparentnost uništavanja oružja se može iskoristiti za pružanje podrške

a) jačanju bezbednosti i izgradnji poverenja između država (npr. u kontekstu zvaničnog mirovnog sporazuma, procesa razoružanja ili smanjenja zaliha); ili

b) angažovanju društava u izgradnji mira u postkonfliknim sredinama ili inicijativama za bezbednost zajednica (npr. u kontekstu uništavanja oružja koje je predato tokom programa prikupljanja oružja);

6.10.2 Zastupljenost u medijima

U cilju promovisanja transparentnosti, podizanja nivoa svesti i izgradnje poverenja, mediji bi trebalo da budu pozvani da proprate uništavanje oružja ukoliko se navedeni proces odigrava u okviru

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


a) zvaničnog mirovnog sporazuma ili procesa razoružavanja; ili

b) programa prikupljanja oružja.

Mediji mogu biti pozvani da proprate uništavanje oružja, ukoliko se pomenuti proces odvija u okviru uobičajenog upravljanja zalihama koje vrše državni organi, budući da to može biti korisna regionalna i međunarodna mera za izgradnju poverenja.

6.10.3 Medijski plan

Trebalo bi izraditi medijski plan u cilju

a) povećanja transparentnosti procesa uništavanja;

b) podizanja nivoa svesti o potrebi za kontrolom malokalibarskog i lakog oružja (videti ISACS 04.30); i

c) izgradnje poverenja u program kontrole malokalibarskog i lakog oružja koji obuhvata i proces uništavanja.

NAPOMENA Ukoliko se operacije uništavanja odvijaju tokom programa prikupljanja oružja, medijsko izveštavanje o oružju koje se uništava može izgraditi poverenje lokalnih zajednica u proces prikupljanja i podstakne druge da predaju oružje (videti ISACS 05.40, Dobrovoljno prikupljanje malokalibarskog i lakog oružja).

6.10.4 Nezavisni posmatrači

Pored predstavnika medija, treba pozvati druge nezavisne posmatrače da prate uništavanje oružja u okviru zvaničnih mirovnih sporazuma, procesa razoružanja ili programa prikupljanja oružja, koji takođe mogu biti pozvani da posmatraju uništavanje oružja u okviru uobičajenog upravljanja zalihama koje vrše državni organi. Takvi nezavisni posmatrači mogu da obuhvate predstavnike

a) nacionalnih i lokalnih vladinih službi;

b) stranih vlada koje finansijski podržavaju proces uništavanja;

c) drugih stranih vlada sa diplomatskim prisustvom u dotičnoj zemlji;

d) regionalnih i međunarodnih organizacija;

e) civilnog društva; i

f) privatnog sektora.

6.10.5 Ceremonije povodom uništavanja

Malokalibarsko i lako oružje predato u okviru programa za prikupljanje oružja koji je sproveden u postkonfliktnim ili drugim osetljivim okruženjima bi trebalo uništiti na javnim ceremonijama u blizini mesta gde je ono prikupljeno (videti ISACS 05.40, Dobrovoljno prikupljanje malokalibarskog i lakog oružja).

Ceremonije povodom javnog uništavanja mogu imati ogromnu simboličku moć i mogu biti od pomoći u izgradnji poverenja javnosti u napore koji se ulažu na planu kontrole malokalibarskog i lakog oružja i širih inicijativa za jačanje bezbednosti. Ceremonije povodom uništavanja koje se održavaju tokom programa prikupljanja oružja mogu da podstaknu veći broj ljudi da preda oružje.

Odobrenje za održavanje ceremonije povodom javnog uništavanja se dobija od nadležnog organa vlasti, a neophodno je izraditi i plan sigurnosti u skladu sa tačkom 6.7.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


7 Fizičko uništavanje

7.1 Redosled uništavanja

Tokom fizičkog uništavanja oružja, trebalo bi slediti redosled koji je detaljno opisan u nastavku:

a) operacije koje prethode procesu, a u koje može da spada i evidentiranje oružja (videti tačku 7.4) ukoliko nije praktično ili poželjno da se one sprovedu na lokaciji na kojoj se vrši uništavanje;

b) prevoz oružja do lokacije na kojoj se vrši uništavanje;

c) evidentiranje oružja (ukoliko to već nije urađeno tokom operacija koje prethode procesu uništavanja);

d) fizičko uništavanje oružja;

e) praćenje i verifikacija operacije uništavanja;

f) kreiranje i održavanje evidencije o uništavanju; i

g) bezbedno i ekološko odlaganje, između ostalog i putem recikliranja i ponovne upotrebe nastalog otpada.

7.2 Operacije koje prethodne procesu

Operacije koje prethode procesu mogu se vršiti na oružju pre nego što se ono konačno uništi. One mogu da obuhvate

a) uobičajene bezbednosne mere predostrožnosti (videti tačku 6.7.2);

b) evidentiranje oružja (ukoliko nije praktično ili poželjno da se evidentiranje obavi na lokaciji na kojoj se vrši uništavanje);

c) uklanjanje pratećih delova oružja, kao što su nišani, prigušivači, bajoneti, itd.;

NAPOMENA Prateći delovi bi trebalo uništiti odvojeno od oružja.

d) Uklanjanje pratećeg pribora za oružje (npr. plastični ili drveni rukohvati, podkundaci, kundaci, itd.);

NAPOMENA Možda će biti potrebno da se kod oružja koje treba uništiti topljenjem skine plastika kako bi otpadni metal bio boljeg kvaliteta; takođe, može biti potrebno skinuti drvene delove zbog predostrožnosti tokom topljenja.

e) skidanje opruga oružja pre sečenja, i/ili

f) deformisanje oružja u okviru procesa uništavanja koje se vrši pre nego što započne proces konačnog uništenja oružja.

NAPOMENA Neke države zahtevaju da se oružje deformiše i iseče pre topljenja. U tom slučaju, početna faza uništavanja se tada klasifikuje kao operacija koja prethodi procesu.

7.3 Transport oružja

Oružje se transportuje do lokacije na kojoj se vrši uništavanje u skladu sa ISACS 05.20, Upravljanje zalihama: oružje.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


7.4 Evidencija o oružju

7.4.1 Informacije koje se evidentiraju

Evidentiranje oružja treba izvršiti u skladu sa tačkom 6 ISACS 05.30, Obeležavanje i vođenje evidencije.

Minimalni broj informacija koje za svaki komad uništenog oružja treba evidentirati u odgovarajućoj bazi podataka, obuhvata sledeće:

a) marka;

b) model;

c) kalibar;

d) serijski broj;

e) država proizvodnje;

f) država uvoznica (ukoliko na oružju postoji uvozna oznaka);

g) datum uništavanja;

h) lokacija na kojoj se vrši uništavanje; i

i) agencija/organizacija koja vrši uništavanje.

7.4.2 Održavanje evidencije

Evidenciju o uništavanju bi trebalo da vode

a) nadležni državni organ (npr. Nacionalno telo za malokalibarsko i lako oružje); i

b) organizacija koja je izvršila uništavanje.

Evidencija o uništavanju mora da se čuva najmanje 20 godina, mada bi trebalo da se čuva na neograničeno vreme).

7.5 Fizičko uništavanje

7.5.1 Opšte informacije

Oružje bi trebalo uništiti tako da ono bude trajno neupotrebljivo. U to spada i trajno onesposobljavanje

a) okvira ili rukohvata;

b) cevi; i

c) kliznog zatvarača, cilindra, zatvarača ili mehanizma za bravljenje.

Kod oružja koje se uništava sečenjem, jednim, pravilno postavljenim rezom može se onesposobiti jedan, više ili svi delovi navedeni u tačkama (a)-(c).

7.5.2 Tehnologije i tehnike uništavanja

Aneks B sadrži pregled tehnologija i tehnika koje se mogu primeniti za uništavanje malokalibarskog i lakog oružja. Sledeće faktore bi trebalo uzeti u obzir prilikom njihovog odabira:

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


a) vrsta oružja koje treba uništiti;

b) količina oružja koju treba uništiti;

c) vremenska ograničenja koja se vezuju za proces uništavanja (npr. striktno određen krajnji rok);

d) finansijska pitanja;

e) ljudski resursi i tehnologije za uništavanje raspoloživi na lokalnom nivou;

f) bezbednost i sigurnost;

g) dostupna infrastruktura za prevoz oružja; i

h) uticaj na životnu sredinu.

8 Povraćaj, recikliranje i ponovna upotreba

8.1 Opšte informacije

Tokom procesa uništavanja malokalibarskog i lakog oružja nastaje otpadni materijali poput metala, drveta i plastike. Postoji niz opcija za povraćaj, recikliranje i ponovnu upotrebu ovih materijala, što može da dovede do stvaranja prihoda i izrade predmeta koji će imati praktičnu, umetničku i simboličku vrednost.

8.2 Otpadni metal

Otpadni metal koji nastane uništavanjem malokalibarskog i lakog oružja može da se proda, a da se prihodi iskoriste, primera radi, za nadoknadu troškova uništavanja.

NAPOMENA Cene različite vrste otpadnog metala variraju od zemlje do zemlje, a zavise i od prodavca ili postrojenja za reciklažu, kao i od klase metala. Stoga je teško tačno proceniti naknadu troškova koja se može očekivati od prodaje metalnog otpada nakon uništenja malokalibarskog i lakog oružja. Prosečne zvanične cene na Londonskoj berzi metala za čist metal mogu se koristiti kao opšti vodič budući da ove cene služe kao jedan od glavnih faktora usklađivanja na svetskom tržištu otpadnog metala.

8.2.1 Praktična, umetnička i simbolička primena

Otpadni materijal nastao tokom procesa uništavanja malokalibarskog i lakog oružja može se pretvoriti u predmete praktične primene, umetničke vrednosti i simboličkog značenja. Takvi predmeti mogu

a) biti od praktične koristi (npr. građevinski materijal, kućni alati, itd.);

b) podići nivo svesti o potrebi za kontrolom malokalibarskog i lakog oružja;

c) podržati buduće inicijative za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja;

d) podržati procese postkonfliktnog pomirenja i reintegracije; i

e) simbolički izraziti želju za prekidom konflikta i nasilja kako bi se krenulo ka miru i razvoju.

Tabela 1 sadrži primere iz celog sveta koji prikazuju kako je uništeno malokalibarsko i lako oružje našlo praktičnu, umetničku i simboličku primenu.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


Tabela 1 – Praktična, umetnička, i simbolička primena malokalibarskog i lakog oružja

Zemlja Predmet Slika

Albanija Poklopci šahta5

Uganda Građevinske armaturne

šipke 6

Honduras Kuhinjsko posuđe6

Kambodža Nameštaj7

5 Izvor fotografije: Adrian Wilkinson.

6 Izvor fotografije: Ian Ruddock.

7 Izvor fotografije: Mirovni umetnički porojekat (The Peace Art Project Cambodia) –

http://sashaconstable.co.uk/projects/peace-art.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


Zemlja Predmet Slika

Kolumbija Muzički instrumenti8

Bugarska Fiksna skulptura9

Kanada Mobilna skulptura10

Kostarika Memorijalni spomenik 6

8 Videti www.un.org/disarmament/education/Movies/ak47_guitar.

9 Izvor fotografije: Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC).

10 Izvor fotografije: Skulptura od oružja – http://www.gunsculpture.com.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


8.3 Muzeji

Malokalibarsko i lako oružje koje je trajno onesposobljeno, posebno vrste retkog oružja ili oružje koje ima istorijski značaj, može se prodati ili donirati muzejima.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


Aneks A (normativne prirode)

Upravljanje rizikom

A.1 Polje primene

Ovaj Aneks sadrži smernice o upravljanju rizikom i njihovoj primeni u programima uništavanja oružja.

Važan element planiranja uništavanja oružja bi trebalo da bude i sprovođenje snažnog, delotvornog i integrisanog Sistema upravljanja rizicima u skladu sa ISO Vodič 51, Bezbednosni aspekti – Smernice za njihovu integraciju u standarde. Ovaj sistem bi trebalo da obuhvati procese organizacije i uništavanja.

A.2 Osnovne informacije

Cilj programa uništavanja oružja je bezbedno, delotvorno i efikasno uništavanje oružja i municije koji su prikupljeni ili čuvani kao zalihe. Osnovni rizik svojstven procesu uništavanja naznačen je u tački 6.4.1.

Programi uništavanja oružja bi trebalo da imaju za cilj sprečavanje svih nesreća tokom procesa uništavanja. Svrha upravljanja rizikom je podsticanje kulture u kojoj organizacija koja vrši uništavanje nastoji da ostvari ovaj cilj putem

a) razvijanja i primene odgovarajućih procedura upravljanja;

b) obučavanja osoblja zaduženog za uništavanje i rukovodilaca, kao i putem neprekidnog usavršavanja njihovih veština; i

c) sprovođenja bezbednih, delotvornih i efikasnih operativnih procedura.

Ovaj Aneks ima za cilj da integriše delotvorno upravljanje rizikom u međunarodni standard uz koji je priložen, tako da poštovanje standarda automatski podrazumeva poštovanje elemenata procesa upravljanja rizikom. Razvoj zvaničnih procena rizika bi trebalo da podrži ovaj proces.

A.3 Pojam bezbednosti

Bezbednost se postiže smanjenjem rizika na prihvatljiv nivo, koji se u okviru ISACS standarda definiše kao podnošljiv rizik. Apsolutna sigurnost ne postoji; rizik koji će uvek biti prisutan je preostali (rezidualni) rizik.

Stoga, u kontekstu kontrole malokalibarskog i lakog oružja, proces fizičkog uništavanja nikada ne može biti apsolutno bezbedan; može biti samo relativno bezbedan. Ovo je neizbežna činjenica. To ne znači da ne treba uložiti sve napore kako bi se osigurala bezbednost. To samo znači da ne možemo dokazati, sa 100% pouzdanošću, da je ostvarena apsolutna sigurnost. Sistemi za upravljanje rizikom i kvalitetom koji se preporučuju u ISACS standardima imaju za cilj postizanje nivoa pouzdanosti koji bi bio što približniji idealnom nivou pouzdanosti od 100 %, a da istovremeno organizacije koje vrše uništavanje mogu da odrede podnošljive rizike koje su spremne da prihvate u svojim okruženjima.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


A.4 Upravljanje rizikom

A.4.1 Komponente upravljanja rizikom

Pojam upravljanja rizikom se ponekad pogrešno razume. Primera radi, uobičajene zablude uključuju odnos između procene rizika i analize rizika. Sledeća matrica identifikuje odnos između različitih komponenti upravljanja rizikom koje se koriste u ISACS standardima:

Tabela A.1 – Matrica upravljanja rizikom

Upravljanje rizikom

Procena rizika

Analiza rizika

Identifikacija i analiza opasnosti

Kvantifikacija rizika

Evaluacija rizika i mere po ALARPa

Smanjenje rizika

Prihvatanje rizika

Saopštavanje rizika a Onoliko nisko koliko je razumno izvodljivo.

A.4.2 Utvrđivanje podnošljivog rizika

Podnošljivi rizik se određuje traženjem apsolutne sigurnosti naspram faktora kao što su

a) primarne opasnosti procesa uništavanja navedene u tački 6.4.1;

b) raspoloživa sredstava;

b) konvencije društva u kome se operacije uništavanja oružja odvijaju; i

c) ekonomičnost.

Iz toga sledi da postoji potreba za stalnim razmatranjem podnošljivog rizika koji prati koncept operacija uništavanja oružja u određenoj sredini.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


A.4.3 Procena i smanjenje rizika

Podnošljivi rizik se postiže kroz iterativni proces procene rizika (analiza rizika i evaluacija rizika) i smanjenja rizika

Tabela A.2 – Proces upravljanja rizikom a

a Izvedeno iz ISO/IEC Vodič 51: 1999, Bezbednosni aspekti - Smernice za njihovo uključivanje u standarde.

A.4.4 Svođenje rizika na podnošljiv nivo

Metode za postizanje podnošljivog nivoa rizika koji se vezuju za uništavanje malokalibarskog i lakog oružja su navedeni u tački 6.4.3. Pored toga, treba koristiti sledeći postupak za smanjenje rizika na podnošljiv nivo:

a) identifikovati moguće učesnike (tj. osoblje zaduženo za uništavanje, zvanični posmatrači, mediji, pozvani gosti, itd.) u procesu uništavanja oružja;

b) utvrditi namenu i proceniti zloupotrebu postupka uništavanja koja se razumno može predvideti;

c) identifikovati sve opasnosti (uključujući sve opasne situacije i štetne događaje) koje se javljaju u svim fazama procesa;

d) proceniti i vrednovati rizik po svakog identifikovanog učesnika ili grupu;

Start

Definition of intended use and reasonably

foreseen misuse

Hazard identification

Risk estimation

Risk evaluation

Is tolerable riskachieved?

Risk reduction

Stop

NO

YES

RIS

K A

NA

LYSI

S

RIS

K A

SSES

SMEN

T

Definicija nameravane upotrebe i opravdano predviđene zloupotrebe

Smanjenje rizika Identifikacija opasnosti

Kvantifikacija rizika

Evaluacija rizika

Da li je dostignut podnošljiv rizik?

NE

DA

AN

AL

IZA

RIZ

IKA

PRO

CE

NA

RIZ

IKA

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


e) prosuditi da li je rizik podnošljiv (npr. poređenje sa drugim rizicima po učesnike/ce, kao i sa onim što je društveno prihvatljivo); i

f) ako se rizik ne može tolerisati, treba ga smanjivati sve dok ne postane podnošljiv

Kada se vrši proces smanjenja rizika, redosled prioriteta bi trebalo da bude sledeći;

g) samosigurnosna oprema za uništavanje i standardne operativne procedure;

h) korišćenje odgovarajuće lične zaštitne opreme i sistema; i

i) jasne i nedvosmislene informacije za sve učesnike u procesu uništavanja.

A.5 Zaključak

Kvalitet nije sinonim za bezbednost. Odgovarajuće uloge upravljanja kvalitetom i upravljanja rizikom ne bi trebalo mešati. Uspeh programa uništavanja oružja zavisi od integrisane primene kako upravljanja kvalitetom, tako i principa i procedura upravljanja rizicima.

Sistemi za upravljanje i procedure za uništavanje bi trebalo da budu odgovarajući, delotvorni, efikasni i bezbedni. Primena najbolje prakse u upravljanju kvalitetom i rizikom će dovesti do značajnih poboljšanja operacija uništavanja oružja.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


Aneks B (informativne prirode)

Tehnologije i tehnike uništavanja

Tabela B.1 – Kratak prikaz tehnologija i tehnika uništavanja

NAPOMENA 1 U ovoj tabeli navedene su tehnologije i tehnike uništavanja pa abecednom redu, a ne prema njihovoj delotvornosti i efikasnosti.

NAPOMENA 2 Softver za planiranje uništavanja malokalibarskog i lakog oružja koji ide uz ovaj dokument bi trebalo koristiti kako bi se lakše odredila najprikladnija tehnika ili tehnologija uništavanja koju treba primeniti. Iz prethodnog iskustva ispostavilo se da su neke tehnike ili tehnologije delotvornije i isplativije od drugih, te su stoga označene kao one koje se „preporučuju“ u ovoj matrici.

NAPOMENA 3 Informacije o efikasnosti sečenja, troškovima i uticaju na životnu sredinu su prikazane u Tabeli B.2 u nastavku.

Tehnike ili tehnologije

(na terenu/ u industrijskom postrojenju)a

Objašnjenje Primer Prednosti Nedostaci

Cementiranje (Terenski)

Cementiranje oružja u betonske blokove.

Kostarika a q Jeftino i jednostavno.

q Ograničen period za obuku.

q Moguć povraćaj, ali zahteva intenzivan rad.

q Veliki zahtevi u pogledu odlaganja na deponiji.

q Veliki zahtevi u pogledu prevoza do deponije.

q Otežano finalno evidentiranje.

Detonacija (Na terenu)

Uništavanje malokalibarskog i lakog oružja detonacijom koristeći visokobrizantne eksplozive za izazivanje simpatetičke detonacije.

Mozambik NATO SFOR

q Veoma vidljivo i simbolično.

q Uništavanje je garantovano ako se upotrebi dovoljna količina inicijalnog eksploziva.

q Zahteva intenzivan rad.

q Zagađenje sredine.

q Potrebno je visoko obučeno osoblje.

q Skupo u smislu inicijalnog eksploziva.

Drobljenje oklopnim vozilima (AFV) (Na terenu)

Upotreba oklopnih vozila za drobljenje/deformisanje malokalibarskog i lakog oružja.

Brazil, Honduras, Srbija

q Jeftino i jednostavno.


q Ograničeni zahtevi u pogledu obuke.

q Nije naročito efikasno.

q Vizuelna inspekcija od presudnog značaja.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0





Odlaganje u more c (U industrijskom postrojenju)

Odlaganje malokalibarskog i lakog oružja u okean.

Kostarika11 q Tradicionalna tehnika.

q Efikasno.

q Ograničenja Londonske konvencije. c)

q Nema podršku programa UN-a.

Rezanje (U industrijskom postrojenju)

Upotreba industrijske tehnologije za rezanje metala

Preporučena tehnika.

Kanada, Nemačka, Južna Afrika

q Veoma efikasno.


q Lako dostupna tehnologija.

q Upotrebom automatizacije moguće postići visoku stopu uništavanja.

q Ekološki pogodno.

q Veliki inicijalni kapitalni troškovi.

q Opremu treba transportovati u odgovarajuću zemlju.

Sečenje (Hidroabrazivna tehnologija) (U industrijskom postrojenju)

Primena hidroabrazivne tehnologije za sečenje.

-- q Ograničeni zahtevi u pogledu obuke.


q Upotrebom automatizacije moguće je postići srednju stopu uništavanja.

q Srednji inicijalni kapitalni troškovi.

q Opremu treba transportovati u dotičnu zemlju.

q Ne koristi se za visoke stope uništavanja još uvek, već samo kao demonstrator koncepta.

Sečenje (Hidraulične makaze) (Na terenu ili u industrijskom postrojenju)

Upotreba hidrauličnih sistema za sečenje i drobljenje.


Avganistan, Burundi, DR Kongo






q Opremu treba transportovati u dotičnu zemlju.

11

Nakon sečenja.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0





Sečenje (Oksiacetilen-ili Plazma) (Na terenu ili u industrijskom postrojenju)

Upotreba tehnologije za sečenje uz primenu visokih temperatura radi onesposobljavanja malokalibarskog i lakog oružja.


Albanija, Kolumbija

q Ustanovljen i dokazan metod.



q Oprema dostupna širom sveta.

q Nije potrebno održavanje

q Zahteva intenzivan rad. (jedan operater može da obradi 40 komada oružja na sat).

q Postoji rizik da mali funkcionalni delovi (zatvarači, itd.) ne budu uništeni.

q Zavisi od snabdevanja industrijskih gasova.

Sečenje (Rotirajući diskovi) (Na terenu ili u industrijskom postrojenju)

Upotreba ručnih sistema rotacionih diskova za sečenje


Kostarika, Honduras






q Opremu treba transportovati u odgovarajuću zemlju.

Spaljivanje (Na terenu)

Uništavanje malokalibarskog i lakog oružja spaljivanjem na otvorenom koristeći kerozin.

Kambodža, Honduras, Mali, Nikaragva, Uganda




q Zahteva intenzivan rad.

q Zagađenje okoline.

q Nije naročito efikasno.

q Vizuelna inspekcija neophodna, ali teško izvodljiva.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0





Topljenje i recikliranje (U industrijskom postrojenju)

Upotreba industrijskih objekata za topljenje čelika u cilju topljenja potpuno obrađenog oružja.


Argentina, Australija, DR Kongo, Crna Gora, Srbija, Ukrajina

q Ograničen period za obuku.

q Jednostavno.

q Jeftino i efikasno.

q Ograničena prethodna obrada.

q Zahteva minimalni rad.


q Uništenje garantovano.

q Određeni troškovi se mogu nadoknaditi prodajom otpada.

q Potreban je pogodni industrijski objekat.

q Potrebna je ograničena prethodna obrada.

Zavarivanje u umetničke svrhe

Upotreba oružja, čiji su funkcionalni delovi skinuti ili onesposobljeni, kao deo umetničkog dela.

Kambodža, Mozambik


q Nadoknada troškova kroz prodaju.

q Ograničena stopa uništenja.

q Potrebno talentovano osoblje.

q Potrebna opsežna prethodna obrada.

a Tehnika je označena kao primarno terenska ili industrijska.

b Kao deo memorijalnog spomenika.

c Odlaganje oružja u more je zabranjeno u skladu sa Konvencijom OSPAR, Londonskom konvencijom iz 1972.godine ili Londonskim protokolom iz 2006. godine o odlaganju otpada u more.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


Table B.2 – Kratak prikaz troškova uništavanja i ekoloških faktora


(Na terenu / u industrijskom postrojenju)

Kapitalni troškovi

Operativni troškovi a

(po komadu oružja)

Nivo uticaja na životnu sredinu

Efikasnost uništavanja/

Pitanja bezbednosti

Nivo kvalifikacija

osoblja

Cementiranje / ukopavanje u zemlju (Na terenu)

Minimalni Minimalni (< US $ 1)

q Umeren jer oružje obloženo cementom treba dodatno ukopati u zemlju.

q Nizak q Nizak

Detonacija (Na terenu)

Niski Visoki usled troškova

eksploziva.

q Umeren usled gasnih proizvoda detonacije.

q Umeren rizik ako se angažuje stručno osoblje za uklanjanje eksplozivnih ubojnih sredstava.

q Visoki ako se angažuje stručno osoblje za uklanjanje eksplozivnih ubojnih sredstava.

q Visok (veštine za uklanjanje eksplozivnih ubojnih sredstava).

Drobljenje oklopnim vozilima (AFV) (Na terenu)

Minimalni u

zavisnosti od

dostupnih oklopnih

vozila

Minimalni

(troškovi goriva i osoblja)

q Minimalan q Nije veoma efikasan način uništavanja budući da ostaju upotrebljivi delovi.

q Nizak

Odlaganje u more b (U industrijskom postrojenju)

Minimalni Visoki

(Troškovi pomorskog saobraćaja)

q Zabranjeno ugovorom b)

q Veoma efikasno jer je vrlo teško povratiti oružje.

q Umeren

Rezanje (U industrijskom postrojenju)

Veoma visoki

Minimalni (< $1)

q Nizak, ukoliko industrijski sistem ispunjava odgovarajuće standarde zaštite životne sredine

q Veoma efikasan.

q 1,000+ na sat

q Umeren.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0




Kapitalni troškovi


(po komadu oružja)



Pitanja bezbednosti

Nivo kvalifikacija

osoblja

Sečenje (hidroabrazivna tehnologija) (U industrijskom postrojenju)

$50,000+ Minimalni

(< US$ 5)

q Umeren.

q Emisije iz električnih generatora.

q Potrebna obrada otpadnih voda

q 120+ sekundi po komadu oružja.

q Operater je izložen riziku od povrede na radu.

q Srednji

Sečenje (hidraučične makaze) (Na terenu ili u industrijskom postrojenju)

$25,000+ Minimalni

(< US$ 5)

q Nizak


q 10 – 30 sekundi po komadu oružja.

q Operater je izložen riziku od povrede na radu.

q Nizak

Sečenje (oksiacetilen ili plazma) (Na terenu ili u industrijskom postrojenju)

$1,000 - $5,000

Minimalni

(< US$ 2)

q Nizak


q Gasni proizvodi iz let lampe.


q Operater je izložen riziku od povrede na radu ili opekotina.

q Umeren

Sečenje (Rotirajući diskovi) (Na terenu ili u industrijskom postrojenju)

$200 – $5,000

Minimalni

(< US$ 2)

q Nizak



q Operater koji radi sa testerom je izložen riziku od povrede na radu.

q Nizak

Sečenje (Tračna testera) (Na terenu ili u industrijskom postrojenju)

$400 – $1,000

Minimalni

(< US$ 5)

q Nizak



q Operater koji radi sa testerom je izložen riziku od povrede na radu.

q Nizak

Spaljivanje (Na terenu)

Nema Minimalni

(troškovi za gorivo i osoblje)

q Umeren i zavisi od goriva.

q Neki komadi oružja u središtu zapaljene kupe možda neće biti uništeni, ukoliko zapaljena kupa nije dobro napravljena.

q Nizak

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0




Kapitalni troškovi


(po komadu oružja)



Pitanja bezbednosti

Nivo kvalifikacija

osoblja

Topljenje i recikliranje (U industrijskom postrojenju)

Veoma visoki

Minimalni (< $1)

q Nizak, ukoliko industrijski sistem ispunjava odgovarajuće standarde zaštite životne sredine.

q Veoma efikasan.

q 1,000+ na sat

q Umeren.

Zavarivanje u umetničke svrhe

Nema Visoki

(vreme umetnika)

q Nema q Nema q Visok

a Pretpostavke izvedene prema redu veličine, budući da troškovi osoblja imaju veliki uticaj i mogu da variraju od regiona do regiona. Prateći softver se može primeniti radi preciznije procene ovih troškova.

b Odlaganje oružja u more je zabranjeno na osnovu OSPAR Konvencije, Londonske Konvencije iz 1972. godine ili Londonskog protokola iz 2006. godine o odlaganju otpada u more za one države koji su potpisnice konvencija i protokola.

ISACS 05.50:2012(E)V1.0


Bibliografija

Ujedinjene nacije

1. UN. IDDRS 04.10, Disarmament. New York: United Nations Inter-Agency Working Group on Disarmament, Demobilization and Reintegration, 2006.

2. UNDDA. A Destruction Handbook: small arms, light weapons, ammunition and explosives. United Nations Department for Disarmament Affairs (UNDDA), 2001.

3. UNIDIR. MEEK, S and STOTT, N. Destroying Surplus Weapons: An assessment of experience in South Africa and Lesotho. UNIDIR/2003/15. Geneva: United Nations Institute for Disarmament Research and Small Arms Survey, 2003.

4. UNIDIR. MEEK, S and STOTT, N. A Guide to the Destruction of Small Arms and Light Weapons: The approach of the South African National Defence Force. UNIDIR/2004/1. Geneva: United Nations Institute for Disarmament Research and Small Arms Survey, 2004.

5. UNIDIR. TURNER, M. Costs of Disarmament: Cost Benefit Analysis of SALW Destruction versus Storage. UNIDIR/2006/14. Geneva: United Nations Institute for Disarmament Research, 2006.

Međunarodne i regionalne organizacije

6. OAS. Inter-American Convention against the Illicit Manufacturing of and Trafficking in Firearms, Ammunition, Explosives, and Other Related Materials (CIFTA). Washington D.C.: Organization of American States, 1997.

7. OSCE. Best Practice Guidelines on National Procedures for the Destruction of Small Arms and Light Weapons. FSC.GAL/26/03 Rev.2. Vienna: Organization for Security and Co-operation in Europe, 2003.

8. RECSA. Best Practice Guidelines for the Implementation of the Nairobi Declaration and the Nairobi Protocol on Small Arms and Light Weapons. Nairobi: Regional Centre on Small Arms and Light Weapons, 2005.

9. SADC. Protocol on the Control of Firearms, Ammunition and Other Related Materials in the Southern African Development Community (SADC) Region. Gaborone: Southern African Development Community, 2001.

10. SEESAC. RMDS/G 05.20, SALW Destruction Activities. 4th ed. South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons (SEESAC), 20 July 2006.

Dodatni izvori

11. BICC and SAND. Tackling Small Arms and Light Weapons: A Practical Guide for Collection and Destruction. Bonn and Monterey: Bonn International Centre for Conversion and the Program on Security and Development of the Monterey Institute of International Studies, 2000.

12. DECLERQ, D. Destroying Small Arms and Light Weapons: Survey of Methods and Practical Guide. Report no. 13. Bonn: Bonn International Centre for Conversion, 1999.

ISACS 05.50:2012(BCSM)V1.0


13. FALTAS, S. and CHROBOK, V. Disposal of Surplus Small Arms: A survey of policies and practices in OSCE countries. A joint publication by Bonn International Centre for Conversion, British American Security Information Council and Small Arms Survey, 2004.

14. FALTAS, S., MCDONALD, G. and WASZINK, C. Removing Small Arms from Society: A Review of Weapons Collection and Destruction Programmes. Occasional Paper No. 2. Geneva: Small Arms Survey, 2001.

15. KARP, A. A Semi-automatic Process? Identifying and Destroying Military Surplus. In Small Arms Survey 2008: Risk and Resilience. Geneva: Small Arms Survey, 2008, pp. 77-111.

16. KARP, A. The Politics of Destroying Surplus Small Arms: Inconspicuous Disarmament. London and New York: Routledge, 2010.

17. LAZAREVIC, J. South-east European Surplus Arms: State Policies and Practices. Issue Brief no. 1. Geneva: Small Arms Survey, 2010.

18. WASZINK, C. Changing Attitudes: Weapons Collection and Destruction. In Small Arms Survey 2002: Counting the Human Cost. Geneva: Small Arms Survey, 2002, pp. 279-321.

United Nations Coordinating Action on Small Arms (CASA) International Small Arms Control Standards (ISACS) Inter-Agency Support Unit

[email protected] | www.smallarmsstandards.org

Coordinating Action on Small ArmsCASA

United Nations

meĐunarodni standard kontrole 05.50 … · ovaj dokument sadrži smernice za planiranje i bezbedno...

Documents