microsoft word ћирило и методије1 2-

ПРВА ТЕХНИЧКА ШКОЛА - КРАГУЈЕВАЦ

Ћирило и Методије

Аутор:Дарко Стојановић

Ментор: Јелена Максовић

Ћирило и Методије 2015

1

Дарко Стојановић

Садржај: Ћирило и Методије-општи подаци........................................................................................................ 2

Садржај уводног дела: ....................................................................................................................... 2

Младост .............................................................................................................................................. 2

Деловање ........................................................................................................................................... 2

Дан словенске писмености и културе ................................................................................................ 4

Моравскопанонска мисија..................................................................................................................... 5

Војнополитичке прилике пре почетка мисије ................................................................................... 7

Прилике у Великоморавској и Панонској кнежевини ................................................................... 7

Прилике у Источној Франачкој (Немачкој) ........................................................................................ 9

Прилике у Византији ........................................................................................................................ 10

Прилике у држави Бугара ................................................................................................................ 11

Пређашње мисије Ћирила и Методија ................................................................................................ 12

Настанак глагољице и њене карактеристике .................................................................................... 12

Табеларни подаци ............................................................................................................................... 13

Литература: .......................................................................................................................................... 14


2


Ћирило и Методије-општи подаци

ирило и Методије (грч. Κύριλλος και Μεθόδιος, стсл. Кѷриллъ и Меѳодїи)

су били грчкабраћа из Солуна, који су

ширили писменост ихришћанство међу

неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и

Панонији.Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали

упамћени као „словенски апостоли“.Они су направили глагољицу, прво писмо

Словена.Након њихове смрти њихови ученици су наставили њихов просветитељски

рад.Православна црква их слави 24. маја.

Садржај уводног дела:

• Младост

• Деловање

• Дан словенске писмености и културе

Младост

Ова два брата су рођена у Солуну (Ћирило је рођен 827. или 828., а Методије 815.

или 820. године).Вероватно су били грчке националности, али су, пошто је Солун био

окружен Словенима, научили словенско–македонски дијалект.Ћирило је ,према књизи

,,Живот Ћирила", био најмлађи од седам браће и његово крштено име је било

Константин.Методијево крштено име је било Михаил,а име Методије је добио када се

замонашио на планини Улудаг, у северозападној Турској.Њихов отац Лав био је

високи византијски војни заповедник (друнгар), а њихова мајка Марија је можда била

Словенкиња.Њихов отац је преминуо када је Ћирило имао 14 година и министар

Теоктистос, који је био Логотет поште, је постао њихов старатељ. Најранију младост су

провели у Солуну, који је у то време био окруженСловенима. Методије је постао управник

једне архонтије у источној Македонији, док је Ћирило, који је одрастао на царском двору,

након завршених филозофских и теолошких студија био постављен за библиотекара Аја

Софије (цркве Свете Премудрости) у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској

високој школи.

Деловање

Године 851. Ћирило је, због свог познавања арапског и хебрејског језика, постао

члан византијског посланства арапском калифу у Самари да би са арапским теолозима

расправљао о принципу Свете Тројице и да би побољшао односе између абасидског

калифата и Византије, а 856. у доба политичких и црквених трзавица, Методије је

Ћ


3


напустио свој положај архонта и повукао се у манастир на планину Улдаг

званумизијски ,,Олимп" у Малој Азији. Мало касније је за њим дошао и Ћирило.

Међутим, по налогу византијског цара Михаила III и Патријарха

Константинопоља Фотијуса, оба брата су 860. отишла као мисионари међу турско-

татарске Хазаре у јужној Русији да би спречили ширење јудаизма.Ова мисионарска мисија

је била неуспешна, пошто је касније хазарски Каган поставио јудаизам као

националну религију.Непосредно након повратка из Русије Ћирило се запослио као

наставник филозофије на цариградској високој школи, а Методије je постао игуман у

манастиру где је пребивао.Две године након мисије у Русији (860. године) браћа су

ангажовани за нову мисију код Словена. Наиме, 862. посланство моравског кнеза

Растислава затражило је од цараМихаила епископа и свештенике који ће проповедати на

словенском језику хришћанску веру. Задатак је био велики и деликатан. На подручју

простране Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници из

регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав је у

Византији тражио ослонац против цара Лудвига Немачког, испод чије се власти жестоком

борбом истргао. Растислављева концепција је ишла за тим да самостална моравска црква

с домаћим клером и властитим литургијскимјезиком постане брана сваком страном

утицају.

Византија је удовољила Растислављевој жељи и послала му Ћирила и Методија.

Браћа су се за овај посао озбиљно спремила: Ћирило је саставио прво словенско писмо

(глагољица) и на језик македонских Словена из околине Солуна (који су од детињства

добро знали) превели су најнужније црквене књиге. На тај начин су створили први

словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности. Године 863.

браћа су кренула на пут и 864. су стигли кнезу Растиславу који их је гостољубиво примио.

Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију

латинског клера. Против словенских мисионара је почела подмукла борба. Главни

аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој

постоје само три света језика на којима се могу вршити верски

обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ

замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију, неко време су

се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској

црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде

оштру полемику с тамошњим „тројезичњацима“. Одатле нису кренули за Цариград, где је

уморен цар Михаило, а власт је преузео Василије I Македонац, већ су отишли у Рим. Папа

Хадријан је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и

непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена, те их је свечано примио.

У Риму се Ћирило разболео и убрзо умро. Сахрањен је у Цркви Светог Клемента,

где су сахрањене и његове мошти. Папа Хадријан је одобрио словенску службу, а

Методија је послао 869. кнезу Коцељу; чак га је приликом његовог другог боравка у Риму

посветио за панонског архиепископа. Тиме је требало да западни Илирик буде издвојен

из јурисдикције салцбуршког надбискупа и подвргнут директно Риму.


4


Чим је Методије дошао у Панонију, латински свештеници су га напали као јеретика,

а када је стигао у Моравску (где је Растислава збацио његов синовац, њитранскикнез

Светоплук) локални бискупи су Методија позвали на свој синод, осудили га и бацили у

тамницу, где је остао две и по године. Тек 873. године, на папин налог, Методије је

пуштен из тамнице, али је словенска литургија забрањена. Како је Методије ипак

наставио своју делатност, те се словенско богослужење све више ширило по Моравској,

против њега је подигнута оптужница у Риму, те је 879. позван пред папу да се

оправда. Папа Јован VIII, настојећи да не оштети римске позиције у Моравској, потврдио

је словенско богослужење булом Марљивост твоја (Industriae tuae) из 880. године. Исто је

учинио и цариградски патријарх Фотије 882. године.

Методије је у Моравској превео на словенски језик Библију. Након његове смрти, у

Моравској је забрањена словенска литургија, а кнез Светоплук је прогнао његове ученике.

Неки од њих су продати у ропство, а неки су успели да се склоне

у Бугарску, Македонију, Рашку и приморску Хрватску, где су наставили свој рад.

Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље

словенској писмености.

Дан словенске писмености и културе

Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и

Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа

обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.


5


Моравскопанонска мисија

Слика 1 Споменик Ћирилу и Методију испред цркве светог Тројства у Жилини ( Словачка)

оравскопанонска мисија браће Константина и Методија представља почетак

словенске писмености и прекретницу у преласку Словена на хришћанство.

Њих је на позив великоморавског кнеза Растислава (842.—870.) послао византијски

цар Михајло III Амориск (842. до 867. године је владао а био је син Декаполита и Евдокије)

са задатком да локалне Словене обуче за вршење богослужења на словенском језику из

верских књига писаних на словенском. За потребе тог задатка је Константин са својим

сарадницима саставио прво словенско писмо глагољицу, користећи се знаковима

изведеним од грчке минускуле са елементима брзописа, после чега су богослужбене

књиге преведене са грчког на дијалекат Јужних Словена који су живели у околини Солуна,

а који је био разумљив и осталим Словенима. Мисија је своје деловање отпочела 863.

или 864. године и од самог почетка се суочила са

М


6


жестокимотпором германскогсвештенства које је те Словенске просторе сматрало својим

и на њему је ширило хришћанство на латинском језику. Браћа су своје деловање

проширила и на Панонску кнежевину, али су били приморани да већ 867. године путују

у Римда оправдају своје деловање самом папи.

Током свог боравка су успели да добију дозволу папе Хадријана II (867—872) за

богослужење на словенском језику, али се током боравка Константин разболео,

замонашио узевши име Ћирило и умро 14.02. Методије се 870. године вратио прво

у Панонију, а затим и у Моравску са титулом моравскопанонскогархиепископа, али је

поново наишао на јак отпор германског свештенства подржаног новим великоморавским

кнезомСватоплуком I (870—894). Отпор германског свештенства достигао је врхунац на

великом сабору на коме је сам Методије оптужен за јерес и заточен у Регензбургу. Иако

је 873. године ослобеђен на инсистирање папе Јована VIII (872—882), он је већ 880.

године морао поново да путује у Рим да оправда своје деловање. Папа му је поново

дозволио да настави са ширењем божије речи на словенском језику. Он се после тог

вратио свом послу, посетивши 882. годинеЦариград, да би 06.04.885. године преминуо у

својој архиепископију. После његове смрти германско свештенство уз подршку

папе Стефана V (885—891) и Сватоплука уништава словенску црквену организацију

у средњој Европипротеривањем, заробљавањем и убијањем ученика и сарадника

Солунске браће.

Међу онима који су заробљени и побијени нашао се

и Методијев несуђени наследник Горазд, али је део

словенских свештеника, међу којима су

најистакнутији Климент и Наум, успео је да побегне и

нађе уточиште на Балканском полуострву, на ком су

наставили рад Солунске браће. Иако је мисија сама

по себи доживела потпуни неуспех после

Методијеве смрти 885. године, она је ипак

индиректно постигла свој циљ ширењем

хришћанства међу Словенима и стварањем првог

словенског књижевног језика који ће свој потпуни

развој започети тек међу Јужним Словенима, који су

непосредно пре тога примили хришћанство

(бугарски Словени 864, Срби око 872),

захваљујући деловању њихових ученика и

непосредној близини Византије која је политички, а

самим тим и војно, подржавала њихов рад.

Слика 2 Споменик Ћирилу и Методију у

Београду


Слика 3:Споменик у руском граду Ханти

Војнополитичке прилике пре почетка мисије

Прилике у Великоморавској и Панонској кнежевини

Слика 4:Словенске државе и ширење Моравске кнежевине током

На простору данашње

Републике, Мађарске и Аустрије


Споменик у руском граду Ханти-Мансијск

Војнополитичке прилике пре почетка мисије

Прилике у Великоморавској и Панонској кнежевини

Словенске државе и ширење Моравске кнежевине током IX века

На простору данашње Словачке, Чешке

Аустрије почетком IX века, постојало је


7

IX века


8


неколикословенских кнежевина које су се некада налазиле у саставу Самовог племенског

савеза:

• Моравска кнежевина (1. на карти) у источним деловима данашње Чешке

Републике (Моравска)

• Нитранска кнежевина (2. на карти) у јужним деловима данашње Словачке

са севером Мађарске исевероистоком Аустрије

Моравски кнез Мојмир I (моравски кнез 830—833, великоморавски кнез 833—846)

је 833. године потиснуо нитранског кнеза Прибину (нитрански кнез 825—833, панонски

кнез 840—861) из његове државе и ујединио две државе створивши Великоморавску

кнежевину у којој је нитранска кнежевина остала као полусамостална удеона целина

којом је управљао наследник престола. Сам Прибина се повукао у источне

делове Франачке и 840. године је од Лудвига (843—876) добио на управу поседе у

данашњој Мађарској на којима је са средиштем на обали Блатног

језера основао Панонску кнежевину (20. на карти). Сам Мојмир је са друге стране био у

сталном сукобу са источним деловима Франачке чија је властела покушавала да своју

власт прошири на исток. КраљИсточне Франачке Лудвиг је 846. године успео да војном

силом збаци Мојмира са власти и на његово место постави његовог братанца Растислава.

Међутим Растислав му је ускоро окренуо леђа и наставио Мојмирову политику. Своју

власт проширио је на околне Чехе, Србе и део Полапских Словена, а на граници ка

Источној Франачкој је ради заштите подигао већи број утврда[1]

. Краљ Источне Франачке

је покушао да га војнички савлада, али му то није пошло за руком и Великоморавска

кнежевина је стекла потпуну самосталност.

Током тог периода некадашњи нитрански кнез и оснивач Панонске кнежевине

Прибина је умро, а на престолу га наслеђује његов син Коцељ (861—872) који ће одиграти

битну улогу у ширењу словенског богослужења подржавањем истог.


9


Прилике у Источној Франачкој (Немачкој)

Слика 5:Подела Франачке према Верденском уговору 843. године

Франачка држава Карла Великог (768—814) се коначно у Вердену 843.

године распала на три дела:

• Западну Франачку под Карлом (II) Ћелавим (краљ 843—875, цар 875—877),

из које ће се касније развитиФранцуска

• Средњу и јужну Франачку под Лотаром (823—855), из које ће се касније

развити Италија и Лотарингија

• Источну Франачку под Лудвигом, из које ће се касније развити Немачка

Њен источни део је своју експанзију покренуо ка истоку, настојећи да учврсти своју

номиналну власт над Словенским племенима око Лабе, у Панонији и на простору

некадашње Чехословачке. Један од инструмената експанзије било је и ширење

хришћанства преко германских свештеника на латинском језику уз подршку Рима.

Ширење утицаја и јачање Мојмира I ширењем на нитранску кнежевину је добило

својеврстан одговор у прихватању прогнаног Прибине и каснијем давању поседа јужно од

Мојмирове државе са јасним циљем стварања опозиције међу самим Словенима. Са тим

настојањима стоји и војно збацивање Мојмира са власти и покушај постављања

марионетске власти оличене у Растиславу, али се то показало неуспешним. Германско

племство је ширењем хришћанства преко својих људи међу Словенима настојало да

уништи остатке родовске заједнице међу њима и родовско племство претвори у

христијанизованогерманизовано феудално племство које неће имати сепаратистичке

тежње. Војни неуспех да се збаци Растислав је највероватније приморао Лудвига да се


10


повеже са његовим другим суседима Бугарима са којима је средином IX века склопио

савез, који је индиректно био упрт против Византије као директног противника Бугара.

Прилике у Византији

После низа пораза у сукобима са Арабљанима у првој половини IX века,

губитка Крита (827), Сицилије (831) и великог пораза код Амориона (из кога је потицала

тада владајућа Аморијска династија) 838. године, Византијско царство прелази у благу

офанзиву како на војном, тако и на дипломатскополитичком. Током владавинеМихајла

III покрећу се две офанзиве на Египат (853. и 859), одбијен је Руски напад на Цариград 860.

године, а сузбијен је и мелитенски емир Омар (873).

Слика 6:Византијско царство 867. године

На државном плану овај период је обележен успоном византијске културе и

обновом цариградског универзитета, за шта су најодговорнији цезар Варда који је био

Михајлов саветник и de facto савладар и један од најученијих Византинаца Фотије (858—

867, 877—886), који је за потребе напретка Византије преко ноћи замонашен и постављен

за цариградског патријарха. Њих двојица су најодговорнији за почетак интензивног

ширења хришћанства међу Словенима, како на Балканском полуострву тако и у средњој

Европи. Под индиректним притиском византијске војне силе бугарски

каган/кнез Борис (852—889) прелази 864. године у хришћанство и одбацује паганизам,

али се за потребе црквене организације окреће Риму и папи, уместо Цариграду, што

покреће низ политичких сукоба између Рима и Цариграда који су се окончали победом

Цариграда и уласком бугарске цркве у ред источних хришћанских цркава на сабору у

Цариграду 870. године.


11


Током овог периода, дошло је до преврата на

византијском престолу. Први чин било је Михајлово

преузимање власти од своје

мајкеТеодоре (регенткиња 842—856) 856. године. Потом

је уследило уздизање Василија

Македонца (савладар 866—867, цар 867—886) који

је 24.04. 866. године, уз прећутну дозволу самог Михајла,

напао и убио са леђа цезара Варду, после чега га је цар

уздигао на ниво свог савладара. Завршни чин у смени

династија на челу Византије одиграо се у ноћи између 23.

и 24.09. 867. године после царске гозбе када је Василије

са својим људима напао и убио алкохолисаног Михајла у

царској ложници и преузео власт, чиме је Аморијску

династију, наследила Македонска династија.

Прилике у држави Бугара

Протобугари стварају велику државу која се средином IX века простире

од Тисе, Моравске долине и Јадрана до Црног мора и Дњестракојом је

управљао каган односно кнез. Држава је обухватала велики број претежно словенског

становништва, док су владајући слој чиниле протобугарске родовске старешине. Током

времена је извршен процес славизације Протобугара, који су били народ турског порекла,

за коју се сматра да је окончана у IX веку.

Од Крумове (803—814) владавине држава Бугара се налази у некој врсти сталног

сукоба са Византијом, због чега је у сталној потрази за јаким савезником. Због тога њен

каган Борис улази у савез са Источном Франачком средином IX века. Међутим, он није

имао значајније користи од овог савеза, јер је цариградска влада демонстрацијом војне

силе индиректно приморала Бориса да прво прихвати хришћанство из Византије 864.

године, а потом и да црквену организацију веже за источне традиције, иако је више пута

покушао да се директно повеже са Римом и папама.

Слика 7 Споменик Ћирилу и Методију у

Охриду, чија се копија налази у Београду


12


Пређашње мисије Ћирила и Методија

рва Константинова дипломатска мисија одиграла се око 851. године

када је боравио на двору арапског калифа Ал Мутавакила (847—861)

у Самари на реци Тигру. Том приликом је водио озбиљне верске дискусије

са исламским великодостојницима током којих је указао

на паганске елементе њихових веровања. Приликом повратка у Цариград,

посетио је малоазијски Олимп на коме је у једном од манастираборавио

његов брат Методије

Наредна мисија поверена Константину, водила га је међу Хазаре на позив њиховог

кагана који је тражио представнике све тримонотеистичке вере да му изнесу њихове

предности, да би одлучио у коју од њих ће превести свој народ. На овом путу му се

придружио и Методије и они су се око 860. године упутили у Хазарски каганат који се

простирао између Црног мора и Каспијског језера преко Крима иХерсона. Током боравка

на Криму, браћа су открила мошти светог Климента (88/92—98/101), папе са краја I

века које су понели са собом. Ту се Константин бавио учењем како самаријског дијалекта,

тако и готског језика, пошто је открио јеванђеља и псалтир који су писани на готском

језику, руским словима. Браћа су своју мисију међу Хазарима успешно обавила и према

белешкама њихових житија јасно указала на предности хришћанства

над јудаизмом и исламом, после чега су се 861. године вратили у Цариград.

Настанак глагољице и њене карактеристике

Тешко је прецизније датирати настанак првог словенског књижевног писма

глагољице, али је извесно да се његовом састављању није приступило по примању

захтева кнеза Растислава 862. године, већ је оно, као и већи део црквених књига на

словенском језику у том тренутку већ био готов. Претпоставља се да је рад на стварању

глагољице, превођењу и преписивању црквених књига на словенски језик

обавио Константин са најближим сарадницима у периоду од 855. до 862. године. Оно што

је до дан данас остало неразјашњено је ко је покренуо цео тај процес. Да ли је у питању

била иницијатива самог Константина или су му владајуће структуре у Византијиповериле

тај задатак или је пак таква иницијатива покренута од стране неког словенског кнеза из

средње Европе или Балканског полуострва нешто пре званичног Растиславовог позива

862. године, тешко је рећи. Оно што је извесно је да када је Растиславова молба стигла

у Цариград, глагољица је постојала, а процес превођења црквених књига на словенски

језик је поприлично одмакао, иако није био у потпуности готов.

П


Слика 8:Глагољица

Глагољица по својој структури, на први поглед није толико слична

алфабету у мери у којој јој је слична

који су идентични грчким словима. Друга њена карактеристика која се јасно уочава на

први поглед је њена заобљеност која се не налази ни у једном другом европском писму,

због чега она помало подсећа на коптско или јерменско писмо

основу глагољице узета грчка

гласове којих нема у грчком језику употребљени елементи сама

варијанте старојеврејског писма

За језичку основу првог словенског књижевног језика који је за

глагољицом, узет је јужнословенски дијалекат

који су Солунска браћа

језика Словена разликовао у примени грчке

науци он називастарословенским

Табеларни подациЋирило

1Јерменско писмо је абецеда која сеСвети Месроп Маштоц, јерменски језиковацна матерњи језик закључио како се занедостају гласови карактеристични заалфабета. Испочетка се састојао од

Рођен 827.Солун

Умро 14.Фебруара

Поштује се у Правслављу и

католичанству

Празник 11.мај

14.фебруар


Глагољица по својој структури, на први поглед није толико слична

у мери у којој јој је сличнапрвобитна ћирилица која је имала 24, од 38, знакова



подсећа на коптско или јерменско писмо.1 Данас се сматра да је за

основу глагољице узета грчкаминускула са елементима брзописа, док су за словенске

гласове којих нема у грчком језику употребљени елементи сама

старојеврејског писма, а можда чак и коптског писма.

За језичку основу првог словенског књижевног језика који је за

јужнословенски дијалекаткоји се говорио у околини

Солунска браћа познавала одмалена. Он се од обичног говорног

разликовао у примени грчке лексике, синтаксе и фонетике

старословенским или староцрквенословенским језиком

Табеларни подаци Методије

која се од 406/407. прави за писање на јерменском језикујерменски језиковац и црквени вођа који је приликом превођења

закључио како се за поједине речи не могу користити писма суседних народакарактеристични за јерменски језик. Зато је измислио абецеда под утицајем

ао од 36 слова, којима су од 10. до 12. века додата још три

Умро

Поштује се

Празник

827.Солун

14.Фебруара 869,Рим

Правслављу и


11.мај

14.фебруар


13

Глагољица по својој структури, на први поглед није толико слична грчком

која је имала 24, од 38, знакова



Данас се сматра да је за

, док су за словенске

гласове којих нема у грчком језику употребљени елементи самарићанске

За језичку основу првог словенског књижевног језика који је записиван

говорио у околини Солуна у IX веку и

се од обичног говорног

фонетике. Данас се у

ословенским језиком.

јерменском језику. Изумио га је превођења хришћанских текстова

писма суседних народа јер им абецеда под утицајем грчког додата још три.

6.април 885.

Православљу и


11.мај

14.фебруар


14


Литература:

• Георгије Острогорски, „Историја Византије“, СКЗ, Београд, 1959.

• Ђорђе Трифуновић, „Ћирило и Методије“, СКЗ, Београд, 1964.

• Светозар Николић (2002). Старословенски језик I. Београд: Требник. ISBN 978-86-23-

70056-9.

• http://sr.wikipedia.org/ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ

microsoft word ћирило и методије1 2-

Art & Photos