2

Microsoft želi da pomogne da se osmisle dugoročni

modeli primene savremenih sredstava informacionih i

komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i

podržava projekte koji pomažu osavremenjavanje školske

računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte

koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti

nastavnika i učenika, projekte koji pružaju pomoć

stručnom usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju

školskih programa, projekte za primenu savremenih

metoda učenja, saradnju nastavnika u mrežnom okruženju

i druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna

iskustva u oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft

program Partner u učenju na globalnom nivou pruža

pomoć nastavnicima u stručnom usavršavanju i pomaže

saradnju među nastavnicima radi unapređenja nastave i

procesa učenja.

Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je

posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju

i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika.

Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je

besplatan i izlazi mesečno.

Sadržaj:

Urednik:

Miloš Milosavljević

Autori:

Miloš Milosavljević

Goran Stanojević

Mala škola programiranja C# (9)

Kreiranje menija u aplikaciji

3

Izrada Web stranica (4) 7

Rad sa digitalnim fotografijama 9

Pisanje formula i jednačina u WORD–u 12

Rečnik 14

3

Posle letnjih odmora nastavljamo sa malom školom

programiranja u C# programskom jeziku. Nadam se da

smo se svi odmorili i da smo spremni za učenje.

Rad sa menijem

Gotovo svaka Windows aplikacija ima meni kao davno

ustanovljeni vid interakcije sa korisnikom. Prednosti

menija su mogućnost hijerarhijske organizacije koje

odgovaraju vašoj aplikaciji uz minimalno zauzeće prostora.

Meni se obično nalazi pri vrhu forme, ali to ne mora

biti slučaj. Možete ga postaviti na dno ekrana, pa čak i po

vertikali ako vam to odgovara.

Dodatnu snagu menija predstavlja mogućnost

dinamičkog dodavanja ili sakrivanja stavki čime meni prati

korisnika zavisno od akcija koje se događaju u aplikaciji.

U Visual Studiju kreiranje menija je lako, može se reći

zabavno i značajno je unapređeno u odnosu na sada već

prastari ali svojevremeno veoma popularni Microsoft

Visual Basic 6.

Prilikom kreiranja menija razlikujemo horizontalnu

liniju i vertikalne delove menija koji se prikazuju kada

korisnik klikne na stavku u horizontalnoj liniji. Vertikalna

linija može imati stavki na više nivoa hijerarhije.

Na sledećoj slici vidite View meni iz radnog okruženja

Visual C# Express edition.

Osim teksta stavka menija može imati sličicu (eng. Icon)

i definisanu skraćenicu sa tastature (eng. Shortcut).

Kreiranje menija

Pokrenite Visual C# Express razvojno okruženje i

kreirajte novu Windows aplikaciju. Meni ćemo kreirati na

inicijalnoj formi (Form1).

U paleti sa alatkama (eng. Toolbox) pronađite sekciju

„Menus & Toolbars“. U okviru nje pronađite kontrolu

„MenuStrip“ koja daje potrebne funkcionalnosti menija na

formi.

Prevucite je i pustite na formu - nije važno gde, jer se

meni automatski pozicionira na vrh forme, a sama kontrola

u specijalnom prozoru ispod forme kao što je prikazano na

sledećoj slici.

Mala škola programiranja C# (9)

Kreiranje menija u aplikaciji

4

Ako želite da kreirate meni, prvo morate da kliknete na

kontrolu na dnu forme koja je dobila inicijalno ime

„menuStrip1“. Tada se u dizajneru prikazuje meni na vrhu

forme.

Zapazite tekst „Type Here“ koji dovoljno govori sam za

sebe. Napravićemo deo menija koji je manje-više

standardan za većinu aplikacija.

Tamo gde piše „Type Here“ otkucajte „Datoteka“ (bez

znakova navoda) ili „File“ ako želite meni na engleskom

jeziku.

Čim počnete da kucate odmah će se ispod i desno od

ove stavke otvoriti mogučnost za dalji unos stavki menija,

horizontalno i vertikalno:

Verovatno ste primetili da svaki meni ima pridružen

takozvani „hot key“. Slovo ili broj koji uz pritisnut „Alt“

specijalni taster predstavlja skraćenicu za izbor stavke u

horizontalnom delu menija.

Ova funkcionalnost se jednostavno definiše – potrebno

je ispred karaktera koji treba da bude „hot key“ ukuca

karakter &. Ako želimo da „hot key“ za meni „Datoteka“

bude kombinacija Alt+D jednostavno ukucajte

„&Datoteka“.

Karakter & se ne prikazuje, već je ispisano „Datoteka“.

Podvučeno slovo označava skraćenicu sa tastature. Ovo se

i vidi čim pritisnite Enter taster čime završavate unos

teksta u stavci menija.

Nastavljamo sa menijem „Datoteka“ tako što ćemo

ispod njega napraviti nekoliko stavki. Ukucajte jedno ispod

drugog, redom:

&Otvori

&Snimi

Snimi k&ao

-

&Kraj rada

Ako za tekst stavke unesete samo znak – (minus), on

ima specijalno značenje: u meniju se prikazuje horizontalni

separator. Korisno kada treba da vizuelno razdvojite

različite funkcionalne grupe u okviru vertikalnog menija.

Na kraju naš meni treba da izgleda kao na sledećoj slici:

Redom bi dalje popunjavali ostatak menija, zavisno od

funkcionalnosti aplikacije.

Primer menija na formi koji je popunjen standardnim

stavkama (na engleskom jeziku) možete videti na sledećoj

slici:

5

Programiranje menija:

Svaku stavku menija je najbolje tretirati kao komadno

dugme (eng. Button). Programiranje se vrši u Click

događaju stavke menija.

U primeru koji smo započeli kliknite samo jednom na

stavku menija „Kraj rada“. Svaka stavka menija ima svoj

set svojstava koja su vidljiva u standardnom prozoru za

prikaz svojstava objekta - „Properties“ prozoru:

Kao i kod svake druge kontrole ključno svojstvo je

„Name“ koje je automatski generisano – u našem slučaju

„krajRadaToolStripMenuItem“.

Svojstvo „Text“ definiše tekst stavke menija i njega

smo podešavali iz dizajnera.

Sada uradite dupli klik na stavku menija „Kraj rada“,

čime je otvoren Click događaj u prozoru za pisanje koda.

Kada korisnik klikne na „Kraj rada“ želimo da zaustavimo

izvršavanje programa. Upišite sledeću liniju koda:

Application.Exit();

Application je referenca na aplikaciju koju kreiramo.

Poseduje metod Exit koji izvršava bezuslovni prekid rada

aplikacije i oslobađa sve resurse koje je aplikacija zauzela

(memoriju, datoteke, baze podataka i tako dalje...)

Pokrenite aplikaciju i mišem kliknite na „Kraj rada“.

Pokušajte takođe i pomoću skraćenica sa tastature: prvo

Alt+D kako bi otvorili meni „Datoteka“, a potom samo

taster K kako bi aktivirali stavku „Kraj rada“.

Skraćenice

Da li je moguće definisati skraćenicu sa tastature koja

će, na primer, direktno aktivirati stavku „Kraj rada“?.

Naravno da je moguće, čak se može definisati

kombinacija bilo kog specijalnog tastera (Control, Alt ili

Shift) i običnog karaktera. Takođe možete iskoristiti

funkcijske i druge specijalne karaktere sa tastature.

Zaustavite program ako je pokrenut i ponovo jednim

klikom miša izaberite stavku „Kraj rada“.

Potom u prozoru svojstava (eng. Properties) pronađite

svojstvo „ShortcutKeys“. Otvorite padajuću listu pored

ovog svojstva i trebalo bi odmah sve da bude jasno:

Markirajte Alt i iz padajuće liste izaberite slovo K kao

što je prikazano na gornjoj slici. Sada kombinacija Alt+K

završava našu aplikaciju. Pokrenite aplikaciju i probajte.

Primetite da se uz stavku menija prikazuje i njena

s k ra ćen i ca . Ovo s e podešava s vo j s t vom

„ShowShortcutKeys“ koja može imati vrednosti True (da)

ili False (ne).

6

Slike

Svaka stavka menija (uključujući i stavke u

horizontalnoj liniji) može imati i sličicu (eng. Ikon) koja

doprinosi lepšem i razumljivijem korisničkom interfejsu.

Sličice koje se koriste za ovu namenu su najčešće bmp

ili jpeg formata, dimenzija 16x16 piksela. Pogledajte na

Internetu i naćićete veliki broj kolekcija sličica za besplatno

preuzimanje. Ako ste vešti možete ih napraviti i sami.

Pomoću svojstva „Image“ možete da izaberete sliku sa

vašeg računara i dodelite je stavci vašeg menija.

Kliknite na malo dugme pored ovog svojstva i dobićete

sledeći dijalog:

U ovom dijalogu se dodaju resursi aplikaciji. Oni osim

slika mogu biti i zvučne datoteke, animacije kao i druge

binarne datoteke koje koristite u aplikaciji.

Kliknite na dugme „Import“ i sa diska vašeg računara

izaberite sliku koju ste pripremili. Na kraju kliknite na

dugme „OK“. Ako je slika veća od 16x16 piksela, biće

automatski skalirana na tu veličinu.

Korisna je i mogućnost da pored svake stavke menija

imate znak za overu (eng. Check).

Svojstvo Checked koje može imati vrednosti True ili

False obezbeđuje upravo ovo.

Izaberite stavku „Snimi“ u svojstvima pronađite

Checked i postavite ga na True. Sa leve strane ove stavke

se pojavljuje znak za overu.

U praksi se znak za overu prikazuje ili ne zavisno od

logike programskog toka aplikacije i akcija korisnika. Na

primer, linija koda:

snimiToolStripMenuItem.Checked = true;

će za vreme izvršavanja programa postaviti znak za overu

pored stavke menija.

Takođe, u praksi se često koristi dinamičko prikazivanje

ili skrivanje stavke menija ili cele grupe, opet zavisno od

logike aplikacije. Za ovo imamo dve mogućnosti, odnosno

svojstva:

1. Svojstvo Enabled koje kada je postavljeno na False,

prikazuje stavku menija u sivoj boji i korisnik ne može

da klikne na nju. Korisno ako želite da korisnik zna da

stavka menija postoji, ali trenutno nije dostupna.

2. Restriktivnije svojstvo Visible (koje imaju sve kontrole)

postavljeno na False čini da se stavka menija uopšte ne

vidi.

7

U ovom, četvrtom nastavku serijala nastavljamo sa

html oznakama koje se najčešće koriste u praksi.

Formatiranje teksta

Uredna i pregledna web stranica koriste razne načine

za formatiranje teksa, kao kada bi pripremali stranice u

nekom papirnom izdanju. Na raspolaganju su standardne

oznake za izbor fonta, podebljanih (eng: bold),

podvučenih (eng: underline) i iskošenih (eng: italic)

karaktera. Ove oznake su jednostavne i u skladu sa gore

navedenim imenicama na engleskom jeziku.

Otvorite Notepad, i u njega upišite sledeći tekst:

Različiti oblici formatizovanja teksta:<br />

<b>Podebljan tekst.</b><br />

<u>Podvučen tekst.</u><br />

<i>Iskošen tekst.</i><br />

<font face="Verdana" size="6">Tekst sa drugačijim

fontom i veličinom.</font>

Potom ovaj tekst snimite kao test.htm na disku vašeg

računara. Pronađite ga i uradite dupli klik na njega, čime

ste pokrenuli Web pretraživač i otvorili test.htm kao što je

prikazano na slici:

Oznake <b>, <u>, <i> respektivno predstavljaju

podebljan, podvučen i iskošen font.

Svaka od njih mora da ima i adekvatnu zatvarajuću

oznaku.

Oznaka za font je je nešto kompleksnija jer može

definisati različite atribute. Počinje sa oznakom <font a

nakon toga se upisuju parovi – naziv atributa = vrednost.

Atribut face definiše font koji se koristi, ali ovde budite

oprezni. Ako na računaru na kome kreirate web stranu

imate instalirani font koji koristite, to ne znači da ga na

svom računaru ima i onaj koji pregleda vašu stranu.

Ako dođe do takve situacije, Web pretraživač će

nepostojeći font jednostavno zameniti sa sistemskim,

zavisno od proizvođača i verzije Web pretraživača. Tekst će

biti čitljiv, ali će vaša pažljivo formiranja strana sigurno

izgledati bitno drukčije nego što ste zamislili.

U ovom smislu je preporuka da se koriste standardni

fontovi, odnosno oni koji inicijalno postoji po instalaciji

operativnog sistema. Na primer Tahoma, Arial, Times,

Verdana i drugi.

Ako ipak želite da na poseban način naglasite

tekstualne delove strane (naslov, podnaslove i slično)

sigurnije je da od teksta napravite sliku i nju postavite na

stranu. Tako će se vaša strana uvek korektno prikazati u

svakoj situaciji.

U atributu face možete nabrojati i više naziva fonta, pri

čemu će pretraživač početi od prvog, pa ako ga ne nađe

prelazi na drugi i tako do kraja. Na primer:

<font face="Comic Sans MS, Arial, Impact">Neki tekst...</

font>

Atribut size definiše veličinu fonta. Vrednost 6 koja se

koristi u primeru očigledno ne predstavlja veličinu kao što

ste navikli u na primer Word aplikaciji.

Ovako unesen broj označava relativnu veličinu fonta u

odnosu na postavke u Web pretraživaču.

Opet, zavisno od Web pretraživača i njegove verzije

moguće je definisati da li će tekst na strani biti prikazan u

normalnoj, smanjenoj ili povećanoj veličini. U Internet

Explorer-u 7.0 ova opcija se nalazi u meniju.

View -> Text Size kao što je prikazano na slici:

Izrada Web stranica (4)

8

Osim medijum postoje još dve gradacije za povećanje,

odnosno smanjivanje fonta. Probajte da menjate ovu

opciju i videćete zašto govorimo o relativnoj veličini fonta.

Pošto ne možete biti sigurni da je svima na računaru

postavljena ista opcija, u praksi je bolje zadavati fiksne

veličine fonta.

Da bi ovo uradili moramo se poslužiti stilovima (eng:

style) koji je direktno upisan (eng: inline) u html kod.

Stilovima ćemo posvetiti jedan poseban nastavak ovog

serijala. U ovom momentu treba znati da stilove možemo

direktno upisati u okviru html oznaka ili iz html-a možemo

napraviti referencu na dokument koji definiše stilove.

Primeru dodajte sledeću liniju htm koda:

<span style="font-size:24pt">Tekst sa fiksnom veličinom

pomoću stila.</span>

Sada je veličina fonta uvek ista bez obzira na

podešavanja Web pretraživača.

Oznaka <span> se koristi za grupisanje html

elemenata koji imaju isti stil. U našem slučaju to je samo

tekst, ali kao što ćete videti kasnije, mogu biti i mnogi

drugi elementi.

Ako preko stila ipak želite da zadate relativne veličine

fonta, možete koristiti standardne opisne vrednosti

font-size atributa

U sledećoj listi su date ove vrednosti sa odgovarajućim

merama u pt kao što ste navikli u editorima teksta:

xx-small 8pt

x-small 10pt

small 12pt

medium 14pt

large 18pt

x-large 24pt

xx-large 36pt

U sledećem primeru je pomoću direktno upisanog stila

definisano nekoliko atributa prikaza teksta:

<span style="font-size:8pt; font-family:Arial, Verdana";

color="#CC3320">Neki tekst</span>

Kao što se vidi, prilikom definicije stila upisuje se naziv

atributa, potom dvotačka iza koje ide vrednost atributa.

Separator između atributa je karakter tačka-zarez.

U primeru smo postavili i boju kojom će biti ispisan tekst.

Boje možete takođe navesti opisno, na primer Red,

Blue i slično. Međutim u praksi je sigurnije koristiti

heksadecimalni prikaz, jer ste tada sigurni da će svaki Web

pretraživač ispravno prikazati izabranu boju.

U ovom smislu, svaka boja se sastoji od tri komponente,

redom: crvena, zelena i plava. Različitim kombinacijama

moguće je dobiti sve ostale boje. Intenzitet svake

komponente je definisan brojem od 0 do 255 odnosno u

heksadecimalnom prikazu od #00-#FF.

Na ovaj način (RGB – Red, Green, Blue) možemo

prikazati 256*256*256 odnosno preko 16 miliona različitih

boja. Osim RGB sistema postoje i drugi.

Više o heksadecimalnom sistemu možete pročitati na

Web lokaciji http://en.wikipedia.org/wiki/Hexadecimal

U sledećemo nastavku ćemo se posvetiti listama i

tabelama.

9

Obrada digitalnih fotografija je nekada bio dug i

mukotrpan posao. Zahtevao je korišćenje specijalizovanih i

ne tako jednostavnih programa.

Međutim, da bi ste pregledali vaše digitalne fotografije

ili izvršili određene korekcije na njima, možete koristiti

Microsoft Office Picture Manager, jednostavan program

koji ide u kompletu Microsoft Office programa. Ovaj

program se odlikuje jednostavnošću i lakoćom korišćenja.

Na lak i brz način možete pregledati i pronaći određenu

sliku iz vaše galerije, ukloniti crvene oči na fotografijama

načinjenim digitalnim fotoaparatom, povećati kontrast i

osvetljenost na slikama dobijenih skeniranjem, itd.

Microsoft Office Picture Manager možete pokrenuti

preko Start menija (Start->Programi->Microsoft Office-

>Microsoft Office Tools->Microsoft Office Picture

Manager) ili ako preko Eksplorera dođete do slike, pa

desnim klikom na nju i izborom Otvori pomoću

Microsoft Office Picture Manager opcije.

Prozor Picture Manager-a podeljen je na tri dela.

Središni deo namenjen je za pregledanje i može se

podesiti jedan od tri načina prikaza. Sa leve strane nalaze

se prečice do fascikli sa slikama. Na stablo se mogu dodati

nove prečice preko Add Picture Shortcut okvira za

dijalog. Na stablu se nalaze i prečice do poslednje

otvaranih fascikli sa slikama kao i do korigovanih

dokumenata čije korekcije nisu sačuvane.

Sa desne strane nalazi se Task Pane koji omogućava

brži pristup alatima. Na dnu prozora nalazi se statusna

linija koja daje podatke o broju selektovanih dokumenata,

njihovoj veličini i nazivu. Na sredini se nalaze dve strelice

pomoću kojih prelazimo sa jednog na drugi dokument. Tu

je i klizač za uvećanje/umanjenje prikaza.

Iznad dela za pregledanje nalazi se linija padajućih

menija i dve palete sa alatkama, standard i formating. Ovi

delovi su dobro poznati korisnicima programa Office

paketa.

Zanimljiva je alatka Auto Correct sa palete za

formatiranje koja obavlja automatske korekcije na

izabranim objektima. Evo jedne originalne fotografije i

fotografije poboljšane ovom opcijom.

Izvorna fotografija načinjena digitalnim fotoaparatom

Fotografija korigovana pomoćiu

Auto Correct alatke

Rad sa digitalnim fotografijama

10

Nekada je potrebno izvršiti i dodatne korekcije na

fotografiji. To se može učiniti izborom određenih opcija

padajuće liste Picture ili pritiskom na prekidač Edit

Pictures sa palete Formating.

Pomoću Edit Pictures Task Pane-a mogu se izvršiti

automatske korekcije, poboljšanje osvetljenosti i kontrasta,

korekcije boja, odsecanje delova slike, rotiranje, uklanjanje

crvenih očiju, promena veličine.

Na predhodnoj fotografiji nastaloj posle pokretanja

Auto Correct opcije izvršene su dodatne korekcije:

povećana je osvetljenost i jasnoća, pojačan kontrast,

usklađene boje, povećana zasićenost.

Ako uporedimo ovu fotografiju sa izvornom,

primetićemo znatno poboljšanje u odnosu na izvornu. Ova

je daleko jasnija od originalne, likovi bolje uočljiviji, dosta

je svetlija itd.

Pomoću Microsoft Office Picture Manager-a možete

ispraviti perspektivu na slikama, kao što je prikazano na

sledećem primeru. Na prvoj, izvornoj fotografiji toranj je

iskošen ulevo, iako u stvarnosti to nije. Ali, onaj ko je

fotografisao nakrivio je malo fotoaparat udesno. Da bi smo

ispravili toranj najpre rotiramo fotografiju udesno dok

toranj ne dođe u vertikalan položaj. Zatim odsečemo

krajeve fotografije tako da se ne vidi bela površina po

rubovima koja je nastala rotacijom. Prilikom odsecanja

odstranjuje se i deo originalne fotografije (sam vrh tornja),

ali to je cena ispravljanja.

Izvorna fotografija

Fotografija korigovana pomoćiu alata za

podešavanje osvetljenosti, kontrasta i boja

11

Uklanjanje belih površina nastalih rotiranjem

Korigovana fotografija

Još jedna korisna stvar je mogućnost promene veličine

slike. Naravno, uvećanje slike je u suprotnosti sa

kvalitetom, tako da i kada ste primorani da uvećate sliku,

to činite samo dok ne dođe do primetnog pogoršanja

kvaliteta. Ali ono sa čime se češće susrećemo je smanjenje

veličine slike. Možemo odabrati neku od ponuđenih

veličina namenjenih za korišćenje na računaru i štampu, ili

veličine koje su namenjene za postavljanje slike na web ili

za slanje elektronskom poštom.

12

Ovaj tekst je prvenstveno namenjen nastavnicima

matematike i drugih prirodnih nauka koji koriste formule i

jednačine u svom radu. Neke izraze je moguće otkucati

kao običan tekst korišćenjem slova i znakova sa tastature,

uz mogućnost pisanja indeksa i eksponenata, na primer:

Za većinu izraza kao što su:

ovo nije dovoljno. Iako ove jednačine izgledaju

komplikovano, one se mogu bez ikakvih poteškoća

napisati za par trenutaka.

Jednačine se mogu upisati u dokument umetanjem

unapred oblikovanih jednačina ili korišćenjem čestih

matematičkih struktura.

Na kartici Umetanje u grupi Simboli klikom na strelicu

na dugmetu Jednačine otvara se paleta unapred

oblikovanih jednačina. Sam program nudi već neke

poznate jednačine. Međutim, ovde možete dodati neke

svoje jednačine koje često koristite i tako napravite svoju

listu, o čemu će biti reči kasnije.

Da bi ste napisali jednačinu postavite kursor na mesto

gde želite da je napišete i sa kartice Umetanje iz grupe

Simboli izaberite opciju Jednačine. Na mestu kursora

pojaviće se prostor za upisivanje jednačine.

Prilikom pisanja jednačine možete koristiti ponuđene

strukture koje se nalaze na kontekstualnoj kartici Alatke

za jednačine, na kartici Dizajn, u grupi Strukture.

Otvorite određeni tip strukture (recimo razlomke) i

izaberite odgovarajuću. Polja uokvirena isprekidanim

linijama nazivaju se čuvari mesta. Klikom na čuvara mesta

u njega možete upisivati brojeve i simbole. Na kartici

Dizajn u grupi Simboli možete pronaći razne vrste

operatora, strelica, slova grčkog alfabeta, i još dosta

simbola koji vam mogu zatrebati.

Kada ste napisali jednačinu možete je dodati na listu

često korišćenih pritiskom na strelicu na dole koja se nalazi

sa desne strane okvira za upis jednačina i izborom opcije

Sačuvaj kao novu jednačinu ili izborom opcije Sačuvaj

selekciju u galeriji jednačina koja se nalazi ispod spiska

jednačina u grupi Alati. Na ovaj način se može dodati i

samo jedan deo jednačine koji je selektovan. U dijalogu

Kreiranje novog sastavnog bloka upišite ime jednačine, iz

liste Galerija izaberite stavku Jednačine, i izaberite dodatne

opcije koje želite.

Kada ste završili sa pisanjem jednačine dovoljno je

kliknuti mišem negde sa strane da izađete iz okvira za

pisanje jednačina i on će nestati (ili pritisnite strelicu

udesno).

Za korisnike koji koriste Word 2003 ili ranije verzije, za

pisanje jednačina potrebno je pokrenuti dodatak equation

editor. Iz padajućeg menija Umetanje odabrati Objekat.

U ovom okviru za dijalog pronadjite

Microsoft Equation 3.0.

Pisanje formula i jednačina u WORD–u

13

Editor jednačina ima svoju paletu alata za raspored

elemenata i unos specijalnih znakova i simbola.

Na mestu gde je bio postavljen kursor pojavio se okvir

za upis formula. Pomoću palete izaberite određenu formu

i upisujte podatke. Krećite se po okviru pritiskom tastera

TAB.

Već posle prve formule napisane u ovom editoru

shvatićete jednostavnost i lakoću pisanja složenih izraza.

Određivanje veličine i stila pisanja moguće je

podešavanjem određenih opcija iz padajućih menija.

Naravno, ovaj dodatak, Microsoft Equation 3.0 postoji i

u Word–u 2007, a nalazi se na spisku objekata opcije

Objekti u grupi Tekst na kartici Umetanje.

14

„Šatro mreža“ (Sneaker net): proces u kome se datoteke

sa računara na računar prenose preko disketa. Prenos

informacija na prenosivim medijima

100BaseT: najčešća Ethernet arhitektura, poznata i kao

Fast Ethernet.

10BaseT: starija Ethernet arhitektura, još uvek prisutna u

malim preduzećima i kućnim mrežama.

Alatke za špijuniranje: alatke za osmatranje koje se

koriste da bi se ispitala e-pošta koja se šalje i prima putem

Interneta.

AppleTalk arhitektura: ovu arhitekturu razvio je Apple za

kontrolu informacija koje se prenose između Apple

računara.

ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih mrežnih

arhitektura.

Arhitektura: način prenosa informacija između računara

preko mreže.

Baza podataka mašine za pretraživanje: skup svih

informacija kojima možete da pristupate; baza podataka je

skrivena od korisnika, ali nju računar pretražuje kada

postavite zahtev za pretragu.

Bonton na mreži (Netiquette): skup pravila za kreiranje

elektronskih e-poruka.

Bot: takođe poznat pod imenom spider (program za

pretraživanje interneta). Pogledajte definiciju za Spider u

tekstu dole.

BNC konektor (BNC - British Naval Connector): uređaj

koji povezuje koaksijalne kablove i koaksijalni kabl sa

mrežnom karticom.

Centralna procesorska jedinica (CPU -Central Processing

Unit): čip koji kontroliše vaš računar.

Crv: sličan virusu, crv neprekidno kopira sam sebe, ali mu

ne treba domaćin da bi inficirao računar: često se prenosi

putem e-pošte.

Ćaskanje (Chat): grupe ljudi koje komuniciraju u realnom

vremenu putem Interneta.

Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line

(DSL)): koristi postojeće telefonske linije za stalnu vezu sa

Internetom na velikim brzinama od 1 do 9 Mb/s.

Dinamičke IP adrese (Dynamic IP address): IP adresa

koja se dodeljuje nekom računaru svaki put kada se prijavi

na mrežu tokom trajanje sesije na mreži.

Diskusiona lista: Grupa ljudi koja komunicira putem

elektronske pošte, gde svi dele ista interesovanja i istu e-

adresu koja stiže svima koji su na listi

Diskusione grupe: grupe računara koje se bave istim

stvarima.

DNS prevara (DNS spoofing): menjanje DNS broja kako bi

URL vodio ka drugoj Web lokaciji.

Dobavljač internet usluga (ISP - preduzeće koje naplaćuje

uslugu korišćenja Interneta.

DNS server (DNS - Domain Name Server): serveri koji

konvertuju svaku IP adresu u ime domena.

Elektronska pošta (e-pošta): poruka koja se šalje putem

Interneta.

Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija mrežna

arhitektura (podrazumeva zvezdastu, magistralnu,

prstenastu i hibridnu topologiju).

Fast Ethernet: drugo ime za 100BaseT Ethernet.

File Transfer Protocol (FTP): specifična pravila ili protokoli

koji upravljaju premeštanjem ili kopiranjem datoteka sa

jednog računara na drugi.

Rečnik - čas informatike

15

Gigabit Ethernet: novi i brži Ethernet, koji informacije

prenosi preko 10 puta brže od Fast Etherneta.

Haker (Cracker): drugi naziv za hakera.

Haker: neko ko bespravno pristupa vašem računaru da bi

ukrao ili uništio podatke.

Hakerske tehnike (Social engineering): igra koja je

kreirana da bi se došlo do informacija od osobe koja ih u

normalnim uslovima ne bi dala nepoznatoj osobi.

Hardver (Hardware): fizička oprema koja čini vašu mrežu.

Hibridna mreža (Hybrid mesh network): mreže u kojima

su kombinovana bar dva različita tipa topologija.

Hipertext: veze na Web lokaciji koje vam omogućavaju da

se krećete po stranicama. Hiperteks je obično prikazan kao

podvučena reč, najčešće plavom bojom.

Hypertext markup language (HTML): programski jezik

koji se koristi da bi se kreirale Web stranice.

Hypertext transfer protocol (HTTP): skup pravila koja se

koriste da bi se slale i primale informacije putem World

Wide Weba.

Igranje sa više igrača: igranje igrara uživo na mreži sa

više igrača.

Indeks program: program koji organizuje sve sačuvane

informacije jedne Web lokacije da bi mogle da se pronađu;

indeks program je skriven od korisnika.

Instant poruka (IM): softverska aplikacija koja

omogućava ljudima razmenu poruka u realnom vremenu

putem Interneta.

Integrated Services Digital Network (ISDN): prenos

informacija pri brzini od 128 Kb/s.

Interfejs: prozor koji vidite na Web stranici.

Internet: najpoznatija na svetu i najveća računarska mreža

koja povezuje milione računara u jednu veliku mrežu svih

mreža.

IP adresa: svakom računaru koji pristupa Internetu se

dodeljuje broj koji se sastoji od niza od četiri broja.

Java programski dodatak: mali program koji se otvrara

unutar pregledača i koji izvršava Java datoteke.

Javni domen: informacije koje su dostupne besplatno za

korišćenje.

Kablovska trasa (Conduits): šuplje cevi koje se koriste da

bi se zaštitili kablovi.

Klijent: računari na mreži koji se obraćaju serveru da bi

dobili informacije.

Klijentska/serverska mreža: mreža u kojoj jedan računar

čuva sve informacije i resurse i čini ih dostupnim drugim

računarima na mreži.

Koaksijalni kabel (Coaxial cable): svojevremeno

industrijski standard, koaksijalni kabl sličan je onome koji

koriste kablovski distributeri. Sastoji se od pune bakarne

žice oko koje se nalazi izolacioni sloj plastike. Preko toga se

nalazi zaštita u obliku metalne mrežice ili folije i zaštitni

sloj koji sve to pokriva.

Kolačić: mala tekstualna datoteka koja sadrži podatke o

vašoj prethodnoj poseti Web lokaciji.

Krađa identiteta: korišćenje tuđe identifikacije radi

predstavljanja kao ta osoba.

Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)):

skup pravila ili protokola koji se koriste da bi se bezbedno

prenosile informacije.

Krstarenje Internetom: pregledanje stranica na World

Wide Webu.

16

Linearna Web lokacija: organizovana poput knjige u kojoj

se krećete od prve ka drugoj stranici i tako dalje.

Magistralna mreža (Bus network): svi računari povezani

duž neprekidnog kabla, poznatog pod imenom backbone.

Mašina za meta pretraživanje (Meta search enginge):

istražuje brojne lokacije za pretraživanje i kombinuje

rezultate za vas.

Mašina za opšte pretraživanje (General Purpose Search

Engine): mašina za šire pretraživanje koja je idealna za

uobičajeno pretraživanje.

Mašina za pretraživanje: Web lokacije na kojima možete

da pronađete određene informacije korišćenjem skupa

ključnih reči.

Matična stranica: početna stranica Web lokacije.

Medij za prenos podataka (Transmission media): drugo

ime za kablove ili bežičnu mrežu koja se koristi za prenos

podataka.

Modem: deo opreme koji povezuje računar s Internetom

preko telefonske linije.

Mreža: grupa računara koji su povezani tako da ljudi

mogu da dele informacije i opremu.

Mrežna kartica (NIC - Network Interface Card): hardver

koji se instalira u računar i povezuje ga s mrežom.

Mrežna skretnica (Router): deo opreme koji povezuje

mreže i usmerava informacije na računare u mreži.

Mrežni operativni sistem (Network Operating System -

NOS): softver koji kontroliše i organizuje sve aktivnosti na

mreži i upravlja njima.

Mrežni prolaz (Gateway): uređaj koji povezuje dve

različite vrste mreža. On prima informacije, prevodi ih pa

šalje prevod na odredište.

Mrežno čvorište (Hub): centralni uređaj za povezivanje na

koji se povezuju svi kablovi mreže.

Napad Uskraćivanje usluga (Denial of service attack):

program koji kreira haker a koji neprekidno traži

nasumične informacije sa mreže, kreirajući dovoljno

saobraćaja da zabrani pristup lokaciji.

Nasumična Web lokacija: izgleda kao da nije

organizovana, to je ogromna zbirka informacija koje su

povezane kroz različite hiperveze.

Naziv domena: naziv servera koji čuva sve informacije sa

Web lokacije kao što je microsoft.com.

Nezaštićeni kabl sa upredenom paricom (Unshielded

Twisted Pair (UTP)): najjeftiniji kabl koji se danas

upotrebljava; čini ga jedan ili više parova bakarnih žica bez

ikakve zaštite.

Neželjena pošta: neželjena pošta elektronskog sveta koja

pokušava nešto da proda korisnicima.

Zaštićeni kabl sa upredenom paricom (STP - Shielded

Twisted Pair): jedan ili više parova bakarnih žica sa

zaštitnom presvlakom od metala ili folije ispod plastične

košuljice, što predstavlja zaštitu od smetnji i pomaže u

zaštiti podataka.

Optički kabel (Fiber optic cable): kabl koji prenosi

svetlosne, a ne električne impulse. Najskuplji kablovi, ali

pogodni za velika rastojanja.

Peer-to-Peer deljenje datoteka: deljenje datoteka sa

vašeg računara sa drugima koji su na mreži.

Peer-to-Peer mreža: veza istih računara.

Piraterija: korišćenje nečega što niste vi napravili i davanje

do znanja drugima da misle da ste to vi napravili.

Plenum: prostor koji se koristi za prenošenje vazduha u

ventilaciji zgrade; kablovi za ove prostore se moraju

odobriti na plenumu.

17

Port: utičnica na uređaju za povezivanje u koju se

priključuju kablovi računarskih uređaja.

Poštansko pismo (Snail Mail): uobičajeni žargonski naziv

za tradicionalnu poštu koja se šalje poštom.

Pretplata: prijavljivanje ili dodavanje vaše adrese e-pošte

diskusionoj listi radi učestvovanja u diskusiji.

Program Trojanski konj: mali program koji ljudi mogu

slučajno da preuzmu na svoj računar, koji obezbeđuje

hakerima pristup mreži.

Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers):

softver koji beleži svaki otkucaj na računaru i šalje

informaciju osobi koja ga prati.

Program za pretraživanje Interneta (Spider):

automatizovan program koji se kreće Internetom locirajući

Web lokacije i određene Web stranice, i koji ih potom

dodaje glavnom spisku. Takođe poznat kao Bot ili

Webcrawler.

Program za rešavanja problema u mreži (Packet

sniffers): program koji prati informacije na mreži.

Promena izgleda Web stranice: nelegalan pristu Web

lokaciji i promena njenog izgleda.

Propusni opseg (Bandwidth): količina informacija koju

neka veza može preneti u jednom trenutku.

Protočni audio zapis (Audio streaming): audio datoteke

koje se reprodujuku u programu putem pregledača pre

nego što se čitava datoteka preuzme i nastavlja da se šalje

na vaš računar sve dok se audio datoteka reprodukuje.

Protočni video zapis (Video streaming): kada vi

reprodukujete video zapise na Internetu bez čekanja da se

preuzme čitav video zapis na vaš računar.

Protokol: pravilo koje pomaže računarima da razumeju

jedni druge.

Prstenasta mreža (Ring network): pojedinačni kablovi

vode od računara do računara i tako prave prsten.

Realno vreme: Nema razlike u vremenu; kad jedna osoba

pošalje informaciju putem Interneta, druga osoba je

istovremeno prima kroz otvorenu vezu između te dve

osobe.

Reklamna softverska aplikacija (Adware): softver koji

prikazuje reklame na vašem ekranu dok je drugi program

pokrenut.

Server štampanja (Print server): računar koji upravlja

svim poslovima štampanja poslatim na štampač sa svih

računara u mreži i čuva te poslove.

Server: računar koji čuva sve informacije i resurse koji su

dostupni drugim računarima na mreži u klijentsko/

serverskoj mreži.

Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware):

Softver koji šalje nekome informacije nazad, bez vaše

dozvole o onome šta radite dok ste na mreži.

Softver za neželjenu poštu: sofver koji filtrira neželjenu

poštu.

Softver za zaštitu od virusa: softver koji je pokrenut na

vašem sistemu i koji proverava sve dolazne i odlazne

datoteke na viruse.

Stablo Web lokacije: organizovano kao porodično stablo

sa različitim opcijama za pregledanje informacija na

lokaciji.

Statička IP adresa (Static IP address): fiksna IP adresa

koja se dodeljuje određenom računaru. Statička IP adresa

je obavezna za Web hosting.

Svič (Switch): podseća na mrežno čvorište (hub), ali

čvoriste prima informacije sa mreže i šalje te informacije na

specifično odredište na mreži.

18

Šifrovanje: Proces šifrovanja informacija koje ste poslali

da bi osoba ili računar, kome je namenjena, mogli da

pročitaju tu informaciju.

T1 veza (T1 connection): koriste je velike kompanije, a

često i manji dobavljači Internet usluga, za povezivanje na

Internet brzinama od približno 1,544 Mb/s.

T3 veza (T3 connection): koristi optički kabl za prenos

informacija brzinama preko 44,73 Mb/s.

Skup TCP/IP protokola (TCP/IP Protocol Suite): skup

protokola ili pravila koji upravlja prenosom informacija

preko Interneta.

Terminator: uređaj koji se nalazi na svakom kraju kabla u

magistralnoj mreži.

Token-ring arhitektura: architektura koja se često može

pronaći u velikim organizacijama, ali je brzo postala

zastarela mrežna arhitektura.

Top-level domen (TLD): sufiks u nazivu domena ukazuje

na tip servera koji održava Web lokaciju, kao što je.com

ili .edu.

Topology (topologija): struktura mreže ili način kako je

mreža postavljena. Obično zavisi od arhitekture mreže.

Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/

IP): osigurava vam slanje i primanje informacija putem

Interneta.

Uniform resource locator (URL): adresa Web lokacije na

World Wide Webu, kao što je http://www.microsoft.com.

Upredeni kabel: bakarna žica koja pravi tako da se jedna

ili više žica obmota jedna oko druge.

Uređaj za skladištenje (Storage device): uređaji na

kojima se čuvaju datoteke kao što su čvrsti diskovi,

kompakt diskovi, trake i optičke disk jedinice.

Usenet vesti: mreža računara koja razmenjuje članke o

određenim temama, obezbeđuje podršku proizvodima i

često odgovara na različita pitanja.

Virus: mali program koji kopira sam sebe i ometa računar

ili mrežu.

Web lokacija: grupisanje sličnih informacija na World Wide

Webu, sastoji se od pojedinačnih Web stranica.

Web pregledač: softverska aplikacija koja locira i prikazuje

Web stranice, uključujući tekst, slike i druge multimedijalne

sadržaje, kao što je muzika.

Web stranica: pojedinačne stranice koje čine jednu Web

lokaciju. Staka stranica sadrži neke informacije.

Webcrawler: softverska alatka koja se kreće kroz Web

proveravajući koje adrese e-pošte može da sačuva i koristi

za slanje neželjene e-pošte.

World Wide Web (WWW): takođe poznat pod nazivom

Web, ovo je zbirka posebno kreiranih stranica na Internetu

koje se mogu videti u Web pregledaču.

Zaštitni zid: softer i/ili hardver koji je instaliran da bi

zaštitio vašu mrežu od spoljnih napada.

Zrakasto povezivanje (Daisy chaining): povezivanje više

mrežnih čvorišta.

Zvezdasta mreža (Star bus network): najčešća mrežna

struktura; svaki računar povezuje se sa centralnom tačkom

na mreži.