Biblioteka DRUTVENA MISAO

EdicUa STAV

Knjiga 17

Urednik Prof dr Ilija Vujai

Glavni i odgovorni urednik Slobodan Gavrilovi

Mihajlo

Strana

I deo

............................................................ 18

sa na 25 nc>",.c1t"'.c>V"T1',;rc> ........................................................................ 29

...... r~rtQ ..... n,n1l-n svetu................................................. 33

76

Copyright JP Slubeni glasnik, 2008 n",cn)",..,,'1I naeln.hA,rt'" .......................................................... 86

5

Ponovljene misli ---------- Sadraj II deo Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (3) ilas i Mihajlov............... .......... ..... ................ ............... ....... ...... ...... 93 Sve nloje robije ................................................................................ 186

Faizan1 i linost Sergeja _~~'AA ..................................................... 193 Totalitarizam je zanosan i jednostavan..... ............... ......... .... ...... 97

Intervju Stepenovanje stradanja ................................................................. 100 ,_v ........... ,""' POS1[ffiIOQlerrL02: diktatora .......................................... 195

o izazovin1a razvoja demokratskog drutva Putin i putillizam .......................................................................... . 199 se osvaja .................................................................... 109

Disidentske uspomene Mihajla Mihajlova je to lustracija ............................................................................. 113

Provincijalne rasprave o "srpskim deobama" LiIli stav ........................................................................................... 116

Provetravanje l{njiga ...................................................................... 122

.'-"' .......... .'-ja"' .. '~ ... kutije ........................................................................... 129

134

140

145

155

Bravar je bolji. ........................................................................... 157

165

Ispovest Mihajla Mihajlova, povratnika (1) Sve llloje ................................................................................ 168

................................................................................. 178

6

BEZ

Pre jo u su ni i predvideti pobednika nije bilo ni najmanje teko. Sve tamo od uspo-stavljanja sovjetske vlasti, poetkon1 dvadesetih godina, graani SSSR-a su redovno svake etiri godine izlazili pred birake kutije i glasali. Izbor je bio jednostavan: na jednoj strani "blok komunista i bespartijaca" (Sta-ljinova formula), na drugoj strani - "orava kutija". "Blok" je, naravno, dobijao 99 odsto glasova. Ne izai na "izbore" smatralo se antireimskim a ktOlll , a izborni uspeh se ocenjivao brojem "biraa" koji su glasali ve u prvoj polovini dana. "Moralni kodeks graditelja kOlllunizma"izlazak na izbore proglaavao je za odgovornu patriotsku dunost.

Takav sistem izbora bio je logina posledica injenice to su bolj-evici izgubili na mnogopartijskim

vlast II

su u

Rusiji odrani i birai lllasovno li protiv Jeljcinovih reformista: 1993. za partiju irinovskog, 1995. za partiju Zjuganova.

data, ali prava borba se vodi iZllleu sadanjeg predsednika Rusije Borisa

Ponovljene misli -----------

retorika, postaje jasno da su potencijalni glasai za zjuganovski "blok" ne toliko simpatizeri komunista koliko protivnici Jeljcina.

Da je to tako pokazuje i injenica da brojni bivi disidenti, koje je nen10gue osun1njiiti za siInpatije prema kOlnunistima, istupaju pro-tiv Jeljcina i sInatraju da bi njegova pobeda na izboriIna bila daleko ve-

a nesrea za Rusiju nego pobeda Zjuganova. Ovih dana je u "Njujork

u mogunost i opasnost u sluaju po-

Zjuganova, ve smatra tom n10g1a da se 'n.rrYI 11"'1 prava delnokratska opozicija II Rusiji, za ta nelna nikakve anse pod autoritarnom, korun1piranom i demagokOln sadanjom vlau. Po Si-njavskom, upravo zahvaljujui Jeljcinu, kon1unistika opozicija u Rusiji je postala toliko masovna.

saIna zbog svoje odanosti prema Rusiji. On mora ne san10 da bude lino

Mihajlov

poloajima pojave ljudi sebini i ljude SI11esta tih poloaja. O potrebama naroda treba da se brine za sve vrelne ITlandata, a ne SaI110 za vreme izborne kaI11panje ... "

Jasno je da lneu kandidatiIna za predsednika Rusije takvog Naroda" neIna ni izbliza. Meutim, mora se priznati da uporeenje inte-lektualnog nivoa javnih istupa Jeljcina i Zjuganova ni u kOln sluaju ne

u korist Borisa

valna takve debate najee odluuju Delnagogija predsednika Rusije upada u oi i .lJ.u.JiH .j.UJ.'~u.V'""J.I.I..I..l.J. smatraima. Na Dan pobede, 9. ove je, Lenjinovim Inauzolejen1 na Crvenom trgu, pratio vojnu paradu isto onako kao nekadanji lideri SSSR-a, i svoj govor II kojen1 je pOlninjao slavnu sovjetsku prolost poeo je reima: " Istovren1eno je uputio pozdravni telegram osnivain1a Moskovskog helsinkog komi-

se

onoga to se odnedavno naziva "komuno-nacizn10ln". Poznati istoriar

13

PonovUene misli

Odsustvo straha od mogue renesanse "realnog socijalizma"uglav-nom se zasniva na saznanju da Zjuganov, u sluaju pobede, nema nika-kvih ansi da uvede jednopartijsku diktaturu. Boljevicima je to uspelo posle krvavog graanskog rata i decenija ilegalne borbe u kojoj se kali-la vojniki disciplinovana organizacija "profesionalnih revolucionara". Dovoljno je pogledati na mase penzionera i drugih, u ovom trenutku, izgubljenih ljudi koji aktivno rade za Zjuganova, pa da se shvati da ni-kakve realne organizovane sile dananji komunisti nen1aju. U sluaju pobede Zjuganova prvi e biti razoarani upravo ti penzioneri, kao i pro-komunisti u bivoj Jugoslaviji, koji se jo uvek nadaju da e pobeda ko-

na oznaiti i r'Y"or',""",..,-.,r.cd- ,'DCD,,''''' krize u bivoj Jugoslaviji.

Nikakvih izvora finansijskih sredstava veih od onih kOjiIna ras-polae Jeljcin kOlnunisti nee ilnati. Nikakve ponovne nacionalizacije Zjuganov i da hoe ne moe provesti. Rauna se da se oko dve treine dananjih ruskih bogataa (takozvani "novi Rusi") sastoji od bivih lanova nomenklature KP SS i KGB-a. Upravo zbog njih Zjuganov do u bes-kraj ponavlja da nee vriti deprivatizaciju imovine.

Po svoj prilici, vie su u pravu brojni zapadni biznismeni kOji pri-eljkuju pobedu Zjuganova, s nadom da e to oznaiti uvoenje nekog reda u haotinu ekonomsko-zakonodavnu sferu i bar neku realnu zati-

mafije. A injenica to lnnogo graana Rusije glasa ni II kon1

i mati u vidu da uvek mal1ZO-lej, te da ga ukloniti odande moe san10 demokratski, antirein1ski revolt

to je to bilo s ostalim komunistikim sin1bolima. Nenormal-

i nacionalisti. Sasvim je Inogue da su bivi disidenti u pravu, te da je za i poraz S

strane, postoji jedan vaan argument protiv toga, koji se moe uti od iz oni

u - sadanja vlast se ve dovoljno nakrala, a ako dou zjuganovci sve e iznova.

14

Mihajlo lVIihajlov

U svakolll sluaju, ovogodinji ruski izbori, bilo ko da pobedi, ne lnogu razreiti krizu izazvanu naglin1 kolapsorn "realnog socijalizma". Bilo koji izbor e oznaiti nastavak krize, jer za sada ne postoji ak ni u teoriji ideja razreenja krize. Zato i vidimo takve neverovatne ideolo-

ko-politike koktele kod svih suprotstavljenih snaga. Opasnost pobede Zjuganova sastoji se u rnogunosti bujanja ruskog naciZllla i svega to s tiln ide. Pobeda Jeljcina je bremenita haOS0111 i socijalnom plozijOlll. Na ovi1n izborima poloaj naroda Ruske Federacije podsea na uvenu sliku Vasnecova "Na raskru". Na toj slici ruski "bogatir" (vitez) zalniljeno stoji pred kan1enon1 na kojem je uklesano da i put levo, i put desno, i put vode u Pa ipak, mi znan10 da gatir" nije izgubio glavu. Samo ne znalllO kako ju je spasio.

13. jun 1996

15

U Parizu je 12. juna u 73. IT'l'Cr\1'ID Bulat

risati velikiIn pesnikom iz jednostavnog razloga to se njegova poezija ne ita ve slua. I to je jo vanije da bi se kraja ta poezija ocenila neophodno je uti glas salnog autora uz diskretnu pratnju r\H>r re. takvo "itanje" poezije velikog ulnetnika prua objanjenje za onu neverovatnu svenarodnu popularnost barda, popularnost koju do njega nije doiveo nijedan ruski pesnik, a posle njega samo jedan - Vla-din1ir i neponovljiviIn glasO!n.

16

Mihajlo Miha.jlov ------------

je studirao literaturu li Tbilisiju i te turnoj gazeti" kada je krajem pedesetih godina u jednom svojih prijatelja put iInprovizirao otpevavi jednu svoju peSInu uz pratnju gitare. To se toliko dopalo ljudima preko gue sitim zvaninog socrealizn1a da su se Okudavine pesme preko noi rairile prvo po Mo-skvi, a posle toga po celom SSSR-u. Na Zapadu je njegovo ilne IJV,~LUJlV

Leto 1964. i oUL',l,ULUl

II Moskvu otkrio sam da nikada do tada nisam ak ni uo za pularnijeg ruskog pesnika. To nije bilo udno, o Okudavi se

i nita uti iz zvanine ,-,,-'-',UL,",,-', Bilo kako bilo, ja sam se tada, 1964, sreo sa pesnikon1, presnimio brojne njegove pesn1e na n1agnetofon i u svojoj knjizi napisao o njemu veliku glavu. Knjiga je, sticaj eIn okolnosti, bila prevedena na brojne jezike, te je tako o Okudavi doznao celi kulturni svet.

Kasnije je pesnik dobijao razne pesnike premije, ak i u Jugoslavi-ji, a 1994. je dobio dananju najprestiniju rusku knjievnu nagradu Bu-kef. Mada je pisao darovite istorijske rO!nane, u istoriji e ostati upravo

ast umrlom pesniku. To daje nadu u budunost Rusije. I sveta.

17

je predsednik PEN centra, Pa-lavestra, u intervjuu "Naoj borbi" izneo svoje lnisli o savreinenoj politikoj i istorijskoj situaciji. Na pitanje: "ta n1islite o ulozi bivih disidenata iz vren1ena kOlnunistike vladavine u aktuelnom politikon1 trenutku?" Palavestra je odgovorio: "Stari politiki disidenti iz prethodne Jugoslavije danas su izgubili znaaj. Oni koji ne kvare svoju biografiju nai e Inesto na svetlijin1 stranicama istorije. Mnogi stari disidenti ve su mrtvi i u nn.llt-lrV''\lYl i u sn1islu. su motivi su izbledeli, vatre strasti pogaene. Mogli su, dakle, ostati samo njihovi svetli prin1eri. Najgore su proli oni koji se nisu pOlnirili s tim da svaije vreme prolazi i koji su poeli da utravaju u tue i nove igre, gde su ispali srneni, zli i suvini. Tanasije Mladenovi I-'

Ponovljene misli

Danas malo ljudi pan1ti da je Jugoslavija bila de facto lanica NATO-a poetkom pedesetih godina, kada je pristupila vojnOlTl odbrambenom savezu sa Grkom i Turskom, punopravniln lanoviIna NATO-a. To je bio osnovni razlog to su deceniju kasnije otvorene granice preIna Za-padu za "gostujue radnike", to jest za viak radne snage u Jugoslaviji. U intelektualnoj sferi skoro odmah posle sukoba sa Staljinom dolazi do liberalizacije, to je bio i glavni razlog zbog ega u Jugoslaviji skoro i nije bilo "samizdatske" tampe kakva je sedamdesetih i osan1desetih godina preplavila SSSR i skoro sve ostale istonoevropske drave. I naj-zad, sve do Titove srnrti Zapad prihvata rein1 u Jugoslaviji kao savezni-

u

Sve je to ograniavalo rezervoar iz kojeg su disidentski pokreti u dru-gim socijalistikim zeInijama Cl'peli svoje elitne i redovne kadrove.

Umesto da formiraju nezavisni jugoslovenski radniki pokret na-lik na poljsku "Solidarnost", radnici u bivoj Jugoslaviji su odlazili u

pealbu u NeInaku ili neku drugu zapadnu zeIniju. Brojni knjievnici, slikari, n1uziari, filozofi, koji su pristajali na konformizam u isto politikoj sferi, nisu imali razlog da se ukljue u disidentski pokret. U Jugo-

da se takav skandal kao to je bila "buldoerska u kada su ''''''''_H~''-/UiH_

nu izlobu slikara apstrakcionista u moskovskom parku IZlnailovo po

"popravljanjem" a ne ruenjem kOlnunizIna. Sin1ptomatini su u tOln

Iz njegovih tekstova proizlazi da su sva trojica pomenutih salno agenti s se 'JL'U~'-U.l.'- C"f' ..... n.rI.-,

svet. U to vren1e ja se nalazim u Srelnskoj Mitrovici, osuen na sedam

20

Mihajlo Mihajlov ----------

Sve su to bili osnovni razlozi malobrojnosti u Jugoslaviji. Druga je stvar to se salno disidentstvo zaelo upravo u gosiaviji. Prvi disident u komunistikOln svetu, u pravon1 sInislu te re-

i, postao je, i ostao skoro celu deceniju usalnijen, Milovan ilas, jo sredinom pedesetih godina. Sredinom ezdesetih godina, skoro isto-vremeno sa BrionskilTl plenumon1 i padOln Rankovia, pojavljuje se "li-beralno-marksistiki"

'"''-,,'~,~,,"'-,,~U"'-~ i te u Zadru 1966. od strane grupe intelektualaca iz Beograda, Zagreba i Zadra. Posle studentskih demonstracija u Beogradu 1968, te naroito

disidenti se u Srbiji i Hrvatskoj lnogu izbrojati na desetine, ako ne i na stotine. Upravo kasnih sedamdesetih godina dolazi sarad-nje srpskih i hrvatskih disidenata.

MeutiIn, relativni procvat disidentskog pokreta u Jugoslaviji je u periodu posle Titove smrti, osalndesetih godina. Upravo tada se osniva-ju razni disidentski komiteti u skoro svin1 republikin1 piu se bezbrojne peticije koje skupljaju ponekad i nekoliko stotina potpi-sa,

su

vana i analizirana i bezbrojna politika suenja posle dolaska na vlast stotine

21

Ponovljene misli

etiri decenije kOlnunistike vladavine i prevodi najvanijih disident-skih peticija iz prve polovine osalndesetih godina.

Posle upoznavanja sa mislima akadelTIika Palavestre o disidentima prelistao sam i tu knjigu, i k01nplet biltena CADDY izdavanog 12 godi-na, te knjiicu Helsinke asocijacije. Celi taj ogromni materijal je potvr-dio da Predrag Palavestra govori o stvarima koje uopte ne poznaje.

Tano je da su nekolicina i to najpoznatijih jugoslovenskih disidena-ta pedesetih, ezdesetih, pa ak delin1ino i sedan1desetih godina "ve mrtvi i u politikom i u bukvalnOln sn1islu". Zaista, u Ineunarodnoj javnosti su od sredine pedesetih godina, od ilasovog sluaja, pa onda

sam ilas, ja, nioci disidenata na sudskiIn procesima - advokati Jovan Barovi i Sra Popovi, te nekolicina drugih disidenata. Jovan Barovi je poginuo 1979. pod smnnjivin1 okolnostirrla u saobraajnom udesu, ilas je umro pre dve godine, ja ivim izvan zerrllje ve skoro dve decenije, a u Americi su ve godinama i Sra Popovi, i Vlado Mijanovi i Lazar Stojanovi.

Pa ipak, najvei broj disidenata sedamdesetih, a naroito osamdesetih godina, ne samo da nije umro "u politikom i bukvainom sInislu", kako se to ini ve najaktivnije kreira dananju politiku u skoro svim

sa pozicija vlasti, bilo iz opozicije. Je li "nji-hovo vreme prolo, te oni utravaju u nove i tue igre"? Druga je stvar to

~~~'-~"_H~~ - "disident-

u Beogradu, osin1 eelja? itan1 u njujorkoj knjiurini o ljud-te brojne peticije: 1--''--'.'-'-'-1'-

vinom zakoniku paragrafa br. 133 koji govori o "neprijateljskoj propa-

povodom pogibije radnika RadOIIlira Radovia, peticije povodom traj-etvorice (uesnika "kunog po-

vodon1 hapenja Albanaca na Kosovu, pa ak i peticija u vezi sa uvoe-iz Ljubljane.

22

Mihajlo lVIihajlov

Eto to je bila najistija disidentska delatnost -cije, otvoreno potpisane svojim punim imenima s pozivanjeIn na Ustav i zakone. Tako je i u sovjetskon1 disidentskom pokretu decenijama os-novna parola bila "Potujte sopstveni Ustav", reenica koju je fonnuli-sao jedan od prvih disidenata, matelnatiar Aleksandar Jesenjin-Voljpin, sin slavnog pesnika.

Ko je, te u biltene te iZll1eu mnogo stotina in1ena l.I\..-Jl'-'L..H.U se skoro svakodnevno pojavljuju na stranicama dananje beogradske taInpe: Dobrica osi, Vuk i Danica Drakovi, Vesna Pei, Vojislav

Matija Bekovi, Ljuba Tadi, Mihajlo Markovi, Nikola Miloevi, Vida Ognjenovi, Miodrag Perii, Slobodan Rakiti, Kosta avoki, Zagorka Golubovi, Laslo Sekelj, Pavluko Imirovi, Milan Nikoli, Stojan Cerovi, M01nilo Seli, Mladen Srbinovi pa

ak i Milorad Vueli (siC!) te bezbrojni, bezbrojni drugi, ukljuujui i samog Predraga Palavestru. Ukratko ako se iZUZIne Slobodan

Miloevi i njegova ekipa, danas na beogradskoj politikoj sceni deluju sami disidenti (ili bareITI "peticionai") iz vremena komunistike

Jugoslavije. Pa dobro, jesu li se oni svi umeali u "tue igre"? Kvare li sad oni biografiju? I u su "revoluciji" svi oni

na generalne partijske linije. Najizrazitiji prin1er toga je sluaj ne samo Milovana ve i Aleksandra je talnpao najugledniji sovjetski asopis "Novi mir", te je on 1963. godi-

bio za za ''Il",n'''Tc>t-lrll

23

Ponovljene misli

"Jedan dan ivota Ivana Denisovia". Meuti1n, 1964. je oboren Hru-ov, Solenjicina su prestali tampati, te je on postao glavni i najslavniji autor "samizdata". Sa padon1 Hruova je povezano i moje disidentstvo. Godinama pre objavljivanja prva dva nastavka Leta Moskovskog u beo-gradskom asopisu "Delo", poetkorIl 1965, te protesta sovjetskog am-basadora i Titovog napada na Inene, izazvanog tim protestom, ja sam II listovima i asopisima tampao kritinije ra-dove o Sovjetskom Savezu (na pri1ner esej "Mrtvi dom Dostojevskog i Solenjicina" u junskom broju 1964. asopisa JAZU za knjievnost "Fo-

u Zagrebu), a da nikakvog protesta od strane sovjetske U.l.l.IUUuU\..l'-bilo. situacija je i sa veinOln II svim

je ko od njih san1 od svoje volje krenuo II disidentski pokret. I to je ljudski razun1ljivo: ak je i Isus Hrist u Get-sinmanskom vrtu rnolio Oca da ga "lniInoie ta aa".

bilo do sada niti bilo kakve "postdisidentske" revolucije, te je razgovor o revolucionarnim "prvoborcirna" potpuno neumesan. U ovo-godinjiIn zimskiIn trOlnesenim demonstracijan1a u Beogradu i dru-

je nagovetena budue graanske revolucije i to je najsvetlija injenica ........ u .... '-

Ponovljene misli -----------

bave u bivoj Jugoslaviji, Istonoj Evropi i biveln SSSR-u skoro apsolut-no identini i s one strane kugle zen1aljske. Svet je postao tako lnalen da nikakva putovanja, ak ni "na kraj sveta" ne otkrivaju nita novo.

Svuda isti problemi, isti razgovori o delnokratiji i Ijudskin1 pravima, isti Inetodi pritisaka na diktatorske rei1ne i svuda ista zla i tupoglava volja vlastodraca, koju slaTna jedino jaa sila. U ovom trenutku su Fi-

diktature, jedna od najden10krat-skijih drava tog je sporazumno zavren dugogodinji

graanski rat na jugu drave, na ostrvu Mindanao, rat izmeu nevelike muslimanske lIlanjine i ogron1ne veine te, jedine, azijatske hrianske

(katolike) nacije. Hriani i e miru iveti no. Zajedno, a ne razdeljeno, to je najbitnije. Drugog reenja vie nema i nee ga biti, kako u Aziji, tako i na Balkanu.

Nenn sun1nje u to da se nalaziIno u epohi nalik na onu kada su se stvarale velike nacionalne drave, dok su dotadanje zajednice plemena i klanovi, esto dran1atino, tragino i krvavo bili unitavani. Danas je to sudbina nacija u trenutku prelaska ka jedinstvenon1 globalnom dru-tvu. Hegelovska "lukavost istorije" se lako prepoznaje u razbuktalOj borbi sve manjih i lnanjih etnosa na planeti za sopstvenu dravnost: krajnji re-zultat tih zahuktalih nacionalizama bie suprotan oekivanom. Bie to stvaranje jednog i jedinstvenog oveanstva, a ne bezbrojnih "etniki i

lake je stvoriti !;J.VLJUJU.J.V

je na zajednice - izgubie je, kao to u civilizovani1n zemljaina neuspeni farn1eri gube svoje pose-de da proizvode dovoljno da bi platili porez.

e lnesta kao to su Ruanda, 'cJ'-''-''-lH ja, Somalija, Severna Irska, Haiti, Bosna ili Kosovo, ali takvo stanje se

veini

26

Mihajlo iV1iIwjlov -----------

zamenjuje etniki ili verski fanatizam) koji tinja u nekiln i veoma razvijenih zelnalja.

Celi taj dananji svetski razvoj, naravno, nema nikakve veze sa mark-sistikirn internacionaliZlnom. Jo pri kraju druge decenije naeg veka Nikolaj Berajev je proroki napisao, obraajui se boljevicima: " ... va internacionalizam se ne odnosi na jedinstveno oveanstvo, ve na jedin-stveni 'proletarijat'. Vi stvarate najdublju podelu u istoriji... Upravo vi odriete da je ljudski rod i upravo ste vi

najvei neprijatelji ljudskog jedinstva. Pa zar da vi budete glasnici stva naroda?" (N. Berajev, Filozofija neravnopravnosti, 1923).

vremenu sa

12 sati, te se Manila i Tajpej, prestonica Tajvana, nalaze tano na suprot-noj strani zemaljske kugle od lnesta gde ivin1. I n1ada je n1uno sedeti u avionu vie od 20 sati u jednon1 pravcu, ipak se viestruko isplati lna-kar i na kratko baciti pogled na "suprotnu stranu sveta". I Manila, sa SVOjih osaln rniliona stanovnika, i duplo manji Tajpej ubedljivo delnon -striraju dananje jedinstvo nae civilizacije. Nikakve principijelne razli-ke izmeu amerikih, evropskih i tih azijskih gradova neina. U Tajpeju

isto kao u

I jo jedno saznanje mi je donelo to daleko putovanje: ubedio sam u .L'cULi'-PW.' .. U"J.ll J\1c

ciju "globalnim selon1". Upravo suprotno - radi se o "globalnom gra-, I to je ne i eksplicitni razlog zato e ranije ili

kasnije svi oni odgovorni za razaranje gradova - Vukovara, Sarajeva, Mostara i dalje - se na II Danas

27

Ponovljene misli

oveanstvo postaje jedna velika, ali iskljuivo gradska lnnogonacionalna zajednica. Najbolji prilner za to su Sjedinjene Drave gde u poljoprivredi, koja ishranjuje pola nae planete, radi samo tri procenta stanovnitva.

Na FilipiniIna, o Tajvanu da se i ne govori, svaka kancelarijica, pro-davnica knjiga, kozlnetike ili suvenira opremljena je najlnodernijim kom-pjuterima, a ako ovek eli moe da gleda skoro sve televizijske kanale, kao i li Americi. situaciji na teritoriji bive Jugoslavije zna se daleko vie nego to se zna o pacifikog bilo gde na Balka-nu. Upravo na Filipinima sam na televiziji gledao izbore u Srbiji i Crnoj Gori. Razlog je raznolika, nekontrolisana od strane vlasti talnpa i ostali

Samo li Manili to se tie "lokalnog kolorita", kakav obino trae zapadni turisti,

i on postoji, n1ada se sve vie seli u lnuzeje i dravom zatiene "istorij-objekte". Ja principijelno izbegavaIn da poseujem takva turistika

mesta. Uprkos trodnevnin1 plenarnim sesijama konferencije, te brojnim banketiIna, susretin1a i prijen1iIna u filipinskom parlaInentu, ipak sam u toku etvorodnevnog boravka bnao prilike da nekoliko puta, rtvu-jui polovinu neophodnog za ivot sna, posetim brojne "neturistike"

ogr01nne Manile, u odnosu na koju Beograd i na

L'-'JIHLIU. se

svih godina. Slino kao u Sve me to s tugom podsetilo na "lokalni kolorit" drava bive Jugo-

u.L>,j\.U'dU.U Ll~l~JlVLLa.Ll.ua.~l1, umesto tran-sporta i uda rnoderne tehnike kao u ostalon1 svetu.

u 14. novembra 1996

28

sam najzad spoznao 111udrost drevno-kineskog daoizlna: "Onaj ko zna _ ne govori, onaj ko govori - ne zna". I zaista, da oseti potrebu da neto kae drugome, nije dovoljna injenica to je ono to bi drugima trebalo saoptiti. Treba jo biti ubeen u to, da in saopta-vanja ima nekog sInisla. A kako je pisao jedan od najveih ruskih mi-slilaca naeg veka Lav estov: "ak i ukoliko bi istina bila ispisana na svakom oku velikim sloviIna, moi e je proitati samo oni kojima je to bih neto istinu samo

29

PonovUene misli

Kod poslnatraa sa strane, ili iz "ptije perspektive", tampa koja stie iz Jugoslavije izaziva bolno uenje i ak zgraavanje. Sudei pre-ma toj tampi, bilo rein1skoj, bilo nezavisnoj, kao da nita na svetu ne postoji osirn sveobuhvatne politike, pa ak i lokalne politikantske sfere. Sve se svelo na politiku, pri emu opsednutost dnevnim politikim dogaajirna podsea na opsednutost fiks-idejOln ljudi sa pomra-

enim duhom. Na izvestan nain to je i razU1nljivo - gde oveka svrbi, tu se i ee.

Ono to zabrinjava ak i nije saIna po sebi opsednutost dnevnom po-litikom, ve potpuno odsustvo pokuaja da se sama sfera dnevne po-

se one

izbora, propagande, medijskog predstavljanja, partijskih koalicija, izbornih procenata, bojkota i tako dalje. Zabrinjava odsustvo napora u potrazi za korenima toga zato je sfera dnevne politike postala sveobu-hvatnOln. A upravo tamo, u korenima, u dubini pretpolitike sfere, mogu se nai i odgovori koje nikakvi izbori, ma koliko fer bili, ne lnogu dati. Samo u dubinan1a ljudskog duha se raaju ideje oko kojih se kasnije oku-pljaju ljudi eljni autentinih, a ne pseudoprOlnena.

takvih ideja za sada nen1a. Vodee organizacije opozici-je ili pragmatine, u najboljem sluaju, a o skoro svuda prisutnOln nacionalizmu i da ne govorilno. A o naj-

kao to su: skoro dese-

uspeha bojkota teko da bi iko u opoziciji imao koristi, uklju-ujui tu i one

Tako e sve i ostati dotle dok se ne pojavi dovoljno hrabar i II stavova, i e ne samo rei: __ , -', "." Cl: ve i ukazati na pravac koji vodi izlazu iz tunela, Ina koliko to to

Korisno je setiti se Vinstona erila, kOji je

30

NIihajlo Alihajlov

godinama pred poetak Drugog svetskog rata bio skoro jedini \"U:hL\"vL'U. politiar koji je uporno i neuspeno zahtevao da se Britanija suprotstavi

nemakon1 nacizn1u, ne plaei se to je zbog toga neprestano bio u ma-njini, ismejavan i marginalizovan, te ak optuivan da je ratni huka. Kad je uprkos "miroljubivoj" (a u stvari kapitulantskoj) politici berlena rat ipak zapoeo, upravo je eril postao predsednik vlade.

Gledajui iz ovdanje ptije osnovne S111er-nice za izlazak iz dananjeg jugoslovenskog nekako ovako izgledale: osnova svega je suprotstavljanje

naplatio tlaenje svih nacionalizarna za vreme komunizIna. U mnogonacionalnoj zemlji bilo koji politiki etniki a na-

roito najmnogobrojnije nacije, vodi u krvavi zloin; jedina an-sa da se izbegne krvoprolie i Kosovo zadri u okviru dananje Jugo-slavije je da Inu se da "specijalni status", odnosno otvori n10gunost za stvaranje posebne jedinice u okviru federacije. Brojano je Albanaca skoro etiri puta vie nego Crnogoraca, a opasnosti od secesije nema

je i ne-dostacima i gresima zapadnih saveznika i Atlantske alijanse, u dvade-setom stoleu, te na

31

Ponovljene misli

neprijatelji oveanstva: Hitler, Staljin, Mao, Pol Pot, Sadam i bezbrojni drugi. Moe se slobodno rei, da je u naem stoleu svako antizapadnja-tvo, svaki antiamerikanizarn u sutini antihumanizaIn.

Naravno, ko nee da vidi istinu nee je videti. Upravo pisanje da-nanje jugoslovenske taInpe je izazvalo moje dugo utanje. Nisam uve-ren u to, da u ovom trenutku ve postoji mnogo elje za istinon1 u zemlji rnog roenja. Ivleutim, uveren sam e se u budunosti pojaviti.

U Vaingtonu, ll. septembra 1997

32

Aleksandar Solenjicin, posle dve decenije ivota u r.~,..,r1-n-\"" i

njenim Dravama oteena dobra, naroito tehnika, ne bacaju. Solenjicin n1isli da je takav odnos preIna materijalnim stiIna neodgovoran, neprihvatljiv, rasipniki i moralno negativan. I jedan od prvih utisaka ljudi koji dolaze u Novi svet je taj, da se ovde baca neverovatno n1nogo vrednih stvari koje bi mogle jo dugo sluiti ako bi se n1alo popravile, zavajsovale, zalepile, ofarbale i tome slino.

Groblja autOlnobila su prepuna kola iji motori odlino rade, ali im U t"\P'7t"\1"{")1_

~'Y~J.J.'''''h kapitalizma, u kojoj trina privreda i zakoni trita sve dik-i

materijalnu vrednost. Gde god se pojavi mogunost zarade i unosnog po-SInesta se .LV.L .1.L.LUd.'

33

POllov(jene misli

velikih kompanija sprelnnih na eksploataciju do tada zanemarene "zlat-ne ile". Pa upravo ta - za Solenjicina i mnoge druge ljude - oigledna i neshvatljiva kontradikcija - uopte i nije kontradikcija. Ba ekonom-ska raunica uslovljava "rasipniki " odnos pren1a Inaterijainim dobri-ma u NovOln svetu. Solenjicin, kao i lnnogi drugi ljudi, oito nikada nije uspeo to da shvati, te otuda njegova propoved o neophodnosti tedlji-

V'-LJL~Vc".< ka stvarima. Pogledaj Ino, na jednoj strani nA,,,,,,,,,,, SirOnlane zenlije II kojima je

vrednost materijalnih dobara neverovatno a vrednost rada niska. Do poslednjeg rata II Avganistanu je, na priIner, runa proizvodnja

da se runo, na bravarskom stanu izradi obina puka? Na drugoj stra-na suprotnim polu razvoja, u je kupiti, od

200 dolara navie, to je dostupno ima ak i najnie plaeni posao. Ali zato, na primer, staviti najobiniju plombu koja je ispala iz zuba, kota skoro isto toliko 150-200 dolara. Isto toliko kota najjeftini-ji novi kolor televizor. N edavno sam Inorao da zamenim istroeni n10st

izn1eu dva zuba, koji Ini je neobino uspeno postavio zubar Jea, Crno-LUHUU1ClllLl KPD veka.

Ine oglas koji se s vrelnena na vreIne pojavljivao u talnpi: amerika ar-je sa

34

Iv1ihajlo Mihajlov

konzervirane u rnainskom ulju i potpuno rastavljene na sastavne ve nove dipove iz vremena Drugog svetskog rata. Oito se radilo o za-ostalim dipovima koji su u to vrelne iz SAD slati u Englesku i Rusiju gde su postojale fabrike za sklapanje tih kola. Kako nisarl1 susreo nikoga voljnog da za samo sto dolara dobije novi dip, zainteresirao sanl se kod jednog aut01nehaniara - u emu je stvar. On mi je objasnio: da bi se ta-kav dip sastavio potreban je rad ili ak mehaniara. Za rada u bilo kojoj radionici daleko vie nego to je vrednost dipa iz vrelnena rata, ak ako je i nov. Tadanji dipovi su troili neobino mnogo goriva i iln ma, kupuju nove nlOdele tog slavnog terenskog vozila.

Sean1 se kako saln za vrelne neke konferencije 1979. u Ko-lombu, prestonici ri Lanke, susreo poznatog pisca Artura Klarka, po ijoj knjizi je Sten li Kjubrik snimio slavni tlln1 "Odiseja 2001 ". Klark je u to vreme iveo u Kolombu na Cejlonu, daleko od centara svetske kulture, i ovako je to objanjavao: sa honorarin1a od svojih knjiga mogao bi da ima stan u Njujorku i ivi kao prosean Alnerikanac. U ri Lanki, za iste pare, on je iznajlnljivao kuu i istovremeno je da po-slugu - i salno n1ilioneri mogu sebi dozvoliti

." ........... ,.c" i zatvoritL II takvom sluaju da se radi sa desetinama i stotinama hiljada zaposlenih u tin1 industrijama? Slina je stvar sa

35

Ponovljene misli

subvencionira farmere da ne proizvode koliko bi Inogli. Na taj nain se vetaki odrava via cena poljoprivrednih proizvoda, Inada ionako bez-obrazno jeftinih u poreenju s ostalim svetOln. Ukoliko se takve subven-cije ukinu i farmeri ponu proizvoditi hranu bez ogranienja veoma brzo bi dve treine poljoprivrednih proizvoaa, kojih ionako u SAD iIna svega tri procenta od broja svih zaposlenih, postali nezaposleni.

To nas dovodi do jednog udnog paradoksa modernog sveta: kao to se nekada II uslovima stalnog sir01natva, u sovjetskoj centrali zova-noj ekonomici vetaki odravao broj zaposlenih na tetu Inaterijaine proizvodnje neto slino se dogaa i na drugom kraju spektra, u uslo-

u HUP_'-'-''i.-'-'_'_U-'-LuLl'--'-'_'-/V

sveta. Takav razvoj je dao poticaj Danielu Belu, uvenom SOciologu sa Harvarda, da teoretie o nen1inovnosti socijalizacije drutva pod impe-rativon1 nauno-tehnikog razvoja. Naravno, bez ikakve veze sa lnarksi-stiko-Ienjinskom revolucijorl1, "diktaturon1 proletarijata", "avangardon1 radnike klase" i slinin1 iluzijaina primitivne svesti.

Sada, kada alnerika armija Inasovno dolazi na Balkan, itelji bive Jugoslavije e imati priliku da dou u doticaj sa jedniIn delom najra-

verovatno, njihova reakcija biti slina onoj koju, obino, i iz razvijenih zemalja, doivljavaju u Ame-rici. Prvenstveno je re o razlikama u odnosu na Inaterijaine vrednosti.

Ve ne mo, amerika armija je bila spremna da troi beskrajne koliine muni-

ljudi1na sveta, ne nego da se ale na "rasipnitvo" modernog drutva, ukoliko nisu u stanju da proniknu u fenomen tehnoloki-ekon01nskog razvoja koji vodi ka obezvreenju

U Vaingtonu 21. decembra 1997

36

Uz zaglunu buku plemenskih ratnih bubnjeva koji

ko je sa Balkana ak i primetiti one revolucionarne promene deavaju upravo u ovo vrelne u radikalnon1 nae civilizacije. Knjiga, novine, papir uopte, za godina e u najrazvijenijiIn zemljama sveta predstavljati neto slino kao papiru-si, guja pera, pa i nalivpera u nae dane. Ve danas salno novinari iz nerazvijenog sveta, naravno i iz zemalja bive Jugoslavije, koji pra-te rad raznih velikih svetskih foruIna iInaju problema sa nabavkom

37

PonovUel1e misli

I za sve to je potrebno sarno prikljuiti svoj kompjuter na Inreu In-terneta, to i nije toliko skupo.

Naravno, knjige e se jo dugo tanlpati kao i novine, ma da se sko-ro svakodnevno zatvara ponelza poznata alnerika novina, a tira tam-pe opasno opada. Dugo e jo iveti ljudi koji e radije nositi u park knjigu pod rrlikom, nego portabl kompjuter (iako su takvi kompjuteri danas ne vei od knjige). mlade generacije ve danas lake konlunici-raju sa k0111pjuteronl nego sa knjigOln. PreIna t01lle sudbina knjige je ve

zapeaena. Mi, ljubitelji i kolekcionari pranjavih biblioteka i retkih iz-danja, za deset-dvadeset godina emo noviIn generacijama izgledati udno, nama su ivota prepisivali Bibliju sve do pojave izumioca tampe Gutenberga.

I kao to izum tampe nije unitio delo egipatskih pisara na papiru-su, niti manastirskih pisara na koi i hartiji, tako ni kraj epohe tampa-ne rei kojoj smo nevoljni svedoci nee unititi ni knjievnost, ni pisme-nost, niti bilo koju tokonl duge istorije pisanu poruku, ve e je salno prevesti II drugu ravan. Gutenbergov izum je onloguio nezadrivo ire-nje pismenosti. Dananja konlpjuterska revolucija oznaava korak dalje.

naravno, inla k01npjuter i prikljuak na svetske informaci-otvorene sve riznice ljudskog duha bez ikakve

potrebe da se kupuju knjige, putuje nekuda u daleke gradove gde postoje

e u.V,JU'--LU0,1.lIU epoha izgledati kao doba pred izum novca, to jest kao doba kada su se

razmen01l1. Ve u r"'7~",',n ninl zeinijama niko uopte ne dri novac ni II depu ni u arapi, osiIn sit-

za Illetroon1 ili Sve svi obrauni se vre

38

iV1ihajlo iV1ihajlov

sa kreditnim karticama. Ne sanlO da je novac u keu nepotreban, ve se, recinlO u Americi praktiki nikakvi rauni ne mogu platiti keom. Samo karticom ili ekOln. Svi obrauni se vre elektronskim putem, te nikakav novac, ni zlatni niti papirnati (ponavljam, izuzev sitnia) vie ne postoji. Postoji konlpjuter i nlagnetski zapis na njeinu. Zajedno sa knjigama ne-staje i papirni novac.

Sve je to se u svet, HCLl U~,iL

onaj istonoevropski i slavenski u stanju potpunog rasula, haosa i danja. Ruski vojnici istrebljuju e ene, i dobija-ju izbore, u bivoj Jugoslaviji svet otkriva one iste uase koje su saveznici nakon pobede nad nacistin1a otkrivali unemakim konclogorima, i tako dalje, i tOlne slino. Da zaista, neIna nikakve smnnje, postkomunistika drutva su II stanju akutne krize i preivljavaju "smutno vreme" koje moe jo dugo potrajati.

iz naeg vremena teko da se danas moe nai u dnevnim novinaIlla i Sva ova

govori i intervjui, izjave i rezultati izbora, sve e to biti potpuno zabora-

40

Mihajlo Mihajlov -----------

I to ne samo nauno-tehnika kultura sveta upravo doivljava neverovatan procvat, ve i duhovna kultura ruskog o kojoj se - sudei prema tampi drava bive Jugoslavije koja mi je u Arnerici dostupna - tako malo zna.

Ima mnogo istine u tOlne, da e vrelne pokazati prave vrednosti. I to ne zato to su budua pokolenja pametnija od dananjih. Ne posto-ji en1pirijski o neem rnozga kod oveka se, za divno nih desetak hiljada godina. to jest imaju mo-

daju pravu ocenu dogaajin1a, ljudima i idejama samo zato

Jeljcina, ili Miloevia, ili izgledati IIL'JUU_LlU U.C.LIJVJ..'~U stupaka i nalnera zavisi "u.'U.UjU~U savreInenika. Ali dolaze nova pokolenja i lideri prethodnog vrelnena vie ne lnogu da utiu na ivot tih pokolenja. Eto tada ljudi otkrivaju da je, recimo, Napoleon san1e banalnosti, a je provincijski sor iz Kenigsberga po in1enu hnanuel Kant istovren1eno pisao genijalne

Kanta savremena

Ll

evne asopise koji se izdaju u nekoliko stotina prirneraka, lnogu sn1elo je je

41

Ponovljene misli

i esejistici, na prilner, u zauujuen1 usponu, naroito u odnosu na pret-hodnu, sovjetsku epohu, i da e nesUlnnjivo snano uticati na svetske knji-evne tokove u budunosti, kada je ponu n1asovno prevoditi. U ovom trenutku jedino novi ruski film dobija iroka priznanja.

Ukratko skicirano, savremena ruska literatura izgleda ovako: jo uvek su na sceni i veoma (ne san10 politiki, ve i literarno) aktivni pro-zaici - nobelovac Aleksandar Solenjicin, Vasilij Aksjonov i VladiInir

Poslednja dvojica piu o savremenom ivotu, dok se Solenji-cin dri sovjetskog vrelnena. Najdarovitiji prozaici neto n11ae gene-racije su Vladilnir Makanin, Ljudinila Petruevskaja, Mihail Kurajev i

proza, je esto puna apsurda, naturalistikih grozota i beskrajnog parodiranja socrea-lizIna. Meutim, upravo je takva literatura u hannoniji sa trenutnim stanjem ruskog drutva.

U esejistici (literarno-filozofskoj) dOlniniraju imena vrelnenih Ser-geja Averincova i Grigorij a Pomeranca, te 1111aahnog (oko 40 godina) Viktora Jerofejeva. Danas na Zapadu teko da postoje toliko sveobuhvat-no obrazovani, kulturni i duboki esejisti kao Averincev i P01neranc. Reli-

filozofija pravoslavnog svetenika ubijenog

pola godine ive u Moskvi, a pola u Vaingtonu (Aksjonov) i u Minhe-nu je i sa Tatjanom Tolstoj te sa predaju na an1erikin1 univerzitetima. Od etiri najdarovitija pesnika

ivi ivi

42

Mihajlo Mihajlov -----------

U Njujorku, Cvetkov U Pragu a Kinzejev u Kanadi. talnpaju svoje nike, naravno, u Moskvi.

I jo neto: dvojica, moda najdarovitija ruska pesnika dananjice, nisu etniki Rusi. Bahit Kinzejev je Kazah, a Timur Kibirov Osetin. Naravno, obojica su odrasli u Moskvi a ne u Kazahstanu i na Kavkazu, te iIn je ruski jezik maternji. injenica njihovog porekla se ne lnoe do-padati ruskin1 nacionalistima (kao uostalom ni poreklo Hajnea neIna-kim), mada je, uglavnom, veina nacionalista za

U Vaingtonu, 19. januara 1996

43

Nad nesretne narode bive Jugoslavije polako se nadvija jedna nova

lnogu primetiti ovde u Alnerici. Sve vie ljudi gubi svako interesovanje za rat na Balkanu i prebacuje televizor na drugi kanal kada poinje re o ratu u Bosni, o kolonama (sada) srpskih izbeglica, ofanzivi hr-vatske vojske, b01nbardovanju NATO avijacije, i tako dalje. "Sve nli je to srnrtno dosadilo" - ree mi skoro jedan poznanik Amerikanac. I takvih ljudi je sve vie i vie.

kOji se na bilo koji nain profesionalno bave biv01n Jugoslavijom. Sve to se sada je pre 3-4 Ono je zivalo uenje je bila injenica, to se sa akcij01n NATO avijacije toliko

ni je 44

Mihajlo Mihajlov

samo koliko e vrelnena trebati da se predvianja ostvare. ovo sada nije kraj rata, ak i ako pod pritiskom nleunarodne zajednice Bosna bude de facto podeljena i mir potpisan. Ranije ili kasnije sve dra-vice sa tla biv'e Jugoslavije e biti stavljene pod fornlalni ili nefornlalni protektorat Ineunarodne zajednice, te e jugoslovenski narodi za dugo vremena izgubiti bilo kakvu mogunost odluivanja o vlastitoj sudbini. 1'1",-..,.,,-,,, bolje bi bilo bi u tonl

ljudi ivota tuin-skim protektoratom dae dovoljno mogunosti za sazrevanje narodne svesti o uzrociIna i sopstvenoj krivici za tragediju. je uostalO1n

Izbei takav lako predvidljiv razvoj dogaaja bilo bi ~J..L'-""''"

Ponovljene misli

buenje. Nije zato ni udno to je procenat emigranata istaknutih stvara-laca u svim oblastirna nauke i kulture neuporedivo vei nego procenat kod bilo kojeg naroda na planeti.

I upravo izbeglice ne daju svetskoj javnosti da zaboravi "od dosade" tragediju koja je dovela do izbeglitva.

U Vaingtonu, 22. septembra 1995

46

listova ci, ili pak dostavila prespora pota, jer zbog sankcija Ujedinjenih naci-ja u Americi nije mogue kupiti jedino talnpu iz dananje Jugoslavije. Moju panju je privukla nedavna polelnika o navodnom "neuspelon1 obaranju Titovog rein1a od strane disidenata", kako se izrazio jedan njen uesnik, i delovi koje su uspeli da dopru ovamo preko Atlantskog okeana. Mada nisam imao prilike da proitam sve tekstove glavnih uesnika polemike - Alekse ilasa, Neboje Popova i verovatno nekih dru-gih, iz Inaterijala se stei VU-L,-"",-,-,"lU. slika izazvale

ziku. Takoe se ne SIne zaboraviti, da je sedalndesetih i prvu polovinu "~T,,, ..,('lr,.., ''''''-'F>C'T bila veto F7r,IF>'{T'l_

na od dogaaja vezanih za tada burnu disidentsku aktivnost u SSSR-u, en1U je cenzura

47

PonovUene misli

Upravo ovih dana je u njujork01l1 dnevnon1 listu na ruskOlll jezi-ku "HoBoe pyccKoe CJIOBO" objavljen veliki intervju sa jedni1ll od osni-vaa disidentskog pokreta u SSSR-u sredinom ezdesetih godina Vladi-mirom Bukovskin1, koji je nakon jedanaest godina robijanja 1977. bio razmenjen za generalnog sekretara KOlllunistike partije ilea Luisa Korvalana. Intervju, pod naslovOlll "Ne, mi niSl110 pobedili", koji je

veOIlla bivi gruzinski disident Teniz posveen je bio skoro istovetnoj ten1i neuspehu i sudbini disident-skog pokreta - o kojoj su vodili spor i beogradski intelektualci. Razlika izn1eu ideja i stavova bivih sovjetskih i bivih jugoslovenskih diside-nata proistie iz i ~L~'~'V'L'V vosti disidentskog pokreta kod Bukovskog i Gudave, te potpune idej-ne konfuzije kod ilasa, Popova i Lilia. To je tim vie paradoksalno, to je prvi disident komunistikog sveta potekao upravo iz Jugoslavije

Milovan ilas. Meutim, neophodno je uzeti u obzir specifian poloaj Jugoslavije

u vrellle hladnog rata, te izuzetno nepovoljnu situaciju za razvoj disident-skog pokreta u usporedbi sa drugin1 komunistikim drutviIlla. Ali pre razgovora o ton1e je neophodno definisati Saln pojam disidentstva.

Prvo i prvo, sam naziv - ~LV'LU'-'L" je iz ~~IJ"',"L . .u," ""vu.u ..... ", disidenti nisu U Rusiji je popularniji naziv bio "npa-

no politikom. Sama po sebi visoko etika borba za osnovne principe ci-

je itd. naruavala je sal11e temelje kOlllunistikog totalitariZIlla. Kako

48

iV1ihajlo Mihajlov

kOlllunistika partija ima sva a su kvih prava, to je otvorena borba za ostvarenje ustavnih prava vala rein1 da naruava svoje sopstvene zakone i tiIlle neverovatno gubi u propagandnom smislu. Maksin1alna politizacija disidentskog pokreta se sastojala u temeljnoj paroli sovjetskih disidenata - "Potujte vlastiti Ustav". Aleksandar Solenjicin je dao svoju varijantu forrnule za disi-

Razume se da nikakvo disidentstvo nije da se u doba staljiniz1l1a, jer bi potencijalni disidenti bili sn1esta likvidirani. Sve do XX KPSS 1956. na je Hruov

javljivati sve brojniji i brojniji, da bi nakon pada Hruova, u eri Leoni-da Brenjeva, postali dominantnon1 duhovnOlll, kulturnOlll i ali ne i politikom silOln u svetu "realnog socijalizma".

Tri osnovna principa su odreivala disidentsku delatnost: prvo i prvo spren1nost na lino rtvovanje, jer samo neobino mali broj disi-denata nije zatvore i o vrstaIlla i ne govoriIllO; drugo ne naruavanje pisanih zakona, njih je neprestano morao

pui usta baren1 jednOl11 SVOlll podaniku, svi ostali podanici poinju da LJ.L'V'vv,.U.L'-" te je reinl

49

Ponovljene misli

Ukratko govorei - disidentski pokret je bio pretpolitiki, ili meta-politiki, ali jedino takav disidentski pokret je bio adekvatan odgovor na totalitarizam naeg stolea. I ne samo u Jugoslaviji, ve nigde u sve-tu taj pokret nije doveo do pada kOlnunistikog reiIna. Ti reimi su

poeli padati kao kruke tek posle Gorbaovljeve Perestrojke. Meutim, disidentski pokret je duhovno i idejno razruio osnovne temelje totali-

bez bi Perestrojka bila neIllogua. Dok se u SSSR-u, Poljskoj, ehoslovakoj i delilnino Maarskoj,

zaista moe govoriti o disidentskom pokretu sa desetinaina istotinaIlla hiljada uesnika, bezbrojnim "samizdatskim" izdanjiIna, bilteniIna, a-

dalje (ak je u SSSR-u, uprkos stalninl progoniIna i hapenjilna deceni-ju i pol redovno izlazila ilegalna mesena "Hronika tekuih dogaaja"), u Jugoslaviji je sve to postojalo na daleko niem stupnju. Razlozi za to su bili i unutranji i meunarodni.

Za razliku od drugih kOlnunistikih zemalja ve poetkonl pede-setih godina u Jugoslaviji prestaje partijska kontrola u sferi slikarstva, llmzike, u prirodninl naukama, a kasnije i u veini hmnanistikih dis-

Time je ograniena iz se .. ~r.""+~~T~

sidenata. Takoe je Titov reim dugo vrenlena je

o

beogradskiIn disidentima (razgovori su se vodili u kui advokata Jovana

Osanldesetih godina, posle snlrti Tita, disidentski pokret se neobi-se peticije, poinje

50

iVIihajlo Mihajlov

sa sastancima "Slobodni univerzitet", aktivno se vodi borba za vu.l'-J,-,'_''''LU nje politikih zatvorenika itd. itd. Istovrerneno i Ineunarodna javnost poinje nlenjati svoj stav u odnosu na jugoslovensko drutvo. Sav taj razvoj je prekinut onog trenutka kada je odluujui deo srpske inteligen-cije podrao novi nacionalistiki snler kojiIn se uputila kOlnunistika vlast krajem osanldesetih godina. To je bio kraj disidentskog pokreta.

Ma kako to izgledalo paradoksalno, smatra je slian kraj doiveo i sovjetski disidentski pokret. Sanl0ubistvo ruskih disidenata Bukovski vidi u tOlne, to su disidenti u vrenle Perestrojke, Ulnesto da tek sada ponu salni stvarati autentine

je vati Gorbaova (protiv konzervativca Ligaova), i tako upali II zamku politike: podrka Gorbaovu je bila pragnlatina, naravno je

ov bio bolji od Ligaova ili puista, ali sa etikinl disident-stva nije imala nieg zajednikog. Time je metapolitika disidentskog po-kreta zamenjena politikantstvom. Rezultat je taj, da su "Jeljcin i Gajdar uspeli za par godina iskomprOlnitirati sve delllOkratske ideje disident-skog pokreta, to KGB-u nije uspevalo decenij alna". to se tie diside-nata drugih republika biveg SSSR-a, oni su, te

Takvog se pesirnistikog pogleda na budunost i '-U,",'.l'-.,_,- ... ,,).,-,-,;;;., ta i uopte na UUUL1L-LlVLJl

sanlog sistema i U'-,JHJV'-J'U,,-. disidentskog pokreta, disidenti su dokazali i bezbroj puta denlonstrirali, da individua, da pojedinac, moe da se

51

PonovUene misli

totalitarni sisten1 ukoliko je spreman na rtvu, ak i ivota, kao to zrn-ce peska moe da zaustavi monu mainu ukoliko se ubaci u osetljive delove mehanizIna.

U dananjoj postkOlnunistikoj konfuziji izlaz iz septike jame na-cionalizIna i populizma u koju su upali brojni narodi, opet vodi isklju-ivo preko duhovno-etikog pokreta metapolitike, to jest obnovlje~og disidentstva. Ostalo je SaIno politikantstvo.

U Vaingtonu, 22. avgusta 1995

52

Pod takvim naslovom je ovih dana u Zagrebu izaao li je u~U.HJ.I--'UJ.J. '-J.UJ.H ..... ''-,

san jo 1980. godine - ,,0 nacionalnoj suverenosti i zajednitvu i o kraciji u san10upraVn0111 socijalizn1u". Kaem , zato to imam utisak da se jezik kojin1 je lanak pisan pribliava idealu "istog jezika", kojiIn se mnogi u Zagrebu danas sa manje ili vie uspeha poku-avaju sluiti, meutiIn, koliko se sealn, dananji predsednik Hrvatske takviIn jezikon1 nije optio u ono vreme. UostalOln to i nije toliko vano.

Meutinl, misli dr Tumana su u lneni izazvale seanje na jedan ugodan kod prijatelja II ona

te da su uprkos religioznim simboliIna vrli nacionalni borci duboki atei-sti. ta je

osnovna razlika izmeu i se II ili Ne

nom sam doivio zbunjenost, i to ne potpuno neobavetenih ljudi, koji su videli beogradske novine srannJarle H!'~J.LtJ.'-'-Jl.Ll.

53

Ponovljene misli

sa zapada bive Jugoslavije koji poseuju Sjedinjene Drave esto se ale kako ih Amerikanci gledaju kao ludake kada im oni dokazuju neto za njih elementarno, a to je - nemogunost suivota u jednoj dravi tako

razliitih u etnikorn i kulturnom pogledu naroda kao to su, na primer, Slovenci i Makedonci.

A kako drugaije ljudi ovde mogu reagovati, kada u svakOln veli-amerikom gradu ive bok uz bok zajednice ljudi koji se sto puta

vie razlikuju od Slovenaca i Makedonaca. Kinezi i Japanci, Poljaci i Ita-lijani, Grci i panci, i svi govore meu sobOln na svojim jezicinla iiInaju svoju tampu, radio i televiziju. U tOln smislu se i Zapadna Evropa sve

AA"~UJ.J..L;j_.l .u.. Zar za stre-mljenje ka etniki "istim" dravama, bilo da se radi o Republici Hrvat-skoj ili Republici Srpskoj?

Mene uvek zaprepauje negodovanje premnogih iz svih zaraenih jugoslovenskih tabora zbog toga to na Zapadu ljudi ne razumevaju, ili ne ele da razluneju, sutinu dananjeg krvavog sukoba. Naime, upravo oni ne shvaaju, da je eksplicitna ili implicitna taka gledita civilizo vanog sveta na jugoslovenski rat ta, da su sami ideali za koje Balkanci

reakcionarni i mranjaki, bilo da se radi o Srbima ili i zato meunarodna zajednica sa-

nlO pokuava da zaustavi rat, dok reenja, u smislu ostvarenja "ideala",

u Inoi da izbjegnemo razliita, pae i vie ili manje neadekvatna ili i a n iti na to elno u daljem izlaganju iznijeti neke svoje poglede, radi razjanjenja i izbjega-

nesporazulna.

54

Mihajlo Milzajlov

U tom smislu mOl"anl0 izraziti svoje uenje nad pisanjem Mihajlova da u SFRJ postoji novi, nadnacionalni, delnokratski disident-ski pokret, kojemu i rni u Hrvatskoj pripadanlo, a koji toboe rjeenje svih unutranjih i Ineunarodnih problema Jugoslavije vidi samo u rnokraciji i nadnacionainoj ideji. Takvoga pokreta niti inla, niti ga vie moe biti. Ne moe ga biti zbog toga, to oko zamisli nadnacionalne

duhovi s i '-",Ir-rH"'" centralistikog shvaanja s druge strane, te je tako nadnacionalna kon-cepcija Jugoslavije: sanlO jugoslovenski ekvivalent teorije o ogranienOln

C'lnrDl',:Cr"LLC'~

Ponovljene misli

pri elnu se Inora naglasiti da su saradnju inicirali Zagrepani, te da je Marko Veselica sa nekolicinOln drugih Hrvata bio zbog toga doputo-vao u Beograd, a posle toga ja otiao u Zagreb na susret sa Tunlanom, pa nakon toga ilas, bilo je prilino razloga da se veruje u n10gunost stvaranja demokratskog, a to samo po sebi znai - nadnacionalnog po-kreta. Eto o tOlne svemu saln i pisao u aInerikOln asopisu na koji se

Moram da da je i u ono vreme kao i dru-gi disidenti u Hrvatskoj, smatrao da je delnokratska Jugoslavija nemo-

gua, i da e svaka demokratizacija jednopartijskog reiIna voditi raspa-UUU%~G~UHvje i

SaIno je razlika bila u tome, to su jedni hteli, a drugi nisu ujedinjenu goslaviju. Ja SaIn se, naravno, pridravao suprotnog stanovita, to jest da diktatura vodi razbijanju Jugoslavije, a nita ljude snanije ne ujedi-njuje od demokracije. Meutim, ta razlika u stavoviIna nije spreavala saradnju srpskih i hrvatskih disidenata, te sam ja sn1atrao da ve sa1na

injenica takve saradnje dokazuje mogunost nadnacionalnog disident-pokreta, pa i mogunost demokratske Jugoslavije.

u 1995

56

skom n1estacu Rudo, u decembru 1941. Prema se desilo tano - 21. decenlbra, na roendan lo planirano. Kasnije, posle 1948, datum je i proglaen danom JNA. Meu postrojenim borcin1a tek forn1irane Prve proleterske brigade, koji su od vojne uniforme i1nali zajedniku samo petokraku zvezdu na kapi, stajao je osalnnaestogodinji mOlni nevisokog rasta, Crnogorac iz Katunske nahije, Jovan Barovi, koga su

ve ne za sva Inogua politika krivina dela, najee za ona koja se eufe-

57

POIlovUene misli

relativnoj otvorenosti prema Zapadu u Titovoj Jugoslaviji je procentual-no bilo ne manje "zatvorenika savesti" nego u SovjetskOln Savezu.

Doli su ljudi nekada optuivani ili osuivani za "hrvatski nacio-nalizam" u Hrvatskoj, za "srpski nacionalizaln" u Srbiji, Bosni i Hrvat-skoj, za "albanski nacionalizaln" na Kosovu i u Makedoniji, za "antiko-lnunizam" u svirn republikaina, za "ibeovtinu" i tako dalje. Sve njih je Barovi godinanla uporno branio, esto besplatno (otkuda optuenim za "politiki kriminal" u sOcijalizn1u pare?), neun1orno dokazujui da salno pravna drava i zakoniti sud uvruju drutvo, dok ga jednopar-tijski, nezakoniti, kOlnunistiki sud razara.

Na je da sa r.A"r/"'"-'~ sednik Jugoslavije i prvi disident komunistikog sveta Milovan ilas, i bivi studentski prorektor Zagrebakog sveuilita, lider hrvatskih stude-nata iz vrelnena "Hrvatskog prolea" Ivan ZvoniInir iak. I kada je Me-

unarodni helsinki komitet 1982. u Njujorku izdao publikaciju o stanju ljudskih prava u Jugoslaviji Freedom to Conform (Sloboda za poslunost), knjiica je bila posveena lIspOlneni na Jovana Bal"ovia.

Kako se to desilo da je crnogorski lnOlni, partizanski prvoborac, pa partijac, na kraju rata politkOlnesar, i na kraju vojne karije-

re od prvih aktivista borbe za ljudska prava u Jugoslaviji? Ta veina njegovih saboraca iz Prve

je

i se-~~u.U~""'-U u "Borbi", u kojima je dokazivao da je svaki jednopartijski

sistem vrsta i Baro-

borca i partijca ilasa. Naravno - rezultat je iskljuenje iz partije i iz koji se sa enom

zankom i dvoje male dece erkmn Slavicom i sinom Nikolom, preko

58

jvlihc~jlo Mihajlov

Sam.o zahvaljujui brojnim i esto tajnin1 prijateljin1a, u kojima taj ovek, san1 uvek sprelnan da drugome p01TlOgne, nije nikada oskudevao, uspeo je Joro da preivi sledeih desetak godina, uvek balansirajui na ivici hapenja i "administrativnih" progona.

U takvoj skoro bezizlaznoj situaciji - pedesete su godine, vrhunac Titovog autokratizIna - Barovi poinje studirati pravo, diplOlnira i 1967. postaje advokat. I od tada, pa sve tragine smrti dakle za neto vie od jedne decenije postaje na'IPC)Znatlll brani "politike" od, kako se tada pevalo, "Triglava do Dojrana" (advo-kat Sra Popovi se pojavljuje u slinoj ulozi daleko kasnije). Brani neo-

on II sve te ge i celi sistem), brani neustraivo, te se poslednjih godina ne ustruava koristiti taktikim i dobro promiljenirrl izjavama za dOlnau a kasnije i stranu talnpu o svojim procesiIna. Zna on odlino, da se nezakonitost plai jedino javnosti.

On neprestano putuje: danas brani Albance u Skoplju, sutra "troc-kiste" u Beogradu, prekosutra "teroriste" u Zagrebu. Svuda uspeva do-kazati da se istraga protiv optuenih vodi nezakonito (bili su esto pre-bijani i mueni da bi ih se nateralo na lano priznanje), i mada uprkos ton1e, sud ipak donosi teke, osuujue presude, zahvaljujui Baroviu javnost zna da se radi o neviniln ljudima.

Joro

iz Beograda vode u kui Barovia. ta

nosti ujedinjenja opozicije? Sve nas, a Jovana Barovia naroito, reiInska 1"V7~~~n. ,'U,jU,-,U i vriti o tome da se "nai neprijatelji ujedinju-

ju". Godine 1978. odlaziIll II Ameriku i Barovi postaje glavna n1eta rei-Ina. Od nekadanjih se se

59

Ponovljene misli

i uzdri", da su "oni, na vrhu" besni i spremni na sve. Barovi je znao da njega, tada ve nairoko poznatog advokata, vlast nee hapsiti i zatvara-ti. Ali je znao da postoje i drugi naini borbe sa politikinl neistomilje-nikonl. Ve je i111ao iskustvo, upravo u trenucima kada je trebalo izvri-ti "pritisak" na njega, sa erkom Slavic0111, koja je zamalo izgubila ivot, isprebijana u napadu "huligana", oito inspirisanih sa strane policije, i nezakonitog sina takoe advokata, koji je uzeo oev barjak pravobranioca, na prevrel11eno odsluenje vojnog roka.

Poslednjih godina Barovi je izbegavao da odlazi na suenja sal11 kolin1a. SeaI11 se, uprolee 1978. trebalo je da ide nekuda na

krenenl s njinI, kao to sanl to ranije ne jednom inio. Mene je tada neto bilo spreilo, ali se Seal11 zabrinutog izraza Jorinog lica, i to me je

nluilo posle njegove pogibije. Idue godine, 6. februara 1979. na autoputu nedaleko od Beograda Barovi je bio SalU u SVOjiI11 kolinla i iao na suenje, negde u Vojvodi-nu. Navodno je na potpuno praznonl dnuuu bez ikakvog razloga skre-nuo SVOjiI11 kolinla na drugu stranu puta i sudario se s karnion0111 koji je

60

nr/>! n/HT pravca. Vlasti su izdale kontradiktorna sa()m;reJGla kime - a autopsija je nala da je Joro poginuo

,--u.~.~.n .. vv.L.U. Stvar nikada nije razjanjena,

i je bespua, nekadanjih drugova u vlasti - Ivana Stal11bolia, Drae Marko-

via, Marka Orlandia, Franca etinca, Stipe uvara i drugih. U uvodu u knjigu razgovora sa Ivanom Stamboliem, nekadanjim n1entoron1 Slobodana Miloevia, autor knjige Put u bespue Slobodan Ini pie o tome kako ranije nije mogao ni pretpostaviti da e razvoj dogaaja biti takav da e period vlasti gore pomenutih drugova iz dananje perspekti-ve izgledati skoro idilian. Takvo priznanje se moe razumeti, mada je

Inieva knjiga i je ona za luene san10 vie o teze AdaIna je ".l.H"'-HJ.HU'H. zam samo poslednji stupanj komuniznla".

na ivi i o dalje ne znamo, 111eutiI11, po svemu sudei, pre e nastradati nacio~ nalisti koji su ga do bl

61

POllov(iene rnisli

podseao na Titov odnos prema ibeovskoj opoziciji. I zaista - stara partij-ska garda - Stamboli, Markovi, Berisavijevi, Orlandi, a o e!incu i uvaru da i ne govorimo nikakvu politiku silu ne predstavljaju. Citanje njihovih uspomena na vren1e Osme sednice n10e izazvati salUO duboko

gaenje prema sisteluu u kojem su oni bili na vlasti, bez obzira na ono to je posle njihovog odlaska usledilo.

I Ivan StaIuboli, i Draa Markovi, i Stipe uvar, i Franc etinc, i Marko Orlandi , i svi ostali "odgovorni drugovi" iz vremena koje je pret-hodilo Osmoj sednici nali su se na vlasti zahvaljujui Titovoj kadrov-skoj politici, iji je osnovni cilj bio ouvanje vlastite monopolne pozici-

su !-'VJC'-U.LA .... '

od "anarholiberala" do "tehnokrata", za vreme dugih decenija Titove vla-sti bili su uklonjeni sa svojih poloaja. Upravo gore p0111enuti drugovi su posle Titove smrti proglasili parolu "I posle Tita Tito".

Nije ni udo, to takvi ljudi, navikli jedino da ispunjavaju odluke "sa vrha", nisu ni pokuali da iZIuene sistem koji su nasledili. A u takvom si-stemu sisteluu vlasti vrhuke jedine i monopolne partije, vetiji, drskiji i beskrupulozniji igra uvek dobija. ta ima smenije od navodne izjave pre Osn1e sednice Drae Markovia o Miloeviu i njegovoj grupi: "Defi-

to je se za vlast..." Da nisu Markovi i Stan1boli bili izabrani na demokratskim izborilua?

~~U_U~'J~n,~, o jo jednoj kadrovskoj to je

,-h-.rlr"....,' siste]nu. Nesrea je II tome, to su u sisten1ima "kadrovske greke" one vrste zbog koje kukaju "bivi drugovi"

izuzetak nego

62

Godine 1916. austrijski lekar Julius Wagner-Jaureg ustanovio je neobian nain leenja progresivnog sifilisa nazvan - malarioterapijoll1. On je, nainle, da se sifilis, i u na taj nain, to se bolesnici vetaki inficiraju lualarijon1. Malarija je

takoe bolest, ponekad veoma teka, ali ipak nije tako razarajua kao si-filis. Ovi dananji dogaaji u bivoj Jugoslaviji na neki nain podseaju na Iualarioterapiju. Socijalnu, naravno.

Razun1e se, nieg lepog i privlanog neIna u t01ne to se oruane sna-ge najrazvijenijih zapadnih zen1alja n1asovno i . . raju veliki deo bive Jugoslavije. Kao to se zna, lneunaClonalno klanje u Drugom svetskon1 ratu je poelo tek posle toga to su nacisti Jugoslaviju. Ovog puta sve je obrnuto. Okupacija se vri s ciIjelu vanja takvog klanja i snage u su UHLLHf.n ...

stike excellence. I verovatno je sadanji i"VULJ_ii""'~J.J.L NATO pakta samo n1ali poetak. Previe toga je

II

ne samo kao posn1atrai, ve kao organizatori povratka proteranih i iz-beglih rtava etnikih '-"'u''"',,''''I'''

63

POllovUene misli

Naravno, logino je oekivati da e bacile nacionalistikog sifilisa pruati svaki Inogui otpor t01ne. Sreon1, kako je priInetio Roj Gutman u poslednjern broju londonskog mesenika "War report", asopisa po-sveenog jugoslovensk01n ratu, ITlirovni dogovor parafiran u Dejtonu, a potpisan u Parizu, daje NATO snagama "okupacijska ovlatenja" uprkos retorici o ogranienoj n1isiji podrke lniru koji, navodno, ele sve zarae-ne strane. oruane snage, za razliku od Ujedinjenih nacija, raspolau takv01n grandioznom ubojitorn

e bez problema 1110i izvravati ono to je zapisano u lnirovnom dogo-voru. To je, iZlneu ostalog, podrka oruje111 i vojn01n silO1n delatnosti nevladinih organizacija koje e se baviti povratniciIna, iz-bora i zatiton1 ljudskih prava, ukoliko njihova delatnost bude ometana.

Uzevi sve ovo u obzir, malo je verovatno da e Inir na Balkanu na-stupiti ve idue, 1996. godine. Ovog leta i ove jeseni se zbio veliki preo-kret, n1alarioterapija je tek zapoela, ali treba se prisetiti da se i onaj od-

luujui poraz Hitlerovih armija kod Staljingrada vrelnenski desio tano na sredini rata sa Sovjetskim Savezom. Posle Staljingrada rat je trajao jo pune i po godine. Pa ipak ovo je prva Nova godina posle 1991. koja prua nadu u to, da e nacistiki sifilis na Balkanu uskoro biti poraen.

U Vaingtonu, 29. decembra 1995

64

Potraga za idejorfl u

izjavio grupi svojih saradnika kako SInatra da je u ovon1 zadataka izrada nove ideologije. "U

sije u 20. veku kazao je on - bili su razni periodi: .UHJJ..u.U.u . .LLJU,J.J.J., '.'-'~~LJ."~ rizaITI, perestrojka, najzad delnokratski put razvoja. Svaka od tih istorij-skih etapa iInala je svoju ideologiju. Danas Ini takve ideologije neman10."

Je Izrazio e njegovi saradnici uzeti uee u nove nacionalne ideje i da e posao biti zavren u roku od godine dana.

Zvanine za

sitnica u poreenju sneunitivom rusk01n enjon1 ka neem vasion-

"Vaington post" je ironino prokon1entarisao situaciju lankon1 ,,~u~~~,,_li dana

65

Ponovljene ,nisli

ste vi u stvari, i emu teite? Traite li novi smisao u ivotu? Ako je tako, niste usamljeni, irnate drutvo: Rusiju, na primer" (4. avgust 1996).

Jeljcinov savetnik Georgij Satarov se osetio ponukanim da detaljnije protumai n1isli svoga efa. Po njel11u, Boris Nikolajevi traga za "univer-zalnOlll idejon1 koja ujedinjuje ljude, baziranom na sveopte prihvaenim vrednostima". Jeljcin, po njegovim reima, "postavlja pitanja o Sll1islu ivota. Zato ivimo? Zato uzgajaI110 nau decu?"

Satarovu je odgovorila Galina Starovojtova, jedna od vodeih linosti reformistikog krila ruske politike: "Mi smo sada u procesu prirodnog

rasta naih Taj se proces ne I110e ubrzati ve u nastav-

ku stvaranja graanskog drutva koje e generirati svoje vlastite ideje." IVIa koliko da je duhovite i manje duhovite kritike izazvala inicija-

tiva ruskog predsednika, i I11a koliko je, u najboljeIll sluaju, naivno postavljati na takav tipino politiki nain, pa jo i sa konkursinla za reenje problema na sedal11 kucanih stranica, najdublja egzistencijalna

se ne moe je najozbiljniji pro-blem svih postkonmnistikih drutava.

en1U se tu radi najbolje je objasnio Vjaeslav Igrunov u novini ,,06Ill'-IaH ra3eTa" jo pre Jeljcinove inicijative: "Reforma je zapoela u tre-nutku, kada je kao jedini ujedinjujui princip naeg bila

nistika ideologija. Kako je to bila pOl"Ona ona je neizbeno morala da se srui, i - sruila se. Ali nesrea je u tOl11e, to u toku mno-

da je

i ,...",-, ,,' "fT cTMTYTa MMPOBO:i1: rrOJIMTMKM M Me.>K,Il;YHap0,Il;HMX oTHoIlleHM:i1:": "Otvore-no ono je uvek u u

66

Mihajlo Mihajlov

za izlaskom iz krize. Zbir gotovih odgovora n10gue je nai u I-' .......... u'-.,.. SkOl11 drutvu, u kastinskom, totalitarnom; a otvoreno drutvo je - zbir otvorenih pitanja. I to je za takvo drutvo norma, nonna izazova, kojen1 je suprotstavljena moralna volja da se izazov prihvati... Ukljuiti se II mo-derno drutvo, znai prihvatiti izazove koje je pred nas postavio razvoj, i pripren1iti se za novi odgovor - a ne salno za ponavljanje jueranjih odgovora. Uz savremeni tempo novog, ne e" (jul 1996).

Upravo to, novi odgovor na dananji izazov, i trai na neobian na-in predsednik Rusije. I duhoviti sarkazmi su umesni samo u naina na on to ini. Ne u '''0.rT!r,'-;" Jeljcinovog pitanja su odgovori koje daju prel11nogi zapadni strunjaci,

naroito iz finansijske i ekonOl11ske sfere. Sudei na osnovu njihovih sa-veta, proizlazi da e osnovna egzistencijalna pitanja !--'VVU:'-V.1.1.1U.J.i.1,JI..l'"l.'-Jlii drutava biti reena strogom fiskalnom politikom i doslednOln privati-zacijom privrede. Politolozi i sociolozi pak vide osnovno reenje li graenju stabilnih institucija demokratskog drutva.

Meutim, osnovni probleIn je u tome, to pad komunizma izmeu ostalog oznaava i ruenje jedne pseudoreligije, te zbog toga "pseudosocijalizma" u dananji , nosi venstveno duhovnu i religioznu krizu, koju ni najuspenije kLL"~UV""'J""''-' i ekonomske ne n10gu reiti.

znai bon1ba kaikara), koje izdaje i ureuje pisac Eduard LiInonov, je iveo ime na

strani tampaju i crte kaika re, i otvoreno pozivaju na oruanu pobu-nu i graanski rat ovu

67

Ponovljene misli

pre silom likvidirati" - iz jednog uvodnika), slobodno se prodaju na lnoskovskim ulicaIna. U odnosu na takve "politike pokrete", proble-mi besprizornosti, korupcije i lnasovne prostitucije u dananjoj Rusiji izgledaju bezazleni.

Ono to je naivno u pozivu Borisa Jeljcina je ubeenje da se ideologi-ja (ili vera, ili religija) mogu racionalnim naporom izgraditi ili pronai. Razmn i nauka u toj sferi su apsolutno nemoni. Zar je racionalno bilo rtvovati sc za ideale komunizIlla kao to je to inio junak ron1ana Niko-laja Ostrovskog Kako se kalio elik - Pavle Koragin? U ton1 pogledu da-leko je racionalnija vera veine klasinih religija o "drugoj sferi ivota"

Pomerane i ugrov u pomenutom lanku kao da su toga svesni. Oni piu: "Nalna je potrebna nova vera; duboko razumevanje ivota ra-

a beskonanu sposobnost ka iInprovizaciji, ka konkretnom odgovoru na konkretan izazov. I tu se mi susreeino sa probleln01n koji nije reen ni na Zapadu. Vera hriana, judeja i muslimana, osnovana na monolo-zima proroka, teko koegzistira jedna sa drugom. Svaki od monologa je pruao jasne etike norme, ali su razne vere meu sobom ratovale bez

normi. Posle uasa religioznih ratova zavladala je tolerancija, ali su se istovrelneno telnelji vere. A nema, je sve dozvoljeno". Uas svake svedozvoljenosti (bilo lenjinsko-staljinske,

oveanstvo Sada je svest

68

Mihajlo Mihajlov -----------

vrernena i kratko e trajati. Onaj ko tvrdi da ne moe iveti u .u~"''--'ULJ.H~'J. sa bilo kojim drugim narodom sarn e morati otii ili pak ta

oznaava, da ne moe iveti uopte. Veru, ili smisao ivota - to je jedno te isto, ni ljudski intelekt niti vetaki intelekt - kompjuter, ne mogu ni otkriti ni stvoriti. Ni

nani, ni kolektivni napor. I nikakve komisije ili nauni instituti tu ne pomau. Kao i Saln ivot - vera daje sn1isao sviln ljudskin1 ve Ina, nacijaIna, i tako dalje, to samo oznaava da je je ligija. I ako ona ne vraa smisao ivota i on01ne ko je sve izgubio

A prave za sada nelna. u 1996

69

DANANJICE

U jednOln od najboljih dananjih ruskih Inesenih asopisa "Ru-je .Ln~Vh'UV 'V~'LL'-"'.U

esej o tome, da su samo na prvi pogled dananji dogaaji i pr01nene u svetu, a posebno u bivi1n komunistikim zemljama, politiko-ekonomske prirode. Sve je to samo pena na povrini okeana, dok se u stvari radi o moniIn duhovniIn tektonskin1 potresiIna na velikim dubinama "kolektivnog podsvesnog" oveanstva.

I zaista, kao da prelazak u trei milenijum ne obeava nita ve vieno ili predvieno. Kao da se oveanstvo danas nalo na nekoj raskrsni-ci od koje vodi put ili u potpuno nepoznatu i nepredvidljivu istorijsku budunost, ili pad unatrag, nizbrdo, u ona mrana vremena o koji-ma S1110, bare111 mi, generacije odrasle posle Drugog svetskog rata, Inogli salno uason1 ili

VLJiVLJI.i, koji kao da su zauvek bili otili u muzeje. Tako je neophodno zabeleiti, da u poslednjoj deceniji veka na AAH.'U""LU' nete vaskrsava fiziko kanjavanje ljudi, batinanje, ropstvo u lanciIna,

Javno batinanje (etrdeset udaraca za pijenje alkoholnih pia) uvede-je to i celi zakon arijata. Mada

70

lVIihajlo Mihajlov

je ruska televizija prenosila batinanja, jo se nije ruku lopovima. Meutim, praksu javnog batinanja nisu prvi uveli Inuslimani Kavkaza, ve pravoslavni Kozaci irom n1ajice Rusije, koji takoe doi-vljavaju "preporod". U Jugoslaviji, koliko se seam, tu praksu su ilnali u razniIn nacionalistikim oruanim fonnacijama, i to takoe pravoslav-ci, a ne musliInani.

.. Ui..., .... U .... II

stanu, uvodi Ono to iznena-uje je da se sline pojave mogu posmatrati i u Americi. Tako su, reci-mo, u nekoliko junih drava SAD uveli okivanje u lance robijaa

Zatvorenici ne samo da na nogama, ve su i grupno povezani dugim lanceln. An1erika televizija tako pokazuje uivo scene koje su se do nedavno mogle videti samo u holivudskim filmovima.

Protiv takve zatvorske prakse istupaju ne SaIno razna udruenja za graanska prava, ve i poznavaoci novih tehnikih dostignua, kojima ne SIneta san1 postupak, ve njegova zaostalost. Danas je n10gue, kau oni, un1esto star01nodnih lanaca, zakivati zatvoreniku oko ruke ili noge, ili ak implantirati, elektronski ureaj koji se moe na daljinu aktivirati, te nadzornici lnogu sa k0111andnog Inesta pritiskom na dugme izazvati

nedisciplinovanog zatvorenika. U Kali-

je samo po-etak poetaka procesa koji e trajati decenijarna. I sve se to radi uz po-1110

71

Ponovljene misli

Naravno, sam taj proces progona" patriotskih kriminalaca" e do-datno ojaati n1it o svetskoj ili "belosvetskoj" zaveri protiv Srba, Hrva-ta, Bonjaka, Rusa, Ukrajinaca i drugih slinih naroda kod kojih se sve

nesree tumae uticajein spoljnih neprijatelja i njihove "pete kolone". Taj Init ivi ne sanlO u svesti vlastodraca (za njih je on k tome i kori-stan), ve, to je najtunije, i kod opozicije. Na priIner, u nekiln svojiln

'-~~'.U"'ULlU o01Z,eIlJIUIl je da bez ne bi nl0gli se decenija na

je ta ideja opte Inesto ukrugoviIna nekOlnunistikih i neo-l'\.V.1.LlLUll"Li''-.i'-l.H nacionalista, koji su ubeeni da se za sve dananje ruske

II '-'-U,ii~""'ii)iiii

re bila san10 o leOLUtJlln, itam u r.P,r\(T,''lt1C'I[,r\'

111notvo rasprava o torne da je, po sven1U sudei, Zapad kriv, to se go-LJIJ'J'-" .. U Avramovi povukao sa mesta lidera opozicione koalicije na pred-

,'L~,"LL.LLU izbori1na. Zar je i opet Zapad kriv za politiku situaciju u Jugo-Zar je zaista istina, da saln ja slepac, te nita ne vidim

"U.1.UVJUl centru politikog sveta?

nula proizlazi da je urba, II 1 Jasan pogrenog delovanja. Ta pogreka se ispravlja "usporavanjein

U naem veku lnisao Sinjavskog-Terca ima veliko aktuelno, pa i isto praktino znaenje. Celi ivot u esto kuje na beskrajnu jurnjavu i urbu da se negde ne zakasni. U

na iz-data knjiga biveg ruskog disidenta Vladilnira Bukovskog Moskovski

je 73

Ponovljene misli

Politbiroa CK KPSS na kojoj se donosila odluka o paninoj molbi gene-rala Jaruzelskog da Sovjetska armija intervenie u Poljskoj radi spasava-nja "socijalizma". Brenjev, Andropov i veina ostalih lanova Politbiroa odluno su odbili molbu Jaruzelskog. Razlog je, verovatno, bila sovjetska vojna intervencija u Avganistanu, koja je izazvala buru protesta u svetu.

Vladimir Bukovski, koji je odsedeo u sovjetskim zatvorima i logo-rima desetak godina, te je 1977. bio zamenjen za generalnog sekretara

KOll1unistike partije ilea Luisa Korvalana, bio je pre tri godine po-zvan li Moskvu da svedoi na procesu protiv KP SS (otuda naziv knjige - Moskovski proces), i tadanji ef KGB-a (Komitet dravne bezbedno-

i jJVU.\...lj'::H'-\" i mogunost da pravi fotokopije dokun1enata. Proces KP SS-u se zavrio kompromisno, bez jasne osude zloinake delatnosti KP SS, ali je Bukov-ski uspeo uz pomo najnovije k0111pjuterske tehnike (portabl lap-top kon1pjuter sa malim skenerom) da u memoriju svog malog kompjutera uvede stotine dokmnenata iz zatvorenih arhiva, a da domaini nisu toga bili uopte svesni.

Knjiga Bukovskog je izdata na glavnim evropskiIn jezicima, a ovih dana e se izdanje. da su poljski parla1nentarci

InCHIlLCl1.0stl i vremena tu knjigu, ne bi oslobodili ruzelskog odgovornosti. Ali, nadajino se, ispravie greku.

\"~LUlJ.iIU izuzetno interesantne Lu-

Tu knjigu bih ja Daroviti

komsomolca i kasnije najn1laeg generala bezbednosti u sovjetskoj isto-u vrell1e iz struktura" prelazi

74

Mihajlo Mihajlov

na suprotnu stranu ideoloke "barikade" i postaje jedan od lidera demokrata. Interesantna su priznanja biveg "bezbednjaka" o tOlne kako je na njega veliki uticaj izvrila ilasova Nova klasa, koju je isprva itao "po zadatku".

Postoji, Ineutim, jedna knjiga, koja je u sovjetsko vreme odigrala veoma vanu ulogu u "podrivanju realnog socijalizIna", a da nikada nije bila zabranjena, mada se nije niti izdavala. Ta knjiga je neobino ran kuvar iz prolog stolea - Molohovec. U tOln kuvaru

proitati i takve "recepte": "Ako su vam doli iznenadni gosti i nemate nita spremljeno da ih posluite, idite u podrum i donesite unke, kiselog

" i Te dese-tljeima itali ljudi, koji su o unki mogli samo da sanjaju, koji su morali u redovima da ekaju satima da bi kupili jaja, mleko ili hleb. Za obine ljude nije bilo destruktivnije knjige od tog predrevolucionarnog kuvara.

U Vaingtonu, 24. novembra 1996

75

je sa Aleksandrom Solenjicinom i Josifom Brodskirn, bio najistak-

u etvrt veka, od poetka ezde-godina. kada je 1973. otiao u elnigraci-

predavao je rusku knjievnost na Sorboni i tampao brojne knjige - rOIllane, pripovetke, zbirke eseja i literarne kritike, knjige, koje su sa

bile na sve kulturne jezike II svetu. Mada za razliku od Solenjicina Sinjavski nikada nije bio "socijalni

u-'uL\'-LUU, te je je njegov sukob sa

76

Mihajlo Mihajlov

da nema nikakve anse ih objavi u ne aja, ve zbog stilistike - n10dernistika groteska i satira a ne socijalnog plana, neto to je zvanina socrealistika cenzura anate-n1isala. Igrom sluaja je naao mogunost da svoje rukopise prebacuje u Francusku, gde su godinama tan1pani na ruskOIll, a skoro istovremeno prevoeni na druge jezike, ali pod pseudonimom Abran1 Terc. Istim ka-nalom i Daniel. Pola U\"-'c.,\..-iiHL nije znala ko se krije iza pseudonima, n1eutim, u jesen 1965. KGB je ot-krio identitet "zloinaca" te su Sinjavski i Daniel bili uhapeni.

grirao u Francusku, gde je odlllah dobio profesuru na Sorboni. U Parizu je produio svoju neobino plodnu knjievnu te je i

istorijsko-kritike studije objavljivao a ...... ';"'''>nryHrn i rOInane pod pseudonin10rn, u ali objanjavajui da se kao knjievni stvaralac osea jednom linou, a kao knjievni teoretiar drugom. Na Zapadu je dobio brojne knjievne ali ne i je veliki broj kritiara sn1atrao i smatra da su njegove knjige u un1etni-

77

PonovUene misli

takoe se ne moe zarrlisliti bez Inetafizikih pripovedaka Abrama Terca. Slino se moe rei i za kritiku i esejistiku Sinjavskog. Tako darovita i bli-stava knjiga kao to je Eros nemogueg - istorija Frojdove psihoanalize u Rusiji mladog autora Aleksandra Etkinda (prvo izdanje 1993, Sankt Peterburg), n10gla je biti napisana samo u duhovnoj klimi stvorenoj knji-gan1a Sinjavskog etnje sa Pukinom, U senci Gogolja, i StudUa o V Roza-novu. Naroito lnnogo galame i protesta je izazvala knjiga o Pukinu, u kojoj Sinjavski radikalno rui nacionalistiki lnit o Pukinu, a ne PUki-novo stvaralatvo.

Igrom okolnosti i ja Saln na izvestan nain imao uea II sudbi-sanl II martu

1965. u Zadru zbog reportae "Leto n10skovsko", za vreme mog boravka u istran01n zatvoru, neki prijatelji iz Francuske su Ini bili poslali pake-

ti sa nekoliko knjiga izdatih na Zapadu na rusk01n jeziku. Kako se oito radilo o rorrlanima i zbirkama pria, a ja sam na zadarskOln Filozofsk01n fakultetu predavao rusku knjievnost, taj paketi sa knjigama policija nije zadrala, ve n1i je bio uruen. Tako sam u paUZalna iZlneu sasluanja ili jednoasovne etnje po krovu zadarskog zatvora, prvi put proitao ne-

knjiga Abrama Terca. Tako su n1e tada duboko potresle, da Saln iste nakon izlaska iz zatvora i suenja, napisao esej od

,",'VU."-''-'-.,",. stranica o stvaralatvu Terca. Tada kada san1 ga pisao jo se nije se iza Terc. po pseu-

ja sam napisao da se verovatno radi o sovjetskom piscu jevrej-

je godinje da dri predavanja na nekim alnerikim univerzitetima) i u Parizu (kuda sam ja redovno dolazio, a jed-nom bio gost u kui Sinjavskih nedelju dana), i na razninl konferencija-

u mu bila crna ze1nlja. Vaington, 27. februara 1997

78

Nedavno je poznati ruski kritiar i esejist Aleksandar Genis u

misao: "Istiniti pluralizam kultura ne vodi ka njihovon1 nasilnon1 izjed-naavanju, ve preIna onoj sintezi koja se, u stvari, i naziva planetarna ci-vilizacija. Put ka toj civilizaciji za Istok lei u prihvatanju zapadne nauke, a za Zapad - u prihvatanju istone mistike."

U tom smislu je, zaista, teko nai neku drugu zemlju u svetu u kojoj postoji takav ogr01nan interes za sva mogua istonjaka uenja i drevne religije kao to je sluaj sa Sjedinjenim Dravaina. Bezbrojne organizaci-

Recimo u SAD 10 ~~~.LLL-V-'H"'''

PonovUene misli

nenlaki kOlnunisti kao to je to bio Bertold Breht, Leon Fejtfanger i bez-brojni drugi, traili utoite radije u Njujorku nego u Moskvi, a Trocki je sve do slnrti neuspeno pokuavao da se iz Meksika prebaci u SAD.

Meutim, ak i bez ikakvog vanrednog useljavanja, ukoliko se trend sadanjeg rasta stanovnitva nastavi i u budunosti, delnografi su izraunali da e 2050. godine u SAD iveti samo 52,8 procenata belaca, 24 posto

crnaca i 8,2 posto RazUlne se i rasno izmeanom svaki .l J.u ..... .l'-".ua. J.U:',U.l1. L,

svaka etnika ili rasna iskljuivost, da o "etnikOln ienju" i ne govo-rinlo, predstavlja Slnrtnu opasnost. Zapadna Evropa polako ali sigurno

cija, sa svojih devedeset nacija osim ruske, je to uvek i bila. Eto to je razlog zato e u dogledno vreme Srbinje i opet da se pre-

tvori u Fou, zato e se i u Foi i u Banjaluci, kao, uostalO1n, svuda di-ljem Republike Srpske a takoe i hrvatske Herceg Bosne, da se obnavlja-ju i ponovo grade poruene bogomolje muslimanske, hrvatske ili srpske.

je pitanje - kakvonl brzinonl e se taj proces odigravati. Kao to se zna, demokratske zenlIje daleko sporije donose i ostvaruju politike U'-

Ponovljene Inisli

ini mi se da bi u svakodnevnoj praktinoj politikoj situaciji, uklju-ujui i izbore u svim dravaIna naslednicama SFRJ, bilo veoma korisno ne gubiti iz vida ove najvanije istorijske, civilizacijske i politike prav-ce razvoja oveanstva. Postoji, istina, n10gunost ostajanja po strani od tog puta stvaranja planetarne kulture i globalne ("n10ndijalne") civiliza-cije, ukoliko pristanerno da ostanelIlO u rezervatu, kao nekada severnoa-

Indijanci. Ali ko bi tako neto poeleo izuzev plemenskih voa, se, to je i lako objanjivo, dre maksime - boVe prvi u nego

drugi u Rimu? U Vaingtonu 30. septembra 1997

82

I

Ovih dana je amerika televizija izazvala n1alu politiku senzaciju. Televizijska mrea ABC je emitovala poluasovnu emisiju "Tajno oruje", u je su u ruski1n rima aktivno uestvovali ameriki strunjaci za izborne kampanje, koji su, po lniljenju koje su sami izneli, a koje oito deli amerika javnost, ulIInogome doprineli pobedi Borisa Jeljcina. Sve se ucesce alne-

rikih savetnika dralo u tajnosti. Sada, posle Jeljcinove pobede, SInatra se da vie nema razloga da se ta injenica skriva.

Trojicu poznatih za ko-jiIna nije vano za koga u stvari rade, jer su oni sa11lO nosioci n10derne

politike tehnike, izbornog nou-hau (know-how), i'-'-'iH~H'-~,U ovali ljudi bliski Borisu Jeljcinu 4-5 meseci pre sa svojim saradnici1na otili u Moskvu, gde su nOIn spratu hotela u je bio SIneten 1'-.LI'-iLLV dnevno pratili i analizirali '-LV'::;''-'\.LUI'-', UU-u,,,'"'!." .... L'-'LUi'''H","~nu. nog te

svog je ri glavni strateki plan svojih an1erikih savetnika, a to je da nametne u izbornoj kampanji kao glavnu telnu i'-,-,,'U\"'iii,JU,",J:'d.'

Naravno, bezbrojni dokulnentarni i un1etniki filmovi na televiziji o zlo-

totalitarne prolosti i jo uvek nepoznate, ali ipak slobodnije budunosti, zaboravljajui na bednu sadanjost.

Prekookeanski savetnici su ak obuzdavali Jeljcina kada se on bio previe razigrao te poeo da plee tvist na rok

83

Ponovljene misli

da je potrebno da istraje u stilu kandidata koji upozorava na pogubne i tragine posledice mogue pobede totalitarnih snaga. Ozbiljnost ta-kvog Inomenta je iskljuivala veselo poskakivanje na pozornici. Takoe su obuzdavali "negativnu propagandu" Jeljcinovog taba, koja bi mogla biti uvredljiva za milione zjuganovskih glasaa, to jest za sve one mase danas ojaenih ljudi koji se sa nostalgijom seaju bedne, ali ipak u pot-punosti obezbeene egzistencije vremena "realnog socijalizma".

Sve u sveinu, upute amerikih strunjaka za izborne kalllpanje su bile razumne, te ja lino sun1njam u to, da se i u Rusiji ne bi nali takvi

"strunjaci ". Takoe se llloe rei da i sa moralne take gledita an-

kan1panje neIna ta da se prigovori. To je isto kao kada se obolelom dr-avniku ulekarski konzilijum pozivaju najbolji strunjaci iz inostran-stva. U ton1e neIna nieg antipatriotskog. A injenicu da se aktivnost

alnerikih "izbornih strunjaka" sve do Jeljcinove pobede drala u taj-nosti, objasnio je jedan od savetnika na poetku televizijske en1isije. Po njemu razlozi za to su bili ranije loe rusko iskustvo sa ekon01n-ski1n savetnicima sa Harvarda i Jela, ija je "ok-terapija" dovela do pa-

za oko 50 procenata (vie nego za vreme Drugog svet-inflacije i sadanje ekonomske i socijalne

je demokratske politike

Zjuga-to

je Zjuganov odmah opovrgao, ali ta Inu je to vredelo. Jeljcin je takoe uloio nekoliko milijardi dolara za isplatu zaostalih penzija i radnikih

84

Mihajlo Mihajlov

plata u toku same predizborne kalnpanje, totalno podrivajui .uU.'_.iV.LiCH ni budet i uprkos otvorenom protivljenju dravne banke.

U Americi, ak i mali deo onoga to se inilo u Jeljcinovoj izbornoj kalllpanji, izazvao bi grandiozan skandal i poraz kandidata i pre samih izbora. Upravo iInajui to u vidu an1eriki izborni savetnici se IllOgu brzo nai u istom drutvu "loih savetnika", kao iaineriki ekonOlllski

strunjaci. I njih u Rusiji 1110gU uskoro ne krize kao i se da "ok-terapija" koju su savetovali Jeljcinu, nije bila '-'-'-"JJ."-'-.UJ.U dosadanje Jeljcinove ekonomske reforme u Rusiji podseaju na to,

umesto jedniln rezom. Kako e se braniti savetnici za izbore nije sa-svim jasno, n1a da su i sami u televizijskoj elnisiji "Tajno oruje" da su pretpostavljali postojanje korupcije II Jeljcinovoj izbornoj nji, mada ih o t01ne niko nije obavestio.

U Vaingtonu, ll. jula 1996

85

I NESLOBODA

Re totalitarizan1, kao nekada re - faizam, totalno je izgubila sva-nisu ve

uvrede, koje se upotrebljavaju da bi se ocrnilo neku pojavu, drutvo ili linost. TiIne se postie veoma kratkotrajan cilj, a esto ak i potpuno suprotan efekat od eljenog. Koliko puta su razne junoamerike dikta-ture nazivane faistikim, iako se radilo o klasinin1 vojnim reimima, ili ak U1nereni1n autoritarnin1, kojima ni na palnet nije padalo uvoenje korporativizrna kao u faistikoj Italiji, ili rasnih zakona kao u naci-

stikoj Nemakoj?! Koliko se u tampi moglo proitati da je, recilno, titovski rein1

je vlast totalitarna? Meutim, ve mnogo godina na svetu postoji samo jedna zaista totalitarna drava,

'':>'IT,:>,'l''1

Ponovljene misli

zaprepatenje svojih domaina sa oduevljenjem govorili: "Hvala Bogu, najzad smo slobodni, ne n10ramo vie da izlazimo na izbore, ne n10ramo biti lanovi sindikata, ne moramo vie da uestvujemo na del11onstracija-n1a, dobrovoljnirn radnim akcijal11a i da itaI110 novine." Sve te aktivno-sti su, naravno, u njihovoj svesti bile povezane sa upranjavanjen1 aktiv-ne neslobode. Suprotno t0111e, begunci iz autoritarnih, obino desnih

Irr

Stanovita Alekse ilasa i Mihajla Mihajlova prema Hrvatima.

za 1981. u sina Milovana ilasa, Alekse ilasa i Mihajla Mihajlova, iz kojega se jasno vidi razlika, koja postoji izmeu hrvatskih nacio-nalista i ovih "Jugoslavena", koji se ubrajaju u "demokratske disidente" te su samo protiv komunistikog rein1a, ali su uglavnon1 za uvanje neke toboe "demokratske Jugoslavije".

U tom razgovoru Mihajlov je prije svega izjavio, da nema "nikakvih simpatija za albanski ili bilo kakav drugi nacionalizam", no ipak sn1a-tra, "da ovogodinji dogaaji na jugu

to mi nazivaIno javnosti "demaskira navodno hll1nani jugoslavenski socijalizaill i time

ilas postavlja pitanje "jasnog i nedvoslnislenog kriterija za

da je suradnja izrneu hrvatskih i srp-kakvu i pro-

menu sadanjeg stanja u "Jugoslaviji "l? Mihajlov ak postavlja niim do-kazanu tvrdnju, da je

93

PonovUene misli

samo zato, jer je 011, navodno, "zastupao usku suradnju i koordinaciju zagrebakih i beogradskih disidenata". Reim navodno smatra, da su-radnja demokratskih snaga Zagreba i Beograda predstavlja daleko veu opasnost od bilo kakvog iskljuivo nacionalistikog pokreta. Za tu svoju tvrdnju, Mihajlov ne prua ba nikakvog uvjerljivog dokaza.

to se tie podjele Hrvata na "delnokratske" i "nedelnokratske" na-cionaliste - prvi smatraju da je demokracija preduvjet rjeenja svakog pa i nacionalnog pitanja. Tu se Mihajlov izrazuje za "priznanje slobode, delnokratskin1 putem izraene, odluke svih jugoslavenskih naroda o svo-joj budunosti u okviru, ili izvan okvira, dananje Jugoslavije, ili, to je lS[Q - ijeg A.l.U.'_-'-'VUU.".l.iV',,", hodne delnokratski izraene volje naroda. "Bez demokratskog rjeenja" - veli Mihajlov, svako drugo rjeenje bi bilo nalik na monstruoznu Ne-zavisnu Dravu Hrvatsku iz vremena Drugog svjetskog rata. - Tu treba naglasiti, da ovdje dolazi do izraaja Mihajlova mrnja prema stvaranju slobodne i nezavisne hrvatske drave od 1941. do 1945, za koju se kako

ree na Stepinac, hrvatski narod plebiscitarno izjavio. O zahtjevu Hrvata za svojOIn dravon1 na elu narodnog samoodreenja ne moe biti nikakve diskusije, niti nadglasavanja. "Jugoslavija" je dosad donijela toliko zla hrvatskon1 narodu, da hrvatski narod ne treba nikakvog ple-biscita o postanku te genocidne tvorevine.

Zanin11jivo je stanovite Mihajlova prema Mirku Vidoviu, predsjed-niku Sabora HNV-a. Mihajlov doslovce veli: "I najvanije - neophodno

pren1a Jugoslaviji kao cjelini nije i ne moe biti fak-

je Vidovi i on imaju sasvirn razliite ciljeve u SVOlIl politikom radu. Vido-

vi je za "stvaranje Hrvatske izvan okvira Jugoslavije", tj. za Jugoslaviju.

94

/VIihajlo Mihajlov

Mihajlov dri da on i Vidovi mogu suraivati na temelju LL\'-iiHnl'U dok je svakOIn irnalo kulturnom ovjeku jasno, da takva "demokracija" ne moe postojati u bilo kakvoj "Jugoslaviji": komunistikoj ili kraljev-skoj. U svakorn sluaju, kako je to dokazala nedavna povijest, svaka "Jugoslavija" znai unitenje i genocid hrvatskog naroda. Prema ton1e, jedan Vidovi, koji se bori za samostalnu i nezavisnu hrvatsku dravu ne moe i ne sInije in1ati nita koji je na stanovitu produljenja ivota

Radi toga, svi hrvatski nacionalisti, koji su u velikoj veini den10-kratski raspoloeni, odbacuju politiku

l

in1a jedna hrvatska novina koja prihvaa gornje Mihajlovljeve teze i koja hoe da se hrvatsko pitanje "rijei" "unutar Jugoslavije"! Vjerujemo da

e Sabor HNV-a otkloniti taj i takav stav, koji se temelji SaIllO na Illoe-bitnoj promjeni reiIna, ali ne zajan1uje hrvatskom narodu njegovu slo-bodu i dravnu nezavisnost. Takvoj otvorenoj "jugoslaventini" nelna mjesta u hrvatskin1 narodnim redovima, a pogotovo ne u HrvatskOIll narodnom vijeu, koje neoborivo stoji na stanovitu slobodne i samo-

drave, svake "Jugoslavije". U daljnjem dijelu razgovora s

tremne nacionalistike ideologije, koje prenla 11 I \..HH..l., II stvari

n1aju s njin1a nita razgovarati. A Ini n1U takoer neen10 zaboraviti da je u stilu velikosrpske upotrijebio za plebiscitarno proglaenu

95

PonovUene misli

Nezavisnu Dravu Hrvatsku rije "monstruozna", dok takve pogrdne ri-jei ne upotrebljava nigdje za svoju ljubljenu "Jugoslaviju", koja zapravo predstavlja najveu "monstruoznost" u hrvatskoj povijesti.

Izraz "demokratska Jugoslavija", za kojom idu Mihajlov i oba ilasa, otac i sin, predstavlja oito protuslovlje, jer takva tvorevina uope ne moe postojati. "Jugoslavija" se uvijek temeljila i lnoe se samo telne-ljiti na bajonetiIna, na sili i nasilju i odsustvu svake den10kracije! To bi moralo biti poznato Mihajlovu i ilasima kao kulturnim ljudima, pa ako oni usprkos t01nu prOlniu tu lanu parolu o "den10kratskoj Jugo-slaviji ", onda se tu ne radi ni o emu drugom nego o pokuaju jedne

da se noj treoj "Jugoslaviji"!

Kao demokratski hrvatski nacionalisti odluno otklanjaino takvo "rjeenje". Pristae smo samostalne, delnokratske i nezavisne hrvatske drave. Budui da je u ilas-Mihajlovljevoj "delnokraciji" ukljuena

mogunost jedne tree "Jugoslavije", nen1a nikakve sumnje da oni zlo-upotrebljavaju rije "den10kracija" u svoje prozirne, protuhrva