milovan optimizam metafizikezmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/... · ja...

NOVI POGLEDI

UDC 821.163.41–93–14.09 Danojli} M.

� Valentina HAMOVI]

MILOVANDANOJLI]:METAFIZI^KOBEZNA\E IOPTIMIZAMMETAFIZIKE

SA@ETAK: U radu ukazujemo na mogu}nost posmatra-wa de~je pesme u kontekstu celovitosti sistema kwièv-nosti. Ve} samo terminolo{ko opredeqewe Milovana Da-nojli}a (naivna pesma) ukazuje na svojevrsni „me|upro-stor” u kome se nalazi poeti~ki kqu~ de~je poezije. Kroznaporednu analizu motiva Danojli}eve kwièvnosti za„odrasle” i wegove de~je pesme nazire se mogu}nost sagle-davawa nekih posebnosti stvarala~kog procesa u kome na-staje de~ja poezija.

KQU^NE REÎ: naivna pesma, de~ja pesma, modernapesma, pesni~ka metafizika

Vi{edecenijsko prisustvo poezije za decu Mi-lovana Danojli}a, u raznovrsnim ~itala~kim ak-tivnostima najmla|ih, svakako govori o wenoj sna-zi i aktuelnosti. Govoriti, me|utim, o wenim poe-ti~kim aspektima, naro~ito nakon tolikih poku-{aja da se rasvetle autorovi podsticaji za pisaweove vrste poezije, kao i da se utvrdi prava priro-da tog pesni~kog fenomena, ostavqa mogu}nost dase tome pridodaju samo poneki naknadni uvidi i za-paàwa. Danas se s pouzdawem moè govoriti o me-

3

stu i zna~aju Milovana Danojli}a u razvoju srpskekwièvnosti za decu, i sa stanovi{ta wene kwi-èvnoistorijske uloge, i sa stanovi{ta kqu~nihpoeti~kih stavova samoga pesnika, i sa stanovi{tawene recepcije.1 îni nam se, me|utim, da jedan odva`nijih segmenata Danojli}eve de~je pesme, a toje problem wene „uzglobqenosti” u celokupni kwi-èvni sistem, koliko samog Danojli}a, toliko ikwièvnosti u celini, otvara prostore za jo{ nekemogu}e zakqu~ke.

*

Krenemo li od Danojli}evih teorijskih stavovaizre~enih u nizu autopoeti~kih zapisa, objediwe-nih i izraslih u studiju Naivna pesma, vide}emoda se ve} samim opredeqewem za termin naivna pe-sma naslu}uje neka vrsta distanciranosti u odnosuna klasi~ne ̀ anrovske klasifikacije i sistemati-zacije, ~ime je, u dobroj meri, izbegnuta podrazu-mevana napetost koja stoji u opoziciji deca–odra-sli. Odabranim terminom Danojli} re{ava mogu}enesporazume i u prostorima samog stvarala{tva zadecu, smatraju}i da pridev „de~ji” (de~ja pesma ilikwièvnost za decu, dilema je koja je dugo odjeki-vala u kriti~arskim krugovima) nosi neku vrstudvosmislenosti koja produbquje nedoumice: „i-zraàva li taj epitet wenu su{tinu, ili wenu na-menu, ili i jedno i drugo?”2. U te`wi da pokaèposebnosti stvarala~kog procesa u kojem de~ja pe-sma nastaje, i da ukaè na wene estetske i teorij-ske aspekte, Danojli} se doticao nekolikih va`nihpitawa – porekla i razvoja de~je pesme, antropolo-

{kih aspekata fenomena deteta, odnosa kwièvno-sti i pedagogije, tematskih okvira de~je kwièv-nosti, uloge pesni~ke imaginacije, kwièvne kri-tike, odnosa de~je pesme i moderne pesme. Zakqu-~ak do koga je do{ao jeste da postoji izvestan brojkwièvnih dela, znatno pojednostavqene strukture,prijem~ivih i za odrasle i za male ~itaoce, ali dapodsticaj za wihov pojednostavqeni sastav nijeproiza{ao iz prilago|avawa ukusima i intelektu-alnim/uzrasnim sposobnostima ~italaca, ve} iz wi-hove „dubqe, unutra{we nu`nosti”.3 Upravo takvadela („Zbog wih, i samo zbog wih, razgovor o de~jojkwièvnosti dobija jedan mogu}i smisao.”4) navodepesnika na pomisao da se de~ja kwièvnost moètretirati kao jo{ jedna „mogu}nost kwièvnog iz-raza”, koja se nametnula pesnicima odre|enog sen-zibiliteta, u jednom razvojnom trenutku sveukupnekwièvnosti. Poqe naivne pesme, dakle, {ire jeod prostora koji se imenuje kao kwièvnost za de-cu („[to se ona ponekad poimence obra}a detetu,stvar je {ifre, jedan od mnogih oprostivih triko-va umetnosti.”5) i podrazumeva specifi~nu pesni-~ku ose}ajnost ~ija su polazi{ta proistekla iz iz-vorne snage umetnosti: to je nivo pevawa i mi{qe-wa na kome se svet pre svega daje ~ulima, {to nasvra}a na ,,elementarnu ~istotu ̀ ivota”, na ,,dalekupraosnovu pevawa i mi{qewa”, wena je emotivnostiskonska, u sredi{tu pesni~ke slike konkretna~ulnost, a jezik sazdan od sraslosti re~i sa wiho-vim zna~ewem. Sme{tawem de~je pesme u svojevrsni„me|uprostor” (kakav god zna~aj imala, autor jemi{qewa da nije dobro pripisivati joj „va`nostposebnog ànra”6), Danojli} je postigao svoj ciq:govore}i izdvojeno o kwièvnim tvorevinama pre-

4

1 Imamo na umu, pre svega, iscrpnu poeti~ku sliku kwièv-nosti za decu Milovana Danojli}a, koju je, u novije vreme, daoJovan Qu{tanovi} u kwizi Brisawe lava, DOO Dnevnik novi-ne i ~asopisi, Novi Sad, 2009, str. 225–289.

2 M. Danojli}, „Naivna pesma“, Naivna pesma – ogledi izapisi o de~joj kwièvnosti, Zavod za uxbenike i nastavnasredstva, Beograd, 2004, str. 39.

3 M. Danojli}, „Jedan vek de~je kwièvnosti“, Naivna pe-sma – ogledi i zapisi o de~joj kwièvnosti, isto, str. 5.

4 M. Danojli}, isto.5 M. Danojli}, „Pravi lik de~je pesme“, Kwièvna tribi-

na, II/20, Zagreb, 1960, str. 8.6 M. Danojli}, isto, str. 5.

poznatqive pojednostavqene strukture nije naru-{io „svetu celovitost Kwièvnosti” i, u istovreme, opisuju}i postupke jedne posebne „kwièvnetehnike”, utvrdio wenu autonomiju.

*

Iz pozicije ravnopravnog tretmana koji ima uDanojli}evom pesni~kom sistemu, de~ja pesma se na-metnula u vidokrug pesniku kao svojevrsna opozici-ja modernoj pesmi. U jednom od mnogobrojnih auto-biografskih zapisa ostavio je svedo~anstvo o ge-nezi svoga poeti~kog zaokreta: „Te ozbiqne pesme,bile su, u stvari, moj drugi ̀ ivot. Tamo ima punolepih slika, ~udnih pore|ewa, retkih re~i, ali sveje tu odve} zapetqano i zamr{eno da bi neko mo-gao u wima da prepozna seqa~i}a i prodavca novi-na. U tom beàwu od sebe, od stvarnih muka i ̀ i-votnih problema, ja sam postao moderan pesnik [....]U me|uvremenu, ta~nije re~eno po~etkom 1958. go-dine, mnome je ovladala strasna èqa da napi{emne{to jednostavno, zabavno, prozirno, ~isto. Uvi-deo sam da je de~ja pesma onaj pesni~ki oblik u ko-me se mogu izraziti onako kako ̀ elim.”7 U teorij-skim raspravama, me|utim, konfrontiraju}i odnosizme|u de~je pesme i moderne poezije znatno je za-o{tren. Wihova distinkcija ogledala bi se i naplanu bazi~no razli~itog pogleda na svet, ali i naplanu pesni~kih postupaka – hermeti~nost, nera-zumqivost i „zamr{enost” moderne pesme obrnutije poredak u odnosu na jednostavno, otvoreno i ne-posredno osmi{qavawe de~je pesme. Trenutak u ko-me moderna poezija dostiè stepen „tragi~no oz-biqne radwe”, ophrvana svekolikim nau~nim i fi-lozofskim sistemima, istovremeno je i momenat ukome se ra|a potreba za relaksirawem od wenogopomiwu}eg „metafizi~kog bezna|a”. Poreklo de-

~je pesme, dakle, duboko je zasnovano na negacijidominantnog modela poezije druge polovine XIXveka, kada su pesnicima nalozi ,,odrasle” poezijepo~eli da bivaju strani, prete{ki, pa i neprirod-ni. Zato se i moglo dogoditi odvajawe nove pesni-~ke forme (to odvajawe se percipira kao neminov-ni kwièvno-dru{tveni fenomen). Prema Danojli-}evom dubokom uverewu, ono je posledica ,,otporaprema spoznajnoj megalomaniji, artizmu i scijenti-zmu moderne pesme”.8

Iskqu~ivost izme|u ova dva pesni~ka korpusa,me|utim, retori~ke je prirode, i nastala je vi{eiz potrebe da se defini{e jedna kwièvna vrsta,po principu bliskosti ili razli~itosti u odnosu nasusedne kwièvne oblike. Polemi~ku uzavrelostsmiruje i sam Danojli} kada konstatuje da otporde~je pesme i nije toliko radikalan kako izgleda:,,De~ja pesma ne osu|uje zastrawewe moderne poezi-je; ona ga ne prati. Ona se oblikuje na granici iz-me|u postignutog izraza i formalnog eksperimen-tisawa, ali niti vu~e unazad, niti unapre|uje iz-raz. Nasle|e, niti bilo koje drugo usmerewe visokekulture, nije wena briga.”9 Zakqu~ak je, dakle, daje de~ja pesma Danojli}u posluìla kao svojevrsnipesni~ki program, o ~emu govori i ~iwenica da je,u su{tini, on nikada nije otrgao iz okriqa svojekwièvnosti za odrasle. Ve} i prva zbirka za de-cu, po atmosferi u kojoj je nastala, nosi ne{to odukupnog intelektualnog i socijalnog poloàja mla-dog pesnika, koji u razmaku od nekoliko godina pi-{e dve potpuno razli~ite, programski suprotsta-vqene kwige (Uro|eni~ki psalmi, 1957 – Kakospavaju tramvaji, 1959). Naime, „uro|eni~ka” po-zicija, koja je metafori~no obeleìla Danojli}evulazak u svet poezije za odrasle, mogla se nasluti-ti i u poeziji za decu, upravo po karakteristi~noj

5

7 M. Danojli}, „O sebi i o kwizi“, Kako spavaju tramvaji,Svjetlost, Sarajevo, 1964, str. 5.

8 M. Danojli}, „Rasprava o naivnoj pesmi“, Lirske rasprave,Matica srpska , Novi Sad, 1967, str. 125.

9 M. Danojli}, „Naivna pesma“, str. 54.

ruralno-urbanoj podvojenosti pesnika. Sumiraju}iiskustva povodom Tramvaja, svestan u kojoj meri jeu wima projektovana socijalno-periferna pozici-ja „do{qaka”, zabeleìo je: „Tu su se slila mnogade~ja i de~a~ka iskustva sa svetom i moja ogromnaqubav prema gradu, prema Beogradu, koju sam tadaose}ao. Kao seosko dete koje se u glavni grad tihou{uwalo, ja sam dugo bio o~aran ulicama, svetiq-kama, snegovima i maglama beogradskim. Do{ao samtu go i bos, nesiguran i pust, besku}nik koji je biogladan svega i ̀ eqan svega. Potucaju}i se od nemi-la do nedraga, kona~e}i ~as ovde ~as onde, zara|u-ju}i sam za ̀ ivot i {koluju}i se sam, zavoleo samneke obi~ne stvari, osetio sam vrednost izvesnihtrenutaka, mesta, lica, predmeta. U takvom raspo-loèwu ispevao sam Tramvaje, kao i neke pesme izFurunice jogunice.”10

Iz istorodnog unutra{weg ose}awa velikog gra-da proistekle su obe zbirke, sa pretpostavqenim,recepcijskim i poeti~kim razlikama. Kako se, doc-nije, razvijao registar tema i motiva poezije iproze za odrasle, tako se mewao i tematski korpuspoezije za decu. Moè se re}i, ~ak, da su tematskepreokupacije pojedinih pesni~kih zbirki za decuinicirale i pomerawa tematskih teì{ta i onogdrugog dela Danojli}evog kwièvnog stvarala{tva.„U Tramvajima jedan seoski de~ak otkriva grad: uRodnoj godini taj se de~ak vra}a selu, prirodi,svom po~etku.”11, zabeleène su wegove re~i. Me|u-tim, taj se povratak nije dogodio samo u wegovojpoeziji za decu, ve} i u onoj drugoj sferi wegovogdelovawa, kada se od nekoliko „modernih” pesni~-kih kwiga, preko forme lirskih rasprava i ogle-da, stiglo do lirske proze koja }e obuhvatiti kor-pus motiva prepoznatqivih u oba kwièvna kruga:zavi~ajnost, detiwstvo, panteisti~ki doìvqaj

prirode. Uostalom, udeo i jednog i drugog izraza uprocesu svoga kwièvnog stvarala{tva Danojli} jejasno demistifikovao: „Ne èlim da jedan oblikpoezije pretpostavqam drugom, niti da potcewujemnapore i gr~eve ’ozbiqne’ poezije. Nekim pesnici-ma, o~igledno, ta atmosfera ne odgovara. Uosta-lom, bekstva idu i u drugom pravcu: od de~je kaobi~noj pesmi. To biva kada se zasitimo lako}e,kad osetimo strah od jevtine raspri~anosti, odupro{}avawa. Tada se prihvatamo teèg tereta; ta-da napor okrepquje.”12

*

Mogu}nost da ova vrste poezije aktivira znat-nu {irinu asocijativnih poqa, iz svoje „àbqe”perspektive, ostala je otvorena. I to je onaj mome-nat koji se nazire kao svojevrsna „pukotina” iz ko-je bi mogla da izviru „povi{ena” zna~ewa jedno-stavne/naivne pesme, odnosno mesto iz koga bi mo-gla da se i{~ita jo{ jedna informacija o posebno-sti stvarala~kog procesa u kome de~ja pesma nasta-je. Danojli}eve de~je pesme su, naime, dobar primerkako se od naizgled jednostavne tvorevine moèsti}i do sloènijih zna~ewskih prodora. Po svo-joj razvijenoj ,,predmetnosti”, tj. pesni~koj slicikao osnovnom ~iniocu pesni~ke strukture, wegovapoezija omogu}ava neprestano povezivawe elemen-tarnih slika, ekspresivnih mesta i stilsko-jezi~-kih postupaka koji idu ,,navi{e” ka sagledavawuvi{ih celina. Specifi~an po tome {to je u istovreme i racionalan i iracionalan, i ,,prozno kon-kretan” i ,,poetski eteri~an”, on ~ini da se do-ìvqaj wegove poezije dvostruko raslojava: ~ita-lac je u neprestanom i napregnutom stawu usposta-vqawa sklada izme|u ovih suprotnih dejstava koja seu isti mah odigravaju. Iz dubinskog sloja pesni~kestrukture, zapravo, na povr{inu neprestano ispli-

6

10 M. Danojli} u: Dane [ijan, Savremeni de~ji pisciJugoslavije. Intervjui, STYLOS, Zagreb, 1975, str. 488.

11 M. Danojli}, Isto. 12 Isto, str. 486.

vava ono {to proisti~e iz samog poeti~kog jezgrapesnika Milovana Danojli}a, a {to se moè ime-novati kao metafizi~ke naslage u wegovoj poezi-ji. Na to je ukazao Qubomir Simovi} kada je ustvr-dio da je Danojli}ev poeti~ki zaokret svojevrsnapesni~ka „kamuflaà”, bekstvo od nametnutih oba-veza moderne poezije, ne bi li se sa~uvala slobo-da, neposrednost i prirodnost, jer se „koli~inametafizi~kog materijala u tim tzv. de~jim pesma-ma nimalo nije smawila; ~ak je, mo`da, metafizi~-ka ìca zastrujala jasnije i ~istije”.13

Otuda se i moè razumeti priroda pesni~kog/pripoveda~kog glasa koji je i s ove i s one strane,dakle i u kwièvnosti za decu i u kwièvnosti zaodrasle, jer se miri u traèwu smisla sveta i ~ove-ka, kao i u metafizi~kim naslagama koje su najdu-bqa veza izme|u dva pesni~ka korpusa ovoga pesni-ka. Na koji na~in se ostvaruje ta kwièvna komuni-kacija, poku{a}emo da pokaèmo u primerima ko-ji slede.

*

U kwizi Zmijin svlak (1979), izrazito lirskiintoniranoj, pripoveda~, koji sebe imenuje kao„prislu{kiva~a ve~itog zbivawa”14, teì da uhvatinevidqive damare prirode. Iskonska gibawa, kojapripoveda~ doìvqava u kosmi~kim razmerama,predstavqena su opisima sitnih, maju{nih prome-na, vidqivih samo kroz konkretizovane situacije.Te`wa da se uhvati neuhvatqivi ritam celine pri-ziva atmosferu mitski vi|enih metamorfoza. Svese u prirodi preobraàva, a kako i za{to, tajna jekoja se odigrava u samoj sebi utvr|enoj nu`nosti.Jedan od takvih opisa u svom sredi{tu ima sliku

„doga|aja” koji se odvija na seoskom proplanku:„Padawe ki{e se stopilo s proticawem dana, u~vr-stilo se u tromosti ranog leta. Vidqivo bujawe inarastawe je dovr{eno. Po~elo je tajno dolivawei mezgrawe. Masla~ak skaku}e. Ponosito zabacujeglavu: tako se kolovo|a, naglim trzajima, otima odslatkih ponora, koji srce wegova plemena stole}i-ma u propast zanose. Sad se u~ini, da se stabqikapodala. I cvet ba{ tada, u~estalim drhtajima, za-treperi, ispravi se. Onda se, ponovo pod naletimakapqica, duboko savije, iskrivi se. Zatim se ra-dosno, u luku uspravi...”15

Scena uzajamnosti ìvotnih energija koja seodigrava u ovom neobi~nom plesu masla~ka i ki{epojavila se, ne{to ranije, kao podloga i u jednojde~joj pesmi. U Qubavnoj pesmi iz zbirke Rodnagodina nalazi se gotovo istovetna situacija, izme-wena samo druga~ijim pesni~kim postupcima. Iako,prividno, pojednostavqena okvirna formula pod-se}a na bajku („Bio, jednom, jedan masla~ak. / Ibio, na nebu, beli obla~ak.”), ona u svojoj osnovikrije postupak karakteristi~an za obredno narod-no stvarala{tvo: kao u jednoj dodolskoj pesmi u ko-joj ~ovek ide zemqom, a oblaci nebom, tako je iovde uspostavqena mitskom/naivnom sve{}u uteme-qena analogija: ,,Obla~ak gore, masla~ak dole. /Glede}i se, po~e{e da se vole.” I kao {to naivnipeva~ teì uspostavqawu nu`ne interakcije izme-|u prirode i ~oveka, tako se i ovde uspostavqa je-dinstvena harmonija: najpre u prirodi samoj, ukoli-ko masla~ak i oblak uzimamo kao wene izdvojeneelemente, a onda, simboli~no posmatrano, i u kon-tekstu qudskih veza. Intenzitet te harmonije ogle-da se u neo~ekivanoj (samim tim i bajkovitoj) qu-bavi, ~ija se delotvornost vidi u nesebi~nom napo-ru oblaka da sa~uva svoj cvet od smrti. Posledicatakve snage jeste masla~kovo dosezawe, i fizi~kouspostavqawe veze sa onim koji je do jednog momen-

7

13 Qubomir Simovi}, „Svete trav~ice Milovana Danojli}a“,predgovor za: Milovan Danojli}, Ta~ka otpora, SKZ, Beograd,1990, str. XXII

14 M. Danojli}, Zmijin svlak, „Filip Vi{wi}“, Beograd,2005, str. 100. 15 Isto, str. 66.

ta bio nezamislivo daleko: ,,Od blagorodne, topleki{e / masla~ak rastao sve vi{e, vi{e, / i{ao svedaqe od ovog sveta, / nadrastao je sva drveta, / i je-dnoga dana masla~ak / ne`no dotakao beli obla-~ak.” Pomerawe u odnosu na prozni zapis ogleda seu pripisivawu alegorijske vrednosti ovoj pesmi, tese wena poruka i ne moè druga~ije definisati ne-go kao izraz ve~ite istine o dubokoj, sna`noj i ne-sebi~noj qubavi koja doseè neslu}ene uzlete, uosta-lom jedino kao takva ona postaje paradigma koja mo-è da nadraste ovaj svet i postane deo jedne ve~itemitsko/vremensko/prostorne aure.

U kwizi Zmijin svlak pronalazimo jo{ jedan in-dikativni odeqak koji nas usmerava ka mogu}im ve-zama unutar Danojli}eve kwièvnosti: „Voz huk}ekroz vreli mrak, tutwi preko bostani{ta i gumana,vijuga kroz utabane vo}wake. U posteqi kad ga slu-{am, ~ini mi se da u nebo pole}e, juri izme|u oblaka,zamire u mom sre}nom snu. Bolovati za daqinama,{ta to zna~i? Verovatno ~eznuti za samim sobom.Prièqkivati sebe potpunijeg, boqeg. A daqine seobjavquju zvi`ducima lokomotiva, jesewim grakta-wem vrana, predjutarwim umiqavawem ju`nog ve-tra.”16 Navedeni citat nas uvodi u sna`no asocija-tivno poqe motiva voza, jednog od Danojli}u najbli-ìh metafori~nih izraza svoga, i uop{te qudskog, po-stojawa.17 Pomenuti motiv aktivira nekoliko bitnihobele`ja Danojli}eve poetike: èqa za daqinama,mogu}nost bekstva, dinamizovawe prostora, oneobi-~avawe svakodnevice, savla|ivawe protoka vremena.

Hronotop voza podrazumeva no}ni ambijent, vre-me koje se simboli~ki vezuje za urawawe u iracio-nalni deo qudskog bi}a. Otuda ne}e biti ~udno{to }e se i u de~joj poeziji pojaviti sna`na suge-

stija no}i. Tako se u pesmi Kako spavaju tramvajiiz zbirke Kako spavaju tramvaji (a i tramvaji suu „srodstvu” sa vozovima), po~iwe no}nim pejza-òm, slikom u kojoj „blaga mese~eva snaga osvojipuste oranice”, kada „zadrhti fewer, ko diwa uìtu, ùt”. Vozovi, daqine i ambijent no}nihusamqenosti doprinose poja~anoj ~ulnoj osetqivo-sti i sugeri{u „sumatraisti~ko” ose}awe pripad-nosti ve~itom ̀ ivotnom kretawu. Naziru se u ovojpesmi geografske konture „Zemqinog globusa”(Stala}, Biha}, Vrpoqe, Rtaw), ali se toj „zemaq-skoj” sveukupnosti, kroz antropomorfizaciju vozakoji „juri bez radosti” naslu}uje i jedinstvo svihvremena: „No} je duà od zime, duà od raweni~kekolone, / No} duà od ̀ ivota, ko zale|ena staza.”Da no}ni ̀ ivot vozova nije samo puki dekor u ovimpesmama govori ~iwenica da u pesnikovim auto-biografskim zapisima pronalazimo gotovo isto-vetne prizore: „Onaj {to prolazi izme|u tri i ~e-tiri posle pono}i dalek je kao sam svet, gotovo ne-stvaran... Kao da je krenuo pre mnogo godina, kaoda putuje s po~etka na kraj sveta: huka mu se me{asa {umorewem kro{wi i klokotawem vode na vode-ni~noj brani.”18 No}ni muk, koga svojim zvukomizo{trava silovito pi{tawe voza, neraskidivi jedeo trenutka kada se zgusnu sile nepojmqivog i ne-pojamnog: „Svako oslu{kuje daleko i neuhvatqivo,svako je zagazio u nepojmqivo, i kloparawe voza seu to bezobalno domi{qawe ukqu~uje kao priklad-na pratwa...”19 Neposredno iskustvo svojih koncen-trovanih, no}nih, de~jih, naknadno formulisanihdoìvqaja pesnik je, najpre, preneo na poeziju zadecu. To su oni momenti, ona lirska jezgra (ma ko-liko i{la ka pojednostavqivawu u de~joj pesmi)koja ~uvaju „najstariji ukus poezije”20, i ~ije me-

8

16 Isto, str. 34.17 U jednom od wegovih setnih zapisa otkrivamo: „Nije do-

bro roditi se, ali, kad smo ve} tu, najsre}niji oblik postojawaje podrhtavawe u tami, onako kako to ~ini voz, a sa wim zvezde,i insekti.“, M. Danojli}, „Saga o vozovima“, U~ewe jezika,SKZ, Beograd, 2008, str. 69.

18 M. Danojli}, „Saga o vozovima“, isto, str. 51.19 Isto, str. 47.20 M. Danojli}, „Za odraslu decu“, Kritika kwièvnosti za

decu. Tribina Zmajevih de~jih igara, Zmajeve de~je igre, Radni-~ki univerzitet „Radivoje ]irpanov“, Novi Sad, 1972, str. 103.

tafizi~ke dimenzije podjednako ozra~avaju oba Da-nojli}eva pesni~ka korpusa.

Dodatno metafizi~ko optere}ewe nosi i ~iwe-nica da je voz povezan sa svim {to je nedosti`no,naslu}eno i samo posve}enima dano da se razume.Otuda nostalgija koja izvire iz spoznawa da „Misvake no}i gubimo voz / [to ide skroz, skroz, skroz”(Svake no}i, pred pono}, voz, Furunica joguni-ca) zvu~i kao unapred utvr|eni gubitak mogu}no-sti da se do|e do ù|enih prostora. Voz je svoje-vrsni antipod ~oveku i wegovoj sputanosti: on ve-~ito ide, kre}e se („uvek u isti sat”), nesmetanouìva u svojoj pojavnosti („prvo zvi`duk, onda lu-pa to~kova i starih klupa” kada „grune iz zemqe”),u svojoj slobodi („ode tamo gde mu se ho}e”) i ~inise da u tim wegovim aktivnostima ima jasnog ciqa(„Za sto, za trista, za petsto leta / Taj voz }e sti-}i na kraj sveta”). Nasuprot „aktivizmu” voza sto-ji determinisana „pasivnost” lirskog subjekta: voz„ode tamo kud mu se ho}e, / I ostavi nas nasred sa-mo}e”, „Pozove u dru{tvo, putnik no}ni, / A mi, uposteqi, bespomo}ni”. Zov za daqinama, ~iju snaguose}a lirski subjekt, istovremeno je i nedosti`niciq i na~in da se, kroz bespomo}nu spoznaju o gu-bitku, ulazi u svet odraslih („Tek uzdahnemo sna-gom svom / hvataju}i, zatim, korak sa snom...”). Aliza razliku od uznemiruju}eg upozorewa koje dolaziiz semantike idioma Izgubiti posledwi voz (ovdeu naivnom kqu~u depatetizovan nonsensnim refre-nom „skroz, skroz, skroz”), u ovoj slici dominiramelanholija koja je istorodna sa de~jim, optimi-sti~kim poverewem u nemogu}e: utvrditi po~etaki kraj sveta21. Pesma „Gde su po~etak i kraj sveta”,

koja se u zbirci Furunica jogunica logi~no nado-vezuje na posledwe stihove pesme Svake no}i, predpono}, voz, u prethodno nagove{tenu, ~ini se, bez-nade`nu potragu za ose}awem celine, uvodi ute{nusliku o wenom postojawu kroz konkretizovane,opredme}ene metafore: „Po~etak je u jednoj bubi-ci / Koja ìvi u Dowoj Stubici” a „Kraj je u jed-noj wivi, / Pa u potoku podno te wive – / Veliki,crni, vlaàn kamen / Oko koga rastu bele gqive.”Na~in da se do|e do tih „nezamislivih” granica,za razliku od metafizi~kog naboja daqina o koji-ma se sawa u prethodnoj pesmi, ovde je dat obrnu-to, kroz sliku neposrednog i konkretnog postojawa,kroz iskustvo koje se moè ste}i samo jednostav-nim zarawawem u ìvot: „Iz kwige to ne nau~i /Slu{aj ki{u, wen romor, Slu{aj vetar kako hu~i,/ I ~u}e{ odgovor.”

U Starinskoj pesmi, koja se svojim ukupnimsmislom moè povezati sa prethodnim pesmama, uno-si se jo{ jedna dimenzija daqina. Vi|ena kao pro-stor koji je „Daleko, iza sedam brda” i „iza triplanine”, dakle mitski obeleèna aurom nedosti-`nosti, ona sadrì i kategorije ve~nosti: tamo„reka usporeno, leno te~e”, „uvek je tiho, uvek jeve~e”, „nema podneva, nema pono}i”, „nema zime, nivrelog leta” . Percepcija zami{qenog predela ko-ji mami („Da mi je jednom tim krajem po}i”), ob-likovana je mimo o~ekivanih stereotipnih slikazemaqskog raja, pastoralnih vizija sveukupne ì-votne radosti (od mogu}ih oblika ̀ ivota, tu se „uvisokoj travi ptice gnezde”, ili, „u samo}i”, ~ujekakav komarac „kad pro{eta”). Umesto koloritnihi dinami~nih slika pred nama se raskriquje zatam-weni pejza`, u kome sunce tek „napasa {arena kr-da” ili se pojavquje u za~udnim oblicima („sve-tlost te~e kroz slavine”), a tome je komplementar-na i auditivna strana slike, u kojoj je zvuk svedenna ve~itu ti{inu. Nema sumwe, pesni~ki subjektsvoje ose}awe celovitosti sagledava i kroz konkre-

9

21 Taj slatko–gorki doìvqaj, „odrasli“ subjekt Danojli}eveproze opisuje ovako: „Kloparawe vagona, svojom zamornom pravil-no{}u, miri du{u s prolazno{}u, pou~ava je da prihvati udeoneizvesnosti, pa ~oveku do|e da zapeva od tuge, na {ta se ponekoi usudi: kroz nos i kroz zube se iskrade romor stariji od svih je-zika, dubqi od znawa i pam}ewa, pevu{ewe nalik na {um kro{weu danu bez vetra.“ Danojli}, „Saga o vozovima“, str. 48.

tizovane oblike postojawa, kroz neposredno opi-pqive predmete (kamen, buba, wiva, vetar, ki{a –„Neprozirna celina se razlaè u imenovane i smi-slene sastojke” – re}i }e pesnik, drugim povodom22),ali i kroz infantilno ose}awe kosmi~kog prostran-stva: daleko, „iza sedam brda”, zapravo, nalazi sezemqa „topla od davnine, ~iji su grani~ni stubovizvezde”. Neuhvatqivost kosmi~kih tajni, nerazumqi-vih do apsurda, slila se u mitsko/infantilnu pred-stavu u kojoj se vi{e naslu}uje nego do~arava. Iz tihrazloga, motivisan je i postupak lirskog subjekta,koji bi hteo da se odazove pozivu tog nejasnog „vi-dika”, ali je wegova akcija onemogu}ena „objektiv-nim” razlozima: „Da kowa obodem, da tamo odem, /Ne bih vi{e bio tuàn i qut... / Ali da kowa obo-dem, da odem / Ne mogu, jer ne znam pravi put.”

Varijacije na prethodnu temu postoje i u zbir-ci Pesme za vrlo pametnu decu. U pesmi Voz pred-ve~e, kroz intertekstualne aluzije u odnosu na sta-riju pesmu iz zbirke Furunica jogunica, metafi-zi~ke slutwe su ustupile mesto iskustvenim sa-dràjima. Motivisan ste~enim iskustvom „vrlopametne dece”, pesni~ki subjekt izraàva stawekoje se vi{e ne moè nazvati ni bespomo}no{}u,ni pasivno{}u („Dok ~ovek kopni od samo}e, / Vozzna kako }e i kamo }e.”). Shvativ{i da je qudskasputanost u odnosu na ve~iti aktivizam voza samoprividni nesporazum, on poziva na akciju: „Prija-tequ, hajde stisni petqu / I po|i u susret dalekomsvetlu / Ka kojem voz celo stole}e / Dawu i no}u,stalno, pole}e.” Ovde se tako|e moè uo~iti onajproces koji ozna~ava neprekidnu „komunikaciju”izme|u svih segmenata Danojli}evog ̀ ivotnog i pe-sni~kog iskustva. To su oni momenti u kojima dvekwièvnosti „kradu” jedna od druge, a obe su u kon-stantnoj vezi sa dinamikom pesnikovog ìvotnogokruèwa. Jedna od intimnih Danojli}evih strasti

upravo jesu putovawa, i mnogo pre nego {to je na-stala pomenuta pesma zabeleìo je i razloge svo-jih putni~kih poriva: „Putovati, putovati, putova-ti, zaviriti u sve kutke svih mora i svih konine-nata, okisnuti u ki{ama svih klima i svih sezona,ozepsti i oznojiti se u svim dràvama, u jednom je-dinom pogledu obuhvatiti, u jednom se}awu zadrà-ti tu ludu planetu na kojoj smo se neverovatnimsticajem okolnosti na{li, da bismo, sve udahnuv-{i, i svuda poviriv{i, jednoga dana mogli sa wedostojno i ~estito oti}i (...) U ovako velikim, to-talnim poduhvatima, ne ide se za ne~im odre|enim,nego za celinom, za sveukupno{}u.”23

*

Daqine, vozovi, putovawa, bekstva, a sa timskop~ano i misti~no ose}awe prirode (celine sve-ta), videli smo, mogu biti tema i kwièvnosti zadecu. Ali za razliku od pesimisti~ne podloge ko-ja provejava iz zapisa namewenih odraslima, u de-~joj pesmi se naslu}uje umiruju}i optimizam. Be-è}i od „metafizi~kog bezna|a” moderne pesme,Danojli} je stigao do rastere}uju}e metafizike de-~je pesme. I to je mogu}i uvid u stvarala~ki pro-ces naivne pesme: u raskoraku izme|u komplikova-nih stremqewa „velike” kwièvnosti i nu`nihprate}ih ,,ograni~ewa” kwièvnosti za decu poka-zuje se, zapravo, vrlo sloèni put (~ini se da je ijedini mogu}i) kojim se odre|ena kwièvna dela zamlade ukqu~uju u ,,vi{e sfere” umetnosti. Upravoje to ona vrsta kwièvnosti koju Danojli} promo-vi{e, koja ,,ispada iz okvira, naru{ava red”, i ko-ju sklawa od neinventivne i namenski sro~ene kwi-èvne produkcije.

10

23 M. Danojli}, „Daqine uvek zovu“, O ranom ustajawu, Ma-tica srpska, Novi Sad, 1972, str. 57.

24 M. Danojli}, „Jedan vek de~je kwièvnosti“, Naivna pes-ma – ogledi i zapisi o de~joj kwièvnosti, isto, str. 5

22 Milovan Danojli}, Godina prolazi kroz avliju, „FilipVi{wi}“, Beograd, 2002, str. 40.

LITERATURA

M. Danojli}, Kako spavaju tramvaji, Svjetlost, Sa-rajevo, 1964;

M. Danojli}, Furunica jogunica, Kulturni centar,Novi Sad, 1969;

M. Danojli}, Rodna godina, BIGZ, beograd, 1972;M. Danojli}, Pesme za vrlo pametnu decu, Pro-

sveta, Beograd, 1994;M. Danojli}, Lirske rasprave, Matica srpska, No-

vi Sad, 1967;M. Danojli}, O ranom ustajawu, Matica srpska,

Novi Sad, 1972;M. Danojli}, Naivna pesma – ogledi i zapisi o de-

~joj kwi`evnosti, Zavod za uxbenike i nastav-na sredstva, Beograd, 2004;

M. Danojli}, Zmijin svlak, „Filip Vi{wi}”, Be-ograd, 2000;

Milovan Danojli}, Godina prolazi kroz avliju,„Filip Vi{wi}”, Beograd, 2002;

M. Danojli}, U~ewe jezika, SKZ, Beograd, 2008;Qubomir Simovi}, „Svete trav~ice Milovana Da-

nojli}a”, predgovor za: Milovan Danojli}, Ta~-ka otpora, SKZ, Beograd, 1990;

Tribina Zmajevih de~jih igara, zbornik radova,Novi Sad, 1970;

Dane [ijan, Savremeni de~ji pisci Jugoslavije. Inter-vjui, STYLOS, Zagreb, 1975;

Jovan Qu{tanovi}, Brisawe lava, DOO Dnevniknovine i ~asopisi, Novi Sad, 2009.

Valentina HAMOVI]

MILOVAN DANOJLI]:METAPHISICAL HOPELESSNESS ANDTHE OPTIMISM OF METAPHYSICS

Summary

In this work it is pointed out to the connection betweenMilovan Danojli}’s theoretically attitudes and poetical prac-tice. With the aim to show specific features of a creativeprocess in which a children’s song is conceived and to pointout to its esthetic and theoretical aspects, Danojli} dealswith several important issues – origin and development ofa children’s song, anthropological aspects of the phenome-non of a child, a relation between literature and pedagogy,thematic frames of children’s literature, a role of poeticalimagination, literary criticism, a relationship between a chil-dren’s poem and a modern poem. He reached the conclu-sion that there is a number literary works, of a magnificentlysimplified structure, appealing both for adults and children,but the initiative for their simplified structure has not comeout from adjusting to tasks and intellectual age abilities ofreaders, but from their ”deeper, inner necessity”. Danojli}calls such literary works naïve and sets them in a wilderspace than the one denoted by the children’s literature. Set-ting a children’s poem in a part of ”innerspace”, Danojli}has achieved his aim: speaking separately about literarywork of recognizable simplified structure, he has not har-med ”the holy unity of literature” and, at the same time, de-scribing procedures of a special ”literary technique”, he hasestablished its autonomy. In a comparative analysis of mo-tives that equally appear in both aspects of Danojli}’s work(the motive of a train, distances, traveling, a description ofnature) it is pointed out as metaphysical bases and the deep-est connecting tissue of his literature in general.

Key words: naïve poem, children’s poem, modern poem,poetical metaphysics

11

UDC 821.163.41–93–31.09 Kolarov I.

� Zorana OPAÎ]

USAMQENO DETEKAO NOVI TIPJUNAKA U SRPSKIMROMANIMA ZA DECU(na primeru romanaIgora Kolarova)

SA@ETAK: Na primeru romana Igora Kolarova Agii Ema, Dvanaesto more i Ku}a hiqadu maski ukazujemo nanovi tip junaka u romanima XXI veka, bitno druga~iji uodnosu na tradicionalni roman druìne. U ovim romani-ma osvetqavaju se problemi savremenog detiwstva: roditeq-sko zanemarivawe, odrastawe bez roditeqa, bolest prija-teqa i sl. Novi tip romana karakteristi~an je i po ra-dikalno izmewenoj strukturi, odnosno po razlamawu epskecelovitosti. Saìmawe je pra}eno eliptizacijom pripo-vednih iskaza koji se osamostaquju u odeqke, nalik na sti-hove. Ova pripovedna osobenost bliì romane novog tipalirskom na~elu.

Pripovedawe se saìma i ograni~ava na (suènu) unu-tra{wu fokalizaciju usamqenog junaka. Junaci nemaju po-trebu da se suprotstave autoritetu odraslih – {to jeosnovna odlika sazrevawa prikazana u romanima druìne.Odrastaju}i u izmewenom porodi~nom okruèwu, oni ra-stu sa ose}awem nepripadawa i spoznajom da ni{ta nijesigurno. Poku{avaju}i da sakriju svoju krhku, rawivu pri-rodu, oni se izdvajaju iz vr{wa~kog okruèwa i okre}usvetu ma{te, te poku{avaju da razre{e svoje probleme za-mi{qawem nesvakida{wih prijateqa. Ipak, u ovoj proziponu|en je izlaz: fabula je usmerena na izlazak mladog ju-

naka iz samo}e i prevazilaèwe strahova – junaci uspo-stavqaju prijateqske veze, sti~u samopouzdawe i kroz dru-èwe se u~e bliskosti.

KQU^NE REÎ: romani Igora Kolarova, izmena sli-ke detiwstva, izmena romaneskne strukture, usamqeni ju-nak, preobraàj junaka

Smatra se da dete {kolskog uzrasta obi~no in-teresuje (romaneskna) proza u kojoj se junak (dete)predstavqa u {kolskom i porodi~nom okruèwu.Po{to je za dete ovog uzrasta karakteristi~na sna-`na pripadnost vr{wa~koj grupi, u ju`nosloven-skim kwièvnostima za decu i mlade postoji vrlorazvijena tradicija tzv. romana druìne u kojimase tematizuju poduhvati i avanture grupe vr{wakau raznovrsnim dru{tveno-istorijskim okolnosti-ma (Hajduci B. Nu{i}a, Druìna Pere Kvrìcete Vlak u snijegu M. Lovraka iz 1933,1 DruìnaSiwi galeb T. Seli{kara iz 1936, Crna bra}a F.Bevka iz 1952, Orlovi rano lete B. ]opi}a iz1957, De~aci s trouglastog trga M. Petrovi}a1964. itd., sve do Hajduka u Beogradu G. Stojko-vi}a 1985. i daqe). Ovakvi romani tradicionalnospadaju u red naj~itanijih i ~esto prou~avanih delau kwièvnosti za decu. Me|utim, odrastawe savre-menog deteta bitno je druga~ije u odnosu na peri-od od pre tri decenije i ranije. Stoga se krajemXX veka polako pomaqa proza u kojoj junak posta-je usamqeno dete, zarobqenik urbane civilizacije(kao, na primer, junaci bajki Grozdane Oluji}).Budu}i da kwièvna dela za decu ~esto registrujuizmene prirode de~jih socijalnih odnosa, ve} i sampogled na romane za decu iz prve decenije 21. vekaukazuje na bitnu izmenu narativnih modela. Dakle,tematizacija novih socijalnih relacija u odrastawuprodubquje se u prozi novog veka: umesto vr{wa-~ke grupe, pripoveda se o usamqenom, nesigurnom

12

1 Iste godine objavqena je i poema A. Vu~a Podvizi druìnePet petli}a koja, iako ̀ anrovski razli~ita, sadrì bitne od-like romana druìne.

detetu, okrenutom svetu ma{te. Primere za izme-wenu kwièvnu sliku detiwstva pronalazimo pre-vashodno u romanima Igora Kolarova (Agi i Ema,2002 – Kolarov 2006; Dvanaesto more, 2004 – Ko-larov 2007; Ku}a hiqadu maski, 2006 – Kolarov2006a), kao i u romanu Uro{a Petrovi}a Peti lep-tir, 2007 (Petrovi}, 2010). Postojawe novog ti-pi~nog junaka (socijalno izolovano dete {kolskoguzrasta) kao najvidqivije karakteristike ovih ro-mana moè nam posluìti u (okvirnom) imenovawunovog narativnog modela – roman usamqenog juna-ka. Ovakvi romani suprotni su romanima druìne,u kojima se fabula zasniva na zajedni{tvu i podu-hvatima vr{wa~ke grupe.2

Novi tip romana karakteristi~an je i po radi-kalno izmewenoj strukturi, odnosno po razlamawuepske celovitosti. Fragmentisawe fabularnog ni-za vidqivo je na svim ravnima teksta. Iako se for-malno zadràva podela na poglavqa, koja se ozna-~avaju brojevima, nalik na tradicionalni roman,pripovedawe se saìma (nijedno „poglavqe” nijeduè od jedne strane, a ~esto ne prelazi nekolikore~enica) i ograni~ava na unutra{wu fokalizaci-ju usamqenog junaka (bilo da je re~ o posredovanom

pripovedawu, kao u Agiju i Emi i Dvanaestommoru, ili neposredovanom, kao u Ku}i hiqadu ma-ski, slika sveta se gradi iskqu~ivo iz de~je vizu-re). A ta vizura podrazumeva suènu sliku sveta,u kojoj postoji mali broj likova. Saìmawe struk-ture pra}eno je eliptizacijom pripovednih iskazakoji se osamostaquju u odeqke, nalik na stihove.To nam ukazuje da se novi tip romana bliì lir-skom na~elu. Vidqiva odlika lirskog na~ela u pro-zi jeste i na~elo ponavqawa i varirawa iskaza, ~i-me se postiè izvesna ritmizovanost teksta, a toje, kako }emo pokazati, osobenost sva tri Kolaro-vqeva romana. I premda se na~ela saìmawa i lo-mqewa epske strukture mogu lako dovesti u vezu sakulturnim obele`jem savremene epohe (ubrzana, ek-stremno saèta, ~esto plo{na komunikacija), onapredstavqaju pokazateq dubinske izmene romane-skne strukture u savremenoj kwièvnosti za decu.

Pomenuli smo na po~etku izmenu tipi~nog ka-raktera junaka, kao najvidqiviju odliku novogproznog modela. Razlozi za usamqeni~ko odrastawegotovo po pravilu su motivisani porodi~nom situ-acijom. U romanu Agi i Ema (Kolarov 2006) pro-blemi u porodici nagla{eni su gotovo do karika-turalnosti. Agi neprestano mewa mesta prebivali-{ta, a to u wemu u~vr{}uje stidqivost i nesigur-nost. On ùdi za „samo jednim, jedinim prijate-qem” (49), pa su u pripovedawu u~estali opisi sa-mo}e, zatvorenosti, zanemarenosti.3 Kao sitan ra-stom, a uz to i smu{en, on izaziva podsmeh. Deca muse izruguju nazivaju}i ga „Agi, gluperdo!” i „Agi,bonsai!”. Uzrok za wegovu nesigurnost krije se naj-pre u odnosu sa roditeqima. De~ak ose}a da je zasvoje (prezaposlene i egoisti~ne) roditeqe nevi-dqiv i suvi{an: otac „gleda kroz wega kao kroz te-levizijsku reklamu” (17), majka kaè: „Nekad imam

13

2 Organizovawe vr{wa~ke druìne po~iwe uspostavqawemizvesne hijerarhije i odabirom vo|e: npr. najpreduzimqivijiPero Kvrìca okupqa vr{wake u zajedni~kom poduhvatu u Dru-ìni Pere Kvrìce, na sli~an na~in kao i Ivo, pokreta~ ide-je o popravci o~evog broda u Druìni Siwi galeb – iako jere~ o povu~enom de~aku, vr{wa~ka zajednica ga, za razliku odsavremenih romana, reintegri{e i postavqa za vo|u; Jovan~aiz ]opi}evog romana ne samo da je porodi~no predodre|en zahrabro, samosvojno pona{awe ve} se name}e svojom preduzi-mqivo{}u i sposobno{}u da planira poduhvate. U Hajducima,sa druge strane, êda (zvani Haramba{a) stariji je, fizi~kikrupniji i zasluùje po{tovawe ostalih ~lanova statusom pro-blemati~nog momka koji je izba~en iz {kole ({to se iz wihoveperspektive tuma~i kao neustra{ivost). Ostali ~lanovi dobi-jaju svoju ulogu u skladu sa svojim sposobnostima: u romanu Or-lovi rano lete Lazar Ma~ak zbog svoje spretnosti postaje gla-vni graditeq logora; Nikolica postaje ~uvar logora zbog svogpsa @uje; zbog sklonosti da smi{qa rimovane dosetke Potrkpostaje „pesnik“ druìne i sl.

3 Svoje uznemirewe junak ose}a kao istinski fizi~ki bol:„Agi je zanemeo. Ose}ao je kako ga u grudima pe~e, kao da jeprogutao upaqeni motor putni~kog aviona. Nikad se nije ose}aoovoliko sam“ – Kolarov 2006: 69.

ose}aj kao da u ku}i imamo stranca kome iznajmqu-jemo sobu” (22). Insistirawe na otu|enosti savre-menih roditeqa i dece dovodi se do krajwih grani-ca; ~ak i sam sinovqev poku{aj razgovora roditeqiprihvataju sa neskrivenim ~u|ewem:

– Zar ne misli{ da Agi postaje pomalo … ~udan? –

upita mama.

Tata nije skidao pogled sa svog kompjutera.

Izme|u kucawa nekih brojki upita:

– ûdan, u kom smislu?

– Ne znam. Kada smo kod ku}e stalno piqi u nas kao

da mu ne{to treba. […]

– Ipak, ne razumem ga – re~e mama i upali televizor

(15).

Jedina reakcija kojoj, izuzev ignorisawa, Agimoè da se nada jeste roditeqska netrpeqivost:otac ga bezrazlo`no kiwi, iskaquje svoje frustra-cije, {to se nagla{ava ponavqawem iskaza: „Tataje qut. Ne zna zbog ~ega, prosto je qut. […] Tata jequt i nezadovoqan. Kasnije, ipak, pronalazi razlogi zavr}e Agiju uvo” (58). Kontekstualizovana naovaj na~in, asocijalnost romanesknog junaka u {ko-li proisti~e iz preslikavawa porodi~nih odnosana vr{wa~ke, {to u Agiju u~vr{}uje nedostatak sa-mopo{tovawa. Naime, za ignorisawe i neprijateq-stvo kao dva osnovna modusa u pona{awu okolineAgi krivi – sebe:

Od prvog dana u novoj {koli imam problema sa u~eni-

cima. Prilazio sam im i poku{avao da razgovaram s wima,

ali bih se uvek u{eprtqao, kao da sam nespretwakovi}

koji svima smeta. Sigurno su pomislili da sa mnom nije

ne{to u redu (27).

Kvalitativnu izmenu u wegov ìvot donosi ne-konvencionalna junakiwa – baka Ema. @ive}i i sa-ma skrajnuto, usamqeno, u oronuloj ku}i, Ema setrudi da poetizuje sopstvene ̀ ivotne okolnosti nakrajwe kreativan na~in: ̀ ivot progla{ava za avan-

turu, tro{ni dom za Za~arani zamak, a svoj izgledkoristi kao vedri otklon od sumorne stvarnosti.Uvidev{i Agijevu tugu i nesigurnost, Ema shvatada je nekome potrebna, {to pokre}e i wen ìvotjednako sna`no. Starica preuzima ulogu Agijeveza{titnice, starateqke i prijateqice, a weno pri-sustvo nadokna|uje sve ono {to mu je nedostajalo:ona odlazi na roditeqske sastanke i pruà mu po-dr{ku na svaki na~in: divi se wegovom uspehu, uga-|a mu, brani ga od vr{waka uzvikuju}i „Agi, geni-je”, podsti~e ga da pi{e, izraàva svoje emocije isl., ukqu~uje ga u ma{tovite igre. Uz wenu qubavi mudrost Agi se postepeno osloba|a o~ajawa u ko-me je ̀ iveo i prihvata Emino vitalisti~ko geslo:„Jedina umetnost u ̀ ivotu je da se nau~i da je ̀ i-vot divan i beskrajan”.

Pri tome, ovo prijateqstvo jednako je potreb-no oboma. Agija ja~e no ikad preplavquje o~ajawekad do|e vreme za novu seobu, svestan da ga ~eka no-vi krug svekolike netrpeqivosti. Me|utim, Eminblagotvorni uticaj na Agija nastavqa se i u novomgradu. Ona, naime, kupuje ku}u pored wegove, ~ime mupokazuje kako je on jednako oplemenio wen ̀ ivot.

I u gotovo svim drugim romanima primetna jeizmewena porodi~na situacija: dvanaestogodi{waEfi, junakiwa romana Ku}a hiqadu maski (Kola-rov 2006a), odrasta sa tetkom, bez roditeqa, kojisu, po svemu sude}i, umrli (u Efinoj svesti „oti-{li u svet”): „Ne se}am se mame i tate. Tetka kaèda sam bila mala kad su oti{li. Dva dana poslemog ro|endana” (31). I pored tetkine qubavi, ovama{tovita i kreativna devoj~ica suo~ena je sa gu-bitkom i prazninom, spoznajom da „sve moè da i{-~ezne u tren oka (ni{ta nije sigurno i stalno).Mama i tata. Naro~ito oni” (141). Iz tog razlogaona se neprekidno preispituje je li vredna rodi-teqske, pa i svake druge qubavi.4 Kroz wenu nepo-

14

4 – Da li su me voleli?– Ko.

srednu ispovest (pripoveda se u 1. licu) vidqivoje da junakiwa neprekidno hrabri sebe u izgra|i-vawu samopouzdawa – ali i da to ~esto ~ini uz po-prili~ne pote{ko}e („Ja tako|e nosim masku […]A iznutra sam xungla” – 77). Poku{avaju}i da svo-je strahove prikrije od tetke, a ponajvi{e od sebesame, ona (uzalud) i{~ekuje svoje roditeqe, a to seo~ituje u wenoj hroni~noj nesanici („Ja sam Efikoja ~eka. To je ono {to ja radim” – 68), kao i u~iwenici da ne ̀ eli da putuje i napu{ta ku}u (ko-ja je, u skladu sa muzikom koja odre|uje Efin ì-vot, sme{tena u ulicu Erika Satija). I u ovom ro-manu koriste se refrenski iskazi. Junakiwa hra-bri sebe da istraje u svom nadawu („Ne pla{im seda budem sama. Mogu mnogo da izdrìm” – 48 i 56).Ona odbija da prihvati odsustvo roditeqa po{tose pla{i da joj ne}e preostati nijedna stajna ta~kana kojoj moè da gradi sopstveni identitet. Dir-qivo samopodse}awe na li~ne vrline (ona isti~esvoje kulinarske sposobnosti, radoznalost i krea-tivnost) woj samoj i, posebno, onima kojih nema,treba da ukaè na to da je ona izuzetna, jedinstve-na devoj~ica koja zavre|uje qubav. Ose}aju}i sekrhko i neza{ti}eno, Efi sebe hrabri i time {tostalno isti~e tetkinu navodnu fizi~ku snagu (po-redi je s gladijatorom), ~ime se postiè blagi hu-moristi~ki efekat, s obzirom na mnogobrojne po-kazateqe tetkine trapavosti i rasejanosti.

Za razliku od romana Agi i Ema, junakiwe Ku}ehiqadu maski i Dvanaestog mora ponose se svo-jom posebno{}u i nisu previ{e zainteresovane zauspostavqawe vr{wa~kih socijalnih veza. Efi izKu}e hiqadu maski mnogo vi{e zanima druèwe saslikarkom Elenom i starcima ispred zgrade koje,{aqivo, naziva Starci Velikih U{iju (Hans Bu

Bu i Luj Dvocevka). Tetka je, sa druge strane, sve-sna va`nosti Efine socijalizacije, te je upisuje umuzi~ku {kolu i upoznaje sa drugom decom. Devoj-~ica, me|utim, relativizuje tetkinu brigu: „Ina~e}u propasti. Skrenu}u s uma i posta}u Efi Izgu-bqen Slu~aj. [to da ne” (33) i svesno sabotira svepoku{aje adaptirawa (dolazi u muzi~ku {kolu upiàmi i s maskom za rowewe, pla{i decu tetki-nih prijateqa i sl.): svesno odeqivawe od vr{wa-ka svrstava je u ovaj narativni model.

Razlozi za izolovanost junakiwe romana Dvana-esto more (Kolarov 2007) ne proisti~u iz poro-di~nog okruèwa, ve} iz wene osobene prirode. Na-ime, roditeqi Kie Sibin, dvanaestogodi{wakiwenesvakida{weg izgleda i pona{awa, moraju da seve} u wenom ranom detiwstvu pomire sa ~iweni-com da ne razumeju bogati, za okolinu nedostupniunutra{wi svet svoje k}eri („Pravi ìvot Kieodvijao se u nekim nepristupa~nim prostorima” –36). Jedina koja je razume jeste baka Flo, koja ̀ iviu drugom gradu, a unuci {aqe simboli~ke poklonei zagonetne zahteve. Druga~ija priroda Kie Sibinizdvaja je vizuelno i socijalno od vr{waka, {to senagla{ava kao lajt-motiv:

Kia Sibin je imala 12 godina i bila je luda. Ta~nije

re~eno, svi su mislili da je luda. Imala je dugu kosu ko-

ju nikada nikome nije pokazala, nosila je duga~ku crnu

sukwu i dedine predratne cokule. Bila je ~udna, u to ne-

ma sumwe (14).

Bila je ogra|ena visokim i neprobojnim zido-vima ti{ine. U gomili dece uvek biste prvo wu za-pazili, ma koliko da se krila (19).

Ma{ta, vreme, samo}a. Kia je to imala (22).

Junakiwa ima neobi~an hobi: ona sakupqa figu-rice porcelanskih ̀ ivotiwa, koje simbolizuju wenunutarwi svet – ali i prijateqe koje nema u stvar-nosti:

15

– Mama i tata.– Efi, ne moè{ ni da zamisli{ koliko!– Za{to su onda…– [ta?– Ni{ta (87).

Kia nije imala prijateqe. Nije to bila wena odluka,

da bude zakqu~ana u nekoj nevidqivoj kutiji. Kao wene

porcelanske ̀ ivotiwe. Stvari su se prosto tako de{avale

(28).

Najomiqenija figurica, sibirski tigar, simbo-lizuje, zapravo, wu samu; wenu neprilago|enost,„divqu” prirodu – ali i unutarwu snagu i lepotu.Poklawaju}i joj figuricu tigra, baka je diskretnoupu}uje da tigar ide u paru sa jednim odsutnim, onimkojeg mora da prona|e, ~ime je podsti~e da traga zasrodnom du{om, prijateqem.

Fabularni niz u ovom tipu romana usmeren je kapreobraàju junaka, izlasku iz u~aurenosti i uspo-stavqawu prijateqskih veza.5 Junaci na neo~ekivanna~in sti~u prijateqe, ali to nije neko iz nepo-srednog vr{wa~kog okruèwa; to su, naj~e{}e, od-rasli koje odlikuje nekonvencionalnost, kreativ-nost i svojevrsna infantilnost – ovi likovi zauzi-maju mnogo zna~ajniju ulogu u sazrevawu mladih ju-naka u odnosu na odrasle pomaga~e u romanima dru-ìne. Romaneskni junaci bivaju op~iweni slobodommi{qewa i ekscentri~nim izgledom i postupcimasvojih poznanika (bake Eme u Agiju i Emi, slikar-ke Elene, Hansa Bu Bua i Luja Dvocevke u Ku}ihiqadu maski, profesora Apija u Dvanaestom mo-ru – i pored wegovog (prividnog) odsustva). Kon-takt sa nesvakida{wim prijateqima podrazumeva i

ulazak u wihov prostor, tajanstven i intrigantankoliko i wegovi vlasnici. Za junake je to ma{tovi-to uto~i{te od svakida{weg ìvota, {to se za-kqu~uje ve} iz naziva: Za~arani zamak (Agi i Ema),Pe}ina – stan profesora Apija i Mese~ev vrt(Dvanaesto more); Elenin ateqe (umetni~ki, ne-konvencionalni prostor) i stan u potkrovqu (pro-stor iznad socijalnog, odnosno izvan stvarnosti)(Ku}a hiqadu maski). Osvajawe prostora koje mla-di junaci doìvqavaju kao li~nu oazu karakteri-sti~no je za de~ju kwièvnost uop{te. Me|utim, uromanima druìne deca traè prostor koji ne pri-pada odraslima.

Osim toga, junaci se udruùju sa decom koja sui sama na neki na~in druga~ija. Junakiwa Dvanae-stog mora pronalazi svoju srodnu du{u u Simoni,devoj~ici an|eoskog lika, koja ima „blago lice ipogled pun neobi~nosti” (24). Iz potpune okrenu-tosti kwigama i svom unutarwem svetu kroz druè-we sa Simonom Kia spoznaje radost bliskosti. Onai Simona stvaraju sopstvenu oazu, zbog mnogobroj-nih ogledalaca koja postavqaju na vrhove bambuso-vih {tapova nazvanu Mese~ev vrt (ispuwen svetlo-stima koje se seku i umnoàvaju). Zbliàvaju}i sesa svojom prijateqicom, Kia po~iwe da razumevaìvot kao zajedni{tvo i qubav: „‘An|eo ne moèda ̀ ivi bez onoga kome je an|eo. ̂ ak ni ludi an|eokao {to sam ja’, pomisli Kia” (99). Ona postupnorazumeva simboli~ku pouku svoje bake – odsutni ti-gar je srodna du{a, prijateq, a „ime odsutnog tigrabilo je Simona” (45); briga za prijateqicu stvar-nija je od svega {to je dotad iskusila. Kia u~i daje najve}a sre}a u deqewu, da se svet najlep{e po-smatra „iznutra”, „kroz o~i onoga koga volite”(123) (na{av{i se u Pe}ini-stanu, ona àli {tosvoju fascinaciju ne moè da podeli sa Simonom,jer „ovako ~udesne stvari ~ovek ne treba sam dagleda” – 56). Kada to razume, porcelanske figureprestaju da joj budu potrebne pa ih uni{tava (sve

16

5 Za razliku od toga, u romanima druìne fabula je zasno-vana na oponirawu vr{wa~ke grupe svetu odraslih, naj~e{}e saopravdanim razlogom: Jovan~etova druìna beì od nepeda-go{kih metoda novog u~iteqa Paprike. Najdinami~niji primeravanture sa preprekama predstavqa Seli{karov roman, u komemladi junaci treba da prevladaju otpor me{tana, morske pira-te, zarobqeni{tvo, veliku oluju, ìvot na otvorenom moru isl. Koncept romana druìne podrazumeva uspeh de~jeg poduhva-ta i pozitivne reakcije odraslih: druìna Siwi galeb osloba-|a se zarobqeni{tva, vra}a dug Ivinog oca i zasluùje pohvaleostrvqana; obnovqeni mlin i o~i{}eno jezero u Druìni PereKvrìce me{tanima pruàju primer slo`nog de~jeg delawa;druìna mladih „orlova“ uspeva da otera u~iteqa Papriku iizbori se za pravedniju {kolu itd.

sem tigra koji, kao {to smo napomenuli, simboli-zuje wu samu).6

U ovom nesvakida{wem romanu uvode se deli-katne teme: bolest prijateqa, slutwa smrti, strah.Uporedo sa u~ewem bliskosti, junakiwa se ubrzoupoznaje i sa strepwom za te{ko bolesnu prijate-qicu. Na svom putu sazrevawa ona mora da se suo~isa brojnim sumwama, o~ajawem i spoznajom da se„stvari ponekad raspadnu iznenada”, te da tuga mo-è biti beskrajna („jedino {to ~ovek zaista zna jeda pla~e” – 74). I ona, kao i Efi iz Ku}e hiqadumaski, shvata da ni{ta nije trajno ni sigurno jer„qudi su lomqiviji od porcelana” (75). Iako slu-ti da je Simonina bolest sve sna`nija, Kia se neusu|uje da to sebi prizna („Ali, zar se moè bitispreman na tako ne{to?” – 38). Kada Simoni po-zli, preplavquje je ose}awe ogromne, apsolutnenemo}i:

[}u}urila se na stolici. Bilo joj je hladno. Tresla

se. Kao u groznici. Nije smela da vidi Simonu. Simonu

mekog osmeha koja se povukla duboko u sebe. A ona, Kia,

nije znala kako da ispuni obe}awe i probudi je (72).

@eqa da prijateqici pokaè koliko joj je va`nainicira kona~ni Kiin preobraàj: ona odseca svojukosu, koju nikom nije pokazivala – ba{ kao ni svojurawivost i svoju pravu prirodu – i od we pravi po-klon-kutijicu za Simonu. Spu{tawe kutijice u ko-joj su oba tigra uz Simonino uzglavqe jeste simbo-li~an gest Kiinog darivawa sebe, znak savezni{tva.

U Dvanaestom moru i Ku}i hiqadu maski karak-ter junaka (usamqenost i bogata ma{ta) iniciraskretawe ka fantastici. Onda kada ih prijateqi(privremeno) napuste (Elena odlazi u Norve{ku,a Simona provodi mesece u bolnici) junakiwe iz-nenada sti~u ~udne prijateqe (u oba slu~aja re~ je

o tri povezana lika) ~ije postojawe je izvan – ilina granici mogu}eg. Tako|e, u oba slu~aja neobi~notrojstvo nestaje onda kada ispuni svoje poslawe– pomogne junaku da razre{i svoje probleme.

Tako u trenutku malodu{ja u Kiin ̀ ivot ulazepatuqak dugih brkova sa cilindrom, u kariranomodelu, Dva Plus Jedan7, pas Megi i bosonogi pro-sjak, Sredwi Xo, koji treba da joj prenesu re~i ne-beskog Ang-E Sola. Kia ih upoznaje onda kad po~neda traga za profesorom Apijem. Onoga ~asa kadstupi u stan-Pe}inu, motivacija se mewa i Kia za-kora~uje u zaumnu stvarnost, koja je ispuwena mi-sterioznim putokazima i karakteristi~na po izo-stavqawu motivacijskih veza.8 Kia uporedo poku-{ava razre{i dilemu Apijevog identiteta i raza-bere se u smernicama na koje je upravo on upu}uje(kao svojevrsni unutarwi vodi~). Intriga se raz-re{ava na samom zavr{etku romana: po{to je pre-ìvela unutarwi preokret, Kia shvata da je Api,zapravo, patuqak („rekao mi je Ang-E Sol” – 127).

Weni tajanstveni poznanici upu}uju je da je po-trebno da se u|e u mrak (unutarwu stranu) stvari,da se veruje u ~uda. Strah za ̀ ivot prijateqice ko-ja je svakim danom sve tananija, na ivici ̀ ivota ismrti, u jednom trenutku dobija i svoj konkretnioblik, onda kada se u napu{tenom pozori{tu, ~ijisimboli~ki naziv Orfej upu}uje na junaka gr~kogmita (poznatog po trudu da svojom qubavqu pobedii smrt samu), suo~ava sa zastra{uju}om prilikomu odori, lica zaklowenog tamom – simboli~komslikom smrti. Ali Kia u~i i da se, ako se suo~i{sa svojim strahom, on pretvara u obi~nu lutku ko-ju lako moè{ pobediti (ona gazi lutku). Odlaze}i

17

7 Imenom se tako|e aludira na trojstvo.8 Kqu~ stana-Pe}ine krije se u porcelanskoj figurici sove

(kqu~ mudrosti), a Kia ga otkriva slu~ajno, onda kad se figu-rica razbije; na stolu se nalaze odgovori profesora Apija naontolo{ka pitawa (Ko si ti?; [ta si ti?), pri ~emu ostajeneodgonetnuto ko ih je i zbog ~ega postavio. Sami odgovori sutako|e simboli~ki i paradoksalni.

6 „Sve {to postoji moè da umre samo u ~oveku, i nigdevi{e. I samo neko drugi, ma koliko bio prisutan ili odsutan,moè to da zaustavi“ (77).

u Orfej da prona|e odgovore, ona kao da simboli~-no silazi u dowi svet i svojom qubavqu izbavqaprijateqicu.

Sloèna simbolika Dvanaestog mora umnogo-me je zasnovana na hri{}anskom podtekstu, koji seogleda u oblikovawu likova, wihovih imena i broj-nim aluzijama, koje se ukqu~ivawem humoristi~kogtona bliè mladoj ~itala~koj publici. Starac Xo,bosonogi prorok duge kose i brade (a bosonog je nesamo zbog aluzije na biblijske likove, ve} i zbogbanalnih razloga – pas mu jede cipele ili ih nepre-kidno gubi), zaumni ~ovek u ritama, ne haju}i zaizrugivawe, uporno poku{ava da doku~i obznane ne-beskog angela – me|utim, wegova prozorqivost po-driva se komikom, spajawem uzvi{enog i banalnog:u svojoj nameri starac se pewe na drve}e ili kom-bi vozila, gde stoji ra{irenih ruku i ozarenog li-ca. Profesor Api se pridruùje starcu, znaju}i daje sa~iwen od boànske iskre („Kada sam se rodio,deo mene je ostao nero|en. Kada budem nestao, ja ne-}u nestati sav” – 59) i kre}e u svet izvan materi-jalnog – ka ve~nom Okeanu (izlazak iz svakida{we,hronolo{ke ravni o~ituje se i u darivawu xepnog~asovnika Kii na rastanku). Misteriozni Ang-ESol je „roditeq snova i misli. Drevna ptica. Iz-vor nevidqivih reka” (66) – jasna aluzija na bo-ànsko: wegov glas se pribliàva „polako, kao pa-huqa snega. I tiho kaè: Do{ao sam iz velike da-qine. Pro{ao sam veliki put zbog tebe” (86). NaBadwe ve~e, 6. januara, Sredwi Xo, tronut, sa suza-ma u o~ima, saop{tava Kii blagu vest („Videosam sve!” – 112). ̂ udo koje ona najvi{e prièqku-je, Simonino ozdravqewe, de{ava se, simboli~no,na Boì}. Kia pla~e od radosti kad ugleda svojuprijateqicu da joj prilazi u wihovom skrovi{tu iprihvata da se „u ~oveku uvek de{avaju neka ~uda.I oko ~oveka” (118).

I junakiwa Ku}e hiqadu maski, ostav{i bezElene, koju smatra srodnom du{om, otkriva nepo-

znate – a izuzetno neobi~ne stanovnike potkrovqa,koji na ma{tovit na~in simbolizuju projekcije ra-zli~itih delova wene svesti; re~ je o neobi~nojstarici Liviji (koja predstavqa alter-ego junaki-we) i wenoj bra}i blizancima, Julijanu i Fidu(obojica su hendikepirani: Julijan je u invalid-skim kolicima, a Fido nosi masku jer mu je liceunakaèno). Neobi~ni prijateqi dosledno prkosesvakoj konvenciji: Livija je uvek spremna na odbra-nu; ona boksuje, planinari po zgradi, obla~i roni-la~ko odelo za pronalazak izgubqene stvari; Fidoprovodi vreme prave}i maske u svom {atoru na bal-konu, a Julijan neprekidno ~ita.9 Prostor potkrov-qa je dinamizovan; ovaj stan-lavirint ispuwen bez-brojnim hodnicima kao da neprekidno mewa oblike.(Potvrda da neobi~na porodica postoji samo u ma-{ti vidqiva je i iz opaàwa junakiwe da se sa uli-ce ne vidi balkon, ni Fidov {ator: „Gledaju}i odo-zdo, ovaj balkon ne postoji” – 133, kao i iz Ju-lijanove tvrdwe da ono {to on zna – zna i Efi.)Otkrivaju}i probleme svojih novih prijateqa i po-ku{avaju}i da im pomogne, Efi se suo~ava sa sop-stvenom tugom i strahovima; zaintrigirana tajnomkoja se krije iza Fidove maske, Efi je stavqa nalice i shvata da ona udaqava, izoluje od sveta (od-nosno da skrivawe sopstvenih strahova osamquje iunesre}uje). Suo~avaju}i se s licem iza maske Efise, zapravo, suo~ava sa sopstvenim „nedozvoqenim”mislima, {to u woj izaziva neprijatnost i uàs(„Psihi~ke osobine koje ~ovekovo ja ne priznajekao svoje bivaju potisnute u nesvesno, gde se for-mira inferiorni, tamni deo li~nosti koji se nazi-va senka. Zato Jung senku defini{e kao sveukup-nost onoga {to li~nost ne èli da bude i {to ne

18

9 U opisivawu Julujanovih aktivnosti primetno je intertek-stualno upu}ivawe na drugog pisca savremenika. Naime, Julijanse ~esto zabavqa re{avawem zadataka iz „Avenove kwige Zago-netne pri~e“ (144). Re~ je o pripovednoj zbirci Uro{a Petro-vi}a, a ime Aven preuzeto je od junaka iz Petrovi}evog romanaAven i jazopas u Zemqi Vauka (Beograd: Laguna, 2003).

priznaje da jeste” – Trebje{anin 2000: 431)10, zbog~ega danima pla~e. Nastali iz sna`ne imaginaci-je i velike usamqenosti junakiwe, neobi~ni prija-teqi precizno poga|aju wena najskrivenija ose}a-wa; oni proziru Efinu tugu i nesigurnost11 („Mo-`da je Livija u pravu. Radost i tuga su kao velike,nabujale reke. Ni{ta ne moè da ih zadrì. Mu-zika je samo zvuk tih reka – rekla sam” – 83), alijoj pomaù u samoidentifikaciji: kao {to Kia po-lako otkriva simboliku porcelanskog tigra, takoi Efi od Fida dobija aulos, „instrument zanosa,radosti i àlosti” (122), koji simbolizuje wu sa-mu. Tome doprinosi i tetkin poku{aj da joj pokaèkako je ona voqeno i èqeno dete: one putuju doku}e u Port Spejnu (Trinidad i Tobago) u kojoj jeEfi za~eta. Opipqivi prostor u kojem je nastalaiz velike qubavi pomaè junakiwi da u sebi pre-vlada wihovo odsustvo i to je jedan od razloga zbog~ega prestaje wena potreba za imaginarnim pri-jateqima (kada se vrati s putovawa, zati~e wiho-vo opro{tajno pismo; na sli~an na~in i Kia se, poSimoninom ozdravqewu, opra{ta sa svojim za~ud-nim prijateqima).

Da zakqu~imo, slika sveta romaneskne proze izprve dekade 21. veka bitno je izmewena u odnosu naromane za decu iz 20. veka, zasnovane na udruìva-wu vr{waka. U savremenim romanima za decu uvo-di se novi tip junaka i osvetqavaju druga~iji pro-blemi odrastawa, ukqu~uju}i i potencijalno trau-mati~ne teme (koje se izbegavaju u tradicionalnojprozi za decu i mlade) kao {to su, npr., roditeq-sko zanemarivawe, odrastawe bez roditeqa, bolestprijateqa, strah i sl. Junaci ovih romana nemaju

potrebu da se suprotstave autoritetu odraslih – {toje osnovna odlika sazrevawa junaka {kolskog uzra-sta u romanima druìne. Odrastaju}i u izmewenomporodi~nom okruèwu, oni su optere}eni sopstve-nom nepripadno{}u, odbacivawem vr{waka i povrhsvega spoznajom da ono {to vole za tren moè ne-stati. Poku{avaju}i da sakriju svoju krhku, rawivuprirodu i sa~uvaju sebe od novih frustracija, onise izdvajaju iz vr{wa~kog okruèwa i okre}u sve-tu ma{te. te poku{avaju da razre{e svoje problemekreirawem nesvakida{wih pomo}nika u ma{ti.Ipak, u ovoj prozi ponu|en je izlaz: fabula jeusmerena na izlazak mladog junaka iz samo}e i pre-vazilaèwe strahova: junaci uspostavqaju prija-teqske veze, sti~u samopouzdawe i kroz druèwe seu~e bliskosti.

LITERATURA

1.

Kolarov, Igor (2006). Agi i Ema. Beograd: Zavodza uxbenike.

Kolarov, Igor (2006a). Ku}a hiqadu maski (romanza dve gitare i aulos). Beograd: Zavod za uxbe-nike.

Kolarov, Igor (2007). Dvanaesto more (Svet KieSibin). Beograd: Zavod za uxbenike.

Lovrak, Mato (2010). Druìna Pere Kvrìce.Beograd: JRJ.

Nu{i}, Branislav (1984). Hajduci. Beograd: No-lit, Prosveta, Zavod za uxbenike i nastavnasredstva.

Seli{kar, Tone (2007). Druìna Siwi galeb. Be-ograd: Zavod za uxbenike.

]opi}, Branko (1965). Orlovi rano lete. Beograd:Prosveta.

19

10 „Susret sa senkom, koji se odigrava u procesu individu-acije, zahteva od pojedinca moralnu hrabrost da prepozna i pri-hvati vlastite r|ave crte, sklonosti i stavove kao deo svojeli~nosti“ (Trebje{anin 2000: 431).

11 „ – Koliko dugo ih ~eka{, Efi? – upitala je Livija. –Ne znam o ~emu pri~a{. – Mislim da zna{. Ti si wihov najlep-{a melodija, Efi. Ne sumwaj u to“ (98).

2.

Brinthaupt, Thomas M., Richard P. Lipka (ed.)(2002). Understanding Early Adolescent Self andIdentity: Applications and Interventions. StateUniversity of New York Press, Albany.

Kon, I. S. (1991). Dete i kultura. Beograd: Za-vod za uxbenike i nastavna sredstva

Ko{i~ek, Marijan i Tea (1965). I va{e dijete jeli~nost. Zagreb: Panorama.

Trebje{anin, @arko (2000). Re~nik psihologije.Beograd: Stubovi kulture.

Hunt, Peter (ed.) (2002). Understanding Children’sLiterature: Key essays from the InternationalCompanion Encyclopedia of Children’s Literatu-re. Taylor & Francis e–Library, Routledge: Lon-don and New York (first ed. 1999).

Zorana OPA^I]

LONESOME CHILD AS A NEW TYPE OF HEROIN SERBIAN CHILDREN’S NOVEL

(IGOR KOLAROV’S NOVELS)

Summary

In this paper we analyse the Igor Kolarov’s novelsAgi and Emma, House of Thousand Masks and The TwelfthSea as an example of a new type of child hero in the 21st

century children’s novels, which is significantly differentfrom the 20th century novels.

These novels illuminate problems of modern childhood:lonely child hero and potentially distressing topics, such asparental neglect, growing up without parents, peer isolation,child disease, etc. The narration is limited to the (narrowed)internal focalization of a lonely hero. Growing up in a chan-ged family environment, the child heroes develop the know-ledge that nothing is permanent or secure. Trying to hidetheir fragile, vulnerable nature, they become isolated and

create their own imaginative world. However, young herosucceeds to overcome his loneliness and fears by establish-ing friendship, gain confidence and learn about intimacythrough socializing.

Key words: Igor Kolarov’s novels, changed image ofchildhood, fragmentised novelistic structure, lonely hero, in-security, transformation of a hero

20

UDC 821.113.4.09 Andersen H. C.

� Ivana MIJI]

ANDERSENOVABAJKA CAREVONOVO ODELOU ODNOSU NAUSMENU BAJKU –SLI^NOSTII RAZLIKE

SA@ETAK: U ovom radu nastoja}emo da sagledamo od-nos Andersenove bajke Carevo novo odelo prema usmenojbajci, kao svojevrstan doprinos tipologiji reflektovawausmene tradicije u delima pisane kwièvnosti.

Ovakav pristup Andersenovoj bajci otkriva inovativ-nog pripoveda~a, koji svoju literarnu tvorevinu gradi natemeqima usmenog nasle|a, posredstvom posebnih postupa-ka preina~avawa kanonskih elemenata bajke i uslo`wava-wem wenog ̀ anrovskog obrasca, te zauzimawem parodijskedistance prema pripovedanom i prilago|avawem sopstve-noj slici sveta. Pomenuto svedo~i o morfolo{koj i tipo-lo{koj razu|enosti bajke Carevo novo odelo, koja proi-zilazi iz svega novog ~ime ovo delo oboga}uje poetiku us-mene bajke, ne odbacuju}i je u potpunosti ve} ~uvaju}i re-flekse posredovane iz bogate riznice wenih zna~ewa, spe-cifi~nih stilskih i strukturalnih obele`ja.

KQU^NE REÎ: autorska bajka, usmena bajka, lirsko-simboli~ka alegorija, satira, antibajka

Slavni Danac, Hans Kristijan Andersen [HansChristian Andersen], jo{ za ̀ ivota je u{ao u kanon

svetske kwièvnosti svojim inovativnim pristu-pom poetici usmene bajke i stvarawem dela moder-nih i originalnih u pravom smislu tih re~i. Prvasveska Andersenovih bajki, pod naslovom Bajke is-pri~ane deci, objavqena je 8. maja 1835. godine iozna~ava prekretnicu u pi{~evom ̀ ivotu. Upu{ta-ju}i se u avanturu pisawa bajki Andersen tek na-slu}uje veli~inu svog budu}eg poduhvata. U jednompismu on saop{tava: „Po~iwem sada da pi{em ne-koliko bajki za decu jer treba znati da nameravamda za sebe pridobijem budu}a pokolewa” (podvuklaI. M.). I na drugom mestu: „Slava je zlatna pticai pisac mora mnogo da se trudi da bi je uhvatio. Po-kaza}e se da li }u je ja uhvatiti pri~aju}i bajke”(Vuji~i} 2002: 280). I odista, tragaju}i za li~nimstilom, Andersen je i roman i dramu i poeziju iputopis dugo stavqao ispred bajki, da bi se ondaprona{ao upravo u toj formi, obliku „male orahovequske u koju moè da se sloì roman, tragedija, ko-medija” (Sekuli} 1962: 196). „Zlatna ptica slave”pripala je jo{ za ̀ ivota Andersenu bajkopiscu.

Samo prve tri sveske koje je Andersen objavionosile su naziv Bajke ispri~ane deci.1 Usledile sunove zbirke naslovqene kao Nove bajke, zatim Pri-~e i najzad Bajke i pri~e.2 Moèmo primetiti daposle 1837. godine sve kasnije zbirke gube odredni-cu „de~je”, {to unekoliko funkcioni{e kao auto-poeti~ki iskaz, otkrivaju}i prirodu Andersenovihbajki kao „dvostruko adresovanih – na dete ~itao-ca i na odraslog ~itaoca” (Opa~i} 2005: 12). Isi-dora Sekuli} je tako|e primetila da: „Anderse-novu bajku ~itaju deca i misle da je to samo za de-

21

1 Druga sveska je objavqena u oktobru 1835, a tre}a, koja jeizme|u ostalih sadràla i bajku Carevo novo odelo, 7. aprila1837. godine. Vidi:

2 Od 1822. do 1872. godine Andersen je unutar zbirki ili~asopisa objavio 156 pri~a, ali se u celini ovaj broj pewe do212 (33 „ve~eri“ u Slikovnicama bez slika i bajke izdvojeneiz kwiga putopisa). Vidi: http://www.andesen.sdu.dk/rundtom/faq/index_e.html?emne=antaleventyr.

cu. îtaju je odrasli i misle: strogo uzev{i, ovoje za odrasle. îtaju je filozofi i vrte glavom:ovo je pri~ica, pa u pri~i pesma, pa u pesmi zrnodinamita, a usred dinamita qubav koja sve pobe|u-je” (Sekuli} 1962: 196). Sve do Andersena bajka jeprevashodno doìvqavana kao ànr namewen mla-|em uzrastu,3 {to se jasno vidi u „naslovqavawu iimplicitnom namewivawu najpoznatijih zbirki.Tako je Peroova zbirka imala naslov Pri~e mojemajke guske, a kao autor bio je potpisan wegov de-vetnaestogodi{wi sin Pjer Darmankur [...] Prva inajva`nija zbirka bra}e Grim zvala se De~je i do-ma}e bajke, a i Vukovo svrstavawe gatki u ̀ enskepripovijetke ne mora obavezno biti rezultat me-hani~kog preno{ewa podele pesama na mu{ke iènske, ve} bi moglo ukazivati i na implicitnosme{tawe ove vrste usmene proze u ̀ enski/maj~in-ski/privatno-porodi~ni domen” (Pe{ikan Qu{ta-novi} 2009: 11).

„Mislim”, pisao je Andersen prijatequ Inge-manu 1843. godine, kada se ve} bio afirmisao kaobajkopisac, „da je dobro {to sam odlu~io da pi{embajke! Ono {to sam ranije izdavao bile su starebajke koje sam slu{ao kao dete i koje sam rado pri-~ao i prera|ivao na svoj na~in. Sad pri~am iz gla-ve, hvatam ideju za odrasle i pri~am je za decu,pamte}i da otac i mati ponekad tako|e slu{aju ida im treba dati hrane za razmi{qawe” (Vuji~i}2002: 281).

Svoje prve bajke Andersen je zaista ispri~aoonako kako se pri~aju u narodu, kako ih je jo{ kaode~ak slu{ao u rodnome Odenseu. Andersenovo po-lazi{te jeste stara usmena pri~a, me|utim, vrlobrzo on se prepu{ta stvarala~kom zanosu, neobuzda-noj ma{ti i strastvenoj qubavi ka inovacijama,4

{to je rezultiralo pro{irivawem granica usmenebajke do te mere „da se moramo pitati da li su we-gove ~uvene bajke stvarno bajke, uprkos tome {toih sam autor tako naziva, ili bi preciznije odre-|ewe za wih bilo pripovetka, fantasti~na pripo-vetka, ili ~ak, u pojedinim slu~ajevima, satiri~napripovetka nagla{eno alegorijskog karaktera. Po-nekad se za ovakve bajke koristi termin antibaj-ka” (Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 21).

Ipak, Andersenove pri~e se obi~no veoma uop-{teno odre|uju kao bajke, {to otvara {iroko po-dru~je mogu}ih zna~ewa ove re~i u opusu slavnogpisca. U nastojawu da defini{emo bajku kao kwi-èvni ànr i da odredimo elemente koji je ~ineposebnom u odnosu na ostale kwièvne vrste, nala-zimo se pred izuzetno sloènim zadatkom. Razli~i-te definicije isti~u razli~ite elemente koji sesmatraju su{tinskim za ànr.

Tako jedna grupa definicija kao diferencijal-ni element isti~e fantastiku, odnosno ~udesansvet bajke. Opisuju}i „ènske pripovijetke” VukKaraxi} kaè da su to „one u kojima se pripovije-daju kojekakva ~udesa {to ne moè biti” (Karaxi}1985: 58). Nada Milo{evi} \or|evi} bajku odre-|uje kao „narodnu pripovetku fantasti~ne sadrì-ne” (Milo{evi} \or|evi} 1984: 22). Za SneànuSamarxija bajka predstavqa „razvijenu, stilizova-nu pri~u fantasti~ne sadrìne, u ~iju se istini-tost ne veruje” (Samarxija 2011: 107). MirjanaDrndarski smatra bajku „narodnom pripovetkom u~ijem se sièu prepli}u stvarno i nestvarno”(Drndarski 1978: 7). Qiqana Pe{ikan Qu{tano-vi} isti~e ~udesnost kao osnovno svojstvo usmenebajke (Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 16).

Sa druge strane, Vladimir Prop [Vladimir Propp]i Maks Liti [Max Lüthi] poku{avaju da izveduànr bajke iz samih wenih osobina, sa teì{temna prou~avawu strukture i stila. „Specifi~nastruktura zajedno sa specifi~nim stilom, kako su

22

3 Vidi: Qu{tanovi} 2004: 731, Danojli} 2009: 53 i Marko-vi} 2009: 48–50.

4 Otvorenog uma ka novom i modernom, Andersen je me|u pr-vima putovao vozom i koristio prednosti foto-aparata, zahvaqu-ju}i ~emu danas imamo sa~uvan veliki broj pi{~evih portreta.

ih odredili ruski i {vajcarski folklorista, ~inebajku. No, prihvatawe Prop–Litijevog modela (struk-turno-stilskog) dopuwenog fantastikom kao bit-nim semanti~kim obele`jem ̀ anra jo{ uvek ne re-{ava problem kanonske bajke, zbog prisustva, zafolklor karakteristi~nih, prelaznih i me{anihànrova” (Radulovi} 2009: 6).

Teìmo odre|ewu kanonskog oblika usmene baj-ke zato {to se upravo kroz destrukciju kanonskihelemenata usmenog dela odvijala stilizacija àn-ra u pisanoj literaturi. Od samih po~etaka bele-èwa usmene bajke po~iwe udaqavawe od wene kom-pozicije, stila i zna~ewa. Autorska bajka tako po-~iwe da se razvija kao rezultat niza adaptacija,preoblikovawa i prilago|avawa usmene bajke vred-nosnom sistemu konkretne kulture (Pe{ikan Qu-{tanovi} 2009: 12). Jovan Qu{tanovi} smatra daje autorska bajka „kreacija pesni~ke individualno-sti, koja generi~ki ima vezu sa folklorom, ali tajodnos je u osnovi radikalniji, slobodniji, vi{epreina~iteqski nastrojen, nego one kreativne re-dakcije usmene bajke kakve provode, na primer,[arl Pero, bra}a Grim ili Vuk Karaxi}” (Qu-{tanovi} 2007: 78).

To je putawa kojom se Andersen kretao, ispoqa-vaju}i pritom i individualnu sklonost ka ̀ anrov-skom uslo`wavawu vlastitog dela. Wegove tekstoveodlikuje, pre svega, otvorena struktura koja dopu-{ta me{awe razli~itih stilova i oblika, kori-{}ewe raznorodne folklorne gra|e koje se ne ogra-ni~ava samo na bajku, ve} obuhvata i novelu, {aqi-vu pri~u, anegdotu, predawe. „Iako je usmena bajkanesumwivo dominantan izazov za tuma~ewe na~inauobli~ewa Andersenovih tekstova, prisustvo dru-gih usmenih proznih ànrova ipak jeste bitanstrukturalni element wegovog dela” ([aran~i}ûtura 2005: 24).

Andersenova bajka Carevo novo odelo, ~iji je od-nos prema usmenoj bajci, sa svim sli~nostima i ra-

zlikama koje iz tog odnosa proizilaze, predmet in-teresovawa ovog rada, nastala je kao obrada pozna-te {panske anegdote iz 14. veka. Pri~icu [ta sedogodilo jednom kraqu kome su tri varalice {ileodelo, iz zbornika Grof Lukanor, koji je iz razno-raznih izvora sakupio i objavio princ Don HuanManuel [Don Juan Manuel], danski pisac je ~itaou nema~kom prevodu, preuzev{i wen osnovni motivnevidqivog odela.5

Na{e istraìvawe polazi od prepoznavawa im-pulsa posredovanih iz bogatog fonda usmenog stva-rala{tva i otkrivawa na~ina na koje ih je Ander-sen transponovao u svom delu. Razmatrawe me|uod-nosa dva korpusa kwièvnih tekstova, usmenog ipisanog, jeste sam po sebi veoma sloèn zadatak,koji smo radi preglednosti i lak{e sistematiza-cije dobijenih rezultata podelili na izu~avawewegovih kqu~nih aspekata: likovi, vreme i pro-stor, razvoj radwe, stil, prisustvo/odsustvo ironi-je i satire. Metoda za koju smo se opredelili jesteuporedna analiza zasnovana na Propovim polazi-{tima i teorijskim izu~avawima iskazanim u dve-ma wegovim komplementarnim kwigama Morfolo-gija bajke i Istorijski koreni bajke i nekolikimposebnim kra}im studijama.

U tragawu za su{tinom bajke i wenom specifi~-no{}u Prop se koristio induktivnim metodom„strogog kontrastivnog izu~avawa i analize ~iwe-nica prema zakqu~cima zasnovanim na ~iwenica-ma” (Prop 1984: 18). On je izvr{io formalno-mo-tivsku tipologiju usmene bajke prema struktural-noj metodi. ̂ ini se posebno zanimqivim ustanovi-ti da li je i koliko je mogu}e Propove rezultateprimeniti i na autorsku bajku, odnosno, za nas je uovom radu od presudne va`nosti da utvrdimo moguli se na autorsku bajku primeniti uo~eni specifi-kumi vezani za usmenu bajku.

23

5 Vidi: http://www.surlalunefairytales.com/emperorclothes/notes.html

Likovi

Slobodno poigravawe ànrovskim mogu}nosti-ma bajke Andersen je ispoqio u oblikovawu liko-va u Carevom novom odelu. Osciliraju}i izme|u baj-ke, novele i {aqive pripovetke, na tananoj grani-ci izme|u izmi{qaja i zbiqe, pisac ne prestaje danas dovodi u nedoumicu kada je re~ o ta~nom àn-rovskom odre|ewu ovog dela.

Na osnovu pomnog prou~avawa ruskih narodnihbajki iz zbornika Afanasjeva, Prop je uo~io da uobiqu wihove raznovrsnosti postoje i neka stan-dardna ponavqawa. Ta se ponavqawa uglavnom za-snivaju na funkcijama koje junaci bajki treba daobave, dok raznovrsnost proizilazi iz velikog bro-ja likova koji se u bajkama pojavquju. Ustanoviv{iveliku slobodu6 narodnog pripoveda~a u izboru no-menklature i atributa7 likova kao promenqivihveli~ina bajke, Prop je izdvojio sedam tipova ko-ji se pojavquju u ruskim narodnim bajkama. To su:Junak, La`ni junak, Princeza ili Traèno lice,Po{iqalac, Protivnik ili [teto~ina, Darivalacili Snadbeva~ i Pomo}nik. Kao {to svaki lik imasebi svojstven delokrug, koji obuhvata razli~itefunkcije, tako ima i svoj na~in pojavqivawa, od-nosno, za svaki lik se primewuju posebni postup-ci ukqu~ivawa u radwu. Iako ima varirawa, ovapodela se, zakqu~uje Prop, moè smatrati normombajke. Kod Andersena pored mno{tva dodirnih ta-~aka postoje i jasna odstupawa od te norme, {tomoèmo proveriti jednostavnim upore|ivawem ti-pologije likova.

Carevo novo odelo pisac otvara re~enicom: „Premnogo godina ìvqa{e car koji je toliko voleonova rasko{na odela da je sav novac izdavao za ode-vawe.” U skladu sa poetikom usmene bajke Andersensa lako}om uvodi svog junaka u pripovedni tok. Vi-sok stepen stilizacije dopu{ta da se junak jedno-stavno prepozna bez predstavqawa vlastitim ime-nom, imenovawem najop{tijeg tipa (car) aktivirase skup (podrazumevanih) psihofizi~kih svojstavajunaka. „U {irem kontekstu tradicije svaki fanta-sti~ni lik ima svoju razvijenu ‘biografiju’, prepo-znatqiva obele`ja, aktivnosti usmerene premasmrtnicima. Podrazumevaju se okolnosti pojavqi-vawa onostranih i ~udnovatih bi}a, opasnost odkontakta i kr{ewe tabu-propisa. Ta znawa jedno-stavnim imenovawem pokre}e kaziva~ bajke i nemora svaki put iznova da opisuje vile, ve{tice,vampire, |avole, zmajeve, ale i divove (…) Sli~ansistem asocijacija aktivira se imenovawem likovakoji pripadaju realisti~kom kompleksu bajke” (Sa-marxija 2011: 139).

Nasuprot stabilnost carske pojave u bajkama,8 u{aqivoj pri~i je car mahom detronizovan kao ̀ r-tva sopstvene gluposti i sujete. Pribliàvawe Ca-revog novog odela modelu pripovetke otkriva se ve}u inicijalnoj formuli, koja najavquje atribucijubitnu za prirodu predstoje}eg sukoba. Analognomodelu usmene bajke, Andersenov car jeste neime-novana figura, me|utim ve} prvom re~enicom pi-sac otkriva samu su{tinu ovog lika. To je, naime,car „koji je toliko voleo nova rasko{na odela daje sav novac izdavao za odevawe.” Izrazitija moti-visanost junakovih postupaka9 nagla{ena je daqe

24

6 Narod se, me|utim, ne koristi previ{e tom slobodom, kao{to se ponavqaju funkcije ponavqaju se i likovi. Tu se obrazo-vao svojevrsni kanon – zmaj je tipi~na {teto~ina, baba Jaga jetipi~ni darivalac, Ivan je tipi~ni traìlac i sl. (Prop 1982:123).

7 Pod atributima Prop podrazumeva sveukupnost spoqa{wihosobina likova: wihov pol, uzrast, poloàj, spoqa{wost, os-obenost toga izgleda i sl. (Prop 1982: 94).

8 Car moè imati razli~ite uloge, ali tokom pripovedawaon sam se nikada ne mewa.

9 Ova osobina je u suprotnosti sa poetikom usmene bajke, gdeje „sve ra|eno prema ustaqenim principima. Po{to se ishodve} unapred zna, doga|aji su vrlo malo motivisani, a radwa te~ebez ikakvih digresija, onako kako se o~ekuje i kako je obi~ajda te~e. Koreni motivacije su, zna~i, izvan pripovetke, u obla-

isticawem da car „nije mislio na svoje vojnike”.Kao suvereni vladar car je, izme|u ostalog, zadu-èn i za bezbednost svoje zemqe. Naglasiv{i wego-vu potpunu nezainteresovanost za taj aspekt vlada-vine, Andersen suptilno podvla~i da sujeta i ta-{tina nisu jedine mane ovog vladara. „Nije mu bi-lo stalo ni do pozori{ta”, stoji u nastavku pri~e.Ako znamo da je pozori{te bilo Andersenova pr-va velika qubav, jasno je da je nedostatak intere-sovawa za pozori{nu umetnost pisac smatrao vred-nim prezira. Isto vaì i za carevu ravnodu{nostprema lovu. Kao predstavnik jedne zemqe, jednognaroda, vladar bi, po svoj prilici, trebalo da bude~ovek {irokog pogleda na svet, otvorenog duha iraznovrsnih interesovawa. Odsustvom tih osobinaAndersen plasti~no ocrtava portret i daje sasvimpreciznu, ~ak, moglo bi se re}i, psiholo{ki pro-dubqenu sliku cara kao malog ~oveka. Careva strastza obla~ewem deluje posebno apsurdno zato {touti~e na obavqawe wegovih osnovnih du`nosti:„@eleo je samo da pred qudima nosi stalno novaodela” i „kao {to se obi~no to vladaru kaè da jena ve}awu, tako se ovom caru govorilo da je u so-bi za obla~ewe.”

Prema Propovom odre|ewu junaci bajke mogu bi-ti dvojaki, junaci – traìoci i junaci – ̀ rtve. De-lokrug junaka pritom obuhvata slede}e funkcije:odlazak u potragu, reakciju na darivao~eve zahtevei svadbu. Prva funkcija, funkcija traèwa, karak-teristi~na je za junaka – traìoca, dok junak –`rtva ostvaruje preostale dve radwe. Budu}i isme-jan na kraju pri~e, Andersenov car bi, prema tome,odgovarao tipu junaka – `rtve, ali moramo imatiu vidu da pisac pojavu ovog lika na osoben na~inizme{ta iz kalupa usmene bajke, {to rezultirasvojevrsnom inverzijom junaka – `rtve, koji izvr-{ava drugu funkciju iz svog delokruga – reaguje na

darivao~eve zahteve, dok svadba kao funkcija pot-puno izostaje.

U Andersenovoj bajci nemamo traèno lice,10

po{iqaoca niti la`nog junaka, dok se kao protiv-nici, a ujedno i darivaoci pojavquju „dva prevaran-ta koji reko{e za sebe da su tka~i.” Varalice ilopovi su ina~e omiqeni internacionalno raspro-straweni likovi {aqivih novela i pri~a. U wimaje naj~e{}e seoski knez predstavqen kao lik u ap-surdnoj vlasti sopstvene gluposti, dok suprotna ka-rakterizacija podrazumeva visprenost i lukavstvokao tipsku crtu koja se vezuje za anonimne ili ime-novane junake {aqivih zapleta. Nijansirawem sfe-re protivnika Carevo novo odelo se i na ovom pla-nu prepli}e sa pripovednim vrstama za koje je Me-letinski naglasio da izlaze iz okvira ~udesnog,dok ih je Vuk odredio kao „mu{ke”, odnosno kao„one u kojima nema ~udesa nego ono {to se pripo-veda rekao bi ~ovjek da je zaista moglo biti” (Ka-raxi} 1985: 58). Bajci svojstven sukob izme|u vi{esile i smrtnika u noveli je naj~e{}e nadome{tensocijalnim razlikama ili dru{tvenim konvencija-ma.11 Protivnik se u toku radwe pojavquje dva pu-ta, prvi put iznenada, sa strane, dok drugi put ubajku ulazi kao na|eni lik, a wegov delokrug obu-hvata nano{ewe {tete, bitku i ostale oblike bor-be protiv junaka, kao i progawawe. Darivalac se ubajci sre}e slu~ajno, obuhvataju}i pritom pripre-mu preno{ewa i snadbevawe junaka ~arobnim sred-stvom. Posmatrano kroz vizuru inverzije i napu-{tawa granica modela usmene bajke, moglo bi se

25

sti op{tih normi koje vaè za odre|enu vrstu stvarala{tva“([uti} 1978: 120).

10 Ono je zameweno sa{ivenim odelom.11 „Veoma se pribliàvaju}i kazivawima o svakodnevnom

ìvotu, novelisti~ke obrade poprimaju raznolike poruke. Biloda samo zabavqaju, upozoravaju, sugeri{u ili isti~u pou~nost,zapleti i raspleti usmereni su iskqu~ivo ka me|uqudskim od-nosima. Vi{e sile izgubile su sopstvene mo}i, obredna stvar-nost je potisnuta, preina~ena ili poni{tena, kao {to se i fan-tasti~ni elementi i vi{ezna~nost podre|uju dinamici preokre-ta i osobinama qudi“ (Samarxija 2011: 199).

re}i da tka~i – prevaranti u Carevom novom odelusaìmaju ova dva delokruga. Paralelu povla~imoizme|u funkcije nano{ewa {tete i wihove sposob-nosti da izvedu prevaru, kao i izme|u darivao~evihfunkcija i ~ina predaje, uslovno re~eno, ~udotvor-nog odela.

ûdotvorni pomo}nik ili sredstvo, ukoliko jepredmet ili osobina u pitawu, u usmenoj bajci seuvodi kao poklon i obuhvata pet funkcija: preme-{tawe junaka kroz prostor, otklawawe nevoqe ilinedostatka, spasavawe od potere, re{avawe te{kihzadataka i junakovo preobraàvawe. Tkanina za ko-ju je u Andersenovoj bajci re~eno da „sem neobi~-nih boja i {ara” ima i naro~itu osobinu da je„odelo od we na~iweno nevidqivo za svakoga ko ni-je pogodovao za slu`bu koju je vr{io ili je pak ne-iskazano bio glup” – funkcioni{e kao inverzija~arobnog sredstva. Lakomisleno zakqu~iv{i da jeto „odista lepo odelo” i da }e pomo}u wega mo}ida razlikuje mudre od glupih, te da utvrdi koji qu-di u carstvu nisu pogodni za mesto koje zauzimaju,car postaje `rtva prevarnog predloga.

Isticawe omiqene opozicije u folklornomfondu, koja sve qude jednostavno deli na pametnei glupe, kao i ~iwenica da prevarena strana pri-hvata postojawe ~uda zdravo za gotovo – otkrivasloènu mreù prepletaja i dijaloga danskog pi-sca sa folklornim nasle|em. Istovremeno, napu-{tawe ànrovskog kanona usmene bajke i wegovoprodubqivawe Andersen ostvaruje preciznijim ocr-tavawem psiholo{kih stawa junaka i modernim teh-nikama pripovedawa, me|u kojima se u Carevom no-vom odelu isti~u bogati i razotkrivaju}i unutra-{wi monolozi. To je ne{to {to bajkama nije svoj-stveno i utoliko predstavqa zna~ajnu inovaciju.12

Andersen tako unutra{wim psiholo{kim razlozi-ma motivi{e carevo oklevawe da vidi ~udesnu tka-ninu: „Oseti se malo nelagodno na pomisao da ~o-vek glup ili nesposoban za svoje zvawe ni{ta nemoè videti; iako je verovao da se za sebe ne mo-ra bojati, on re{i ipak da je boqe prvo da po{aqenekog drugog da izvidi kako stvari stoje.” Car re-{i da po{aqe svog „~estitog starog ministra”, ko-ji je ~ovek razuman i dobro obavqa svoju du`nost.Kada se carev izaslanik suo~i sa praznim razbo-jem, pisac daje wegov unutra{wi monolog: „Zar samja glup? Na to nikad nisam pomi{qao, i niko nesme za to da sazna. Zar nisam dorastao za svoju du-`nost? Ne, to nije mogu}e.” Na sli~an na~in pre-ispituje se i drugi po{teni ~inovnik koji tako|eni{ta nije mogao da vidi: „Glup nisam! Prema to-me, zna~i da nisam dorastao za svoj visoki polo-àj? Vidi{, molim te!” Ministar i ~inovnik po-javquju se u ulogama vezivnih likova, a kulminacijase ostvaruje carevim unutra{wim monologom:„[ta?! Ja ni{ta ne vidim! Pa to je stra{no! Ta,vaqda ja nisam glup? Ili nisam sposoban da budemcar? To bi bilo najstra{nije {to bi moglo da mise desi!” Monolog slika li~nost cara, wegovo re-alno sagledavawe sopstvenog stawa svesti, slabostii su{tinskog nesamopouzdawa. Unutra{wa preispi-tivawa junaka Andersen ostvaruje modernom tehni-kom pripovedawa i to nesumwivo odvaja Carevo no-vo odelo od diskursa usmene bajke.

[arada se nastavqa nizawem hvalospeva i sve-op{tim odu{evqewem najlep{im od svih dotada-{wih carevih odela. „Niko ne htede da prizna dani{ta ne vidi, jer bi se tada pokazalo da nije dora-stao svojoj du`nosti ili da je glup.” Kaù da je teku korekturi pisac dodao sada ve} ~uveno: „Pa on jego!” Vuji~i} smatra da je ova dopuna u korekturi

26

12 O tome moèmo pro~itati slede}e: „bajke su gra|ene poprincipu dobro–zlo bez kakvog psihologizirawa“ (Drndarski1978: 10), „likovi usmene bajke li{eni su unutra{we razvojnelinije i motivisani i karakterisani prevashodno vlastitim de-lawem“ (Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 18) i „bajka nema psiholo-

{ke inercije, junak ne zna za kolebawe, {to re{i, to i u~ini,smisli i po|e. Sve odluke junaka su tako|e brze i sprovode sebez dugog razmi{qawa“ (Liha~ov [Liha~ov] 1978: 63).

bila onaj posledwi potez perom kojim veliki umet-nik od svoga dobrog dela stvara remek-delo (Vuji-~i} 2002: 284). Kontrastna slika, saop{tewe dete-ta da je car nag, govori ne samo o fizi~kom izgle-du, ve} i o duhovnoj ogoqenosti li~nosti (Smiq-kovi} 2005: 80).

Posebno je zanimqivo zapaàwe Zorice Man-~i}, koja se bavila upore|ivawem prevoda Ander-senovih bajki, da izvorno nagi car u verziji s kra-ja {ezdesetih godina 20. veka vi{e ne paradira nag,ve} u dowem rubqu. Da li iz pedago{kih razloga,pita se autorka (Man~i} 2005: 96). To bi svakakomoglo biti razlog, a mo`da je i kori{}ewe bajkeza slikovnicu unelo ovu promenu.

Jovan Qu{tanovi} smatra da je kwièvnost zadecu nastala prevashodno iz vaspitnih potreba.Me|utim „iako je izrazita vaspitna tendencija ukwièvnosti obi~no kontraproduktivna, poricatipravo kwièvnosti da sadrì i pouku, kao i pra-vo ~itaocu da je uo~i i primi, bio bi normativi-zam kao i svaki drugi” (Qu{tanovi} 2004: 26–28).

De~je razotkrivawe pravog stawa stvari u An-dersenovoj bajci sadrì i vaspitnu i obrazovnufunkciju, ali su to zna~ewa koja „ne bodu o~i” ne-go bivaju vi{e naslu}ivana i pretpostavqana. „Ta-ko se suo~avamo sa jednom vrstom diskretnije, sup-tilnije, implicitnije, pedago{ke funkcije kwi-èvnog dela, koja se ostvaruje samo kao jedna od mo-gu}nosti teksta i wegovog odnosa s kontekstom”(Qu{tanovi} 2004: 80–81).

Vreme i prostor

„U savremenom prou~avawu kwièvnosti razma-trawe vremena i prostora obi~no se vezuje za Bah-tinov pojam hronotopa. Mada se prema Bahtinu hro-notop odnosi prvenstveno na prou~avawe romana,istraìvawa su pokazala primenqivost pojma i u

drugim sferama kulture. I u bajkama se sre}e ta-kva povezanost vremena i prostora, hronotop u pra-vom smislu re~i” (Radulovi} 2009: 21).

Kreiraju}i kategorije umetni~kog prostora ivremena u Carevom novom odelu Andersen je umno-gome ostao dosledan ànrovskim konvencijama us-mene bajke. Pri~u otpo~iwe u stilu usmene bajkeinicijalnom formulom: „Pre mnogo godina ̀ ivqa-{e car [...]” Uvod, dakle, na prvi pogled ima svekarakteristike usmenog modela – otvara horizonto~ekivawa i najavquje bitne sièjne i ànrovskejedinice (daleka pro{lost, apstraktnost prostora,distanca u odnosu na ispripovedana zbivawa). Od-mak i novinu prime}ujemo, me|utim, ve} u narednojre~enici, u kojoj nam pisac bliè odre|uje carevuli~nost te specifi~nim, usmenoj bajci nesvojstve-nim, postupkom retardacije usporava radwu. Sa po-javom dva prevaranta koji „jednoga dana” stigo{e ugrad vreme kao da ponovo „ulazi u tradicionalniritual skaske” (Liha~ov 1978: 56–68). Posebno jeinteresantna upotreba semanti~ki bogatih vremen-skih odse~aka kao {to je, na primer, no}. No} jenajistaknutiji vremenski odeqak u bajkama, tada sede{avaju mnoge zna~ajne epizode. Dok dan pripadaqudima, no} pripada natprirodnim bi}ima (Radu-lovi} 2009: 24). To je opasno, neure|eno vreme,trenutak kada se otvara kapija, prolaz izme|u ovogi onog sveta, i ostavqa prostor za kretawe demon-skih sila. Prevaranti – tka~i u Andersenovoj baj-ci rade ~esto „do pozno u no}”, ~ime se isti~e wi-hova mra~na strana i pripadnost svetu s one stranerealnosti, ukoliko pod realno{}u razumemo lago-dan ìvot na carskom dvoru. Koriste}i formuleza ozna~avawe protoka vremena poput „jednoga da-na”, „posle ovoga”, „uskoro” i „celu no} uo~i da-na” – Andersen pokazuje svoje veliko poznavawe us-menog fonda i wegovih konvencija. On vreme ra~u-na od jedne epizode do druge. Razlika je u tome {tokod Andersena prekid u vremenu ne predstavqa

27

ujedno i pauzu u razvijawu sièa. Radwa te~e i dokcar, ~estiti ministar ili po{teni ~inovnik pre-biraju u svojim glavama {ta im je ~initi i kakopostupiti u odre|enim situacijama.

Kao {to se moè govoriti o semanti~kom zna-~ewu pojedinih vremenskih odse~aka u bajci, istotako se u okviru razmatrawa kategorije prostoramogu primetiti pojedina mesta koja su posebno is-taknuta, semanti~ki obeleèna. Dvor i grad su ta-kvi prostori. Posebno se „grad u bajkama ~esto po-miwe. On se nalazi na jednoj od etapa junakovog pu-ta. U wemu je objekt junakove potrage i ̀ eqe – kra-qevska k}i i presto. Grad je predstavqen i kaodvor, sa istaknutim figurama vladara i wegovek}erke, {to donekle podse}a na sredwovekovnegradove-tvr|ave. Zanimqivo je da se vladarevaoblast ~esto ozna~ava kao grad, a nekad kao car-stvo. Naj~e{}e je grad povezan s qudskim bi}ima,~ak i kada se nalazi u drugom carstvu. U sièjnompogledu s gradom su ~esto povezani i zadaci – odonih koje zadaje gospodar grada zbog svadbe, do no-}ewa u gradu kad dolaze demonske sile” (Radulovi}2009: 34–40). Sve navedeno se, prevashodno, odnosina model usmene bajke, te jednostavnim upore|iva-wem sa Carevim novim odelom, gde se radwa odvijadelom na carskom dvoru, a delom na ulicama grada,otkrivamo sli~nost na planu strukturirawa pro-stora. Opis mesta de{avawa radwe u Andersenovojbajci gotovo potpuno izostaje. Jedino {to sazna-jemo jeste da je u gradu u kome je ìveo car bilo„veoma veselo”, pa i ovo odgovara stilu usmene baj-ke. Zanimqivo je da u usmenim bajkama prostor ni-je strogo ome|en, {to je uslovqeno postojawem ve-like daqine,13 {to nije slu~aj i sa autorskom baj-kom, koja poput Carevog novog odela moè biti sme-{tena u krajwe suènom fizi~kom prostoru, kao i

u prostoru svesti glavnih junaka (Ja{ovi} 2005:23).

Razvoj radwe

Strukturalisti~kim pristupom u prou~avawuusmene bajke, koji je izloìo u svom kapitalnomdelu Morfologija bajke, Prop je ozna~io prekret-nicu u prou~avawu te pripovedne vrste. Smatraju}ida o poreklu bilo kakve pojave moèmo govorititek po{to se ta pojava opi{e, Prop jasno isti~eda pre nego {to postavimo pitawe „Otkuda bajkapoti~e?” treba da prona|emo odgovor na pitawe„[ta je bajka?”

U studiji Folklor i stvarnost Prop, izme|uostalog, obja{wava: „Me|u mnogim vrstama narod-nih pripovedaka prirodno se izdvajaju bajke [skazkivol{ebnыe]. Re~ ‘~arobne’ [vol{ebnыe] je sasvimuslovna oznaka te vrste pripovedaka, jer ~arobnostmogu sadràti i druge wihove vrste, u kojima ta-ko|e deluju fantasti~ni likovi i odigravaju se do-ga|aji nemogu}ni u ìvotu. Bajke se ne izdvajajuobele`jem ~arobnosti ili ~udesnog, nego sasvim ja-snom kompozicijom, svojim strukturalnim obele`-jima, svojom, da tako kaèm, sintaksom, koja se mo-è sasvim ta~no nau~no utvrditi.” Odnosno, bajkeimaju „sasvim naro~itu strukturu, koja se ose}a od-mah i koja odre|uje vrstu, iako toga nismo ni sve-sni” (Prop 1982: 13). Upravo postojanost struktu-re bajki omogu}uje da se dâ wihova definicija:„Bajka je pri~a izgra|ena pravilnim nizawem funk-cija u raznim vidovima, uz odsustvo nekih od wihza svaku pri~u i uz ponavqawe drugih” (Prop 1982:108).

Izvr{iti pravilnu analizu bajke, me|utim, ni-je uvek lako. Stvar se komplikuje time {to svako-jaki spoqa{wi uticaji mewaju, a nekad i razarajubajku. ̂ im iza|emo van okvira usmene bajke, nastaju

28

13 Objekat traèwa u bajci se obi~no nalazi u „drugom“carstvu koje moè biti ili veoma daleko po horizontali, iliveoma visoko/duboko po vertikali (Vidi: Prop 1982: 57).

komplikacije. Ono {to nas prevashodno interesu-je jeste pitawe poseduje li Andersenova bajka Care-vo novo odelo sve morfostilisti~ke karakteristi-ke narodnih bajki po Propovoj teoriji, {to podra-zumeva jedinstvenu strukturu, identi~ne funkcijenosilaca radwe i kompozicionu shemu.

Morfolo{ki gledano „bajkom se moè nazvatisvaki razvitak od nano{ewa {tete ili nedostat-ka, preko me|ufunkcija ka svadbi ili drugim funk-cijama upotrebqenim kao rasplet (nagrada, plenili uop{te otklawawe nevoqe, spasavawe od pote-re itd.)” (Prop 1982: 100). Takav razvitak Prop jenazvao tok. Dok usmena bajka moè imati i vi{etokova (svako novo nano{ewe {tete, svaki nov ne-dostatak pokre}e i novi tok zbivawa), „autorskabajka teì ve}oj kompozicionoj koherenciji. Wenakompozicija je uveliko podvrgnuta zahtevima mo-derne pripovetke, u kojoj je radwa zaokruèna, sve-dena na jedan motivski niz, i teì jedinstvenomrazre{ewu” (Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 20). Ca-revo novo odelo u tom smislu pokazuje jasno odstu-pawe od folklornog modela. Pregledom funkcijanastoja}emo da utvrdimo u kojoj meri wihovo prisu-stvo ili odsustvo u Andersenovoj bajci obrazujesistem razli~it od rasprostrawenog i stabilnogsistema usmene bajke.

Bajka obi~no po~iwe nekom po~etnom situaci-jom koja ukazuje na junake, vreme i mesto zbivawa,na idealno stawe pre wegovog naru{avawa i prem-da sama po sebi nije funkcija, ipak predstavqa va-àn morfolo{ki element. Uvod u Carevo novo ode-lo svojevrsna je modifikacija sa teì{tem na ka-rakterizaciji samog junaka, ali bitnije razlike uodnosu na folklorni obrazac nema: „Pre mnogo go-dina ìvqa{e car koji je toliko voleo nova ra-sko{na odela da je sav novac izdavao za odevawe.Nije mislio na svoje vojnike, nije mu bilo staloni do pozori{ta niti do lova, èleo je samo dapred qudima nosi stalno nova odela. Za svaki ~as

u toku dana imao je drugo odelo. I kao {to se obi-~no to vladaru kaè da je na ve}awu, tako se ovomcaru govorilo: ‘Car je u sobi za obla~ewe!’”

Odmah posle po~etne situacije, Andersen u pri-~u uvodi likove prevaranata „koji za sebe reko{eda su tka~i i da mogu da izatkaju najboqe materija-le o kakvima moè samo da se sawa. Sem neobi~nihboja i {ara, ova se tkanina odlikovala time {toje odelo od we na~iweno imalo tu osobinu da je ne-vidqivo za svakoga ko nije pogodovao za slu`bu ko-ju je vr{io ili je pak neiskazano bio glup.” Izo-stavqawem funkcije udaqavawa, zatim zabrane iwenog kr{ewa, raspitivawa i odavawa, prelazi sena funkciju naslovqenu kao podvala, a potom i nawen parwak u vidu sau~esni{tva, {to prepoznaje-mo u carevoj ̀ eqi da do|e u posed ~udotvorne tka-nine i u wegovom davawu prevarantima „unapredmnogo novca kako bi mogli da otpo~nu posao.” Toje ujedno i funkcija ozna~ena kao nedostatak (dvo-struko morfolo{ko zna~ewe iste funkcije), odno-sno po~etak zapleta bajke.

Klasi~nog uvo|ewa junaka u pri~u u Carevom no-vom odelu nema, kao {to nema ni wegovog odlaskana put, za usmenu bajku, ina~e, veoma bitnog i va-`nog elementa, jer wena struktura, pre svega, za-hteva da junak po svaku cenu napusti ku}u i otisnese u avanturu. „U narodnoj bajci je ~ista i ustrem-qena linija toka radwe jedna od wezinih najvi{ihvrednosti. Junak kre}e {irokim cestama u dalekacarstva, sam i izoliran; on igraju}i se polazi udaleke prostore, no wegovo kretawe nije proizvoq-no, ono je odre|eno formom bajke” (Bo{kovi} Stulli1978: 85).

Na ovom mestu u bajci bi na scenu stupio dari-valac ili snadbeva~, ~ija je uloga da raznoraznimproverama pripremi teren za snadbevawe junaka ~a-robnim sredstvom. Shvatimo li ~udotvornu tkani-nu kao ~arobno sredstvo (sam car predo~eno mu ne-verovatno svojstvo materijala prihvata zdravo za

29

gotovo), onda i posetu tka~ima najpre „~estitog,starog ministra”, zatim „po{tenog ~inovnika”, anaposletku i samog cara moèmo protuma~iti kaosvojevrsno testirawe junaka. Postupak utrostru~a-vawa koji je primewen smatra se omiqenim u kom-poziciji bajke. Ponavqaju se ne samo reakcije neve-rice i straha prilikom posete tka~ima da bi seocenilo kako posao napreduje, ve} i pitawa kojaprevaranti veoma lukavo postavqaju: „nije li uzo-rak lep i boja predivna?” – nagla{avaju}i pritomta~an naziv boje i crte` {ara.

Andersen potom naro~ito isti~e kako „celu no}uo~i dana kad je trebalo da se odrì sve~ana po-vorka, prevaranti nisu spavali nego su {ili kraj{esnaest i vi{e upaqenih sve}a.” îtav pasus ukojem se opisuje wihova tobo`wa ̀ urba „da na vre-me dovr{e carevo novo odelo” ne odgovara nijed-noj od funkcija koje je Prop izdvojio kao osnovne,sastavne elemente ruskih narodnih bajki.

Trenutak predaje odela caru uz napomenu da je„sve lako kao pau~ina. I tako tanko da se na telune ose}a. Ali u tome i jeste prava vrednost togaodela!” tuma~imo kao sticawe, dobijawe ~arobnogsredstva, koje dodu{e ne obavqa nijednu od pet po-mo}ni~kih funkcija, zbog toga {to i nije ~arobnosredstvo u pravom smilu te re~i. Ono ne preme{tajunaka u prostoru, ne bori se umesto wega i sl., jersu to sve radwe koje u Andersenovoj bajci izostajukao potpuno nebitne za tok same pri~e.

U pore|ewu sa usmenom bajkom u Carevom novomodelu preska~u se funkcije progawawa, potere, spa-savawa, dolaska inkognito, neosnovanih zahteva,te{kih zadataka i wihovih re{avawa, pa sve doprepoznavawa, gde }emo se zaustaviti i obratitipa`wu na funkciju pod rednim brojem dvadest osam– razotkrivawe. Stupaju}i u povorci pod veli~an-stvenim baldahinom, dok je sav svet odu{evqeno uz-vikivao: „Boè, kako je divno to carevo novo ode-lo! Stoji mu kao saliveno!” – car biva kona~no raz-

otkriven. Niko, zapravo, nije smeo da prizna da ni-{ta ne vidi sve dok neko dete nije povikalo: „Gle-dajte, pa on je go!” Postupkom gradacije u raspletuAndersen je maestralno prikazao promenu svestiokupqenih. Posle dirqivo iskrenog: „Pa on je go!”polako se po~elo {iriti {apatom: „On je go! Ne-ko malo dete kaè da je car go!”, da bi na kraju ceonarod povikao kako car nema ni{ta na sebi. De-tiwa ~istota i nevinost posmatrawa sveta poslu-ìla je kao pokreta~ kona~nog razotkrivawa pre-vare, {to se pretvorilo u jednoglasno „On je go!”

Najjasnije odvajawe od ̀ anrovskog kanona bajkeAndersen je ostvario na samom kraju svoje pri~e.Posledwi pasus ujedno je i razgradwa sre}nog kra-ja bajke: „I caru bi nelagodno jer se i wemu samom~iwa{e da su wegovi podanici u pravu, ali pomi-sli u sebi: ‘Moram izdràti u sve~anoj povorci dokraja.’ Pa se uspravi i nastavi da kora~a jo{ do-stojanstvenije, a za wim i wegovi komornici ~vr-sto drè}i skute wegovog novog odela koje nije nipostojalo.” Problematizovawe zavr{etka bajke,finalne formule koja funkcioni{e i kao jasniànrovski signal osobenost je iskqu~ivo autorskebajke.

Stil

Posle upore|ivawa strukturalnih obele`ja us-mene i Andersenove bajke, ostaje nam da se pozaba-vimo wihovim stilskim karakteristikama.14 Istra-ìvawe {vajcarskog nau~nika Litija, koji je sveo-buhvatno prou~io fenomen evropske bajke sa poseb-nim teì{tem na izu~avawu stila, smatra se jed-nim od nau~no relevantnijih u pomenutoj oblasti.

30

14 Sloènost stila kao fenomena uo~avamo u krajnostimana koje nailazimo pri prvom koraku wegovog definisawa. Pre-ma jednom shvatawu stil je neizbe`na odlika kwièvnosti, dokga suprotno shvatawe tuma~i kao iluziju koje se treba oslobo-diti.

Kao stilske osobenosti usmene bajke Liti je izdvo-jio: jednodimenzionalnost, nedostatak dubinske per-spektive, apstraktnost, izoluju}i stil i sublimniodraz sveta. Usmena bajka pokazuje u svojim ma{to-vitim motivima veliku disciplinu i po{tovawetradicije; slike su joj plod rada generacija pripo-veda~a, impresivne ve} po onome {to sugeriraju(Bo{kovi} Stulli 1978: 85). Stil joj je uop{ten, ap-straktan, formulativan, a karakteri{u ga postup-ci poput paralelizama, utrostru~avawa i u~estalihdijaloga (Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 17).

Kao veliki esteta Andersen je mnogo polagao naop{ti utisak svojih pri~a, svestan da ih ~itaociponekad percipiraju bez udubqivawa u slojevitostporuka koje tekst nosi. Za razliku od pripoveda~akoji su svesno pripovedali u duhu narodne tradi-cije, Andersen je balansirao izme|u nastojawa dakroz svoje tekstove provu~e crtu sna`no individu-alnog i te`we da se ne odvoji u potpunosti odusmenog kazivawa.

Carevo novo odelo odlikuje se ìvim i sliko-vitim pripovedawem, kao i neverovatnom sposobno-{}u da se tekst detaqem u~ini stvarnim, bliskimi razumqivim. Ni~eg suvi{nog nema. Jezik je uovom delu majstorski izveden, sa elementima tradi-cijskog nasle|a. Dominiraju aorist i imperfekatkao pro{lo svr{eno/nesvr{eno vreme. Carevo no-vo odelo tako po~iwe ustaqenim stilisti~kim po-stupkom sa obaveznim glagolom u pro{lom vremenu:„Pre mnogo godina ìvqa{e car. [...]” i daqe senastavqa u istom maniru upotrebom oblika kao{to su: beja{e, stigo{e, postavi{e, sednu{e, za-traì{e, pokazivahu, pri~ahu, mi{qahu i sl. Upo-trebom oblika (narativnog) imperfekta i aorista,~ime se radwa iz pro{losti iskazuje kao da se de-{ava u trenutku govora, sti~e se utisak kao da jesve u kretawu, tu pred na{im o~ima.15

Deskripcija prirode u ovoj Andersenovoj bajcipotpuno izostaje, kao, uostalom, i opisivawe mestade{avawa radwe. Jedino {to saznajemo jeste da jeu gradu u kome je ìveo car bilo „veoma veselo”,{to tako|e odgovara stilu usmene bajke.

Za Andersenovo pri~awe nije karakteristi~noni nagomilavawe epiteta. Ako ima epiteta, oni suu atributivnoj funkciji: „nova rasko{na odela”,„veliki grad”, „najboqi materijali”, „neobi~neboje i {are”, „neiskazano glup”, „odista lepo ode-lo”, „mnogo novca”, „najskupqa svila”, „naj~istijezlato” i sl.

Ono {to prepoznajemo kao nasle|e tradicional-nog jeste i postupak utrostru~avawa, ina~e omiqenu kompoziciji bajke.16 Car najpre {aqe u izvid-nicu dva svoja ~estita podanika, koji ne uspevajuda vide odelo, da bi tre}i put oti{ao on li~no.Za razliku od o~ekivanog u usmenoj bajci, gde bi uskladu sa poetikom pripovedawa posle dva negativ-na ishoda usledio tre}i pozitivan, kod Andersenaimamo jasno odstupawe u smislu da se careva pose-ta tka~ima ne razlikuje od prethodnih koje su na-~inili ministar i ~inovnik.

Andersen svesno ~uva neke odlike usmenog sti-la kao {to je upotreba glagola u pro{lom vremenu,postupnost u re|awu detaqa, odsustvo deskripcijei u~estalost dijaloga. Specifi~nost sadrìne izna~ewa koje otkrivamo u Carevom novom odelu, me-|utim, ~ini ovo podudarawe gotovo parodijskim.

31

15 Naravno, ovaj segment analize je uslovan, polazi od pret-postavke da prevod dosledno prenosi duh originala.

16 „Utrajati se mogu pojedini detaqi atributivnog karakte-ra, pojedine funkcije, parovi funkcija, grupe funkcija i ~i-tavi tokovi. Ponavqawe moè biti ili ravnomerno (tri zadat-ka, tri godine sluèwa) ili ponavqawe prouzrokuje gradaciju(tre}i zadatak je najteì, tre}a borba najstra{nija) ili se,pak, dva puta daje negativan rezultat, a jednom pozitivan“ (Prop1982: 80).

Prisustvo/odsustvo ironije i satire

Andersenov kwièvni opus u velikoj meri jeobeleèn wegovom neobi~nom i nadasve bajkovitomìvotnom pri~om. Moglo bi se re}i da je celowegovo delo svojevrsna „igra autobiografije ifikcije” (Qu{tanovi} 2004: 69). Inspiri{u}i seposmatrawem sveta oko sebe, otkrivawem da se sva-ki detaq stvarnosti moè uobli~iti u pri~u, pi-sac je zabeleìo: „Uzimam ̀ ivot i stvaram od we-ga bajku.”17

Ponesen upravo Andersenovim majstorstvom pri-kazivawa samih su{tina ìvota, Pol Azar [PaulHazard] velikog Danca progla{ava kraqem bajki padodaje: „On je kraq jer je znao uneti u mali okvirpri~e sve bogatstvo sveta” (Vukovi} 2005: 65). Mibismo ovde dodali i to da je Andersen, pre svega,kraq autorske bajke, {to se pored svega navedenogi obrazloènog u prethodnim poglavqima o~itujei u konstataciji da su wegove pri~e, posmatraneovde na konkretnom primeru teksta Carevo novoodelo, prilago|ene autorovoj savremenosti i vred-nosnom sistemu wegove kulture, {to unekoliko od-stupa od poetike usmene bajke, koja svojim zna~ewi-ma doseè svojevrsne antropolo{ke praosnove, ono{to je zajedni~ko razli~itim kulturama, civili-zacijama, epohama (Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 17).

Dok je svet usmene bajke „su{tinski obeleèntemeqnom opozicijom sveto – profano i te`womda se taj odnos uspostavi i odràva ‘kako treba’”(Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 13), autorska bajkauzima slobodu da ozbiqan sadràj bajke kontami-nira humorom, da ga parodira, da ga ne samo degra-dira nego i razgra|uje (Qu{tanovi} 2004: 24). Mo-è se slobodno re}i da je Andersenova transfor-macija ̀ anra bajke bila motivisana te`wom da seizrazi slika sveta koja nije sadràna u tradicio-

nalnoj usmenoj bajci. „[...] bajka i pri~a u wegovojruci postala je ogledalo u kojem su se mogli ogle-dati qudi svih narodnih slojeva i upoznati svojìvot, jer ga je Andersen poznavao u svim oblici-ma, od najgore bede do najvi{e lepote”, rekao je po-znati danski kriti~ar Svend Norild [Svend No-rild] (Ristanovi} 2005: 69).

Antiutopijska slika sveta koju zapo~iwe u Ca-revom novom odelu ima ulogu da ismeje qudsku glu-post, ta{tinu i apsolutisti~ku vlast, te izvitope-ren ukus i kriterijume vrednosti aristokratskogsveta. To je majstorski izvedena alegorija qudskeopsednutosti poloàjem u dru{tvu, alegorija stra-ha od neprihva}enosti, nesamopouzdawa, qudskihslabosti uop{te.

Andersenov humorni, komi~ni, ironi~no-sati-ri~ni pogled na svet, osim toga {to ima zabavni,smehotvorni karakter, funkcioni{e i kao sred-stvo kritike, bunta ili odbrane od nesavr{ene re-alnosti. [iroki raspon wegovog smeha proteè seod dobro}udnog humora i blage ironije do smele io{tre satiri~ne osude qudskih mana i negativnihpojava u dru{tvu (Seqa~ki 2005: 4348).

Andersen u Carevom novom odelu otvara {irokprostor za ironi~no i satiri~no komentarisaweizloènog doga|aja. Od prve re~enice suptilnoprovla~e}i satiri~nu nit, pisac na podrugqiv iduhovit na~in izraàva o{tru osudu jednog dru-{tva i wegovih slabosti. Elemente humornog An-dersen ostvaruje preplitawem komike situacije iverbalne komike koju prepoznajemo u ve{to vo|e-nim svedenim dijalozima dva prevaranta sa caremi wegovim izaslanicima. „Zar nije divna tkanina?(...) No, zar nam ni{ta ne}ete kazati?” pitawa sukoja tka~i svesno postavqaju, ra~unaju}i na dve ve-like slabosti qudske – sujetu i ta{tinu. Suo~enisa praznim razbojima, car i wegova svita reagujuuzvicima divqewa: „Oh, to je sjajno, upravo prekra-sno! Kakve {are, kakve boje! Magnifique! ̂ udesno!

32

17 Zapaàwe izneseno u Pesni~kom bazaru, zanimqivom{tivu inspirisanom putovawem balkanskim zemqama.

Excellent!” ̂ inom obla~ewa ~udotvornog odela ca-rev poloàj postaje posebno komi~an jer re~i hva-le kojim ga obasipaju on shvata doslovno i doì-vqava kao kona~nu potvrdu i afirmaciju, iako ~i-tava situacija ne odgovara realnim okolnostima.Kona~nim razotkrivawem pravog stawa stvari krozde~je iskreno: „Pa on je go!” i carevom odlukom daunato~ svemu nastavi da kora~a dostojanstveno, An-dersenova satiri~na parodija prelazi u apsurd izra-àvaju}i na taj na~in pi{~ev stav prema prikaza-noj stvarnosti, prema deformacijama dru{tvenimi moralnim.

Rezime

Razmatrawe Andersenove bajke Carevo novo ode-lo u odnosu prema usmenoj bajci, sa svim sli~nosti-ma i razlikama koje iz tog odnosa proizilaze, do-velo nas je do slede}ih konstatacija:

Oblikuju}i likove Andersen stvara sloènumreù prepletaja i dijaloga sa usmenom bajkom, alise u mnogim, kqu~nim segmentima svog pripovedawaodvaja od wene poetike. Wegovi su junaci analognousmenom modelu neimenovani, odnosno imenovanisu odrednicom op{teg tipa (car, ministar, ~inov-nik, prevaranti), ali je primetna razvijenija ka-rakterizacija junaka, {to Andersen ostvaruje opi-som psiholo{kih stawa i modernim tehnikama pri-povedawa, me|u kojima se posebno isti~u bogati irazotkrivaju}i unutra{wi monolozi.

Ispituju}i kompozicione zakonitosti bajke po-sebno smo se bavili kategorijama vremena i pro-stora, ustanoviv{i da se u tim segmentima Ander-sen ponajmawe odvojio od usmenog modela. RadwaCarevog novog odela odvija se neodre|eno u pro{lo-sti. Nije prisutno, dakle, za autorsku bajku speci-fi~no konkretizovawe istorijskim situirawem ilipovezivawem sa modernom svakida{wicom. Proti-

cawe vremena tako|e je obeleèno ustaqenim for-mulama. Izostaje deskripcija prostora, kao i we-gova istorijsko-geografska lokalizacija. Pomiwuse jedino dvor i grad, siroma{ni, pritom, folk-loru svojstvenim semanti~kim zna~ewem.

Uporednom analizom razvoja radwe ustanovqenoje bitnije odstupawe od kompozicione sheme koju jeProp izneo u Morfologiji bajke. Najjasnije odvaja-we od ànrovskog kanona Andersen je ostvario nasamom kraju bajke. Problematizovawe sre}nog zavr-{etka zna~ajna je inovacija u odnosu folklornimodel.

Ispitivawe stilskih osobenosti pokazalo je dajezik i stil, kao varijabilni elementi bajke, pred-stavqaju podru~je slobodne kreacije. U skladu satim, Andersen je pokazao svoju inventivnost uno-se}i u wih crtu sna`no individualnog, ali ne odva-jaju}i se u potpunosti od usmenog kazivawa.

U posledwem poglavqu razmotrali smo satiri-~no-ironi~ni podtekst Carevog novog odela, koji,osim {to ima zabavni, smehotvorni karakter, funk-cioni{e i kao sredstvo dru{tvene kritike. Za ra-zliku od usmene bajke, koja arhetipskim zna~ewimaotkriva svoju arhai~nu podlogu i nekada{we vezesa mitom, magijom i prakti~nom funkcijom, Carevonovo odelo ~vrsto je povezano sa pi{~evim poima-wem ìvota i sveta i usmereno na ismevawe qud-skih slabosti i mana.

Razmatrawem problemskog poqa do{li smo dozakqu~ka da Andersen u Carevom novom odelu ne ne-gira i ne odbacuje kanonski oblik bajke, ve} gainovativnim pristupom transformi{e, ~uvaju}itrag impulsa posredovanih iz bogate riznice usme-nog nasle|a.

33

LITERATURA

Andersen, Hans Kristijan (2002). Najlep{e bajke.Preveo Petar Vuji~i}. Beograd, Prosveta.

Bo{kovi} Stulli, Maja (1978). „Pri~e iz davnine iusmena knjièvnost”. Narodna bajka u modernojknjièvnosti. Beograd, Nolit, str. 78–88.

Vuji~i}, Petar (2002). „Slavni i nepoznati An-dersen”. Ru`no pa~e. Najlep{e bajke. Novi Sad: Ru`no pa~e, str. 275–287.

Vukovi}, Novo (2009). „O nekim teorijskim pro-blemima i specifi~nostima kwièvnosti zadjecu”. Princeza luta zamkom. Novi Sad : Zma-jeve de~je igre, str. 97–102.

Danojli}, Milovan (2009). „Jedan novi oblik”.Princeza luta zamkom. Novi Sad : Zmajeve de~jeigre, str. 53–61.

Drndarski, Mirjana (1978). Narodna bajka u moder-noj knjièvnosti. Beograd : Nolit.

Ja{ovi}, Predrag. „O strukturi Andersenovih baj-ki”. Detiwstvo. ̂ asopis o kwièvnosti za de-cu, god. XXXI, br. 1–2, prole}e–leto 2005, str.17–23.

Kajoa, Roè (1978). „Od bajke do nau~ne fantastike”.Narodna bajka u modernoj knjièvnosti. Beograd: Nolit, str. 69–75.

Karaxi}, Vuk Stefanovi} (1985). Srpske narodnepripovijetke. Beograd : Prosveta – Nolit.

Liha~ov, D. S. (1978). „Umetni~ki prostor skaski”.Narodna bajka u modernoj knjièvnosti. Beograd: Nolit, str. 62–68.

Liha~ov, D. S. (1978). „Zatvoreno vreme skaske”.Narodna bajka u modernoj knjièvnosti. Beograd: Nolit, str. 56–61.

Qu{tanovi}, Jovan (2004). Crvenkapa gricka vuka.Novi Sad : Zmajeve de~je igre.

Qu{tanovi}, Jovan. „Male bajke Stevana Rai~ko-vi}a u kontekstu srpske recepcije Hansa Kri-stijana Andersena”. Zbornik Matice srpske za

kwièvnost i jezik http://www.maticasrpska.org.rs/casopisi/knjizevnost 23.10.2011.

Man~i}, Zorica. „O prevodima nekih Anderseno-vih bajki”. Detiwstvo. ̂ asopis o kwièvnostiza decu, god. XXXI, br. 1–2, prole}e–leto 2005,str. 95–97.

Markovi}, Slobodan @. (2009). „Pojam i ime kwi-èvnosti za decu”. Princeza luta zamkom. NoviSad : Zmajeve de~je igre, str. 45–52.

Milo{evi} \or|evi}, Nada (1984). Narodna kwi-èvnost. Beograd : Vuk Karaxi}.

Opa~i}, Zorana. „@anrovska polimorfnost ili dvo-struka adresa Andersenove fantasti~ne proze”.Detiwstvo. âsopis o kwièvnosti za decu,god. XXXI, br. 1–2, prole}e–leto 2005, str. 11–16.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana (2009). „Usmena i au-torska bajka – nacrt za tipologiju odnosa”. Usme-no u pisanom. Beograd : Beogradska kwiga, str. 928.

Polovina, Nata{a. „Motivi smrti i zagrobnog ̀ i-vota u bajkama Hansa Kristijana Andersena”.Zbornik Matice srpske za kwièvnost i jezikhttp://www.maticasrpska.org.rs/casopisi/knjizev-nost 23.10.2011.

Prop, Vladimir (1982). Morfologija bajke. Beograd :Prosveta.

Prop, Vladimir (1984). Problemi komike i smeha.Beograd : Prosveta.

Radulovi}, Nemawa (2009). Slika sveta u srpskimnarodnim bajkama. Beograd : Institut za kwi-èvnost i umetnost.

Ristanovi}, Cvijetin. „Slika svijeta u Anderseno-vim pri~ama/bajkama”. Detiwstvo. âsopis okwièvnosti za decu, god. XXXI, br. 1–2, pro-le}e–leto 2005, str. 65–70.

Samarxija, Sneàna (2011). Oblici usmene proze.Beograd : Slu`beni glasnik.

Sekuli}, Isidora (1962). „Danski motivi”. Izstranih kwièvnosti 1. Novi Sad : Maticasrpska, str. 191–213.

34

Seqa~ki, Milica. „Andersenov humor”. Detiw-stvo. ̂ asopis o kwièvnosti za decu, god. XXXI,br. 1–2, prole}e–leto 2005, str. 43–48.

Smiqkovi}, Stana. „Junaci Andersenovih bajki”.Detiwstvo. âsopis o kwièvnosti za decu,god. XXXI, br. 1–2, prole}eleto 2005, str. 79–81.

âpek, Karel (1978). „O teoriji bajke”. Narodna baj-ka u modernoj knjièvnosti. Beograd : Nolit, str.76–77.

[aran~i} ûtura, Sneàna (2005). Novi ìvotstare pri~e. Novi Sad : Zmajeve de~je igre.

[aran~i} ̂ utura, Sneàna. „Parodirawe verova-wa i predawa u Andersenovim bajkama i pri~a-ma”. Detiwstvo. ̂ asopis o kwièvnosti za de-cu, god. XXXI, br. 1–2, prole}e–leto 2005, str.24–30.

[ija~ki, Olivera. „Pomerena vremena i prostoriu bajkama”. Detiwstvo. ̂ asopis o kwièvnostiza decu, god. XXXI, br. 1–2, prole}e–leto 2005,str. 104–106.

[uti}, Miloslav (1978). „Andri}evi Olujaci – i-zvor i struktura”. Narodna bajka u modernojkwièvnosti. Beograd : Nolit, str. 110–121.

http://www.andersen.sdu.dk/rundtom/faq/index23.10.2011.

http://www.surlalunefairytales.com/emperor-clothes/notes.html 23.10.2011.

Ivana MIJI]

ANDERSEN’S FAIRY TALETHE EMPEROR’S NEW CLOTHES

IN RELATION TO THE ORAL FAIRY TALE.SIMILARITIES AND DIFFERENCES

Summary

This paper attempts to interpret Andersen’s fairy taleThe Emperor’s New Clothes in relation to the oral fairy tale

with special focus on the similarities and differences thatresult from that relation. Relaying on Vladimir YakovlevichPropp’s theoretical approaches this paper represent com-parative study which reveals Andersen as an author who us-es the literary tradition as an inexhaustible source of imag-ination. Danish writer bulids his literary creation on thefoundations of the oral heritage, through special modifica-tions of the oral fairy tale elements and complexity of itsform and taking a parodic distance towards narrative.

Key words: author’s fairy tale, oral fairy tale, lyrical andsymbolic allegory, satire, anti-fairy tale

35

UDC 821.111(73)–34: 398.09 Rushide S.

� Arijana LUBURI] CVIJANOVI]

LUKA I VATRA@IVOTA:U PRIPOVEDA^KOM]ORSOKAKU?

SA@ETAK: Rad se usredsre|uje na op{ti prikaz naj-novijeg proznog ostvarewa Salmana Ru`dija, intertekstu-alne bajke Luka i Vatra ̀ ivota. Kroz osvrt na wegovenajistaknutije odlike, roman se posmatra u kontekstu mi-tologije i video-igara kojima je nadahnut, a Lukina pusto-lovina, potraga za spasewem pripoveda~a te sudbine pri-povedawa kriti~ki se porede s delom Harun i more pri~a,~iji je nastavak.

KQU^NE REÎ: bajka, imaginarno, Luka, mit(ologi-ja), pripovedawe, pripovest, Ru`di

ôvek je Pripovedna @ivotiwa, [...] u pri-

~ama su wegov identitet, wegovo zna~ewe, i we-

gova pokreta~ka snaga.1

Salman Ru`di, Luka i Vatra ̀ ivota

Sada ve} pre vi{e od dvadeset godina, na pod-strek poznanika i uz obe}awe vlastitom sinu, ta-da kontroverzni pisac Salman Ru`di izdao je ponekima jednu od najlep{ih bajki na engleskom je-ziku, Harun i more pri~a. Kombinovawem uobi~a-jenih elemenata bajki – borbe dobra i zla, avantu-re, potrage, qubavi, dama u nevoqi i wihovih prin-~eva, te mno{tva nezaobilaznih natprirodnih bi}apoput duhova, riba koje govore i mehani~kih pti-

ca – Ru`di je ve{to ispleo ~arobnu vi{eslojnupri~u o pripovedawu koja se moè tuma~iti i kaodru{tveno politi~ka alegorija o cenzuri, slobodigovora, multikulturalnosti i zaga|ewu, nadahnutu,izme|u ostalog, ekstremnim vidom cenzureotelovqenim u fatvi koja je autora zamalo li{ilakako prava na pripovedawe, tako i ̀ ivota. Harun imore pri~a, nastalo svega godinu dana kasnije, me|uprvim je delima proisteklim iz perioda Ru`dijevesumwe ne u sopstvene sposobnosti, nego u ̀ equ zapripovedawem (Bahri 2007: 139). Uspev{i da pre-vazi|e doga|aje koji su jednim delom posluìli kaookida~i ove pripovesti, pisac se usredsre|uje naigru premo{}avawa suprotnosti, svetlosti i tame,govora i ti{ine, kroz Harunov poku{aj da spasisvog oca, nadaleko poznatog pripoveda~a, i zaga|e-ni Okean pri~a.

Ova donekle atipi~na intertekstualna bajka, nagranici izme|u romana i novele, ~ije princeze, na-lik [ekspirovoj crnoj dami, nemaju milozvu~neglasove, a prin~eve ne krase o~ekivane hrabrost,snaga i lepota, odi{e verom u mo} govora, ili pakpripovedawa, i slavi plodonosnost kulturne hi-bridnosti i razmene, ovaplo}enih u isprepletenimraznobojnim nitima Okeana pri~a. Harun i morepri~a plod je upravo te isprepletenosti i me{awa,pa u ovoj savremenoj bajci istovremeno nailazimona prizvuke Guliverovih putovawa, 1001 no}i iliBeskrajne pri~e i tekstova popularne muzike. Zarazliku od ve}ine ostalih Ru`diju svojstvenih pa-limpsestnih pripovesti, kao {to su Deca pono}iili Mavrov posledwi uzdah, ovo delo izostavqa no-tu pesimizma i predstavqa naivnu utopiju o multi-kulturnom dru{tvu i slobodi govora dovedenim dokrajnosti posle pobede nad totalitarnim reìmomHarunovog glavnog neprijateqa, protivnika umet-nosti i slobode pripovedawa (Teverson 2001: 4).Iako nije karakteristi~na za Ru`dijevu politi~kufilozofiju (Teverson 2007: 167–168), ta vrsta op-

36

1 Navodi iz dela dati su u prevodu autorke rada.

timizma, ve}inom odsutna iz wegovih tvorevinaistoriografske metafikcije, posledica je izborabajke kao medijuma preno{ewa autorovih zamisli.Potowe trezvenije politi~ke vizije nisu, me|utim,sastavni deo wegovog najnovijeg ostvarewa, nastav-ka Harunove pripovesti koji joj, kako s nastavci-ma obi~no biva, nije sasvim dorastao.

Luka i Vatra ̀ ivota, roman ~iji naslov podra-àva ne samo svog prethodnika nego i dela poputHarija Potera i kamena mudrosti, vra}a nas u ma-gi~ne paralelne svetove iz kojih poti~e sve {to jezanimqivo – pri~e, {ale, imaginarna bi}a ilisnovi – (Ru`di 2010: 11) ovoga puta iz kontekstadruga~ije savremene stvarnosti. Naime, Harunovmla|i brat Luka ìvi u dobu u kom se paralelnedimenzije prodaju kao igra~ke (Ru`di 2010: 13),{to mu svakodnevno omogu}ava uspehe u ina~e neza-mislivim poduhvatima, fantasti~ne preobraàje,~lanstvo u izobiqu imaginarnih zajednica kiber-prostora, te beskrajne mogu}nosti osmi{qavawavlastitog identiteta.

Luki dobro poznat za~arani svet video igara,koji je posluìo kao inspiracija za ovaj roman,predstavqa tipi~an ru`dijevski amalgam istorijei mitologije, magijskog realizma i nau~ne fanta-stike, tradicija Istoka i Zapada, starog i novog.U wemu je sve pod odre|enim uglom u odnosu nastvarnost – fikcionalni neprijateqi podse}aju naone stvarne, korumpiranim politi~kim sistemimaupravqaju groteskne alegorijske predstave najomra-ènijih osobina politi~ara, dok istovremeno zaga-|enu reku Smrdqivicu zamewuje svetlucava, razno-bojna Reka vremena, ~ijim se vodama {to sadrè svuistoriju plovi uz pomo} se}awa. Imaginarni svetLukine odiseje obiluje naizgled nepremostivimpreprekama i nesavladivim neprijateqima, ali uwemu, sre}om, izgubiti ìvot ne zna~i i umreti.

Na putu da obavi prometejski zadatak kra|e Va-tre ìvota kako bi povratio oca utonulog u zlo-

slutan san, Luka prati o~evog dvojnika preko po-rozne granice izme|u stvarnog sveta u kome se le-vorukom junaku ~ini da je sve pogre{no, i onogimaginarnog koji bajke i mitove sme{ta u digital-no okruèwe, gde su ~ak i lete}i }ilimi savremenenaprave nalik svemirskim brodovima. Prate gaverni pas Medved i medved Pas, za~arani qudi ko-ji mogu povratiti pre|a{wi oblik samo posred-stvom Vatre ìvota, a pomaù mu brojna bi}a, odtemperamentne princeze Soraje, imewakiwe wegovepragmati~ne majke, preko ptica-slonova i zmajevado starog Prometeja. Prednost u nevoqama predsta-vqa i ~iwenica da je fantasti~na topografijaSveta magije, ~ijim se pejzaìma smewuju gradovisnova i nade, te zemqe izgubqenog detiwstva iliimaginarnih bi}a, Luki dobro poznata tvorevinaRa{idove ma{te. Posle svake savladane prepreke,me|utim, dvanaestogodi{wi junak shvata da ih imajo{ dok ne pre|e svih devet nivoa za~aranog sveta,koji samo broj~ano podse}aju na krugove DanteovogPakla, sakupqaju}i usput ìvote skrivene na naj-neverovatnijim mestima – u kostima, ko{nicama,kamewu, povr}u, cve}u, insektima ili granama(Ru`di 2010: 48–50).

Aluzija na Boànstvenu komediju jedna je od mno-gih, u Ru`dijevom opusu nezaobilazih, intertek-stualnih referenci. Poput Alise, Luka zakora~iu svojevrsnu zemqu ~uda, me|u ~ijim se stanovnici-ma nalazi i beli zec koji neprestano gleda na sat,a nazive pojedinih restorana krasi ime naslovnoglika Kerolovog dela. ûvari vremena, pak, podse-}aju na utvare iz Gospodara prstenova, a re~ni de-mon, prva prepreka na putu do Vatre ̀ ivota, jesteGospodar zagonetki. Dok Ru`dijeva nepresu{na fas-cinacija 1001 no}i provejava i ovom pripovesti, neizostaje ni ponovno upu}ivawe na Svifta kroz sa-tiri~ni prikaz sukoba izme|u uvredqivih pacova,~ija skup{tina samu sebe bira, i nadasve nevaspi-tanih vidri sklonih sveop{toj prekomernosti. Na-

37

klonost samog pisca ka prekomernosti o~ituje seu neizmerno raznovrsnoj mitolo{koj pozadini. Naulazu u svaki nivo mladi heroj suo~ava se s ~uvari-ma kapija, a tajanstvenom Rekom vremena jednim de-lom plovi na Argu, {to wegovoj pustolovini dajeteìnu Jasonovog poduhvata. Da je Lukino pute{e-stvije ravno i Odisejevom pokazuje ̀ ivopisnost sa-vladanih opasnosti, me|u kojima je i za~arani pre-deo tre}eg nivoa, ~ija lepota lako prevari putnikeda zaborave svoje ciqeve i ìvote u poèle daostanu tu, lewo op~iweni. Stvarawe i razarawesvetova, pogubna su~eqavawa bogova, te prometejskefigure u borbi protiv tirana neke su od osnovnihodlika svake mitologije, pa wihovim sli~nostimanema kraja, a Ru`di ih istraùje gotovo u svakomdelu, ponajvi{e u romanu Tlo pod wenim nogama.îni se da ga je upravo to ovde odvelo po nekimao~ekivanom stranputicom.

Tragom mitolo{kih paralela autor povremenozaluta u beskona~na, pa i besmislena, nabrajawaindoevropskih, indijanskih, isto~wa~kih i afri~-kih boànstava i poluboànstava kojima je mestopre u mitolo{kom re~niku nego u romanu. Strani-ce i stranice takvih bespredmetnih spiskova moglebi posluìti kao obrazloèwe prigovora Ru`di-jevoj prozi da zbog (pre)velikog broja junaka, tema,motiva, veoma sloène intertekstualnosti, op{tegme{awa kwièvnih ànrova i konvencija te kit-wastog stila ponekad podse}a na zbrike raznovr-snog {tiva, da ne kaèmo sva{tare, {to bi, sude}ipo o{troj kritici Klovna [alimara, Xon Apdajksigurno u~inio. Mnogobrojne bogiwe lepote svede-ne su ovde na nivo ne naro~ito pametnih savreme-nih starleta, ~ija sjajna qu{tura prikriva prazni-nu. Wihova razmaènost posledica je vekova laska-wa, a uzaludnost svakodnevnih nadmetawa kako bise utvrdilo koja je najlep{a – nije li to aluzijana Sneàninu pomajku? – ukazuje na ne{to vi{e odpukog poigravawa mitologijom.

U prvi mah moglo bi se u~initi da je trivijali-zovawe mitologije odraz neozbiqnosti pisca. Sdruge strane, zajedno s ~iwenicama da je u ovom ro-manu titan Menetije spao na upravnika cirkusa, arame uz rame s Akbarom i Bonapartom nalazi seniko drugi do An|elina Xoli, takvo banalizovawemo`da ukazuje na sveprisutnu profanost savremenestvarnosti. O tome svedo~e i razoreno stawe srcamagije u kome se nalaze Jezero mudrosti i Planinaznawa, ~ija vatra sluì stvarawu, a ne uni{tavawu.ârolija nestaje iz univerzuma jer danas, izgleda,nikome nije potrebna. Zbog toga su se i paganskibogovi, izgubiv{i mo} u stvarnom svetu, obreli utolikom broju u Ra{idovoj imaginarnoj dimenziji,{to sada nalikuje stara~kom domu za superheroje(Ru`di 2010: 129). Lukin dolazak prenuo je odba-~ena boànstva iz dvehiqadegodi{weg sna i, upr-kos prvobitnom gnevu, ona odlu~uju da mu pomognuda spase pripoveda~a ~ije ih pri~e {tite od pot-punog zaborava.

Status quo u Svetu magije odràvaju ~uvari Va-tre ìvota, vremensko trojstvo koje se protivipromeni. Bogovi nepromenqivosti neprijateqi sunapretka jer je wegovo seme upravo u transforma-ciji. I to uti~e na ru{evnost sveta ma{te i Ra{i-dovo postepeno nestajawe u lavirintima Velikogsna, koji otkrivaju da je pripovedawe u }orsokaku.Da li se zbog toga ova pripovest povremeno gubi unarativnim vrtlozima i zalazi u slepe ulice? Dali se zato ponekad sti~e utisak da Luka i Vatraìvota nije mnogo odmakao od prethodnika? Ko~ega ponavqawa – i Lukina avantura, putovawe krozprostorne i vremenske dimenzije obeleèno mno-gim neprilikama, po~iwe kad mu je dvanaest godi-na, svet pri~a je opet u nevoqi, konflikt izme|upacova i vidri eho je sukoba gradova }utqivaca ipri~qivaca, a kapetan Ag isti je despot kao Ka-tam-[ad – mada se ne bi moglo tvrditi da je u pi-tawu puka kopija Haruna i mora pri~a, budu}i da se

38

radi o modernizovanom, kompjuterizovanom magi~-nom svetu, odrazu Lukinih interesovawa za videoigre, intergalakti~ku kwièvnu prozu i nau~nofan-tasti~ne filmove. Tako se u Lukinom vidnom poqunalaze brojke koje ozna~avaju ̀ ivote i nivoe, a sva-ki poduhvat mora da sa~uva pritiskom na dugme. Itu se, me|utim, autor drì sporednih ulica, te izperspektive generacija odraslih uz ra~unare, usledsvekolikog pojednostavqivawa digitalnih igara, ovapustolovina ostaje donekle neuverqiva.

Nasuprot tome, igra re~ima, jedna od najo~iti-jih i najcewenijih odlika Ru`dijeve proze, ~ija jejezi~ka i stilska virtuoznost tu najizraènija, ̀ u-strija je nego u bilo kom wegovom delu. Raspojasa-nosti nema kraja dok kuje nove izraze poput permi-nacije namesto permanentne terminacije, i bukva-lizuje idiome, izreke ili metafore. Stoga, kadalije k’o iz kabla, a na engleskom se kaè da pada-ju ma~ke i psi (raining cats and dogs), na Luku idruìnu doslovno pqu{te opasne ma~ke svih vrstasa~iwene od ki{nih kapi. Bagovi, drugim re~imakompjuterske bube, ovde su zaista neprimetne i ve-oma {tetne poàrne bubice koje zbog kradqivacavatre aktiviraju protivpoàrni alarm. Pisacodlazi i daqe od stvarnog jezika, {to ~ini i u pri-~i Jorik, gde grafi~ki prikazuje kora~awe malogHamleta hodnicima roditeqskog doma i poku{avada nam do~ara hijeroglifski jezik boga Ra:

”��”, re~e Ra, „�� ”.

(Ru`di 2010: 171).

I struktura pasusa prati ritam de{avawa, te utrenutku kada junaci upadnu u Neizbe`ni vir u Zo-ni pobrkanih godina ponavqawe jedne iste re~eni-ce odraàva vremenske petqe iz kojih se nije lakoizbaviti.

S takvim formalnim za~koqicama ~italac se~esto sre}e u Ru`dijevom stvarala{tvu, jer je pisa-we za wega izvanredno zabavan eksperiment koji za-

tire me|e stvarnosti i iluzije. Sastavni deo pi-{~eve narativne igre jeste i simbolika brojeva –pretwu kapetana Aga Luki isporu~uje sedam le{i-nara, jedan od paviqona imaginarnog sveta ima se-dam kupola, dok su me|u najopasnijim protivnici-ma tri ~uvara Vatre ̀ ivota. Simboli~na su i ime-na likova i mesta – vidra, ~ija je glavna misijaomalovaàvawe preosetqivih pacova, predvodi In-sultana, a legenda kaè da pleme po nazivu Kara-oke nije pevalo zbog odsustva vatre – kao i pa`qivodabir mnogih alegorijskih junaka, te ve~itih ̀ i-teqa bajki poput zmajeva. Simboli su jedan od naj-u~estalijih sastojaka bajke i mita, a oni se neretkobave tematikom potrage.

Svaka velika potraga, za Svetim gralom, zlat-nim runom ili Mobi Dikom, ujedno je i tragawe zasmislom obeleèno tesnacima me|u mnogovrsnimScilama i Haribdama, neizvesno{}u, nesigurno{}ui sumwom junaka u vlastitu sposobnost i razbori-tost. Strukturno posmatrano, ovo delo prati ne-predvidive putawe i zaokrete Lukine pustolovine,{to u izvesnom smislu kompoziciju ~ini epizodi~-nom i razu|enom, u isti mah je poistove}uju}i sauobi~ajenim sklopom video-igara. Ona junaku ote-àva sve napetiji put do ciqa – prepreke su sveteè, Ra{id sve slabiji, a kada se prizove dvojnikneko mora platiti cenu – koji niko do wega nijedosegao, a to moè u~initi samo onaj koji poznajesebe.

Luku, ovaplo}ewe Vordsvortove zamisli o dete-tu ~ija je mudrost, iako uzgredna i nasumi~na, da-lekose`nija od ~ovekove, gone li~ne pobude. U po-ku{aju da spasi oca, me|utim, on brani od propastii samu sudbinu pripovedawa i ma{te, koji nisuimuni na najezde {teto~ina (Ru`di 2010: 69). Takoozbiqan zadatak poveren je u ruke de~aka koji ni-je ni snaàn ni neustra{iv. More ga nesigurnost,strahovi i nepoverewe, nije potpuno vi~an igri ko-ju igra niti je svemogu}, te mora da izgubi stotine

39

ìvota, da se iznova suo~i s pojedinim neda}ama iosloni na pomo} neznanaca kako bi zasluìo uspeh.Slede}i ustaqen obrazac superheroja, Ru`di biratoboè obi~nog de~aka koga lako moèmo prepo-znati ili se s wim identifikovati, a tek wegovapustolovina otkriva da je u pitawu neko poseban.Na probi je wegova izvanredna domi{qatost, kojuu stvarnosti nema prilike da dokaè jer herojisvakodnevice odavno nisu epski junaci, smeli vi-tezovi ili odmetnici, pa ni izuzetni de~aci.

Slede}i zavojite puteve neizvesnosti, Luka sa-znaje da do znawa i smisla moè sti}i samo sam.Prise}aju}i se o~evih re~i, shvata da je znawe „izadovoqstvo i eksplozivno minsko poqe; i oslobo-|ewe i zamka” (Ru`di 2010: 162). Posledwa etapawegovog poduhvata, svojevrsnog inicijacijskog ri-tuala u procesu sazrevawa, dovodi ga i do spoznajeda tek vera u ~aroliju i samog sebe garantuje povo-qan ishod, a kako pi{~eva posveta sinu Milanuporu~uje, ni{ta osim qubavi ne moè preto~itimagiju u stvarnost. Uprkos povremenoj usiqenostii stilskoj pretencioznosti, koja se u romanimaKlovn [alimar i ̂ arobnica iz Firence grani~i smanirizmom, preovladava toplina ove ideje koja do-zvoqava svaki vid ekscentri~nosti i iskorak ukrajnosti. @ivopisni svet Ru`dijevih romana po-znat je kao prostor u kome snovi oìvqavaju i hrlena ulice, a svaki lik je u svom najnevaqalijem, naj-lu|em i najnepredvidivijem izdawu (Ru`di 2010:112).

LITERATURA

Rushdie, Salman (2010). Luka and the Fire of Life,New York: Random House.

Teverson, Andrew (2007). Salman Rushdie, Manche-ster: Manchester University Press.

Teverson, Andrew (2001). ’Fairy Tale Politics: Free

Speech and Multiculturalism in Haroun and theSea of Stories’, Twentieth Century Literature,Vol. 47, Issue 4, Winter.

Bahri, Deepika (2007). ’The Shorter Fiction’, TheCambridge Companion to Salman Rushdie, ed.Gurnah, Abdulrazak, Cambridge: Cambridge Uni-versity Press.

Arijana LUBURI] CVIJANOVI]

LUKA AND THE FIRE OF LIFE –IN A NARRATIVE BLIND ALLEY?

Summary

The paper presents a general overview of SalmanRushdie’s latest novel, the intertextual fairy tale Luka andthe Fire of Life, interpreting it in the context of the mythol-ogy and video games it was inspired by. Drawing criticalparallels with Haroun and the Sea of Stories, the analysisfocuses on the most important features of Luka’s adventur-ous search to save his father, a famous storyteller, and thedestiny of storytelling.

Key words: fairy tale, imaginary, Luka, myth(ology),narration, narrative, Rushdie

40

O ILUSTRACIJI

I ILUSTRATORIMA

UDC 74(02.053.2)

� Pop D. \ur|ev

ZA SVE JE KRIVAALISAILI ZMIJSKI CARKOJI JEPROGUTAO SLONA*

Alisi je ve} bilo dosadno da sedi na obalikraj svoje sestre i da ni{ta ne radi. Dvaput--triput gvirnula je u kwigu koju je sestra ~ita-la, ali u woj nije bilo ni slika ni razgovora.„Ih kakva mi je pa to kwiga pomisli Alisa ukojoj nema ni slika ni razgovora?!”

Luis Kerol, Alisa u zemqi ~uda

SA@ETAK: Rad se u najop{tijim crtama bavi razvo-jem ilustracije za decu kod Srba, isti~e najistaknutijeilustratore, publikacije, institucije i centre zna~ajneza razvoj ilustracije. Na kraju, daje se i pogled na trenut-no stawe u srpskoj ilustraciji.

KQU^NE RE^I: ilustracija, ilustrator, kwiga, listza decu, dete

Uvod

Mo`da je, nekada davno, ~ovekovom pra-pretkuwegov pra-potomak, ulaze}i u sumornu i mra~nu pe-}inu, rekao ne{to sli~no. Mo`da je tamo neka pra--Alisa svojom opaskom o pe}inama „bez slika i

41

* Izlagawe na okruglom stolu odr`anom u okviru 13. nacio-nalnog festivala de~je kwige Sliven (Bugarska), 9. i 10. ma-ja 2011. godine

razgovora”, upravo isprovocirala one crteè uAltamiri kraj Santandera. Puno pretpostavki, ma-da te{ko da }e ijedna otkriti prave pobude prvihpaleolitskih ilustratora. îwenica da su lito-grafski zapisi obilovali motivima iz lova i dasu ìvotiwe bile predmet wihovog interesovawamogla bi i}i u prilog tezi da se tu radi o prvim„pravim” slikovnicama. Ako znamo, pritom, da lo-va~ke pri~e imaju veoma dugu i bogatu tradiciju, ada su upravo deca najpomniji slu{aoci tako uzbud-qivog i nadahnutog pripovedawa, onda mo`da nijevan pameti posumwati da su ta sjajna dela madlen-ske epohe i bila namewena wima. Krenemo li odjo{ jednog mo`da, ponukani saznawem da su se,opet, ta dela nalazila u najzabitijim delovima pe-}ine, dakle tamo gde je najsigurnije i najbezbedni-je mesto za po~inak, do}i }emo do, priznajem, sulu-dog zakqu~ka da su pra-majke, „~itaju}i” zapise iztih stripolita, pri~ale pra-deci najlep{e pri~eza laku no}.

Rekonstrukcija pro{losti ne}e nam dati nika-kav validan dokaz o bilo ~emu, jer je po prirodistvari apokrifna, ali prizna}ete da ono napredizneto nije nemogu}e. Vratimo se, ipak, u malobliù pro{lost.

Istorijski razvoj ilustracije za decu kod Srba

Prve ilustrovane kwige u Evropi javile su seu Engleskoj i [vajcarskoj jo{ u XV veku, ali zadaqi razvoj ilustracije daleko je zna~ajnija kwigaOrbis sensualium pictus (ûlni svet u slikama) Ja-na Amosa Komenskog, objavqena u Nirnbergu 1658.godine. Ovaj ̂ eh po ro|ewu, svojatan od mnogih, poobrazovawu protestantski sve{tenik, jedna je odnajzna~ajnijih li~nosti novije pedago{ke misli.Pored ostalog, bio je zagovornik ideja o u~ewukroz slike. Iako usamqen u ideji da su deci najra-

zumqivije ilustrovane kwige, on inauguri{e vizu-elni sistem u~ewa, daju}i ilustraciji vrlo zna-~ajno mesto u obrazovawu mladeì.

Naravno da je bilo potrebno vreme da ta idejaKomenskog zaìvi, ali morale su biti ispuwene ineke druge neophodne pretpostavke, kao {to je po-stojawe dela namewenih deci. Za~eci literature zadecu kod Srba datiraju iz XVIII veka, ali kona~nuformu dobi}e pojavom Jovana Jovanovi}a Zmaja, ato je po~etak druge polovine XIX veka, kao i u ve-}ini evropskih dràva.

Mnogi XIX vek smatraju najplodnijim periodomu istoriji evropske ilustracije. Za srpsku ilustra-ciju namewenu deci zna~ajna je pojava lista Rado-van. Wega je u Novom Sadu 1876. godine pokrenuoZmajev savremenik, pisac i pedagog Stevan V. Po-povi}. Iako je list bio kratkog veka, jer se poslesamo ~etiri broja ugasio, interesantno je to da jeu wemu promovisan prvi srpski profesionalniilustrator za decu – Milivoje Maukovi}. Ali odwegove pojave trebalo je da pro|e vi{e od pola ve-ka da bi to zanimawe steklo svoj legitimitet iafirmaciju. Prvi put se 1931. godine, u impresumulista za decu Jugosloven~e, pojavquje ime umetni~-kog urednika. Bio je to Dragoslav Stojanovi}, ko-ji je sam kompletno grafi~ki i likovno ure|ivaolist.

Afirmaciji struke izme|u dva svetska rata do-prinela je ~itava plejada sjajnih strip-crta~a,uglavnom ruskih emigranata: Ivan [en{in, Vla-dimir @edrinski, Nikola Ti{~enko, \or|e Loba-~ev i drugi, te karikaturisti Pjer Kriàni} i De-sa Gli{i}, a sporadi~no, izvestan broj kwiga i ~a-sopisa ilustrovali su slikari Josif Danilovac,Qubica Soki} i dr.

Nakon Drugog svetskog rata na Akademiji pri-mewenih umetnosti u Beogradu, osnovanoj 1948. go-dine, uvodi se predmet Grafika kwige, a u okviruwega izu~ava se ilustracija. Pored Mihajla Petro-

42

va i Bogdana Kr{i}a, ilustraciju je devedesetihpredavao, Du{an Petri~i}, a danas Rastko ]iri}.To je ohrabrilo pojedine likovne umetnike da sepo~nu baviti ilustracijom, jer ona vi{e nije bilamarginalna likovna disciplina. Uporedo s tim ze-mqa se otvara i sa Zapada sve vi{e dolaze kwige,~asopisi, katalozi i ostali {tampani materijal,tako da su na{i mladi umetnici, na po~etku kari-jere, imali priliku da se sretnu sa iskustvimasvetskih ilustratora i da ne{to od toga primeneu svom na~inu rada. Tako smo hvatali i dugo drà-li korak sa svetom. Najzna~ajniji izdanak te gene-racije je Du{an Petri~i}.

U Novom Sadu, krajem osamdesetih, „Dnevnik”pokre}e obnovqeno izdawe Zmajevog Nevena, kogaure|uje pesnik Miroslav Anti}. Ubrzo se oko ovogizdawa, a potom i Malog Nevena okupqa velikibroj ilustratora: Borislav Stankovi}, GradimirSmu|a, Du{an Dimitrov, Branimir Prosenik, Alek-sandar Pedovi}, Predrag Joler... Oni ne samo da sunapravili kvalitetan pomak u svetu ilustracije,nego su neki od wih, crtawem na celuloidnim tra-kama koje se koriste za izradu crtanih filmova,od ilustracije „na~inili intermedijalnu disci-plinu” (Vesna Laki}evi} Pavi}evi}).

[kolovawu tih mladih novih qudi doprinela jesvakako i Sredwa umetni~ka {kola „Bogdan [u-put”, osnovana 1948. godine, a potom i Akademijaumetnosti u Novom Sadu, osnovana 1974. godine, nakojoj su ilustraciju predavali ili predaju SuzanaKubinec, Ivica Stevanovi}...

Da sumiramo. Sve do pedesetih godina XX vekailustracija za decu u Srbiji, kao likovna disci-plina, nije stekla legitimitet i adekvatan tret-man. Me|utim, i tada i kasnije ona }e biti samouzgredni posao male grupe slikara, sve dok se, se-damdesetih, nije pojavila posve nova generacijaprimewenih umetnika koji }e ilustraciju defini-sati kao likovni izraz sinkreti~ke strukture.

Devedesetih godina XX veka, kada dolazi do ra-spada Jugoslavije, ratova koje prati i politi~ki iekonomski haos, gotovo svi veliki dràvni izdava-~i su propali, a jedan zna~ajan broj ilustratora,me|u kojima oni najboqi, Du{an Petri~i} iliGradimir Smu|a, napustili su zemqu i ̀ ive u ino-stranstvu. Me|utim, jedan skroman poku{aj dokto-ra pedagogije Simeona Marinkovi}a da, 1989. godi-ne, napravi mali privatni kreativni centar i ob-javi nekoliko slikovnica koje je na wegov tekstilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi}, ispostavilo se,bio je pravi potez. Danas je „Kreativni centar” izBeograda najve}i srpski izdava~ kwiga za decu, a Do-brosav Bob @ivkovi} najtraèniji, pa samim tim inajboqi ilustrator publikacija za najmla|e. Poredwega, kwige „Kreativnog centra” ilustrovalo je iilustruje jo{ preko pedeset doma}ih autora.

Fakti~ko stawe

âsopis Detiwstvo je 1985. godine najavio an-ketu o slikovnicama. U redakcijskom tekstu, izme-|u ostalog, pisalo je:

”Zabrinuti smo, ali svoju zabrinutost ne suge-ri{emo, da slikovnica danas – nije dovoqno nego-vana i zbrinuta. A slikovnica je – prva kwiga.Sli~na igra~ki, ali – kwiga. Ona predstavqa vra-ta ili – zid. Za {ta? Za sve slede}e kwige. (...)Ako slikovnica nije toplo mesto za dete, {areniznak na malom krilu koji nagove{tava prve razgo-vore, ako ona to nije – sve kwige potom mogle biizgubiti bitku za svoga ~itaoca.”

U nekoliko narednih brojeva doneta su promi-{qawa o slikovnicama iz pera pisaca, teoreti~arakwièvnosti i urednika ~asopisa za decu. Ono {topada u o~i je da se niko od anketiranih nije pozi-tivno izrazio o slikovnicama koje su tih godinaobjavqivane u Jugoslaviji i da su primedbe identi-

43

~ne onima koje i danas moèmo staviti na wihovuprodukciju u Srbiji. Za minulih ~etvrt veka situa-cija ne da se nije ni za pedaq promenila naboqeve} je, naprotiv, postala mnogo gora.

Kwiga je ve} tada u Srbiji postajala roba, a iz-dava~i su se, shodno tome, sve vi{e „borili za kup-ca, a ne za ~itaoca” (D. Brajkovi}). Nesklad u od-nosu re~i i slike, gde gotovo redovno jedno drugopotire, nije pruào mogu}nost detetu da prelista-vawem slikovnica razvija vlasitu kreativnost. Onesu stvarale „pasivne konzumente”. S druge strane,najve}i broj slikovnica bile su licencna izdawa,s rogobatnim prevodima i tekstom neprilago|enimosobenostima srpskog trì{ta. Taj problem je da-nas jo{ izraèniji, jer je usred hiperprodukcijetakve literature vrlo te{ko prona}i kvalitetneprevodioce, te se tih poslova la}aju i neuki i ne-talentovani qudi. Izdava~i tako {tede na honora-rima (dodajmo tome nepostojawe lektora i korekto-ra), ra~unaju}i na to da }e „proizvod” prodati luk-suzno pakovawe. Slikovnica tako postaje sve vi{eigra~ka, a sve mawe kwiga, a samim tim wen sadr-àj i nije bitan. U stvari, pitawe je koliko je iizvorni tekst suvisao.

Krajem pro{le godine Wujok Tajms je doneo teksto padu prometa slikovnica u Sjediwenim Ameri~-kim Dràvama, o tome kako se nova izdawa ukla-waju iz izloga elitnih bruklinskih kwiàra jerroditeqi vi{e ne ̀ ele da ih kupuju deci, a od va-spita~a i u~iteqa ~ak traè da im ne ~itaju tekwige, nego one koje imaju mnogo zahtevnija, slo-ènija i teà {tiva, sa vi{e teksta, a mawe sli-ka. Ova situacija ne treba da ~udi ako se zna da jeu ve}ini {kola koje nose epitet „boqih” uslov zaupis, osim u slu~aju da ne znate {ta }ete s novcem,odli~an rezultat rigoroznih testova kojima se ma-li{ani podvrgavaju. I tako je na najgori na~in uve-den ~uveni japanski model priprema dece za studi-je na elitnim fakultetima, koji po~iwe jo{ u ja-

slicama. A za takve napore slikovnice nisu dovoq-no dobre, smatraju roditeqi, pa je tako u javnostipostalo uvreèno mi{qewe da onaj „ko ~ita sli-kovnice, nikada ne}e sti}i do Harvarda.” Iskrenose nadam }e nas ta vrsta ludila mimoi}i, mada namdosada{we iskustvo ne pruà mnogo razloga za op-timizam.

Zakqu~ak

Dakle, ilustracija nije ni puka vizuelizacijajezika, ali ni samosvojna umetni~ka tvorevina ko-ja se bazira na odre|enom literarnom predlo{ku.U pitawu je proìmawe slike i re~i, jedna simbi-otska veza koja je na taj na~in rezultirala novimkvalitetom koji omogu}ava detetu da u {e{iru pre-pozna zmijskog cara koji je progutao slona. Najo-~itiji primer toga da je ilustrator „neophodni or-tak pisca” (G. Tartaqa) nalazimo kod Du{ana Pe-tri~i}a, koji je, ilustruju}i ponajvi{e Du{ana Ra-dovi}a, bilo da je to Poletarac (~asopis koji jeRadovi} ure|ivao) ili wegove kwige, stvorio „sa-mostalan i iznutra razvijen svet” (D. \oki}). Da-nas bi taj tandem mogli biti Dobrosav Bob @iv-kovi} i Jasminka Petrovi}.

Kako onda danas do}i do ve}eg broja takvih sli-kovnica? Te{ko! Srpsko trì{te je malo, tiraìskromni, prodaja licenci neizvesna, tako da su ula-gawa u takve projekte sve re|a. To je do ove krizeu Srbiji radio samo „Kreativni centar”, ali se ioni zbog pada kupovne mo}i stanovni{tva sve vi{eokre}u mnogo komercijalnijim izdawima, a to suuxbenici. Sporadi~no, pojavquju se i danas takvaizdawa, ali iza wih stoje naj~e{}e zanesewaci ko-jima finansijski efekat nije u prvom planu. Takosu na pro{logodi{wem 55. Beogradskom me|unarod-nom sajmu kwiga za najboqu kwigu namewenu deciprogla{ena Prognana bi}a Milenka Bodirogi}a,

44

koja se pojavila u izdawu wegove izdava~ke ku}e, akoju je zajedno sa petoricom ilustratora pripremaoposledwe tri godine. Ta i godi{wa nagrada Poli-tikinog Zabavnika za najboqu kwigu za decu obja-vqenu na srpskom jeziku tokom minule godine samosu satisfakcija za ulo`eni trud i novac, ali odzarade nema ni{ta. No ako zanemarimo finansij-ski momenat, Bodirogi} je vlastitim primerom po-kazao kao se pravi dobra kwiga. To je upravo i re-kla u pomenutoj anketi Seja Babi}, urednica u tovreme veoma cewenog lista za decu Mali Neven, ka-ko „treba, neophodno je ~ak, da slikovnicu ne radi-mo po principu: izabrali smo tekst i dali ilustra-toru, pa {ta ispadne; nego: pisac i ilustrator odsamog po~etka moraju da sara|uju”.

A da li deca ~itaju slikovnice? Retko, ali nezato {to ona generalno sve mawe ~itaju, nego zato{to je slikovnica kwiga koja se deci ~ita. Wihovarecepcija takvih kwiga sastoji se u povezivawuonog {to su ~uli, sa onim {to vide. Ukoliko jepri~a dovoqno intrigantna, ~itav proces postajereverzibilan. Dete na osnovu ilustracija rekon-strui{e pri~u, dodaju}i pritom pone{to svoje. Itako sve dok se kwiga ne pocepa. To je jedini na~inda saznate da li je ona bila dobra i koliko. Naj-jednostavniju definiciju kvaliteta ovih publika-cija dao je pesnik Dragomir \or|evi} kada je re-kao: „Samo raskupusana slikovnica je dobra sli-kovnica”.

LITERATURA

Laki}evi} Pavi}evi}, Vesna (1994). Ilustrovana{tampa za decu kod Srba, Beograd, ULUPUDS.

^asopis Detiwstvo, 12/85; 34/85; 1/86; 2/86.20 GODINA OD NA[E PRVE KWIGE (2009).

Katalog izlo`be Ilustratori Kreativnog cen-tra, Beograd, Kreativni centar.

Pop D. \UR\EV

ALISA IS TO BE BLAMED FOR EVERYTHINGS ORTHE SNAKE TZAR WHO SWALLOWED AN ELEPHANT

Summary

In general, this work deals with the development of thechildren’s illustration at the Serbs and points out to the mostoutstanding illustrators, publications, institutions, and othersignificant for the development of the illustrations at theSerbs. There is offered a view of the contemporary state inthe Serbian illustration.

Key words: illustrations, illustrator, children’s magazine,child

45

UDC 74 (02.053.2)

� Jasna JOVANOV

TRI MODELADE^JE ILUSTRACIJEU SRBIJI

SA@ETAK: Ilustracija namewena de~jem uzrastupredstavqa posebno poqe primewene umetnosti. To jena~in vizuelnog izraàvawa kod kojeg autor mora da vo-di ra~una o posebnim potrebama i mogu}nostima osobe ko-joj je ilustracija namewena, podjednako kao {to mora davodi ra~una o po{tovawu teksta koji ilustruje. De~jailustracija u Srbiji ima dugogodi{wu tradiciju i pratipromene u sveukupnom likovnom izrazu, a istovremeno semewa i sa odnosom celokupnog dru{tva prema deci. Naprimeru troje autora koji se bave ilustrovawem tekstovanamewenih deci – Dragane Jov~i}, Aleksandra Pedovi}ai Mawe Radi} Mitrovi} – ovaj tekst treba da pruì osno-vne elemente slike o situaciji u ovoj oblasti u Srbiji ida istovremeno ukaè na generacijske razlike i sli~no-sti u autorskim poetikama.

KQU^NE REÎ: de~ja ilustracija, Dragana Jov~i},Aleksandar Pedovi}, Mawa Radi} Mitrovi}, Srbija

Jedan od prvih poznatih autora de~jih ilustra-cija kod nas je Jovan Jovanovi} Zmaj. Crteì kojiprate wegove pesme za decu, objavqivani uz wiho-va prva izdawa tokom posledwih decenija 19. veka,i danas deluju vi{e nego aktuelno i primereno uz-rastu kojem su izvorno bile namewene. Za to je ma-we zasluàn likovni talenat Jovana Jovanovi}aZmaja, a vi{e wegova svest o posebnim zahtevimakoji se postavqaju autorima koji su svoje stvarala-{tvo namenili deci, a posebno autorima ilustra-cija namewenim najmla|em uzrastu (Zori} 1983).

Toga su bili svesni i ostali islustratori Nevena,kao i drugih, mnogobrojnih savremenih ~asopisa(Laki}evi} Pavi}evi} 1994: 26). Danas su ti zahte-vi daleko sloèrniji nego u Zmajevo vreme, zbogdruga~ijeg statusa deteta u dru{tvu nego u drugojpolovini 19. veka, zbog su{tinski razli~itihobrazovnih potreba i interesovawa dece (Isakovi}1985: bez paginacije), kao i zbog izmewene slike osvetu koju dete ima (Renate Raecke 2005: 7).

Literatura za decu u na{e vreme predstavqa sa-mo jedan segment, samo jedno sredstvo u sve zahtev-nijem svetu sredstava za edukaciju i igru – poredvi{e nego ikad ma{tovitih i mnogobrojnih igra-~aka, stripova, crtanih i igranih filmova, te kom-pjutera i kompjuterskih igrica koje prete da zase-ne sve ostalo. Ipak, jedno se nije promenilo – uz-rast deteta diktira i wegovu mogu}nost poimawacrteà, a samim tim i stepen wegove sloènosti ispecifi~nost likovnih odlika. Upravo to je ra-zlog zbog kojeg veliki broj autora odlu~uje da seogleda na tom planu. Sa druge strane, upravo zbog~iwenice da se radi o izuzetno zahtevnoj oblastikreativnog, znatno mawi broj autora odlu~uje da sedugoro~no posveti de~joj ilustraciji. Me|u upor-nijima u pro{losti kod nas moèmo izdvojiti Vla-dimira Kirina (Andersenove bajke, Nasradin Hoxa,Don Kihot, itd.), Qubomira Iliji}a Sovu (ilu-stratora prvog izdawa pesama Miroslava Anti}aNasmejani svet, 1956), ili samog Miroslava Anti-}a kao ilustratora sopstvene zbirke pesama Plavi~uperak, Du{ana Petri~i}a (~ije je ime neraski-divo vezano za pesme Qubivoja R{umovi}a), kao iRadula Bo{kovi}a sa vizuelnom interpretacijompoezije za decu Jovana Jovanovi}a Zmaja. Wihoveilustracije kod nas su godinama uspe{no odolevalekonkurenciji jo{ uvek neprikosnovenog kraqa cr-tanog de~jeg sveta Volta Diznija, kao i sve ve}embroju ilustratora stripa. [tavi{e, de~ja ilustra-cija u Srbiji nadovezuje se na taj kontinuitet, vi-

46

{ezna~no odgovaraju}i na zahteve i potrebe najmla-|ih generacija.

Studija slu~aja 1: Dragana Jov~i}

Crte` Dragane Jov~i} na izvestan na~in kore-spondira sa tokovima najranije faze de~je ilustra-cije u Srbiji (Jovanov 2007: 92–98). U obrazlagawute tvrdwe treba imati u vidu celokupnu ilustra-torsku tradiciju, koja je doìvela procvat u dru-goj polovini 19. veka. Sam taj procvat nije bio bezrazloga: re~ je o vremenu kada gra|ansko dru{tvenoure|ewe po~iwe da prepoznaje sve ve}i zna~aj ulogedeteta u porodici i samom dru{tvu, {to prihvatai narastaju}i srpski gra|anski sloj u samoj Srbijii Austrougarskoj monarhiji. U skladu s tim, detedaleko brè izlazi iz „kratkih pantalona”, pre-staje da se tretira kao „ono”, u porodici mu se po-sve}uje zna~ajnija pa`wa, na porodi~nim portreti-ma se prikazuje sa atributima novoosvojenih de~jihprava ili svog budu}eg statusa; dete dobija zna~ajnomesto u sve ure|enijem {kolskom sistemu (Simi}2004). Neposredna posledica toga je nagli razvojindustrije raznovrsnih de~jih igra~aka i pojava ve-likog broja ilustrovanih ~asopisa za decu. Najpo-znatiji takav ~asopis kod nas je svakako Neven, ~i-ji je izdava~ i jedan od glavnih autora bio JovanJovanovi} Zmaj. U Zmajevom Nevenu sara|ivali sumnogi poznati slikari tog vremena, a vi{e od osta-lih Uro{ Predi}. Ilustruju}i pesme Jovana Jova-novi}a Zmaja, Uro{ Predi} u crteìma namewe-nim najmla|em uzrastu uglavnom prikazuje „malequde”, wihove igra~ke, ku}ne qubimce i doma}eìvotiwe koje su bile sastavni deo svakog doma-}instva, pa samim tim i de~jeg sveta. On ih pred-stavqa onakvima kakve ih i de~je oko vidi, realnelikove u realnim situacijama (Jovanovi} 1998: 83).Za dete wegovog doba to je bila skoro jedina in-

formacija o svetu koji ga okruùje i prati na pu-tovawu u svet odraslih. Upravo u toj ~iwenici ileì i jedna od osnovnih razlika izme|u zadatkailustratora de~je literature od pre stotinu i vi-{e godina i dana{weg umetnika.

Moglo bi se re}i da su dana{wa deca razmaènakada je re~ o vizuelnim informacijama. Ona su do-slovce zapqusnuta obiqem slika: ra|aju se s pogle-dom na ekran, televizor i kompjuter su im ~estonajboqi prijateqi. Wihov uvid u stvarni svet ne-prekidno je isprepletan sa svetom crtanih filmo-va i stripova, kao i sa sve ma{tovitijim (ako neuvek vizuelno i psiholo{ki odgovaraju}im) igra~-kama. U tom smislu potencijalni ilustrator de~jeliterature suo~ava se sa konkurencijom vizuelnihkodova koje mora da uskladi kako bi udovoqio zah-tevima sve probirqivije i zahtevnije de~je ma{te.Sa druge strane, stalno je prisutna dilema koju me-ru „realisti~kog” prikazivawa treba sa~uvati. Sa-vremeni ilustratori de~jih kwiga uglavnom seopredequju za stilizaciju, pojednostavqen crte` imali broj detaqa.

Dragana Jov~i} se opredelila za sasvim suprot-no re{ewe: slike namewene najmla|im ~itaocimakwiga i de~jih ~asopisa bliske su stvarnom svetukoliko god je to mogu}e. Naravno, kao {to je u sa-mim tekstovima namewenim deci stvarnost treti-rana druga~ijim merilima, tako je i ova vizuelnastvarnost unekoliko druga~ija od stvarnosti name-wene odraslim osobama. Pre svega, u najve}oj meriglavni junaci slikovnica koje Dragana Jov~i} ilu-struje nisu qudi, niti deca, ve} ̀ ivotiwe (Nicky’sGarden of Pink and Blue, Jeèvi vojnici, Lafon-tenove basne, itd.). Posmatraju}i sveukupnu lite-raturu namewenu deci kao jednu veliku basnu, ovaautorka svojim junacima ̀ ivotiwama daje antropo-morfne osobine, kreira za wih odgovaraju}u ode}ui sme{ta ih u okruèwe u kakvom ̀ ive wihova hu-mana sabra}a. Tako nastaje ìvotiwsko carstvo

47

prepuno najraznovrsnijih kreatura. Nema te ̀ ivo-tiwe koja pod rukom Dragane Jov~i} ne moè dapreraste u sopstveni nacrtani odraz. Tu su jeèvi,dabrovi, mi{evi, ma~ke, ptice, psi, medvedi. Srnei mi{ice zajedno guraju de~ja kolica, beba zec dr-ì u ruci i cuclu i {argarepu, mama kengur brineo bebama vevericama, koko{ke {etaju promenadom,prase broji zvezde, krokodil u crvenom prsluku ~e-ka pred zubarskom ordinacijom, majmuni mafija{ismi{qaju veliku pqa~ku. U tom svetu posebno pa-da u o~i ~iwenica da su sve ̀ ivotiwe dobro}udne,dru{tvene, komunikativne, {to predstavqa zna~aj-nu suprotnost uobi~ajenom prisustvu agresije umnogim ilustracijama, stripovima i crtanim fil-movima namewenim deci. Taj efekat je postignutzahvaquju}i posebno mekom, senzibilnom crteùkoji kreira oblike prefiwenim potezima. S pod-jednakom minuciozno{}u autorka prikazuje bi}a,ode}u na wima, pozornicu na kojoj se radwa odvi-ja, detaqe. Ipak, vi{e od svega pleni pa`wa s ko-jom prikazuje raspoloèwa svojih junaka, psiholo-gizaciju likova, ~ime uspostavqa i wihove me|u-sobne odnose, stvara tipove karaktera i poigravase simpatijama posmatra~a. U tom poigravawu onara~una na na{e pozitivne reakcije jer su weni ju-naci simpati~ni, dobro}udni i umiqati, poputumiqatog deteta ili ku}nog qubimca. âk ni naj-stra{nije ìvotiwe, kao lav ili krokodil, nisuzami{qene s namerom da zapla{e, ve} da razbijustrah deteta i izazovu pozitivne emocije. Razlogvi{e da nam se ilustracije Dragane Jov~i} dopad-nu predstavqa i izvesna doza nostalgi~nosti kojaje postignuta zahvaquju}i bajkolikoj, arhai~nojode}i, obu}i i raznovrsnim detaqima kao {to surazli~ita oru|a i oru`ja, nao~are, name{taj, pri-bor za jelo i sli~no. Ovaj nostalgi~ni ton poseb-no je prisutan u ilustracijama Alise u zemqi ~uda,verovatno jednom od najteìh poduhvata za svakogilustratora. Dragana Jov~i} je ipak uspela da po-

veè ideju prvobitnih ilustracija Luisa Kerola,izgled Diznijeve junakiwe i sopstveno uverewe otome kako Alisa i ostali junaci romana treba daizgledaju. U svim tim likovima o~igledna je autor-kina namera da probudi imaginaciju deteta, da gaprovede kroz vreme, kroz situacije iz ma{te, nikadne zaboravqaju}i poentu, ni ~iwenicu da se obra}akvalifikovanom posmatra~u koji barata dalekosloènijim tehni~kim sredstvima nego {to je „do-bra stara” kwiga.

Upravo zato {to wene ilustracije spajaju pro-{lost i sada{wost, kao i dva sveta – qudski i ̀ i-votiwski, Dragana Jov~i} je sa svojim ilustraci-jama u velikoj meri prisutna u savremenoj de~jojliteraturi u Srbiji. Od kako je pre skoro ~etiridecenije (1976) zavr{ila Fakultet likovnih umet-nosti u Beogradu i magistrirala dve godine kasni-je na istom fakultetu, svojim minucioznim crte-ìma, ~esto ra|enim drvenim bojicama, ukrasila jeveliki broj najrazli~itijih izdawa za decu: po~ev-{i od najstarijeg de~jeg ~asopisa Politikin za-bavnik, preko stereotipa de~je literature poputAlise u zemqi ~uda i Lafonetenovih basni, domnogobrojnih savremenih tekstova namewenih naj-mla|ima. U skladu sa tekstovima koje ilustruje,ona se obra}a zaista najmla|oj populaciji, ali suweni crteì zapravo nameweni svim starosnimstrukturama. Upravo to je razlog prisustva na pre-ko 150 grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu,kao i 9 samostalnih izlo`bi, te povod za mnoge na-grade: na izlo`bi „Zlatno pero Beograda” nagradaPolitikinog zabavnika (1988), prva nagrada zailustraciju de~je kwige na Me|unarodnom sajmu kwi-ga u Beogradu (Lafontenove basne, 1995), nagradaza ilustraciju na 32. majskoj izlo`bi ULUPUDS–a(Alisa u zemqi ~uda, 2000). Me|u dvanaest autoraiz celog sveta, 1993. godine Dragana Jov~i} jeukqu~ena u projekat UNICEF–a Book of Gift Pa-per. U skladu s tim, ime Dragane Jov~i} je tako|e

48

aktuelizovano kada se na{lo me|u imenima ilu-stratora Politikinog zabavnika na zapaènojizlo`bi1 u Muzeju primewene umetnosti u Beogradu2007. godine (Jovanovi}, Slobodan i drugi 2007:22, 119).

Studija slu~aja 2:Aleksandar Pedovi} izme|u stvarnosti i bajke

U promovisawu ilustracija namewenih deci, au-tori de~jih ilustracija kod nas dugi niz godinau~estvuju u ilustrovawu izuzetnih edicija za decu,a tako|e imaju i bezrezervnu podr{ku u velikombroju de~jih ~asopisa namewenih razli~itim uzra-stima. Me|u takve ~asopise spadaju i dva koja sudonedavna izlazila u Novom Sadu Mali Neven iNeven (Laki}evi} Pavi}evi} 1994: 70, 71), gde samoime govori o uzrastu kojem su bili nameweni. Pu-nih dvadeset pet godina generacije dece najrazli-~itijih uzrasta – od najmla|eg do tinejxerskogvaspitavale su se i zabavqale ~itaju}i tekstove iprate}i atraktivne ilustracije objavqivane u wi-ma. Kao {to su za ove listove vezana mnoga ugled-na imena na{e de~je kwièvnosti, tako se nijednoizdawe ne bi moglo zamisliti bez zna~ajnog dopri-nosa ve}eg broja ilustratora. Jedan od najprivrè-nijih je svakako Aleksandar Pedovi}, od 1980. go-dine likovno-grafi~ki urednik Malog Nevena ide~jeg lista na slova~kom jeziku Zorni~ka, kao istalni saradnik Nevena (Laki}evi} Pavi}evi} 1994:71). Stvaraju}i vizuelni identitet ovih listova imnogih drugih de~jih izdawa, Pedovi} je okupiomnoga zna~ajna imena u ovoj oblasti – autore kojisu bar jedan deo svoj stvarala~kog rada posvetililiterarnim i didakti~kim ilustracijama namewe-

nim najmla|em uzrastu. Me|u wima su danas u sve-tu poznata imena kao {to su Gradimir Smu|a i Bo-rislav Stankovi} Stabor, kao i Predrag Joler,Branimir Prosenik, Du{an Dimitrov, Dragan Je-rini} i drugi.

Aleksandar Pedovi} (Jovanov 2004: 155–161) po-znat je i kao slikar, dizajner plakata, enterijera,keramike, unikatnog name{taja, tapiserije, multi-medijalni umetnik, autor fotografija i prostor-nih instalacija, kao i svojevrsnog me|unarodnogThe Iwano Project koji povezuje tradicionalnu ja-pansku kulturu ru~no ra|enog papira sa savreme-nim likovnim poetikama jugoisto~ne Evrope. Boga-tim kreativnim interesovawima Aleksandra Pedo-vi}a treba dodati primat koji je ovaj autor stekaou digitalnoj grafici – krajem 1984. godine prvi jeu tada{woj Jugoslaviji objavio digitalno kreiranunaslovnu stranicu ~asopisa za decu Mali Neven.Upravo ovako {irok raspon interesovawa omogu-}io je i uspe{an ulazak u de~ji svet, odre|ivaweprave mere stilizacije i izbor motiva. Kvalitetaktivnosti povr|uju i mnogobrojne nagrade za de~juilustraciju na sajmovima kwiga u Beogradu i No-vom Sadu (1994, 1998, 1999), kao i na razli~itimmanifestacijama – Zmajevim de~jim igrama (1985),Zlatnom peru (1984, 1988, 1993), kao i otkup (Hi-roko Mori&Stasys Museum, Japan, 1999) i u~e{}ena mnogim izlo`bama u zemqi i inostranstvu([panija, Francuska, Slova~ka, Japan).

Neke od nagra|ivanih kwiga Aleksandar Pedo-vi} prikazao je svojevremeno na izlo`bi odrànoju Galeriji Udruèwa primewenih umetnika i dizaj-nera Vojvodine, zatim na izlo`bi povodom Zma-jevih de~jih igara (2008), kao i u beogradskoj ga-leriji „Singidunum” iste godine. Izlo`ba je pred-stavila originalne nacrte za desetak kwiga za de-cu – dramskih tekstova, pesama i savremenih baj-ki. „Aleksandar Pedovi} je likovni umetnik {i-rokog zahvata i razgranatih interesovawa. Crvena

49

1 Izlo`ba je kao najzna~ajniji likovni doga|aj godine dobi-la nagradu „Dr Lazar Trifunovi}“ koju dodequje Kulturni cen-tar Beograda.

nit wegovog stvarala{tva ipak ostaje de~ja ilu-stracija, kao poqe ne samo profesionalnog, nego iintimnog emocionalnog samoispuwewa. Ulep{avaoje, nadzidavao i uobli~avao veliki broj kwiga zadecu, prave}i od wih umetni~ke predmete, dostojnedeteta. Za decu samo najboqe”, napisao je ZoroslavSpevak u izlo`benom katalogu.

Ve}ina izdawa koja je ilustvovao AleksandarPedovi} namewena je deci koja su prerasla periodkoji prethodi ~itawu – kada vizuelni utisak pred-stavqa osnov poimawa sveta. Zbog toga je zadatakkoji ova izdawa postavqaju pred autora u isto vre-me i lak{i i teì. Lak{i zato {to ilustrator ne-ma obavezu da pruì predstavu iskqu~ivo slikama,{to je neminovno u slu~aju kada je kwiga namewe-na pred{kolskom uzrastu. Teì zato {to treba dauspostavi odgovaraju}i sklad teksta i slike i nataj na~in odrì pa`wu malog, ali ne{to „odrasli-jeg” ~itaoca. Kada je re~ o kratkim pri~ama za de-cu – „najmawim pri~ama za najmawu decu” BoìdaraTimotijevi}a, Pedovi} je svaku pojedina~nu pri~upredstavio jednim od junaka ili jednim fragmentompripovedawa, koriste}i pritom stranicu kwige kaopozornicu na kojoj se radwa odvija. O tome govoriokvir, kao i stilizovane zavese u wegovom gorwemdelu, ukra{ene krajwe upro{}enim motivima cve-ta, ptice ili glave neke ìvotiwe koji se pona-vqaju u vidu dezena. I kod predstavqawa junaka ovihpri~a Pedovi} je pribegao krajwoj stilizaciji –jednostavnom linijskom crteù jasnih obojenih po-vr{ina, gde osnovna karakteristika izgleda iline~ije prirode odre|uje su{tinu.

Promi{qeniji i sloèniji pristup Pedovi} jepokazao u ilustracijama za kwigu Bartolomej Ko-lumbo u Mo{orinu Zoroslava Spevaka Jesenskog.Pored i daqe prisutne stilizacije, ovde slika udaleko ve}oj meri prati pripovedawe, {ire}i sena celokupnu povr{inu stranice. Slikani deo pri-~e zapo~iwe zami{qenom geografskom kartom, da

bi se nastavio neobi~nim dogodov{tinama vezanimza vojvo|ansko selo Mo{orin i bajkoliku pri~u ove~itom de~aku Bartolomeju, bratu ~uvenog more-plovca Kristifora Kolumba. I ovde osnov crteàpredstavqa linija koja uokvirava stilizovana po-qa ispuwena bojama ujedna~enog tonaliteta. Sli-~an postupak primewen je i u brojanici Kwiga odeset, gde je svaki broj predstavqen nekim od pri-padnika ̀ ivotiwskog sveta, ~iji je izgled izuzetnoma{tovito oblikovan uz pomo} razli~itih detaqana licima „ìvotiwa” koji wihov izgled pribli-àvaju humanom, kao i ponavqawem ovako koncipi-ranih likova. Osnov za ovakvu kreaciju predstavqaslikovnica Koza Roza iz 1984. godine, nagra|enaPlaketom „Zlatno pero”. Duhovita pri~a o ruì-~astoj kozi Rozi koja je iz prve nau~ila da vozi bi-cikl, ali je pritom izazvala mno{tvo neprijatno-sti, ostavqaju}i svoju igra~ku tek kada je primeti-la busen so~ne zelene trave, inspirisala je auto-ra da na stranicama kwige predstavi veliki brojlikova – pored ruì~aste glavne junakiwe, tu su inovinari – mi{, slon, ptica, beduin i medved, ko-ji prate konferenciju za {tampu vlasnika koze se-qaka Radovana, kao i qutiti posmatra~i Rozinogpoduhvata.

Mada specifi~ni i razli~iti od kwige do kwi-ge, kao i u ilustracijama za de~je ~asopise, Pedo-vi}evi junaci nose snaàn pe~at prepoznatqivosti.Nagla{eno pozitivni, simpati~ni, bliski uzrastukom su nameweni, naj~e{}e iz ìvotiwskog sveta,oni dobijaju i qudske i bajkolike osobine i atri-bute, tako da istovremeno pripadaju i na{em i ne-kom drugom svetu. Oni su tako|e i ma{toviti i jed-nostavni, te ostavqaju mno{tvo mogu}nosti nado-gradwe, angaòvawa li~ne kreativnosti, zavisno odma{te samih malih ~italaca. To ih ~ini savreme-nim i bliskim mali{anima naviknutim na dalekodinami~niji svet crtanog filma i digitalnog uni-verzuma, a tako|e i primerenim pisanoj re~i, a sve

50

to zahvaquju}i pravoj ravnoteì slike i teksta ko-ju je u svom dugogodi{wem stvarala{tvu uspostavioAleksandar Pedovi}.

Studija slu~aja 3: Mawa Radi} Mitrovi}– prijateqi i uspomene „za poneti”

”U svet ilustracije za decu u{la sam pre sedamgodina i sada ne znam kako da iza|em iz wega. Sveje po~elo kao igra, beg od, kako mi se tada ~inilo,preozbiqnog grafi~kog dizajna. Taj svet u kojem sekre}em mi pruà najve}u slobodu i mogu}noststalnog eksperimentisawa”, izjavila je prilikomprve samostalne izlo`be mlada beogradska ilu-stratorka Mawa Radi} Mitrovi}, u februaru 2007.godine (Jovanov 2009: 121–128). Mesto za prvi samo-stalan nastup, gde je prikazala presek svog dota-da{weg rada, Mawa Radi} Mitrovi} je dobila u„Sre}noj galeriji” Studentskog kulturnog centrau Beogradu. Wena izlo`ba je bila prva u serijiplaniranih izlo`bi mladih, talentovanih ilustra-tora, u galeriji koju od osnivawa, po~etkom osam-desetih godina pro{log veka, prati ugled mestaotvorenog za razli~ite iskorake iz etabliranihumetni~kih tokova.

Izgleda sasvim logi~no da nije te{ko biti mladi razli~it, ali je neobi~no da mladost i razli~i-tost nose u sebi skoro deceniju stvarala~kog isku-stva, kao {to je to slu~aj sa Mawom Radi} Mitro-vi}. Ro|ena u Beogradu 1982. godine, tu je zavr{ila[kolu za dizajn i diplomirala 2009. godine na Fa-kultetu primewenih umetnosti, na odseku prime-wene grafike, u ateqeu grafika i kwiga profeso-ra Rastka ]iri}a. Ilustracijom se aktivno baviod 2000. godine; u me|uvremenu je za ugledne beo-gradske izdava~e ilustrovala desetak kwiga za de-cu i opremila slikama nekoliko de~jih ~asopisa,stripove, ogledala se u animaciji, a svoje vizuelne

poruke slala je i putem plakata i preko bexeva ra-znovrsnih namena i sadràja (Beljanski 2009). Po-red pomenute samostalne izlo`be iz 2007. godine,izlagala je na studentskim izlo`bama plakata (podnazivom „Lenondan”) i novogodi{wih ~estitki(Muzej primewene umetnosti, Beograd 2006), istegodine se na{la u selekciji „Grifona”, {estogkonkursa za najboqi grafi~ki dizajn u Srbiji; radjoj je izabran i realizovan po konkursu za kreira-we junaka i ilustrovawe bojanke na temu o~uvawazdravqa koji je raspisao Grad Beograd pod nazivom„Grad Beograd za zdravqe na{e dece”, izlagala jena Salonu stripa u Studentskom kulturnom centruBeograda, na Bijenalu ilustracije „Zlatno pero” uBeogradu i na Bijenalu ilustracije u Bratislavi(2007).

Nakon razgledawa ilustracija u kwigama i de~-jim ~asopisima sti~e se utisak da su nastali „krozigru”, upravo u duhu jedne od kwiga koju je MawaRadi} Mitrovi} ilustrovala i koja se zove Napra-vi kroz igru. Posao za koji se ova mlada autorkaopredelila, bavqewe ilustracijom za decu, moèse posmatrati sa razli~itih polazi{ta, ali upo-znavawe s wim govori o ozbiqnosti svake pojedi-ne kreacije. Lako}a kojom odi{u ove ilustracijezapravo je varka. De~ji svet nije svet malih qudi,ve} posebnih bi}a koja su sasvim razli~ita od od-raslih, ali i nas samih kad smo bili mali. Potre-bno je mnogo qubavi i ve{tine da bi se ~ovek sapraga „odraslog ̀ ivota” spustio, ili boqe re~enovratio u ne`ne godine i pribliìo svetu junaka iprinceza novog doba i pruìo im blisku i razu-mqivu sliku.

Po{to su ilustracije Mawe Radi} Mitrovi}namewene razli~itim de~jim uzrastima, wihov je-zik varira od najmaweg mogu}eg broja znakova dobogatog ali svojevrsno stilizovanog dijapazona vi-zuelnih kodova. U nagla{eno stilizovanom crteùstepen stilizacije je odre|en brojem de~jih godi-

51

na, jer su intervali u kojima se kod dece mo} opser-vacije mewa mnogo kra}i i ubrzaniji nego u svetuodraslih. U slu~aju najmla|e ciqne grupe „~itala-ca” radi se o ̀ ivotnom dobu kada dete sti~e osnov-na saznawa o svetu koji ga okruùje, o drugoj deci,odraslima, biqkama, ̀ ivotiwama, ̀ ivotnoj sredi-ni. U~i kako da voli drugu decu, bra}u, sestre, ro-diteqe, ku}ne qubimce, divqe i pitome ̀ ivotiwei kako da iskaè ose}awa. Kqu~ za po{tovawe ve-~ite vi{eslojnosti izme|u vizuelnog i literarnog(Barthes 1981: 71) ne nalazi se uvek u realisti~-kom, {to je Mawa Radi} Mitrovi} dobro razumela,ali ona mora biti logi~na, kako bi je dete prihva-tilo. Vi{e realizma u predstavqawu, ali i varija-cije u logici boja mogu}e je pokazati u ilustraci-jama namewenim najmla|im {kolarcima. Oni se ve}uveliko druè sa kompjuterima, sami ~itaju kwigei wihova ma{ta moè da pronikne u svet fanta-stike. Junakiwe i junaci Mawe Radi} Mitrovi} ~e-sto „gledaju” zatvorenih o~iju, zapravo zagledaniu sopstvene, izma{tane slike. Mo`da ne}emo po-gre{iti ako zakqu~imo da su to u stvari ujedno iprvi proceniteqi wenih ilustracija. O~i su im za-tvorene, ali su im usta puna zvezda, kao kod devoj-~ice na plakatu Mawine samostalne izlo`be iz2007. godine. U ilustraciji rubrike intervjua ubeogradskom vodi~u Trip umesto zvezda }e iz ustaneke biv{e dece pote}i slova, dok }e slika pisa}ema{ine u uglu pokazati da se vremena mewaju (i misa wima), ali pone{to ipak ostaje isto.

Koliko je ilustracija u kwigama za decu va`nagovori i ~iwenica da se ime ilustratora obi~nonalazi odmah do imena autora teksta. Utoliko jeposao ilustratora izazovniji, ali istovremeno iodgovorniji, naro~ito kada treba ilustrovati pe-sme za decu kao {to su Kroja~ iz srede ili Razgo-vori s ma~etom jednog od naj~uvenijih autora de~-jih pesama, Jovana Jovanovi}a Zmaja. Po~ev{i odprvih izdawa koja je ovaj pesnik ure|ivao i ilu-

strovao krajem XIX veka, Zmajeve pesme su gotovobezbroj puta objavqivane i dopuwavane slikom. Bezpreterivawa se moè re}i da su preìvele kom-pletnu evoluciju ilustracije za decu od periodaromantizma do danas. Prikazuju}i devoj~icu sa kr-penom lutkom u novoj haqini, ili malu crvenoko-su doma}icu s ma{nom i ma~etom, Mawa Radi} Mi-trovi} se pridruìla poruci Zmajevih pesama isvih onih ilustracija koje su prethodile wenim:deca su lepa i dobra i mi ih volimo i razumemo~ak i kada ~ine razne nesta{luke. Pokazuju}i nataj na~in da se su{tinska poetika de~je ilustraci-je kre}e u okvirima univerzalnih i vanvremenskihvrednosti, autorka pribegava promenama tehnike imewawu stila crtawa. Pristupaju}i ilustraciji,ona jednostavno oslu{kuje glasove iz de~jeg car-stva, prati de~je reakcije na sve {to ih okruùjei {to im se de{ava i svoje utiske jednostavno pre-nosi u crte`. Svaki novi rad za wu predstavqa{ansu da „proba ne{to novo”, i kada je u pitawuilustrovawe svima poznatih de~jih kwiìca ~ijisu autori Jovan Jovanovi} Zmaj, Du{ko Radovi},ili Danijel Defo, kada su u pitawu svima dobropoznate basne, kao i kada se radi o sasvim novim,originalnim ili prevedenim de~jim kwigama. Ne-presu{na radoznalost u pristupu svakoj kreaciji ima{tovitost kakvu sama deca pokazuju u crteìmaomogu}ili su Mawi Radi} Mitrovi} da sa mnogoduha prikaè veliki broj razli~itih junaka. Jedanod wih je Aligator Ally, koga je autorka kwigeSlobodanka \oli} zamislila kao pomo} deci uu~ewu engleskog jezika. Junake romana Kako istre-nirati roditeqe ili Verujte mi, ja sam pravazlo}a Pita Xonsona prikazala je upravo u uzrastukome je ova literatura i namewena – {kolarcimana granici izme|u detiwstva i odraslog doba, ka-da deca imaju tu privilegiju da budu odrasli akopoèle, ali i da pobegnu u bezbednost detiwstvaako se ukaè potreba.

52

Poseban izazov za mladu autorku predstavqaloje ilustrovawe bojanke namewene polaznicima de~jeradionice Spomen-zbirke Pavla Beqanskog iz No-vog Sada (Orlovi} ôbanov 2011). U ovom izdawuosnovu ~ini zadati materijal, umetni~ka dela izove zna~ajne kolekcije; zadatak ilustratora sasto-ji se u tome da decu kroz igru i iskazivawe sop-stvenih kreativnih mogu}nosti zainteresuje i na-u~i da shvate i zavole umetnost odraslih nastaluu pro{lim vremenima.

Ako je u takvim situacijama prinu|ena da po-{tuje osnovnu zamisao autora teksta, u projektimagde je ona jedini autor Mawa Radi} Mitrovi} jemogla da ostvari potpunu slobodu u kombinovawure~i i slike. Jedan od novijih primera za to jeKwiga o ~e{awu, gde kratke tekstualne poruke pra-te pojedina~ne crteè, ali tako da je kwiga razum-qiva i detetu koje jo{ ne ume da ~ita. „Ali, svise ~e{u kad ih svrbi...” predstavqa gotovo suvi{ankomentar pored crteà ~etiri simpati~na psa.Sli~ni, kratki i neobavezni komentari prate idruge crteè, kao u seriji Grandma’s worries, uMa~jim razgovorima, ili na bexevima na kojima jezastupqen {irok dijapazon tema, ~esto namewenihi drugim starosnim grupama osim de~jih. Preko be-xeva ova autorka ̀ eli da ukaè na mogu}nost „osa-mostaqivawa” ilustracije za decu i sve prisutni-ju ~iwenicu wenog odvajawa od literature. Sli~i-ce na bexevima, koji su ve} postali neka vrstaMawinog za{titnog znaka, podse}aju na fragmenteiz stripova ili sekvence nemog filma i ukazuju nabudu}e puteve rada ove mlade autorke. Mada anima-cija u Srbiji nema sledbenike u onolikoj meri kao{to je to bilo pre nekoliko decenija, dosada{weilustratorsko delo Mawe Radi} Mitrovi} pokazu-je weno interesovawe za kontinuitet pri~e iskazankroz pokret. „Svet animacije i veliki festivali~ekaju na Mawina prva animirana ostvarewa”, pri-metio je wen profesor Rastko ]iri} (Jovanov 2009:

128). Ho}e li to biti prizori o kojima zatvoreniho~iju ma{ta devoj~ica Mawa, mala balerina koja uokretu postaje velika zvezda pozornice, ili dogo-dov{tine iz ìvota nesta{nih pasa, uop{te nijeva`no. Najbitnije je da unesu radost u ̀ ivot maledece, a u se}awima velike dece probude uspomenena detiwstvo, da ih podsete na re~i koje je Du{koRadovi} izgovorio jedne srede u radio emisiji Beo-grade, dobro jutro: „Stojimo, kao deca, pred vrati-ma zime i ne}emo da u|emo. Jo{ bismo malo ostalinapoqu, na zelenim i ̀ utim ulicama i dvori{timaleta i jeseni” (Radovi} 1984: 196).

LITERATURA

Barthes, Roland (1981). „Retorika slike”. U: Plasti-~ki znak: zbornik tekstova iz teorije vizualnihumjetnosti (uredili Mi{~evi}, Nenad i Zinai}, Mi-lan), Rijeka: Izdava~ki centar, str. 71.

Beljanski,Tanja. „ûdesni svet ‘njama’ ma{te”, www.ugledmagazine.com, 28. novembar 2009.

Zori}, Ivanka (1983). Ilustracija pesama JovanaJovanovi}a Zmaja, Beograd: Muzej Primeweneumetnosti.

Zupan, Z. Strip u Srbiji (1955–1972), Prjekat „Ra-stko”, mart 2006, www.rastko.org.zu/strip/1/strip–u–srbiji 1955–1972/index.html.

Isakovi}, Svetlana (1985). Ilustracija de~jih knjiga,Beograd: Muzej Primenjene umetnosti,.

Jovanov, Jasna (2004). „Aleksandar Pedovi}”, ArtLimes, No. 4, Tatabánya, 155–161.

Jovanov, Jasna (2007). „Dragana Jov~i} mesevilá-ga”, Art Limes, No. 5, Tatabánya, 92–98.

Jovanov, Jasna (2009). „Manja Radi}: az emlékekébresztoje”, Art Limes, No. 2, Tatabánya, 121–128.

Jovanovi}, Miodrag (1998). Uro{ Predi}. NoviSad: Galerija Matice srpske.

53

Jovanovi}, Slobodan i drugi (2007). IlustratoriPolitikinog zabavnika. Beograd: Muzej Prime-wene umetnosti Politika.

Laki}evi} Pavi}evi}, Vesna (1994). Ilustrovana {tam-pa za decu, Beograd: ULUPUDS.

Orlovi} ^obanov Milica (2011). Kolekcionar iwegova zbirka, Novi Sad: Spomen-zbirka PavlaBeqanskog.

Radovi}, Du{an (1984). Beograde, dobro jutro, Be-ograd: BIGZ.

Raecke, Renate (2005). „Das Offene Auge und dasWelt-Bild des Kindes”. U Zeitgenössische Bilder-buchillustration in Deutschland, uredile Honrat,Barbara; Linsman, Maria, Beograd: Goethe–Insti-tut.

Simi}, Vladimir (2004). Portret deteta u srp-skom slikarstvu 19. veka, Novi Sad: Spomen–zbirka Pavla Beqanskog.

Jasna JOVANOV

THREE MODELS OF CHILDREN’S ILLUSTRATIONIN SERBIA

Summary

The tradition of illustration in literature for children inSerbia dates from more than a century and a half ago. Itsbeginnings are associated with a great number of authors,from whose the most famous is the name of JovanJovanovi} Zmaj. He himself, just like the other authors whocooperated in his children’s magazine Neven, as well as inthe other numerous children’s magazines in the 19th cen-tury, were aware that messages that they sent by their il-lustrations had to be appropriate for the age of young read-ers. Also, their illustrations reflected the spirit of the epoch,children’s interests and games. Even today similar tasks areset to authors of illustrations for children. The commonproblem which all they have to overcome is the answer. Tomany things that attract a contemporary child’s attention,

such as video games or imaginative toys, animated moviesand television programs. Beside that, in Serbia there are agreat number of authors who deal with illustrating differenteditions for children. The selection of this level of artisticscene is given in this text through portraits of three authors:Dragana Jovi~i}, Aleksandar Pedovi}, as representatives ofa, now already, older generation, and Manja Radi} Mitrovi},who belongs to younger authors. The basic topic of illus-trations by Dragana Jovi~i} are different animal characters.Wild, domestic animals, birds, snakes and all the other chil-dren of nature are realistically presented. The drawing madeby colouring pencils enables the precisions of details and agreat livelihood of characters. Due to details of clothes ordifferent accessorizes animals acquire human characteristicsand their role in a story is defined. Aleksandar Pedovi} al-so uses anthropomorphic characters, but with emphasizedsimplifications and stylization. Also, in his drawings rangeof colorours is simplified, reduced to few colours or toshades of only one colour. These illustrations follow con-temporary stories of children’s age. Manja Radi} Mitrovi}is a representative of a younger generation of artists whodeal with children’s illustrations. Even during her studiesshe chose this kind of applied illustration. Although she hasa long experience in illustrating, she is often the author ofthe story and she is aware that by illustration she shouldovercome children’s interests and stands up for its separa-tion and few forms (badges, animations)

Key words: children ilustration, Dragana Jov~i}, Alek-sandar Pedovi}, Manja Radi} Mitrovi}, Serbia

54

UDC 74 (439)(02.053.2)

� Aniko UTA[I

CRTAJU SRCEM(Ma|arski ilustratori

kwiga za decu)SA@ETAK: Rad se bavi vrsnim ma|arskim ilustrato-

rima koji su svojim crteìma obeleìli kwige za decu uproteklih pedeset godina. Ovi umetnici spadaju ve} u kla-siku; generacije su odrasle na wihovim grafikama. Au-torka daje i kratak pregled mla|ih crta~a koji tek tre-ba da se afirmi{u, a donose jedan nov, sve` i moderanumetni~ki senzibilitet u ilustraciji kwiga za najmla|e.

KQU^NE REÎ: kwige za decu, ilustracija, grafi~ketehnike

Ma|arsko izdava{tvo de~jih kwiga zaista moèda se podi~i sjajnim grafi~arima – dosad je ~ak sed-moro dobilo Andersenovu nagradu za ilustracije –koji nude pravi estetski doìvqaj najmla|im ~i-taocima.

Mnogi su karijere ilustratora zapo~eli u pede-setim godinama pro{log veka, a ilustracija kwigaza decu i literatura za decu, kao uostalom i mno-gim piscima, bila je jedina mogu}nost za javnodelovawe, pa i za preìvqavawe. Najve}i umetni-ci se, dakle, okre}u deci. Svi su oni akademskislikari, primeweni umetnici; oni su ti grafi~a-ri, kaè Katalin g. Pap G. (G. Pap Katalin) „~ijesu ilustracione aktivnosti u osnovi i na visokomnivou odredile izdavawe kwiga u proteklom perio-du”. (Komáromi 2001: 324–325)

Me|u wih spada, u svakom slu~aju, i Karoq Rejh(Reich Károly), veliki obnavqa~ posleratne ma|ar-ske grafike. Umetnik svoje ilustracije bajki, omla-

dinskih romana, pesama za decu stvara uglavnom utu{u, olovci u boji, kredi, akvarelu, temperi i pa-stelu. Linije su mu ~iste, lake, ne`ne; crteì odi-{u bogatom fantazijom, lirskom lepotom i harmo-nijom, a zavisno od teme – i atraktivno original-nim humorom. Rejh ve~itu inspiraciju crpi iz svogdetiwstva – odrastao je pored Blatnog jezera – uprisnom je odnosu sa prirodom, biqkama i ̀ ivoti-wama, a sa druge strane ose}a bliskost i sa gr~ko--rimskom umetno{}u. A wegov prefiweni slikovnisvet „apsorbovao je i moderni klasicitet velikihmajstora dvadesetog veka, Pikasa i [agala”1 (Ma-gyar Nemzet Online 2011: internet).

Ma|arski ~itaoci zami{qaju, na primer, Mi{i-ja Wila{a @igmonda Morica (Móricz Zsigmond),pa i Neme~eka i ostale de~ake Pavlove ulice, kakoih je Karoq Rejh nacrtao. Recimo, u dvadesetom iz-dawu2 (1975) romana Ferenca Molnara (Molnár Fe-renc) umetnik koristi wegov prepoznatqiv ~ist,fin, plasti~an linijski crte` tu{em, sa tu i ta-mo popuwenim, plavo-sivim, laviranim povr{ina-ma. Tek na koricama (meki povez) pojavquje se ma-lo crvene, braon i zelene boje. Ova monohromnostni{ta ne umawuje vrednost ovih ilustracija. Na-protiv, Rejh uvek uspeva da postigne stilsko jedin-stvo; tekst i slika su uvek u potpunoj harmoniji.Sli~no re{ewe moèmo uo~iti i na ilustracija-ma kultnog omladinskog Moricovog romana Budidobar sve do smrti (Légy jó mindhalálig, ~etr-naesto izdawe, 1976). Samo, ovaj put grafi~ar ko-risti sivo-braon tonove, na omotu ima i ne{todrugih boja, a kwiga je ina~e u platnenom povezu.

A kad ilustruje bajke, one su uvek u vedrim ni-jansama. Lisice ~esto nose plave pantalone, luka-vo gledaju kosim o~ima i imaju rumene obraze i ra-sko{an, crveni rep. âk ni vukovi nisu toliko

55

1 Svi prevodi citata u radu su moji, A. U.2 Ako nije druga~ije nazna~eno, radi se uvek o izdava~koj

ku}i Mora iz Budimpe{te.

stra{ni, makar iskezili zube, koje predstavqa na-crtana cikcak linija. Karoq Rejh napravio je crte-è u olovci u boji uz bajke u stihovima o ìvoti-wama @igmonda Morica (Állatmesék, peto izdawe,2009). U pri~i Koze i vuk (Kecskéék és a farkas),sli~noj onoj Grimovoj, vuk namami jari}e na prevaru,pa ih proguta. Tako na jednoj od ilustracija vidimovuka kako se izvalio na krpari, sa sve ~etiri nogeuvis, zadovoqno drema, stomak mu je nadut. Tu je ivickast detaq: pantalone su mu raskop~ane – takose najeo – a mama koza, lepo obu~ena poput seqanke– nosi sukwu, kecequ i prsluk – upravo ska~e sakrova na wega, ne bi li oslobodila svoju decu.

Prelepi plavi zmaj krasi predwe korice zbirkebajki Emila Kolo`varija Granpjera (KolozsváriGrandpierre Emil) Nasamareni zmaj (A lóvá tett sár-kány) u novijem izdawu ku}e Oziris (Osiris, 2007).Ovog puta crte` tu{em je popuwen vodenim boja-ma. Sedmoglava neman odlu~no kora~a, telo joj jeultramarin boje, pro{arano zelenkastoùtim tuf-nama, noge i u{i su zeleni, upravo prolazi poreddrveta, a wegova kro{wa kao da je ornament nastomaku ovog ~udovi{ta.

Crteì Karoqa Rejha uvek {ire ̀ ivotnu radosti qubav. Umetnik nam kaè u jednoj reportaì „dasa crteòm stojimo isto tako kao i sa cve}em, pti-com. Nemamo re~i za wih, ali ose}amo, znamo, dasu lepi; mo`da su zato takvi, po{to kad ih nekovidi ume}e da ih voli. Nemam drugu ̀ equ, a zapra-vo svaki moj rad zato je i pravqen, da ga qudi vole.Da me vole” (Kratochwill 2003: 115). A mi ga,stvarno, i daqe volimo.

Ilustracije ovog grafi~ara o medi Vackoru zakwigu bajki u stihovima I{tvana Kormo{a (Kor-mos István) krenule su ~ak putem svetske slave!Naime, 2010. godine u takmi~ewu po{tanskih mar-ki „EVROPA” (tema je bila „Kwige za decu”),izme|u pedeset i dve dràve, palmu je odnela Ma-|arska po{ta i ovaj sme|i brundo.

U pedesetim, {ezdesetim, pa ~ak i sadamdesetimgodinama pro{log veka {tamparske mogu}nosti subile skromnije nego danas. ̂ esto su sami izdava~idavali naredbe crta~ima koju tehniku smeju da ko-riste; zato su kwige bajki iz ovog perioda ~estoilustrovane samo linijskim crteìma, a broj tabliu boji je tako|e bio ograni~en; najvi{e ih moglobiti od ~etiri do osam. U Ma|arskoj je dugi nizdecenija izdava~ka ku}a Mora (Móra Könyvkiadó)uìvala iskqu~ivi monopol u objavqivawu omla-dinske i de~je literature. Za vreme socijalizmadràva je dotirala izdavawe kwiga, one su bilepristupa~ne svima, dakle nisu bile skupe kao da-nas, a i tira` je bio visok, {to je sad nezamisli-vo (dostizao je i vi{e desetina, pedeset, sedamde-set, pa ~ak i sto hiqada, a obaveza izdava~a je bilada cifru istakne u impresumu). A bila je i praksau ono vreme da se za ponovo izdatu kwigu nacrtajui sasvim nove ilustracije.

Tako je i Ema Hajncelman (Heinzelmann Emma)vi{e puta sa~inila grafike za bajke Vilhelma Ha-ufa. Na primer, u tre}em izdawu (1966) kwige podnaslovom Najlep{e Haufove bajke (Hauff legszebbmeséi) imamo male crteè perom, one su uglavnomdo jedne ~etvrtine stranice, usa|ene u sam tekst i~etiri table u boji. Predwu koricu od kartonakrasi crte` u koloru, vidimo malog Muka u orijen-talnoj ode}i, sa velikim naranxastim turbanom naglavi, stoji na podlozi koja uvek li~i na tepih iz-ra|en pa~vork tehnikom; tlo nikad nije vodoravnokod ove umetnice – po{to ona gleda o~ima kubiste– a na wemu kao da lebde pomalo groteskne, sa opo-rim humorom nacrtane figure. Na zadwoj koricinastavqa se {ara poda, a u levom uglu stoje Mukovi~arobni rekviziti, papu~e i {tap. Ve} kod ovogizdawa moèmo uo~iti da su weni crteì vernitekstu, na pravi na~in nam do~aravaju duh bajki ne-ma~kog pisca. Na grafikama moèmo osetiti sajedne strane uticaj persijskih i turskih minijatura,

56

a sa druge strane prisutne su i sa sitnim detaqi-ma izra|ene sredwovekovne ku}e i adekvatna ode}alikova.

Pa ipak, za ~etvrto, obnovqeno izdawe (1979)Ema Hajncelman nam je nacrtala mnogo uspe{nijei atraktivnije ilustracije. Ovog puta na omotu vi-dimo patuqka Nosowu kako se popeo na stolicu, pajo{ i na hoklicu, i na staromodnom {poretu na dr-va upravo me{a ru~ak. Za pojas je zadenuo ogromnufilter ka{iku, a na glavi nosi veliku kapu. Gra-fika je u sivim tonovima, kao uostalom i sve ilu-stracije u ovoj kwizi. Kad skinemo omot, na pred-wim koricama od platna pojavquje se mala viwetasa Nosowom, nacrtana perom.

Umetnica se, dakle, ovaj put opredelila za svo-jevrstan grizaj. Weni rasko{ni crteì sad ve} za-uzimaju ~esto celu stranicu, stranicu i po, pa ~aki dve strane. Linijski crte` tu{em je upotpunila(naj~e{}e su nacrtana lica i ruke wenih figura,poneki detaq, cipele, krov i sli~no) ~etkicom na-slikanim povr{inama bez kontura (to su turbani,ènske kapice, {are na kowu, Napoleonov ogrta~,recimo). U zavisnosti od toga koliko je tu{ raz-vodwen, dobijene su razli~ite nijanse sive boje.Grafi~arka ovom tehnikom postiè pun pogodak:mramorni efekat, sa veoma interesantnim mrqamasli~nih batikom obra|enim tkaninama. Ove „mr-qe” smo ve} videli i kod tabli u boji (ostale gra-fike su u peru) koje je uradila za Najlep{e Ander-senove bajke (Andersen legszebb meséi, drugo izdawe,1967).

Ilustrovawe zbirke ba~vanskih ma|arskih na-rodnih pri~a Vetrovrag (Szélördög, zajedni~ko iz-dawe More i novosadskog Foruma, 1971) „za EmuHajncelman bio je zadatak ura|en sa veoma puno qu-bavi, iz srca” (Székely 2009: 86). Ilustratorka in-spiraciju crpi iz ma|arskog folklora, linijskicrteì prizivaju pastirske rezbarije u drvetu, onesu uokvirene „lajsnama” sa raznim ornamentima,

zup~anim linijama naj~e{}e, a na|e se i poneka la-la. Kompozicije su dobro promi{qene, umetnicadosledno sprovodi svoje zamisli kroz celu kwigui kod crtawa figura. Table u boji (ima ih ~etiri)su u toplim, punim bojama: kori{}ene su nijansecrvenkasto-naranxaste, ruì~asto-qubi~aste iplave boje, sa malo zlatastobraon i ne{to bojetamne ~okolade. Ilustracije u koloru su naslikane~etkicom bez kontura, samo su neki sitni detaqiistaknuti linijskim crteòm poput o~iju figura,vlasi kose, ~ipke na bluzi. Podloga je bela, a po-{to je {tampano na sjajnom papiru, ove boje jo{vi{e dolaze do izraàja, kao da bqe{te.

Ema Hajncelman, sem spomenutih, naravno, ilu-strovala je jo{ mnogo kwiga za decu. O wihovomuticaju svedo~e i re~i jedne tako|e vrsne grafi-~arke, Dore Kereste{ (Keresztes Dóra): „Sve dodana{weg dana sa lupawem srca se se}am tih minu-ta, tih sati, kada sam sa uìvawem i pohlepno ~i-tala ove kwige. Sada ve} znam da su one u~inile dazavolim kwige i probudile u meni neugasivu ̀ equda budem ilustratorka kwiga.” (Tarczy 2011: inter-net).

Livius \ulai (Gyulai Líviusz) je tako|e veomaplodan umetnik. Dosad je ilustrovao preko petstokwiga, kako za odrasle tako i za decu. „Putem we-govog temeqnog crta~kog ume}a i wegove obrazova-nosti on moè da prikaè tako umetni~ki, a ipakverodostojno daleka razdobqa i razli~ite kulture,da }e svako biti zadovoqan, od najmla|eg nara{ta-ja do najzahtevnijeg poru~ioca”, kaè o ovom umet-niku Judit [aro{di (Sárosdy 2011: internet). We-gove grafike su uvek pretenciozne i visokog kva-liteta, lirske su i groteskne i ironi~ne u istovreme; one su poput snova. Napravio je crteè, re-cimo, uz ma|arske i sekeli narodne pri~e, a Guli-vera je ~ak vi{e puta uobli~io.

Uzmimo za primer dva izdawa romana XonatanaSvifta, prilago|ena za omladinu, Guliverovo pu-

57

tovawe u Liliput (Gulliver utazása Lilliputban);obe kwiìce su malog formata, ne{to malo ve}eod po{tanske razglednice. Kod prve verzije ({e-sto izdawe, 1976) grafi~ar se opredelio za linij-ski crte` perom; stvorio je istinske, prave mini-jature. Korice su od kartona (meki povez) u kolo-ru, kori{}ene su samo dve-tri boje, a unutra na na-slovnoj strani je mala viweta: prikazano je Guli-verovo stopalo u savremenoj cipeli sa kop~om ipotpeticom, kako ga upravo preska~e jedan Lilipu-tanac na kowu. U drugoj verziji (sedmo izdawe,1979) ilustrator ostaje uz svoje pero, me|utim ovogputa koristi svoju omiqenu poentilisti~ku, lito-grafsku tehniku. Crteì su sa~iweni od sitnih ta-~aka, pa odaju utisak {tamparskog otiska. Ovo iz-dawe je rasko{nije od prethodnog, povez je u plat-nu sa omotom, a ispod wega na predwim koricamaopet vidimo malu viwetu, ovom prilikom to je Gu-liverova {aka sa ~ipkastom manètnom, a na is-pruènom dlanu stoji ~ove~uqak. Viweta se pona-vqa unutra na naslovnoj strani, samo {to je Guli-verova ruka sad okrenuta u drugom pravcu.

Adam Virc (Würtz Ádám) po~eo je da ilustru-je za decu 1953. godine. Crteì za ̂ i~a Tominu ko-libu i Haklberija Fina postigli su golem uspeh.Ovaj odli~an grafi~ar doneo je jedan dotad neuo-bi~ajen i nov ton u svet de~jih kwiga. „Wegoveslike karakteri{u de~ja vedrina, razigrani duh,mrvica dramskog raspoloèwa i duhovita re{ewa.Prostor i vreme su preslikani jedno na drugo; sko-ro svaki detaq scene ugra|en je u jednu sliku.”(MTI 2011: internet)

Crta~ev vizuelni jezik je nadrealisti~ko-ek-spresionisti~ki. Stvara sa velikom fantazijom,slojevito gradi pro{lost i sada{wost u svojim de-lima prebogatim motivima, pa imamo utisak da cr-teì prosto lebde u prostoru. Tradicija klasi~negrafike me{a se sa basnoslovnim, baladi~nim ele-mentima folklora.

Virc je iza sebe ostavio niz ilustracija bajki,omladinskih romana poput Olivera Tvista ili de-voja~kog romana Eve Janikovski (Janikovszky Éva)Zanovet (Aranyeso). Svakako treba spomenuti iVeliku indijansku kwigu (Nagy indiánkönyv, Mora– Forum, tre}e izdawe, 1974), koja sadrì pet Ku-perovih romana. Ova krupna publikacija velikogformata, vi{e nalik nekoj enciklopediji, poveza-na je u platno. Na korice je nalepqen karton, napredwoj iz crne podloge izvire iz kontrastne belepovr{ine vreme{ni poglavica. Wegovo lice je cr-veno, izbrazdano, tu dolazi do izraàja ceo linij-ski univerzum Adama Virca. To su linije ponekadmarkantne, sna`ne, ponekad tanane, ponekad sukratke ili se, pak, ra{ire u jednu crnu mrqu, kakoje to primetila i Marija Bozoki (Bozóky 1980:30). Perjani ukras na glavi i odelo Indijanca –koji se vidi ne{to ispod ramena, zna~i, wegov por-tret iz profila prakti~no ispuwava sliku – nacr-tan je perom sa puno detaqa i oboga}en sa malo cr-vene, plave i ùte boje. Ina~e, u kwizi su iskqu-~ivo linijski crteì, tu{em.

\ula Hinc (Hincz Gyula), profesor na Akade-miji mnogim ovde spomenutim grafi~arima, bio jeotvorenog duha, uvek spreman da prihvati i da is-proba nove umetni~ke pravce. Wegov opus karakte-ri{u ~iste boje i dekorativnost. Dirnuli su ga ikaligrafska umetnost azijskih dràva, pa i {are-ni svet ju`noameri~kih slikara poput Dijega Ri-vere i Fride Kalo, a naro~ito Pikaso. Inspira-ciju crpi tako|e iz raznih „izama”, na wegovimslikama, crteìma, bakropisima ostavili su tra-ga i aktivisti i nadrealisti (~iji je manifest i~asopise Hinc me|u prvima doneo iz Pariza u Ma-|arsku) a i ekspresionisti. Eva Bajkai isti~e we-govu vitalnost i ekspresivnu snagu i odli~no teh-ni~ko znawe (Bajkay 2011: internet), a Ana Kapo-~i igrovnost, dinamizam, ritam boja i organske igeometrijske forme ovog umetnika, koji je sop-

58

stveni stil zgodno nazvao „amebaizam” (Kapócsy2011: internet).

Sve ove Hincove odlike moèmo na}i i na we-govim ilustracijama za decu. One su moderne, kla-si~ne vrednosti; odi{u ekspresivnim, hitro nacr-tanim linijama, ìvim bojama. Primera radi, zakwigu pesama za decu [andora Vere{a (WeöresSándor) pod naslovom Bobita (Bóbita, devetnaestoizdawe, 2004) umetnik je uz svaku pesmu naslikaozanosno lepe male akvarele. Drugi put pak kom-binuje linijski crte` u tu{u i boje, koje mogu bitinanete povr{inski, ki~icom, kao u Vere{ovoj kwi-zi Zimzizim (Zimzizim, reprint izdawe ku}e Teri-kum – Tericum, 2001), ili linijski dodate, kao ukwizi istog pesnika Kad bi svet kos bio (Ha a vi-lág rigó lenne, 1973) i u zbirci pesama za decu Ag-ne{ Neme{ Na| Koliko toga (Nemes Nagy Ágnes:Mennyi minden, 1975).

Umetnik je, pored pesama, ilustrovao i bajke zadecu. I ove bogate grafike {ire izuzetnu umetni~kusnagu. U antologiji Zelena ptica (A zöld madár,1975), uz pri~e Alekseja Tolstoja, Radjarda Kiplin-ga, Itala Kalvina, Selme Legerlef, [arla Peroa,Klemensa Brentana, Astrid Lindgren, Oskara Vajldai drugih stoje linijski crteì u tu{u veli~ine odpola stranice do cele strane. Kod tabli u boji (imaih ~etiri) crta~ koristi ̀ utu, crvenu, plavu, zelenui ruì~astu uz linijski crte`, stvoriv{i tako ilu-stracije dostojne ovih ve~itih bajki.

Jano{ Ka{ (Kass János) ilustrovao je zaistabezbroj kwiga, a ~uven je i po tome {to je sa Jano-{em Halasom (Halász János – mo`da onaj ~uvenirediteq, koji je ̀ iveo i stvarao u Londonu, pozna-tiji pod imenom John Halas) napravio prvi kompju-terski animirani film na svetu po~etkom osamde-setih godina pro{log veka pod naslovom Dilema(Dilemma).

Umetnost Jano{a Ka{a zaista je raznovrsna ibez premca. Ilustratora karakteri{e visoka pro-

fesionalna svest, kad crta uvek misli i na budu}eg~itaoca, ta~no zna wegova o~ekivawa. Ka{ova dela„lakih i elegantnih linija i ekspresivnih formiodaju sigurno crta~ko ume}e, doprinela su autonom-nosti crteà i izvan teksta i modernoj reinter-pretaciji pojma ilistracije kwiga.” (Sasvári –Pogány 2011: internet). Crteì, mada se veùapriori uz literarna dela, ipak se ne mogu nazvatiposrednicima teksta, oni „vi{e doprinose duhuovih spisa” (Winter 20011: internet). A mnoga odprvobitnih kwi{kih ilustracija zapo~ela su zase-ban ìvot na serijama i grafi~kim listovima –{to svedo~i o velikom interesovawu publike zadela ovog umetnika – a tretiraju se ve} kao poseb-na dela kompletne vrednosti.

Jano{ Ka{ zbiqa je mnogo u~inio na poqu vi-zuelnog obrazovawa dece; recimo, trudio se da ob-novi bukvar i radne sveske niìh razreda osnovne{kole. A tu su, naravno, i ilustracije bajki, pesa-ma, omladinskih romana, klasika ma|arske i svet-ske kwièvnosti. Izdvoji}emo samo nekoliko pri-mera iz ovog prebogatog opusa.

Uz pesme za decu [andora Petefija (Petofi Sán-dor) naslikao je istinske, ne`ne, prefiwene akva-rele (Koka moje majke – Anyám tyúkja, peto izdawe,1982), istu tehniku primewuje i kod slikovnice ko-ja sadrì pesmu Jano{a Vajde, Potok ùbori,kukavica peva (Vajda János: Csörg a patak, szól akakukk, 1979), samo {to su ovde boje mo}nije i gu-{}e, a oblici sna`niji. U Avanturama HaklberijaFina (Huckleberry Finn kalandjai, sedmo izdawe,1975) imamo iskqu~ivo linijske crteè tu{em, je-dino je omot u boji. Ilustracije zauzimaju uvek celustranicu, a sastoje se od vi{e crteà. Svaki je uokviru razli~ite veli~ine, postavqeni su jedan po-red drugog i tako predstavqaju celinu. Zanimqivacrta~eva re{ewa su natpisi ispod ili iznad gra-fika. Recimo, uz ~etvrto poglavqe vidimo sedamovakvih kaseta sa „naslovima”, koji glase: „Hakova

59

lula”, „Haklberi Fin”, „Mis Votson”, „Tomovapri~a”, „Tata” i „Tatine cipele”. Uz drugi romanMarka Tvena Princ i prosjak (Koldus és királyfi,drugo izdawe, 1974) fin linijski crte` je upotpu-wen sivkasto-plavozelenkastim laviranim detaqi-ma. A kod celostrani~nih ilustracija u koloru(ima ih ~etiri, a prva me|u wima krasi frontis-pis kwige) umetnik uz linijski crte` koristi ze-lenkaste, plavkaste i ùte nijanse, ponegde i ne-{to crvene. Iste, pomalo opore boje nas pozdra-vqaju i sa omota kwige. Ina~e, oba ova izdawa suu platnenom povezu sa viwetama nacrtanim u tu{u,utisnutim poput niskog reqefa: to su Hakova gla-va sa lulom u ustima, a sa druge srtane jedna ogrli-ca sa medaqonom sa kraqevskim portretom.

„U wegovim rukama obitavala je magija” – govo-ri o svom prijatequ, Jano{u Ka{u, Ma}a{ [ar-kezi3 (Sárközi 2011: internet) – bio je „~udesan cr-ta~ki talenat”. A grafi~ar i slikar I{tvan Oroso umetnikovim crteìma kaè slede}e: „Sa hiqadusna`nih korena se drè za ono ne{to, za koje bo-qu re~ od kulture ovog trenutka ne moè{ da na-|e{, ali koje zami{qa{ kao naslage bezgrani~negeologije ispod povr{ine tla” (Orosz I. 2011: in-ternet).

Karikatura je ~esto zanemaren ànr; smatranakao ne{to neozbiqno naspram „visoke” likovneumetnosti, ona je iskqu~ena iz svih umetni~kihtokova i shvatawa – sasvim neopravdano.

Pa ipak, u Ma|arskoj imamo niz odli~nih kari-katurista koji stvaraju i za decu. Laslo Reber (Ré-ber László), majstor apsurdne karikature, napravioje crteè za vi{e od ~etiri stotine kwiga, a we-govi radovi su objavqeni ~ak i u uxbenicima. We-

gova dela imaju oformqen, zreo stil; ona su am-blemska. „Glavne karakteristike wegovih crteàsu skiciranost, suva, zatvorena linija, odnosno li-nijom oivi~ena ravna povr{ina, koju popuwava ̀ i-vim bojama; a posmatra~ prostor ose}a samo u rit-mi~nom nabrajawu stvari” – veli Karoq Barto{(Bartos 2011: internet). Kod Rebera nemamo punodetaqa, geste wegovih figura su ogoqene, dobro ra-zumqive, lica su signal samo jednostavan. Umetnik~esto primewuje i kontraste, bilo da je re~ o boja-ma ili o oblicima. „Jedan od glavnih aduta Rebero-vih crteà je wihova jezgrovitost. Pozitivni–ne-gativni, tamni–svetli paradoksi koji se zbijaju uwegovim crteìma ostavili su traga na wegovomcelokupnom umetni~kom opusu” (Révész 2011: in-ternet).

Najpoznatiji je kao iskqu~ivi ilustrator EveJanikovski i Ervina Lazara (Lázár Ervin). Ovajgrafi~ar stvara svoje crteè u tu{u, ponekad pra-zne povr{ine popuwava akvarelom ili tu{em u bo-ji (kao {to je slu~aj kod kwige Eve Janikovski Samnom se uvek de{ava ne{to – Velem mindig történikvalami, 1972), a ponekad linijski crte` dopuwava„`vrqotinama” olovkom u boji, koje prizivajude~je crteè (Janikovski: da sam ODRASTAO – haén FELNOTT volnék, deveto izdawe, 2008). Recimo,likovi ove spisateqice, koji se sele iz jedne u dru-gu kwigu, uvek su prepoznatqivo nacrtane figure.Grafi~ka re{ewa su uvek ma{tovita. A u Verovalaili ne (Akár hiszed, akár nem, ~etvrto izdawe,2006) uz crteè su pridodate i fotografije.

U zagradi }emo samo napomenuti da je fotogra-fija i ina~e prisutna kao ilustracija u ma|arskimizdawima de~jih kwiga. Naj~e{}e to su slike luta-ka iz veoma uspe{nih i popularnih lutkarskih te-levizijskih serija, koje su kasnije dobile i kwi{kioblik, poput zelenog prasenceta, Gro`|ice Agne{Balint (Bálint Ágnes: Mazsola) ili Zmaja [a{avkaI{tvana ̂ uka{a (Csukás István: Süsü, a sárkány).

60

3 Ma}a{ [arkezi (Sárközi Mátyás, 1937, Budimpe{ta – Bu-dapest), ina~e unuk Ferenca Molnara, posle revolucije 1956.godine beì iz zemqe i nastawuje se u Londonu. U~io je na Li-kovnoj akademiji Sveti Martin, na odseku za ilustracije kwiga.Bio je saradnik na BBC-ju i na radiju Slobodna Evropa. Imalikovnu galeriju u Londonu. Bavi se i kwièvno{}u.

Laslo Reber se kod serije kwiga bajki Ervina La-zara u izdawu ku}e Oziris (Osiris Kiadó) opredelioza mawi format (trinaest puta dvadeset i jedan san-timetar), korice su bele, tvrde, od sjajnog kartona.Na predwoj i iznad naslova u okviru je ilustracijau koloru. Uglavnom su kori{}ene osnovne boje: ̀ u-ta, crvena, zelena i plava. Na unutra{woj naslovnojstrani nalazi se crte`, prizor je uvek iz jedne odbajki, ispod naslova. Tehni~ka re{ewa ilustracijase malo razlikuju od kwige do kwige. U SedmoglavojVili (A Hétfeju Tündér, peto, pro{ireno izdawe,2003) imamo samo linijske crteè, u zbirci KraqAp}iha (Hapci király, 2001) one su tu i tamo pro-{arane ponekom bojom, a u ̂ etvrtastoj Okrugloj[umi (A Négyszögletu Kerek Erdo, 2005) mestimi~-no su dodate maslinastozelena i siva.

Drugi genijalni karikaturista koga neizostav-no moramo spomenuti je Ferenc [ajdik (Sajdik Fe-renc). Karakteri{u ga „lako}a kojom crta, neusi-qenost, stilska ~isto}a” (Vécsi Nagy 2011: inter-net). Wegovi crteì su sa~iweni od osobeno ose-tqivih, okruglastih linija i wihovih pratilaca,zanimqivih, {arenih, oku prijatnih spotova boja.

„Ja ne crtam verno stvarnost, nego crtam iz ma-{te. Ovo nekako dolazi iznutra, jer zapravo stva-ram nagonski” – izjavquje umetnik u jednom inter-vjuu i dodaje: „Ali na kraju crtawe treba prepu-stiti olovci, ja je samo pomeram” (Muzsay 2011:internet).

Sem olovke, ovaj crta~ rado koristi jo{ pero,akvarel i pastel. Ilustrovao je dosad vi{e stoti-na kwiga, pored de~jih i omladinskih izdawa wego-va dela se mogu videti i u uxbenicima. Grafi~arje postao jo{ popularniji sa svojim animiranimfilmovima Pom Pomove bajke (Pom Pom meséi) iVeliki pe-pe-pecaro{ (A nagy ho-ho-horgász), bazi-ranim na pri~ama I{tvana ûka{a. U ovim cr-tanim filmovima ve} decenijama uìvaju deca, abogami i odrasli.

I sad junaci sa filmske trake sele se u kwige.Izdava~ka ku}a Kewvmolkepze (KönyvmolyképzoKiadó) pokrenula je seriju ̂ uka{evih bajki o PomPomu. Ina~e, to je jedna ogromna ki}anka, na po-~etku svake kwige se wi{e na grani i ~eka svojuprijateqicu, Malecku. Kad se devoj~ica pojavi, se-da na wenu glavu poput {ubare, pa joj putem do{kole ispri~a jednu interesantnu i sme{nu pri~u.Normalno, onda ni crteì ne mogu biti druga~iji.

Ova izdawa su u tvrdom povezu, ~etvrtastog ob-lika (dimenzije otprilike dvadeset i dva sa dvade-set i pet santimetara). Korice su bele, sa crteòmu koloru. Na predwoj korici u gorwoj polovinistoji naslov i devoj~icina glava sa Pom Pomom.Na dowoj polovini nalazi se lik o kojem je bajka,sa ispisanim imenom. Na zadwoj korici u levomgorwem uglu je kratak sadràj pri~e, a u dowem de-snom uglu vidimo najavu: nacrtanu glavnu zvezduslede}eg toma. Na unutra{wim koricama su (u sva-koj kwizi podloga je razli~ite boje) belim linija-ma nacrtane svakojake, {aqive figurice. A na unu-tra{woj naslovnoj strani obavezno je linijskimcrteòm u tu{u jedno drvo, na wegovoj grani ki}an-ka, a ispod drveta se sme{i Malecka. Ina~e, osta-le ilustracije su u boji, ra|ene pastelom.

Uzmimo u ruke kwigu sa pri~om o Sirotom Ar-turu Gombocu (Szegény Gombóc Artúr, 2010), ina~eomiqenom stvorewu Ferenca [ajdika. ûka{evubucmastu pti~urinu on zami{qa kao ra{~upanog,plavog, trbu{astog ~udnog svata sa velikim, debe-lim kqunom i okruglim o~ima. De`mekasti ArturGomboc, izelica ~okolade, nikako ne moè dasmr{a. Nijedna dijeta mu ne pomaè. Tako, reci-mo, na sedmoj strani ga vidimo kako tu`no sedi, sakqunom vezanim crvenim konopcem, a oko wega surasute razne namirnice kojih se odrekao, sem ~oko-lade, naravno: kobasice, kifle, {pagete, sladoled,lubenice, krofne, itd. Zatim ga pratimo uz meke,krivudave crta~eve linije do Afrike, gde }e na

61

kraju ipak uspeti sti}i i to brodom, po{to zbogteìne nije mogao da poleti, a i ostala prevoznasredstva su usput otkazala ~im bi se popeo na wih.U kwizi dominiraju ilustracije, one popuwavajucele stranice, tekst gotovo da ima samo prate}ufunkciju.

Svi dosad pomenuti ilustratori sada ve} spada-ju u klasiku. Generacije i generacije su odrasle nawihovim crteìma, me|u wima i autorka ovih re-dova. Ono {to je Adam Vinter napisao o Jano{uKa{u, da „nije ~ovek pro{losti nego je i te kako~ovek sada{wosti, svagda{we sada{wosti” (Winter2011: internet), zapravo stoji i za ostale umet-nike. Wihove grafike su, dakle, jo{ uvek aktuelnei deluju sveè, zato se reprintuju nanovo i posle~etrdeset, pedeset godina, kao {to smo, uostalom,videli i iz navedenih primera.

No, ra|aju se i nova umetni~ka tuma~ewa pret-hodno izdatih kwièvnih tekstova za decu. Tako jeFerenc Banga (Banga Ferenc) dao svoje vi|ewe pe-sama za decu Karoqa Tamka [irata (Tamkó SiratóKároly); u ranijim izdawima crteè je izradioLaslo Reber.

Izdava~ka ku}a General pres nedavno je (Gene-ral Press Kiadó, bez nazna~ene godine izdawa) obja-vila tri kwige poezije ovog pesnika: Pal Tengerec-ki (Tengerecki Pál), Tengerecki se vra}a ku}i (Ten-gerecki hazaszáll) i Zeba i zoba (Pinty és ponty).Ilustrator je za korice odabrao privla~ne, sve-tle, pastelne boje: nebeskoplavu, vanila ̀ utu i ve-roneze zelenu. I na predwim i na zadwim korica-ma su crteì u koloru (kwige su, ina~e, u tvrdompovezu). Ova izdawa su bogato ilustrovana, Bangakoristi pero, crna je veoma malo prisutna, konturesu vi{e u sepiji, pa dodaje jo{ zelenu, plavu, ̀ utu,naranxastu i crvenu boju. Crteì su {tampani nafinom, bledoùtom Rives Tradition papiru, ~ija po-malo hrapava, izbrazdana pov{ina isti~e na pravina~in osebujan grafi~ki svet ovog umetnika.

Crteì Ferenca Bange se mogu lako prepoznatipo „isprekidanim, iverastim, nemirnim linijama,i kome{awu formacija ~iji se elementi, sastavqe-ni od biqaka–qudi–ìvotiwa, pretapaju jedni udruge” (Sümegi 2011: internet).

Wegove figure ho}e da se raspadnu na komade, aprostorno lebde u nekom vakuumu. Postoji ne{tou wima „od stra{ila i od marioneta, pa ~ak i odbuba i crva” – kako to isti~e istori~ar umetno-sti Lajo{ Nemet (Németh 1981: 7) – bez prestankasu u pokretu, mada taj pokret nema ciqni pravac,dosta je nesiguran.

Bitna umetni~ka obele`ja ovog grafi~ara suspontanost i direktna ekspresivnost, a dve osnovnekarakteristike wegovog stila su nakaznost i gro-tesknost.

Ferenc Banga ne samo {to crta za decu, nego bi-ra i bajke za wih. Naime, izabrao je trinaest pri~aiz razli~itih zemaqa sveta i, naravno, odmah ih jei ilustrovao, veoma nadahnuto i poletno. Bajke je„prepevao” Lajo{ Parti Na| (Parti Nagy Lajos),virtuoz jezika; one su prepune humora, jezi~kih iga-ra i jezi~kih vratolomija, sa aktuelnostima moder-nog ìvota. Izdawe je ku}e Magvete (Magveto,2009) pod naslovom Labud za pe~ewe i ostale baj-ke (A pecsenyehattyú és más mesék).

Kwiga je ~etvrtastog formata (dvadeset i triputa dvadeset i tri santimetra), u tvrdom povezu.Svetloùte korice, i predwe i zadwe, krase crte-ì u peru, ovog puta upotpuweni olovkama u boji.Kod olovkom obojenih povr{ina zanimqivo dolazido izraàja i tekstura akvarel papira. Grafi~arkoristi istu tehniku i kod unutra{wih ilustraci-ja. Uz svaku bajku su data tri do ~etiri crteà, ajedan od wih uvek popuwava celu stranu. Dodu{e,kod ovih potowih imamo zapravo {est crteà, po-{to je umetnik stranicu podelio na {est kaseta,a u wih je uzastopno uneo po jednu epizodu iz pri~e.

62

Dora Kereste{ (Keresztes Dóra), ova „veoma do-bra umetnica”, kako ju je opisao vajar Pal Ke (KoPál), vi{e puta je ilustrovala ma|arske narodnepri~e. Wena dela su dekorativna, a na~in izraà-vawa podse}a na sredwovekovne drvoreze; preuzetielementi iz sveta folklora ~esto se javqaju u gro-tesknom kontekstu. „Slike joj nastawuju bajkovito--nadrealne, ta~no okarakterisane, stilizovane, po-jednostavqene figure, ~ije su karakteristi~ne cr-te ponekad istaknute iskrivqeno” (Eross 2011: in-ternet).

Vaqana ilustracija, prema Dori Kereste{, tre-ba da stvori poseban {timung, atmosferu, slike tre-ba ~ak da pro{iruju, oboga}uju idejni sadràj kwi-ge. Tako je napravila i lepe akvarele uz Kormo{evebajke o Vackoru (Oziris, u dva toma, 2002), gde mo-èmo da uo~imo i male {aqive detaqe, vi|ene poma-lo iz de~jeg ugla. Recimo, u prvoj kwizi (Bajka o pr-}astom me~etu, Vackoru – Mese Vackorról, egy piszekölyökmackóról), sa desete strane nam se sme{i vese-lo, ̀ uto sunce, sa rumenim obrazima i plavim o~ima,a u wegove zrake sa leve i desne strane je upletena(kao u kike) po jedna plava ma{na; a ono na {ezde-set i osmoj strani, pak, nosi sun~ane nao~are!

Mada, prizna}emo, kada je re~ o ovom medi, Rej-hove ilustracije su nam vi{e prirasle srcu.

Kristina Rewi (Rényi Krisztina) tako|e pripa-da sredwoj generaciji ilustratora. „Wena umetnostse manifestuje u poslesimboli~nim, nadrealisti~-nim serijama, ~iji izvor su svet bajki i mitova, teindividualna mitologija” (Balázs 2011: internet).

Grafi~arka je dosad zaista dosta u~inila da po-digne ilustraciju za decu na vi{i nivo. Weno ge-slo je da ve} i u kwigama za najmla|e slike trebada budu zahtevne, po{to su one prvi artefakt sakojim se dete susre}e; one razvijaju vizuelnu kul-turu, pro{iruju ma{tu. Danas se ve} moè crtatihrabrije, po{to su i deca otvorenija i prijem~ivi-ja, smatra umetnica (Trencsényi 2011: internet).

Ona je dosad isprobala sve grafi~ke tehnike,vi{e kwiga je ilustrovala izvornim litografija-ma. Najvi{e voli da ilustruje narodne pri~e. Wenicrteì su izra|eni sa puno sitnih detaqa, bogatogsu kolorita. Podse}aju nas na iluminacije kodek-sâ kasnog sredweg veka, poput ~asoslova princa Be-rija, sa radovima bra}e Limburg. A ponekad pri-zivaju i starinske razglednice sa po~etka pro{logveka.

Kristina Rewi, mada je dobijala i doma}e nagra-de za svoja dela, zapaènija je i cewenija u ino-stranstvu. O tome svedo~e i razna me|unarodnapriznawa, kao {to je Gran pri „Octogon” iz Fran-cuske za ilustraciju kwige Marije Fojer Zmajevabajka (Feuer Mária: Sárkánymese, 2003).

Za Aleksandru Faltis (Faltisz Alexandra) bajkezna~e qubav koja nikada ne}e pro}i. Grafi~arkaiskreno veruje – kako ~itamo na wenoj zvani~nojveb-stranici – da nas dobra kwiga prati kroz ceoìvot; {tiva iz detiwstva i ilustracije uz wih suodlu~uju}a. Uti~u na na{ ìvot i pogled na svet.Zato ona ose}a veoma veliku odgovornost kad cr-ta, daje iz ruku samo takve radove koje bi moglamirnog srca ponuditi i svojoj deci. Decu ne smemopotceniti, tvrdi ova ilustratorka.

U takvom duhu i stvara grafike AleksandraFaltis, prava majstorica svoje struke. „Weni crte-ì su ìvi, vedri, diraju u de~ju du{u. Pisanojgra|i se pribliàva sa po{tovawem: crteìma jojpridodaje na takav na~in da tekst ostaje netaknut,ne oduzima ni{ta od sadràja, ali ipak zaobilazisvaku stereotipiju” (Király 2011: internet).

Najradije crta vile, patuqke i vilewake, aliilustrovala je dosad i narodne pri~e, zatim Dani-jela Defoa, I{tvana Kormo{a, Ervina Lazara ijo{ mnogo drugih autora.

Aleksandra Faltis ~esto koristi akvarel ukombinaciji sa linijskim crteòm u tu{u, kao naprimer u Lazarevoj kwizi Bubabajka, koju je autor

63

napisao zajedno sa svojom k}erkom @ofijom (LázárZsófia – Lázár Ervin: Bogármese); izdava~ je Neklapja miheq (Nok Lapja Muhely, 2006). Publika-cija je sredweg formata (sedamnaest puta dvadeseti ~etiri santimetra) u tvrdom povezu, sva u kolo-ru. Prebogata je ilustracijama, zapravo svaka jestranica iscrtana, po~ev od unutra{wih korica pasve do zadwe stranice. Ilustracije i sam tekst suuokvireni akvarelom naslikanom trakom, a zanim-qiv detaq je da su svi brojevi stranica poduprtidvema malim bubama.

Naravno, tu su i mladi, talentovani grafi~ari,koji tek traè svoje mesto pod suncem. Iris Ago~(Agócs Írisz) ilustrovawe de~jih kwiga smatra veo-ma radosnom aktivn{}u. Ona voli da posmatra decu– wenu ispovest moèmo da prona|emo na wenomblogu na engleskom jeziku – po{to joj wihovo pona-{awe i razmi{qawe pomaù da crta za wih. Madasa zadovoqstvom isprobava razne tehnike, trenutnonajvi{e stvara u akvarelu. Slika hitro, brzim po-tezima, ponekad koristi olovku ili pero da istaknelinije, a za slikawe pozadine sluì se i sun|erom,ne bi li postigla mo}niji, zamrqani efekat.

Tako je Iris Ago~ uradila crteè za seriju baj-ki Judit Berg (Berg Judit) o tegle}im macama. Au-torkini junaci su tri nesta{ne mace, one su si-}u{ne igra~ke u stvari, koje, normalno, oìve iuvek naprave neki darmar, a ta~no mogu da stanu ude~ju {aku, zbog ~ega ih wihove gazde svuda vuku sasobom. Hajde da prelistamo kwigu Tegle}e mace ugradu u izdawu ku}e Poòwi pagow (Cipelo cicák avárosban, Pozsonyi Pagony Kft, 2008): publikaci-ja je u tvrdom povezu, dimenzije dvadeset i ~etirisa dvadeset i jedan santimetar. Korice su plave bo-je, sa trima {arenim macama, one su vi{e naliknekom jastuku ili xaku, a umesto repa imaju niskuod perli. Akvareli su istaknuti linijama u olov-ci. I unutra{wi crteì su vedri, nacrtani sa pu-no humora.

Moèmo spomenuti i wene ilustracije uz pesmeza decu Deèa Tandorija, Medvedi u svim koli~ina-ma (Tandori Dezso: Medvék minden mennyiségben,od istog izdava~a, 2010). Tako|e u tvrdom povezu,dimenzije dvadeset jedan i po sa devetnaest i posantimetara. (Ina~e, u ranijim izdawima ovu pe-smaricu je ilustrovao Laslo Reber.)

Na predwim i zadwim koricama su olovkom na-crtani vre}asti medvedi}i, a u plavim okvirimastoje – napred naslov, koji pridràva meda u kolo-ru sa crveno-belim {alom oko vrata, a pozadi ilu-stratorkina preporuka („Vi{e sre}e je moglo zade-siti samo jednog medveda [ili ~ak ni medveda], da zanajomiqenije pesme moè da nacrta istinske medve-de za jednu istinsku kwigu.”) u {ta gledaju dvojicamedowa, naslikani u boji, nama okrenuti le|ima.Weni akvareli, naslikani sa vidnim uìvawem,mogu se videti i uz svaku pesmu u ovoj kwizi.

Jedan od najpoznatijih grafi~ara dana{wice jeAndra{ Barawai (Baranyai András). Ovaj nadarenimladi umetnik smatra se za{titnim znakom dobrede~je kwige. On veruje da dete treba da dobije ilu-stracije razli~itih stilova – ali da oni budu ononajboqe. Na polici treba da se na|u od svake vrste,po~ev od najmodernijih minimalisti~kih, pa dozna~ajnih, klasi~nih ilustracija. [to je paleta{arenija, tim boqe, dete }e da shvati vi{e vizu-elnih jezika, a obogati}e i vizuelnu kulturu, ka-è nam ilustrator u jednom intervjuu (Orosz A.2011: internet).

Stil Andra{a Barawaija je pomalo plakatski(podse}a nas na ma|arske reklamne grafike iz {e-zdesetih godina pro{log veka); wegov kolorit jeprigu{en, boje i forme su svedene.

Za ilustracije kwige Ota Ki{a (Kiss Ottó) Pomeni nek svako ostane kod ku}e nedeqom popodne(Szerintem mindenki maradjon otthon vasárnap dé-lután), u izdawu ku}e ̂ odaceruza (Csodaceruza Kia-dó, 2006), grafi~ar je 2007. godine dobio me|una-

64

rodnu IBBY-jevu nagradu. U tvrdom je povezu, ~e-tvrtastog formata (dvadeset i jedan sa dvadeset ijedan santimetar), svaka stranica je u koloru. Ilu-stracije na adekvatan na~in prate pomalo apsurd-nu, pomalo ironi~nu, humoristi~ku pri~u. Glavnilik, I{tvan Halo, otac jednog deteta, pravi je{mokqan. Ina~e, ume da leti; i tako }e jednog ne-deqnog popodneva, kad u ku}i iznenada ponestanelepka za drvo, letuckati tamo i ovamo u potraziza ovim proizvodom. Normalno, radwa je zatvore-na, pa se vra}a ku}i praznih ruku. No, kako je pre-leteo celo popodne, zakasni}e na ve~eru, ona se ve}ohladila, a ina~e ve} je i pojedena.

Vidimo interesantno crta~evo re{ewe i na zad-wim koricama. Na uokvirenu preporuku (koja je po-sledwih godina skoro obavezna kod de~jih kwiga)udarena su dva „pe~ata” (u stvari su to crteì ko-ji ih imitiraju). Na prvom, pravougaonog oblika,je natpis: „Strogo poverqivo – samo o~evima sa de-com!”, a na drugom, okruglom, pak, stoji: „Sa prepo-rukom I{tvana Haloa”.

Na trì{tu ma|arskih de~jih kwiga ova publi-kacija je sasvim neo~ekivana i iznena|uju}a; u pot-punosti odudara od uobi~ajenih izdawa – bilo daje re~ o tekstu, bilo da je re~ o crteù.

Izuzetno dobra je i Barawijeva slikovnica Cr-venkapa i vuk (Piroska és a farkas). Izdava~ je ̂ i-mota (Csimota Kiadó, 2006). Ova izdava~ka ku}a je,naime, pripremaju}i se za Me|unarodni sajam kwi-ga u Bolowi, zamolila pet mladih ilustratora dainterpretiraju, svaki na svoj na~in, ovu Peroovuklasi~nu bajku. Teksta uop{te nema, sem na ukra-snoj kutiji koja sadrì svih ovih pet slikovnica– tamo stoje po~etni redovi ove pri~e na dvadese-tak jezika. Ina~e, ove kwiìce su malog formata(dvanaest puta dvanaest santimetara), korice sutvrde, sa platnenim povezom.

Ovaj umetnik svoje grafike uglavnom radi nakompjuteru, one su u stvari digitalni fajlovi. Kod

Crvenkape figure stoje na oker podlozi, stilizo-vane su: vuk, aluminijum-sive boje, li~i na obrnu-to latini~no veliko slovo „l”, ima dve noìce is-tog oblika na kojima hoda uspravno, o~i su mu bu-qave, okrugle, nalik dugmetu, a u{i {iqate, repje duga~ka linija sa strelicom na kraju. Rep pone-kad sluì za prikazivawe pravca, ponekad ima ob-lik muwe, kad vuk smera ne{to podlo, a nos tako|emoè da se pretvori u strelicu. Crvenkapa je kupa-ste forme, podrazumeva se: crvene, lice joj ozna-~ava ruì~asti krug, a o~i dve bele ta~ke. Na gla-vi, pozadi, ima neku spiralu, verovatno ukras nakapuqa~i, a u ruci nosi korpicu. Pravac wihovogkretawa ozna~avaju isprekidane crtice. Grafi~arse sluì i jezikom stripa, primera radi, u epizo-di kad se Crvenkapa ve} pribliàva bakinoj ku}i-ci (koja li~i na drvenu de~ju igra~ku) iz ku}e iz-vire „oblak”, a u wemu vidimo glavu vuka sa navu-~enom bakinom no}nom kapicom. A, recimo, na po-~etku pri~e ovaj stripovski „oblak” ukazuje na Cr-venkapinu korpu, a wegov sadràj su ovog puta fla-{a vina i par~e èrbo kocke.

Andra{ Barawai crta i za najmla|e, za decu odjedne do dve godine. Slikovnica Tata (Papa/Apa,îmota – Csimota Kiadó, 2008) izvedena je u retrostilu, u samo tri boje (svetloplava, naranxasta ibordo). Bez teksta je, samo imamo natpise uz crte-è na francuskom i ma|arskom jeziku, poput diva,kowi}a i sli~nog. Kwiìca je o o~evima, vi|enimiz de~jeg ugla. Tako je za malo dete otac poput di-va, na slici vidimo dve noge u bermudama i japanka-ma, a detence, koje dopire do o~evih kolena, sedina no{i i otvorenih usta, za~u|eno, gleda u wega.Tate mogu i da se zaja{u, a ponekad mogu i da bo-du, kad su neobrijani.

Strip inspiri{e i Igora Lazina, koji negujebeogradsku {kolu crtawa. Wegovi radovi nas nave-liko podse}aju na duh ilustracija pojedinih crta~aiz Politikinog zabavnika. Ovaj svestrani umet-

65

nik radi za razne ~asopise, pravi kratke i animi-rane filmove, a pravi ilustracije i za decu. Igra... ona je prelepa! (A játék ... az gyönyöru!) je naslovzbirke ma|arskih de~jih narodnih igara (prire|i-va~ je Tibor Geler – Gellér Tibor, a izdava~ je No-vum – Novum Könyvkiadó, 1998), a krase ga Lazi-novi razdragani, veseli i plasti~ni crteì u boji.

Videli smo dosad da svaki od ovih ilustratoraneguje svoj, sasvim poseban stil; susreli smo se saraznim grafi~kim tehnikama i umetni~kim senzi-bilitetima. Kako je to lepo sro~io \eze [arkaw,i sam garfi~ar, „dokaz za mnogostranost ma|arskeilustracione umetnosti imamo u individualnimumetni~kim jezicima, u bogatstvu tehni~kih postu-paka i u otvorenosti prema novim mogu}nostima”(Sárkány 2011: internet).

Zajedni~ki im je visok kvalitet i to da ve} naj-mla|oj deci nude nepatvorenu, istinsku umetnost.Jednom prilikom je (kako veli anegdota) [arden,veliki majstor „niskih” ànrova, odbrusio nekompraznoglavom sagovorniku da pravi umetnici ne sli-kaju bojama, samo se koriste wima, ali zato slikajusrcem. Tako moèmo da kaèmo i mi za na{e ilustra-tore de~jih kwiga – da svi oni zaista crtaju srcem.

A nismo ni spomenuli jo{ neke sjajne umetnikekao {to su Eva Gal (Gaál Éva), Livia Elek (ElekLívia), Kristina Na| Kalai (Kállai Nagy Kriszti-na), Katalin Segedi (Szegedi Katalin), \eze Vida(Vida Gyozo), I{tvan Damo (Damó István), Mar-cel Jankovi~ (Jankovics Marcell), I{tvan Ki{(Kiss István) ...

O wima }emo, mo`da, nekom drugom prilikom.

BELE[KE O ILUSTRATORIMA

IRIS AGO^ (Agócs Írisz), 1977, Baja (Baja).Ilustratorka. Zavr{ila je Filozofski fakultet

u Pe~uju, smer etnografije i kulturolo{ke antro-

pologije. Umetni~ku naobrazbu sti~e u Budimpe-{ti kod akademskih slikara Bazila Duli{kovi~a(Duliskovich Bazil) i Tama{a Sigetija (Szigeti Ta-más). ^lanica je Udruèwa pisaca i ilustratorade~jih kwiga. U~esnica je vi{e samostalnih i grup-nih izlo`bi.

FERENC BANGA (Banga Ferenc), 1947, Ujpe{t(Újpest).

Grafi~ar. [kolovao se u umetni~koj slobodnoj{koli. Profesori su mu bili: \er| Zilahi (Zi-lahy György) i Ervin Tama{ (Tamás Ervin). Radioje kao restaurator, potom kao profesor u ve~erwoj{koli crtawa, a neko vreme bio je i upravnik Ga-lerije iz Ujpe{ta (Újpesti Galéria). Likovni ured-nik je vi{e ~asopisa. Po~ev od 1975. godine bavise i ilustracijom. Pored kwiga starih ma|arskihpisaca ilustruje i kwige za decu. U~esnik je broj-nih grupnih, te samostalnih izlo`bi. Wegova delase mogu videti u desetak ma|arskih muzeja i gale-rija. Va`nije nagrade: Munka~ijeva nagrada (1982);Gran pri za ilustraciju „Lepa ma|arska kwiga”(1988); Zaslu`ni umetnik (2003).

ANDRA[ BARAWAI (Baranyai András), 1974,Debrecin (Debrecen).

Grafi~ar. Zavr{io je grafi~ki smer na Akade-miji umetnosti „Moholi-Na|” (Moholy-Nagy Mu-vészeti Egyetem) u Budimpe{ti. ̂ lan je Udruèwapisaca i ilustratora de~jih kwiga. U~esnik jevi{e grupnih izlo`bi. Nagrade: Nagrada „Ma}a{Gal” (2004); IBBY-jeva nagrada „Ilustrator godi-ne” (2007).

ADAM VIRC (Würtz Ádám), 1927, Tama{i(Tamási) – 1994, Budimpe{ta (Budapest).

Grafi~ar, ilustrator. Zavr{io je Likovnu aka-demiju u Budimpe{ti. Wegovi mentori su: \ulaHinc (Hincz Gyula), [andor Bortwik (Bortnyik

66

Sándor), Bertalan Por (Pór Bertalan), Karoq Ko-fan (Koffán Károly). Prvobitno je ilustrator, alibavio se i slikarstvom. Wegove slike karakteri{ekombinovana tehnika, a svoju inspiraciju crpi naj-vi{e iz vizantijskih ikona i ma|arske narodneumetnosti. U~esnik je brojnih samostalnih izlo-`bi. Wegova dela se mogu videti u galerijama i mu-zejima u Budimpe{ti, Sankt Peterburgu, Frankfurtui Moskvi. Dobitnik je brojnih doma}ih, te ino-stranih nagrada: Munka~ijeva nagrada (1957, 1966,1970); Nagrada „VIT”, Be~ (1959); Zlatno pero,Beograd (1968); IBBY-jeva Andersenova nagrada,Tokio (1986); Zaslu`ni umetnik (1986) i dr.

LIVIUS \ULAI (Gyulai Líviusz), Baraolt(Baraolt), Rumunija.

Grafi~ar. Zavr{io je Likovnu akademiju u Bu-dimpe{ti. Mentori su mu: Jano{ Kmeti (KmettyJános) i [andor Ek (Ék Sándor). Uglavnom ilu-struje kwige, pravi animirane filmove, linoreze,litografije, bakropise. U~esnik je brojnih grup-nih, te samostalnih izlo`bi. Dobitnik je brojnihnagrada: II Grafi~ki bijenale, Firenca (1971);Zlatna plaketa „IBA”, Lajpcig (1972); Munka~ije-va nagrada (1973); Zaslu`ni umetnik (1989); Ko{u-tova nagrada (2004); Nagrada „Prima” (2005) i dr.

JANO[ KA[ (Kass János), 1927, Segedin(Szeged) – 2010, Budimpe{ta (Budapest).

Grafi~ar, vajar, dizajner po{tanskih marki.Prvo je radio kao kerami~ar, a posle je zavr{ioAkademiju primewenih umetnosti i Likovnu aka-demiju u Budimpe{ti. Mentori su mu: \ula Hinc,\er| Kone~ni i \er| Kadar. Radio je neko vremekao aspirant na Visokoj {koli za grafiku i {tam-parsko ume}e u Lajpcigu, a posle je u Budimpe{tina Akademiji primewenih umetnosti bio profesorna katedri tipografike. Ilustrovao je bezbrojkwiga. U~esnik je brojnih samostalnih izlo`bi.

Stalna postavka wegovih najzna~ajnijih dela moèse videti u Segedinu u Galeriji Jano{ Ka{ (KassJános Galéria). Neke od bitnijih nagrada: Munka-~ijeva nagrada (1954, 1967); Nagrada „Najlep{akwiga na svetu” i Zlatna plaketa, Lajpcig (1966);Zaslu`ni umetnik (1977); Istaknuti umetnik (1986);Ko{utova nagrada (1999).

DORA KERESTE[ (Keresztes Dóra), 1953, Bu-dimpe{ta (Budapest).

Grafi~arka, slikarka, reìserka animiranihfilmova. Zavr{ila je Akademiju primewenih umet-nosti u Budimpe{ti, smer tipografika. Mentori sujoj: Jano{ Ka{, \er| Hajman, Livius \ulai i ArpadSabado{. Ilustruje kwige, dizajnira marke i plaka-te, pravi pozori{ne kulise. Bila je likovna uredni-ca ~asopisa Muze (Múzsák). Osniva~ica je Dru{tvama|arskih ilustratora (Magyar Illusztrátorok Társa-sága) i Dru{tva ma|arski plakat (Magyar PlakátTársaság). Umetni~ka je direktorka Grafi~kog stu-dija Utis (Grafikai Stúdió). Suprug joj je tako|e vrsnigrafi~ar, I{tvan Oros (Orosz István). U~esnica jebrojnih grupnih, te samostalnih izlo`bi. Neke odnagrada: Nagrada „Lepa ma|arska kwiga” (1977, 1981,1982, 1983, 1984, 1989, 1991, 1992, 2001); IBBY-jevanagrada (1994); „Ilustrator godine”, ma|arska IBBY-jeva nagrada (2003); Nagrada „Bela Bala`” (2005).

IGOR LAZIN, 1964, Novi Kneèvac.Ilustrator, snima kratke i animirane filmove,

reklame, crta~ stripova. Pi{e i za decu. Ilustru-je kwige. [kolovao se na Likovnoj akademiji u Be-ogradu. Od po~etka devedesetih ìvi i stvara uMa|arskoj.

LASLO REBER (Réber László), 1920, Budimpe-{ta (Budapest) – 2001, Budimpe{ta (Budapest).

Prvobitno sportista, baca~ kopqa. Grafi~ar,ilustrator, karikaturista. Samouk. U ruskom za-

67

robqeni{tvu se upoznaje sa grafi~kim tehnikama.Posle je radio kao karikaturista, pravio plakatei crtane filmove, ilustrovao kwige. Proslavio sekao ilustartor de~jih kwiga. Bio je ~lan Ma|ar-ske akademije umetnosti (1999). U~esnik je brojnihgrupnih, te samostalnih izlo`bi. Dobitnik je dva-desetak umetni~kih nagrada. Najzna~ajnije su: Mun-ka~ijeva nagrada (1967, 1993); Andersenova diplo-ma (IBBY), Kembrix (1982); Ilustracija za De~jukwigu godine, ma|arski ogranak IBBY-ja (1984);Plaketa (IBBY), Seviqa (1994).

KAROQ REJH (Reich Károly), 1922, Balatonse-me{ – 1988, Budimpe{ta (Budapest).

Grafi~ar. [kolovao se u Budimpe{ti na Aka-demiji primewenih umetnosti, a potom na Akade-miji likovnih umetnosti. Imao je odli~ne mentore,kao {to su Jene Harangi (Haranghy Jeno), \ulaHinc (Hincz Gyula), \er| Kone~ni (Konecsni Gy-örgy). Prvo je radio kao dizajner plakata, zatimkao ilustrator. Prvobitno je poznat kao ilustra-tor de~jih kwiga (preko 500 naslova). Wegova delamogu se videti u Muzeju „Deri” u Debrecinu (DériMúzeum), te u Ma|arskoj nacionalnoj galeriji i uLiterarnom muzeju „Petefi” (Magyar Nemzeti Ga-léria; Petofi Irodalmi Múzeum) u Pe{ti, zidni pa-noi krase de~je selo u Fotu (Fót), vi{e vrti}a, tede~jih klinika i bolnica u Ma|arskoj. U~esnik jebrojnih grupnih i samostalnih izlo`bi. Va`nijenagrade: Nagrada „Mihaq Munka~i” (1954, 1955);Ko{utova nagrada (1963); Zaslu`ni umetnik (1972);Istaknuti umetnik (1975).

KRISTINA REWI (Rényi Krisztina), 1956, Bu-dimpe{ta (Budapest).

Grafi~arka, ilustratorka. Zavr{ila je Likovnuakademiju u Budimpe{ti, grafi~ki smer. Mentorisu joj: Karoq Rasler (Raszler Károly), Imre Ko~i{(Kocsis Imre). Uglavnom ilustruje kwige za decu

(dosad oko pedeset naslova). ̂ lanica je mnogobroj-nih likovnih udru`ewa, npr: Saveza ma|arskih gra-fi~ara i Saveza italijanskih ilustratora (MagyarGrafikusmuvészek Szövetsége, Olasz IllusztrátorokSzövetsége), Dru{tva ma|arskih akvarelista i ilu-stratora (Magyar Vízfestok- és a Magyar Illusztrá-torok Társasága). ̂ lanica je Upravnog odbora naci-onalne sekcije IBBY-ja. U~esnica je brojnih grup-nih, te samostalnih izlo`bi. Wena dela se mogu vi-deti u Muzeju Ferenci (Ferenczy Múzeum) u Sent-andreji. Neke od nagrada: Nagrada takmi~ewa „Le-pa kwiga” (1996); „Ilustrator godine”, ma|arskaIBBY-jeva nagrada (1998); Me|unarodna IBBY-jevanagrada, Cartagena de Indias, Kolumbija (2000).

ALEKSANDRA FALTIS (Faltisz Alexandra),1962, Pe~uj (Pécs).

Grafi~arka, ilustratorka bajki. Zavr{ila jeLikovnu akademiju u Budimpe{ti, smer primewenagrafika. Uglavnom ilustruje kwige za decu, ali ba-vi se i animiranim filmom, lutkarstvom, radiskice za kulise. U~esnica je brojnih grupnih, tesamostalnih izlo`bi. Neke od nagrada: Gran pri Fe-stivala animiranih filmova Dixieme Muse / Deci-ma Musa (1979); Nagrada „Uxbenik godine” Fonda-cije Soros i Fondacije Más-Kép (1995); IBBY-jevanagrada (1993).

EMA HAJNCELMAN (Heinzelmann Emma),1930, Wirbator (Nyírbátor).

Bavi se primewenom grafikom. Zavr{ila je[kolu industrijskog dizajna. Profesor joj je bio\er| Farka{ (Farkas György). Prvo je htela da bu-de kostimograf, no brzo je pre{la na primewenugrafiku. Prvenstveno ilustruje kwige za decu, alipravi i plakate, razglednice, bavi se reklamnomgrafikom. U~esnica je brojnih grupnih, te samo-stalnih izlo`bi. Neke od nagrada: Bronzana nagra-da Grafi~kog bijenala, Brno (1980); Munka~ijeva

68

nagrada (1984); IBBY-jeva diploma (1988); Nagrada„Noemi Ferenci” (2005).

\ULA HINC (Hincz Gyula), 1904, Budimpe{ta(Budapest) – 1986, Budimpe{ta (Budapest)

Grafi~ar, slikar, primeweni umetnik. Zavr{ioje Likovnu akademiju u Budimpe{ti. Mentori su mubili \ula Rudnai i Jano{ Vasari. Krajem dvadese-tih u Parizu se upoznaje sa nadrealistima, a u Ber-linu stupa u kontakt sa ekspresionistima. Bio jeprofesor, a neko vreme i direktor na Akademijiprimewenih umetnosti, a predavao je i na Likovnojakademiji. Svestran je umetnik, nije bio samo sli-kar, nego je pravio i bakropise, skulpture, murale,bavio se i keramikom, ilustrovao kwige. U~esnikbrojnih grupnih i samostalnih izlo`bi. Stalna po-stavka wegovih dela moè se videti u Vacu (Vác).Va`nije nagrade: Nagrada „Mihaq Munka~i” (1952,1957); Ko{utova nagrada (1958); Zaslu`ni umetnik(1964); Istaknuti umetnik (1968).

FERENC [AJDIK (Sajdik Ferenc), 1930, No-jenhagen (Neuenhagen), Nema~ka.

Grafi~ar, karikaturista, reìser animiranihfilmova. Rastao je u jednoj veoma veseloj porodi-ci. Otac mu je poznati xokej, majka balerina. U~ioje u [koli industrijskog dizajna, a {kolovawe za-vr{io u Grafi~koj {koli. Radio u {tampariji kaolitograf, i tu, rade}i na kli{eu jedne karikature,dobio ̀ equ da se isproba u ovom ̀ anru. Bio je cr-ta~ vi{e humoristi~nih listova. Ilustruje i kwi-ge, a jo{ ve}u popularnost sti~e sa svojim animira-nim filmovima. U~esnik je brojnih grupnih i samo-stalnih izlo`bi. Od pre nekoliko godina pravi ipanelne slike, portrete umetnika, aplikacije. Stal-na postavka ovih dela moè se videti u Vacu. Va-`nije nagrade: Nagrada „Mihaq Munka~i” (1977);Zaslu`ni umetnik (1988); Nagrada Zlatna palma,Kan (2000); Po~asni gra|anin Budimpe{te (2006).

LITERATURA

Artista blog. Agócs Írisz (blog grafi~arke na engle-skom jeziku), http://artistamuvek.blogspot.com/,31. VII 2011.

Bajkay Éva. Hincz Gyula, http://artportal.hu /lexikon/muveszek /hincz_gyula, 20. VI 2011.

Balázs Sándor. Rényi Krisztina, http://artportal.hu/lexikon/muveszek/renyi_krisztina, 20. VI 2011.

Bartos Károly. Egy Réber-kötet ürügyén, http://cso-daceruza.hu/?p=107, 23. VII 2011.

Bozóky Mária (1980). Würtz Ádám, Budapest, Kép-zomuvészeti Alap Kiadóvállalata.

D. Udvary Ildikó. Manók, tündérek és koboldok; A hó-nap grafikusa: Faltisz Alexandra, http://www.me-seutja.hu/index.php?option=com_content&task=view&id=116&Itemid=78, 21. VI 2011.

Eross Nikolett. Keresztes Dóra, http://artportal.hu/lexikon/muveszek/keresztes_dora, 20. VI 2011.

Faltisz Alexandra. zvani~ni veb sajt umetnice: http://alexandrafaltisz.fw.hu/menuh.htm

G. Pap Katalin (2001). A modern gyermekkönyv-il-lusztráció útjai, u: Gyermekirodalom (priredila:Komáromi Gabriella), Budapest, Helikon Kiadó.

Kapócsy Anna. Idoszeru-e a korszerû? Hincz Gyulafestomuvész emlékkiállítása, http://haasgaleria.hu/kut/Hincz_Gyula_webre.pdf, 20. VI 2011.

kArton. Igor Lazin: Igazgató mint életérzés, http://www.karton.hu/cgi-bin/index.php?p=3&m=2&y=166&st=20, 3. VIII 2011.

Kass János 80 éves (uvodne re~i za katalog Galeri-je „Koller” napisao Orosz István, a studiju podnaslovom Kass János, a mindenkori jelen embere,Winter Ádám), http://www.kollergaleria.hu/im-ages/kiallitas/5/demo.pdf, 20. VI 2011.

Király Erika. Faltisz Alexandra kobold- és manómu-vész meseillusztrációi Pécsett, http://www.pecsiuj-sag.hu/helyi-hireink/faltisz-alexandra-kobold-es-ma-nomuvesz-meseillusztracioi-pecsett, 21. VI 2011.

69

Ko Pál. Keresztes Dóra népmese-illusztrációi, http://www.lupe.hu/pdf/keresztes.pdf, 26. VII 2011.

Németh Lajos (1981). Banga, Budapest, Képzomu-vészeti Alap Kiadóvállalata.

Magyar Nemzet Online. A könyvillusztrátor ReichKároly, http://www.orvosnet.hu/index.php?c=view&type=articles&id=54, 19. VI 2011.

Magyarország – nyitott könyv; Hungary – an OpenBook, Bologna 2006 (30 illusztrátor – 30 könyv;30 illustrators – 30 books (2006). PredgovorSárkány Gyozo, grafi~ar i predsednik Dru{tvama|arskih ilustratora; studiju Magyar illusztrá-ciómuvészet Bolognában; The Hungarian Art ofIllustration in Bologna, istori~arka umetnostiD. Udvary Ildikó, Budapest, Magyar Illusztráto-rok Társasága. http://www.ibby.hu/im/bologna2006_katalogus.pdf, 28. VII 2011.

MTI: 80 éve született Würtz Ádám, http://www.stop.hu/articles/article.php?id=142908 19. VI 2011.

Muzsay András. Sajdik Ferenc: „A rajzolást a ceru-zára kell hagyni”, http://www.hegyvidekujsag.eu/kultura/sajdik-ferenc-rajzolast, 19. VI 2011.

Orosz Anett. Illusztrátor a reflektorfényben, BaranyaiAndrás, www.jokai-bibl-hu/baranyai/cikk.doc, 21.VI 2011.

Reich Károly élete és munkássága (2003). Priredila:Kratochwill Mimi), Budapest, Holnap Kiadó.

Révész Emese. Mesék az emberrol, Réber László vi-lága, http://www.revart.eoldal.hu/cikkek/kortars-muveszek/reber-laszlo.html, 23. VII 2011

Sárközi Mátyás. Varázs lakott Kass János kezében,csodálatos rajztehetség, http://www.inforadio.hu/hir/kultura/hir-342834, 20. VI 2011.

Sárosdy Judit. Janus-arcú Animator, Gyulai LíviuszKossuth-díjas grafikusmuvész portrévázlata, http://netlevel.netpeople.hu/portre_elem.php?p=4, 21. VI2011.

Sasvári Edit – Pogány Gábor. Kass János, http://artpor-tal. hu/lexikon/muveszek/kass_janos, 20. VI 2011.

Sümegi György. Banga Ferenc, http://artportal.hu/lexikon/muveszek/banga_ferenc, 21. VI 2011.

Székely András (2009). Heinzelmann Emma, Buda-pest, Holnap Kiadó.

Tarczy Péter. Heinzelmann Emma születésnapi tárlata,http://www.nagyitas.hu/common/main.php?pgid=cikk&cikk_id=889, 20. VI 2011.

Trencsényi Zoltán. Kevesebb démon és gonoszság,http://nol.hu/archivum/archiv-335982, 28. VII 2011.

Vécsi Nagy Zoltán. Sajdik Ferenc, http://artportal.hu/lexikon/muveszek/sajdik_ferenc, 19. VI 2011.

Anikó UTASI

THEY DRAW WITH HEART(Hungarian illustrators of books for children)

Summary

The paper deals with excellent Hungarian illustratorsthat have marked with their drawings children’s books overthe past fifty years. These artists are among the classicsnow; generations have grown up on their graphics. The au-thor gives also a brief overview of younger artists who justshould to assert themselves but who bring a new, fresh andmodern artistic sensibility in the illustration of books forchildren.

Key words: children’s books, illustration, graphic tech-niques

70

UDC 74.071.1:929 Pavli} D.

� Zoran PENEVSKI

ILUSTRACIJEZA DECUDU[ANA PAVLI]AU KWIZIS DECOMOKO SVETA 2

SA@ETAK: Ilustracija ima vi{estruku namenu i we-na uloga zavisi od wenog odnosa i prema kontekstu kojije okruùje i prema sopstvenoj narativnosti. Analizira-ju}i ilustracije za decu Du{ana Pavli}a u kwizi S de-com oko sveta 2, utvrdi}emo da ovi odnosi mogu dovestido analize i same poetike ilustratora za decu.

KQU^NE REÎ: ilustracija, ilustracija za decu, Du-{an Pavli}, kontekst, naracija

Ilustracija nije neophodna tekstu, ali ona samane moè da postoji ukoliko ne upu}uje na tekst, od-nosno ako nije u wegovom referentnom prostoru.Ona je dodatak tekstu i ima vi{estruku namenu.Ilustracija, po svom osnovnom/etimolo{kom zna-~ewu i prvobitnoj ulozi, najpre poja{wava ono {toje re~eno u tekstu, potom otvara vrata ka estet-skom prostoru – i ako bismo je posmatrali kaoobi~an ukras, i ako bismo u woj videli umetni~kutvorevinu koja predstavqa paralelni tok kwige –i kona~no, ona kao predstavnik jedinstvenog, au-torskog likovnog jezika pro{iruje kontekst samogteksta. Pod kontekstom u ovom smislu podrazume-

vamo ~iwenicu da vrsta likovnog dodatka moètekstu dati ton (obrazovni, nau~nopopularni, en-ciklopedijski, dokumentarni, humoristi~ni, itd.),atmosferu (koja postaje dinami~na, bajkovita, pro-storno (ne)definisana, groteskna, itd.), ali i va-spitni karakter (ekspresivno{}u vizuelnog stilakoji moè da ukaè na karakterne osobine junaka,uno{ewem emotivnog naboja radi prikazivawa(ne)poèqnog pona{awa, a tako|e ne treba izgubi-ti iz vida ni ~iwenicu da je svaki odabir sceneili lika u ilustraciji ve} sam po sebi usmeravawepa`we na odre|eni trenutak, odnosno svojevrsnaindirektna selekcija). Ilustracija pridodata tek-stu sama osvaja prostor eksponiraju}i se kao deonove, druga~ije, samoutemeqene (ali ne i nezavi-sne) pri~e. Ilustracija to ne ~ini nau{trb pola-znog teksta, ve} predstavqa novostvoreni medij ko-ji komunicira sa ~itaocem na druga~ijem nivou odre~eni~nog predlo{ka. Time je, zapravo, odre|enaumetni~ka samostalnost ilustracije (ne i wenafunkcionalna nezavisnost) i to je ono {to je ~inivrednom tuma~ewa. Ilustracija je zbog toga deo, neprimewene, ve} kombinovane umetnosti.

Podsetimo se, tako|e, da odnos teksta i ilustra-cije moè da bude: simetri~an – u kojem se infor-macija u tekstu prakti~no ponavqa u vizuelnom ob-liku, komplementaran – u kojem ilustracija dopu-wuje tekst; i kontradiktoran – u kojem ilustraci-ja oponira ili se odvaja od zna~ewa samog teksta.

Da bismo pojasnili ulogu ilustratora imaju}isve ovo u vidu, a naro~ito pojam ilustratora za de-cu, analizira}emo kwigu S decom oko sveta 2 (Ta-tjana Rodi}, Beograd, Kreativni centar, 2009). Onaje primer kwige ~iji je sadràj tekst sa ilustra-cijama i wega }emo razlikovati od slikovnice –formata u kojem su kwièvni tekst i likovni ma-terijal nerazdvojivi. S decom oko sveta 2 jestekwiga namewena deci od {est do deset godina i wenciq jeste da ona upoznaju druge zemqe i daleke kul-

71

ture. Iz poglavqa ove kwige mali{ani mogu da na-u~e kako izgleda zastava neke zemqe, kakav je wengeografski oblik, da saznaju zanimqivosti iz isto-rije, kulture, flore i faune, a tu su i brojni pri-meri igara, recepti za pravqewe poslastica i pri-~ice za decu.

Radovi Du{ana Pavli}a u ovoj kwizi mogu senajpre podeliti u nekoliko grupa.

Prvu grupu ~ine ilustracije samih zemaqa. Uwima se navedena dràva pokazuje kao tlocrt ispu-wen karakteristi~nim prirodnim oblicima i dru-{tvenim objektima, decom i ̀ ivotiwama (tzv. dija-gramska ilustracija). U predstavi tih dràva sra-zmere su sasvim poreme}ene: planine su velike kaoku}e i obrnuto, ̀ ivotiwe i deca igraju se u wimakao u nekom imaginarnom dvori{tu, realna i mito-lo{ka bi}a su na okupu u karnevalskom poretku, asve to zajedno predstavqeno je kao gusto naseqenomesto sre}e i radosti. Tim postupkom, ve} na sa-mom po~etku, ilustrator pribliàva deci drugekrajeve na{e planete, pripitomquje ih govore}ikako su svi oni zabavni i bezopasni i prakti~noukida predrasude o wima omogu}avaju}i lak{i pri-stup deci u ono nepoznato, odnosno ~ine}i ne{tonovo prihvatqivim i interesantnim. Dakle, neobaziru}i se na realne prostorne odnose i dimen-zije (uvode}i time druga~iji kontekst od geograf-skog i arhitektonskog), lome}i granicu izme|ustvarnog i fantazmagori~nog (na primer, izjedna-~avaju}i u narativnom diskursu crteà i decu izmajeve i robote), ilustrator pribliàva nepozna-ti prostor de~joj vizuri.

Drugu grupu ilustracija ~ine didakti~ko-enci-klopedijski crteì, oni koji grafi~ki treba samoda dopune tekst. Me|utim, i tu Pavli} poseè zasloènom, vi{efunkcionalnom ilustracijom. Tosu crteì poznatih lokaliteta (dvorac Hofburg uBe~u, Ribarska tvr|ava u Budimpe{ti, egipatskepiramide i sl.), narodnih no{wi ili postoje}ih

predmeta, koji su preneti u preciznom ali stilskiprilago|enom maniru. Prime}ujemo da je ilustra-tor koristio bogat izvorni materijal, ali ga jeprilagodio deci tako da bude i dovoqno upro{}eni dovoqno prepoznatqiv. Na svakom od tih crteànalazi se i poneko dete koje ispuwava scenu igromi rado{}u. Tako docrtana deca, zapravo, preuzimajuulogu malog ~itaoca koji se, najverovatnije, prviput sre}e s tim stvarima. Otuda ponovo dolazi do{irewa konteksta, jer se traì emotivna uloga ~i-taoca, ali i do posebne te`we ka produètku na-racije, jer je dete u crteù uvek prikazano kakoobavqa neku aktivnost ili se jednostavno igra.

Tre}u grupu ilustracija ~ine predstave iz sva-kodnevnog ̀ ivota dece na datom podnebqu – wiho-ve dru{tvene igre, spremawe kulinarskih specija-liteta, praznici, razne delatnosti. Wih Pavli}donosi podjednako ih predstavqaju}i i kao ise~akiz obi~nog uputstva za upotrebu i kao zabavu u ko-joj svako dete moè da uìva i, {tavi{e, po{tolikovi gledaju u nas, to uìvawe mogu da podele sasvakim ~itaocem.

êtvrtu grupu ~ine ilustracije samih pri~icaza decu iz pojedinih krajeva i zanimqivosti iz da-tih zemaqa. U wima se Pavli} pona{a kao slobo-dni ilustrator koji se prepu{ta ma{ti i poziva~itaoce da uìvaju u bajkolikom prostoru legendii predawa. Ti crteì ~ine ilustratorov doìvqaji svojevrsni komentar, po{to na osnovu izraza li-ca junaka i prikazanih scena moèmo sami da osmi-slimo {ta se sve dogodilo ili {ta je sve izosta-vqeno u samom tekstu.

Uo~qivo je, dakle, da je Pavli} prilago|avaotip ilustracije razli~itim kontekstima, dogra|i-vao ih i time podjednako obogatio paletu tema iuneo raznovrsnost u ilustratorski segment kwige.Otuda lako dolazimo do poetike Du{ana Pavli}akao ilustratora za decu. Wegovi crteì se „otima-ju” predlo{ku, oni „upumpavaju” u tekst nove nivoe

72

zna~ewa ne nanose}i mu nikakvu {tetu, ali isto-vremeno crpu iz re~enica dovoqno materijala dazbog svoje neukrotivosti sa~ine sopstveni kontekst.

Kada je re~ o odnosu ilustracije prema naraci-ji, pogledajmo najpre same likovne karakteristike.

Crta~ki stil Du{ana Pavli}a u po~etku karije-re karakterisala je slobodna, skoro „divqa” lini-ja, koja se razvijala pod uticajem britanskog ilu-stratora Korkija Pola (Korky Paul). Za Pavli}a,osnovna intencija – o~igledna, ali i po priznawusamog autora – samog crteà jeste da bude veomazanimqiv i privla~an, ali i bogat detaqima kakobi pa`wu dece mogao da privu~e time {to }e onapri svakom novom posmatrawu otkrivati ne{to no-vo. Pavli} u kwizi S decom oko sveta 2 bliì se~istijoj liniji i skoro humoristi~nom stilu. Savr-{eni primer za to je viweta koja pokazuje Hor be~-kih de~aka na strani 8. Uz kratak, op{ti tekst oosnivawu ovog hora, wihovom u~e{}u i podatku dasu u wemu kao de~aci pevali Hajdn i [ubert, na-lazi se crte` trinaest de~aka na bini, pore|anihu dva reda. Iako je u stvarnosti ovaj hor znatnobrojniji, zanimqiv je odabir broja 13 (setimo seizreke o trinaestom prasetu), koji }e ve} ukazatina to {ta Pavli} ho}e da uradi. Ispred wih je sta-lak sa krstom, {to se odnosi na podatak da horde~aka redovno peva na nedeqnim misama (i daqesmo u krugu simbolike broja 13). Prikazani u pre-poznatqivim odelima, mali peva~i nikako ne moguda sakriju da su, pre svega, deca. Ako se zagledamou wihovo priqe`no pevawe, vide}emo da jedan ma-li{an zeva ({to nas navodi na to da ve} razmi-{qamo kako on ne spada u ranoranioce i po~nemoda se smejuqimo dopuwavaju}i u sebi wegov karak-ter), ostale je ponela muzika, a najmawi me|u wimajedini gleda u svoje drugove, jer ga ova sve~anost,verovatno, u ovom trenutku odvla~i od igre. Kaduzmemo u obzir i anatomiju Pavli}evih junaka –glava je malo ve}a, naj~e{}e okrugla, kao i o~i, a

junaci se ~esto oblizuju ili namiguju – ukupan uti-sak nu`no vodi ka ose}aju bezbri`nosti i bezazle-nosti. Hor be~kih de~aka ovom viwetom nije oma-lovaèn, ali je sve pomereno ka svesti o tome dasu to – bez obzira na svu ozbiqnost i profesional-nost – mala bi}a kojima je igra jedina svetiwa.

Na putu od ilustracije kao, pre svega, sredstvavizuelne komunikacije do wene komercijalne uloge(zbog svoje „jednostavnosti”, dopadqivosti i naro-~ito zbog ciqane publike), Pavli}eva ruka potvr-|uje da te dve karakteristike ne moraju da gube svo-ju vrednost. [tavi{e, Pavli} spada u onu grupuilustratora koji svoje ume}e upotrebqavaju tako {tosvojim crteòm pro{iruju tekst, pridruùju}i mu,zapravo, svoj vizuelni doìvqaj. Podsetimo se, ta-ko|e, da ilustracije za decu imaju specifi~an re-ferentni diskurs, s obzirom na to da imaju veomava`nu ulogu u formirawu likovnog ukusa i razvija-wu strukturalne inteligencije mlade publike.

Iznesimo, pre zakqu~ka, i jo{ jedan stav (obra-zloì}emo ga nekom drugom prilikom): vrstu li-kovnosti odre|uje odnos izme|u likovnog dela ikonteksta, s jedne, i odnos izme|u likovnog dela inaracije, s druge strane. Ukoliko likovno delo no-si u sebi i kontekst i naraciju – govorimo o sli-ci; ukoliko likovno delo pozajmquje kontekst, asadrì naraciju – re~ je o ilustraciji; ukoliko li-kovno delo poseduje u sebi kontekst, a naracijuprenosi u vi{e slika – govorimo o stripu itd.

Du{an Pavli} u kwizi S decom oko sveta 2uspostavqa jedinstven odnos izme|u slike i teksta.[to se konteksta ti~e, vedrinom u crteù, nasme-janim mali{anima i razblaènim digitalnim ko-loritom koji podse}a na upotrebu akvarela on do-prinosi tome da u ~itaocima razbije psiholo{kubarijeru ili otpor prema ne~em dalekom i pribli-ì im kulturolo{ke razlike. S druge strane, samanaracija u crteìma oboga}ena je mikropri~amaunutar ilustracija, {to pove}ava zainteresovanost

73

posmatra~a. Otuda se wegova poetika podjednakozasniva i na humoristi~nom pripitomqavawu zna-~ewa tekstualnog predlo{ka i na narativnom nado-gra|ivawu, koje s jedne strane, ne naru{ava osnovnupripovednu i zna~ewsku nit, a s druge moè da senadoveè na sopstvenu paralelnu i u sebe zatvore-nu vizuelnu strukturu. Pavli} nas vodi u nove sve-tove pripitomqavaju}i sve wegove zagonetke i pri-~a nam vesele pri~e bez ijednog slova.

LITERATURA

Rodi}, Tatjana (2009). S decom oko sveta 2, Beo-grad, Kreativni centar.

Loomis, Andrew (1947). Creative Illustration, NewYork, Viking Press.

Male, Alan (2007). Illustration, Lausanne, AVA Pu-blishing SA.

Salisbury, Martin (2004). Illustrating Children’s Books,New York, Barron’s Educational Series.

Wigan, Mark (2008). Text and Image, Lausanne,AVA Publishing SA.

Zoran PENEVSKI

CHILDREN’S ILLUSTRATION OF DUSAN PAVLI]IN THE BOOK WITH CHILDREN AROUND THE

WORLD 2

Summary

Illustration is multi-purpose and its usage depends on itsrelation to the context which surrounds illustration and thenarration. Analysing children’s illustration of Dusan Pavlicin the book With Children Around the World 2, it will beestablished that these relations can also bring to analysis ofillustrator’s poetics.

Key words: illustration, children’s books illustration,context, narration

UDC 74(02.053.2)

� Gordana MALETI]

ILUSTRACIJEPO MERI DETETA

SA@ETAK: Rad se bavi pitawem kvalitetne ilustra-cije i ilustrovawa kwiga i ~asopisa za decu i nastoji daosvetli zahteve, estetske i druge prirode, koji moraju dase steknu kako bi oni odgovorili svome zadatku. Zna~ajilustracije je tako veliki da o woj razmi{qaju pisac iurednik jo{ u samom po~etku rada na kwizi. Najboqi ilu-stratori su oni koji razumeju pravu prirodu ilustracije– da korespondira tekstu – ali svojim talentom i razu-mevawem pi{~eve ideje ovaj dijalog nadgra|uju. U radu senavodi nekoliko sre}nih primera autora koji su uneliinovacije u izgled de~je {tampe i kwiga za decu u perio-du od 19. veka do danas. Najzad, baca se svetlo i na da-na{wi trenutak u izdava{tvu, u kome su nove tehnologi-je dovele do podizawa nivoa {tampe, ali on sam po sebinije mogu} bez talentovanih qudi koji ga usmeravaju.

KQU^NE REÎ: ilustracija, estetski kriterijum,oprema kwige, de~ja {tampa, Zmaj, Brana Cvetkovi}, \or-|e Milanovi}

Na{a razmi{qawa na temu {ta je kvalitetnailustracija i koje od wih su najbliè de~jem senzi-bilitetu mogu i}i u razli~itim pravcima. Kaoodraslima, nije nam jednostavno da se stavimo u po-ziciju deteta, koliko god da to ̀ elimo, a svako odnas pritom polazi od sebe i onoga {to mu je bli-sko. Naravno da svoje stavove vezane za pitawa uku-sa uvek moèmo eksplicirati i (od)braniti. Ipak,na pitawe {ta se podrazumeva pod dobrom ilustra-cijom za decu verovatno postoji vi{e razli~itihodgovora, o kojima se retko razgovara. Ali po|imoredom.

74

Sasvim odvojeno od kvaliteta, postavqa se neza-visno pitawe – da li ilustracije koriste detetuprilikom ~itawa kwige ili mu, naprotiv, smetaju.Da li one kvare detetov li~ni doìvqaj, teraju}iga da svoj izjedna~i sa tu|im, {to zbuwuje i umawu-je horizonte? Uglavnom se slaèmo da ilustraci-ja i nije poèqna, ali {ta u~initi? Da li zaistatreba {tampati kwige za decu bez wih? Pozitivanodgovor na ovo pitawe niko i ne uzima za ozbiqno,jer je realna ~iwenica da deca, pogotovu ona mawa,takore}i ne mogu zamisliti svoju lektiru u vidu„slovnog dezena” na belom listu papira, {to bi re-kao Zoran @ivkovi}. Ilustracija privla~i de~jupa`wu i ~esto ima primat nad tekstom. Svidelonam se to ili ne, oprema prodaje nove naslove zadecu, ali i one stare, o ~asopisima da i ne govori-mo. Svi ozbiqni izdava~i posve}uju joj velikupa`wu.

O woj se razmi{qa u najranijoj fazi nastajawakwige. Autor teksta koji se ilustruje uzima je uobzir jo{ pre jo{ pre nego {to je zavr{io, ili ~akzapo~eo posao. Urednik razmi{qa o edicijama iunapred zna koji }e tekst gde svrstati i da li }eukqu~iti ilustracije ili ne. Na samom po~etku ra-da pisac, ilustrator i urednik stoje pred velikomnepoznanicom. Kako pristupiti poslu, kako re{itizadatak koji je pred wima i napraviti dobru i pri-mamqivu kwigu? îwenica da se urednik i pisacnaj~e{}e unapred dogovaraju kog ilustratora }e po-zvati da proprati tekst crteìma svedo~i o onome{to znamo, a to je da su ovi umetnici razli~iti,pre svega po senzibilitetu i primerenosti crteàpotrebama kwige ili {tampe. Odmah potom idu ibrzina kojom rade i, najzad, cena koju }e traìti.U svakom slu~aju, estetski kriterijum, ta~nije re-~eno, pitawe ukusa, uglavnom stoji na prvom mestu,iako se ne}emo sloìti u tome koje su ilustracijekvalitetnije, lep{e ili primerenije detetu i spe-cifi~nom {tivu o kome je re~. Kad se problem iz-

bora re{i, onda je na samom stvaraocu da se poza-bavi o~ekivawima koja su pred wim.

Kakvi su crteì i idejna re{ewa najboqi? Ne-{to je ipak mogu}e re}i i o tome, bez obzira {tokwièvni ànr ili vrsta biblioteke unekolikoodre|uju likovnu opremu. Kao i u svakom drugom po-slu, najboqa ostvarewa daju oni ilustratori kojitemeqno poznaju struku, imaju veliku kulturu, uovom slu~aju likovnu, i naravno talenat. Takav au-tor razume tekst, kao i ulogu ilustracije da mu ko-respondira. On prihvata zadati tekst kao poziv nadijalog i odgovori}e adekvatno svojim likovnim iz-razom. Bez obzira da li nam se neki crteì dopada-ju ili ne, uvek moèmo videti koliko uspe{no jeslikar obavio taj deo posla. Dobar ilustrator nename}e sebe i svoj rad, ali to ne zna~i da wegovore{ewe ne}e, zbog kvaliteta i specifi~nih odli-ka, kao {to su: rasko{an kolorit, ve{tina poteza,ugao gledawa, ekspresivnost ili {ta drugo, do}i uprvi plan. [tavi{e, ako mu se posre}i, ilustratormoè osnovni tekst obogatiti novim, duhovitimili provokativnim zna~ewima. I obrnuto. Slikamoè da nas zaprepasti svojom nespretno{}u i ne-adekvatno{}u i da naru{i ravnoteù celovitogutiska. A kao i u svemu drugom, harmoni~ni odnosidaju prave rezultate. Oni slikari i likovni ured-nici koji umeju da uravnoteè odnos slike i tekstai poveù ih sa formatom i funkcijom publikaci-je jesu dobro obavili svoj posao. (Ovo je mnogo la-k{e re}i nego u~initi, jer se u izdava~kom posluqudi susre}u sa najrazli~itijim, ~esto banalnim,ograni~ewima.)

Kad je napravio idejno re{ewe, ilustrator pri-stupa poslu crtawa. Danas ima urednika koji izlazesa li~nim zahtevima o tome kako }e izgledati sameslike i taksativno zahtevaju da se tome iza|e u su-sret, do najsitnijih pojedinosti. Ipak, ve}ina pre-pu{ta umetniku da napravi ilustracije po svome,{to je, verovatno, i najboqe. Ova sloboda omogu-

75

}ava mu da se razmahne i dâ svoju viziju sveta, kaoodgovor na onu pi{~evu, misle}i pritom na poten-cijalnog ~itaoca. To je ono {to treba da detetu do-nese kompletno estetsko uìvawe.

No da li }e biti tako? To niko zapravo ne zna.Jedni }e biti zadovoqni a drugi ne}e, iako to mo-`da nikome ne}e re}i, dok }e se drugi glasno buni-ti. Nekad }e se dogoditi da detetove mentalne sli-ke ba{ nimalo ne odgovaraju ponu|enim i da to do-vodi do nedoumice. Ovo govorim i iz li~nog isku-stva. Se}am se kako me je jedan, ina~e izvrstan,slikar pla{io i kako bih ponekad odahnula kad vi-dim da preporu~enu kwigu nije ba{ on ilustrovao.Ali to je bio izuzetak. Mnogo ~e{}e se de{avaloda su slike bile siroma{nije nego u one mojoj ma-{ti, ili su mi bile gotovo neshvatqivo ~udne i,prema mom uverewu, odstupale od onoga o ~emu ~i-tam. Ponekad se, me|utim, doga|alo da se postidimpred bogatstvom ilustracija i shvatim da je ono{to vidim u sebi samo bleda senka rasko{i koju jepruìo slikar. Uprkos tome, mislim da u starijojfazi detiwstva ilustracija nije presudno uticalana izbor omiqene lektire, tim pre {to je u to vre-me bilo malo luksuznih kwiga. Najzad, iz svog isku-stva, verujem da deca ove dve stvari ipak razdvajaju.

I tako, svako ima svoju omiqenu kwigu, pa }ese pitawe dobre ilustracije opet svesti na pitaweukusa. Poku{aj da se iza|e detetu u susret indi-vidualne je i intuitivne prirode. Treba pogoditi{ta je po meri deteta. Slikari uglavnom polaze odsebe, svog detiwstva i pogleda na svet, jer je to naj-prirodnije, ali ponekad urednici uzimaju u obziri istraìvawa vr{ena u pravcu toga kakve boje,tehnike i umetni~ki prosede vole deca, a name}u isopstveni ukus. Istini za voqu, i u ovom slu~ajune moèmo tvrditi da }e ilustracije odgovaratisvima, jer tako ne{to i nije mogu}e.

Recimo najzad i to da na ilustraciju uti~e duhvremena, {to je logi~no, ali i odre|ene tendenci-

je, koje naj~e{}e nisu prirodno uslovqene. Re~ jeo preuzimawu vode}eg stila neke velike svetske iz-dava~ke ku}e. Tako se moèmo uveriti da i ovdepostoje trendovi i da se oni, ponekad slepo, podra-àvaju, bez ozbiqnijeg ulaèwa u wihovu prirodu.To se najboqe moè videti na me|unarodnim sajmo-vima kwiga, gde se uo~ava kako izdava~i kopirajujedni druge i preuzimaju teme i ideje na globalnomnivou. Tako se de{ava da izvanredni ilustratori,koji na ovim mestima nude svoje usluge raznim izda-va~ima, ~esto bivaju odbijeni jer im se stil crtawane uklapa u postoje}i trend. Na ovaj na~in ujedna-~ava se svetska izdava~ka ponuda, kako tematska ta-ko i likovna. Zaista su retke izdava~ke ku}e kojeneguju svoje stilove i zamisli, bez obzira na vode}epostavke. Otuda izlazi da slikovnice izgledajuisto na Zapadu kao i na Istoku, {to ponekad delu-je apsurdno.

De~ja {tampa, u likovnom pogledu, predstavqaslu~aj za sebe. Kod nas je u woj ilustracija postepe-no preuzimala primat nad tekstom, da bi posled-wih decenija likovno preovladalo nad tekstual-nim, {to danas smatramo opravdanim. Slika pri-vla~i ~itao~evu pa`wu i takore}i porodaje list.Ali ona zaista moè svojim izgledom odbiti ~ita-oca i bojim se da se to doga|a kod zahtevnije decesa razvijenijim ~itala~kim iskustvom. Pritom,umetni~ka ilustracija nije zastupqena u dovoqnojmeri. Weno mesto zauzela je fotografija, koja naj-~e{}e nije umetni~ka. Boja i kvalitet papira suti koji pruàju prividnu rasko{ ovih izdawa, a ni-vo razli~itih tekstova ubedqivo zaostaje za opre-mom, koja je u prvom planu. Takvi listovi, na prvipogled primamqivi, lako se ispu{taju iz ruku jerzapravo ne zadovoqavaju ~itao~evu estetsku potre-bu i onda kada je ovaj nije svestan. Nije te{ko vi-deti da ilustracija i te kako uti~e na kvalitet ipodiè nivo ~itanosti ~asopisa i novina, i obr-nuto.

76

Izgled ilustracija odraàva duh vremena. OdXIX veka naovamo, na{u de~ju {tampu i kwige ilu-strovali su dobri ilustratori, kao i zna~ajni sli-kari koji su im posvetili svoje ilustracije, kakavje, recimo, bio Uro{ Predi}. Kao deca, na{i stariupoznali su se sa radom Vilhelma Bu{a i ~uvenimlikovima nesta{ka Maksa i Morica, koji su utica-li na pojavu sli~nih junaka i kod nas. Tome je naj-vi{e doprineo Zmajev Neven, koji je predstavqaokolevku i riznicu novih kwièvnih ànrova kodnas, ali i steci{te nezaboravnih ilustracija, de-lom preuzetih iz stranih ~asopisa, ali i nastalihiz pera na{ih autora, me|u kojima su najpoznati-ji: Radulovi}, Ma{i}, Maukovi}, Bocari}, Titel-bah, Milosavqevi}, [obaji}, Predi}, Zmaj i dru-gi. Dekorativne siluete i litografije, karakteri-sti~ne za 19. vek, na{le su svoj izraz i u ovom ~a-sopisu. Na razvoj ilustracije za decu kod nas zna-~ajno su uticali i ruski autori koji su stvarali uSrbiji izme|u dva rata i ne{to kasnije, @edrin-ski i Loba~ev. Oni su ilustrovali veliki brojkwiga i ~asopisa, te formirali ukus mladih. Lo-ba~ev je bio glavni ilustrator Politikinog za-bavnika, dok je @edrinski radio ilustracije i ka-rikature za Politiku i Novo vreme. Bio je sceno-graf i kostimograf Narodnog pozori{ta u Beo-gradu.

Kao izvanredan primer razumevawa posla ilu-strovawa de~je {tampe u periodu izme|u dva ratamoè nam posluìti podlistak Politika za decu,koji, mo`da, i nije morao biti toliko reprezenta-tivan koliko je bio. On je donosio veliku sveìnu,a imao je ogroman zna~aj za razvoj literature za de-cu. Ovaj omiqeni podlistak je do po~etka Drugogsvetskog rata ure|ivao Brana Cvetkovi}. Brana jedavao i najvi{e priloga, likovnih i kwièvnih.Umetnik je slikarstvo studirao u Minhenu, a ina~eje bio nenadma{an humorista, te je napravio malo~udo od dve novinske strane namewene deci. Tu su

dobro savladan zanat, ose}awe za meru i znala~koekonomisawe prostorom pokazali kako se u malommoè ostvariti veliko. Danas, posle 80 godina, na-slednici Politike za decu ni izdaleka nisu u sta-wu da se pribliè tom estetskom nivou, u bilo komsmislu. Pri~e i pesme, odlomci ve}ih kwièvnihcelina, ili proza i poeme u nastavcima, kao ienigmatski deo sa zagonetkama i rebusima, bili sumajstorski ilustrovani, po najstroìm kriteriju-mima. Tu su se tridesetih godina pojavili i prviDiznijevi stripovi, koji su svakako u~inili revo-luciju u poimawu ilustracije za decu. Uop{te, ovajpodlistak imao je tako moderan izraz da bi bilaprava sre}a ~itati ga i danas. Cvetkovi} je, uzstrogu formu, koja je, izme|u ostalog, rezultiralaharmonizovawem teksta i slike, uzeo humor za merukoja pogoduje detetu. On je uveliko unosio vedrinuu svoje tekstove i ilustracije i tako|e mnogimapostao uzor u tom smislu.

Ne{to sli~no dogodilo se {ezdesetih godinaXX veka, u drugoj fazi izlaèwa ~asopisa Pole-tarac (1961–1969), kome je fizionomiju dao \or|eMilanovi}, kao likovni urednik i ilustrator. Tojo{ nije Poletarac Du{ana Radovi}a, koji je iz-lazio 1973–1975, ali je svakako wegova priprema.(I u toj tre}oj fazi Milanovi} je sara|ivao kaojedan od vode}ih ilustratora.) O Radovi}evom li-stu mnogo se pisalo i govorilo, ali o wegovoj dru-goj fazi izlaèwa, iz nekog razloga, gotovo ni{ta.Me|utim, \or|e Milanovi}, kao francuski |ak (iFrancuz po majci), prvi je uneo jednu potpuno mo-dernu esteti~ku koncepciju u na~in opreme, ilu-stracije i kaligrafije de~je {tampe, u vreme kadaje ona po~iwala svoj uspon, ali je to vi{e vaìloza wen kwièvni nego likovni domet. Danas se, saistorijske distance, prenebregava da nije svejednoda li zapo~iwete nove tendencije 1961. ili 1973.godine, jer su to epohe potpuno razli~ite u duhov-nom i materijalnom smislu na na{em tlu. Ostaje

77

nejasno kako je Milanovi} uspeo da u to, siroma-{no i ratu jo{ po svemu relativno blisko, vremepruì tako visok estetski nivo, koji cenzura nijebranila. Ovo govorim stoga {to su wegove ilustra-cije i oprema dali prigodnim tekstovima prime-reniji izraz i ublaàvali ideolo{ki naboj koji jenametalo doba. Bilo je tu kolaà, elemenata pop--arta, nefiguralnih grafi~kih re{ewa izvedenih umaniru moderne umetnosti i svedenih, prefiwenihcrteà. On je imao izvanredno re{ewe za svakuilustraciju, od pri~a do ukr{tenih re~i i pitali-ca. Na pole|ini ~asopisa uvek je i{ao wegov stripbez re~i za decu, u ~etiri slike, nezlobiv, duhoviti vrcav, estetski besprekoran. Milanovi} je naj-vi{e koristio akvarel, a kolorit mu je bio ra-sko{an. Uz to, wegove ilustracije isijavale su ra-dost i stvarale dobro raspoloèwe. Specifi~nipoetski realizam koji je negovao rezulatat je do-bro promi{qenog koncepta pristupa umetnosti na-mewenoj deci. Uz Milanovi}a, ~asopis su ilustro-vali: Aleksandar Grbi}, Nikola Masnikovi}, Mar-ko Krsmanovi}, Bosiqka Ki}evac, @ivojin Kova-~evi}, Sava Nikoli}, Qubica Soki}, Nada Vitoro-vi}, Nata{a Todorovi}, Novica \uki} i drugi.

Ovaj sre}an pogodak u izboru likovnog uredni-ka svakako je dao zamaha tre}oj fazi izlaèwa Po-letarca, u kojoj je „detiwstvu vra}en smisao slobo-de i igre” (Laki}evi} Pavi}evi} 1994: 63) i u ko-me je (kao i u prethodnim fazama) sara|ivala ple-jada na{ih likovnih umetnika.

Danas je razvoj tehnologije {tampe do{ao doizuzetno visokog nivoa i mogli bismo o~ekivatida se to odraàva i na kvalitet de~jih listova i~asopisa. To ni izdaleka nije slu~aj, jer tehnologi-ja sama po sebi, bez prisustva obrazovanih qudi iumetnika koji je primewuju, ne moè mnogo. Posto-ji deficit dobrih likovnih urednika, jer se ovi,zbog {tedwe, naj~e{}e i ne zapo{qavaju. Wihovposao ne obavqa niko, ili ih zamewuju priu~eni

tehni~ki urednici raznih struka koji umeju da ba-rataju kompjuterom, jer vlasnicima izdava~kih ku}aodgovara uverewe da }e ma{ina sama odraditi po-sao i da je samo treba na{telovati. Naravno, tamogde se vodi ra~una o estetskom utisku, on i ne izo-staje. Ipak je te{ko navesti jedan list koji se iz-dvaja svojim visokim estetskim nivoom. Ovo stoga{to je ve}ina dana{wih listova namewenih deci imladima licencnog tipa. Zabavnici (sa izuzetkomPolitikinog) su naj~e{}e do te mere prizemni dai ne razmi{qaju o ulozi ilustracije u ̀ ivotu mla-dih, pa o tome i ne vredi govoriti.

Iz svega navedenog moèmo videti da se o ilu-straciji i ilustrovawu kwiga i ~asopisa za decumoè govoriti iz vi{e razli~itih aspekata. Ovosu tek poneka promi{qawa i konstatacije. U sva-kom slu~aju, oba ova elementa tesno su povezana saliteraturom za decu. Ilustrovawe kwiga i ~asopi-sa, mawe ili vi{e uspe{no, osta}e i nadaqe neza-obilazan i omiqen dodatak kwièvnom tekstu na-mewenom deci i mladima.

LITERATURA

Laki}evi} Pavi}evi}, Vesna (1994). Ilustrovanade~ja {tampa za decu kod Srba, Beograd:ULUPUDS.

Gordana MALETI]

HIGH QUALITY ILLUSTRATIONSSUITABLE FOR CHILDREN

Summary

The question of high quality illustrations and the bestway of illustrating of books and magazins for children isopen and important one. This paper tries to throw light up-

78

on aesthetic and other demands that must be fulfilled to an-swer the demands of childrens’ interests and needs. The im-portance of illustration is so great that both writer and ed-itor think about it before a book is made. The best artistsare those who understand that real nature of illustration isto correspond with the given text. This dialogue, if welldone, can even improve the text and give it new meanings.Several good examples of great illustrators who worked inthe period from 19th century till nowadays have also beengiven. Finally, today’s situation in publishing of childrens’books and magazines is presented, too. It seams that newtechnologies have raised printing level, but this doesn’tmean that we can obtain quality books without tallented per-sons that work on them.

Key words: Illustration, aesthetic criteria, book layout,magazines for children, Zmaj, Brana Cvetkovi}, \or|eMilanovi}

UDC 74.071.1:929 @ivkovi}, D.

� Jovan QU[TANOVI]

BELE[KA OANTROPOLO[KIMMANGUPLUCIMADOBROSAVA BOBA@IVKOVI]A

SA@ETAK: Rad se bavi osobenom antropocentri~nomusredsre|eno{}u ilustracija Dobrosava Boba @ivkovi}a.@ivkovi} humoristi~kim postupkom, pre svega karikira-wem, razotkriva qudsku prirodu. Crtaju}i i ono {to jefantasti~no i natprirodno, on u svemu prepoznaje ~ove-ka i wegov telesni i duhovni prtqag.

KQU^NE REÎ: ilustrator, ilustracija, antropo-centri~nost, fantasti~no, ~udesno, humor

Dobrosav Bob @ivkovi} je ilustrator izraziteindividualnosti. Ta individualnost ne proisti~esamo iz wegovog likovnog ume}a ve} i iz wegovogosobenog temperamenta, sna`ne znatièqe i aktiv-nog odnosa prema svetu. Ona se na razli~ite na~inepotvr|uje u kwigama i za decu i za odrasle koje jeilustrovao.

Na velikom broju kwiga ostao je likovni i du-hovni pe~at Boba @ivkovi}a. Ilustrovao je nau~nui folklornu fantastiku, kwièvna dela i eduka-tivne i nau~no-popularne kwige. Ispod Bobovogpera izrastao je vizuelni identitet Srpskih narod-nih bajki, ali i Seksa za po~etnike. Radio je re-klame i propagandne plakate. Ipak, naj~e{}e je cr-tao decu i za decu.

79

@ivkovi}evo opaàwe sveta izrazito je antro-pocentri~no. U sredi{tu wegovih ilustracija uvekili skoro uvek stoji ~ovek: dete, odrasli, antropo-morfna ̀ ivotiwa, ili neodre|eno ~ovekoliko bi-}e. Na wegovim crteìma a`daje spavaju na krili-ma princeza, de~ak i devoj~ica, u vite{kim oklo-pima, kre}u na juri{ da osvoje de~ja prava, nekakvesme{ne qudske spodobe zatrpane drangulijama, na-kupqenim u wihovim unutra{wim svetovima i sve-tu oko wih – ìve pod kapom nebeskom... Svi oniopstaju u svojim ̀ ivotima, sa svojim a`dajama, svo-jim qudskim pravima i svojim drangulijama onakokako umeju i znaju. Deca raznolikim predmetimakoje kupe oko sebe prisvajaju svet, odrasli pokazu-ju svoju prezasi}enost wime. Zato su ilustracijeBoba @ivkovi}a velika oda ìvotu. Nema ni~egani ne`nog ni sentimentalnog u woj, ali ima su-{tinske zainteresovanosti za ~ovekovo mesto podzvezdama. Zbog te zainteresovanosti @ivkovi}eveilustracije dopadqive su i deci i odraslima. One~esto sadrè ironiju i zdravu mrzovoqu. Sve tosluì da se stvari pro~iste, da se oslobode laìi pogledaju s neo~ekivane strane. Zato su i @iv-kovi}eva ironija i wegova mrzovoqa iznena|uju}ei zabavne, zasmejavaju i decu i odrasle.

@ivkovi} dovoqno dobro poznaje qudsku priro-du, i dovoqno je nepoverqiv prema na{em svetu dabi se olako prepustio wegovoj realisti~koj slici.On odli~no zna da postoje nevidqive kapije krozkoje u qudski svet ulaze ~uda. On te kapije sluti,ose}a, vidi i crta, i ve}ina wegovih ilustracijaslika me|uprostor izme|u obi~nog i neobi~nog,mogu}eg i nemogu}eg, ovostranog i onostranog.

@ivkovi}a sna`no privla~e i nau~na i folk-lorna fantastika. On je ilustrator Monolita iZnaka Sagite, ali, najboqi dosad, i Srpskih narod-nih bajki, onih pripovedaka „u kojima se”, kako birekao Vuk Stefanovi} Karaxi}, „pripovjedaju ko-jekakva ~udesa {to ne moè biti”. Bave}i se ~udi-

ma, @ivkovi} ne zaboravqa qudsku svakodnevicu.Naprotiv, on sve vreme potvr|uje da je ~udo deo testvarnosti i da je stvarnost u neprestanom dodirus ~udom.

Na jednoj od @ivkovi}evih ilustracija s po~etkaSrpskih narodnih bajki (Kreativni centar 2000)stoji u centru starac naspram visoke {ume. Nastarca je zinuo, kao usta nemani ili otvor stra{nepe}ine, tamni obrub sa~iwen od glava divova. U tojigri svetlog i tamnog, qudskog i onog {to bi tre-balo da bude natprirodno, uspostavqa se sli~nostizme|u qudske i divovskih glava. S obe strane gra-nice ovog i onog sveta prepoznaje se ~vrsto ustroj-stvo istih ili veoma sli~nih lobawa – i ovostranoi onostrano, i svetlo i tamno, pokazuju se samo kaolice i nali~je qudskog.

Osobeno ose}awe jedinstva prorodnog i natpri-rodnog, obi~nog i nadrealnog, karakteristi~no jeupravo za @ivkovi}eve ilustracije. Wega zanimaveza mitskih bi}a i ~oveka, i po tome je on u samomjezgru mitske pri~e. Wegove ilustracije pripoveda-ju o ~oveku koji ̀ ivi sa sopstvenim prtqagom – te-lesnim i duhovnim, profanim, religijskim, mitskim– i s wime opstaje, a to je sama su{tina stvari.

Uostalom, ko danas jo{ uvek ozbiqno veruje umitove ili bajke sem dece. Bobova zaokupqenostneobi~nim jeste dobrim delom de~ja zaokupqenostsvetom u kome nema jasnih granica izme|u izmi-{qenog i stvarnog, ̀ ivog i neìvog, obi~nog i ne-obi~nog, ìvotiwskog i qudskog. Zbog svega toga,nema granica ni izme|u Bobove ozbiqne likovneinterpretacije sveta i nesta{luka razigranog de-teta.

To dvojstvo podjednako vaì i za @ivkovi}evsvet fantastike i bajke, kao i za wegove ilustra-cije u kwigama izarazito edukativne i zabavne na-mene kao {to su Seks za po~etnike, Kako postatii ostati glup, Bonton, [kola, ili kwige iz seri-jala Da pukne{ od smeha. U svim tim kwigama ve}

80

i pisci teksta imaju uz edukativne i humoristi~kepretenzije, ali, ipak, ponajvi{e nas zasmejavaju@ivkovi}evi likovni odgovori na zadati tekst.

Na Bobovim ilustracijama deca su boqi deo sve-ta. Wihove velike o~i gledaju na svet sa znatiè-qom. Naravno, i deca u svakodnevnim ̀ ivotnim si-tuacijama bivaju sme{na i wihove de~je mane pred-met su @ivkovi}eve humoristi~ke interpretacije.Ali, na primer, wegov nevaqali de~ak, i kada kr-{i bon-ton u pozori{tu, ska~e na sedi{tu i kre-veqi se, jeste svetla ta~ka ̀ ivotnosti u svetu bla-ziranih odraslih qudi koji zevaju, dremaju ili in-dolentno gledaju predstavu. Nevaqali de~ak je ja-sno istaknut kao negativan primer, ali sluti se daza ilustratora svet odraslih qudi oko wega jestekultivisaniji, diskretniji, suzdràniji, ali nima-lo boqi.

@ivkovi}ev pogled na svet jeste humoristi~ki.Wegova ilustracija je ~esto karikaturalna. Kadacrta odrasle qude on obi~no hipertrofira wiho-va tela, sugeri{u}i unutra{wi nesklad svojih li-kova i nesklad sa svetom oko wih. Ponekad mi seu~ini da nevaqali de~ak Bob @ivkovi} tr~i zasvima nama – i decom i odraslima – nose}i krivoogledalo svojih ilustracija i karikatura i stalnonam ih potura pod nos: „Vidi{ kakav si”. On nas,tako, suo~ava s vlastitim nesavr{enstvom i nesa-vr{enstvom sveta u kome ̀ ivimo, ali nam i poma-è da to nesavr{enstvo lak{e prihvatimo i podne-semo. Smeju}i se sebi i drugima, otkrivamo deoslobode i radosti izgubqenih u detiwstvu.

Ilustracije Boba @ivkovi}a raduju i decu, ione koji su u du{i jo{ deca, ali i one koji su, mo-`da, zaboravili da su bili deca.

Jovan LJU[TANOVI]

THE NOTE ON DOBROSAV BOB @IVKOVI]’SANTHROPOLOGICAL MISCHIEVEMENTS

Summary

This work deals with a specific anthropocentric focus ofDobrosav Bob @ivkovi}’s illustration. @ivkovi} reveals hu-man nature in a humanistic way, above all by caricaturing.Drawing both the fantastic and the surreal he recognizes aman and his bodily and spiritual luggage in everything.

Key words: illustrators, illustration, anthropocentricity,fantastic, the miraculous, humour

81

INTERVJU

Timoti Xon Bajford, rediteq i pisac, dobit-nik Poveqe Zmajevih de~jih igara za izuzetan do-prinos stvarala{tvu za decu, za bezgrani~nu oda-nost svetu detiwstva i najplemenitiijim qudskimte`wama

JA SAM JO[ UVEKDETE U DU[I,ZAHVAQUJU]I@IVOTUPROVEDENOMSA DECOM

Sre}an u dru{tvu dece. Sre}an sa foto-apara-tom. Wegov svet oplemewuje muzika, poezija, priro-da... Veruje da se velike stvari u ̀ ivotu ra|aju sa-mo iz velike strasti. Nije dopustio da ga sputava-ju kruta pravila. Dozvolio je sebi slobodu da budesvoj. Sledio je snove. Uvek je znao da uìva u ̀ ivo-tu. Timotija Xona Bajforda ni sa sedamdeset godi-na ne napu{ta stvarala~ka energija. On jo{ uvekima radoznali pogled i osmeh de~aka.... Wegov mo-to je: Budu}nost je sada!

Gospodine Bajford, kakvo je bilo Va{e detiw-stvo? U kakvoj ste porodici odrastali i da li steimali stroge roditeqe?

Odrastao sam na o~evoj farmi u Fordingbrixu(pokrajina Hemp{ir, Belika Britanija) okruènprirodom i ìvotiwama. Uz dve sestre i jednogbrata – svi su mla|i od mene. Roditeqi jesu bilistrogi – sa jasnom idejom kakvo bi qudsko i dru-{tveno bi}e ja trebalo da budem. Kazne su bileuglavnom udarci maj~ine ruke na golu butinu, koji

82

su boleli, jer sam tokom cele godine nosio kratkepantalone.

Moja sestra i ja smo zajedno ma{tali o nekompotpuno izmi{qenom svetu. Imali smo na{ jezik,a qudi koji su ìveli u tom svetu bili su sli~niTolkinovim Hobitima, iako ni sestra ni ja nismo~itali tu kwigu.

Kakva je bila {kola u vreme Va{eg detiwstvai mladosti? Da li ste voleli {kolu? Ko su biliVa{i idoli?

Nisam se mnogo razlikovao od ostalih vr{wa-ka, sem mo`da po tome {to sam bio dosta zatvoreni stidqiv. Od svoje sedme do trinaeste godine biosam u internatu u kome su svi |aci bili de~aci.Bilo mi je te{ko u po~etku, ali navikao sam se ikasnije sam uìvao u samostalnosti koju mi je pru-ìo ìvot bez roditeqa.

Uglavnom sam voleo {kolu – naro~ito gimnazi-ju. Jedno vreme sam je toliko voleo da sam èleoda budem u~iteq kad odrastem i da provedem ceoìvot u {koli.

Prvi idol mi je bio jedan od u~iteqa u interna-tu, za koga sam kasnije saznao da je homoseksualac.Zatim sam zavoleo avione i idol mi je bio ratnipilot iz Drugog svetskog rata, Nevil Djuk. Potomje to bio dràvni kriket igra~ Len Haton. Zatimje usledio period kada sam mislio da me je Bog po-zvao da budem sve{tenik, a idol mi je bio, razu-mqivo, Isus Hrist.

Na kakvoj literaturi ste odrastali?U mladosti nisam mnogo ~itao „klasi~nu” lite-

raturu, osim onih kwiga koje sam morao, za {kolu.Najvi{e sam voleo Inid Blajton, koja je smatranapiscem {und literature za decu.

Studirali ste u Centralnoj {koli za govor idramu u Londonu i karijeru rediteqa zapo~eli na

Britanskoj javnoj televiziji BBC. Ipak, niste ta-mo dugo ostali. Za{to?

Zaqubio sam se u pozori{te i postao sam inspi-cijent, rade}i za Royal Shakespeare Company, alii u drugim pozori{tima u Londonu. Pre{ao sam uBBC 1963. godine i radio najpre kao asistent, za-tim kao rediteq u de~joj redakciji, od 1966. do1971. godine, kada sam do{ao u Beograd da snimimjednu emisiju u koprodukciji sa Televizijom Beo-grad. Zaqubio sam se i ostao.

Kakvi su bili Va{i prvi utisci o TV Beograd?Moji prvi utisci o TV Beograd bili su vrlo po-

zitivni jer sam brzo shvatio da ovde mogu da na-pravim emisije koje nisam mogao da napravim uBBC-ju, svoje autorske emisije a ne samo emisijepo naredbi urednika. Uglavnom sam radio filmskii ~im sam prona{ao ekipu qudi koji su voleli darade sa mnom, nisam video veliku razliku izme|uBBC-ja i TV Beograd, osim {to se mo`da tehnika~e{}e kvarila.

Va{u karijeru obeleìli su Neven, Babinounu~e, Poletarac, Nedeqni zabavnik, Notna sva-{tara... Postali ste idol mnogima i nema maloonih koji se s nostalgijom se}aju Va{ih serija iemisija. Neke od wiih s rado{}u ponovo gledamo.Neven se, ~ini se, ipak, naj~e{}e pomiwe. Kadavratite film unazad, ~ega se iz tog perioda naj-radije se}ate?

Najradije se se}am snimawa prve serije Nevena.Osam glumaca, televizijska ekipa i ja smo bili kaojedna slo`na porodica. Svi smo spavali u hotelu„Park” u Novom Sadu. Svako jutro i{li smo zaje-dno na Vizi} na snimawe i vra}ali se u hotel daprovedemo ve~e zajedno. Ne{to sli~no kao Bergman,koji je voleo da vodi glumce i ekipu na ostrvo, gdesu svi ostajali dok film ne bi bio zavr{en. Taslo`nost se vidi u epizodama prve serije Nevena.

83

Kada ste se prvi put sreli sa delom Jovana Jo-vanovi}a Zmaja?

Pre Nevena sam radio jednu seriju u studiju ̂ i-ka Jova Zmaj, u kojoj su Neda Arneri} i Branko Mi-li}evi} igrali i pevali pesme Jovana Jovanovi}aZmaja.

Se}ate li se svog prvog dolaska u dvori{teZmajeve ku}e, kada je to bilo?

Ja sam prvi put posetio Zmajevu ku}u dok smosnimali Neven, 1973. godine. Drugi put je to bilo15 godina kasnije, kada sam prvi put pozvan na Zma-jeve de~je igre. Moram da priznam da je za meneZmajeva ku}a ipak bio majur Vizi}, kod Bege~a, gdesmo snimali Neven!

@ivimo u vremenu poreme}enih vrednosti. Kul-tura kao da nikome nije bitna. Na margini je. Za-{to je to tako? U kakvo se to bi}e ~ovek pretvara?

Naàlost, ~ovek se pretvara u ekonomsko bi}e,~iji je bog novac. Izgleda da je sada va`nije imatinego biti. Po{to kultura ne donosi veliki pro-fit, stavqena je na marginu. Naravno, to je veli-ka gre{ka, jer kultura jedne zemqe jeste weno pra-vo bogatstvo.

[ta mislite o dana{wem stvarala{tvu za decui mlade? Da li se slaète da je sve mawe entuzija-sta me|u stvaraocima i da kvalitetnog televizij-skog programa za decu gotovo da i nema? [ta je poVa{em mi{qewu razlog tome?

Kada sam po~eo da pravim de~je emisije u Beo-gradu, mnogo qudi me je pitalo: „Kada }ete po~etida radite ne{to ozbiqno?” Sre}om, u to vreme de-~je emisije bile su smatrane vrlo ozbiqnim emi-sijama, ali naàlost izgleda da danas nije tako.Trenutno radim kao savetnik u de~joj redakciji Ra-dio Televizije Srbije i imam priliku da posma-tram situaciju iz prve ruke. Ne mawka entuzijazma

kod stvaralaca, ali problem je u tome {to je re-dovan termin za emitovawe de~jeg programa na dru-gom kanalu rano ujutru, a popodnevne reprize za-vise od duìne prenosa Skup{tine. Ovo je dokazkoliko prioriteta RTS daje deci.

Me|unarodni centar kwièvnosti za decu imlade Zmajeve de~je igre postoji vi{e od pola ve-ka. Zadatak ove institucije jeste da se brine o de-~jem stvarala{tvu, ali i o stvarala{tvu za decu.Posledwih godina Zmajeve de~je igre uspevaju daodrè junski petodnevni festival i DecembarskeZmajdane, ali za rad preko godine gotovo da nemasredstava. Iako je re~ o va`noj instituciji kojabi trebalo da brine o odrastawu dece, ni grad nipokrajina kao da nemaju sluha za to. Koliko se za-pravo vodi ra~una o manifestacijama i instituci-jama za decu, ili je mo`da boqe pitawe da li seo deci dovoqno brine kod nas?

Moj odgovor na prethodno pitawe delimi~no od-govara i na ovo pitawe. Odgovor je jednostavan –definitivno se ne brine dovoqno o deci kod nas.îm nedostaje novac, deca su prva koja }e to ose-titi.

Imate li zamerke na {kolstvo u Srbiji?Imam zamerke na {kolstvo u Srbiji, bazirane

na mojim razgovorima sa {kolskom decom. Pre ne-koliko godina sam stavio moje ideje za reformu napapir i èleo sam da razgovaram o tome sa tada-{wim ministrom prosvete, ali nije mogao ili ni-je èleo da me primi. Sti~em utisak da ministriprosvete misle vi{e o svom poloàju nego o deci.

Kada biste bili na vlasti ili imali vlast, {tabiste promenili?

Nemogu}e je odgovoriti ozbiqno na ovo pitawe,jer posledwa stvar koju èlim u ìvotu je vlast.Vlast kvari qude, a ja sam ve} sasvim dovoqno is-

84

kvaren. S obzirom na to da je pitawe hipoteti~no,moj odgovor jeste da je vlast pitawe prioriteta, akod mene bi deca bila prvi prioritet. Deca sa svo-jom prirodnom mudro{}u i inteligencijom pomoglabi mi da napravim dràvu koja stavqa decu na pr-vo mesto. To je jedina mogu}nost da se svet promeninaboqe i da dovedemo do kraja sada{wu situacijuu kojoj „~ovek prenosi bedu ~oveku”, kako je rekaoengleski pesnik Filip Larkin.

Vratili ste se u RTS. Pomaète da program zadecu ponovo „stane na noge”. Koliko uspevate utome? Da li }emo uskoro imati priliku da gle-damo neku novu seriju ili emisiju de~jeg i {kol-skog programa?

Naàlost, posle sedam meseci na RTS-u dobijamutisak da ne}u uspeti da pomognem da program zadecu ponovo „stane na noge”, zbog razloga koje sampomenuo ranije. U oktobru po~iwem da radim se-riju koju sam predloìo kada sam do{ao – to je je-dna vrlo jednostavna i jeftina serija, ali naà-lost, i pored odli~ne ekipe, zbog kompromisa ko-ji smo prinu|eni da pravimo, pla{im se da }e taemisija biti senka emisije koju sam koncipirao,jednostavno zbog toga {to planeri de~ji programstavqaju na posledwe mesto. Naravno, jo{ se nadamda {to se ovoga ti~e nisam u pravu i da }u bitislatko iznena|en!

Ove godine dobili ste Povequ Zmajevih de~jihigara za sveukupno stvarala{tvo i bezgrani~nuodanost svetu detiwstva. Kako ste primili vest onagradi i kakav je bio ose}aj kada Vam je nagradauru~ena u dvori{tu Zmajeve ku}e?

Ove godine, kad slavim 70 godina ìvota i 50godina umetni~kog rada, primio sam nekoliko po-veqa, ali najdraà mi je Poveqa Zmajevih de~jihigara, koju smatram nekom vrstom „Oskara”.

[ta biste savetovali stvaraocima za decu isvima onima koji odlu~e da se posvete mla|em na-ra{taju?

Jedini qudi koji bi smeli da stvaraju za decu suoni koji neizmerno vole decu i koji nisu izgubilidete u sebi. Takvim qudima nije potreban moj sa-vet.

Razgovarali smo o Va{em detiwstvu i o detiw-stvu danas u Srbiji, za ~asopis Zmajevih de~jihigara Detiwstvo. Neka za kraj ostane Va{a po-ruka deci.

Deco, Vi ste nada i budu}nost ovog sveta. Nemoj-te dozvoliti da Vam mi odrasli oduzmemo prirod-nu mudrost i inteligenciju koje imate. Nemojte dazavr{ite kao mi – zadrìte dete u sebi i prome-nite svet za sebe i za Va{u decu!

Razgovor vodila Gordana GLAVINI]

85

STUDIJE I ^LANCI

UDC 821.163.41–93–14.09 Erdeljanin A.

� Milutin @. PAVLOV

SVET JE MALIU TESNOM XEPUAN\ELKAERDEQANINA

SA@ETAK: Rad se bavi kwièvnim delom za decu An-|elka Erdeqanina u celini. Predmet analize su Erdeqa-ninove pesni~ke zbirke Zavrzlame, Svet je mali, Ne{toslatko, Erdeqaninov roman Koko{trkqa, wegova radio-igra za decu Mladun~e od ~oveka i kwiga aforizama zadecu Razmi{qator, kao i pesme koje su {tampane u peri-odici. Rad pokazuje preovla|uju}e teme, motive i humori-sti~ki postupak u Erdeqaninovom delu.

KQU^NE REÎ: dete, humor, satira, pesma, roman,radio-igra, aforizam za decu

Kako je kratkavasionaza noge iz kratkihpantalona.

1.

Humorni i satiri~ni Guliver, uredna faca zakarikaturiste, pre prve svojeru~no potpisane kwi-ge za decu An|elko Erdeqanin kukuriknuo je u Ve-seloj svesci, Zmaju, Malim novinama i Jeù, kao iu emisijama za decu Radio Beograda i Radio NovogSada. To bi, ukratko, mogao biti saètak uz najav-no su~eqavawe sa listawem de~jih vragolija ovogapisca.

86

Stihovane Zavrzlame (Erdeqanin 1977), {teta{to nisu izvedene kao slikovnica, ali i ovako ob-javqene strofe su fino smi{qene ma{tovanke: ra-zbibrige veselog detiwstva, sa krokirawem menaè-rije i insektarijuma u prolazu. Da, „(@uti ma~ak)i kad bi kukao, / mijaukao, / kad bi se muvao, / iugruvao, / i kad bi srqao, / i zabrqao / uvek binadrqao”, ili, „ûdni klinci cvr~ka i mravice /izmislili nove smicalice. // Okupili decu vereobe / ispikali stare sva|e, zlobe. // Mali mraviu~e note prve / a cvr~~i}i da skupqaju mrve. //Imali su cvr~mrav~i}i muke / ali danas ve} trqa-ju ruke (Cvr~mrav~i}i)” u radnim radostima ì-votnih ostvarewa. Dodu{e, iako vaì kao stari do-bro oprobani basnopis kli{e, pesni~kom reflek-su An|elka Erdeqanina vaqano naleù inventivnesmicalice, ma {ta se zbivalo u {tr~awu, fr~awu,spavawu, nastradavawu, wu{kawu, su{ewu, odbrusi-vawu, nagrabusivawu, brqawu i nadrqavawu.

Zavrzlame su ̀ ivahne i pune su obrta, na momen-te ti se u~ini da ispadaju iz crtanke spretnog ka-rikaturiste. Nema tu ispraznog nadmudrivawa, pe-sni~ka kaà je neumoqivo jasno ciqana i jednostav-no izgovorena, kao u pesmi Lutrija: „U stvari je/ ta lutrija / od novaca / jedna laka / industrija /lewivaca.” U pesni~kom vezu prisutne su o~igled-no svakodnevne zavrzlame koje vaè kao „sme{anprizor / kad se hvali televizor!” Zar vam se ne ~i-ni da je ba{ tragi~no sme{na java / kad se TV izmo-tava? To izmotavawe je u toku i sakato ve{ta~i oìvotu pred jasnom porotom prirodnih pojava ~a-snog suda vode, zemqe i vazduha. O tome se javno de-batuje i pi{u se opse`ne rasprave, ali teleokoma-nija traje i brsti. I gle ~uda, vaqda decu uspavqujutate i mame, re|e bake i deke, samo jo{ u stihovi-ma zadocenelo upornih pesnika, ima te zdrave no-stalgije i kod Erdeqanina, ali ne lezi vraè, te-levizor i odraslima vaì kao pouzdana dadiqa ilisedativ za uspavqivawe, a kwiga je negde, nadamo

se privremeno, zagubqena i zaturena. Evo, tu je iKrpewa~a. „Zna li danas koje |a~e / {ta su bilekrpewa~e?” U minulim vremenima moga detiwstvagumene lopte su bile retkost, iako su nam nad gla-vama leteli mlazni avioni. A tek ko i{ta zna odavnim topovima od blata?

Stihovane smucalice i smicalice An|elka Er-deqanina }e i u najstroèm izboru opstajati, jerimaju neodoqivog {arma, nose u sebi dopadqivupevqivost i ne{to su vi{e od ma{tovitog glanca.

Stihovi rekvizitarijuma, iako retki, imaju ~arveselog spomenara i neka su vrsta zastarelih igrao-nica kojih vi{e nema, eto, primera radi, {utirawakrpewa~e ili negda{weg topawa (pravqewe topovaod blata), pa nema ni davnih gudala od kukuruzovineu ravni~arskom pejzaù sa poretkom u{orenih ku}a.

Menaèrija, insektarijum i herbarijumi upesme-ni osta}e u kontaktu sa radoznalom ma{tom mla|ah-nog nara{taja, tu se ne iskqu~uju ni |a~ka inventa-risawa, kao ni op{ta de~ja ose}awa, ali sve to pod-razumeva i odre|ene familijarne i dru`bene od-nose, uz svekoliku znatièqu u spoznaji odrastawa.

*

I ba{ kwigom Svet je mali (Erdeqanin 1985)Erdeqanin otvara duhovitom poetikom dosije odra-stawa veselo prolaze}i kroz de~je fantazije, kadi-kad dube}i stihom i na glavi, zasmejava mrku stro-go}u roditeqa, jer:

Dete raste i uvek }e rasti,i kad spava i kada se budi,i kada jede lepiwe i masti.Deca rastu kao i drugi qudi.

Ni{ta u tom odrastawu, ma koliko ono famoznobilo, {arano po pesni~kom ume}u An|elka Erde-qanina, nije izvan qudskih manira, niti je izvanìvota i, ako ho}ete, izvan prora~unatih intere-

87

sa, ali jeste u pomalo isko{enom ogledalu. Ne zao-bilaze se grabe`, alavost, sebi~luk, narcisoidnostu izmi{qankama, va`no je, izme|u ostalog, znatida: „@ivi se od zdravqa, qubavi i po{tewa, / odjagoda, torti i pi{kota, / pa od me|usobnog povere-wa, / ̀ ivi se i od mirnog ̀ ivota. // Od nauke i pa-meti se ̀ ivi, / od pa`we, po{tovawa i dobrog uku-sa, / od ugleda kome se neko divi, / pa onda opet odpasuqa i kupusa.” Pesnik ume nekako pijedestalnoda se naduri, ma koliko ga i naopa~ke ~itao, i dau saètku insistira na tome da zna{ kako sva takwi{ka opisanija on drì u rukavu od pamtivekaza tebe u se}awu kada si i ti bio mladun~e od ~ove-ka. Nekad je to mawe, a po~esto i vi{e skriveno,ali kad-tad kroz ve~ite nauke |a~ke razotkriva sei otpetqava pred o~ima i odraslog deteta, ma ko-liko se to dete durilo u naoko ozbiqnom roditeq-skom licu. Xabe ti pesni~ka biblioteka ako nisipostao ~ovek i napismeno, kao u pesmi Slovce: „Ko-me je strano {tampano slovce / moè postati ro|akod ovce.” Opaska je dobrano farsi~na.

Luwaju}i po pesni~kom tavanu „gde se kosmosnovi stvara, / najvi{e je stvarno ̀ iva / jedna starakupusara.” Da, nama u ovim ìvotnim grubostima,i to po~esto usfali i gdekoja kwiga sa ~ije strani-ce sine „svetlost starog blaga,” (Kupusaro mojadraga). I dok za na{im marnim pesnikom laje gra-matika za tamo neke Naiv~ine, ne ba{ bezazlene,„re{avaju jedna~ine, / u~e trice / i ku~ine.” Nemakod Erdeqanina pardona ni onda kada peva o zamla-tama, zvekanima, tikvanima i mahnitim budal~ina-ma. Batine su gadne i nisu to ba{ lagane }u{ke,„one obi~no ne ispravqaju gre{ke” ma koliko bilepra}ene strahom, bride batine i ove ukr{tene ri-me: „I kad su slabe i kad su jake, / obi~no strahulivaju batine, / mada kaù da one na de~ake / pre-nose snagu iz ruke tatine.” Grubost nije pre}utana.

Naravno, svaka istina je ~oveku dragocena. Do-bar drug je onaj koji bez uvijawa ho}e da te uputi

i u neke svoje tajne, a drug je i svaki de~ak koji jespram devoj~ica pa`qiv i ne zanosi se jezikom opa-kih re~i, kada se ne duvaka i ne be~i. îm za|e{iza pesni~kog naslova, shvati{ da i sobni zid imaneko za~udno magare}e uho i oko koje o~as vidi i~uje: „Kad se dru{tvo razonodi, / po~ne vika, nazidu se namrgodi / stara slika”, nekog pretka kojije znao {ta }e kome da starinski zapoveda. Ple-menitost i po{tewe u ravni su vazduha i slobodena svakom ostrvu, nikad usamqene, a ispisane pesmeovoga pisca za decu, da odrasle izuzmemo ovom pri-likom.

Erdeqanin ne cmizdri u svojim stihovima, onpi{e smejalice, od smeha zadrhti i stolica na ko-joj sedi{, a u nekim pesmama se i ti li~no, koji ~i-ta{ ovo moje so~iwenije o pesniku, smeje{ kao ludna bra{no; ume da zagolica stihom i kada se ubaciu rime {alom neslanom qudi se smeju „da im ne bibilo stra{no”, da bi odagnali gorke brige i jo{crwe strave. „Ajn{tajn bi mlatio praznu plevu /da nije imao na{u Milevu”, ko~operno se hvali{e{arenim stihom pesnik. I jesu wegove pesme {a-rene i {areno golicqive, jer zna se i „u na{e vre-me ludo / normalno je svako ~udo”. Nos ti je u pe-sni~koj anatomiji zavr{etak plu}nog {mrka, a ko-liko je pevanija zavodqiva u svom originalu naj-boqe svedo~i opevano nevreme u pesmi naslovqenojkao ûdovi{na qubav: „Mrklom no}i silne zurlepi{te / zaqubi se jedno ~udovi{te. // Grom zagr-mi i nestade struje – zbog qubavi sedmoglave guje.// Rajski zvuci i paklena graja // zaqubqeno cvr-ku}e a`daja. // Razvila se jedna qubav bajna // reìala pokraj Franken{tajna.” Kao {to u crtanimfilmovima Volta Diznija „Pojedinci ili grupe /iz mi{je vire rupe” tako se sli~ne face u strofi-rawu u poeziji ovoga pesnika veselo pojavquju, ko-na~no to je wegovo pravo da nam padne sa pravompesmom na uvo. Svet je zaista mali, brzine ga ~inexepnim, ali na momente nam se u~ini da smo koli-

88

ko ju~e sa majmunima „brali vo}e” ili u „Africizimovali”, a kao radoznali avanturisti „na Aqa-sci letovali”. Ne mora{ biti kolekcionar retkihstvari, finih dugmadi, porculanskog posu|a, na-me{tajskih fioka sa ormanima i orman~i}ima, ra-znoraznih andramoqa, kwiùrina, sve ti je to iz-loèno i domi{qeno u Erdeqaninovom pesni~komcirkusu, on je otmen de~ji pesnik, ume ve{to daizigrava dvorsku ludu u de~jem carstvu i da se iz-motava sa skorojevi}ima i tupanderima, a ne samoda blene u ovu na{u rutavu stvarnost. Vrcavo za-pletena pesma li~i na {arenog kowa u galopu, sajaha~em koji ume i u trku da se juna~i bez zbrke.

*

Hartija se pre svega i sva~ega najboqe oìvqa-va pisawem. Kwiga traje vekovima i mirno iz ve-ka u vek ~eka svoje ~ita~e. Osetqiva je na plamenkao i wen stvaralac. Predwa korica li~i na ku}navrata, rasklopi{ i u ku}na slova se uklopi{, kakobi kazao Ra{a Popov. Kwiga je praznik i trezorznawa, ispisana stranica je tragalac svena{ih sud-bina. Svaka kwiga je uspomena za sebe, neponovqi-vo plemenita i otkrivala~ka. U tajnama napisanihkwiga postoji Ne{to slatko (Erdeqanin 1994),otvara se kao qubav u Erdeqaninovim stihovima,a zna se: „Qubav je lepo stawe / i tako ne{to slat-ko, / {to nekad traje mawe / a nekad vi{e kratko”.Pesni~ka gesta jasno predo~ava da „budu}nost je ka-da / ho}e{ ne{to drugo”. Bez otvorenog sna ili ma-{tawa, razume se, nema ni ostvarene sigurnosti ubudu}nosti. Erdeqanin je vazda u sada{wem vreme-nu i ne truni ìvot crnim rugawem. I sama pro-{lost je u trajawu, predstavqa se ve{tim pesni~-kim trikom, kao da se zbiva sada i ovde. Na lete-}em }ilimu, a nad ponu|enom mapom pesme, ose}a{se krilato, jednako su ti dragi i bliski Eskimi iKinezi, a ni Japan u stihu nije daleko, a kad je pe-

snik „svom }ilimu / trgnuo dizgine” u~inio je zanokat Tokio bliè Beogradu, a tu je i Vojka zagle-dana u Staru Pazovu.

Pesma, ma bila i de~ja, priziva senzacije dogo-|ene u snu. Luckasti snovi su dobra osnova svakevaqane pesme. Snovi ~ine ìvot ~itqivijim. Netreba beàti sa vetri{ta, vaqa poznavati vetro-kaze, a onda je i shvatqivo jasno kako: „Daleko se~uje slava / prepodobnog Vetroslava” (Vetroslav).

Erdeqanin netremice traga za lepotom, vrago-lasto pevqiv, nema u wegovim stihovima glupih pa-uza, ni dremke, svaka pesma ima adresu ukazanunaslovom sa gustom akcionom pevanijom, ne gubi{se u toj poeziji kao magarac u magli, u stihovimase zbivaju i nagli zaokreti, nema ko~ewa. @eli{li biti uz bok genijalca, ili glavom i bradom, nesamo u ogledalu, i sam genijalac, e, mora{ bititvrdoglavo uporan, ~este su te razgovorne teme ogenijalcima, ali „bez upornosti nema / ni genijani magarca,” poru~uje nam pesnik.

Mogle bi se Erdeqaninove pesme nazvati i uli-~arskim ~arolijama, nekako hodaju}i kroz wegovere~ite lavirinte uvek nailazi{ na karnevalskuulicu dobre voqe, nema u tim uli~nim vragolija-ma ni trunke mrgodnosti, jednostavno, doga|a se na-rod de~ji: „Nikoga ne}emo / gwaviti ni kiwiti /moète slobodno / podetiwiti” (Narod). Lepo jebiti dete po ube|ewu, pi{e nam otvoreno pesnik ipodvla~i gotovo testamentarno Protest: „Dostaje sva|a, / skratite pri~e, / budu}i ìvot / i nasse ti~e.” Pred nama su stihovi bez folirancije,razja{wavaju fantasti~no de~je carstvo koje bi,to smelo tvrdim, ako bi imali vi{e sluha, moglospasti i svet odraslih. Pesnik kadikad prizivabliske junake crtanih filmova, pa ne pada Pesmas Marsa tek tako na wegovu glavu, ima i tu neka sade~je strane diplomatski upu}ena nota: „reformase u kosmosu sprema, / Mars }e biti globus idio-ta. / Blago onom ko pameti nema.” Erdeqanin, kao

89

i Du{ko Radovi}, pi{e pesme osmi{qanke koje su,na momente, i blago farsi~ne, ne zaobilazi on mu-vatore, gwavatore, gun|ala, ni diska}e, niti inattera isprazno preko ku}nog kompjutera. Wegovopesni~ko osmi{qavawe ima bliskog dosluha sa sti-hovanim baratawem Popa D. \ur|eva, koji isto ta-ko uvr}e i burgija re~ima.

U kwizi Ne{to slatko izdvaja se de~ji trip-tih naslovqen kao Majin re~nik uz ciklus Majinotuma~ewe re~i:

Gune je dugme, a dugmad su dugmeve.Dvege sok je dvojni ce;a ~ika doktorica je bu{karac.Putovnik je putova~,to jest putnik;a nepravqetanu poga~une pravi skuva~ica.nego se kupi u samoposlug.Vok~anik je novl~anik,espadrile – sandrile,kokodre~ewe – derwava,mreà za leptire – lov~a.U lutkastom pozori{tu daje seRepna {e}era.[ahistkiwa je {ahara;ov~ica ima svog ovca;a stojana je natena {to stoji na teraviziji.Ko jede pomboranxu, taj ne mqacka nego ukusava.Praher je lupa~a;a negostani su oni koji nisu gosti.

Mislim li~no, sasvim li~no, da bi Majin re~-nik u celini razrade mogla biti posebna kwiga zapam}ewe. Kada ~italac otvarawem ove pesni~kezbirke doìvi suo~avawe sa ~eonom pesmom, on ra-~una da je dobio ulaznicu za finu kalambursku de-~ju predstavu. Naravno, ta autorska intriga je osta-la kao pouzdani prolog pevanije.

*

Rukopisnu zbirku pesama, uslovno naslovqenukao Igra me~ka1, ~ine stihovani naslovi razasutipo de~jim stranicama listova i revija za najmla|inara{taj. U tim stihovima razlivaju se svetle bo-je kao u ~arolijama de~jih crteà; traju ro|ewa iselidbe odmalena sa zanimacijama starih Slovena;roje se veselo bele vejavice, pahuqe bele pretva-raju se u laste koje snuje devoj~ica u godini prvoji po. Zbirkom so~no cmokne poquba~i} za detence-ta i uvrtuckawe uvenceta pre {amaruckawa dupen-ceta {to su tatine poqubatine, ili ko je komerod u familiji po polnom redosledu od te~e dostrine, ili od strica do ujne. O~as se u ruci na|ei olovka koja u tri poteza crta kavez za stra{nogvuka. Ima u tim pesmama i neprijatno-prijatnihzvu~nih efekata, onako, za na uvo, i nema tu laveàbez daveà. âk i kada u svedo~ewu priziva licaiz istorijske ~itanke, samo wemu znane, pesniktvrdi pouzdano: „Samo sam ja od svih na{ih |aka /upoznao neznanog junaka.” Erdeqanin s pravom za-govara Nevini vrti} planete, i ukorava grubijan-stvo matoraca, tu mo}nu i suludu gospodu koja vo-qom ostra{}ene sile razbacuje grozne projektile.Za decu i odrasle ima podosta komendijawa i upo-redno sme{nih igrarija u re|awu porodi~nih sli-ka familijarno raspore|enih kowa, ku~i}a avlija-nera, tu`balica i takore}i sinova magare}i:„Sna`ni, ponosni tata kowina / trenira strogomla|eg sina. / A ̀ drebe, sin, nemirno |a~e, / vrtise, tr~i i uvis ska~e, ali tu je i snimak o glasnommagare}em razmi{qawu: Obrati}u se stricu i te-~i / da mi objasne te mudre re~i. / A mu` od mazgei mu` od mule / reko{e: Radule ba{ si pule!”

90

1 Stihovi o kojima je ovde re~ objavqivani su u vremenskomperiodu od 2000. do 2011. godine u Nevenu, Malom jeù, Poli-tici za decu, Malom Nevenu i de~jim emisijama Radio NovogSada.

Ptice, slonovi, ama sve do buvqe pijace peva seu humornom fazonu i na bol i tugu se ne pristaje,ali ima revolta i gor~ine: „Stra{ne zve~ke zve~e,/ treniraju me~e. / Metnuli ga, eto, / na vru}e re-{eto! / Kakva je to {kola trenirawe bola!”

Erdeqanin je kadar da samo u jednoj olakoj pe-smi prospe i isprazni ceo {ifower, pesme su mukao ̀ uti mravi, jednostavno, kaè pesnik: „vidimmravqeg gosta u {upqini tosta...” Odmerava kada}e stihom biti komotno razvezan, kada }e ukr{te-nom rimom oplesti kiflice, a tek kako }e divqegbika ukrotiti u o~ima {arenog teleta. U menaè-rijskoj {umskoj kuhiwi zami{qam pesnika kao go-rilu koji igra poker na pawu sa glavatim lavom, ividim ga u poetskoj savani kako na sun~anoj pripe-ci ma{e tigawem i sprema pala~inke za slonove iìrafe, on je jedan vredni ̀ irafion koji sve {tovidi sa pristojne visine pisawem podastire po~itqivoj nizini.

2.

Svaka davna, a i ova sada{wa {kolska fotogra-fija, koju }e isto tako jednoga dana u albumu, fio-ci ili nekoj kartonskoj kutiji, zaticati tu|i po-gledi, bi}e istodobno snimak, opet, davno minulegodine. Ve} po samoj garderobi i |a~kim frizura-ma mo}i }emo naga|ati da li je dan fotografisawabio sun~an, re|e ki{ovit, neko }e kazati da je sni-mak na~iwen uo~i letweg raspusta, ali ne}e omanu-ti ni oni kojima }e se u~initi, po senkama na fo-tografijama, da je de~urlija uslikana u ranu jesen.

Upravo u romanesknoj svesci za decu An|elkaErdeqanina vidimo kako su svi ìvoti ~etvrtograzreda bili va`ni, va`no poznati i va`no glavniu najmla|em nara{taju sela.

Po duhovitosti sa kojom je napisan, roman Ko-ko{trkqa (Erdeqanin 1996) zaista je retko za-

nimqivo {tivo, ide uz bok Branislava Nu{i}a iBranka ]opi}a.

Ceo ~etvrti razred, sa u~iteqem vazda sprem-nim da lovi |ake po wivama, da prebrojava |ake uskamijama, da u potajnim razgovorima sa seoskimpopom priznaje da Boga ima, iako ga komunisti ube-|uju da ne {iri crkvenu propagandu, on umi{qa,uzgredno, da je {vi}kawe pruti}em po ruci iz samo-ga raja izi{lo. U~iteq bi mogao biti i umi{qenibiciklisti~ki trka~, iako se u selu mogao na}i je-dva jedan bicikl, upola napumpan po{tarskom gim-nastikom. Ceo taj razred skrpqen iza poratnihvremena brojao je do dvadeset tri |aka, s ponavqa-~ima zajedno, u zimskim mesecima ima ih nekako ivi{e, pa su i prozivke re|e, ali s prole}a |aci senekako prorede, i da ih duplo broji{ bi}e ih ma-lo u u~ionici. Ovako i onako, u~iteq ih nikad ne-ma u zaokrugqenom broju. îm grane sunce i prvadetelina za kosidbu nabuja, deca s roditeqima ̀ u-re u wive. Zbog wiva se i ̀ urilo sa {kolovawem.Wivama su trebale ruke, kad ve} traktora i koje-kakvih drugih paorskih ma{ina nije bilo. ̂ etirirazreda osnovne {kole kad ima{ u selu, ti si nekoi ne{to. U~iteq Luka je po ku}ama lovio svoje |a-ke, em da mu u~ionica ne zvrji prazna, em da mu svi-wac bude o~i{}en, a s jeseni i kukuruz obran na tomalo oku}nice. Sva ta {kolska promaja odvijala seu u~ionici sa dva niza klupa, u {irem desnom nizusedeli su de~aci sa obaveznim ra~unaqkama i ras-kupusanim sveskama, a u uèm levom devoj~ice.

Glavno spadalo za nadimke u romanu bio je Ne|aKum. Uostalom, evo |a~kog spiska: Steva Lon~i},Bora ̂ veger, Milo{ Pup~a, Jefta Leptir, Mihaj-lo zvani Rikajlo, @ika Buxika, Aca Levak, JoksimLutak, Ilija Pisac, Koka, Zoka, Miqa Mu{kara,Mica Skrivalica, Lela Debela, Branka Kiflica,Bela Rada, Nena Ma{nica... Elem, dali Aci dinarda kupi u du}anu svirajku i lepo se Aca obratiodu}anxiji da li ima svirajku za dinar, a du}anxija

91

Nikola se bogme naqutio i opsovao mu sve po spi-sku, jer je du}anxijin nadimak bio Svirajka, i sad ka-ko da se ~ovek ne uvredi. Jefta Leptir je, opet, do-bio nadimak po dedi Leptiru, koji bi se, kao i we-gov unuk, u zanosnom lovu na leptire, zagubio u wi-vama ili u susednom selu. Aca Levak je ̀ eleo da muotac kupi u seoskom du}anu gumene ~izme, i tamankada su do{li na red kod du}anxije ostale su samodve leve ~izme, a Aca je uporno zahtevao da mu se ku-pe te dve leve ~izme, ~ak se i zaplakao, a onda se du-}anxija smilovao i ispod tezge izvadio par gumenih~izama, i tako se Aca o~izmio sa nadimkom u kom-pletu, a stvarno je bio i ostao levak, sve mu je ii{lo od leve ruke i leve noge. Sam pisac kwige jeLaza, uslovni laòv koji ne voli da zaobi|e istinu.Na svim {kolskim trkama bila je glavna Mira Zec.

Ve} po samim nadimcima daju se naslu}ivati izapleti.

\aci bi, po u~iteqevom naho|ewu, ~im osluhnuneku stranu re~, tu re~ i posebno beleìli, a u~i-teq bi im obja{wavao {ta ta re~ zapravo zna~i.I {to vi{e nepoznatih re~i, mawe |a~kogpropitivawa.

Miqa Mu{kara je do{la iz Beograda, da se {ko-luje na selu kod babe i dede. Zvali su je i MiqaTele, jer je volela da sisa kravu, jer joj je prijaloneuzvareno kravqe mleko. Ve}ina ovih {kolaracanije micala daqe od ~etvrtog razreda, taman do-voqno za {egrtovawe po radionicama sitnih zana-ta. Deca su javno u~itequ donosila po kotaricugro`|a i bresaka, a zimi u zembiqu pomalo slani-ne i ~varaka, da se u~iteq sa ̀ enom malo omrsi ida bi se imala i neka protekcija, i tu protekcijusu |aci ubeleìli kao nepoznatu re~ koju bi imu~iteq Luka naduga~ko i na{iroko razja{wavao i{ta bi im ona mogla uìvo zna~iti, ako im, ne daoBog, bude ustrebala. Deca su se najvi{e radovala~i{}ewu u~iteqevog sviwca, jer dok ~isti{ svi-wac na ~istom si vazduhu, nisi u zagu{qivoj u~io-

nici, slobodno di{e{ i ne}e{ biti od u~iteqapropitivan.

Jednom je u~iteq do{ao Lazi i wegovim rodite-qima u ku}nu posetu, naravno, cugnuo je i koji bo-kal vina vi{e i malkice je Lazi zavrnuo uvo, uzsvetovawe: „Slu{aj, sinko. Ja vama tamo, u {koli,govorim da nema boga. Tako moram da govorim, toje nare|ewe, i vi tako morate da govorite kad vasneko pita. Ali, ti da zna{, ima boga. I moli sebogu. Samo nemoj to nikom da pri~a{. I ne sme{nikom re}i da sam ti ja kazao.” Tako je govoriou~iteq.

Selo. ̂ etiri glavna {ora. Ta~ka gde se {oroviukr{taju zove se raskr{}e, sa ~etiri }o{ka i saistim brojem glavnih objekata: {kola, crkva, op-{tina i kafana, {to bi kazali, kvadratura kruga.Za najvi{u kotu u selu vaìo je crkveni toraw. To-raw je sluìo i za osmatrawe sela sa okolnim wi-vama, naro~ito kada su velike vru}ine, da onaj ko-ji osmatra moè di}i uzbunu ako se zapali ìto.

Glavne borila~ke igre su bile kontra na kon-tru partizana i Nemaca, igrale su se i `mure, pai igre kerova i zecova.

I sve je u {koli teklo u nesta{lucima, kadikadi dremovno idili~no, dok se nije nenadano pojavioi u razred stumbao na biciklu neznanac iz susednevaro{i, koji je umeo i kroz {kolski {irom otvo-reni prozor pqunuti u daq jo{ koji metar i po izaprozora. I tom neznancu je Ne|a Kum pri{io nadi-mak Koko{trkqa.

I tako jednog dana, u ~i{}ewu u~iteqevog sviw-ca, Koko{trkqa poveri Lazi tajnu za{to je prote-ran iz varo{ke {kole kao prokazani glavni, akone i najglavniji, vo|a do vo|e tajne organizacijeCrna ruka koja nema veze ni sa partizanima, ni sa~etnicima. Laza se zakleo Koko{trkqi da }e ~u-vati tajnu, i naravno, ~uvao je tu tajnu do prvog}o{ka, a onda je pozvao drugare iza tek ozidanogtemeqa Vatrogasnoga doma i poverio im od re~i do

92

re~i sve ono {to je wemu u poverewu kazao Koko-{trkqa. I drugare je Lazino „u poverewu” dràlodo prve izaku}e. I sutradan, dok je Laza ̀ urio ka{koli da ne okasni, tajnu je ve} znao ceo razred iselo, u kompletu sa ze~evima na wivama. E, tu tekpo~iwu mnoge zapetqancije, ~ak se i zuckalo da jeKoko{trkqin otac u Americi izu~io za ganksterai da }e Koko{trkqa ~im jo{ malo oja~a i obrkatioti}i kod oca, da mu se zanatski pridruì u gank-steraju... Laza se izjedared na{ao na mukama kao do-ma}i izdajnik va`nog {kolskog druga, ~im do|e iz{kole jedva stigne ne{to da prezalogaji, koje odstraha, a koje od stida, morao se kriti u pe}iniiskopanoj u kamari slame ~eloba{te, da ga ne bistigla kazna za u~iwenu izdaju. âk su ga zbog iz-daje strogo poverqive Koko{trkqine tajne proga-wali i straobalni snovi.

Naravno, Koko{trkqin otac nije bio ganksterve} ugledni trgovac, a sam Koko{trkqa }e jednogdana u samoj Americi izu~iti za marnog du}anxiju.

Roman je u celini uzbudqivo {tivo, puno obr-ta, lepe naive, nevine smejurije, sa svetlim epilo-gom, pravi roman o detiwstvu, o lepoti ìvqewa,o sitnim pakostima koje trune po dobroti, o nesta-{lucima za pam}ewe, i pouzdani je podsetnik minu-lih smejurija koje ~araju uspomene ranoga detiw-stva. Detiwstvo i jeste temeq na{eg pam}ewa.

3.

Razume se, oni kojima se netremice javqaju u bo-ji slike iz detiwstva i koji vazda miri{u na sveùfarbu, e, ba{ oni mogu pisati i duhovite grafitei te iste grafite uvrnuti u kratke pri~e. Zar ne~itamo saète opaske o svemu i sva~emu po zido-vima? Nekad se zamislimo u i{~itavawu, kadikadse nasmejemo, a ponekad nas grafit zaokupi briga-ma. Kratke pri~e An|elka Erdeqanina, da nisu to

{to jesu, mi bismo ih rado razglasili da su ubliskom srodstvu sa grafitima koji se razja{wava-ju u ste{wenim intrigama, tako da i ne}u pogre-{iti ako kaèm da su wegove pri~e za decu lepousloène xepne grafitare. Skrojene su i napisaneu vremenskom intervalu od 2000. do 2005. godine.Emitovane su ciklusno u de~jim emisijama Dobrojutro, deco Radio Beograda. Pri~e Ma~ka se otka-~ila, Strah od mesa i Telefoni objavqene su uNevenu i Zmaju, a pri~a Majka otkupqena je naanonimnom konkursu Radio Beograda. Elem, to suizuzetno duhovita so~iwenija, radoznalo intrigant-na, ~ista kajganijada. Glavne li~nosti ovih pri~asu Milica i Sini{a, Deùrna baba alijas Jovanka,kao i gospodin Lutaju}i. I sva zbivawa su otka~enozaka~ena za usta puna smeha. U Presudi za gwavaùdeda Dobrivoje je osu|en od Milice kaznom zboggwavaè wegove i wegovog sina gwavatora da u su-botu vodi unuku „u bioskop, a u nedequ u de~je po-zori{te!” Deda kaznu prihvata kao nagradu, aulaznice pla}a tata Milivoje. Milica i Sini{apovazdan izvla~e iz nevoqe Deùrnu babu, poredraznoraznih spasila~kih ve{tina razumeju se i umajstorsku tajnu kako pomo}i prilikom zaglavqe-wa lifta. U pri~ama telefoni razgovaraju sa tele-fonima, ~im ti glas okrzne telefonsku slu{alicui ti sam postaje{ telefon u telefonu, tako da ikada niko nije kraj telefona, ovde je telefon,ako ti zvoni u glavi, e, ba{ to {to ti zvoni samoje dokaz da si i ti telefon, a to bi mogla biti iigra konfuznih ili nagluvih telefona. Sini{a jejasno odredio ko je ko i {ta je {ta u pri~ama: „Ma-la deca smo ja i Milica, a velika deca su mame itate, dede i babe i Deùrna baba i Lutaju}i repor-ter... \ak je za {kolu, a xak je za xak {e}era...”Milici je deda – debeli dedurina, a kada ju je ba-ka jednom povela u banku da digne wenu penziju,Milica se hvalila: „Bila sam sa bakom u penziji”.Sini{i i Milici osta}e nejasno „Kako je to biti

93

pesnik” ako nema{ pletenu korpu sa kojom ide{ dakupi{ novine, jogurt i hleb. Imaju oni i pesni~kumustru u kom{iluku, taj no}u iznosi kantu sa |u-bretom, leti se {epuri onako mator u kratkim pan-talonama sa gumiranim papu~ama na nogama i slam-natim {e{irom na glavurdi i ba{ im ne izgledani{ta naro~ito. Kom{ija pesnik je u neku ruku iodgovor uìvo kako je to biti pesnik u kom{iluku,vi|en i naopa~ke, a najboqe je oti}i do kwiàreili biblioteke i na}i wegovu kwigu i, naravno,pro~itati je.

Sini{a je nekada bio maturant u de~jem vrti}uucelo, a Milica je diplomirala u prvom razreduosnovne {kole. Sini{i i Milici je Deùrna ba-ba u svojstvu drvenog filozofa objasnila puno to-ga o lepom pona{awu i „da se ne sme lagati ako nemora{.” Upitani od Deùrne babe da li zna {tabi mogao biti drveni filozof, Sini{a je iz ruka-va prosuo odgovor: „To je onaj {to je izmislio Pi-nokija! A Pinokio je bio laòv, zato mu je filo-zof izmislio veliki drveni nos!” Deùrna baba igospodin Lutaju}i su mudrija{i ovih kratkih pri-~a, tako da i deci biva jasno kroz ta wihova nad-mudrivawa da je pre dede bio pradeda, pa ~ukunde-da, navrndeda, kun|el, askur|el, kur|up, kurleba-lo, sukurdov, surdepa~.

Nije pri~e ni dosada mimoi{la, na{lo se u timpri~ama i {to{ta o ru`nim re~ima, gde god da tise uvo na|e ule}e ti i ru`na re~ u punom glasu. Ina televiziji ima stra{no mnogo ru`nih re~i, ka-è ti se lepo u pri~i Majka, a Majka kao nadimakpristaje de~aku Draganu. On ~im se razbudi psujemajku jogurtu, jastuku, kwizi, fudbalskoj lopti, akose spotakne o ku}ni prag opsuje mu majku, kad muslinac iz nosa curne on mu opet o{ine po majci, iavionu majku kada zapra{uje komarce i, naravno,wegovim drugarima dojadilo je to psovawe majkei pri{ili su Draganu uz ime nadimak Majka. Isad Dragana svi zovu Majka! Po ceo dan slu{a de-

~ake kako vi~u: Je l’ do{ao Majka? Gde je Majka?Zdravo, Majka! Majka, dodaj mi loptu! Bravo, Maj-ka! Majka, traì te Majka! I tako, Dragan se opa-metio i utihnuo u psovawu.

Pri~e su ugodno razgovorqive. Nisu dangube.Dovitqive su i komi~ne. Ove kratke pri~e za de-cu, blisko {armantne, vuku ~itaoca za rukave, iiznova ~itane plene.

4.

Radio-igra za decu Mladun~e od ~oveka (Erde-qanin 2002) izdvojena je iz niza radiodramskihodigravawa An|elka Erdeqanina, ina~e izve{te-nog u pisawu radijskih pri~a uop{te. Jasno se dâvideti i saètost i slikovitost re~enice. Nemasuvi{nih re~i. Svaka ispri~ana epizoda je kaosapeti kow.

Niko, pa ni igra~ka, ma bila plasti~na, drvenaili krpena, ne voli samo}u. Samo}a je nekako bes-mislena i nema {ta da traì u praznom manevri-sawu duhovitog pisca koji svoja lica uvla~i u ra-sprave o smislu ̀ ivota pod geslom da je puno togaoko nas obojeno la`nim veseqem i kako bi vaqaloi samu strogost zasmejavati.

U familijarnoj graji sa igra~kama, koje u radio--igri uìvaju status uku}ana, pa i bliskog roda, usnu i na javi, odvija se va`na rasprava o ku}nom na-talitetu, naravno, kako to i Ma~ak songira u igri:„Sve to zna / od pamtiveka / mladun~e od ~oveka.”Glavno lice, osmogodi{wi de~ak, èli brata ilisestru, ili jo{ boqe i sestru i brata, ali on nijenadleàn da o tome odlu~uje; odluka je, razume se,na mami i tati. „Ali ja vi{e ne}u da ìvim kaosamac”, protestuje Aleksandar tati u brk.

U snu Pajac pod hitno saziva sastanak Savetalutaka kako bi udovoqili de~aku Aleksandru, aliwemu se ne}e ni ono {to se wima ho}e i san se na-

94

stavqa strogom prozivkom i saslu{awem Mame iTate, uz asistenciju igra~aka. Kroz sudnicu saslu-{awa prolaze Aleksandrove babe, Jedan deda, Kum,U~iteqica i Po{tar. Babe su krive {to „nisu na-u~ile Mamu i Tatu da nije dovoqno pozitivno ro-diti samo jedno dete koje ne zna {ta }e samo sa so-bom”. Jedna baba ima sina i }erku, a Druga baba jerodila }erku i sinove blizance. Na sve to Ma~kare~e: „To je ukupno pet od dve ma~ke! Nedovoqno!Svaka ma~ka {est ma~i}a.” I, naravno, po zakqu-~ewu rasprave je i Kum progla{en krivim zato {toje dozvolio sebi da krsti samo jedno dete. Trebaloje da uti~e na Aleksandrove roditeqe. I jednogajutra, iza burnih snova u kojima je Aleksandar tra-gao za ̀ eqom da ne samuje sa Mamom i Tatom, Mamaje obradovala osmogodi{weg sina da je malo u dru-gom stawu, {to je sasvim dovoqno da mu rodi brataili sestru. A na wegovo pitawe {ta li je to sa Ta-tinim stomakom, usledio je i odgovor dobro raspo-loènog Tate: „Meni je to od piva!” A sve se to zbi-valo ta~no u dan Aleksandrovog ro|endana. Radio--igra je u stvari dopadqivi traktat o natalitetu.

*

Komentar situacije vi|ene iz komi~nog ugla, sa-èti univerzum ̀ ivotne okolnosti, jo{ precizni-je aforizam je esencija uma. Razmi{qator (Erde-qanin 2005) An|elka Erdeqanina nosi podznak de-tiwastih aforizama. Aforizam je mawe ili vi-{e podsme{qiv i ne ide bez satiri~ne àoke, ubliskom je srodstvu sa narodnom izrekom. Ve} izasamoga naslova Erdeqanin uputno zapisuje: „Afori-zam je velika misao koja ho}e da bude mala.” Upravotaj blesak, to zate~eno stawe duha jeste re~eni~niprasak o dogo|enoj slici, stawe duha u snalaèwuosvetqeno najzamr{enijim okolnostima. Ako gleda-mo odistinski da je {kola ku}a pameti, kako nam iaforisti~ar ukazuje, onda nam i jasno naleè kako

i u toj ku}i pametniji popu{ta. Ima u tako vi|e-nom aforizmu i gorkih paradoksalija, a nije li,mo`da, i sam aforizam svojevrsni paradoks?

Ve} u paralelnom re~eni~nom doskoku ~u}emokako je „U redu, pametniji treba da popu{ta, aline u u~ewu.” Erdeqanin lucidno opaà |a~ko bi}eu {koli spram u~iteqa i nastavnika. U stvari, me-|uredno, postavqa pitawa o stawu izme|u onoga{to se u ̀ ivotu saznaje i {ta u stvari ̀ ivot jeste,vi|eno iz |a~kog ugla. Ne bi se dalo kazati da „Miu {koli ne traìmo mnogo. Zato retko kad ne{tona|emo.” Da li nam je {kola po mnogo ~emu zaosta-la iza stvranih egzistencijalnih potreba i zakr-`qala?! @ivotne promene su maltene neumoqive,a obrazovni sistem i previ{e kasni. „Boqe je ima-ti dosadnog prijateqa nego dosadnog u~iteqa.” Samìvot nas neumoqivo u~i pameti, a {kola je tu dase neki ìvotni znakovi lak{e razaznaju u svako-dnevnoj praksi, dobar aforisti~ar govori ono {tobi da pobegne iz sopstvene koè, on se nikome nedodvorava i vazda ima kontru na kontru jer onaj „Konema u glavi, ima u |a~koj torbi.” I u ovom slu-~aju, ako se dubqe razmisli, re~eno nije ispraznakonstatacija, otpetqava se zapetqano.

I vrapcima je jasno koliko je u~iteq danas uni-èn, a negda je vaìo kao gospodin od ugleda: „Ve-lika plata kvari qude. Zato u~iteqi nisu pokva-reni.” Pitawe iz samog jezgra problema, a vaqdaje odgovor sam po sebi kao suza u tu`nom oku jasan.Na{i prodavci magle retko ~itaju novine, kwigejo{ i re|e, verujem satiri~aru sa de~jim osmehomna licu kada na pitawe: „Ima li ̀ ivota na Marsu?”saèto odgovara: „Vi{e nema.” A kada se osvrnemoi pa`qivo osmotrimo shvati}emo i za{to ga nema,jer: „Svi su pali kod nas”.

I bilo koja stranica ovoga pisca da vas zagoli-ca, bi}e smeha i za sutra sa pomalo gorkom knedli-com u grlu, uz medenu re~ koja ume i da zasladi danpre lake no}i.

95

Nije ni ~udo da je rukopisnim prtqagom An|el-ko Erdeqanin vidqivo razasut u dvadesetak anto-logija de~je kwièvnosti.

LITERATURA

Erdeqanin, An|elko (1977). Zavrzlame, Stara Pa-zova, NIRDU Informativni centar.

Erdeqanin, An|elko (1985). Svet je mali, NoviSad, ]irpanov – Dnevnik.

Erdeqanin, An|elko (1994). Ne{to slatko, NoviSad, Srpska ~itaonica u Irigu, edicija Stra-ìlovo.

Erdeqanin, An|elko (1996). Koko{trkqa, NoviSad, Matica srpska.

Erdeqanin, An|elko. Mladun~e od ~oveka (de~ja ra-dio-igra), premijerno izvedena 6. oktobra 2002.u reìji Nevene Radakovi}, Radio Novi Sad.

Erdeqanin, An|elko (2005). Razmi{qator (deti-wasti aforizmi), Petrovaradin – Novi Sad,Futura.

Milutin @. PAVLOV

THE WORLD IS SMALL IN A TIGHT POCKETOF AN\ELKO ERDELJANIN

Summary

This paper deals with a complete children’s literary workof An|elko Erdeljanin. The subject of analysis are Erdelja-nin’s collections of poetry: The Riddles, The World Is Small,Something Sweet, his novel The Tall-Hen and his radio playfor children A Man’s Offspring as well as poems printed inperiodicals. The paper points out to the prevailing topics,motives and humoristic procedures in Erdeljanin’s work.

Key words: child, humour, satire, poem, novel, radio-play, aphorism for children

UDC 821.163.41–93–14.09 Milinkovi} M.

� Mirjana STAKI]

TEMATSKI KRUGOVIU ZBIRCILET U SVETMIOMIRAMILINKOVI]A

SA@ETAK: U radu se bavimo ispitivawem tematskihkrugova u zbirci poezije Let u svet Miomira Milinko-vi}a. Zbirka je namewena deci i sadrì brojne teme i mo-tive iz sveta detiwstva. Motivi su obra|eni na origina-lan pesni~ki na~in, koji u sebi sadrì stvarao~ev pogledna detiwstvo, ali i na ̀ ivot uop{te, koji nam omogu}avada wenom tuma~ewu pristupimo sa filozofskog i psiho-lo{kog aspekta i sagledamo je kao pesni~ko delo koje jeuspelo da premosti sve generacijske jazove.

KQU^NE REÎ: poezija za decu, MiomirMilinkovi}, tema, motiv, svet detiwstva

Let u svet je zbirka poezije Miomira Milin-kovi}a namewena najmla|oj populaciji, mali{ani-ma koji jo{ uvek nisu zakora~ili u svet odraslih.1

Naziv zbirke je simboli~an i metafori~an. Ime-nica „let” semantikom svog zna~ewa pokre}e {i-roko poqe asocijacija i nagove{tava prostranstvai slobodu duha u koju autor uvodi mali{ane ve}svojom uvodnom pesmom, koja se i zove sasvim jedno-stavno – Pesma.

Zbirka zapo~iwe pomenutom Pesmom, a zavr{avase pesmom Smeh. Pesma uvodi u ~aroliju ~itawa, da-

96

1 Zbirka Let u svet iza{la je iz {tampe 2010. godine u iz-dawu izdava~ke ku}e „Legenda“ iz â~ka.

ruje svetlost i qubav, a Smeh, koji, jo{ od prapo-~etka, odnosno „od po~etka, pa do doveka” (Milin-kovi} 2010: 83) oplemewuje qudsko bi}e i ~ini gave~no mladim, zatvara poetski krug. Po~etak i krajkruga nalaze se u istoj ta~ki, koja predstavqa os-novno duhovno polazi{te autora, stav o detiwstvukao najlep{em periodu qudskog ̀ ivota u kome ca-ruju igra, humor i ma{ta. Unutar ovog pesni~kogkruga, raspore|ene u {est ciklusa, nalaze se 53 pe-sme, a u wima, po re~ima Radomira Mi}unovi}a, re-cenzenta ove zbirke, „odrastawe, u~ewe, igre, sno-vi, qubav, nesta{luci i sve drugo {to pripada de-tiwstvu” (Mi}unovi} 2010: 84).

U samom sredi{tu pesni~kog interesovawa i op-servacije je svet detiwstva. Svakodnevica deteta ukojoj igra, ma{ta, {kola, prve qubavi i nesta{lu-ci zauzimaju centralno mesto predstavqa dominant-nu sadràjnu komponentu zbirke.

Najja~e oru`je detiwstva su igra i ma{ta, zatoi de~aku u pesmi Vasionski brod polazi za rukomono {to je tek predmet futuristi~kih nastojawa mno-gih ozbiqnih nau~nika, da izgradi vasionski brodkoji sa sto putnika, me|u kojima su inèweri, le-kari, pekari, profesori, direktori, opan~ari, ru-dari i mnogi drugi, pole}e u pravcu Marsa. U pe-smi se javqa re~ „ÂKARAKATAKARAKA” (Mi-linkovi} 2010: 65). Pesnik je u wenom stvarawuspojio re~i poznate brzalice ÂKA – RAKA –TAKA – RAKA, stvaraju}i tako novu re~, za kojuMi}unovi} slikovito kaè da predstavqa „re~ –~igru u srpskom jeziku” (Mi}unovi} 2010: 87). Svo-jom zvu~no{}u, u~estalim ponavqawem vokala A ikonsonanata K i R ona deluje poput magi~nih for-mula – re~i za koje su na{i davni preci verovalida im donose sre}u. I lirski subjekt je vi{e putaponavqa u pesmi i kao da time nagla{ava ~arobnumo} wenog delovawa i sposobnost da ispuni snove.

âroliju detiwstva i ma{tovite de~je percep-cije sveta, koju odlikuje verovawe u nemogu}e, osli-

kava i pesma Sne`ni xin. Sve je na ovom neobi~-nom junaku predstavqeno bajkovito i hiperboli~ki.O~i su mu kao filxani, ruke duge kao vesla, kadkora~a trese se gora, kad govori kao da grmi. û-desnom junaku pesnik je dao i stani{te kakvo pri-li~i wegovoj bajkovitoj figuri. On ide s oblacimai donosi sneg:

I{ao je s oblacimaU ruci mu platno belo;Sve se za wim zabelelo –Luk i gora, grad i selo.

(Milinkovi} 2010: 77)

îtav niz pesama u zbirci inspirisan je priro-dom i smenom godi{wih doba. U Decembarskoj pe-smi zima je personifikovana. Ona je dobila svojeotelovewe u obli~ju slikovite predstave mitske fi-gure Bele Vile (Milinkovi} 2010: 76). Bele kose,belih krila i belih bedara, ona leti i juri iznad{uma i bregova, razastiru}i prekriva~e i tepiheizatkane pahuqama od ~istog snega, od srme koju no-si u nedrima. Pesma lepotom opisa i liri~no{}upodse}a na najlep{e lirske pesme na{e narodnetradicije i na taj na~in ostvaruje svoju vaspitnufunkciju koja je prvenstveno u slu`bi estetike:kod malih recipijenata razvija se estetski ukus isenzibilitet.

Kombinacijom realisti~nog, bajkovitog i basne-nog poeta do~arava svet ̀ ivotiwa. Lasta je u isto-imenoj pesmi predstavqena kao neumorni neimarkoji ume da sagradi toplo gnezdo. Pesnik je opisu-je kao malenu ali dugorepu, grade}i efektnu rimui originalnu poetsku sliku sa svega nekoliko re~iu izuzetno zvu~noj strofi:

Ptica kojoj stvarno bastaDa cvrku}e oko ku}eTo je lasta!


97

Izuzetno uspeo je i opis patke i wenog hoda upesmi Patke. Pesnik gegawe patke opisuje kao hod„niti zemqom – niti vodom” (Milinkovi} 2010:43), uzdiù}i na taj na~in ove ̀ ivotiwe iznad ba-nalne realnosti.

U pesmi Zekine nevoqe otkriva se bol i strahzeke koji ̀ ali nad ̀ ivotom u kome od svakog zazi-re i svakoga dana po sto puta nepotrebno umire:

S neba me vreba kobacKraj ̀ buna ~u~i lovacDok za mnom juri kerI druga opasna zver.


Otkriv{i da postoje ìvotiwe koje se i wegaboje, zeka je uspeo da povrati raspoloèwe. Pesmanosi u sebi duboko optimisti~ku i humanu porukunamewenu deci, ali i odraslim ~itaocima. Nikadau ìvotu nije tako stra{no kao {to nam se moèu~initi u prvi mah.

U pesmi Megdanxije – megdanxije su dva quta pe-tla koja su se sukobila zbog crvi}a. Dvori{te jepretvoreno u arenu, a publika su: koke, guske, }ur-ke, jato ~avki, svraka, vrabac Podunavac i ~etirivrane. Pravi okr{aj u ìvotiwskom svetu, u komeperje leti sa svih strana, nadgledali su suri orao,hitri soko i dva jastreba. Pesnik ne otkriva ko jeiza{ao iz ovog okr{aja kao pobednik. Neodre|enostkraja pesme deluje poput mesta neodre|enosti, poterminologiji fenomenologa. Recepcija pesme po-kre}e unutra{we tokove ma{te i sloèni procesdelovawa umetni~kog dela i nakon wegovog prijemase nastavqa. Ho}e li dvori{te ovoga puta postatipopri{te i arena jednog drugog okr{aja, u kome sejedan deo publike pretvara u opasnog napada~a? Pe-smu karakteri{e otvorenost i mogu}nost da je detedoìvi u skladu sa vlastitom percepcijom sveta.

Sa puno humora ̀ ivotiwski svet je predstavqenu pesmi Pu`. Pu` i wegova draga puìca Ruìca

oti{li su u „Maksi” da kupe ru`. Humor izazivane samo ve{to i duhovito personifikovawe ̀ ivo-tiwa – pu` je predstavqen kao uzoran mu`, a puìcana{minkana {eta sa wim – ve} i kori{}ewe imenasavremenog marketa u poetske svrhe. Ve{to se igra-ju}i re~ima, pesnik rimuje ime marketa „Maksi”sa re~ju „taksi” i tako skladom rime oneobi~avastvarnost i stvara neobi~nu sliku modernog bra~-nog para u ìvotiwskom svetu.

Vedrina u poeziji Miomira Milinkovi}a proi-zilazi iz neobi~nih opisa i poetskih slika, pore-|ewa, re~i i izraza. Takav humor je blizak deci jerse podudara sa wihovim vi|ewem sveta. U pesmiKlin~orba smeh izaziva neobi~no predstavqawelonca kao bojnog poqa u kome se vodi okr{aj iz-me|u namirnica od kojih se kuva klin ~orba: kli-na, vode, {argarepe i miro|ije.

U pesmi Hitno osmeh izmamquje duga~ak spisaknamirnica koje lirski subjekt ho}e da smaè prenego {to bude gotova ve~era:

– Dones’te mi meda,Krema i putera.Potom sveè vo}eOtkinuto s grane,Jabuke i kru{ke,[qive i banane;Ili kompot vo}niSa dosta {e}eraPre no {to budeGotova ve~era.


Miomir Milinkovi} je savremeni pesnik kojije uspeo da sopstvenu viziju sveta prilagodi afi-nitetima dece i mogu}nostima wihove percepcijei pri tome iskaè istinsko poznavawe i razumeva-we de~je li~nosti. Deca ̀ ele da se odrasli premawima ophode sa razumevawem i du`nim uvaàva-wem. Pesnik ustaje protiv nepo{tovawa li~nosti

98

deteta i zahteva da se bez pogovora izvr{avaju za-povesti odraslih. U pesmi Gwavator lirski su-bjekt se àli da su svi u wegovoj ku}i gwavatori,umesto tate je „tatator”, a umesto mame „mamator”(Milinkovi} 2010: 29). Ponavqawem posledwegsloga iz imenice gwavator u re~ima mama i tataone dobijaju pomalo pogrdan oblik kojim stvaralacizraàva svoju pobunu protiv nepo{tovawa li~no-sti deteta. U pesmi Gre{ka na meti osude su u~ite-qi koji vre|aju svoje |ake i nazivaju ih pogrdnimimenima. Od lirskog subjekta u pesmi, Mirkaosnovca, saznajemo pri~u o jednom takvom u~itequ,koji svog |aka naziva patkom i ~vrka ga prstom poglavi: „– Pa ti si, Mirko / Velika gre{ka!” (Mi-linkovi} 2010: 20).

Deca ne opra{taju takve gre{ke i uvrede odra-slima, ne opra{ta ih ni pesnik. U pesmi Uvredana vrlo duhovit na~in skre}e pa`wu na vulgarnostprastarog vre|awa dece i wihovog nazivawa pogrd-nim imenima:

Kad nekom kaù:– Ti si magare.Pa to su, qudi,Uvrede prastare!


Poseban tematski krug u zbirci Let u svet ~i-ne qubavne pesme. Zaqubqivawa i simpatije sastav-ni su deo odrastawa i sazrevawa svake li~nosti.Pesnik i sam postanak sveta na vrlo kreativan ioriginalan na~in predstavqa preko qubavi jednogplanktona i amebe. Prve qubavi i skriveni pogle-di u detiwstvu predstavqaju i prve velike tajne de-teta. De~ak iz pesme Da niko ne zna poru~uje buba-mari da pozdravi devoj~icu Nedu, a da to „niko nezna” (Milinkovi} 2010: 47).

U pesmi Tajna Milinkovi} poput dubinskih psi-hologa razotkriva {ta se de{ava sa ~ovekom kadaje u blizini voqene osobe. „Imam carstvo svekoli-

ko / kad me pogled wen zagrli” (Milinkovi} 2010:55), otkriva nam u woj de~ak tajnu svoje qubavi.Ruke postanu vi{ak kad voqena pogleda, on nestaneili se smawi. Pesma se zavr{ava dilemom: da linapraviti prvi korak i otkriti tajnu srca. Dile-mom, jer je prisutan i strah.

U pesmi se iza morfeme „carstvo” krije meta-fora koja otkriva pravu su{tinu harmoni~nog od-nosa sa voqenim bi}em. Sa wim je sve mogu}e i svedostupno, pomeraju se granice realnosti i svetova.Qubav donosi radost, sre}u, nadu... „Bio bih neko,najmawe car”, uzvikuje de~ak u pesmi Bio bih car,a jedini uslov za to je da ga voqena bar u spome-nar upi{e (Milinkovi} 2010: 56).

Prve qubavi unose i prve nemire, strepwe, ne-doumice i strahove u naizgled bezbriàn svet de-tiwstva. O tome pevaju pesme: Du{ka, Nule, Rankai Kaì lepo kad te pitam.

Pesma Nule po~iwe vrlo poetskim opisom po-klopqenih skazaqki na satu stare sahat-kule. Onepodse}aju na dve nule. U posledwoj strofi senkasahat-kule se izduìla i nule su nestale, a sa wi-ma se sru{ila i posledwa nada de~aka da }e se vo-qena devoj~ica pojaviti. Poetski prostor izme|upo~etne i zavr{ne strofe ispunila je trema de~a-ka, wegov strah, nedoumica, i neki inat da se ~ekai ~eka.

Tema ove pesme je samo spoqa i povr{no posma-trano za decu. Tihomir Petrovi} je to zapazio i uprethodnoj zbirci (Kraqevstvo za detiwstvo).Stvaralac, po Petrovi}evom mi{qewu, ima snagu „damotiv razume i izrazi s neuporedivom dubinom” i dapostigne „razmer izme|u de~jeg vi|ewa stvari i wi-hove objektivne slike” (Petrovi} 2008: 79).

Veliki broj pesama u zbirci Let u svet sadrìteme i motive obra|ene na originalan i autonomanpesni~ki na~in, koji u sebi sadrì stvarao~ev po-gled na detiwstvo, ali i na ìvot uop{te, i kojinam omogu}ava da wenom tuma~ewu pristupimo sa

99

filozofskog i psiholo{kog aspekta i sagledamo jekao pesni~ko delo koje je uspelo da premosti svegeneracijske jazove.

Karakteristi~no, novo i originalno u ovoj po-eziji namewenoj deci je to {to pesnik u woj razot-kriva i psihologiju odraslih qudi i potpuno os-vetqava skrivene podsvesne slojeve qudske li~no-sti u kojima postoji istinski àl za mlado{}u idetiwstvom. U pesmi [ta je bilo sa detiwstvom,u stihovima koji izraàvaju àqewe {to detiw-stvo kao period igre i „zabu{avawa odraslih” br-zo prolazi (Milinkovi} 2010: 9), postavqeno je ipravo filozofsko pitawe, koje svojom misaonomteìnom dovodi odraslog ~itaoca u duboko stawezapitanosti: Ko smo mi u stvari? Da li smo onakvikakvima ̀ elimo sebe da predstavimo i godinama setrudimo da izgradimo masku ozbiqnih poslovnihqudi, stalno zabrinutih zbog ne~ega, ili se u sva-kome od nas skriva po jedno malo dete ogrnuto unaslage se}awa i uspomena? Pesnik to pitawe po-stavqa na originalan na~in, re~ima naizgled jed-nostavnim i sasvim razumqivim psihologiji i ra-cionalnom poimawu sveta deteta, pokazuju}i navlastitom primeru da u jednostavnosti leì tajnaprave pesni~ke ve{tine i talenta.

A u stvari, {to sam ve}i,@ivot biva znatno kra}i –Kako sebe u vremenuVan detiwstva negde na}i?


I pesma Kad bi znao otkriva duboku zapitanostlirskog subjekta o prirodi qudskog ìvota. Krozstihove koji u svojim povr{inskim slojevima poka-zuju naizgled jednostavnu de~ju upitanosti o tomekako je nastao svet, i strofama koje se niù u vidupitawa na koje su ponu|ena, tako|e u vidu pitawa,po dva alternativna odgovora, postepeno se dolazido kraja pesme, koji predstavqa i wen misaoni vr-

hunac i semanti~kom teìnom zna~ewa navodi ~i-taoca da se dugo nakon ~itawa zamisli nad sloè-no{}u pitawa postavqenog u wemu: „I {ta bi ̀ i-vot da nije qudi?” (Milinkovi} 2010: 12)

I u pesmi Mart tematika je samo na prvi po-gled de~ja. Personifikovano prole}e je uganulonogu, pa zato kasni, de~ak – lirski subjekt ~ezneza dugom i nemilosrdno se tu~e sa zimom. Wegovunemo} da se bori protiv prirode i vremena razot-kriva stih: „Kukuri~em, a {ta drugo mogu / Ne znamkoji potez da povu~em” (Milinkovi} 2010: 13).

Kururikawe de~aka je samo prividno izraz ne-mo}i. Petao kukurikawem najavquje novi dan i iz-lazak Sunca. I lirski subjekt, sa izrazom bunta ko-ji predstavqa la`ni izraz nemo}i, nagove{tava nesamo stawe promene u prirodi ve} i u wemu samom,jer razvu}i }e se magle i on }e {etati sa voqenom.Pesma u svojim dubinskim slojevima otkriva nemi-rewe ~oveka sa poretkom koji mu je nametnut i pra-vu prirodu qudske pobune, pobune koja, ma kolikoda deluje besmisleno, sme{no i slabo, pokazuje unu-tra{wu snagu li~nosti.

U pesmi Car pred ogledalom razotkiva se ve~itadualisti~ka priroda qudskog bi}a i duboka rastr-zanost ~oveka izme|u onoga {to jeste i onoga {tobi ̀ eleo da bude. Car ima mo} da odlu~uje o sudbi-ni drugih qudi i ova pesma bi, da nije naslova, sli-kovito do~aravala prirodu mo}nog i surovog vlada-ra. Car posmatra drugu osobu, koju naziva drowavomi {owom, i nare|uje straàrima da je bace sa vrhakula. Naslov pesme predstavqa i kqu~ wenog de{i-frovawa. Car posmatra sebe u ogledalu, a nije sve-stan toga da je on {owa i drowa koga se stidi:

Ko je ovaj {owaKo je ovaj drowa,Ne}u vi{e da ga vidimNi da se od wega stidim.


100

Kao posledica komi~ne zablude pred svojim od-razom u ogledalu, car osu|uje sebe. Na delu je pro-ces psiholo{kog samorazotkrivawa, ~ije posledicemogu biti fatalne. De~jem poimawu sveta ova pe-sma deluje vedro i {aqivo, me|utim u unutra{wimsemanti~kim slojevima ona je istinski ozbiqna itragikomi~na.

Miomir Milinkovi} svojim pesni~kim delompokazuje i dokazuje da prava, istinska poezija ne znaza granice i starosna ograni~ewa. Kao {to bajkeAndersena ili bra}e Grim sa podjednakom pa`wom~itaju i deca i odrasli, tako i ova poezija pisanapo meri deteta svojim estetskim i misaonim vred-nostima podjednako privla~i i pa`wu odraslog re-cipijenta.

LITERATURA

Milinkovi}, Miomir (2009). Kraqevstvo za de-tiwstvo, Beograd, Svet kwige.

Milinkovi}, Miomir (2010). Let u svet, ^a~ak,Legenda.

Mi}unovi}, Radomir (2010). „Sve {to je lepo po-leti” (pogovor), u: M. Milinkovi}, Let u svet,^a~ak, Legenda, str. 84-88.

Petrovi}, Tihomir. „Kraqevstvo poetske re~i idetiwstvo”. Detiwstvo,

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/ca-sopisi/detinjstvo/XXXIV_4/index_html?std-lang=hr 28. 11. 2011.

Mirjana STAKI]

THEMATIC CIRCLES IN THE COLLECTION AFLIGHT INTO THE WORLD BY MIOMIR MILINKOVI]

Summary

In this piece of work we deal with the thematic circlesof the poem collection A Flight Into the World by MiomirMilinkovi}. It’s a book for children with lots of childhoodmotives and themes. The motives are presented in a highlypoetic way, with the author’s view of the childhood, andeven more, the life itself. In this way we interprete the col-lection with both philosophical and psychological approachas the work that breaks all generation gaps.

Key words: children’s poetry, Miomir Milinkovi},theme, motive, childhood

101

UDC 821.163.41–93–32.09 Jovanovi} Zmaj J.

� Danijela TOMI]

ZMAJEVEPRIÊ ZA DECU

SA@ETAK: Zmajeve pri~e za decu imaju jednu zajed-ni~ku osobinu koja, uostalom, krasi Zmajevu kwièvnostza decu u celini – didakti~nost. Svaka pri~a, bez obzi-ra kom ̀ anru pripada i o kojoj temi govori, ima jasno iz-raènu, nagla{enu pouku – slikovito je opisano koje suto qudske osobine i obrasci pona{awa nepoèqni, a po-tom „obja{weno” kako se treba ophoditi. Pouka je neka-da izme|u redova, ali je ~esto izraèna kroz direktnoobra}awe pisca ~itaocima.

Ovaj rad ima zadatak da posmatra Zmajeve pri~e sa sa-vremenog stanovi{ta i da otkrije da li su one skrojenepo meri dana{weg mladog ~itaoca, kojoj bi uzrasnoj popu-laciji me|u decom (pred{kolski uzrast, mla|i {kolski,stariji osnovno{kolski uzrast...) ovaj opus najvi{e odgo-varao. Tako|e, poku{a}emo da otkrijemo koje to vredno-sti za savremenog ~itaoca poseduje Zmajeva proza za decui uop{te – kako dana{we dete doìvqava ovo {tivo.Ozna~i}emo elemente u pri~ama koji nose izraèno obe-le`je epohe u kojoj su nastale i, sa druge strane, elementekoji odolevaju vremenu i imaju univerzalno, vanvremenskozna~ewe.

KQU^NE REÎ: Zmajeve pri~e za decu, didakti~nost,pouka, vrednosti za savremenog ~itaoca

Na poqu kwièvnosti za decu ime Jovana Jova-novi}a Zmaja uglavnom se vezuje za poeziju. U Sr-biji, i svuda gde se govori srpskim jezikom, svakodetiwstvo po~iwe Zmajevim stihovima: Ta{i, ta-{i, Mali kowanik, Pera kao doktor, Pa~ija {ko-la i mnogim drugim. Zmajeve zbirke poezije se da-ruju, ~uvaju i nasle|uju. Sa Zmajevom prozom za de-cu stvari stoje ne{to druga~ije – mawe poznata i

priznata, ona egzistira u senci wenog veli~anstvapoezije. Kwièvni kriti~ari zastupaju nekolikoteorija o tome za{to je to tako.

Interesantno je {ta o Zmaju pi{e Miodrag Po-povi}: „Osamdesetih godina XIX veka on ìvi uBe~u, udaqen od àri{ta nacionalnih zbivawa, iradi sitne poslove: sastavqa ili posrbquje pou~nepri~e za decu, pi{e pesme od kojih su neke tako|eposrbe i ure|uje de~ji list Neven” (Popovi} 1975:270). Interesantan izbor re~i koje je Popovi}upotrebio (radi sitne poslove, posrbquje pou~nepri~e za decu, ure|uje de~ji list „Neven”) kao daimaju za ciq da dodatno omalovaè vrednost Zma-jevih dela za decu i celokupni uredni~ki rad u Ne-venu. Ali iz ovog komentara moè se razumeti daje veliki problem utvr|ivawe originalnosti Zma-jeve proze za decu.

O Zmajevoj prozi za decu kriti~ari su malo go-vorili i nekad i sad. Boìdar Kova~ek kaè: „Sud-bina Zmajeve proze, jo{ od wenog nastanka, zama-gquju dva kobna znaka. Jedan je poznata zla navikalai~kog pa i nau~nog se}awa da pisca pamti po naj-uspelijoj kwièvnoj vrsti kojom se bavio... Drugakob Zmajeve proze je ùrnalisti~ka efemernostkojoj se on svesno povinovao ̀ rtvuju}i boqe mogu}-nosti svoga pera pre{noj potrebi narodnog i poli-ti~kog ̀ ivota” (Kova~ek 1979: 7). U samom predgo-voru kwige Pesme i pri~e za decu stoji: „Dati od-lu~nu umetni~ku ocenu toga Zmajevog rada bilo bineoprezno i preuraweno, otuda je ovaj predgovor sa-mo poku{aj sistematizacije Zmajeve proze za decu,samo prethodni posao za daqe izu~avawe” (Kova~ek1979: 7).

Savremeni kwièvni kriti~ar Petar Pijano-vi} o Zmajevoj prozi je rekao da „...ne doseè lir-ske, razigrane i smehovne prostore wegove poezi-je” (Pijanovi} 2005: 51).

Nije redak slu~aj da se kod nekih autora koji sebave srpskom kwièvno{}u za decu Zmajeva proza

102

i ne pomiwe (recimo, u Dje~joj kwièvnosti Mila-na Crnkovi}a govori se samo o Zmajevoj poeziji).

Tihomir Petrovi} pomiwe Zmajevu prozu tek ujednom pasusu, nagla{avaju}i da „Prozne kwièvnestrukture o ìvotiwama, predmetima i motivimaiz de~jeg ìvota, rasturene po listovima i ~aso-pisima, izvesno su jo{ ostale nesignirane” (Pe-trovi} 2008: 118).

Prema mi{qewu Du{ice Poti}, Zmajeva prozaje i te kako zna~ajan opus. Pi{u}i o izboru pri~au zbirci Nov~i} u ~arapi: pri~e i pesme iz Zmajevog„Nevena”, kaè: „Formalno besprekorne, one oda-ju rasnog pripoveda~a koji se, {to je jo{ jedan kva-litet ovih pri~a, posebno odlikuje vrsnim stilom”(Poti} 2004: V5). Za ovu autorku Zmajeva pri~a jeneprikosnovena i „..~esto se plete oko neke qudskemane, ali ispod o~igledne ima i skrivenu poruku.Didakti~ki element na kome je zasnovana, u dana-{we vreme, kada se vi{e insistira na ludisti~komaspektu kwièvnosti za decu, ne bi trebalo dapredstavqa prepreku. Pi{~eva imaginacija je in-trigantna, a wegova pesni~ka ìca doprinela je inenametqivom lirizmu” (Poti} 2004: V5).

Pitawe autenti~nosti Zmajeve proze tema je zaop{irnu zasebnu studiju, tako da }emo se daqe ba-viti samo onim aspektima koji su tema ovoga rada.

Zmajeva proza obuhvata veliki broj tekstova ko-ji su tematski i ànrovski vrlo {areni, ali sviimaju ne{to zajedni~ko: na~in na koji su napisani,teme o kojima govore – u slu`bi su pouke. Jezikkojim su napisane je tipi~no zmajevski – re~enicesu kratke, upotrebqene stilske figure razumqiveza decu (naj~e{}e su to alegorija i pore|ewe). Sa-vremenom ~itaocu neprilike mogu da stvore arha-i~ni izrazi ili re~i pozajmqene iz drugih jezika,koje su se koristile u vojvo|anskom svakodnevnomgovoru (recimo: tej, denuncirati, jama~no, kapama-xija i mnoge druge), ali istovremeno ovi izrazi da-ju specifi~an {arm, ~ine}i Zmajev stil original-

nim. Neke od pri~a su napisane nau~no-popularnimstilom prilago|enim deci i ~ine Zmajev nefikci-onalni opus (Bibera mu daj da kija, Prva kafana uBe~u, @ivotiwa koja ume da te pqucne, Ptice ko-je ne lete, Otmeni dugovrati gospodin, Mama satorbom za bebe, @ivotiwica kao igra~ka).

Na prvi pogled, Zmaj pi{e o mnogo ~emu: o biq-kama (Sneèvak ili visibaba; o zovi u pri~i Tet-ka Mika), ìvotiwama (kao alegori~nim likovi-ma, ali i kao obi~nim ̀ ivotiwama koje imaju mo}govora), predmetima (Igla i konac, Kristal i led,Slanikov skok, Vre}a i zakrpa), o nesvakida{wimzanimawima (Oxa~ar), ali naj~e{}e o deci, i to odeci pred{kolskog uzrasta, kako bi se to danas re-klo (Prema veli~ini, Magare}a visina, Krivac ki-fla, ̂ ekaju}i kumu...). ̂ esto su to deca koja jo{ te-paju dok govore (npr. Deoba jabuke). No, bez obzirana uzrast svu decu – junake krasi mudrost. Iz svakogduela deca izlaze kao moralni pobednici i wiho-va re~ je uvek posledwa.

Kada govori o biqkama, Zmaj bira one koje de-ca dobro poznaju ili one koje smatra egzoti~nim.U bajci Sneèvak ili visibaba vesniku prole}apripisuje isceliteqsku mo} i ujedno èli da muizmeni ime, no ipak je to najmawe pri~a o cvetu.Okosnica pri~e je snaga qubavi koja je ja~a odfizi~ke slabosti devoj~ice i od bolesti wenogbrata kraqa. Bajka o ruìnom grmu jeste pri~a obiqci, ali iza alegorije o lepom cvetu dâ se naslu-titi pri~a o lepotici koja misli da bi bila sre}-nija u drugom okruèwu, ne shvataju}i da je za sre-}u potrebna qubav i pa`wa bli`wih. U pri~i Ru-à nailazimo na predawe o tome kako je ruà po-stala rumena, dok u pri~ama \ur|evdanski beli cve-tak, Bibera mu daj da kija, Prva kafana u Be~u do-minira enciklopedijski opis biqaka, poput lekci-ja iz botanike. O~igledna je intencija pisca damladi ~italac iz svake pri~e nau~i ne{to o svetuoko sebe.

103

Pri~e koje govore o ̀ ivotiwama ponekad su ale-gori~ne (Za{to slavuj peva samo no}u, Kow i maz-ga, Majmun i slon), ponekad zvu~e kao lekcija iz zo-ologije (@ivotiwa koja ume da te pqucne, Korisneìvotiwe, Otmeni dugovrati gospodin...). U neki-ma su likovi ìvotiwa rastere}eni alegorije ipredstavqaju sebe same, uz mo} govora (Lisica osta-je lisica, Pri~a o tu`nom gu{terku, Milostivavrana). I u wima je pouka eksplicitno nagla{ena,gotovo nametqiva, kao da pisac nije ̀ eleo da pre-pusti slu~aju da li }e dete razumeti {ta je hteopri~om da istakne, pa je to podvla~io.

U pri~ama o stvarima skrivena je alegorija, ito ne onakva na kakvu smo navikli, ve} zmajevska:kristal i led su simboli trajnosti i prolaznosti(lepote), igla i konac predstavqaju neodvojive pa-rove kojih je u stvarnosti mnogo i ~iji ~lanovi je-dan bez drugog ne vrede. Vre}a i zakrpa, zauvek spo-jene u narodnoj izreci „Na{la vre}a zakrpu!” kodZmaja nisu simboli dopuwavawa, ve} simboli ne-pravde u korist ve}eg i va`nijeg. Slanik koji jesko~io mo`da i nema izraènu simboliku, ali sva-kako predstavqa sve one zabrawene stvari kojima sedeca igraju kad niko ne gleda. Teorija o wegovom„skoku” je naivan poku{aj da se mami kaè da u ne-zgodi nije bilo predumi{qaja od strane deteta.

Nekoliko pri~a ima za temu oxa~ara – verovat-no je to zanimawe naro~ito privla~ilo pa`wu decei zbog svoje neobi~nosti izazivalo strah (Oxa~ar,Nevidqivi oxa~ar). Iz ugla Zmaja deteta oxa~arnastaje iz crne pege koja se uve}ava, on je crni Ara-pin koji }e pojesti Katu, strah koji se ̀ mure}i ig-nori{e. Kada Kata postane oxa~arka, pisac je zbu-wen, rastrzan izme|u straha i qubavi i pomirqi-vo je ose}ao „...da se toga dana izmirio sa oxa~ar-stvom.” (Jovanovi} 1979: 242) Kako? Mo`da je po-~eo da odrasta?

Pri~e o deci su najbrojnije i sam Zmaj ih je na-slovio kao Dosetke i naivnosti iz de~ijeg sveta

(Jovanovi} 1991). One to i jesu – anegdote u koji-ma deca u svega nekoliko re~i postaju duhoviti,domi{qati i snala`qivi junaci. Wihov naivni po-gled na svet i jednostavnost koju oni vide u svemudaju ovim pri~ama dozu humora. Wihova logika jede~je vi|ewe sveta, re{ewa su uvek nadohvat ruke,argumenti su na wihovoj strani. Setimo se samopri~a Deoba jabuke, Veliki bonik, Magare}a visinai drugih. Samo deca razmi{qaju na taj na~in,odrasli bi to mogli, samo da su mawi!

U posebnu tematsku celinu mogu se svrstatipri~e sa religioznom i istorijskim tematikom.Pri~e [ta je Bog, [ta je ja~e od smrti su filo-zofske rasprave o su{tini vere. U pri~ama StariSloveni i hri{}anstvo, Krsno ime – slava, StefanNemawa – Sveti Simeon Miroto~ivi, Sveti kraqMilutin, Sveti Du{an Silni i prva srpska pa-trijar{ija Zmaj tuma~i srpsku istoriju, potkrep-quju}i svoje re~i istorijskim ~iwenicama. I ovajopus se moè shvatiti kao pou~avawe. Ako se uzmeu obzir multietni~nost kojom je Vojvodina i tadaobilovala, jasna je Zmajeva te`wa da decu uputi uwihovo poreklo. Sa druge strane, mo`da su ba{ ovepri~e u najmawoj meri autorski tekstovi.

U nekim pri~ama (Vra~-poga|a~, Teàk zadatak,Kome je teè) tema je mudrost ~ovekova, koja pobe-|uje sitne qudske slabosti (lopovluk, lewost, ne-poverewe). Donekle, u istu grupu mogu se svrstatii pri~e Domi{qan, Sedam {tapi}a, Ra~unske igre:Vuk, koza i kupus (ove pri~e su, pod druga~ijim na-slovima, poznate kao zadaci iz zanimqive matema-tike), iako je wihova mudrost druga~ija od pret-hodne. One su, u stvari, logi~ki zadaci koji se du-hovito re{avaju.

Ako promenimo ta~ku gledi{ta, moèmo prona-}i alegoriju i u pri~ama u kojima je na prvo ~ita-we nema, ali sasvim je sigurno da se Zmajeva umet-nost ogleda i u pisawu pri~a ~iji „Bukvalni smi-sao i{ao je deci, preneseno zna~ewe wihovim ro-

104

diteqima” (Kova~ek 1979: 10). Naime, u pri~amaSedam {tapi}a i Ki{ne kapi govori se o slozikao snazi, {to se moè protuma~iti kao politi~kai nacionalna orijentacija samog Zmaja.

Qudske mane su tako|e tema pojedinih pri~a:Andrija, lik iz pri~e ̂ asovnik sre}e je samoìv,Sofronije (Pravi lek) je neradan i pro`drqiv.Ali kao {to to kod Zmaja biva, razvijawem fabu-le ove mane trpe kulminaciju, pa transformaciju,uz obavezno prosvetqewe junaka.

Veli~awe qudskih vrlina (u ovom slu~aju istraj-nosti) prisutno je u gotovo svim pri~ama, ali kaosamostalna tema o~igledno je u pri~i Ve`bawe.Pouka koju pisac upu}uje, iskazana kroz re~i ~ove-ka koji je mogao da ponese bika, namewena je deci:„Da sam odmah po~eo sa volom, ne bih ga mogaodi}i, ali ve`bawem, bra}o moja, dugim ve`bawemsam do ovoga do{ao” (Jovanovi} 1999: 45).

Iako smo nabrojali desetak tematskih okvira ukoje se Zmajeve pri~e mogu razvrstati, sve one,ipak, imaju jedinstvenu temu – moral, qudske sla-bosti koje se povla~e pred vrlinama i odaju impriznawe, qudske vrline koje ispuwavaju i obe-zbe|uju sre}u i zadovoqstvo.

Boìdar Kova~ek svrstava Zmajevu prozu za de-cu u tri ̀ anrovska okvira: basne, bajke i pri~e zadecu koje crpu motive iz de~je svakodnevice (Ko-va~ek, 1979: 716). Zmajeve pri~e za decu te{ko damoèmo nazvati realisti~nim, iako su gra|ene naosnovu realisti~ke motivacije. Razlog za to je pre-terano afektirawe u opisivawu junaka i wegovogkaraktera, a potom preterano didaktizirawe kaolek za wegovu manu. U okviru ove podele navodi„podànrove”, pa osim basni imamo i pri~e o ̀ i-votiwama, a u okviru „realisti~kih” pri~a kaoposebnu grupu moèmo izdvojiti anegdote.

Jedan broj pri~a svrsta}emo u basne. To su: Nasudu, Kow i mazga, Majmun i slon, Kristal i led,Igla i konac, Vre}a i zakrpa. U wima su glavni li-

kovi „...ìvotiwe ili stvari, kratke su, saète,mahom dijalo{ke, s poukom na kraju naj~e{}e di-rektno kazanom” (Kova~ek 1979: 7). Glavna odlikaZmajevih basni je to {to ne koristi uobi~ajenealegorije koje stereotipno predstavqaju qudskeosobine, on gradi sopstvene simbole. Likovi u we-govim basnama su kristal i led, koji predstavqajunaizgled istu stvar, ali razli~ite trajnosti, maj-mun i slon, gde majmun predstavqa junaka sa bes-krajnim egoizmom koji mu ne dozvoqava da sagledastvari realno i slon, koji za majmuna ne zna ni dapostoji. U basni Na sudu interesantno je kako jemajmun stekao kvalifikaciju za bavqewe pravosu-|em, a i to kako je presudio – u svoju korist. Poukaje jasna, iako je ovo jedna od retkih pri~a u koji-ma ona nije eksplicitno nagla{ena – od su|ewa sa-mo sud ima koristi. Igla i konac su se zavadili,a terazije presudile – pouka je da jedno bez drugogne mogu. Ta pouka je duboko didakti~ka i iskazujeZmajevo ube|ewe da niko sam ne moè da uspe. Zabasnu Kow i mazga neki autori smatraju da je po-gre{no prevedena, i da su likovi, zapravo, kow imagarac, i to pripisuju Zmajevoj navici da „pi{ena kolenima”, odnosno da se ne udubquje u ono {topi{e (Kova~ek). Pogre{an prevod ne oduzima smi-sao wene pouke o tome da je skromnost iznad gor-dosti.

U basni Lisica ostaje lisica didakti~nost jeslojevita i ne proizilazi samo iz pouke, ve} i izna~ina kako likovi komuniciraju – i samom govorunegativno okarakterisanih likova (lisica) dodajeizraze sa uli~nom konotacijom, dok pozitivcimapripisuje korektan, gramati~ki govor (zec). U ti-pi~noj basni lisica bi bila jednostavno lukava imogla bi ~ak i da zasluì pohvalu za svoju do-mi{qatost. U pri~i Lisica ostaje lisica onaprevazilazi porok lukavstva, postaje takti~na ipodla, sa umi{qajem gradi prijateqstvo sa ze~jomporodicom i kao „ku}ni prijateq” jede jedno po

105

jedno mladun~e. Zec instinktivno upozorava ze~i}ena opasnost, ali pa`wa mu popu{ta pred lukavosmi{qenim re~ima prvog kom{ije. Svoju lo{uprocenu skupo je platio, a preìvelu decu savetu-je: „Ne verujte svakom ko se gradi svetac, pa nekmedene re~i govori” (Jovanovi} 1979: 146).

Pri~a Za{to slavuj peva samo no}u po mnogo ~e-mu je specifi~na – prevazilazi duìnu basne, alije alegorija upe~atqivija nego u mnogim drugimZmajevim basnama. Povr{inski sloj pri~e govorio slavujima i qudima, dok se u dubqim slojevimateksta krije odnos sveta prema umetnicima (slavu-jima), kojim Zmaj nije zadovoqan. Profil qudi ko-ji o umetnosti sude opisao je stavqaju}i ih u li-kove ìvotiwa (pas, ma~ka, petao, guska i sviwa).Pomirqiv stav slavuja izre~en je umesto pouke,ili je pouka upravo to da umetnici stvaraju za sebei nekolicinu qudi koji ih razumeju, a ostali ima-ju izbor: „...neka ih ~uje kome to du{i godi, a kone}e – ne mora” (Jovanovi} 1979: 161). Posmatraju-}i ovu pri~u, ne moèmo da se ne zapitamo da lije ovo zaista pri~a za decu, ili ju je Zmaj uputioroditeqima onih koji ~itaju Neven. A mo`da je sa-mo odraz Zmajevog razmi{qawa o sudbini pesnikakoja je slu~ajno zabeleèna u Nevenu.

Pri~e o ìvotiwama takvim kakve jesu tako|esu deo Zmajevog opusa. Recimo, Pri~a o tu`nom gu-{terku i Milostiva vrana. Nemaju jasne alegori-je, ali je pouka nezaobilazan deo i vrlo je izri~itokazana. Gu{ter je lik koji pre podne mrzi sebe, apo podne ceo svet. Savet koji mu upu}uje mrav jedidaktizirawe i gu{ter tu ne prepoznaje svoj re-cept za sre}u, ali kada se na|e u situaciji da zai-sta nekog usre}i, on se prise}a lekcije i pomaèsvom najqu}em suparniku. Vrana pomaè bolesnojvrani hrane}i je i time daje primer kako da se qu-di pomaù me|usobno.

Zmajeve pri~e Sneèvak ili visibaba, Pri~a oguravom kroja~u, Dobrica i sveti Petar, ̂ asovnik

sre}e, imaju elemente bajke – nerealne doga|aje,pobedu dobra nad zlom i sre}an kraj. Fabula im jerazvijena, iako ima neuverqivih i nelogi~nih mo-menata, naro~ito u bajci Dobrica i sveti Petar– kraq koji daje k}er za sabqu i glavni junak sabatakom u ruci stvaraju utisak lakrdije. Bajka oruìnom grmu podse}a na Andersenovu Malu sire-nu – i ruìn grm i Mala sirena doìvqavaju pro-past zbog svojih nerealnih ̀ eqa. ̂ ak je motiv do-nekle sli~an – ruà nije odolela provokaciji pti-ce neznanke i poèlela je vi{e, zanemariv{i ko-liko je Zlata voli, dok je Mala sirena u trenutkuizlaska na povr{inu postala opsednuta princomkojeg je spasla, poèlela wegovu qubav i zanemari-la svoju prirodu. Zmaj ne propu{ta priliku da pro-{ara bajku satirom, kad god nai|e na priliku, patako kraq u Pri~i o guravom kroja~u postaje za-brinut tek kad shvata da mu vuk ugroàva vlast:„Jer taj bi mi jo{ ceo narod potamanio – a da ne-ma naroda, kome bih ja bio kraq?” (Jovanovi} 1979:140). U bajci ̂ asovnik sre}e mogu}nost da uprav-qa sudbinom daje Andriji krila, ali wegova samo-ìvost ipak jewava kad uvidi koliko je zla napra-vio drugima, po~iwe da ga pe~e savest i on posta-je briàn. Vra}a ~asovnik sre}e onako kako je sta-jao i prihvata ono {to mu je sudbina namenila.Ono ~emu se nije nadao je da }e mu se neko na}i unevoqi, a desilo se. Dobar glas se daleko ~uo. Kadaje nau~io lekciju, starog sajxiju vi{e nije video:„...nikada vi{e nije uspeo da prona|e stazu koja vo-di na wegov gri~” (Jovanovi} 1999: 96).

Zmajeve pri~e za decu grade tri pravca. Prvi~ine pri~e sa razvijenom fabulom: Pakosni Stev-~a, Mlakowa, Gavranovo gnezdo. Drugi pravac suanegdote rastere}ene bilo kakvih ukrasa osim de-~je uro|ene logike i nekoliko uvodnih obja{wewau slu`bi razumevawa situacije (Veliki bonik, Sla-nikov skok, Magare}a visina, I komad i par~e imnoge druge). U tre}i pravac izdvoji}emo pri~e

106

koje predstavqaju Zmajevo se}awe na detiwstvo ione su zasebna celina (Oxa~ar, Tetka Mika, Biosam dete...).

Kao {to smo ve} rekli na po~etku poglavqa,ove pri~e ne moèmo nazvati realisti~nim, iakosadrè elemente karakteristi~ne za realisti~kuprozu. Mlakowu u tajne tociqawa upu}uje niko dru-gi do ~ovek sa jednom nogom, Stev~u je pameti na-u~ilo sopstveno pseto, povodqivi Laza zavr{avana strmoj steni, odakle ih sam Bog spasava (u liku{umara), jer su se pokajali i pti~i}e vratili ugnezdo. Tolike slu~ajnosti deluju nerealno.

Dosetke iz de~jeg sveta ~ine veliki deo Zmaje-vog proznog opusa za decu. U okviru kwige Zelenimi{, na mestu predgovora, nailazimo na proglaskojim Zmaj poziva roditeqe i sve one koji su ublizini dece da mu {aqu „dosetke i naivnosti izde~jeg sveta”, pa je mogu}e da su mnoge od anegdotasamo zabeleène Zmajevim perom. Ove pri~e sukratke i ne sadrè pi{~eve pouke. Wihova vred-nost nije samo u domenu kwièvnosti za decu ve}i na poqu psihologije, jer se u wima savr{enooslikava na~in mi{qewa i vi|ewe stvari iz ugladeteta. Deca su mudraci sve dok im odrastawe neoduzme tu mo}. U pri~i Prema veli~ini dete je hte-lo da objasni odraslom da ne ume da re{i zadatkejer su nameweni deci i odgovaraju de~jem na~inumi{qewa. Osobina de~jeg mi{qewa da je vezano zakonkretne stvari i situacije vidi se u pri~i Lut-ke – Anka ne sabira ruke na imaginarnim lutkama,ve} na svojim i zato joj zbir nije matemati~kita~an. Pri~a Zeleni mi{evi je primer generali-zacije koja tako|e karakteri{e de~ji na~in mi-{qewa – ako Kosti nisu prijale zelene {qive,uzrok ma~kinog uginu}a su sigurno zeleni mi{evi.

Pri~e iz Zmajevog detiwstva su za nijansu dru-ga~ije od svih drugih koje je napisao. Iako su svawegova dela satkana od emocija, u sopstvenimse}awima Zmaj tu emociju boji za nijansu druga~ije

– ima tu straha od oxa~ara, zdravo bolesnih stawa,mudrosti pred gimnazijalcima, ali je pozadina uvekcvetna i mirisna. Zmaj pamti takvo detiwstvo.

U nekim pri~ama pouka je preterano eksplicit-na. Po~etak je, uglavnom, dobar, ime junaka je sim-boli~no (recimo, Dobrica), radwa te~e i odjednompodignut prst! Kao da se pisac pla{io da mu pou-ka ne umakne, pa je brè-boqe kaè, bez uvijawa.Sa druge strane, ako posmatramo ovaj problem izugla deteta – ~itaoca, mo`da je ovakav vid pou~a-vawa i efikasan. Deca nemaju potrebu da izvla~esmisao i traè poentu, sve je jasno k’o dan!

Likovi su precizno opisani svojim karakternimosobinama koje i ~ine okosnicu pri~e (pakosni,mlakowa...). U anegdotama su likovi opisani ono-liko koliko je to u slu`bi razumevawa dosetke, ak-cenat je na de~joj replici. Dijalozi su dobri, oniu anegdotama su puni de~jeg {arma i dete uvek imazavr{nu re~.

Ako bismo anketirali savremene ~itaoce, maloko bi znao da je Zmaj ikada pisao prozu. Dana{wadeca ne ~itaju onako kako se ~italo (donedavno).Prou~avaju}i Zmajevu prozu do{li smo do zakqu~kada bi ona mogla biti interesantna dana{wim ~i-taocima – i deci, i roditeqima.

Pe~at epohe u kojoj su dela nastala nosi jezikkojim je Zmaj pisao: re~i stranog porekla, arhai-zmi, oblici pojedinih re~i koji se danas smatrajunepravilnim. Savremenom ~itaocu bi mo`da bio isme{an, ali je lingvisti~ki interesantan i zna~a-jan jer omogu}ava pra}ewe promena u srpskom je-ziku. Kod savremenog ~itaoca najmawe simpatija bidobila pou~nost Zmajevih pri~a. Dana{wa deca netrpe didaktizirawe i, ako ~itaju, pribegavaju mo-dernim ̀ anrovima i savremenim fantasti~nim ju-nacima kakvi su Hobiti, ~arobwaci i sli~na bi}a.Ali, ako ~itala~ku populaciju ozna~imo kao onukoja ume da ~ita i onu kojoj se ~ita, shvati}emoda je Zmajeva proza adekvatnija ovim drugima. Za

107

to ima najmawe dva razloga: prvo, oni koji deci ~i-taju (roditeqi, bake, dede, vaspita~i) pripadaju ge-neracijama koje su odrasle uz premijeru ili repri-ze televizijske serije za decu Neven. Oni }e ose-titi nostalgiju za sopstvenim detiwstvom i istra-ja}e u ~itawu. Drugi razlog je to {to oni kojimase ~ita nemaju mnogo ìvotnog iskustva i nemajupredrasude o tome da li je ne{to zastarelo, pa }eslu{ati i pri~e i pouke – jednom, sigurno. Da li}e poèleti da ih ~uju opet? Te{ko je re}i.

Prilikom obrade Zmajeve proze u okviru va-spitnoobrazovnog rada metodi~ki postupak bi pod-razumevao delimi~nu adaptaciju teksta. Kod duìhdela ona bi se odnosila na skra}ivawe, ili par-cijalno ~itawe, a bez obzira na duìnu teksta,neophodno bi bilo prilagoditi i izraze koji bi zadecu bili nerazumqivi. Recimo, kod dece uzrastado pet godina morali bismo voditi ra~una da sviizrazi budu razumqivi (zamenili bismo ih adekvat-nim izrazima iz savremenog kwièvnog jezika), dokbismo kod dece uzrasta pet i {est godina sa~uvaliizvorni tekst uz obja{wavawe nepoznatih re~i (po-vazdan, ~emerno i sl.). Osim obrade sa stanovi{takwièvnosti za decu, Zmajeva proza ima {irokuprimenu i u drugim oblastima: recimo, obradabasne Kristal i led odli~an je uvod u logi~ke iotkriva~ke aktivnosti.

Zmajeve pri~e su prilago|ene deci i sadrè sveelemente odrastawa, prate dete i uvode ga u ̀ ivot.Sloì}emo se sa mi{qewem Du{ice Poti}, kojasmatra da dana{woj kwièvnosti za decu nedosta-je pou~nost. Iz tog razloga, Zmajeva dela imaju svo-je mesto i sada, na po~etku XXI veka – jednostavnosu nezamenqiva. Savremena recepcija, kao i ona udoba kada je Zmaj stvarao, temeqi se na emotivnomprihvatawu, jer de~ji svet je satkan od emocija.Zmaj je to dobro znao i uvek je igrao na kartu bo-nomije, koja je kod ~italaca izazivala razneènosti spremnost da se prihvati pouka.

Interesantno je da su teme i danas aktuelne.Qudi su kroz stotinak godina, koliko je pro{lood vremena Zmaja, napredovali na poqu tehnike itehnologije, ali na poqu mana i vrlina, na~ina mi-{qewa – stoje na istom. Tako }e i danas najmla|im~itaocima biti zanimqivo da jo{ jednom ~uju {tamoè da izazove preterani avanturizam (Gavranovognezdo), koliko je opasno igrati se tu|im ̀ ivoti-ma (âsovnik sre}e), ili sa kolikom rezervom tre-ba primati qubaznost nepoznatih (Lisica ostajelisica).

Anegdote su mo`da i najzanimqivije dana{wojdeci. Igre re~ima, snala`qivost, logika koja imje bliska – deca }e se u wima prepoznati i oseti}eda su to pri~e o wima samima.

Analiziraju}i ono {to je Zmaj pisao za decu iono {to su drugi napisali o wegovom radu, dolazi-mo do zakqu~ka da je Zmaj bio motivisan jednom je-dinom emocijom – qubavqu. ̂ ak i ako je prevodioili pisao na kolenima, bilo je to samo zato da {tovi{e pruì mladim ~itaocima, da im svaka strani-ca Nevena bude prozor u svet. Uskra}en za mogu}-nost da qubav pruì ro|enoj deci, on se okre}e idaje je tu|oj. Ure|uju}i Neven, bavi se ne samokwièvnim, ve} i prosvetiteqskim radom.

Da bismo govorili o umetni~koj vrednosti Zma-jevih pri~a, va`no je napraviti dobar izbor. Re-cimo, ̂ arobna violina je bajka koja sadrì ve}inuelemenata i karaktera koje Vladimir Prop navo-di u svom delu Morfologija bajke (Prop 1982). Po-{tuju}i formu, Zmaj uspeva da svojom ustaqenomleksikom i uvek prisutnom pou~no{}u ispri~apri~u o odrastawu i borbi za ono do ~ega je junakustalo (u ovom slu~aju je to svirawe). Sti~e se uti-sak da bajka kao forma najvi{e odgovara Zmaju kaoproznom piscu, jer uspeva da udene mno{tvo lir-skih motiva (npr. odrastawe), ali i moralnih pou-ka (kamatnik ne uspeva da uzme ono {to mu ne pri-pada).

108

Bajka o Katici i patuqcima prepuna je lirike.Bajka dole}e na krilima povetarca, izni~e iz mi-risa cve}a. Katica je „...kao mali prst na ruci, aglava joj kao tre{wina ko{tica” (Jovanovi} 2002:27). Posebnu emotivnu prebojenost do~arava upo-treba deminutiva i hipokoristika: Katica, mi-{i}, stepeni~ice, korenak.

Vilistan je bajka koja sadrì sve elemente Zma-jeve kwièvnosti za decu. Na samom po~etku, kadpredstavqa glavnog junaka, Pajana, Zmaj kaè da jeon „...bio malen de~ko, ali je ve} lepo znao da ~itai voleo je da ~ita” (Jovanovi} 2002: 34). Kada od-govor na pitawe gde je Vilistan nije na{ao kod ro-diteqa, obratio se cicuqi (ne ma~ki, to bi zvu-~alo obi~no). Posredstvom doma}e qubimice, kojaje ~est gost u Zmajevim delima, pitawe se prenosina druge ìvotiwe, ali odgovor Pajan dobija odmajke – wegov Vilistan je wegov dom. Pou~nost iumetnost ovde ~ine prirodnu celinu, {to potvr|ujeZmaja kao vrhunskog umetnika za decu.

Kao urednik ~asopisa za decu Neven Zmaj je ~e-sto bio u situaciji da ispuwava strane, tako da sumnogi prozni tekstovi nastali iz potrebe, a ne kaorezultat umetni~ke inspiracije. To je, ujedno, i naj-ve}a zamerka koju su kriti~ari izrekli. Smatralisu da mu je proza „pisana na kolenima” i da joj jeumetni~ka vrednost daleko ispod nivoa poezije. Za-merali su mu i sli~nost sa narodnim usmenim vr-stama (Kova~ek iznosi primedbu da mu neka proznadela zvu~e kao stara usmena vrsta prewe).

Posmatrano iz ugla roditeqa i vaspita~a, vred-nost Zmajeve proze se ogleda u nekoliko ~iwenica.

Zmajeva proza se ~vrsto oslawa na nacionalnui versku tradiciju, upu}uje na poreklo srpskog na-roda, od Slovena, preko dinastije Nemawi}a, pa dodoba kada je nastala. Za dana{we ~itaoce to je va-àn momenat, jer je kwièvnost odli~an na~in dase nenametqivo upoznaju sa istorijom svoga naroda.

Likovi koji se pojavquju odudaraju od stereoti-pa i doprine}e boga}ewu literarnog iskustva koddece. Jezik kojim su pri~e napisane, uz obazrivometodi~ko vo|ewe, upozna}e decu sa istorijom srp-skog jezika i sa re~ima i konstrukcijama koje sedanas retko koriste.

Duhovitost koja se opisuje u anegdotama nasme-ja}e decu, a mo`da }e im dati i ideje za nove ne-sta{luke.

Zmajev umetni~ki senzibilitet je neponovqiv,satkan je od niti koje ~ine de~ji svet. Wegovi ju-naci su obi~ni i nesavr{eni, ali im ìvot daje{ansu da se preobrate i postanu boqi. Utisak jeda Zmaj nije stvarao za decu, on je ìveo za decu.Pisao je o svemu {to deca treba da znaju, ne mare}imnogo za kwièvni sud.

Zmajeva proza }e obogatiti de~je literarnoiskustvo. Wima nije va`no da li je pri~a prevede-na ili originalna, wima je va`no da mogu da videi osete {ta je pisac hteo da kaè i kako je to re-kao. Va`no im je da uspostave emocionalnu vezu sajunacima i da ih podràvaju ili kritikuju. U svakojpri~i prepozna}e ne{to ili nekog iz svog sveta.Izme|u dece i Zmajevih dela postoji sna`na veza,posebno razumevawe, a wima vreme ni{ta ne moè.

LITERATURA

Jovanovi}, Jovan (1934). Sabrana dela Zmaja JovanaJovanovi}a, kw. H. Proza. Priredio Ja{a M.Prodanovi}. Beograd, Izdava~ko i kwiàrskopreduze}e Geca Kon a. d.

Jovanovi}, Jovan (1979). Odabrana dela, kw. VIII.Pesme i pri~e za decu, u redakciji M. Leskovca,Novi Sad: Matica srpska.

Jovanovi}, Jovan (1991). Zeleni mi{: dosetke i na-ivnosti iz de~jeg sveta. Priredio Milovan Vi-tezovi}. Beograd: SKZ.

109

Jovanovi}, Jovan (1999). Zmajeva ~itanka. Prire-dio Ugqe{a Krsti}. Beograd: Izdava~ko predu-ze}e „Vajat”.

Jovanovi}, Jovan (2002). Nov~i} u ~arapi: pri~e ipesme iz Zmajevog „Nevena”. Priredio Aleksan-dar Drami}anin. Beograd: Metaphysica.

Kova~ek, Boìdar (1979). Predgovor. U: Jovan Jo-vanovi} Zmaj: Odabrana dela, kw. VIII. Pesme ipri~e za decu, u redakciji M. Leskovca, NoviSad: Matica srpska.

Petrovi}, Tihomir (2008). Istorija srpske kwi-èvnosti za decu. Novi Sad: Zmajeve de~je igre.

Pijanovi}, Petar (2005). Naivna pri~a, srpska au-torska proza za male qude i veliku decu. Beo-grad: SKZ.

Popovi}, Miodrag (1972). Istorija srpske kwi-èvnosti, kw. II Romantizam. Beograd: Nolit.

Poti}, Du{ica. „Zmajev obrazac bajke”. Politika,br. 32520 – vek drugi, godina prva (22. maj 2004):str. V5.

Prop, Vladimir (1982). Morfologija bajke. Beo-grad: Prosveta.

Danijela TOMI]

ZMAJ’S CHILDREN STORIES

Summary

Zmaj’s children stories have a common trait, which dec-orates all Zmaj’s children works – didactics. Each story, nomatter its genre or theme, has a unique, recognizable lesson– each undesirable human trait and behaviour is described,and then story explains how one should behave. The lessonis sometimes hidden between the lines, but it is often ex-pressed through author’s direct narrative to the reader.

The task here is to observe Zmaj’s stories from the mod-ern point of view and to discover if they are tailored to to-day’s young readers, and to which age group specifically(preschool, junior and senior elementary school children)

would this opus belong. Also, this investigative work willattempt to discover the value of Zmaj’s children stories forthe modern reader, and how a today’s child may experien-ce his stories. Within the stories themselves, parts that beardistinct markings of an era in which stories were writtenwill be discussed, as well as parts of stories that stood thetest of time.

Key words: Zmaj’s children stories, didactics, lesson,values for the modern reader

110

OGLEDALO

KRITIKE

SIMBIOZA

TRADICIONALNOG

I MODERNOG U

POEZIJI ZA DECU

JOVANA JOVANOVI]A

ZMAJATamara Gruji}, Zmajevo pesni{tvo za decu

i usmenokwièvna tradicija, Zmajeve

de~je igre, Novi Sad, 2010

Kwiga Zmajevo pesni{tvo za decu i usmenokwi-èvna tradicija (2010) od velikog je zna~aja zasrpsku nauku o kwièvnosti iz vi{e razloga. Na-ime, ova kwiga se pojavquje tek nepunu deceniju na-kon kwige Zmajevo pesni{tvo za decu VasilijaRadiki}a, kad je nastupilo gotovo op{te mi{qeweda je o Zmajevoj poeziji za decu sve re~eno, jer zai-sta je te{ko bilo posle tako iscrpne monografi-je o problemu proìmawa, kako bi rekli Slobodan@. Markovi} i Du{an Ivani}, „pomirewu” igre izbiqe, a u pedago{koj ravni o pomirewu pouke izabave, re}i i{ta novo. Zaista je vladalo mi{qe-we da je posle wegove kwige gotovo nemogu} ikakavop{irniji i sveobuhvatniji monografski pristuptematici koja obuhvata Zmajevo pesni{tvo za decu.

Tamara Gruji} svojom kwigom dokazuje da nijetako. Tako je ona, istovremeno, potvrdila mi{qe-we svih onih teoreti~ara kwièvnosti koji sma-traju da je mogu}nost interpretacija jednog dela ne-iscrpno. Opet, ova kwiga je zna~ajna jer dokazujemogu}nost jednog novog intertekstualnog sagleda-vawa Zmajevog dela. Kwiga predstavqa rezultat je-dnog dugotrajnog, predanog, akribijskog rada posve-}enika, kako delu autora kojeg prou~ava, tako i

111

kwièvnonau~nom poslu u celini, jer samo tako jeautorki moglo po}i za rukom da vrlo obimno i ra-zu|eno istraìvawe i rezultate zaokruì i sinte-ti~ki svede na obim koherentne celine, iz koje ja-sno proisti~e svrsishodnost istraìvawa.

Ova kwiga je zna~ajna jer je Tamara Gruji} na-pravila svojevrsno intertekstualno, komparativnosagledavawe opisivanih kwièvnih ~iwenica iznu-tra. [to to zna~i? To zna~i da je ona za predlo-àk uzela dva razli~ita korpusa nacionalne kwi-èvnosti. Jedan predloàk predstavqa sintezu ostva-rene kolektivne tradicije i weno esteti~ko potvr-|ivawe, a drugi, individualno stvarala{tvo, uovom slu~aju Jovana Jovanovi}a Zmaja. Tamara Gru-ji} je krenula od uo~avawa ludisti~kih ànrova,pod kojima podrazumeva „kratke pesme koje prategovornu igru i ~esto su wen sastavni deo, poputrazbrajalica, brzalica, a wihov je pokret ure|enfizi~kim pokretima poput cupkawa, tapkawa i ne-kih drugih pokreta koji se ponavqaju (skakutawe)”(Gruji} 2010: 44).

Tamara Gruji} nalazi da ludisti~ki ànrovi„predstavqaju zna~ajan deo stvarala{tva za decuJovana Jovanovi}a Zmaja i u wima se jasno uo~ava-ju refleksi usmene kwièvnosti” (Gruji} 2010: 47).Konsultuju}i literaturu i istraìvawa svojihprethodnika, pored zagonetki, da{tawa, dopuwal-ki, pitalica, brzalica, sricalica, tepalica, uspa-vanki i ta{unaqki, Gruji}eva ovoj klasifikacijipridruùje i cupaqke, razbrajalice, re|alice, pesmeo prvim zubima, prohodalice i basme. To su ̀ anro-vi koji poti~u iz usmene kwièvnosti, ali ih ra-niji istraìva~i Zmajevog pesni{tva za decu nisuprepoznali kao zna~ajnu ̀ anrovsku i poeti~ku oso-benost Zmajevog pesni{tva.

Daqe, Tamara Gruji} pronalazi i reflekse krat-kih govornih formi u Zmajevom pesni~kom opusuza decu. Prave}i kratak teorijski osvrt na zna~ewei zna~aj kratkih govornih formi u usmenoj poezi-

ji, Gruji}eva zakqu~uje: „Zmaj u pesmama za decu nadva na~ina upotrebqava oblik narodne poslovice:direktno navode}i konkretne poslovice, i indi-rektno – ostavqaju}i detetu mogu}nost da ono, naosnovu teme pesme, samo do|e do poente koja moèda se formuli{e u vidu poslovice” (Gruji} 2010:89).

Tu Gruji}eva navodi niz pesama, od onih kod ko-jih se u samom naslovu direktno prepoznaju poslo-vice – Obe}awe ludom radovawe, Na vrbi svirala –do onih gde je u naslovu pesme sadràna esencijaposlovice. Drugim re~ima, poslovica je redukovanado minimuma leksi~kih jedinica, koje na semanti~-kom planu omogu}avaju prepoznavawe poslovice. Toje slu~aj sa pesmom Polovno znawe, koja je ni{tadrugo do esencijalna semanti~ka redukcija Vukoveposlovice „Boqe je ni{ta ne znati, nego kojekako”,{to je Gruji}eva seizmografski osetila, prepozna-la i briqantno interpretirala. Tako je, navedimojo{ za primer, i sa poslovicom „Prijateq se u ne-voqi poznaje kao zlato u vatri”, koju Gruji}evapronalazi u Zmajevoj pesmi Prijateq mnogo vredi.

Autorka je prona{la i reflekse {aqivih usme-nih pesama i pri~a u Zmajevom pesni{tvu za decu.To su lagarije i {aqive pesme o ìvotiwama. Zapesme: Kako bi, Da sam kraq, Kad bi, Uh! Uh! Uh!,Kad ma~ka svira, Ma~ja zabava, @aba ~ita novinei To bi bio raj nalazi da ve} svojim hipoteti~kimnaslovom „upu}uju na nonsensni karakter i mogu seuvrstiti u lagarije” (Gruji} 2010: 114).

Po{to pesme o ìvotiwama na autenti~an na-~in zahvataju svet detiwstva (Qu{tanovi} 2009:127), nije slu~ajno da su ove pesme uzele zna~ajnogtematskog u~e{}a u Zmajevom pesni{tvu za decu.Pod pesmama o ̀ ivotiwama Gruji}eva podrazumevasve Zmajeve pesme u kojima su „ìvotiwe glavni ak-teri” (Gruji} 2010: 121). Takvih pesama nije malo(Ma~ak ide mi{u u svatove, Za ma~ku su mi{evi, ane rode, Gde je raj, Pri~a o lakomom mi{i}u, Kako

112

je àbac stekô brkove, O mi{u, Kod ma~ke na ~a-sti, Vrabac i ma~ka, Ma~ak i rak i druge).

Jedno od ve}ih poglavqa u kwizi Tamare Gruji}jeste ono u kojem ona uo~ava i odre|uje zna~aj izna~ewe refleksa obrednih i obi~ajnih pesama uZmajevom pesni{tvu za decu. Refleksi ovih pesama,prema autorkinom mi{qewu, najboqe doprinose dasteknemo uvid u to koliko je Zmaj prihvatao tradi-ciju i koliko je po{tovao tradicionalne vrednosti.

Nije Gruji}eva izostavila ni da registruje re-flekse blagoslova i kletvi, demonolo{kih preda-wa i legendi, kao ni verovawa u natprirodna bi}a.Tako je, prakti~no, Tamara Gruji} na predlo{kuànrova iz usmene poezije rekonstruisala ~itavànrovski sistem prema wihovim refleksima uZmajevoj poeziji, isti~u}i, da su refleksi usmenogstvarala{tva bitna poeti~ka karakteristika Zma-jeve poetike. Zato je Gruji}eva mogla da istakne, uzakqu~ku svoje kwige, da su bez osnova tvrdwe daZmaj nije koristio usmenu kwièvnost (Gruji}2010: 161). Stoga nedvosmisleno zakqu~uje: „Naj-zna~ajnije i najpoznatije Zmajeve pesme za decu na-stale su iz neprolaznog folklornog nasle|a, te je,mo`da i zato, Zmajevo pesni{tvo za decu jo{ uvekìvo i estetski upe~atqivo” (Gruji} 2010: 165).

Mi{qewa smo da je vredna isticawa jo{ jednaosobenost ove kwige. Naime, ovom kwigom Gruji}e-va je otvorila mogu}nost dodatnog interesovawa zafenomen refleksa, ali ovog puta refleksa Zmajevogpesni{tva za decu na moderne pesnike za decu, kao iza istraìvawe modifikacija ànrova iz usmenekwièvnosti, kako u Zmajevoj poeziji za decu, takoi u poeziji pesnika koji dolaze posle Zmaja.

Na kraju, zakqu~ujemo vi|ewe ove zna~ajne kwi-ge o ̀ anrovima usmene poezije i wenih refleksa uZmajevoj poeziji za decu re~ima Qiqane Pe{ikanQu{tanovi}, jednog od recenzenata ove kwige: „Ucelini kwige, ostvarena su dva, ~vrsto povezana as-pekta istraìvawa: precizno su osvetqene razu|e-

ne veze Zmajevog pesni{tva za decu s usmenom kwi-èvno{}u i tradicionalnom kulturom i razmotrenaje funkcija ovih refleksa u oblikovawu novog, mo-dernog i individualnog pesni~kog izraza, u kome sestapaju, ’tradicija i modernost, vrednosti usmenognasle|a sa tekovinama moderne, urbane kulture.’”

Predrag JA[OVI]

113

BIOGRAFIJA JEDNE TEGLEPop D. \ur|ev, Tegle}a sre}a, Gradska

narodna biblioteka „@arko Zrewanin”,

Zrewanin, 2010

Pop D. \ur|ev (~udnog li imena), ovo u zagra-di je sam napisao, pi{e, a i to je sam napisao, „ne-kontrolisano o svemu {to mu pada na pamet”. Ovo-ga puta mu je (po wegovim re~ima, koje citiramobez navodnika) na pamet pala tegla i razbila ilu-ziju da su one tegqive. Da se razumemo (ovo sad ni-je on napisao), u citiranoj re~enici sve je zapra-vo (ne)tegqivo (drugim re~ima: /ne/rastegqivo) –i pamet, i tegla i iluzija. Za pamet i iluziju smoznali, a o teglinoj tegqivosti ne-tegqivosti mo-èmo ne{to saznati ako pa`qivo pro~itamo (ne)-tegqivu kwigu Popa D. \ur|eva Tegle}a sre}a, ko-ju je, tegle}i se, sawiva, izme|u sna i jave, ilustro-vala Nela Tatalovi}.

To je, kao {to i sam pesnik u podnaslovu kaè,„pesma o tegli koja se malo otegla”, a mi }emo do-dati da je to ne{to vi{e (duè) od pesme, po nekimteorijama – prava poema. Pitawe je, naravno, za{tose pesma otegla, kad tegla nije bogzna kakva inspi-racija za pevawe i mi{qewe, pogotovo ako je po-tro{en wen unutra{wi (mawe-vi{e) inspirativannaboj. Na to pitawe se moè odgovoriti, zanema-ruju}i potro{eni „naboj”, ako bar malo poznajemodosada{we kwièvno delo ovog otka~enog i nedo-voqno istegqenog pesnika. Naime, Pop D. \ur|evmoè, onako lako (ne – olako), od svega da napi{ekwigu koja }e nasmejati decu i namrgo|ene de~jenadzornike i pritom zagolicati i razmrdati wiho-ve mo`dane vijuge, a dobra je i za srce. U wegovimpesmama poetski „artefakti” mogu da budu omotiod ~okolade, konzerve i svakakva ambalaà, glupereklame sa televizije, slike i prilike iz ìvotasuvi{e odraslih, prazne re~i rimovane s crteìma

i fotkama i jo{ sva{ta. Pa za{to onda ne moglada bude jedna tegla?

Pop D. \ur|ev nam je upravo pokazao da bi mo-gla. Uzeo je iz {pajza praznu teglu, dunuo triputda otera pra{inu, i dok je duvao rodila se poemao jednom drugom, zanimqivom i uzbudqivom ìvo-tu. Tegla je, ostav{i prazna i usamqena, odlu~ilada pobegne od ku}e. U po~etku se lo{e snalazila,sva se razbila, ali uz pomo} pozitivnih junaka, du-va~a stakla, prebrodila je prvu krizu. Oni su jepretvorili u ~a{u za {ampawac. Oduvek je ̀ elelaìvot na visokoj nozi, ali zbog preterivawa u pi}uto nije dugo trajalo. Slomila je nogu, onu jedinu (avisoku), a u novom ̀ ivotu postala je vaza za cve}e.I to je bio lep ìvot, dok je bilo lepo voqenimqudskim bi}ima koja qubav potvr|uju cve}em. Kadje qubav pro{la, vaza je (biv{a tegla, ne zaboravi-mo!) dospela na gomilu sme}a. U slede}im ̀ ivoti-ma (uvek uz pomo} duva~a i tegqa~a stakla!) bilaje prozorsko okno (razbila ga de~ja lopta!), ogleda-lo (razbila ga ona koja nije bila najlep{a na sve-tu!), so~ivo za nao~are (trajalo dok stara u~iteqi-ca nije sklopila o~i!), kliker staklenac (dokklinci nisu suvi{e odrasli!), i na kraju opet – te-gla! Tako je, kaè pesnik, „dospela u onaj {pajz,na po~etku ove duga~ke tegqive pesme”. Usput supomiwani jo{ i staklenici i slonovi u staklar-skim radwama. I tako je zaokruèna biografijajedne tegle.

Na kraju pesnik ispisuje tri strofe iz kojih sevidi da je to pesma o ̀ ivotu. Re~ita je pretposled-wa strofa:

@ivot izgleda tako nekako,malo se smeje, malo se {mrka,nekad je te{ko, a nekad lako,to ti je jedna velika zbrka.

Pesma (poema) je, navodno, namewena deci pred-{kolskog i niè{kolskog uzrasta, ali ovaj ~ita-

114

lac je preporu~uje svim {kolskim i van{kolskimuzrastima. Ne}e im porasti rep od ~itawa!

An|elko ERDEQANIN

SVE, SVE, ALI PRIÂ...Ranko Pavlovi}, Jedna Pri~a i druge

pri~e, Kwièvna zaklada / fondacija

„Fra Grgo Marti}”, Kre{evo, 2011

Da bi se napisala zanimqiva kwiga, potrebno jena}i novu, jo{ nepotro{enu temu. S tim u vezi Mo-mo Kapor je savjetovao: „Izaberi pravu temu. Tu jedozvoqena puna sloboda. Ali da ne bi po drugi putotkrio Ameriku i po drugi put prona{ao barut,izbjegavaj teme koje su veoma davno iscrpene.”

Borave}i decenijama u literaturi za djecu iodrasle, Ranko Pavlovi} je dosad ostvario ~itavubiblioteku od skoro 50 naslova, u kojoj su se na{lepjesme, kra}i pripovjedni oblici, romani, eseji...Pri svemu tome Pavlovi} je uvijek uspijevao da iz-bjegne stereotip, zamke ponovqivosti, tro{ewaformule koja je u nekom prethodnom ostvarewu bi-la, u svojoj vrsti, „pun pogodak”.

Tajna wegovog postupka (a svaki majstor zanatamora posjedovati neku svoju „caku”) leì ne samou izboru teme nego i u na~inu wene obrade, kvali-tetu onog Bahtinovog „tijesta” zamije{enog od ra-zli~itih vrsta bra{na i, uz dodatak aditiva, pe-~enog na posebnoj temperaturi.

Kada se pisac odlu~i za bajku (Zlatnodolskebajke, npr.), onda je vidqivo da je materijal pri~ena~iwen od fine granulacije mita, legende, preda-wa i folklorne bajke nastale u „zoru ~ovje~an-stva”, ali da je nov pripovjedni postupak (amalgamdrevnog i savremenog, arhai~na intonacija i pro-zra~ena boja lirsko-epskog iskaza usagla{enog sasenzibilitetom savremenog djeteta). Sve je, dakle,isto, ali sasvim druga~ije jer je izvr{ena prekom-pozicija zate~enih detaqa, prosje~eni novi pute-vi, postavqena druga~ija signalizacija, ali su pra-vo prioriteta i kona~ni ciqevi ostali neizmije-weni.

115

U Bajkama za lijevo uho Pavlovi} je „lijevi”kvalitet pri~e postigao jednom smjelom dosjetkom.Narodne bajke nema bez transcendentalnog ~uda,koje je razumski neobja{wivo. Takvo ~udo je, po Li-ha~ovu, „dio prirodnog poretka stvari” i ono pred-stavqa uobi~ajeno okruèwe junaka, datost svijetakoju ne treba tuma~iti, ve} treba prihvatiti bor-bu kao jedinu egzistencijalnu {ansu. Izme|u zapo-sjednutih visina i dubina ~ovjeku ostaje samo wego-va zemaqska staza, i to naj~e{}e zakr~ena ili sa-svim neprohodna, tako da se na putu do ciqa, ostva-rewa sre}e, pojedinac sav koncentri{e na akcijukoja, svojim pozitivnim ili negativnim predzna-kom, definitivno odre|uje wegovu sudbinu, uskiprostor u kojem gotovo i nema mjesta za individu-alne manevre.

Junak (narodne) bajke obiqeèn je svojom zavr-{eno{}u. On naj~e{}e i nije li~nost (~ak ni on-da kada je izvr{ena elementarna individualizaci-ja vlastitim imenom) ve} je – funkcija. U Bajkamaza lijevo uho takve „deficitarne junake”, strogoisplanirane svijesti, autor dovodi (sasvim nepri-premqene) u vi{edimenzionirani svijet, koji onisvojom svije{}u ne mogu obuhvatiti. Vezani za ovajproblem (ili sasvim poistovije}eni s wim), oni iu potpuno druga~ijem okruèwu reaguju na sebi je-dino mogu}i na~in i iz te neusagla{enosti proi-zlaze za~u|uju}i, naj~e{}e smije{ni, ali i tragi-komi~ni efekti.

Uz zbirci Jarac u pozori{tu Pavlovi} nastojida prevazi|e ograni~ewa vrste, premosti razdaqi-ne basne i bajke, napravi svojevrstan „mix” u kojem}e poznati junaci, promjenom kostima i dekora, akone su{tinski a ono ipak u~initi iskorak iz vla-stitog ìvota, koji se sveo na ispuwewe uvijekistih obrazaca.

A upravo takve obrasce Pavlovi} ne voli i za-to nastoji da ih izbjegne na sve mogu}e na~ine. Idok u prethodnim zbirkama potez oneobi~avawa ide

u pravcu uklawawa barijera, slobodnije cirkula-cije gradila~kih ~estica, {to dovodi u pitawe„neprikosnovenost” teorijskih odrednica vrste(bajke ili basne, npr.), u Jednoj Pri~i autor je us-pio da otkrije jo{ sasvim nenaseqen predio „sed-mog kontinenta” literature za najmla|e. On se, na-ime, odlu~io za sasvim neobi~an korak – obja{we-we literarno-teorijskih svojstava pri~e kao te-meqne male narativne forme, ali i diferencira-we wenih generi~kih srodnika otjelovqenih u baj-ci i basni. U svom poduhvatu pisac se rukovodioranije izre~enim sudom da nema te stvari koju dje-ca ne mogu da razumiju ako se saop{ti u jasnom, pre-glednom i wima prihvatqivom obliku. Pri~a morabiti zanimqiva, u cjelini pregledna i mora u sebisadràvati makar jedno zrnce tajne koje pokre}edje~ji istraìva~ki aktivizam i ukqu~uje ih upotragu za rje{ewem vje{to postavqene zagonetke.

Pavlovi} uvaàva specifi~nosti dje~jeg na~inami{qewa i osje}awa, spoznavawa i osmi{qavawasvijeta, uvaàva wihov prevashodno konkretni, sli-koviti na~in mi{qewa, ~este afektivne reakcije,sveop{ti aktivizam ma{te „nesputane uzdama isku-stva”. U doìvqaju mali{ana sve je ̀ ivo i pokret-no, zahva}eno procesima sveop{tih personifika-cija i promjena sli~no viziji pradavnog ~ovjeka za-divqenog pred ~udesima neba i zemqe. Ali vrijemeje ipak u~inilo svoje, pa u svom otkrivawu svijetasavremeno dijete nije, kao na{ zajedni~ki predak,moralo da kre}e od nule. Ono ima ve} i neka lite-rarna iskustva, iz slikovnica, pri~awa odraslih,sadràja video-igrica ili animiranih filmova.Ono zna za Crvenkapu, Sweànu, vile i vje{tice,hrabre vitezove i zle ~arobwake, ali i lukave li-je, nasilne vukove (koji, po Betelhajmu, predsta-vqaju „eksternalizaciju zlosti samoga djeteta”), znaza vrijedne mrave i p~elice („P~elica Maja”, npr.),glupe magarce, stra{qive ze~eve itd. Poznato je bi-lo baza na koju je pisac dozidao svoju nadogradwu.

116

Za mali{ana pri~a je ̀ ivi stvor, kao i sve {toga okruùje. Misao o pri~i nastaje najprije u glavipisca, sine poput iskre u neome|enom prostoru.Ona sve moè, brza i pokretna kao misao, ali jejo{ nevidqiva jer – ne postoji! Treba je otjelovi-ti, podariti joj opipqivost, tijelo rije~i i re~e-nica. Zato u prozi Sli~ne, a razli~ite pri~a ko-ja se upravo ra|a u {kripawu pera po beskona~noj(gladnoj) bjelini papira mora da pro|e najprije„Cvjetwakom azbuke”, „Parkom rije~i” da bi sti-gla do ciqa – „[ume re~enica”, u kojoj }e popri-miti kona~an oblik. Da bi se dopala sebi i drugi-ma, ode`da pri~e mora biti skladna, dinami~na,svjeà ali jednostavna i neoptere}ena inflacijomrije~i koja ne moè da prikrije odsustvo unutar-we puno}e („Bogatstvo i siroma{tvo”).

Pri~a se vezuje za neki doga|aj, mogu} ili izmi-{qen. Svejedno da li se radi o ~obanici koja izgo-ni svoje malo stado na pa{u, o djevoj~ici koja pre-lazi ulicu ili vje{tici koja je u svojoj zlobi pre-tvorila princezu u odvratnu debelu krticu osu|enuda ~itav ìvot rije po blatu i mraku. Bez obzirada li se radi o mogu}em ili fantasti~nom (nemo-gu}em) doga|aju, pri~a ima svoju imanentnu logiku,a postupci junaka odre|eni su ili psiholo{kim po-sebnostima wihovog mentaliteta i karaktera (vje-{tica, zmije – zlo!), ili sticajem okolnosti u ko-jem je zna~ajno redukovan izbor mogu}nosti. Ali dapri~a ne bi iskliznula iz svoje smisaone ravnote-è (Kako se Pri~a dosjetila {ta }e ~initi), pi-sac je tu da zaustavi ~obanicu da u potrazi za od-bjeglim jagwetom, bez razmi{qawa, ne utr~i i nezaluta u besputnoj {umi punoj opasnosti.

Osim elementarne psihologizacije, pisac uvodidijete i u pojam kompozicije. Djelo sadrì jedanjednostavni zaplet, ali niz pojedinosti koje dopri-nose konkretizaciji mjesta, vremena, atmosfere,pri~awu daje puno}u i ìvotnu upe~atqivost. Tidetaqi imaju svoje mjesto i u pripovjednom planu

pri~e dobijaju onoliko prostora koliki je wihovzna~aj u cjelovitosti wene organizacije. U Pri~ikoja se izgubila u samoj sebi put kroz {umu po komegrabi ko~ija u koju je upregnuto {est kowa je oko-snica, ki~ma pripovjedawa koja vodi od po~etkapri~e do wenog sre}nog zavr{etka, kada se prin-ceza na|e u {irokom zagrqaju tajanstvenog jaha~au koga je, protiv voqe svoga oca koji ju je obe}aozdepastom, ru`nom princu, zaqubqena. No, nekim~udom pri~a je pobrkala redoslijed svojih „etapa”,stvaraju}i uznemiruju}i topos naopakog svijeta.(„Pa onda ne zna da li je niski debeqko u~iteq ja-hawa, a vitki princ do u{iju zaqubqen u princezuili obrnuto. Voqela bi da zna, a ne zna, da li sepotok u slapovima izliva na zaqubqeni par dokmjese~ina kloko}e po oblacima ili no}na pti~ijapjesma sipi po princezi i jaha~u. I jo{ ne zna dali jablanovi jure carskim drumom dok okolo rastuvisoke ko~ije.”)

Pri~a moè biti napisana ili ispri~ana. Izprastarih vremena do danas dopiru glasovi davnihpokoqewa, sa~uvani u oblicima narodnog usmeno-vawa. Pavlovi} takve pri~e „dohodnice” upore|ujesa djevojkom koja je, da bi prona{la svog nestalogdragana, morala da luta svijetom dok ne poderegvozdene cipele. Ovdje takve „cipele” nosi pri~a.Idu}i od usta do usta, gaze}i kroz prostor i vri-jeme, ona dere svoje cipele sve do momenta kada je,zbog sasvim poderane obu}e, osjetila nesnosni bolu nogama, bol koji je zaprijetio da zaustavi wenodaqe putovawe. U Pavlovi}evoj pri~i „kvar” }epopraviti pisac sli~nog senzibiliteta i nara-tivnog postupka, pa }e ona pod wegovim perom si-nuti „kao nova” i zablistati svjeìnom podmla|e-nih boja.

Naravno, Pavlovi} zna da pri~a, da bi bilaprihva}ena od strane mladog auditorijuma, morabiti zanimqiva. Pou~ne, suve didakti~ke tvorevi-ne, ~iji je glavni zadatak da, kako je duhovito pri-

117

mijetio Pol Azar, „sa~uvaju djecu da ~ista u|u uprqavi ̀ ivot”, neprihvatqive su mali{anima i uwima razvijaju odbojnost i „strah od ~itawa”. Neodri~u}i se vaspitnog u~inka, pisac u svoje kaziva-we unosi dosta lirskog i humornog za~ina, caka iiznena|ewa, radosti i qepote, pridruùju}i setvr|ewu Qubivoja R{umovi}a da ~itawe pruà mo-gu}nost jo{ jednog paralelnog ̀ ivota. Jer ~itawene samo da {iri ~ovjekove (dje~je) duhovne hori-zonte, oboga}uje znawe, izo{trava misao i podsti~ema{tu i osje}awa, ono ga oplemewuje, ~ini huma-nijim, boqim. Pavlovi} se zalaè za integralnupobjedu humaniteta, dobrotu koja, kako poru~uje jed-na isto~wa~ka poslovica, „sve pobje|uje, ali je sa-ma nepobjediva”. U Pri~i punoj svjetlosti susretsa ~istotom i plemenito{}u u stawu je do temeqaizmijeniti bi}e, da mrak wegovog unutarweg zla za-mijeni toplinom razumijevawa, ~ak bliskosti. Su-rovi orao i zmije, mra~ne sluge Crne vje{tice, do-ìvje}e pred prizorima zanesene igre neza{ti}e-nih ze~i}a i nevinim osmijehom djevoj~ice temeq-ni moralni preobraàj, odbijaju}i da budu pasivniizvr{ioci nare|ewa svog zlog gospodara.

Svi ovi elementi, koji ~ine tkivo pojedinih cje-lina, pruàju prili~no ubjedqiv teorijski portret„Jedne Pri~e”, ali osim ove „Jedne” u kwizi su, ato je istaknuto i samim naslovom, „i druge pri~e”.

Ta drugost ostvaruje se ili nekom dosjetkom, ko-ja joj daje neuobi~ajen, naj~e{}e {aqiv, igriv, „po-mjeren”, „lijevi” kvalitet (Prehla|ena Pri~a, Od-bjegli samoglasnici, Pri~a bez ta~aka) ili pak li-terarno-teorijska svojstva bajke ili basne koje se,unutar korica kwige, pona{aju kao tolerantni su-sjedi, bez ̀ eqe za gubqewem vlastitog identiteta.Pa iako se i u jednoj i u drugoj vrsti pojavqujuistovjetni junaci, ~ak u istoj ulozi (npr. vuk), sva-ko od wih se osje}a najboqe u svojoj koì (Svaka usvojoj kwizi, Najqep{e je u svojoj basni), u uloziiskrojenoj po vlastitoj mjeri.

Danas nije mali broj pisaca koji se u potrazi zatemom sve vi{e okre}u biblioteci, djelima inspi-rativnih tema, postupaka ili intelektualnog isku-stva. Napisati pjesmu o pjesmi, roman o romanu, ni-je nikakva novost, ali je dje~ja pri~a o dje~joj pri-~i, naravno, namijewena opet – djeci, zaista kurio-zitet. Pavlovi} je osnove jedne nau~ne discipline,teorije kwièvnosti, bez koje nema istinskog ~i-tawa u smislu prodora u najdubqe zna~ewsko-zvu~neslojeve literarne umjetnine radi otkrivawa wenogimanentnog smisla i intenziteta estetske ekspre-sije, ispri~ao „svojim rije~ima”, lako, jednostavno,zabavno, duhovito, razbaru{eno, koriste}i se sli-kama, vizijama koje posjeduju vlastitu cjelovitost„i na tom nivou spoznaje”. Kwiga uvo|ewem odre-|enih teorijskih postulata pri~e i pri~awa name-}e svojevrsnu spoznajnu vertikalu, ali ta vertikalane gubi iz vida primarnu zabavnost, a zatim bla-gost uspona ~ije je savladavawe li{eno napora, do-~arano ritmovima igre i spontanog odgonetawastvari.

Lijepim stilom, naivnom mudro{}u, sva u znakudosjetki, Jedna Pri~a Ranka Pavlovi}a (kao i Ka-porov roman-priru~nik Kako postati pisac) pred-stavqa „najmla|i vodi~” kroz literaturu, ali izanimqivo kwièvno {tivo za ~itaoce razli~itihuzrasta i razli~itog intelektualnog iskustva. Jo{da napomenemo da je Fondacija „Fra Grgo Marti}”iz Kre{eva proglasila Pri~u Ranka Pavlovi}anajboqom dje~jom kwigom u BiH za 2011.

Zorica TURJAÂNIN

118

ÛDESNO PRIPOVJEDAWERanko Pavlovi}, Jedna Pri~a i druge

pri~e, Kwièvna zaklada / fondacija

„Fra Grgo Marti}”, Kre{evo, 2011

ûdesna igra ma{te, zaigranost autora, {ar-mantna inventivnost i ustrajnost u pronalaèwuuvijek ne~eg novog, na {irim planovima, pokazujenemiran duh i stvarala~ku nesta{nost poznatogkwièvnika iz Bawaluke Ranka Pavlovi}a. Sve jeto sadràno u kwizi qupkih pri~a za djecu, u koji-ma mogu uìvati i odrasli. Kwiga Jedna Pri~a idruge pri~e dobila je nagradu zaklade / fondacije„Fra Grgo Marti}” u Kre{evu, BiH, 2011. godinei odmah je objavqena.

Samo jedna re~enica, izdvojena iz obrazloèwaìrija, nagovje{tava ~arolije i bogatstvo pripovi-jedawa koje kwiga donosi: „... Pri~aju}i o samim pri-~ama, o svim mogu}im vrstama pri~a i wihovim juna-cima, Ranko Pavlovi}, vrlo iskusan bawalu~ki pi-sac i za djecu i za odrasle, jo{ jednom nam dokazujeza kakave je sve pripovjedne majstorije sposoban...”

Zaista, neobi~no djeluje da glavni junak pri~ebude sama pri~a, da joj pisac pridaje neke osobineìvog bi}a, da s wom ~avrqa kao odraslo dijete sadjetetom, glumac na pozornici sa drugim akterimauvu~enim u radwe pri~a. U svim ostvarewima ma-{ta pisca je nevjerovatno nabujala, ona se prelije-va iz pri~e u pri~u i svaki put nas iznena|uje ne-kom novotarijom, obrtima i vragolijama, ~esto {a-qivim i nesta{nim, nemirnim i neobuzdanim. Sva-ka od tih pri~a dobila je svoje vlastito ime, a sveje to bajkovito, ponekad miri{e i na basnu, na kra-ju se kao pri~a pojavquju i basne sa svojim imeni-ma, a sve je to opet na veoma jednostavan ali supti-lan na~in povezano sa ìvotom djeteta.

Bogatstvo ma{tovitosti dobro ilustruju imenasamih pri~a: Jedna Pri~a, Pri~a Pjesma, Druga Pri-

~a, Pristojna Pri~a, Zapitana Pri~a, Ko~opernaPri~a, Nova Pri~a, U~ena Pri~a, Vesela Pri~a,Neispri~ana Pri~a, Dosjetqiva Pri~a, IzgubqenaPri~a, Prehla|ena Pri~a, Ratna Pri~a, Pri~a bezta~aka, Zapisana Pri~a, Izmijewena Pri~a, JednaBajka, Bezbri`na Bajka, Mra~na Pri~a, Pri~a punasvjetlosti, Jedna Basna, Druga Basna, Tre}a Basna,Basna Basni~i}, Basna Basni~ica, Jedna Re~enica,Druga Re~enica, Mravqa Basna...

Tom ìvopisnom {arenilu imena pri~a-junakau gradwi pri~a pridruùju se razni drugi junaci iobjekti: Djevoj~ica, Dje~ak, [arena Ptica, Cvijet-wak Azbuke, Park Rije~i, [uma Re~enica, îtan-ka, Put, [umarak slikovnica, Ulica poema, Alejaromana, Pisac, Vjetar, \a~i}, Vrap~i}, ̂ obanica,Pripovjeda~, Nesta{ni Dje~ak, Radoznala Djevoj-~ica, Spisateqica, Pri~opisac, Prozailo Pri~o-pisac, Mirnodolska dolina, djeda Gor~in, Kraqmoderne muzike, Debela Krtica, Magarac...

Pri~e su krake, stil izbru{en, jednostavnopri~awe kao u narodnoj kwièvnosti, re~eniceprozra~no zbijene i jasne. Pavlovi} se prilagodiodjeci, pribliìo im se, a pritom je svaka pri~asadràjna, radwa sa zapletima bez komplikacija.Iz svake od wih odi{e qepota pri~awa, ~arobnaozbiqnost i toplina, ~esto i sasvim neprimjetna,nenametqiva, kao uzgredna pouka.

Kwigom Jedna Pri~a i druge pri~e Pavlovi} sena odre|eni na~in nadovezuje na ve} ranije svojekratke pri~e za mla|i uzrast djece. Samo, ovdje jedo{lo do izvjesnih izmjena koje su primjetno pro-vokativne, osobene, skre}u intenzivniju pa`wukritike i ~italaca.

Na vol{ebno jednostavan na~in pisac u radwuuvla~i svoje junake, povezuje ih sa svakom od pri~ai ~ini ih va`nim akterima zbivawa. Gotovo da }e~itaoca èdna prevesti preko vode, od nemogu}eg}e napraviti mogu}e, kao na primjer kada Djevoj-~ici zaprijeti opasnost da nastrada u sabra}ajnoj

119

nesre}i: „Jedna Pri~a u skoku stiè do Djevoj~ice,uhvati je za ruku i gotovo baci na trotoar”.

Gotovo u svakoj pri~i drugi su junaci, {to naneki na~in diktira potreba misli vodiqe. Nematu prostora za nekakve suvi{ne uvode, odmah se idein medias res. „Jedna pri~a je mnogo voqela kiki-riki”, prva je re~enica u pri~i Kako je Pri~a po-stala Pjesma. Pisac imenuje i geografski predio,zemqu Kikirikaniju.

Nekoliko re~enica iz pojedinih pri~a ilustri-raju ne samo ma{tovitost autora nego i wegovu sko-ro potpunu otka~enost, bez koje, ~ini se, u dana{-we vrijeme kwièvno stvarala{tvo gotovo da gubisvaki smisao: „Jedna pri~a je prvo pro{etala Cvi-jetwakom Azbuke”, „Prethodne no}i ki{a je bla-gim pquskom {tamparske boje po{kropila Cvijet-wak Azbuke”, „Poslije je Jedna Pri~a u{la u hla-dovinu Parka Rije~i”, „Iz Parka Rije~i JednaPri~a je u{etala u [umu re~enica” .

Pogledajmo kako ma{ta luduje u pri~i Put u~itanku: „Htjede Pristojna Pri~a da joj se sklonis puta i naglo skrenu prema Aleji romana, ali ba{u tom trenutku pred wu iz Ulice poema isko~i Ko-~operna Pri~a...”

Autor se ne zadràva samo na tvorewu novih ma-{tarija, on to rasko{no poqe svog cvijetwaka obo-ga}uje i na druge na~ine, u svoje pri~e uvodi ve}poznate junake iz literature za djecu. Napu{ta Dje-~aka i Djevoj~icu, ôbanicu, sve ono {to asocirana bogatstvo koje je ponio iz svog dje~a{tva ilipokupio po dvori{tima velikog grada, ulazi u bi-blioteke i kwige, otud uzima galeriju brojnih juna-ka: kraqeva, prin~eva i princeza, Djeda Mraza, Cr-venkapicu, Stra{nog Vuka, Dobrog Lovca, Maricu,Zlog Duha, Dobru Vilu, Crnu Vje{ticu, Za~aranuPrincezu, Uspavanu Qepoticu, Malu Sirenu, Dje-voj~icu sa {ibicama, Sweànu...

Negova ma{ta }e iskoristiti i slova i ta~ke,kao {to se vidi u Pri~i bez ta~aka i u pri~i Od-

bjegli samoglasnici. On }e se i wima poigrati nasvoj na~in, uz primjesu humora, amalgam inventiv-nosti, dosjetqivosti. Jednom rije~ju, bogatstvo du-ha }e do}i do punog izraàja, ba{ u onoj mjeri ukojoj dolazi kod djece koja sve {to dotaknu pretva-raju u igru i zabavu.

Bez obzira na to kakva je tematska prisutnost,Pavlovi} se snalazi kao riba u vodi, on nalazi na-~ina da radwa ide logi~nim slijedom, pri tome dabude na tih na~in duhovit, zanimqiv i neposredan.Iz svake pri~e zra~e toplina, razumijevawe, {iri-na duha, prijateqski odnos prema djetetu, neka uro-|ena dobrota, dobrota onog na{eg ~ovjeka iz pasiv-nih krajeva, priproste du{e, jednostavne i ~istekao priroda u tim zaba~enim krajevima, daleko odgrada, od civilizacije, gdje jo{ nisu doprli vjetro-vi izopa~enosti koja kvari ~ovjeka. To je ~ista du-{a djeteta!

Svaka pri~a u ovoj kwizi zaokruèna je cjeli-na, gotovo da bi se na osnovu we moglo napisati ilijepo kratko scensko uprizorewe. Ima se utisakda tu postoji neka malo teè primjetqiva Pavlo-vi}eva povezanost s pozori{tem za djecu, koja je uwegovom stvarnom ̀ ivotu i stvarala{tvu ve} dugoprisutna. Ona se provukla u ove pri~e i u oblikujednostavnosti ostavila svoj blagotvorni trag.

\uro MARIÎ]

120

VASPITNI I ZABAVNIKRAQEVI] MARKOBranko Stevanovi}, Avanture Kraqevi}aMarka, ̂ eki}, Beograd, 2011

Avanture Kraqevi}a Marka je jo{ jedna zani-mqiva kwiga pesama Branka Stevanovi}a namewenadeci. Dete kao ~italac ima jednu osobinu koja ga iz-dvaja u odnosu na ~itaoce starijeg uzrasta. Naime,ono veruje u ono {to ~ita (ima sklonost da se pre-baci u svet pri~e i pro~itano gleda kroz prizmu re-alnog, stvarnog, pouzdanog). Ponekada biva sporanstepen verovawa, jer on varira u zavisnosti od uz-rasta deteta, ali ono {to je svakako neosporno jeto da „du{a se trudi svaka da ima svog junaka”.1

Ova kwiga ima vode}u ideju kojoj je sve podre|e-no, a koja je sadràna u samom naslovu kwige Avan-ture Kraqevi}a Marka. Iz ideje izvire i su{ti-na same teme. Dakle, sve zajedno funkcioni{e kaocelina u kojoj svaki element vr{i svoju funkciju.

Kwiga zapo~iwe pesmom Zanimawe Marka Kraqe-vi}a, koja sadrì kroki skoro svih pesama koje }enakon we uslediti. Sve te pesme govore o MarkuKraqevi}u od wegovog ìvota do smrti, a uo~qivaje i svojevrsna hijerarhizacija – zapo~iwe se pesma-ma o ro|ewu, poreklu Marka Kraqevi}a, razvija sepesmama o podvizima, a zavr{ava se pesmom o smrti.

Konkretnije, stihovi „Marko vedri, Marko iobla~i / bez prestanka guslaju peva~i” upu}uju nasna pesmu Guslari; izme|u stihova „ûda stvara /silnike {amara” i stihova „Marko voli topuzomda pqesne / nepravedne, silne i obesne” vidimo di-rektnu povezanost; potom, stih „mnogo vina pije”je katafora na stihove „Goluban u pehar lije, / aon pije, pije, pije...” koji se nalaze u pesmi Jadisluge Golubana; stihovi „Da pobedi, / drenovinu ce-di” u korelaciji su sa pesmom Marko cedi suvu dre-

novinu, koja je ujedno i parodija na narodnu pesmuMarko Kraqevi} i Musa Kesexija (iz ovoga vidimoda je autoru usmena kwièvnost posluìla i kaosvojevrstan osnov parodirawa) itd.

Ova prva pesma ne samo da nas uvodi u sve onoo ~emu }e docnije (u ostalim pesmama) biti re~i,nego nam ve} na samom po~etku Kraqevi}a Markapredstavqa kao neustra{ivog za{titnika („Za{ti-tnik je i sudija svima, ni po babu ni po stri~evi-ma”), pogotovu slabih i bespomo}nih („..slabe bra-ni, siroma{ne hrani”), kao nekoga ko se borio pro-tiv nepravde („..bitke bije, / mnogo vina pije, / ko-ri cara, / silnike {amara”).

Na osnovu Stevanovi}evih stihova u pesmi Mar-kovo prvo juna{tvo, zakqu~ujemo da je Marko biojunak odmah po ro|ewu, kada se borio protiv bau-ka i pri tome „osmehom ih ispra{io”. Hiperboli-sawe u svrhu poja~avawa intenziteta Markovog ju-na{tva uo~qivo je u ve}ini pesama, a naro~ito upesmi Markova zabava. Ako pogledamo stihove ovepesme:

Ve} sedmi dan ti, vladarkou nebo gleda tvoj Marko..Buzdovan hitnuo, mati,pa ~eka da mu se vrati,

shvatamo da Stevanovi}ev odabir naslova Markovazabava u odnosu na navedene stihove i te kako isti-~e vrednost Markove snage, jer ako je on tako dale-ko iz zabave buzdovan „hitnuo”, zamislimo samo{ta bi sa wim u~inio da je ka megdanu krenuo. No,veli~awu na{ega junaka ovde nije kraj. Stevanovi-}evim stihovima:

U zdravqu se i sre}itakmi~ili junaciko moè kamen ve}isa ramena da baci.A Marko je kamenu,da vidi{ tog ~uda,

121

1 Du{ko Trifunovi}, Glavni junak jedne kwige

prona{ao zamenu:razbacivao brda.

Marko biva predstavqen kao junak nad junacima.Na dobrotu koja krasi Marka, a trebalo bi da je ta-ko i kod svakog junaka, pesnik nam ukazuje stihovi-ma:

To o{inu Marka posred srca;zasmeta mu kad neko zagrca.Meni je dobrotapre~a od ̀ ivota

S obzirom na to da „Od Marka – de~aka, pa dostarca, / Marko nije Marko bez svog [arca!”, Ste-vanovi} se odlu~uje da i Markovom [arcu posvetipesmu. I ne samo to, Stevanovi}, ukazuju}i na samusnagu/sposobnost junaka, ne zaboravqa da istakne iva`nost kvalitetnog odabira oru|a za borbu, te ta-ko pi{e pesme o streli – Strela Tatarenka, bu-zdovanu – [estoper, ma~u – Markov ma~ i sl.

Tri osnovna motiva ove Stevanovi}eve kwigepesama su snaga, juna{tvo i pravda. No, ovo ne bini trebalo da nas ~udi, budu}i da je Stevanovi}e-vom Marku pandan op{tepoznati Marko Kraqevi},junak u kome su sabrani elementi mitolo{kog, le-gendarnog herojstva i nemilosrdne pravde. Dakle,za glavnog junaka svih pesama koje se nalaze u ovojkwizi Stevanovi} uzima Kraqevi}a Marka koji je,iako je istorijski Marko bio od relativno skrom-nog zna~aja, postao jedan od najpopularnijih junakasrpske narodne epike. Zna~i, kao polaznu ta~ku zaove svoje pesme Stevanovi} uzima usmene izvorekoji se ne poklapaju u svemu sa nau~nom istinom,{to daqe implicira da je wegov glavni lik vi{ealuzija na kwièvnog nego na istorijskog Marka.

Nesumwivo je, dakle, da Stevanovi} sve pesme uovoj kwizi pi{e po ugledu na diskurs narodne poe-zije, a tome u prilog ide ne samo tematika, nego ipersonalna identifikacija junaka data u inverzi-ji, karakteristi~na za usmenu kwièvnost – Kra-

qevi}u Marko, potom preuzete formulacije tipa„letwi dan do podne”, ali i neki stihovi koji sudirektno preuzeti iz narodnih pesma – „ni po babu,ni po stri~evima”.

Ipak, sama ~iwenica da se Stevanovi} suo~avasa velikim pesni~kim nasle|em nije dovoqna za kva-litetno nadogra|ivawe, ili pak interpretaciju iste.Naprotiv... No, Stevanovi} znala~ki, kao svaki pra-vi majstor svog zanata, uspeva prilagoditi tradici-onalne istine savremenim de~jim istinama i krozdinami~nost stihova koji asociraju na igru uspeva dauspostavi komunikaciju izme|u deteta i tradicije okojoj }e, ali i na kojoj }e, dete dosta toga nau~iti.Elemenat obrazovnog/vaspitnog ovde je o~igledan.Dakle, pesnik na krajwe zanimqiv na~in integri{edecu ne samo u kwièvne ve} i u istorijske tokove,udaraju}i temeqe na osnovu kojih }e ona u starijimuzrastima sagraditi ~vrste zidove svoga znawa.

Da bi se dete uop{te privolelo nekom junaku, uwemu se mora podsta}i ose}aj prisnosti, vezanosti,sli~nosti, a s obzirom na to da nekoga moèmo ra-zumeti (a docnije se o wemu i vi{e raspitati, tesamim tim ne{to novo i nau~iti) tek ako sa wimdelimo istu egzistencijalnu stvarnost, Stevanovi}u Avanturama Kraqevi}a Marka prikazuje stvarnede~je situacije, radosti i bojazni. Stoga moèmo spravom re}i da Branko Stevanovi} na svojevrstanumetni~ki na~in spaja konkretno savremeno stawe(da ne kaèm moderno) sa kwièvnoistorijskimstawem stvari. Suprotstavqaju}i pro{lost i sa-da{wost, autor uspeva da iskaè nepobitnu vred-nost ~iwenica iz pro{losti:

Imu}ni su momci u Markove dane,na dobrim kowima stezali kolane.A sad, dim iz xipaza o~i nas {tipa!

S obzirom na poja~anu ~ulnu mo} imaginacijekod dece, upotrebom glagola „{tipati” i imenice

122

„vriska” u pesmi Razlike autor uspeva da izazoveose}aj nelagodnosti koji }e pospe{iti edukativnikarakter ove pesme, jer dete nikada ne}e posegnutiza ne~im {to bi naru{ilo wegov ose}aj prijatno-sti. Iz ovoga zakqu~ujemo i to da Stevanovi} umeadekvatno da odabere leksiku u edukativne svrhe.

Stevanovi} nastoji pribliìti epski svet sa-vremenom svetu ne bi li ga u~inio {to razumqivi-jim, pa tako, na primer, motivi borbe bivaju pri-lago|eni savremenom detetu.

A za{to da se potukudva brata, i to plemi}a?!O, da vidi{ tu bruku:zbog drvenog kowi}a!

I ne samo motive, ve} i naslove pesnik ve{touspeva prilagoditi savremenom detetu, pa takobrat mu Andrija{ postaje brat mu Andrija, umestonarodne Marko pije uz ramazan vino imamo lirskuMarko pije kroz slam~icu mleko i sli~no. Evo gaopet pou~ni elemenat – svako }e dete na osnovu ovepesme zakqu~iti da je Marko u takvog junaka stasaojer je, izme|u ostalog, od malih nogu mleko pio, abudu}i da su deci kwièvni likovi veoma ~estomodeli pona{awa, moèmo re}i da }e i ovi stihovidobiti plodotvorni odjek u de~joj svakodnevici.

Pored parodirawa narodne kwièvnosti, pre-plitawa tematike nacionalne kwièvnosti sa ̀ i-votnom svakodnevicom i sli~no, iz pesnikovih sti-hova moèmo doznati i o istinitim istorijskim do-ga|ajima. Na promer, Stevanovi}evi stihovi:

Maricu, Boè oprosti,sapli}u gospodski gosti.Kraqevske ispira kosti.

potvr|uju istorijsku ~iwenicu – Turci su zaistauni{tili srpsku vojsku, a tela Vuka{ina i Ugqe-{e nisu prona|ena. Potom, Marko je zaista izgu-bio ̀ ivot na Rovinama, {to implicira da i Boj na

Rovinama predstavqa otelotvorewe istorijske ~i-wenice u stihovima.

Pored istorijski posvedo~enih likova poputkraqa Vuka{ina, majke Jevrosime, mlade Gojkovice,Jefimije i sli~no, u Stevanovi}evim pesmama se ja-vqaju i fiktivni likovi, ili pak samo istorijskipretpostavqeni, a umetni~ki oblikovani. Takvi su,izme|u ostalih, i Markovi deda i baba, ili kakojedan od Stevanovi}evih naslova veli – Mrwa iGrubana. S obzirom na posledwe stihove ove pesme:

Ovo se pi{e sâmo (pesma se pravi va`na):qubav im be{e poput unuka Marka sna`na

uvi|amo da je autor ove redove prevashodno ispisaozarad isticawa vrednosti kvalitetne qubavi. Tobi se svakako moglo smatrati jo{ jednim vaspit-nim elementom Stevanovi}eve poezije. Kad smo kodtoga, smatram nezaobilaznim navesti i slede}e sti-hove kao potvrdu vaspitnog karaktera Stevanovi-}evog stvarala{tva:

Tamno vino, jako pi}e,o{amuti svako bi}e.Za deliju od megdanava`niji su san i hrana.

Stevanovi} u ovoj kwizi pi{e i pesme o Markui ̀ ivotiwama, u kojima iznosi ru`no odno{ewe pre-ma ìvotiwama, isti~u}i pri tome odre|enu poukuu vidu opomene. Na primer, pesma Marko Kraqevi}i vrabac ̀ utokqunac prikazuje tipi~nu sliku de-teta koje pri igri sa ìvotiwom preteruje, aliopomena majke se javqa kao argument autoriteta ide~ak prestaje sa kiwewem, {tavi{e, dolazi dopotpunog preokreta – Marko i vrabac postaju po-bratimi. Na osnovu pesme Markov soko dete moèdo}i do zakqu~ka da onaj koji kiwi i sam moè po-stati predmet kiwewa.

123

Kraqevi} je svaki, bar,nad sokolom gospodar,ali to ne mewa stvar!Od oblaka do Markova licaobru{i se lakopera ptica.O{trim kqunom po nosu pelcovagospodara usred slatkih snova!

Svojevrstan vid antropomorfizacije Stevano-vi} realizuje u pesmama Markovi konaci i Kraqe-vi} Marko i ala radoznala, uvode}i ̀ ivotiwe (vra-na i ala) koje bivaju opisane kao bi}a sa odre|e-nim qudskim osobinama, pa se, delimi~no, i pona-{aju u skladu sa tim.

Pesme se u ovoj kwizi pozivaju na ideal MarkaKraqevi}a. Ako je postojao ideal, uvek postoji i{ansa za potencijalno uskrsnu}e tog ideala, stogapesnik stihovima posledwe pesme Gde je Marko uovoj kwizi uskli~e: Ustaj, Marko, svet za pravdomùdi!

S obzirom na to da ̀ ivimo u vremenu novih teh-nologija koje svakim danom sve vi{e zatiru tragbilo kakvoj tradiciji, Stevanovi}, stvaraju}i i iz-nose}i na svetlost dana ovu svoju kwigu pesama, kaoda kroz igru i pesmu nastoji sa~uvati od zaboravajunaka, a time i samo juna{tvo. Dakle, Stevanovi}je u ovoj kwizi pesama pisao o „savremenom” Mar-ku, aludiraju}i pri tome na kwièvnoistorijskogMarka, a prilago|avaju}i ga detetu dokazuje da jeizvanredan de~ji pesnik koji nije podlegao tro-mosti duha svojstvenoj zrelim godinama. Svestan dadete lak{e kroz rimu u~i, on uspe{no realizujefantasti~nu ideju obja{wewa mawe poznatih re~iili deci mawe poznatih doga|aja kroz stihove, naprimer:

*Topuz: oru`je iz davnih dana,najbliì ro|ak buzdovana*Na reci Marici velika pogibija be{evojske kraqa Vuka{ina i brata mu Ugqe{e.

I na kraju, iz svega ovoga moèmo zakqu~iti dase Branko Stevanovi} svojim stihovima ne samoigra ve} i vaspitava, ali i pou~ava otkrivaju}iistorijske segmente koji su u vezi sa ̀ ivotom Kra-qevi}a Marka.

Tijana PANI]

124

SE]AWA KAO

VID PROTEKLOGRadovan Vlahovi}, Xems Bond u kratkim

pantalonama, Banatski kulturni centar,

Novo Milo{evo, 2011

Se}awa su vid na{eg produètka ìvota i on-da kada se magma stvarnosti po~iwe lagano gubiti.Od se}awa nastaje jedan svet koji ostaje da traje ivan na{eg prisustva u realnoj stvarnosti. Se}aweje vid „novog i ponovqenog ̀ ivota” (I. Sekuli}),i da nije wega utonuo bi u zaborav i besmisao savna{ unutra{wi i spoqa{wi deo bi}a. Sve {to se-}awe donosi qudima, to je da ìve ve~no i da jewihova prisutnost uvek ìva i traju}a.

Ova saznawa o se}awu i petrificirawu reali-teta ìvota osetio je i pesnik, pripoveda~, ro-mansijer i emisar ùstre ideje da „kultura jedno-ga naroda zna~i wegovo sve” (T. Man) Radovan Vla-hovi}, autor vi{e kwiga poezije i proze (Kwigapastira, Evo ~oveka, Ve~erwi akt u sobi LenkeDun|erski). U svom najnovijem delu, zbirci teksto-va koju ̀ anrovski moèmo razli~ito klasifikova-ti, pod naslovom Xems Bond u kratkim pantalo-nama, Vlahovi} se vezao za magiju pro{losti. U tojmagiji on je „tehnikom unazad” poku{ao i uspeoplasti~no i sugestivno da do~ara vreme minulogdetiwstva, pubertet, adolescenciju i sredove~nost,na na~in ne samo pisca i pesnika ve} i analiti-~ara u kome ̀ ivi nerv psihologa, antropologa, pe-dagoga, pa i hroni~ara dana minulih u nepovrat,kojima pisac ne dâ da nestanu, ve} da ve~no ìve.

Vlahovi}eva najnovija zbirka zapisa, bele{ki,inserata, fragmenata, pri~a i reminiscencija vidje jo{ jednog proìvqaja nekada{wosti koja se ni-kada ne zaboravqa – ve} ìvi u ~oveku i preì-vqava i vreme i qude, ostavqaju}i ih u „divnim sa-

znawima da sve {to se proìvi i zapi{e, u stva-ri nastavqa svoj ̀ ivot, prenose}i se na generaci-je i wihove ìvote.”

O ~emu sve pi{e i zapisuje ovaj po prirodi in-ventivan pisac, analiti~an, uvek blizak qudskojdu{i i wenim blagodetima, u tim poetskim, poma-lo setnim ali ̀ ivotno vedrim zapisima o „qudskojlepoti ìvota i stradawa” (B. Kneèvi})?

Literarni naum Radovana Vlahovi}a bio je dase u danima sredove~nosti vrati u zavi~ajni vila-jet, Banat, i o wemu zapi{e sve {to je ostalo u we-mu kao nekada{wem de~aku, pa mladi}u i ~oveku,koji se s e } a, i to se}awe konzervira u literarnoruho. Zapisi o selu i danima iz banatskih prosto-ra, miris zemqe i ki{e, mir doline pod suncem ko-je „prì do usijawa”, osmehe u naivnim tuma~ewimaìvota, male de~je grehove, svet patrijarhalnih ro-|aka (majka, otac, deda, baba, drugovi, brojni sta-rosedeoci okoli{a, romanti~no-idili~nog doì-vqaja svega materijalnog i du{evnog) – Vlahovi}je zapisao kao odani privrènik zavi~ajnoj auri.On se se}a i ne zaboravqa ~ak ni sitnice, koje „ne~ine osnovu ìvota”, a jesu deo svega {to je ba{taj i takav ̀ ivot, u predelu mirnog Banata i wego-vog mentaliteta.

Od prve pri~e u kwizi Vlahovi} je ne samo hro-ni~ar ve} i analiti~ar i biograf, koji reprodu-kuje stvarnost na na~in kako to ~ine samo senzi-bilni pisci, odani „svojoj du{i i duhovnosti”.

Poku{ate li da u|ete u maticu de~akovog se}a-wa na dedu ili drugove, na kowe koji su veliki„prijateqi i dobrota qudska” (B. ]opi}), da seuìvite u hri{}anske praznike, u veru, u nadawa,u slutwe ili neminovna razo~arewa koje ̀ ivot do-nosi, oseti}ete da pisac sve to jo{ jednom doì-vqava, ali da fikcije nema ve} je sve realnost, ko-ja se ne da potreti i uni{titi. Pri~e o ko~ija{e-wu, o bioskopu, o go{}ewu kod tetke u selu, pa pri-~e o Boì}u i Uskrsu, o no{ewu kola~a kod kuma,

125

ili, opet, zapisi o prvom danu u {koli, o gosti}i-ma i Draìva{ki, pa o {najderima, o sladoledu po-sle nedeqnog bioskopa – samo su neki sadràji ko-ji su se naselili i oìveli vreme proteklo, alineizbrisivo u se}awu radoznalog de~aka koji „ìviìvot punom parom emocija” (M. Risti}), i sve toho}e i mora da zapi{e i da ponudi onima koji ta-kav ̀ ivot nisu „okusili ni probali”, a koji nemamnogo gor~ine, bar za ne`ne, naivne i nezrele de-~ake, detiwstvo uop{te. Pri~e Veronauka, Boì}-ni jaha~i ili Kako sam pratio Boì}, O kowima,Gosti}i, Draìva{ka, pa O pripovetkama, Baki-ca, ili Milan Krenclika, Ku}no sleme, Laza Pur-kapa i druge, deluju kao filmski platno koje vas„zakuje omamom prohujalog, a ipak, nekada postoje-}eg ìvota, obi~aja, qudi, i wihovih naravi: do-brog srca, lepog seosko-varo{kog vaspitawa, ukusamere i dobrote da i „drugima u ìvotu bude lepokao i vama”.

Uvek poetski disponiran, a odli~an rapsod,uìvqen u zavi~ajno gnezdo, Radovan Vlahovi} jeuspeo u svome pripovedawu da do~ara ̀ ivot ne uvekkao „bajku nego i hajku”, ali sa primesom lepote{to je „boqe biti ̀ iv nego mrtav”, i {to smo ro-|eni da trajemo kao biqke, a ipak usahnemo kao je-sewi list. Ta filozofija optimizma i zanosa„pred vratima dana i no}i” (M. Pavlovi}) kao daje osnovni kvalitet pesnika iz Novog Milo{eva,koji ̀ ivi za svoj narod i zavi~aj, ne daju}i da u bi-lo kom segmentu zataji i bude zaboravqen. Vlaho-vi} je kao feniks koji se vra}a i oìvqava ̀ ivoti onda kada on nije „ba{ pogodan za nadu i veru”.Pesnik ̀ ivotnog optimizma, kao da sve nesporazu-me ume i ho}e da „pretvori u nadu”, jer je ona jedi-na u stawu da nas vrati „na zelene poqane zavi~ajai wegovih vetrova”.

Pisani kao ispovedna proza, kao pesma u prozi,ovi nadahnuti zapisi iz „dalekog ̀ ivota” RadovanaVlahovi}a u stvari su neka vrsta mita i apoteoza

nekada{wem ̀ ivotu; ushit nad wim i te`wa da svo-ga ~itaoca veè za vreme pro{log kao mogu}e i po-stoje}e. Ta ideja pesnika, ~ija jedna kwiga nosi na-slov Moj Gospode, nije ni{ta drugo do profil isenka doìvqene stvarnosti, koja se ne gubi nika-da, pa makar u woj i „suza suzu stizala” (S. Kule-novi}).

Xems Bond u kratkim pantalonama (Facebookbele{ke II) doìvqavamo i ovoga puta kao darna{oj literaturi jednog od „misionara kulture iwene lepote”. Sa ovom kwigom Vlahovi} se pred-stavqa savremenom ~itaocu kao evokator „biv{ihdana”, koji su uvek ìvi, i sa wima ~ovek koji je„trska koja ose}a i misli” (Paskal), a kome su se-}awa dar Bo`ji da se ̀ ivot nastavqa i produàvaza budu}nost i qude (male i velike) koji treba daznaju da je realnost prevazi{la snove i fikcije.Odnosno, da je ceo na{ ìvot povest se}awa, kojaako se ne zapi{u kao da se nisu ni dogodila.

Voja MARJANOVI]

126

SVET DRA@ESNIH VARKILaura Barna, ̂ etiri elementa, Zavod za

uxbenike, Beograd, 2009

Roman ̂ etiri elementa Laure Barna ve} na pr-vim stranama (uz blagotvornu saradwu ilustratoraKoste Milovanovi}a) uvla~i ~itaoca u ~udesnuavanturu duha i ma{te. Radoznala devoj~ica KalIna (koja se mo`da u stvarnosti i u {kolskom dnev-niku zove Kalina), za koju }e Vajam, Veliki Filo-zof Elementa Vazduha, re}i da je najhrabrija devoj-~ica u Univerzumu, putuje kroz elemente ̀ ivota, ato su Vazduh, Vatra, Voda i Zemqa, posebni sveto-vi, koji imaju svoju arhitekturu, originalni na~inìvota i izraàvawa, svoje sisteme vrednosti, obi-~aje i navike, ali su i me|usobno povezani.

Kal Ina }e saznati da „~etiri elementa nikad nemiruju”, da „mewaju veli~inu, poloàj”. Ona }e do-}i do mnogih zanimqivih i neo~ekivanih saznawa. Uprostoru Elementa Vazduha, ve} pomenuti Vajam ka-zuje: Mi ne u~imo ìvot, mi ga stvaramo i ìvimopo unutra{wim impulsima. Pomiwe „energetsku au-ru” svih bi}a, pri~a o unutra{wem savr{enstvu ga-lakti~kog poretka, kratkim i radoznalim pohodimapojedinih civilizacija „od po nekoliko svetlosnihgodina”, odnosno o me|uzvezdanim kolonizacijama.Kal Ina se odu{evqava: „Kako je divno, svet pundraèsnih varki... Za tili ~as sve se izvitoperi, i{-~a{i i ostane ono {to sam oduvek èlela – i{~a-{ena stvarnost. Da, ovde sve moè{ – da leti{, dabude{ junak, princeza, lopov, sve...” Na ElementuVatri, gde je veliki majstor HUEHUETEOTL, samnogo titula, od kojih je jedna „sredi{te Pupka sve-ta”, wegov podanik Amarilis pou~ava Kal Inu o sre-}i: „Ona zavisi od nas, ona leì u nama a ne u spoq-nom svetu. Ona je vatra u nama. Moja vatra je lepota,svestan sam je i drugo ne ̀ elim jer bi me sve drugou~inilo mawe sre}nim.” U haosu ma{te i snova male

hrabre Kal Ine me{aju se i prepli}u saznawa i raz-mi{qawa iz nauke, metafizike i alhemije, u svimtim svetovima, u sva ~etiri elementa. Kad stigne doElementa Vode, tu je ~ekaju Virrid, „majstor lepo-te” i Ommo, „majstor umetnik”, sjediniteq, prevo-diteq bezobli~ne, haoti~no rasute materije u savr-{en red na{a ~etiri elementa, a mudrac Oannes, kao{to je red, govori filozofski: „Besmrtnost isku-{ewe postaje.” To je jedna od glavnih metafizi~kihtema, kao {to su i Bog i sloboda voqe. O slobodivoqe Kal Ina pone{to saznaje u svim fazama svogaputovawa, a kad u{eta „u kovitlac sna`nih vibra-cija, mirisa i nestvarnih boja” i na|e se u ElementuZemqi (koji nije isto {to i planeta Zemqa), suo~i-}e se s provokativnim mi{qewem Vra~a [irokogOsmeha o Bogu: „Vi verujete da je to Bogo~ovek, mina elementima mislimo da je to Energija.” I o Cr-kvi: „Za{to da sputavamo ne{to {to se se sputati nemoè. Energija je svugde, slobodna, mi je stvaramo iobnavqamo. Svako od nas, pa i ti, hram smo za sebe.”

Kal Ina, u avanturi sna, sa svojim doma}inima(koji su svi tako ~udesni likovi, jer nisu likovi uuobi~ajenom smislu) razgovara i o umetnosti, onojzemaqskoj i ve~noj, na nov na~in posmatra neka ~u-vena slikarska dela, a krajwe zagonetno deluje uvo-|ewe u misaoni urnebes, u sferu pitawa i nedoumi-ca, ekspresionisti~kog dela Edvarda Munka Krik,tog „simbola neprozirne teskobe ~ove~anstva”.

”Putovawe elementima” male Kal Ine je izvan-redno hrabar ~in, pa zato i kwiga o wenoj pusto-lovini zahteva hrabrog ~itaoca. Wemu su, za ~ita-we, potrebna i neka prethodna znawa, uz mnogo vo-qe da se identifikuje sa Kal Inom i postane wensaputnik. Jer ova kwiga nije poput mnogih kwigalake fantastike na koje smo navikli. Ovo je fanta-stika od onog vi{eg reda, koja se zasniva na znawu,radoznalosti, ma{ti, ose}ajnosti i lepoti jezika.

An|elko ERDEQANIN

127

MALI PORTRETI PISACAMilenko Ratkovi}, Pisawe kao zanat,

Unireks, Podgorica i Janiks, Beograd, 2010

Pisac veoma uspjelih kwiga za djecu, koje su osta-le neraskidivi dio odrastawa mali{ana u posqed-wih pedeset godina, Milenko Ratkovi} je u literar-nu javnost iza{ao sa posve druga~ijim djelom od do-sada{wih. Djelo Pisawe kao zanat predstavqa we-gov poku{aj puta kroz vlastitu istoriju i sje}awe udane koji ̀ ive u uspomenama. Oìvio je likove pi-saca sa kojima se druìo ili koje je, u razli~itimokolnostima, upoznao. Pruà puno zanimqivih zapa-àwa o wima. Ima tu one nepretenciozne slobodekoju sebi moè priu{titi samo pravi pisac, i onerazdraganosti koja izvire iz otvorenog srca i pi-{~eve iskrenosti. On pi{e o krugu svojih prijate-qa i kwièvne sabra}e prisno, skoro kao o ~lanovi-ma porodice. Primewuju}i biografsku metodu, kojaje za ovakvu vrstu tekstova najpodesnija, Ratkovi} jeobjelodanio karakteristi~ne osobine nekih pisaca.Pred ~itaocem vaskrsava slika o wima kao reqef-na panorama vi|enog i doìvqenog. Tako su, na pri-mjer, veoma zanimqivi zapisi o klasicima (DesankaMaksimovi}, Grigor Vitez, Branko ]opi}, ̂ edo Vu-kovi}) ili svjeìji, kada pri~a o svojim vr{waci-ma (Ivan Cekovi}, Dragan Luki}, Stevan Rai~ko-vi}, Vitomir Nikoli}, Dragan Radulovi}). Pred-stavqeni su i stvaraoci koji nijesu pisali za djecu,a na{li su se na Ratkovi}evoj kwièvnoj stazi u to-ku druge polovine dvadesetog vijeka (Mihailo La-li}, Aleksandar Ivanovi}, ]amil Sijari}, Dragu-tin Vujanovi}, Janko \onovi}). To je dovoqno {i-rok krug da li~i na kroki jedne intimne istorijesavremene kwièvnosti kakvu ne}e mo}i da ispi{enijedan istori~ar kwièvnosti.

Pisac realisti~ke provenijencije, uvijek bliì„pragmati~nom u kwièvnom procesu”, Ratkovi} je

ovim djelom popunio prazninu u stvarala{tvu oveforme. Pisao je male portrete o piscima onako ka-ko ih je on vidio u raznim prilikama; uz to, davao jekroki biqe{ke, unosio wihove bio-bibliografskepodatke – i sje}ao se ponekad duhovitih scena kojesu bile vezane za pojedine autore, a pokazivale oso-benost wihovih privatnih i stvarala~kih li~nosti.

Pi{u}i, na primjer, o Desanki Maksimovi},Milenko Ratkovi} se sje}a wenog boravka u StaromBaru, gdje je vidjela dvijehiqadegodi{wu maslinu.O ]opi}u je ispisao zanimqive anegdote koje ka-rakteri{u ovog veseqaka i „Kraji{nika golubijegsrca”. O Du{anu Kosti}u pi{e lirska i sjetna sje-}awa na wegovo siroma{no djetiwstvo i dobrodu{-nost da svakome pomogne koliko je mogao. Sje}awana ]amila Sijari}a, êda Vukovi}a i VitomiraNikoli}a pisana su sa simpatijama i prijateqskimemocijama.

Pi{u}i dobronamjerno, da se ne zaborave qudikoji su „svoju pamet i znoj” ostavili kao blago svo-me narodu i wegovoj kulturnoj istoriji, Ratkovi}je umio da bude i pristrasan, kada je rije~ o do-brim piscima, kakav je, na primjer, Qubivoje R{u-movi}, pa je naklonost prema wemu bila ve}a jersu „on i R{um” oduvijek bili prijateqi i sagovor-nici, prvo u {ahu, a onda i u literaturi.

Poput junaka iz jedne Borhesove pri~e, koji cr-taju}i svijet otkriva da, u stvari, crta vlastitilik, i Milenko Ratkovi}, portreti{u}i druge, cr-ta sopstveni emotivni duhovni i qudski lik. Mla-|i ~itaoci, koji znaju Ratkovi}a kao pisca iz ~i-tanki i {kolske lektire, mo}i }e da ga jo{ boqeupoznaju ~itaju}i wegovu kwigu Pisawe kao zanat.To djelo bi}e od koristi ne samo biografima, kwi-èvnim kriti~arima i istori~arima kwièvnosti,ve} i u {kolama – u~iteqima i profesorima kojiprate i tuma~e literaturu.

Vesna JOVANOVI]

128

SAZVE@\A JEDNOGDETIWSTVARajko Luka~, Najgori nadimak na svijetu,

Bookland, Beograd, 2011

Doga|aji u detiwstvu, odnosi izme|u malog ~ove-ka i porodice, okoline, prirode, sveta... rekli bi-smo da su sve to op{ta mesta na{ih ranih godina,ranih jada. A {ta ih ~ini posebnim? Mogu}nostda ih kasnije iskaèmo sa svim onim pojedinosti-ma kojima se otkriva karakter samog ~oveka – pis-ca kadrog da posle proìvqena pola veka izrazisebe kroz sebe u nastajawu, sebe nekada{weg.

Pesnik, romansijer, pripoveda~ Rajko Luka~(1952, Me|e|a), o ~ijoj kwizi }emo govoriti u ovomtekstu, do sada je objavio vi{e kwiga poezije iproze. Roman Najgori nadimak na svijetu tre}a jekwiga za decu iz pera ovog autora, a prethodile sujoj zbirke pesama Ma~ja pre|a i Hvalisavko u ko-pa~kama od sedam miqa. Za Luka~eve stihove name-wene deci recenzent Ma~je pre|e Milovan Vitezo-vi} kaè da su „nova dobit srpske kwièvnosti zadecu, da je tematski oboga}uju i unose u wu novuleksiku, novu versifikaciju”, te da „daju sjajneprimere kako se izbegavaju stereotipi”. Kada namse „u~ini po nekom naslovu da peva na stare teme,Luka~ je nov”, poru~uje Vitezovi}. Mo{o Odalovi}pak pi{e da Luka~ „zanosno muzicira jezikom”, ato mu se „ura~unava kao uredna pristupnica peva-niji za decu.” Da Luka~ ose}a i razume, a ponajpreda dobro pamti detiwi doìvqaj sveta i da je zadr-ào mogu}nost sagledavawa sveta iz de~je perspek-tive dokazuje pri~a o najgorem nadimku na svetu.

]osa, Dugi, ûpko, Smoki, nadimci su na kojese mnoga i „odrasla” deca okrenu kada wima budupozvana jer se ta skra}ena, zvonka imena, zalepqe-na kao ~i~ci, trajno nose kroz ìvot. Ali koji jeto tako grozan nadimak da je ba{ najgori na svetu,

a opet inspiri{e pisca da re~ nadimak unese u na-slov kwige o svom detiwstvu?

U Najgorem nadimku na svijetu Rajko Luka~ pri-poveda o crvenokosom Dje~aku, koji je zbog boje svo-je kose poneo, za bilo koga u dobu neposredno posleDrugog svetskog rata, stra{an nadimak. Slute}i usebi budu}eg pisca, Dje~ak je te{ko podnosio nadi-mak, zami{qaju}i kako je nemogu}e i pomisliti dase jedan pesnik zove, recimo: Jovan Jovanovi} –[vabo.

Ova kwiga, dakle, predstavqa nam svet odrastawaiz perspektive de~aka, osobenog onoliko koliko suosobena sva deca koja, kasnije, u svom ̀ ivotu mogu i,ponajvi{e, smeju i umeju da pi{u o sebi i svomporeklu, i otkriju ~itaocima detiwe tajne, ose}awa,zablude, razo~arawa, prevare, obmane i tuge.

Najgori nadimak na svijetu kwiga je sastavqenaod nebrojenih krokija, od onih kwièvnih mini-jatura koje, doìvqene, boje svet detiwstva i iz-gra|uju ~oveka razvijaju}i mu talente, hrane}i de-tiwu ma{tu i razbuktavaju}i je.

Sva su detiwstva, rekli bismo, mawe-vi{e, ista,i ako dete raste u qubavi i blizini svojih rodite-qa, oskudica, istorijski trenutak i okolnosti iz-van porodice ne mogu mu oduzeti ~aroliju. ̂ lanoviporodice razli~itih generacija, kom{ije, {kolskidrugovi, sugra|ani i wihovi gosti zaokruùju mi-krosvet u koji je ro|ewem pristupio Dje~ak. Poredqudi, petli} Joca, kow Lisko, jagwe, ku~e, laste,kopci, ali i bicikl, „kao pravi” pi{toq i {ah rav-nopravno su Dje~akovo dru{tvo i imaju zna~ajnu ulo-gu u oblikovawu wegovog sazve`|a, wegove du{e.

Da sve {to smo u detiwstvu proìveli ima svojvi{i smisao i dubqe zna~ewe, nedvosmisleno poka-zuje ova kwiga. Kao {to i dokazuje da pri~a, pri-povedawe, ~itawe i promi{qawe o svetu, gotovosigurno, kasnije, od nas ~ine pripoveda~a, bez obzi-ra da li kao sredstvo pripovedawa koristimo re~i,note, boju, brojeve, kamen, glinu, drvo.

129

Najgori nadimak na svijetu predivna je kwiga~ija se zbivawa odvijaju sredinom pro{log veka, ukome deci, uprkos siroma{tvu, nisu nedostajaleigra~ke, jer su ih sama pravila od konzervi, ispra-`wenih kantica ma{inske masti, od slame i kuku-ruza, od zemqe... Moè li se, dakle, dete i de~jama{ta razigrati u oskudici i nema{tini kakva jenastupila posle razornog Drugog svetskog rata?Ova kwiga svedo~i da je mogu}e.

Tako|e, pri~e iz kwige ukazuju da razviti se po-najpre zna~i svim bi}em ose}ati titraje ìvotakroz vreme, pro{lo u sada{wem, sada{we u bu-du}em, pro{lo u budu}em, dakle, PAMTITI.

âk i kada su odavno napustili ovaj svet, ostav-qeni tragovi predaka prime}uju, se kroz wihova de-la, pa Dje~ak hodom izme|u visokih stabala lipakoje je wegov pradeda podario {koli, pedeset godi-na kasnije, doprinosi da se praunuk me|u lipamaose}a bogatijim nego da je nasledio neke ve}e mate-rijalne vrednosti. Tim odnosom prema orija{kimstablima glavni lik kwige, dakle, sam pripoveda~,ukazuje nam koje to vrednosti, koji odnosi, izgra-|uju Dje~aka u umetnika.

Fino, tanano je iznijansirana veza puna povere-wa koju je Dje~ak kao prvoro|eni sin izgradio samajkom. Prenapregnut je i tiwaju}e dramati~an od-nos sa strogim i nepopustqivim ocem i wegovimnepokolebqivim autoritetom, do razmera sumwe uo~insku qubav. S druge strane, nadmo}nost iskaza-na u svakom povoqnom trenutku (a to zna~i kadaostanu sami) nad mla|im bratom, ~estom bezazle-nom ̀ rtvom kratkih, ali uspe{nih smicalica Dje-~aka, ne dovode u pitawe uzajamnu bratsku qubav,i posebnu odanost mali{e prema starijem bratu.

Radosti u jahawu kowa, ili vo`wi na poqo-privrednoj ma{ini, vaqawu po senu, pravqewu buke~egrtaqkom zarad rasterivawa ptica sa letine, alii ~itawa kwiga dok se stado napasa samo su nekeod mogu}nosti da se osvoji znawe i sloboda u sve-

tu odraslih. Do onog smeha samospoznaje, kada de~jelice postaje lice mladi}a, vaqa preleàti svede~je bolesti, pa i primiti batine za izgovorenula`, podneti `rtvu kada se, iz sopstvene naivno-sti, ostane obmanut.

Ova kwiga Rajka Luka~a ~itaoca navodi da i sampromi{qa o svom detiwstvu, da se preispituje ko-liko doga|aja iz tog perioda pamti, bi li umeo daih mla|ima ispripoveda.

Prostor ispred Zadruge, pred kojim se okupqa-ju odrasli, svet za sebe, i vode razgovore u ~ije taj-ne s po{tovawem, radoznalo{}u i divqewem kra-ji~kom oka i uha prisustvuje Dje~ak, moè li za-misliti dana{we dete, zagledano u kutije sa ekra-nima ili displejima? Kao {to i de~ji kreveti} naquqawe – kolevka, imenica toliko puta izgovore-na u ovom vremenu, postav{i simbolom postojbine,domovine, me|u mla|im ~itaocima, sasvim sigurno,uveliko je nepoznat komad name{taja iz de~je sobe.Da ne pre}utimo ni momente ra|awa brata, koje seodvija u ku}i, gde se Dje~ak tako direktno susre}esa tajnom sile ra|awa novog bi}a.

Naprosto, detiwstvo o kome pi{e Rajko Luka~u svojoj kwizi toliko je o~aravaju}e, zanosno u svo-joj bujnosti i ~italac ne zna da li da se, ~itaju}i,divi ume{nosti pisca {to tako interesantno pi{eo detiwstvu, ili da zaàli {to i sam nije bio deotog sveta opisanog u kwizi.

Kako kwigom o detiwstvu pisac u izvesnoj merizaokruùje sebe kao ~oveka i osvetqava ne samosvoju li~nost nego i svoj kwièvni put, tako Naj-gori nadimak na svijetu, iako pisac, mo`da, i ni-je bio svestan, postaje izvandredan putokaz mladim~itaocima da spoznaju koliko bogatstvo na{eg se-}awa, na{i preìvqeni doìvqaji i na{ ugao po-smatrawa sveta najmawe zavise od samog sveta, anajvi{e od nas samih i na{e spremnosti da svetprihvatimo, te na{e otvorenosti da sagledamo svo-je mesto u tom svetu.

130

Sam autor kaè da je sklapaju}i u kwigu pri~eiz svog detiwstva sebe video kao ma{inovo|u, a dasu pri~e vagoni sa kupeima. Po|imo na put. Nekaovaj tekst bude vozna karta, a wegov potpisnik„kondukter”.

Qiqana DUGALI]

MAGI^NI, ̂ ARNI VEZAn|elko Anu{i}, ̂ udilica, GrafoMark,

Lakta{i, 2011

Poodavno osvedo~en kao vrstan pesnik i proznipisac, antologi~ar, publicista, esejista i kwièv-ni kriti~ar koji za sobom ima blizu trideset kwi-ga, An|elko Anu{i} (1954) ovom kwigom se prviput javqa i kao pesnik za mlade. I boqi poznavao-ci svekolike {irine wegovog stvarala~kog inte-resovawa, nadasve, u pogledu do sada potvr|enogAnu{i}evog u mnogo ~emu osobenog kwièvnogkoncepta i literarnog dometa, i to takvog da je wi-me ve} obezbedio mesto u {kolskoj lektiri, kaotrajno upori{te u prostoru nezaborava kojim se ba-{tini ovovremena kwièvnost na srpskom jeziku ina svim prostorima, kwigom pesama ̂ udilica bi}enajpre zate~eni autorovim donekle i rizi~nim is-korakom u drugi ~itala~ki svet, a potom i obra-dovani svim onim {to je pisac, koji se, ina~e, nemiri sa dostignutim, u tom svetu „velike dece ilimalih qudi” najpre naumio, a potom samo na sebisvojstven na~in uspeo da u~ini sintetizovawem dvekrajnosti: onog, u pogledu kwièvnog iskustva, dosada najboqeg u ovovremenom srpskom pesni{tvu (a{to je u znatnoj meri ve} i klasika) od Branka]opi}a, Du{ana Radovi}a i Milovana Danojli}ado Dragana Luki}a i Qubivoja R{umovi}a, i onog,u znatnoj meri i jereti~kog, a {to se moè kvali-fikovati i kao li~ni pe~at pesnika koji zna da seu prostoru ve} zakr~enog mno{tvom uvek moè na-}i mesto za sebe jedino ako se razlikuje{, posebno-{}u, ako si novina.

Uz prolo{ku pesmu/upitnicu [ta rade mama itata, kwigu ~ine ~etiri ciklusa: „Re~alica”,„Sme{ak od Sme{ka”, „Koliko je teàk vetar” i„Vukovica, jedan glas”. Motivi, time i sadràjiovih Anu{i}evih pesama, kako i sam u podnaslovu

131

zbirke veli „za malu i veliku decu”, bliski su ovo-vremenom, nadasve bistrom, radoznalom i ma{to-vitom detetu. Onom qudskom stvorewu koje se priuspiwawu vertikalom od tla do sebe zenitnog, kadzna ko je i ~iji je (najpre u okriqu porodice, a po-tom i svog naroda), ukoliko savlada sve neophodnelekcije samospoznaje svog i telesnog i duhovnog bi-}a, moè neprestano i da se raduje i da se ~udi. Jersve {to dete ili ~ovek, svejedno je, prvi put vidi,{to prvi put dodirne ili srcem oseti, ~ime se pr-vi put me|u qudima i pojavama suo~i, ma bilo toosmehnuta sre}a ili mrgodna, sa svih strana zatam-wena tuga, ~emu Anu{i} posve}uje podjednaku pa-`wu, bez klasi~ne, didakti~ke podele na crno-be-li svet, za dete to i jeste novost, senzacija, ali i~udo. Otuda u detetu pri takvom trenu suo~avawasa ve~nim, bilo da je re~ o tegobnom uspiwawu doprvog koraka, bolom do prvog zubi}a i u wemu „tek--tek mrve i prvog crvi}a”, do prve qubavi, prvetuge usled neslagawa/razmimoilaèwa u porodici,do prvog razja{wewa kako sve nastaje i kako potomi nestaje (smena godi{wih doba, na primer), ilidetiwih snova izazvanih onim ~ega nema, a za ~imu nema{tini male{ni, kao i „veliki qudi” ùdei ka ~emu posredstvom ma{te (crte` devoj~iceAne) uspevaju da stignu, ~ine}i tako svet pra-vednijim, boqim, pitomijim...

Ma{togradwa, svojstvena deci, ali i qudima ko-ji su u inat odrastawu, ili ba{ zahvaquju}i tome,sa~uvali ono najlep{e, najpitomije u sebi, ~ine}iih sposobnim (i decu i qude) da se pred onim neo-bi~nim a uzvi{enim najpre za~ude, a potom i da garazumeju, da ga najpre izma{tanog, u snu vi|enom,radom/delom u stvarnost preobraze, u osnovi je svihlirskih gra|evina na stranicama Anu{i}eve ̂ udi-lice.

Dete je ve} u uvodnoj/prolo{koj pesmi suo~enosa onim {to tek naslutiti moè, zabrinuto da pri-novom u porodici ne ostane bez svog privilegova-

nog statusa/prestola, pa ma{tom domi{qava {tase to zbiva u prostoru koji mu je nedostupan, „ta-mo u sobi iza vrata”, gde „umuje mama, premi{qatata: / Da li ba{ sestricu il bratu – brata?”.

Anu{i} je, a vaqa najpre na to skrenuti pa`wukada je re~ o kqu~nim osobenostima wegovog pesni-{tva za mlade, zagovornik misli da detetu pesmom/pri~om, kwigom, dakle, wemu namewenom, vaqa ne-posredno{}u, ako je mogu}e i humorno{}u, pod-sme{qivo, jednostavno i razumqivo, priu{titisvako iole ozbiqnije, ali uvek pravovremeno sa-znawe o sebi i o drugima. Saznawe koje }e detetuomogu}iti da se {to pre i {to je mogu}e boqesna|e u nemilosrdnom svetu presne, neminovne jave.Tek time }e mu biti omogu}eno da i stvarnost, makakva da je, kao i sebe u wenom sredi{tu, boqe ra-zume, lak{e prihvati, da oslobo|eno iluzije o po-stojawu samo lepog u ìvotu dete ne zaluta, da nebude omamqeno {arenilom laì, sakrivawem isti-ne, ili dràwem pod staklenim zvonom (a {to jebilo u osnovi nekada{weg didakti~kog i pevawa imi{qewa) da bude, ko bajagi, po{te|eno od rane ibolne spoznaje svega prirodnog, a time i izvesnogdela ve~nog. Protiv je onog zmajovinskog gesla„kad odraste, ka{}e mu se samo”.

Prvim ciklusom pesama „Re~alica” svom ~itao-cu/detetu u tom svetu od ~uda, od svakojakog, za we-ga uvek prvotnog doga|awa, pesnik detetu otkrivaono {to mu se male{nom dogodilo, a samo nije mo-glo da zapamti, jer se priroda pobrinula da mu odnemilog se}awa odbrani najpre muku, a potom teklepotu odrastawa bolom do prvog zubi}a, do prvogkoraka nakon puzawa, padawa, udarawa glavom o stva-ri po ku}i, do prvih re~i koje nikako da se ispravnoizgovorene u celosti otkotrqaju preko usne...

Ra|awem deteta, po ovom pesniku, dete biva ijeste tako ôvek de~iji, te tim doga|ajem i samo~ove~anstvo biva i uvek iznova je na okupu. Detetuje, neposredno{}u vi{e obja{wava nego {to kao

132

saznawe name}e pesnik, neophodna svakojaka bri-`nost i podr{ka onih „ve} uspravqenih”, jer svi suu tom procesu od ra|awa i puzawa do uzrasta kojimse, jednoga dana, moè ravnati naspram ve~nih uzo-ra, pred ispitom/upitnikom: „Zar da celo qudstvo{izne / zbog ne~ije tamo {izme?” I stoga: „Pri-sko~ite – preko pre~iji / da ustopi ̂ ovek De~iji!”

Sa ra|awem deteta i rastom do ~oveka, do onogsudbinskog trena kad se moè ravnati sa velikim,a potom ih sopstvenom veli~inom, u svakom pogle-du, i nadma{iti, makar i privid da je, ali otvara-ju se prostori nade da time ~ove~anstvo dobija novupriliku da bude boqe, pravednije, uzvi{enije istoga pesnik kazuje: „Na ku}nom prestolu maju{nocarstvo: / Voqno boànstva! Dole varvarstvo! / Naodmor kolajne i krune plemena! / Odmeni}e vas je-dna pelena! / Tiho-ti{e, u milopoju: ̂ ove~anstvou povoju” / Ne`no ruke, ne`no pesti: / Kog povi-je{ – tog }e{ sresti!” (Maju{no carstvo).

Ra|awe je, diskretno, nenametqivo sugeri{e ova-kvu misao pesnik Anu{i}, temeq svemu onom {toje ve~nost, a to se nikad, od iskona je tako, bez mu-ke, bola, neizvesnosti, bez potpore bli`weg, od-nosno sadejstva svega {to je ̀ ivotu bez ostatka ̀ i-votom prikloweno, ne doga|a. I upravo na to pe-snik An|elko Anu{i} svojom zbirkom ûdilicaukazuje detetu kao najozbiqnijem i najpromu}urni-jem ~itaocu/misliocu, kao odraslom, spremnom da~uje i da pojmi istinu.

Primetno je tako|e da on na dete ne gleda sa vi-sine, ne podilazi mu, ne umiqava mu se. Naprotiv!Pesnik mu saop{tava istinu o wemu samom, nasto-ji da sa wim upostavi {to je mogu}e neposredniji,pa i kriti~ki odnos (otud i uspe{no podraàvawedetiweg izgovora, kovanice, jezi~ki kalamburi...),~esto ironi~nim tonom kako bi malog ~itaoca iza-zvao na razmi{qawe, na poèqno druk~ije mi{qe-we, pa i na suprotstavqawe. U tom pogledu izazov-ne su i pesme iz ciklusa „Sme{ak od Sme{ka”, ko-

je krasi Anu{i}eva sklonost ironiji, bliskost sahumorno{}u u poetici za decu iz pera Branka ]o-pi}a (pesme oglasnice), kome, kao svom neskrive-nom uzoru, na kraju zbirke, pesmom Oda ]opi}ijanaodaje zasluèno po{tovawe i neskrivenu naklo-nost.

Ra|awe, ali samo na druk~iji na~in i u drugom,tako|e bezmernom prostoru, u prirodi, kao osnovi,preduslovu za svakojaku obnovqivost ̀ ivota, na ze-mqi i u kosmosu, tema je i tre}eg ciklusa „Kolikoje teàk vetar”. Pesme o prole}nim mescima, oCvetovescu, a {to je pesnikovo ime za mesec mart,o aprilu kao Nevidqivom skelaru, o prole}nojobnovi svega {to sunce zrakama do videla uznese:„Gle! I trave se uskrsno diù! / Venac pobedni zatebe niù! / I cve}e se uznese u ~arnom vezu, / le-potu prinosi za trpezu. / A drvo ko sve}a s plame-nom lisja / u`ga ga ruka sa navisja! / Sunce ogr-ta~ travwa uznese / uskrsnu breze i leskine rese!/ I ptica uskrsne iz svoga peva, / uzleti desno –javne se s leva! / Vaskrsne sila u nebu i poqu! / Uplavet uznosi i tvoju voqu!” – kazuje Anu{i} uVaskrsnoj pesmi – pesmi antologijske vrednosti.

Posledwim ciklusom „Vukovica, jedan glas”pesnik se obra}a odraslom, ve} dobro obave{te-nom/nau~enom ~itaocu u detetu, kao i detetu uodraslom ~oveku kojeg, za svaki slu~aj, s vremenana vreme, a posebno u nevreme, vaqa i treba uvekiznova podsetiti na ono {to je me|a{ u nacional-noj, srpskoj pismenosti, kulturi, veri, duhovnostiuop{te. „Jedno slovo – jedan glas. / Samo pevaj! Tuje spas”– kazuje, pa kao i da nalaè, u amanet ro-du da ostavqa, u pesmi Vukovica. A za Crkvu, kaoduhovno steci{te kazuje: „Sli~na ~a{i, ~a{kicveta, / stoji Ona usred sveta / (...) Zidovi joj i ku-pola / i u tebi bar do pola. / Pa kad stane{ podwen svod / Ti si deo nekog svog.” (Crkva).

Ovom pesmom, nimalo slu~ajno, jer u woj je poen-ta cele kwige, okon~ava se lirski prvenac An|el-

133

ka Anu{i}a, wegov doista rizi~ni, a pokazalo sei veoma zanimqiv, ~itala~ke i kriti~arske pa`wedostojan stvarala~ki poduhvat ostvaren prvencemûdilica. Ovo je iznena|uju}i iskorak uglednogpisca iz jednog, pa nazovimo to doista pravim ime-nom, iz ozbiqnog i uspe{nog, s pe~atom samosvoj-nosti ostvarenog kwièvnog opusa, u drugi svet,(svet „velikih qudi u malim pantalonama”), sveti te kako bitne i po opstanak jedne nacije veomava`ne, a ne sporedne kwièvnosti, literature zamlade. U tom svetu uvek ima mesta samo za one pi-sce koji su deci po radoznalosti ravni, bliski posposobnosti da se ~ude onom {to je doista ~udesno,Bogom dato, srodni po spremnosti da se, svakom zluu inat, tako lepo raduju pred onim {to je uvekiskon, uvek ra|awe, uvek mogu}nost za uspostavqa-we harmonije, za ostvarivawe nade u vrtlo`niku odkoncentri~nih krugova dobrote, vere, qubavi... Po-~etak svakog kruga je u pesnikovom/detiwem srcu,a sve ih povezuje, harmoni~nom lirskom celinom~ini kwiga ûdilica – ostvarena kao magi~ni,~arni vez.

David KECMAN DAKO

134

IN MEMORIAM

Vladimir Milari}(1930–2011)

RAZGOVORI S VLATKOM

U pozno leto, dok je vetar, jo{ prili~no topao,obe}avao kraj duge vru}ine, na petrovaradinskomgrobqu, ispra}en od malobrojnog kruga prijateqai poznanika, prete`no pripadnika nevelike hrvat-ske zajednice u Novom Sadu, sahrawen je profesorjezika i kwièvnosti, kwièvni kriti~ar i ured-nik Vladimir Milari}. Pra}en je ~ovek koji jenajve}i deo svog radnog veka posvetio kwièvno-sti za decu. Izme|u ostalog, bio je i prvi glavnii odgovorni urednik Detiwstva. A ipak, za wego-vim kov~egom u ime de~je literature, kojoj je toli-ko dao, bilo nas je samo dvojica: direktor Zmajevihde~jih igara Du{an \ur|ev i ja.

Vlatko, kako su ga svi znanci zvali, pripadaoje onom krugu novosadskih kriti~ara koji su {ezde-setih godina XX veka stasavali i svoju pa`wuusredsre|ivali na literaturu koja je bila u vid-nom usponu, koja je mamila sve vi{e ~italaca i za-uzimala sve vidnije mesto u kulturi – na kwièv-nost za decu. Me|u tim kriti~arima spomiwu se iJovan Dun|in, i Dra{ko Re|ep, ali, svakako, cen-tralne figure tog novog kriti~arskog talasa bilisu Vlatko Milari} i Milan Praì}. Po mnogo ~e-mu razli~iti, a ipak srodni, wih dvojica su umno-gome promovisali duh moderniteta u literaturi zadecu.

Obojica su strasno tragali za kriti~kim jezi-kom kojim }e progovoriti o kwièvnosti za decuuop{te kao dugo zanemarivanom kwièvnom feno-menu, ali i o kwièvnosti za decu koja je bujala{ezdesetih godina XX veka, poprimaju}i nepresta-no nove oblike i traè}i nove tuma~e. Zato Mi-lari}ev kriti~arski diskurs iz {ezdesetih godina

135

XX veka, kako prime}uje Vasilije Radiki} (Vladi-mir Milari} kao tuma~ kwièvnosti za decu), da-nas nam se ~esto ~ini „kao jedna vrsta impresioni-sti~ke kritike zasnovane na nadrealisti~kim uzo-rima”, u wemu postoji „jedan vi{ak kriti~ke ela-boracije, koji je, su{tinski, neproduktivan, ali,gledano iz dana{we perspektive, ba{ taj ‘suvi{ak’najslikovitije izraàva svojevrsnu dramu kriti~-kog subjekta, koji u jednom nedovoqno istraènomprostoru, nastoji da postavi relevantne teorijskei metodolo{ke repere”. Taj Milari}ev strasni je-zik, razapet izme|u vlastite ekspresije i tvrdihokvira kwièvne analize, umnogome je govorio oontolo{kim pitawima kwièvnosti za decu i po-ku{avao da odgovori na temeqno pitawe: Kwièv-nost za decu – {ta je to?

Izme|u ostalog, Milari} se iscrpno bavio pri-rodom de~je pesme: „De~ja pesma je nastala u moder-nom vremenu. To nas upu}uje na potrebu da wenuprirodu poku{amo da odredimo u prostoru modernepesme.” Pritom, on de~ju pesmu meri najop{tijomteorijom moderne lirike, na primer preko Struk-ture moderne lirike Huga Fridriha. On pokazujeda se o poeziji za decu ne govori uz pomo} „nega-tivnih pojmova” kao {to to biva s „modernom pe-smom” i da u tim „konstelacijama duha moderne pe-sme (...) de~ja pesma ne prisustvuje”. Ali uprkostome, za wega de~ja pesma nije, kao za Danojli}a,„neuspela pesma”, ona je, jednostavno, autonomna,„de~ja”, to je „pesma koja ne zna za poraz”. I ui-stinu, pesma za decu je za Milari}a izvorna i egzi-stentna. Ona nosi vr{nu ìvotnu energiju koja jebliska elementarnoj ìvotnoj energiji u prirodi.Zato i nije slu~ajno {to Milari}eve kwige nosenaslove koji su ~ulno konkretni i aludiraju, upra-vo, na ìvotnu snagu prirode: Signali sunca iZeleni bregovi detiwstva.

Vlatko Milari} je bio kriti~ar jakog stava ijakog integriteta. Posledwih decenija svoga ̀ ivo-

ta odvojio se od svoje javne egzistencije. Bilo je usvemu tome neke vrste kwièvne usamqenosti, do-brim delom svesno birane. [ta ga je povelo u nekuvrstu samoizolacije, barem odvojenosti od svetaoko kwièvnosti za decu, te{ko je odgovoriti.Slutile su se neke stare ~egrsti sa Zmajevim igra-ma, nama novima vezanim za ovu instituciju nejasne,i, verovatno, li~ni bol, osetqivost, strepwa – savonaj gorki talog nastao u novim, ~esto nerazumnim,prilikama posle raspada Jugoslavije. U svemu tomeveliku, mo`da najve}u ulogu odigrala je bolest.

Vladimira Milari}a sreo sam dva puta i to re-lativno kasno, u wegovim poznim godinama. Poslevi{e neuspelih poku{aja, posetio sam ga u wego-vom stanu. Pre toga, Vesna Grgin~evi}, Vlatkovanekada{wa u~enica, pri~ala mi je o profesoru ko-ji je objediwavao izuzetnu duhovnu i fizi~ku lepo-tu. Sreo sam se sa stasitim, i u starosti lepim ~o-vekom koji je te{ko hodao. Poku{avao sam da gaubedim da mi dâ intervju za Detiwstvo. Nije hteo.Poku{avao sam da ga pridobijem sentimentalno-{}u, ~udio sam se {to ne}e da govori za ~asopis~iji je bio prvi glavni urednik. Odgovor me je iz-nenadio. Ispisujem ga svojim re~ima, na osnovuvarqivog se}awa: „Pokretawe Detiwstva je bilogre{ka. Kritika kwièvnosti za decu po~ela je dapronalazi svoje mesto u uglednim kwièvnim ~aso-pisima rame uz rame sa ostalom kwièvno{}u. Aonda se pojavilo Detiwstvo, koje je uspostavilonovu izolaciju.”

Kada sam krenuo bez intervjua, ispratio me jena autobusku stanicu ispred zgrade u Petrovaradi-nu, iako sam ga molio da to ne ~ini jer se te{kokretao. Iza nas je bilo dva-tri sata ìvog, otvo-renog, na trenutke polemi~kog razgovora. Rastalismo se u nekoj vrsti neobi~ne i iskrene obostranesrda~nosti, kao qudi koji su se oko mnogo ~ega ra-zumeli i sloìli, ali nisu u svemu postigli ko-na~an sporazum.

136

Vladimira Milari}a sreo sam jo{ jednom, zaje-dno smo promovisali monografiju Slavice Jovano-vi} o Du{anu Radovi}u. U kwigama i mislima sre-tao sam ga mnogo puta. Svaki put kada na nekomozbiqnom nau~nom skupu govorim o kwièvnostiza decu, ili {aqem rad o ovoj vrsti literature zavisoko rangiran ~asopis, setim se Vladimira Mi-lari}a i wegovih re~i o izdvajawu kwièvnosti zadecu od literature kao celine kao o gre{ci. Zatoi poku{avam da „gre{ku” zvanu Detiwstvo pre-tvorim od svojevrsnog egzila u ~asopis koji pripa-da kwièvnosti uop{te. To doìvqavam kao svoje-vrsni Milari}ev amanet.

Neka je ve~ni pokoj Vlatkovoj strasnoj kriti-~arskoj du{i.

Jovan QU[TANOVI]

Tatjana Cvejin(1948–2011)

IZMICAWE OÎGLEDNOSTI

Na{a koleginica, ugledna pesnikiwa i prevo-dilac, Tatjana Cvejin, preminula je 3. septembra uSubotici. Sahrawena je 6. septembra na Gradskomgrobqu u svom omiqenom gradu Apatinu.

Ro|ena je 19. juna 1948. godine u Novom Be~ejuu porodici Ane Handler, povratnice iz Au{vicai oca Mirka Cvejina, koji je za vreme Drugog svet-skog rata bio zarobqenik u logoru Lukenvaldeu.Kako se porodica selila, Tatjana je provodila de-tiwstvo i {kolovala se u mnogim gradovima biv{eJugoslavije. Po~iwe da pi{e poeziju i u sredwoj{koli, u svojoj osamnaestoj godini, dobija prvu na-gradu novosadskog Dnevnika za poeziju u Vojvodini.U slobodnom vremenu pomaè majci u fotograf-skoj radwi. Iz ovog iskustva, zabave i nesumwivogtalenta usledi}e docnije veliki broj wenih vizuel-no-poetskih radova, koji }e biti izlagani i ob-javqivani od 1966. godine, kada je u~estvovala naMe|unarodnom festivalu eksperimentalne poezijei pro{irenih medija u Studentskom kulturnomcentru u Beogradu. Slede desetine izlo`bi i per-formansa, na kojima u~estvuje sa svojim Mail Art idrugim vizuelnim i konkretisti~kim radovima uZagrebu, Beogradu, Piranu, Milanu, Subotici,Melburnu, u Ma|arskoj i drugde, kao ~lan Weast-east-a, me|unarodne asocijacije za konkretnu i vi-zuelnu poeziju i poetski performans. U Institutu„Servantes” u Beogradu u toku je izlo`ba Vizuel-no-poetska {pansko-srpska sinergija, na kojoj supredstavqeni radovi po 9 u~esnika iz [panije iSrbije, ukqu~uju}i i wene.

Tawa objavquje poeziju u gotovo svim va`nijim~asopisima i novinama {irom Jugoslavije. Prevodi

137

sa ma|arskog i slovena~kog. Sedamdesetih godinapro{log veka po~iwe wena saradwa sa FrancijemZagori~nikom, istaknutim slovena~kim umetnikom,koja }e trajati vi{e decenija. U tom vremenskomrazdobqu, u saradwi sa drugim umetnicima, oni ob-javquju zbornike, publikacije, organizuju izlo`bei savetovawa, bave se intenzivnom me|ukonceptua-listi~kom saradwom u me|unarodnim razmerama.

Kao pesnik, prozni pisac i pisac za decuTatjana Cvejin isti~e se svojim istraìvawima.Ona je pesnik izazova. Lucidna, nepredvidqiva, ni-kad konvencionalna, uvek spremna na neo~ekivaniobrt, ona traga za novim u izrazu i jeziku. Ona pra-vi jezi~ke kalambure i kombinacijama re~i stvaranove, duhovite, ili ponekad ironi~ne i invektivne,vi{esmislene i provokativne sadràje. Ovo }e,ni{ta mawe, vaìti i za wene kwige za decu, kojesu potpuno samosvojne, razigrane i zanimqive usvom modernom pristupu obradi svakodnevnih tema.

Wena prozna dela uvek su neka vrsta eksperi-menta, tragawe za istinom ili kakvim novim smi-slom koji nam izmi~e u svojoj o~iglednosti. Nai-zgled labave strukture, to su dobro osmi{qenetvorevine u kojima ni{ta nije slu~ajno, mada je ne-obi~no. Prozna dela – kolaì su joj ̀ anrovski te-{ko odrediva, ali slojevita i vi{esmislena. ê-sto imaju optuùju}i, ironijski, ali i humoran od-nos prema realnosti i na{oj urowenosti u svako-dnevno. Sva ova dela tragaju za smislom i odgovo-rima na op{tecivilizacijska pitawa.

Objavila je slede}e kwige pesama: Nevidqividarovi, @ivi pesak, Ponavqamo oblike stvarno-sti, Doorn, Kriterij znamewa, Na putu, Sabat,Modra p~ela, Srbija na Istoku, Na molu San Kar-los, [abat/Follow me!

Kwige proze: Mola mola ili {est jedan tri zr-na, Uzdasi Oha i Aha, Lex specialis, Kratka p/r/oza,Rezervni izlaz.

Kwige za decu: Raspevani bukvar, Zaqubqeni bu-kvar, Dnevnik belih rada, Uzjahao Petar vetar. Iz-bor pri~a za decu Godi{wa doba detiwstva ni-je uspela da do~eka.

Dela su joj prevedena na italijanski i slove-na~ki jezik. Me|u wima je i kwiga poezije za decuMira je po~istila nebo. Priredila je ve}i brojkwiga i ure|ivala Mish Mash, ~asopis lige jevrej-skih èna.

Uru~ene su joj slede}e nagrade: Pesni~ki kr~ag,Dragojlo Dudi}, Nagrada Saveza jevrejskih op{tinaJugoslavije, Nagrada saveza jevrejskih op{tina Sr-bije i Crne Gore za roman, Nagrada za najlep{ukratku pri~u na kwièvnom konkursu Bejahad (dvaputa). Dobitnica je posebnog priznawa Udruèwakwièvnika Srbije, Plakete zahvalnosti za vi{e-godi{wi plodan rad u Odboru za me|unarodnu sa-radwu.

Tatjana Cvejin jedna je od onih kwièvnika ko-ji su svoj ìvot posvetili stvarawu. Ovde iznetipodaci tek su skica za wen umetni~ki portret.

Gordana MALETI]

138

milovan optimizam metafizikezmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/... · ja...

Documents