МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ

“Успомене, доживљаји, сећања”

Припремила:наставница Валентина

Мујичић

Милутин Миланковић је рођен 28.маја 1879. године у Даљу, малом месту у некадашњој Аустро-Угарској,

данас у Хрватској. Дипломирао је грађевину и докторирао техничке науке у Бечу и он је први

српски доктор техничких наука. После студија у чувеној бечкој фирми бавио се градњом мостова,

брана и других грађевина.

Родна кућа Милутина Миланковића у Даљу која је обновљена

Још у Осјечкој гимназији показао је таленат за математику и физику.

Наставља студије у Бечу на Политехничким студијама где 1904. постаје први српски доктор техничких наука.

Прекретницу у његовом животу представља јесен 1909.године, када добија позив Михаила Петровића-

Аласа да ради на Београдском универзитету у области рационалне и небеске механике и теоријске

физике. Историјске прилике одвукле су га на ратиште. Аустроугарска војска га мобилише и он

одлази у Балканске, а затим и у Први светски рат.

Стицајем околности радио је у Библиотеци Мађарске академије наука у Будимпешти. Тамо је почео да проучава соларну климу и планетарне

температуре. У ратним условима објављује Монографију у Паризу 1920. и постаје познат широм светских научних кругова. Његова идеја о соларној

клими биће званично прихваћена 1924.

Пред сам почетак Другог светског рата у Југославији, 1941, биће штампано и његово

најзначајније дело „Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба“(626

страна). Дело је преведено на енглески језик 1969.године. Његове теорије су критиковане,

али су и потврђене када је проучавањем седимената откривена периодичност на

светском нивоу.

Својим научним радовима утицао је и на теологију. Он је творац до сада најпрецизнијег календара који је прихваћен на Васељенском сабору у Цариграду, али никада није званично

примењен.

1920.године је постао дописни члан САНУ, а 1924. и њен редован члан. Следеће године постаје дописни члан ЈАЗУ, а био је члан и бројних научних друштава широм света. Новија светска научна истраживања

потврдила су тачност свих његових тврдњи и истраживања и због тога је један од најцитиранијих

српских научника у свету.

САНУ и УНЕСКО су 2009. обележили 130.годишњицу научниковог рођења. По њему је назван по један

кратер на Месецу и Марсу и један астероид и једини је Србин који би могао да се похвали тиме.

Допринос овог научника је присутан у многим областима.

Да ли знате на којој се новчаници налази лик Милутина Миланковића?

Поштанска марка са научниковим ликом.

У Београду је живео од 1909. до смрти 1958.године.

Сећања је објавио у књигама:„Доживљаји, успомене, сећања“ и „Кроз васиону

и векове“.

Његов син Васко објавио је дело „Мој отац, Милутин Миланковић“.

Дела „Кроз васиону и векове“ и „Кроз царства наука“, Антологија српске

књижевности објавила је у електронском облику.

Сва своја открића завештао је српском народу.

Успомене, доживљаји, сећањаКњижевни род: епика, епска поезија Тема: сећања научника Милутина Миланковића на школске дане

Идеја: ауторова жеља да оживи прошлост

Поруке: -у детињству развијамо склоности за животне изборе-школа гради пут наших животних опредељења-важно је познавати живот и дела великих сународника

„мало сопче“- плеоназам

вишезначност (ПОЛИСЕМИЈА)

ИСТОРИЈА:-предмет у школи

-научна грана-историја болести

Како замишљате космос?

Шта је Сунце?

Због чега је оно важно за живот на Земљи?

За шта је симбол и метафора Сунце у књижевности и у животу?

-Сунце је метафора за живот, вољену особу, топлоту, енергију, светлост, срећу и радост (сија од среће), слободу (Далеко је сунце,

Д.Ћосић), спас...

ВАСИОНА све што постоји; не знају се њене границе, старост ни како је тачно

настала; најчешће се њен настанак објашњава појмом

ВЕЛИКИ ПРАСАК теорија по којој је васиона настала од

чисте енергије пре 14 милијарди година, када су се у делићу секунде појавиле

честице настале због хлађења; прошло је неколико стотина хиљада година док

се нису појавили први атоми

Астрономија- наука о звездама, звезданим системима и планетама

Астрофизика- део астрономије који се бави свемиром, дели се у више

грана: механика, електромагнетизам, статичка

механика, термодинамика, квантна механика, релативност, нуклеарна

физика, и физика елементарних честица

КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

-епистоларна форма, дело у облику писама замишљеном пријатељу

„Није ли боље да Вас, место да Вам причам и тумачим, узмем

под руку и поведем на замишљена, али душевно

доживљена путовања и тајанствености васионе и

векова?“

Књижевни род: епика

Књижевна врста: Научнопопуларна књижевност

Тема: захвалност Сунцу и истицање значаја Сунца за живот

свих

Целине:1 .уживање у природи, на Сунчевим зрацима

2. сва лепота света је дар Сунца3. све што живи, захваљује свој живот Сунцу

4. све што се креће, покреће Сунце5. „Без Сунца не би било даха“, не би било ни клијања, ни рађања, ни раста- ни постојања

Поруке:

-сва лепота света коју сад уживам, дар је Сунчев-и све што се креће, покреће Сунце

СУНЦЕ(асоцијације)

-извор светлости и топлоте, извор светлости у човеку, симбол радости и слободе, лепота живота, пријатељство, радост, смех, жеље,

стремљења, чежње, извор постојања и сваке активности, извор сваког кретања, извор

природних лепота

Облици казивања у одломку:-нарација

приповедање у 1.лицу-дескрипција-екстеријер

Стилске фигуре:-епитети (у опису снега)

-поређење (осећао сам се као пијан)

-субјективна дескрипција

Како би гласио текст на тему Сунца који представља техничку дескрипцију?

Сунце је нама најближа и најбоље проучена од свих звезда. Око њега кружи 8 планета и њихови сателити, 5 патуљастих планета, астероиди, комете, метеори и честице космичке прашине, тако да Сунце представља средишњу звезду Сунчевог система. Енергија Сунца у виду сунчеве светлости и топлоте омогућава живот на Земљи путем процеса фотосинтезе и утиче на климу и време на Земљи.Сунце се састоји од водоника (око 74% његове масе или 92% његове запремине), хелијума (око 24% масе и 7 % запремине) и мале количине осталих елемената, укључујући гвожђе, никл, кисеоник, силицијум, сумпор, магнезијум, угљеник, неон, калцијум и хром.[1] Сунце припада спектралној класи G2V. G2 означава да је температура на површини приближно 5.500 °C (5.780 K), што му даје белу боју, мада се Сунце чини жуто због атмосферског расипања, које уклања таласе краћих таласних дужина (плаву и љубичасту светлост) и оставља спектар фреквенција које људско око опажа као жуто. Ово расипање даје околном небу његову плаву боју.

Сунце и сунчеве пеге. Две мале сунчеве пеге у средини слике су исте величине као Земља.

Сунце, снимљено објективом камере са површине Земље.

Правопис: писање назива васионских тела

1.Напиши у својој свесци правилно називе небеских тела:

ВЛАШИЋИ, САТУРН, ЈУЖНИ МЕСЕЧЕВ ЧВОР, МЛЕЧНИ ПУТ, ДАНИЦА

Имена небеских тела пишу се великим почетним словом.

2.Препиши правилно писаним словима следеће реченице:

НАУЧИЛИ СМО ДА СЕ ЗЕМЉА ОКРЕЋЕ ОКО СУНЦА

ДАНИЦА ЗНА КАКО СЕ ПИШЕ ЗВЕЗДА ДАНИЦА

СТАРИ ЕГИПАТ

Врховно божанство био је Амон Ра, бог

Сунца

Ра и СунцеЗа старе Египћане, Сунце је представљало светло,

топлоту и, самим тиме, раст. Ово је учинило да Ра буде врло битан за Египћане, и вероватно због тога да га учине господаром свега. На Сунце се обично гледало

као на око или тело Ра.За Сунце се веровало да путује у броду, да заштити своју ватру од пра-вода подземног света кроз које је пролазило током ноћи. Ра је путовао у свом броду са

разним божанствима, укључујући Маата који је управљао и Сетом и Мехеном који су бранили брод од

чудовишта подземља. У ова чудовишта се убрајао Апеп, змија који покушава сваке ноћи да прогута брод.

Египћани су видели излазак Сунца као поновно рођење Сунца кроз Нут, небо, изграђујући концепт поновног

рођења и обнављања Ра, учвршћујући његову улога као бога ствараоца.

Како су култови разних сунчевих божанстава расли и падали, улога Ра као најпознатијег бога Сунца у

египатском пантеону се константно мењала. Хорус, Ра, Атен и Амон-Ра су измењивали улоге, али су сви

задржали своја сунчана својства.

Ра (арап. رع) (понекад изговарано као „Ри“ по Коптима и „Фра“, и касније као Амон Ра, директног значења „Сунце“) је било главно божанство у религији Старог Египта до пете

династије. Ра је углавном идентификован као Сунце, а средиште његовог култа је био Хелиополис, што на грчком

значи „град Сунца“.

По Волису Баџу, Ра је био једини бог египатског монотеизма, од којег су сви остали богови били само фазе, манифестације и облици[1]. Химна богу Ра (око 1370. п. н. е. је била написана да нагласи пантеистичку природу Ра да

би се одбранила од наступајућих политеистичких религија

. У овој химни је описано неколико божанстава, не као посебних бића, него као облика бога Ра. На пример:

„Нека је молитва теби, о Ра, ти узвишена моћи, који улазиш у одаје Амента, гле твоје тело је Тему“.

„Нека је молитва теби, о Ра, ти узвишена моћи, који улазиш у тајну палату Анубиса, гле твоје тело је Кепера.“

Зна се да реч „Ра“ значи „Сунце“, али постоји и мишљење да реч може бити варијанта или повезана са речју

„креативан“. Како је његов лик створен у египатском пантеону, Ра обично замењује Атума као отац, дед и

прадед божанстава Енеадa, и постаје стваралац света. Вероватно је такође да је Ра створио Секмета, који је потом

постао Хатор, богиња у облику краве, након што је довољно казнила људски род као осветничко Око Ра, па се за Ра обично каже да је отац од обоје и брат Озириса. На

крају, по веровању људи су створени од суза бога Ра, те су се Египћани називали „стадом бога Ра“.

https://www.youtube.com/watch?v=pH2UxxdXAfg