Minerali

Homogena jedinjenja dva ili vise hemjiskih elemenata koja cine stene.U zavisnosti od toga koji element je u njima dominntan mogu se podeliti na vie klasa: SilikateOksideHidroksideHlorideFosfateSulfateSulfiteMineraliSilikatna jedinjenja, cine najveu grupu minerala i mogu se dalje podeliti na nekoloko grupa: FeldspatiOliviniPirokseniAmfiboliHloritiSerpentinitiLiskuniMinerali glineMinerali klase silikataNajrasprostranjeniji minerali u prirodi, ima ih i u magmatskim i u metamorfnim i u sedimentnim stenama.Po hemijskom sastavu su alumosilikati K, Na, CaTvrdoe su 6 to znai da nisu dobri za poljoprivredu jer se tee raspadajuFeldspatiImaju staklast sjajU stenama se javljaju u obliku zrnastih formiSlabo izraena cepljivostTvrdoa 7Ulazi u sastav magmatskih stena: gabro, bazalt, peridotit...

OliviniPo hemijskom sastavu su dosta neujednaeniNajee su obojeni u raznim nijansama zeleneTvrdoe su od 4 do 6Najpoznatiji minerali ove grupe su augit, dijalog i bronzitPirokseniSlini su piroksenimaBoja im varira u zavisnosti od koncentracije FeNajpoznatiji mineral ove grupe je horblenda od koje mogu biti izgraene itave stene. Horblenda nastaje magmatskim putem i savrene je cepljivosti, ima staklast sjaj i tvrdoe je 5 do 6Amfiboli

Alumo-Silikati K, Mg, FeImaju malu tvrdou(2-3) i dobre su cepljivostiMetamorfozom prelaze u minerale glinu(muskovit u minerale grupe ilita a biotit u vermikulit)LiskuniSekundarni silikat MgTvrdoe je od 3 do 4Zelene je boje i gradi stenu serpentinit na kojoj su obrazovana mnoga naa planinska zemljitaSerpentiniObrazuju se metamorfozom drugih mineralaMalih su dimenzija(koloidi) i imaju relativno dobru mo adsorbcijeNajpoznatiju minerali ove grupe su: Iliti, montmorioliti, kaoliti i vermikulitkiKaoliniti imaju najslabiju mo adsorbcije jer su izgraeni od dve lamele koje su povezane jakim vezama pa se molekuli vode mogu probiti izmeu lamela pa kaolinit ne ispoljava svojstvo bubrenja, za razliku od njega montmorioliti koji su izgraeni od tri lamele povezane slabim Van-der-Valsovim silama ispoljavaju izuzetnu sposobnost bubrenjaMinerali glineMinerali klase Karbonata su zapravo soli ugljene kiseline Najveniji su karbonati Mg, Ca i Fe : siderit(FeCo3), agagonit(CaCO3), kalcit(CaCO3), magnezit (MgCO3) dolomit (CaCO3 x MgCO3)

Minerali Klase KarbonataKalcijum-karbonat (CaCO3) Tvrdoe 3Kristalne formeNajee se javlja u krenjacimaZemljita na kalcitu nisu kisela jer su bogata kalcijumom koji je jedan od najvanijih elemenata za zemljiteJavlja se u vidu ile u stenamaIgra ulogu cementne materijeKalcit

Magnezijum-karbonat MgCO3 Obrazuje si pri raspadalju magnezijskih silikataAmorfne je graeTvrdoe 3,5-5Ima koljkast prelomPorculan bele je bojeU stenama se moe javiti i u obliku ila kao i kalcit i takoe moe imati ulogu cementne materijeMagnezit

CaCO3 x MgCO3Najee je belo ukasto ili sivo obojenGlavni sastojak stene dolomitaod koje su izgraeni planinski venci(Alpi i Karpati) Kristalne je formeTvrdoe 3,5-4Dolomit

Oksidi metala nastali magmatskim putemNajvaniji oksidi su:HematitMagnetitKvarc

Minerali grupe oksidaFe3O4Najznaajnija ruda gvoa(72%Fe)Crne je boje sa crnim ogrebom Raspadanjem magnetita nastaje hematit(Fe3O4 + H2O Fe2O3)

Fe2O3 Crne je boje sa sa vinja crvenim ogrebomogrebomTvrdoe(5,5-6)Nalazi se u malim koliinama u mnogim stenama Pri raspadanju prelazi u limonitMagnetit Hematit

Silicijski oksid (SiO2)Tvrdoe 7 Idealno ist kvarc je bezbojan ali u prirodi uglavnom ima primese pa zbog toga ima razne bojeAmorfan jeStaklast sjajSadre ga magmatske(granit) i sedimentne(pesak, ljunak) stene Veoma je otporan na raspadanje rastvara se samo u Florovodoninoj kiselini HF

KvarcLimonitBoksitOpalProdukt raspadanja hematitaute do mrke boje sa mrkim ogreomTvrdoe 1-5U zemljitu se javlja u vidu konkrecijaUlazi u sastav pearaSkup raznih hidroksida aluminijumaCrvene je boje Ulazi u sastav crvenicaNeka zemljita na krenjaku su bogata boksitom

Silicijski hodroksidMasnog je sjajaTvrdoe 6Minerali kalse hidroksida

Minerali klase fosfata su soli fosforne kiselineNaa zemlja naalost ne raspolae sa nalazitima ovih minerala koji su od izuzetnog znaaja za poljoprivreduNajznaajniji minerali ove klase su :

Minerali klase fosfataApatitMineral klase fosfata, obino je bele boje, tvrdoe je 5 na Uralu se nalaze nalazita apatita

FosforitMineral klase fosfata, obino je tamno sive boje, nastaje raspadanjem apatita ali moe biti i zoogenog poreklaVivijantMineral klase fosfata, fosfat je gfoa, javlja se u glejnim horizontima barskih zemljitaHalit NaClSilvin KClHalit je zapravo kuhinjska odnosno kamena so, bezbojan je mineral kristalne forme nastaje u lagunama i slanim jezerima

Silvin je kao i halit bezbojan, tvrde je 1,5-2 staklastog sjajaZnaajan je kao ruda kalijumaMinerali klase horidaMinerali klase SulfataMinerali klase SulfidaAnhidridGipsCaSO4Tvrdoce 3Kristalne je formePrimanjem vode prelazi u gipsCaSO4 x H2OKristalne je formeTvrdoe 2Koristi se za popravljanje slanih zemljitaPiritFeS2Tvrdoe 6,5 amorfne graeMesingano ute je boje matelinog sjaja pa je poznat i kao lano zlato. U dodirom savodom menja foru i moe nagraditi sumpornu kiselinu