decembar 2014

aiDa ĆoroviĆ

Nedostaje jasan

koncept manjinske

politike

14minority Newsmesečni bilten o životu manjinskih zajednica u srbiji

Jačanje kapaciteta novoizabranih članova

nacionalnih saveta nacionalnih manjinasE

miN

ar

iNtErvJu

oEBs:integracija manjinavažna za stabilnost

Partizacija, problem Nacionalnih saveta

nacionalnih manjina

u Jabuci kodPančeva obeleženmeđunarodni Dansećanja na romežrtve Holokausta

okr

ugl

i sto

Zle partije i dobri građani ili priča ovuku i Crvenkapi

Godina već postaje stara, ali i teme koje se otvaraju su zapravostare, skoro i večite kada govorimo o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Partizacija ili departizacija nacionalnihsaveta postavlja se kao dilema iako to u suštini nije. Idealno bi bilokada bi sve državne funkcije vršili nezavisni stručnjaci koji nisu pri-padnici ni jedne političke partije i čiji je interes istovetan sa in-teresima zajednice, ali takve utopističke ideje su još stari Grcioznačili kao ideale koje je nemoguće doseći.

Baš kao i u drevnoj Atini, tako i među teoretičarima Nacionalnihsaveta nacionalnih manjina, u deficitu novih tema i ideja, ponovose pokreće pitanje departizacije, te ću ponovo i dosledno ponovitistav izrečen pre više meseci na istom ovom mestu: “Političkepartije su ustavna kategorija i one obezbeđuju postojanjedemokratije. Kao što je demokratija najbolje uređenje koje poz-najemo, tako su i političke partije najbolje organizacije kojeobezbeđuju učešće građana u kreiranju politike i svoje sudbine”.

Ukoliko bi pak neka vlast zabranila učešće političkim partijama naizborima za Nacionalne savete nacionalnih manjina, u tom slučajubi Ustavni sud takvu odluku proglasio neustavnom, te svako kozagovara departizaciju Nacionalnih saveta nacionalnih manjinazapravo treba da se zalaže za promenu ustava, ali i osnovnihnačela participativne demokratije.

Jasno je da političke partije imaju nekad sopstvene, izdvojene idrugačije interese od interesa onih koje zastupaju i to je svakakoštetno za zajednicu, ali loša vest je da ni takvo ponašanje političkihpartija nije moguće zakonski sankcionisati.

Jedine sankcije za političke partije mogu da izreknu građani na iz-borima, sve drugo je kao reklamacija hrane koju smo većprogutali. Progutajmo i političke partije.

"Fijaker stari" u srcuvaroši

U subotu, 06. decembra, u Som-boru, u prostoru stare Gradske kuće,upriličena je svečanost povodomotvaranja prostorija Udruženjagrađana Bunjevački omladinskicentar „Fijaker stari“ i Gradskog odb-ora Saveza bačkih Bunjevaca.

Srbija ima zakone za zaštitu prava na-cionalnih manjina i njihovo uklju-čivanje u društvo, ali se oni nesprovode na adekvatan način, poručilisu govornici na konferenciji „Različitimodeli inkluzije nacionalnih manjina“

različiti modeli inkluzijenacionalnih manjina

iZDvaJamo UVODNIK 14

Božićni koncert

U prepunoj crkvi svete Ane u BelojCrkvi, u nedelju 21.12.2014. godine,održan je tradicionlni Božićni koncertu izvođenju gradskog hora „Bellamusica“

BNv poziva sve organizacije i

institucije da se uključe unjegov rad

Predsjednik Bošnjačkog nacionalnogvijeća, dr Sulejman Ugljanin, organi-zovao je koktel za predstavnikenevladinog sektora, domaćih imedjunarodnih institucija koje imajusvoja predstavništva u Sandžaku, kaoi udruženja koje se bave ljudskim imanjinskim pravima, te očuvanjem ipromovisanjem bošnjačkog identi-teta i kulturnog nasleđa

Jevreji pamte

Kada se o ljudskim nesrećama govoriu brojevima, novinari to odličnoznaju, koliko god velike bile, postajubezlične i ne dotiču nas se ni izblizatoliko koliko sudbina jednog jedinogstradalnika. Tako svako ko se malozainteresuje za sudbinu Jevreja Sr-bije lako može doći do podatka da jeu njoj 1940. godine živelo 33 000 pri-padnika Mojsijeve vere, kao i da sudo maja 1942. nacisti i njihovisaradnici ubili 83 odsto te populacije.

OEBS

Predsednik Bošnjačkog nacionalnogvijeća, dr Sulejman Ugljanin, se zahvaliona poseti gospodinu Majkl Ujehari,ističući važnost održavanja ovog sas-tanka i podršku Srbiji u procesu evrop-skih integracija.

“Integracija nacionalnih manjina jevažan zadatak za budućnost Srbije kaočlanice Evropske unije, ali i za njenubuduću stabilnost. U tom zadatku OEBSće imati važnu ulogu, tako što će na feri nepristrastan način posmatrati i po-državati rad na ispunjenju tog zadatka,”rekao je Ujehara nakon razgovora sapredsednikom Bošnjačkog nacionalnogvijeća Sulejmanom Ugljaninom.

Ugljanin je u tom razgovoru ocenio „dase ono što se govori o pravima manjinau Beogradu, Vladi Srbije i Skupštini Sr-bije, ne podudara sa stanjem na terenu“i zameniku šefa Misije OEBS u Srbiji

„predočio konkretne primere diskrimi-nacije manjina na terenu“.

“Predočio sam mu primere poput obra-zovanja na maternjem jeziku, gde jeministar prosvete, Srđan Verbić, jednomodlukom srušio čitav jednogodišnji sis-

tem obrazovanja na bosanskom jeziku.Takođe, Odbor za ljudska i manjinskaprava ne funkcioniše i za osam mesecinije uradio ništa. Diskriminaciju nadBošnjacima vrši i grad Novi Pazar, jer neizdvaja ni jedan dinar iz gradskogbudžeta za ostvarivanje njihovih prava,iako je na osnovu Zakona o lokalnojsamoupravi na to obavezan,” istakao jeUgljanin i dodao da traži od ove organi-zacije da „nešto zajedno učinimo na de-lotvornom učešću Bošnjaka u javnomživotu, da se njima i drugim manjinamaomogući u državnim institucijama, kaošto su policijske i pravosudne akade-mije, obrazovanje na kvalitetan način“.

Predstavnici OEBS-a su se posebno in-teresovali za rad vaspitno-obrazovnihustanova Islamske zajednice, planove iprograme po kojima rade.

Izrazili su svoje zadovoljstvo dobijeniminformacijama, tj. činjenicom da oni, kojise školuju u njima, stiču kvalitetnaznanja iz različitih oblasti obrazovanja,kako verskih tako i svetovnih, te da seneki od njih nalaze na važnim pozici-jama u društvu.

3

integracija manjina važna za stabilnostZamenik šefa misije oEBs u srbiji, majkl ujehara, bio je u dvodnevnoj poseti Novom Pazaru, gde je sa predstavnicimalokalne samouprave, političkih partija, predsednikom Bošnjačkog nacionalnog vijeća, nevladinih organizacija i medija

razgovarao o aktuelnoj situaciji u ovom gradu. Posetio je i Državni univerzitet.

Minority News

jehara je naglasio da će misija oEBs nastaviti da radisa državnim i lokalnim or-ganima i nacionalnim saveti-

ma „kako bi osigurala da sistem zaštitei unapređenja prava manjina u srbijifunkcioniše“.

U

4 Minority News

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Majkl Davenport, odao je priznanje Srbiji na napretku koji je postigla u zaštitiljudskih prava

rts

"Potrebno je izbrisati jaz između usvo-jenih zakona i njihove primene", poručilaje direktorka Kancelarije za ljudska imanjinska prava, Suzana Paunović.

Ona je istakla da je ekonomska krizajedan od uzročnika koji može da utiče naostvarivanje ljudskih prava, pre svega usocijalnoj sferi, ali da to ne sme da budeopravdanje.

Paunovićeva je najavila da će narednagodina biti posvećena što efikasnijemsprovođenju međunarodnih konvencijakoje je Srbija potpisala, kao i ostvarivanjunacionalnih strategija i akcionih planovau toj oblasti.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji,Majkl Davenport, odao je priznanje Srbijina napretku koji je postigla u zaštiti ljud-

skih prava, ali je upozorio i da EU pažljivoposmatra sve što se dešava u toj oblasti.

"Treba biti na oprezu, svuda i uvek",kazao je Davenport. On je ukazao da Sr-bija ima solidan ustavni i zakonski okvirza ostvarenje ljudskih prava, a da ključleži u bliskoj saradnji državnih institucija,nezavisnih tela i civilnog sektora.

Šef delegacije EU u Srbiji poručio je da ćeUnija nastaviti podršku unapređenjuljudskih prava u Srbiji kroz finansiranjenajrazličitijih projekata.

Poverenica za zaštitu razvnopravnosti,Nevena Petrušić, poručila je da pravnipropisi nisu dovoljni sami po sebi,potrebna je sistemska prevencijadiskriminacije.

Postoji napredak, ali žene nisuravnopravne

Predsednik skupštinskog Odbora za ljud-ska i manjinska prava i ravnopravnostpolova, Meho Omerović, ocenio je dažene, iako postoji napredak u određenimoblastima, još uvek nisu izjednačene upravima i položaju sa muškarcima.

On je, na sednici povodom obeležavanjaMeđunarodnog dana ljudskih prava ipredstavljanja modela zakona o rodnojravnopravnosti Zaštitnika građana,rekao da postoji napredak u određenimoblastima, kao što su veće učešće ženau mnogim sektorima i unapređenje zakonodavstva o rodnoj ravnopravnosti.

Omerović je, s tim u vezi, podsetio da jeu srpskom parlamentu 85 žena, što je 34odsto poslanika.

"Međutim, bez obzira na sve ovo, sve-doci smo da žene i muškarci i dalje nisuizjednačeni u pravima i položaju. Postojeproblemi i u vezi ekonomskog položajažena, zbog čega je ekonomsko osnaži-vanje osnovni preduslov za jačanjeravnopravnosti", poručio je on.

Šef misije OEBS u Srbiji, Peter Burkhart,izrazio je uverenje da će model zakonadoprineti poboljšanju pravnog okvira uvezi rodne ravnopravnosti i fer društva.On je istakao da će OEBS i dalje pružatipodršku institucijama i nezavisnim te-lima.

Zaštitnik građana, Saša Janković, ukazaoje da je dosadašnje zakonodavstvorodnu ravnopravnost podiglo na nivoprincipa i da je svest danas mnogo boljeukorenjena nego ranije.

Međutim, on je istakao da je, na osnovupritužbi koje dobija, uočio da postoji nizmanjkavosti u praktičnoj primeni prin-cipa koji su dosadašnjim zakonom us-postavljeni.

srbija napredovala u ljudskim pravimasrbija je ostvarila znatan napredak u oblasti zaštite ljudskih prava, ali je očekuje još izazova i problema u toj

oblasti koja je veoma važna i u procesu evropskih integracija, zaključeno je na skupu povodom međunarodnog dana ljudskih prava

kup u Beogradu organizovala je vladina kancelarija za ljudska i manjinska prava, uz učešće predstavnika Evropske unije i državnih institucija, prenosi Beta.S

Postoji niz manjkavosti u praktičnoj primeni zakona

5 Minority News

Nvo: Država da zaštiti prava

Predstavnice nekoliko nevladinih organi-zacija (NVO) obeležile su Međunarodnidan ljudskih prava performansom"Dosta strahovlade!", zahtevajući oddržave poštovanje ljudskih prava i da is-punjava međunarodne obaveze koje jepreuzela, prenosi Fonet.

Posle performansa, na konferenciji zanovinare, predstavnice organizacija kojese bore za zaštitu ljudskih prava u Srbijiukazale su na probleme njihovogkršenja.

Predsednica Helsinškog odbora za ljud-ska prava u Srbiji, Sonja Biserko, istaklaje da je sloboda izražavanja kritičkogmišljenja u Srbiji stalno na udaru, kao štosu na udaru i nevladine organizacije kojese zalažu za poštovanje ljudskih prava, unastojanju da se one kao izdajnici izopšteiz društva.

Bobana Macanović, iz Autonomnog žen-skog centra, izjavila je da je u proteklojgodini na svakih 10 dana u Srbiji ubijenajedna žena, samo zato što je žena. Svakadruga žena je psihički maltretirana, svakatreća je fizički zlostavljana, ukazala je onai upozorila da su u 2013. godini u Srbiji uporodičnom nasilju ubijene 43 žene, a2014. njih 22.

Milica Lupšor, iz Sekcije žena UG "Ravno-pravnost" ukazala je da u stanju visokenezaposlenosti u Srbiji, žene koje rade nacrno, u strahu od gubitka posla, pristajuda rade u nehumanim uslovima.

Predstavnica Regionalnog centra zamanjine, Jovana Vuković, ukazala je naveoma težak položaj Roma, koji u Srbijisvakodnevno trpe diskriminaciju i žive uekstremnom siromaštvu.

Broj nasilnih incidenata prema LGBTpopulaciji je takođe u porastu, upozorilaje Dragoslava Barzut iz "Labrisa". OliveraOtašević iz organizacije "Astra" i Mari-jana Savić iz organizacije "Atina" apelo-vale su na državu da izgradi kapacitete zazaštitu žrtava trgovine ljudima, jer jeizostanak doveo do toga da trgovciljudima unapređuju svoje načine rada iuvode nove tokove eksploatacije ženapreko interneta i u krijumčarenju azi-lanata.

“Sloboda izražavanja kritičkog mišljenja u Srbiji stalno je na udaru, kao što su na udaru i nevladine organizacijekoje se zalažu za poštovanje ljudskih prava,” - Sonja Biserko

Upkos određenim problemima, država Srbija je napravila veliki iskorak u odnosu premapredstavnicima manjinskih zajednica

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinskaprava istakla je da su godinu koja je upravodošla obeležile brojne aktivnosti na polju za-štite i unapređenja ljudskih i manjinskihprava sprovedene od strane Kancelarije iministarstva, nevladinih organizacija, nezav-isnih tela i međunarodnih partnera. Bezobzira na delovanje iz različitih uglova, ovajzbir aktivnosti omogućio je da možemo konstatovati pomak u unapređenjustanja ljudskih prava.“Iako je zakonodavni i institucionalni okvir u Srbiji dobro postavljen, svesni smoda još uvek postoji jaz između usvojenih zakona i njihove primene u praksi, kaoi da ekonomska kriza predstavlja rizik za ostvarivanje ljudskih prava, naročitoekonomskih i socijalnih”, rekla je Paunović na skupu.Vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava će nastaviti saradnju sa domaćimi međunarodnim partnerima, a do sada su pokrenute i brojne aktivnosti kakona nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, navodi Suzana Paunović.Usvajanjem Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije Vlada Republike Sr-bije pokazala je opredeljenost za politiku borbe protiv diskriminacije, navela jePaunović.Kada je u pitanju zaštita ljudskih prava na ovome nismo želeli da se zaustavimo,već smo radili na izradi mehanizama kojima će se pratiti stanje ljudskih prava.Verujemo da će navedeni mehanizmi doprineti dodatnom unapređenju u ovojoblasti i ostvarivanju ciljeva demokratskog društva, ali i da će poslužiti kao dobarosnov Vladi za kontrolu i pravovremeno reagovanje na kršenje ljudskih prava,navela je Paunović

Paunović: Postoji jazizmeđu usvojenih

zakona i njihoveprimene u praksi

Okrugli sto

On je to objasnio na primeru izbora zanacionalne savete nacionalnih manjinaza koje je rekao da ustvari predstavljajutakmičenje političkih stranaka, gde sejasno može videti razlika između “ve-likih” i “malih” manjina.

“Treba imati u vidu da su nacionalnisaveti nacionalnih manjina državni or-

gani i finansirani su iz budžeta Republikeu iznosima od po nekoliko miliona dinarado nekoliko miliona evra”, rekao je jedanod koautora studije, Vladimir Ilić, i na-glasio da zaposlenje u državnoj službipredstavlja retke resurse u današnjoj Sr-biji do kojih se u znatnoj meri dolaziputem stranačkog pripadanja.

Koautor studije, Andrej Kubiček, je is-takao da studija pokazuje da se u velikojmeri obesmišljavaju izbori ali i rad na-cionalnih saveta, ali i da sami pripadnicimanjina ne vide smisao postojanjasaveta, jer ne vide konkretne rezultate.

Kubiček je dodao da su interesi većinskihpartija i velikih partija manjina mno-gostruki i da manjinski izbori zapravopredstavljaju idealnu priliku da seproveri podrška na terenu.

“Ono što bi se moglo očekivati, to je da

Nacionalni saveti počnu raspravu otransformaciji svog rada”, zaključio je za-menik zaštitnika građana, Goran Bašić.

6

Partizacija, problem Nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Partizacija predstavlja glavni problem u funkcionisanju nacionalnih saveta nacionalnih manjina, pokazala jestudija nastala u decembru prošle godine.

Minority News

čestvujući u raspravi na temu “iza ogledala – o nacionalnim savetimanacionalnih manjina, izborima 2014. i još ponečemu”, jedan od recen-zenata studije, Jovo Bakić, je rekao da je u studiji potvrđena teorija

etničkog takmičenja i da je jasno predstavljena mikropolitička scena srbije.U

Studija pokazuje da se u velikoj meri obesmišljavaju izbori i rad nacionalnih saveta, ali i da sami pripadnici manjina ne vide smisao postojanja saveta, jer ne vide konkretne rezultate

“Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina ustvari

predstavljaju takmičenjepolitičkih stranaka gde sejasno može videti razlika

između “velikih” i “malih”manjina.”

Jovo Bakić

“Treba imati u vidu da su nacionalni saveti nacionalnih

manjina državni organi i finansirani su iz budžeta

Republike u iznosima od ponekoliko miliona dinara do

nekoliko miliona evra”

vladimir ilić

interesi većinskih partija i velikih partijamanjina mnogostruki su i manjinski izborizapravo predstavljaju idealnu priliku da seproveri podrška na terenu

andrej kubiček

Regionalna konferencija

Oni su na konferenciji "Različiti modeliinkluzije nacionalnih manjina" uBeogradu naveli i da su mehanizmi zaostvarivanje prava nacionalnih manjinanevidljivi u javnosti.Savetnica u Sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije Min-

istarstva kulture i informisanja, Aleksan-dra Đorđević rekla je da je Zakon o kul-turi dobar primer zakona koji štiti pravanacionalnih manjina u Srbiji i zahteva nji-hovu inkluziju u društvo.

"Problem je što se zakoni u Srbiji ne pri-menjuju na adekvatan način jer su udruštvu prisutne organizacione i fizičkebarijere, kao i neka shvatanja zbog kojihodređene osobe ne mogu da iskoristesvoja prava", istakla je ona.

Đorđević je dodala da to ministarstvo ak-tivno saraduje sa nacionalnim savetimanacionalnih manjina, raspisuje konkursei finansira projekte za unapređivanje nji-hovog društvenog položaja, ali je prob-lem, kako je kazala, zatvorenost tihprojekata za širu javnost.

"Ti projekti su često zatvoreni za širupubliku, a ponekad se sama ciljna grupaizostavlja iz njihove realizacije", smatraona.

Savetnik u Kancelariji za ljudska i manjin-ska prava, Vlado Radulović, ocenio je dajavnost ne prepoznaje značaj rada na-cionalnih saveta nacionalnih manjina zarazvoj i unapređivanje prava nacionalnihmanjina u oblasti kulture, obrazovanja,jezika i informisanja.

Prema njegovim rečima, značajan dopri-

nos ostvarivanju prava nacionalnih ma-njina ta kancelarija je dala pripremanjemStrategije prevencije i zaštite diskrimi-nacije, koju je Vlada usvojila 2013. go-dine, a koja predstavlja usaglašen sistemmera, uslova i instrumenata javne poli-tike.

7

različiti modeli inkluzije nacionalnih manjina

Minority News

rbija ima zakone za zaštitu prava nacionalnih manjina i njihovouključivanje u društvo, ali se oni ne sprovode na adekvatan način,poručili su govornici na konferenciji „različiti modeli inkluzije nacio-

nalnih manjina“S

Mehanizmi za ostvarivanje prava nacionalnih manjina su nevidljivi u javnosti

“Problem je što se zakoni u Sr-biji ne primenjuju na adek-vatan način jer su u društvu

prisutne organizacione i fizičkebarijere, kao i neka shvatanja

zbog kojih određene osobe nemogu da iskoriste svoja prava.”

aleksandra Đorđević

“Javnost ne prepoznaje značajrada nacionalnih saveta

nacionalnih manjina za razvoj iunapređivanje prava

nacionalnih manjina u oblastikulture, obrazovanja, jezika i

informisanja”

vlado radulović

Koordinatorka Regionalnog centra zamanjine, Jovana Vuković, navela je daiako postoje mehanizmi za zaštitu man-jinskih prava, oni su nevidljivi, kaznena

politika je blaga, a institucije nisu do-voljno osetljive na ta pitanja.

"Žrtve u njima doživljavaju sekundarnudiskriminaciju kao da su one odgovorneza kršenje njihovih prava", istakla je ona.

Na konferenciji, koju je organizovala Re-gionalna akcija za umetnost, kulturu iunapređivanje zdravlja, vođa tima pro-jekta "Promocija ljudskih prava i zaštitamanjina u jugoistočnoj Evropi", EmirAdžović, poručio je da je za poboljšanjepoložaja pripadnika nacionalnih manjinaneophodno poći od opštinskog nivoa.

"Na taj način možemo ispitati njihoveprobleme i onda ih podeliti sa državnimorganima", rekao je on i dodao da se tajprojekat trenutno sprovodi u 36 opštinau regionu.

Konferencija je otvorena nastupomučesnika iz osam zemalja regiona i pred-stavlja završnu aktivnost projekta"Inkluzija manjina ne treba biti iluzija",tokom kojeg su učesnici koristili po-zorišnu metodologiju da ukažu na prob-leme diskriminacije, netolerancije iisključivanja manjina iz različitih druš-tava.

8 Minority News

“Iako postoje mehanizmi za zaštitu manjinskih prava, onisu nevidljivi, kaznena politika

je blaga, a institucije nisu dovoljno osetljive na ta

pitanja”

Jovana vuković

“Za poboljšanje položaja pripadnika nacionalnih

manjina neophodno je poći odopštinskog nivoa. Na taj način

možemo ispitati njihove probleme i onda ih podeliti sa

državnim organima”

Emir adžović

Projekat "Promocija ljudskih prava i zaštita manjina u jugoistočnoj Evropi" trenutno se sprovodi u 36 opština

Detalj sa performansa “Inkluzija manjina ne treba biti iluzija” koji se održao neposredno pre konferencije

Seminar

Teme kojima se seminar bavio su: man-dat i nadležnosti nacionalnih saveta na-cionalnih manjina, uloga nacionalnihsaveta naspram nadležnosti jedinicalokalne samuprave, kako mediji mogu daobezbede sveobuhvatan i tačan prikazrada nacionalnih saveta nacionalnihmanjina, kako nevladine organizacije(NVO) mogu aktivnije da se uključe ukreiranje politike vezano za integracijunacionalnih manjina u javni život, itd.

Uvodnu reč u okviru skupa dali su:Nenad Čelarević – Savetnik za pitanja na-cionalnih manjina u okviru Odeljenja zademokratizaciju Misije OEBS u Srbiji i IvaPetrović –Koordinatorka projekta Minor-ity News. Skupu su prisustvovali pred-stavnici novoformiranih nacionalnih

saveta nacionalnih manjina.

Nenad Čelarević je pozdravio sveprisutne i ukazao na aktivnosti na koje jeMisija OEBS bila usmerena tokom 2014.godine, kao i na planove za 2015. go-dinu. Takođe, predstavljen je programseminara i objašnjen način kako je plani-ran rad tokom skupa.

Iva Petrović je upoznala učesnike saradom i ciljevima organizacije Centar zaistraživanja migracija i objasnila kako jezamišljen čitav koncept funkcionisanjaseminara.

Nakon uvodnih reči, počelo je prvo pre-davanje na temu „Izbori za nacionalnesavete nacionalnih manjina 2014 -

Pouke“. Predavač je bio Goran Bašić,Savetnik za razvoj programa Centra za is-traživanje etniciteta. On je istakao, daiako danas postoje različita mišljenjavezano za dalju strategiju u okviru oblastimanjinskih prava, neophodno je presvega usmeriti pažnju na dalje izmeneZakona o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina. Po njemu, problem jenapravljen još 2003. godine, kada jedonet Pravilnik vezano za Izbore za na-

9 Minority News

aranđelovcu je od 10. do 14. decembra održan seminar „Jačanje ka-paciteta novoizabranih članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina”. ovaj skup je organizovan zajednički od strane misije oEBs u

srbiji, Fondacije Friedrich Ebert u Beogradu i Centra za istraživanja migracija (Projekat minority News), u svrhu podizanja informisanosti novoizabranihčlanova nacionalnh saveta, kako bi uspešno realizovali mandate nacionalnihsaveta nacionalnih manjina.

U

Teme kojima se seminar bavio su: mandat i nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, uloga nacionalnihsaveta naspram nadležnosti jedinica lokalne samuprave, kako mediji mogu da obezbede sveobuhvatan i tačanprikaz rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kako nevladine organizacije (NVO) mogu aktivnije da se

uključe u kreiranje politike vezano za integraciju nacionalnih manjina u javni život, itd.

Jačanje kapaciteta novoizabranihčlanova nacionalnih saveta

nacionalnih manjina

“Iako danas postoje različitamišljenja vezano za daljustrategiju u okviru oblasti

manjinskih prava, neophodnoje pre svega usmeriti pažnju na

dalje izmene Zakona o nacionalnim savetima

nacionalnih manjina”

goran Bašić

cionalne savete nacionalnih manjina, ane Zakon koji je regulisao ovu oblast. Jošod tog perioda je prisutna politizacija(partizacija) koja danas predstavlja velikiproblem.

U okviru iste teme, sledeće predavanjeje imala Snežana Ilić, Direktorka Centraza razvoj civilnog društva. Ona je pred-stavila evidenciju dobijenu prekoučesničkog posmatranja za vreme izboraza nacionalne savete 2014, čije su rezul-tate prikupili učesnici seminara održanihu Nišu početkom oktobra 2014. godine.Istraživanje se bavilo oblastima regu-larnosti glasanja, medijske pokrivenostii razlike između nacionalnih manjina upogledu učešća birača. Po njoj, ovakvavrsta podataka obezbeđuje dublji uvid uinsajdersko iskustvo glasača – pripadnikanacionalnih manjina.

Ona je najavila da se uskoro očekuje ob-javljivanje publikacije „Behind the Mir-ror“ („Iza ogledala“). Takođe, naglasila jeneophodnost departizacije.

Drugi dan seminara je započeo satemom „Političko i institucionalnouređenje Srbije“, koju je predstavioBojan Đurić, Doktorand Pravnog fakul-teta Univerziteta u Beogradu. On je is-takao da je pojam “nacionalni savetinacionalnih manjina” uveden još2008/2009. godine a da su nacionalnisaveti konstituisani 2010. godine. Ponjemu, Zakon o nacionalnim savetimanacionalnih manjina koji je donet 2005.godine doživeo je određene izmene idopune, ali danas postoji nekompletanpravni okvir. Naznačio je da je današnjisistem nestabilan i da praktično na-cionalni saveti nacionalnih manjinafunkcionišu po principu političkih koali-cija.

Sledeće predavanje je držao NenadĐurđević, Direktor Foruma za etničke

odnose, na temu „Izazovi integracije pri-padnika nacionalnih manjina u Srbiji“.Đurđević je ukazao je da Srbija ne pose-duje zakonodavnik okvir za manjinskaprava koji je usklađen sa ostalim zako-nima i da je neophodna proaktivna poli-tika koja bi omogućila adekvatan pravniokvir. Istakao je da je često prisutno dadobro organizovane liste imaju većinu, ada sposobni pojedinci ne uspevaju daaktivno doprinesu realizaciji zajedničkihciljeva. Naglasio je da je za integracijuvažna: nediskriminacija, čuvanje poseb-nosti svake manjinske zajednice, kao ikomuniciranje tih posebnosti sa ostalimmanjinskim zajednicama i većinskom za-jednicom.

Nakon predavanja usledio je trening izoblasti javnog nastupa, koji su vodili IvanApostolović, trener Centra za studije so-cijalne demokratije i Dušan Milenković,trener Centra za društveni dijalog i re-gionalne inicijative. Istaknuto je da je zadobar javni nastup neophodno izrećiporuku javnosti sa samopouzdanjem. Zajavni nastup su važni: ritam, intonacija,pauza i energija. Apostolović je objasnioda prilikom javnog nastupa posmatračirazličito gledaju govornika: 7% ljudi slušasamu poruku govornika, 38% ljudi pos-matra izgled i gestikulaciju govornika, a55% ljudi je usmereno na neverbalnu ko-munikaciju (izraz lica, kontakt očima, itd).Milenković je naglasio da postoje različitialati u komunikaciji nacionalnih saveta

sa predstavnicima manjinskih zajednica:tradicionalni alati (TV, radio, štampanimediji, konferencija za štampu) – gdeporuka dolazi do najviše građana ali je takomunikacija jednosmerna, i društvenimediji (Facebook i Twitter) – kojiomogućavaju da nacionalni saveti dobijupovratnu informaciju od predstavnikamanjinskih zajednica, koja je neophodnaza uspešan rad saveta. Po njemu, veomaje važno da se vodi računa o tome kakvuinformaciju želimo da šaljemograđanima.

Po završetku predavanja svi učesniciseminara su uradili simulaciju TV nas-tupa tj. objavljivanje saopštenja zamedije pred kamerom.

Prva tema trećeg dana seminara je bila„Međunarodni standardi u oblasti za-štite prava pripadnika nacionalnih ma-njina“, koju je predstavio Balasz Vizi,ispred NUPS Instituta za međunarodnestudije. Vizi je istakao značajmeđunarodnih standarda vezano zamanjinska prava, koji su garantovanimeđunarodnim instrumentima (uokviru sistema UN, OEBS-a, i SavetaEvrope), a posebno je naglasio važnoststandarda Evropske unije. On jenapomenuo da je sve zasnovano naprincipu zaštite ljudskih prava. Objasnioje da na međunarodnom nivou postojiširok spektar prava koja se odnose namanjine: zaštita od diskriminacije, prava

10 Minority News

Na međunarodnom nivou postoji širok spektar prava koja se odnose na manjine: zaštita od diskriminacije, prava iz oblasti kulture i prava koja se tiču jezika manjine (uključujući obrazovanje), kao i politička prava

Za integraciju važna: nediskriminacija, čuvanje posebnosti svake manjinske zajednice, kao i komuniciranje tihposebnosti sa ostalim manjinskim zajednicama i većinskom zajednicom

“Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

koji je donet 2005. godinedoživeo je određene izmene i dopune, ali danas postojinekompletan pravni okvir.”

Bojan Đurić

iz oblasti kulture i prava koja se tičujezika manjine (uključujući obrazovanje),kao i politička prava. Vizi je istakao da jeod posebnog značaja politička partici-pacija manjina i da su s tim u veziznačajne Preporuke Komesara OEBS-aza pitanja nacionalnih manjina iz Lunda.

Po njemu, država ne treba da se meša upravo pojedinca da se izjasni kao pred-stavnik manjinske zajednice. Takođe, na-glasio je da u okviru procesa izveštavanjadržave prema Savetu Evrope, vezano zamonitoring poštovanja prava, postojedve opcije. Prva opcija podrazumeva dadržava uključi nacionalne manjine upisanje Izveštaja, a druga, da same na-cionalne manjine napišu poseban tzv.Shadow Report koji direktno predajuSavetu Evrope.

Eva Vukašinović, Zamenica za zaštituprava nacionalnih manjina i Pokrajinskizaštitnik građana Autonomne PokrajineVojvodine, je prenela svoja iskustvaPokrajinskog ombudsmana u oblasti za-štite prava nacionalnih manjina. Ona jenaznačila da se najčešće postavlja pi-tanje kako pripadnici nacionalnih ma-njina da ostvare svoja prava. Po njoj,ovde je veoma važno da se vidi šta sedešava na lokalu, pošto upravo na lokalunema dovoljno obrazovanih pripadnikanacionalnih manjina, koji bi značajnomogli da doprinesu svojoj zajednici.Posebno je naglasila da manji nacionalni

saveti ne koriste u punom smislu svojaovlašćenja, a da se najviše koristeovlašćenja u kulturi, a nakon toga uobrazovanju i službenoj upotrebi jezika ipisma. Istakla je i da Savet zameđunacionalne odnose ništa ne radi,ali je ideja o postojanju takvog savetadobra.

Temu o obrazovanju nacionalnih ma-njina je predstavila Jasminka PeruničićAlen, Šefica grupe za međunarodnuprosvetu i naučnu saradnju i obrazo-vanje na jezicima nacionalnih manjina uokviru Ministarstva prosvete, nauke itehnološkog razvoja. Istakla je da jetežnja nadležnog Ministarstva da sesprovede dvojezično školovanje. Ona jerekla da više neće postojati kao ranijebesplatni udžbenici za đake od prvog dočetvrtog razreda osnovne škole. Na-glasila je da je u planu da se uradi soci-jalna karta svih građana i onda će se poosnovu ove karte omogućiti da određeniđaci osnovnih i srednjih škola dobiju be-splatne udžbenike.

Iva Petrović se obratila prisutnima u imeCentra za istraživanja migracija i pred-stavila projekat Minority News, koji jepočeo sa realizacijom aprila 2013. go-dine, zahvaljujući podršci donatora. Onaje istakla da je cilj projekta povećanjeefikasnosti rada nacionalnih saveta na-cionalnih manjina u izvršavanju svojihprava i nadležnosti kao što je propisano

Zakonom o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina, tako što ce se do-prineti većem nivou informisanosti omanjinskim pitanjima sa jedne strane,kao i jačanju kapaciteta i razmeni praksii znanja između različitih nacionalnihsaveta nacionalnih manjina, kao i pred-stavnika svih manjinskih zajednica. Pred-stavila je glavne aktivnosti projekta,počev od pripremnih sastanaka, internetportala www.minoritynews.rs, izdavanjamesečnog elektronskog biltena MinorityNews i organizacije okruglih stolova kojisu se bavili manjinskim pravima.Posebno je istakla značaj pokretanjakampanje „Izađi i glasaj“, koja je bila us-merena ka podizanju informisanosti pri-padnika manjinskih zajednica ozakazanim izborima za nacionalnesavete nacionalnih manjina i motivacijida glasaju.

11 Minority News

Cilj projekta Minority NEWS je povećanje efikasnosti rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina u izvršavanjusvojih prava i nadležnosti

Država ne treba da se meša u pravo pojedinca da se izjasni kao predstavnik manjinske zajednice

“Veoma je važno da se vidi štase dešava na lokalu, pošto

upravo na lokalu nema dovoljno obrazovanih

pripadnika nacionalnih manjina, koji bi značajno moglida doprinesu svojoj zajednici”

Eva vukašinović

Po njoj, neophodno je da se zajedničkimradom nacionalnih saveta, državnih in-stitucija, nevladinih organizacija i medija,doprinese podizanju svesti pripadnikamanjinskih zajednica o ulozi i značaju na-cionalnih saveta nacionalnih manjina.

Četvrti dan seminara je počeo temom„Politička participacija pripadnika na-cionalnih manjina“, koju je predstavilaBojana Begović, Doktorantkinja Fakul-teta političkih nauka Univerziteta uBeogradu. Ona je istakla veliku važnostpolitičke participacije nacionalnih manjina. Ukazala je da postoje različiti vi-dovi političke participacije, kao što su:parlamentarni život (Skupština), izvršnavlast (Ministarstva, Radna tela), učešćekroz manjinske stranke, učešće krozmanjinske samouprave i učešće krozizborni sistem. Begović je objasnila da sustranke koje predstavljaju nacionalnemanjine oslobođene obeveze prelaskaizbornog praga i da one treba da pređuprirodni prag. Takođe, rekla je da su po-voljniji uslovi za registraciju i prijavljivanjemanjinskih stranaka, pošto je za listuneophodno prikupiti 1000 potpisa. Ponjoj, najbolji model je da u Parlamentupostoje rezervisana mesta za pred-stavnike manjinskih zajednica, što jepogotovo dobro za manje zajednice.

Gordana Govedarica i Vlado Radulović,Savetnici ispred Kancelarije za ljudska imanjinska prava Vlade Republike Srbije,su predstavili nadležnosti Kancelarije,koja je osnovana u avgustu 2012. go-dine. Oni su ukazali da Kancelarijasprovodi više različitih projekata, koji seodnose na zaštitu i unapređenje ljudskihi manjinskih prava. Govedarica je istaklada je Srbija potpisala dva ugovora po os-novu kojih Kancelarija priprema državneizveštaje o implementaciji Evropskepovelje o regionalnim ili manjinskimjezicima i Okvirne konvencije za zaštitunacionalnih manjina Saveta Evrope.Radulović je podsetio prisutne da je fi-nansiranje nacionalnih saveta regulisanoZakonom o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina i da je Kancelarijapočela da sprovodi po peti put „Programstažiranja za mlade pripadnike nacional-nih manjina u državnim institucijama uRepublici Srbiji“.

Nakon predstavljanja Kancelarijeusledilo je pojedinačno predstavljanjesvih prisutnih članova nacionalnih saveta

o radu i planiranim aktivnostima nji-hovog saveta u narednoj godini.

Aleksandar Janković, trener za društveneveštine, je održao trening iz oblasti tim-skog rada. On je ukazao da postojipovezanost između stereotipa i predra-suda i da je za dobar timski radneophodno da postoje kvalitetnimeđuljudski odnosi i zdrava i podstičućaradna atmosfera. Istakao je da ako nematimskog rada dolazi do gubitka moti-vacije, dupliranja poslova, učestale po-jave konflikata, a samim tim se dovode iu pitanje rezultati rada.

Trening iz oblasti upravljanja i rešavanjadruštvenih konflikata je predstavio Alek-sandar Weisner, Doktorand ispredEvropskog centra za mir i razvoj (ECPD).

Weisner je detaljno objasnio razne vrstedruštvenih konflikata, počev od intra-personalnih, interpersonalnih, grupnih imeđunarodnih. Ukazao je da je neopho-dan strateški pristup društvenim konflik-tima u lokalnoj zajednici i mapiranjepravca za razvoj strukture socijalnemedijacije.

Poslednji dan seminara je počeoprezentacijom primera dobre prakse naprojektu Unapređenja srpskog jezika kaonematernjeg, koji je predstavila JovanaTintor, profesorka jezika na projektu Sti-canja znanja službenog jezika zaopštinske službenike od strane ECMIKosovo. Ona je istakla da je projekatsproveden u periodu od početka marta2013. godine do kraja juna 2014. godineu Bujanovcu, sa ciljem da se unaprediproces nastave srpskog jezika kao ne-maternjeg kod učenika albanske na-cionalnosti treće godine srednje škole.Po njoj, projekat je ostvario vidljive rezul-tate, kako što se tiče veće motivisanostiučenika da uče srpski jezik, tako i većegshvatanja važnosti aktivnijeg korišćenjasrpskog jezika i studiranja u Republici Sr-biji.

Seminar je zatvorio Nenad Čelarević, is-pred Misije OEBS u Srbiji, zahvaljujući sesvim prisutnim učesnicima ipredavačima na konstruktivnom radu.

12 Minority News

Fiinansiranje nacionalnih saveta regulisano Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

Kancelarija sprovodi više različitih projekata, koji se odnose na zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava

“Najbolji model je da u Parlamentu postoje rezervisana mesta za

predstavnike manjinskih zajednica, što je pogotovodobro za manje zajednice.”

Bojana Begović

mN: kako ocenjujete sistem nacio-nalnih saveta nacionalnih manjina?

Nacionalni saveti nacionalnih manjinasu, praktično, jedini mehanizmi za ost-varenje manjinske samouprave u Srbiji ikao takvi, praktično su jedini način da seostvari participacija manjina u društvu.Kada kažem participacija, ovde pre-vashodno mislim na političku partici-paciju, pošto ona nije regulisana navaljan način, pa se Nacionalni saveti,često, više bave političkom, odnosnopartijskom ili partijskim temama, negoonim što, de facto, jesu njihove ingeren-cije - obrazovanje i informisanje namaternjem jeziku, kultura i zvaničnaupotreba jezika.

mN: Da li je sistem nacionalnih savetanacionalnih manjina dobar i da li postoji prostor da se popravi?

Sistem Nacionalnih saveta nacionalnihmanjina ostavlja utisak nedovršenosti inesinhronizovanosti sa nekim značajnimzakonima i često se dešava da, praktično,

jedni druge derogiraju ili su u konfliktu.To znači da država nije vodila računa udovoljnoj meri kada se radilo o manjin-skim pravima i to je jasan pokazatelj koliko su političke elite u Srbiji zain-teresovane za rešavanje manjinskih pi-tanja. Na žalost, primarni utisak koji je dosada stvoren jeste da su država, odnosnooni koji predstavljaju čelnike Srbije, bilijedino zainteresovani kako da manjine(zlo)-upotrebe u političke svrhe i kako daih pretvore u poslušno izborno telo.

Trebalo bi imati u vidu to da je srbijanskodruštvo „partokratsko“ i da su političkestranke zauzele mnoge društvene i javnesfere u kojima im, po prirodi stvari, nijemesto. Po tome nacionalni saveti nisuizuzetak, uticaj političkih stranaka na nji-hov rad ne samo što je prekomeran, većje i neprimeren, ali nepravedno je da sena primeru nacionalnih manjina,odnosno njihovih samouprava, počne sasuštinskim osvajanjem demokratije u Sr-biji. U redu za „departizaciju“ pre njihčekaju: javna administracija, javnapreduzeća, javni fondovi, spisak je

dugačak. Čak ukoliko se država upusti uto da izmenama Zakona o nacionalnimsavetima onemogući političkim stranka-ma da ističu liste kandidata prilikom izbora za nacionalne savete, to još uvek

13 Minority News

Aida Ćorović poznavalac je prilika kada je u pitanju politika prema pripadnicima nacionalnih manjina i aktivni jezagovornik delotvornog učešća nacionalnih manjina u političkom životu Srbije i zapošljavanja pripadnika

nacionalnih manjina u javnim službama

Intervju

BiografijaRođena je 1961. godine u NovomPazaru. U periodu od 1986 do 1992.godine je učestvovala u arheološkimi arhitektonskim istraživanjima uNovom Pazaru i okolini. Osamde-setih godina je objavljivala likovnukritiku u listu „Likovni život“, a zatimradila na RTV „Politika“, NTV „StudioB“ i Trećem kanalu. Godine 1997. je u Novom Pazaru os-novala nevladinu organizaciju„URBAN-IN“ čija je, do nedavno,bila direktorka. Učestvovala je uradu na velikom broju značajnih pro-grama i projekata.

aida Ćorović: Nedostaje jasan

koncept manjinske

politike

ne znači da je „departizacija“ instituta manjinske samouprave moguća. Štaviše,jasno je da je nije moguće postići samona osnovu formalnih izmena Zakona, jeru većinu nacionalnih saveta, čiji mandatje počeo prošlog meseca, izabrani suljudi koji imaju snažan, upečatljiv iden-titet u političkom životu Srbije. Prirodnoje da će oni svoju pregovaračku pozicijuu političkom životu jačati i preko na-cionalnih saveta u koje su izabranivoljom sunarodnika.

Željenu „departizaciju“ moguće je ost-variti samo ukoliko se prethodno reše jošdve „crne rupe“ srbijanske nemušte poli-tike multikulturalnosti. Prvo je de-lotvorno učešće nacionalnih manjina upolitičkom životu Srbije, a drugo zapoš-ljavanje pripadnika nacionalnih manjinau javnim službama. Dogovor koji odgo-vara s jedne strane „većinskim“ parla-mentarnim političkim strankama, a sdruge strane dobro organizovanimpolitičkim strankama brojnih i teritori-jalno homogeno nastanjenih nacional-nih manjina je postignut između tihpolitičkih stranaka. Izostala je stručnajavna rasprava i pronalaženje najboljeg ipravičnog rešenja za sve. Insistirajući nakvazi-legalizaciji i kvazi-legitimizacijipolitičkog učešća nacionalnih manjinadržava je zanemarila činjenicu, da uko-liko postoji pravo na ekskluzivnupolitičku participaciju, onda ono morada bude najdostupnije onima koji su naj-slabiji u društvenoj hijerarhiji. To je pi-tanje društvene etike. Tek otvaranjemtog kanala, odnosno omogućavanjemdelotvornog političkog učešća nacional-nih manjina u političkom životu,smanjiće se njihov interes za političkimdelovanjem kroz nacionalne savete.

Druga poluga „departizacije“ nacional-

nih saveta je donošenje jasnih propisana osnovu kojih se pripadnici nacional-nih manjina mogu zaposliti u javnimslužbama, odnosno vođenje računa oustavnoj i zakonskoj obavezi da seobezbedi ravnomerno učešće pripad-nika nacionalnih manjina u radu javnihorgana. Jasna pravila igre koja uređujunačin na koji pripadnici nacionalnihmanjina imaju prednost prilikom zapoš-ljavanja na određenom broju radnihmesta u javnim službama smanjiće„ličnu interesnu“ vezanost građana zapolitičke stranke.

Drugi strateški princip koji zamagljujeproblem jeste pitanje integracije manjina koju punim plućama zagovaradržava uz pomoć različitih glasnogovor-nika. Integracija da,ali u šta? Kakvo je todruštvo u koje manji-ne treba integrisati –etnička distanca jejednako izražena ili jetek neki promil nižanego tokom „etno-centričnih devede-setih“; u uslovimainkluzije u obrazo-vanju postigli smosuprotno – etničkiekskluzivne škole ipodvajanje mladih,razvijen je i legalizovan model segrega-tivne multikulturalnosti. Dakle, ako senastave ovakvi trendovi, politika inte-gracije manjina će se odvijati u uslovimanjihove društvene segregacije.

Na kraju, činjenica je i da Republika Sr-bija nikada nije jasno definisala i osmis-lila politiku multikulturalnosti, jer da juje osmislila, Narodna skupština bi,nužno, morala da se izjasni o strategiji

multikulturalnosti u Srbiji, Vlada bidonela strategiju razvoja kulture, javnauprava bi znala kako da upravljamultietničnošću... Najzad, ne zaborav-imo, Srbija nikada nije donela Zakon onacionalnim manjinama. Zakon preuzetiz pravnog sistema SR Jugoslavije jedavno trebalo zameniti propisomusklađenim sa prirodom multietničnostiSrbije. Umesto takvog Zakona donet jeniz drugih međusobno neusklađenihpropisa kojima je trebalo urediti različitapitanja multietničnosti. Problem sanjima je što oni ne predstavljaju celinu,što nisu smešteni u paradigmu iz kojecrpe jedinstvenu vrednosnu orijentaciju.Dok se to ne postigne, priča o integracijije još jedno „potemkinovo selo“ ne-mušte politike multikulturalnosti.

mN: kako ocenjujete nedavnookončane izbore za nacionalne savetenacionalnih manjina?

Izbori na kojima su pripadnici nacional-nih manjina birali nacionalne savete kojiće naredne četiri godine zastupati nji-hove interese u vezi sa zaštitometničkog, jezičkog i kulturnog identitetatrebalo bi, pored ostalog, da pokažu i toda li je država sposobna i spremna daupravlja multikulturalnim promenama.Poveravajući sprovođenje izboraRepubličkoj izbornoj komisiji, Ministar-stvu državne uprave i lokalne samoup-rave i jedinicama lokalne samoupravedržava jeste učinila napredak u odnosuna konfuziju koju je pre četiri godine na

prvim „demokrat-skim“ izborima začlanove nacionalnihsaveta, uz svesrdnupomoć „manjinskihlidera“, stvorilo tadaš-nje Ministarstvo zaljudska i manjinskaprava.

Međutim, suštinskognapretka nema zbogtoga što nadležni or-gani nisu predvidelisredstva potrebna za

osnovnu kampanju lista kandidata i štonisu propisali učešće njihovih pred-stavnika u radu biračkih odbora. Nijeobezbeđen jednak položaj svih lista uizbornom procesu. Zbog ovih propustaostaće upamćeno to da su liste kandi-data na Izborima 2014. godine bileravnopravne jer nisu finansirane iz javnihizvora, ali i to da nisu imale jednakeuslove jer su preimućstvo imali kandidatisa lista koje su otvoreno ili iz senke po-

14 Minority News

Republika Srbija nikada nije jasno definisala i osmislila politiku multikulturalnosti, jer da ju je osmislila, Narodna skupština bi, nužno, morala da se izjasni o strategiji multikulturalnosti u Srbiji

Suština zaštite etničkih i kulturnihidentiteta manjina je u tome daim država različitim meramaobezbedi uslove za takvu zaštitu iomogući društvenu integraciju

kakvo je to društvo u koje manjine treba integrisati –etnička distanca je jednako

izražena ili je tek neki promilniža nego tokom

„etnocentričnih devedesetih“;u uslovima inkluzije u obrazo-vanju postigli smo suprotno –

etnički ekskluzivne škole i pod-vajanje mladih, razvijen je i le-galizovan model segregativne

multikulturalnosti

državale političke stranke.

Suština zaštite etničkih i kulturnih iden-titeta manjina je u tome da im državarazličitim merama obezbedi uslove zatakvu zaštitu i omogući društvenu inte-graciju. Ostvarivanje tih ciljeva, pored os-talog, zavisi i od toga ko se u nacionalnimsavetima stara o kulturnoj autonomijimanjina. Ukoliko se na izborimaobezbede jednake šanse svim kandida-tima, može se računati na to da će pri-padnici nacionalnih manjina unacionalne savete birati sunarodnike kojiće njihove interese u vezi sa zaštitomkulturnih prava zastupati na najboljimogući način. Ako takvi uslovi izostanu,već se izbor sužava na kandidate koje po-država neki spoljni autoritet, manje sušanse za izbor nacionalnih saveta koji ćeimati kapacitete za puno ostvarivanjepriznatih prava.

Ono što predstavlja ključnu impresiju saposlednjih izbora za Nacionalne savetenacionalnih manjina, po mom mišljenju,jeste da država nema jasnu strategiju naosnovu koje sprovodi politiku multikul-turalnosti, da u rešavanju pitanja koja suod interesa za stabilnost međuetničkihodnosa ključnu ulogu imaju političkestranke, da mere koje su preduzete pro-teklih godina ne odgovaraju prirodimultietničnosti u zemlji, te da su posle-dica takvog stanja visoka etnička dis-tanca, jačanje etno-kulturne segregacije,nepravičan model političkog predstav-ljanja manjina i neravnopravan položajpripadnika nacionalnih manjina urazličitim delovima zemlje.

mN: mnogo se priča u poslednje vremeo ulozi turske naBalkanu, da li mimožete reći kakovidite diplomatskeaktivnosti turske unašoj zemlji?

Smatram da se pred-imenzioniše uticajTurske na zemljeBalkana i da se čestou javnom vokabularu mogu čuti tezekoje se graniče sa teorijama zavere. Ko-liko god Turska unutar svoje teritorijedoživljava trenutnu ekspanziju iekonomski razvoj, političke elite doživl-javaju ozbiljne kritike od velikog brojapolitičkih oponenata zbog priličnorigidnog I proislamističkog pristupa.Zbog “tvrdih” stavova Turska je posled-njih godina izložena brojnim kritikamameđunarodne zajednice, posebno u

domenu ostvarivanja ljudskih prava, pa,je, otuda, i spoljna politika Turskenekonzistentna i prilagođava se drugimmeđunarodnim “igračima”. Sve ovonapominjem jer smatram da mi nismojedini prostor za koje su turske političkeelite zainteresovane i da im mi nismo ine možemo biti predmet novog osva-janja, neokolonizacije ili kakvih drugih,teritorijalnih ili sličnih pretenzija. S drugestrane, Turskoj odgovara stvaranje nekevrste podunije ili saveza balkanskih ze-malja, koje mogu da budu značajnotržište, ali i neka vrsta konekcije sa Evrop-skom unijom.

Ako je Vaše pitanje imalo u vidu nekeposebne relacije koje se tiču odnosaTurske i Bošnjaka koji žive u Srbiji i re-gionu, mislim da je ta veza veoma labavai da se jedino koristi u političke svrhe i dase ogleda isključivo u verbalnom smislu.Turska gotovo da nije imala nikakve in-vesticije u regionu Sandžaka, nema ula-ganja u privredni razvoj, osim onih kojerealizuju pripadnici bošnjačke dijaspore,bilo je obećanja vezanih za infrastruk-turu, ali su se ona, izgleda, svela samo naobećanja. Po mom mišljenju, veze saTurskom bi morale da budu snažnije iovde, pre svega, mislim na dijasporu, alii kulturnu saradnju sa Turcima, s obziromna istoriske i kulturne veze koje svi de-limo na ovim prostorima.

mN: Šta po vama treba da bude prvi za-datak novoizabranih nacionalnih savetanacionalnih manjina?

Pred nove nacionalne savete postavićese rešavanje složenih problema: izmenezakona kojima bi, nakon dvanaest godina

lutanja, trebalo rešitipitanja koja ometajupuno ostvarivanjekulturne autonomije– centralizovano us-trojstvo nacionalnihsaveta i prekomeranuticaj političkihstranaka na njihovrad.

Nažalost, imajući u vidu da je većina na-cionalnih saveta i nakon 26. oktobra birala „političke“, a ne „kulturne“ kandi-date, suštinske promene će biti znatnoteže ostvariti. Pored toga, treba naglasitito da pomenute probleme nije mogućerešiti jer nisu otklonjene posledice kojesu nastale neodgovornim donošenjemodluka nakon usvajanja Zakona o zaštitiprava i sloboda nacionalnih manjina u SRJugoslaviji 2002. godine. Tada su na os-

novu Pravilnika, koji je doneo nadležniministar, izabrani nacionalni saveti naelektorskim skupštinama koje su činilipripadnici nacionalnih manjina izabraniu tadašnje predstavničke organe vlasti.Od tada pomešane političke funkcije ikulturna autonomija uslovljavaju prob-leme koji se izborima ne mogu rešiti.Dekonstrukcija tada uspostavljenepogubne politike multikulturalnosti jepreduslov usvajanja politike primereneprirodi multietničnosti u Srbiji.

mN: ako gledamo jedan duži period urazvoju manjinskih prava u srbiji, da limožemo reći da je postignut određeninapredak? mislim pre svega na posled-njih 20 godina.

Bojim se da suštinskog napretka nema,iako smo dobili Nacionalne savete na-cionalnih manjina kao mehanizme zaostvarenje manjinske autonomije i iakoje tema prava manjina postala prisutnau srbijanskoj javnosti. Poredjenje s vre-menom od pre 20 godina nije sasvimadekvatno, jer smo tada, na najstrašnijinačin, kroz krvavi raspad i ratna razaranjaizašli iz zajedničke domovine, imali smo

15 Minority News

Smatram da se predimenzioniše uticaj Turske na zemlje Balkana i da se često u javnom vokabularu mogu čuti tezekoje se graniče sa teorijama zavere

Nažalost, imajući u vidu da jevećina nacionalnih saveta i nakon26. oktobra birala „političke“, ane „kulturne“ kandidate, suštin-ske promene će biti znatno težeostvariti.

Bojim se da suštinskog napretkanema, iako smo dobili

Nacionalne savete nacionalnihmanjina kao mehanizme za

ostvarenje manjinske autonomije i iako je tema prava

manjina postala prisutna u srbijanskoj javnosti

smenu političkog sistema, a još uveknismo završili s tranzicijom koja je vrlokompleksna i teška. Pored toga, desile suse dramatične promene u tretmanuetničkih pitanja, neke od sadašnjih manjinskih zajednica su ranije bili konsti-tutivni narodi, a takve dramatičnepromene ne mogu da prođu bez velikihi često traumatičnih potresa. Ono štojeste suština problema, a što sam većnapominjala, jeste politička ili, tačnije,partijska zloupotreba manjina i potpunoodsustvo želje da se manjine istinskiinkorporiraju u srbijansko društvo.

mN: Da li smatrate da je zakono-davstvo koje reguliše prava pripadnikanacionalnih manjina dobro i gde viditeprostor da se ono unapredi?

Pet godina posle donošenja Zakona onacionalnim savetima nacionalnih manjina može se reći da postoje ne-dostaci koji se tiču samog Zakona. Prven-stveno je reč o njegovoj neusklađenostisa drugim zakonima, zatim nedovoljnojpreciznosti pojedinih zakonskih odreda-ba kao i potpuno izostajanje regulisanjaodređenih pitanja (npr. preciziranje kri-terijuma za proglašavanje ustanova kul-ture za ustanove od posebnog značajaza očuvanje identiteta nacionalne manjine). Istovremeno, evidentno je i danije bilo dovoljno političke volje da seprimeni Zakon, što je najlakše videti nalokalnom nivou, jer je često primena za-kona zavisila od spremnosti političkepartije/partija čiji se predstavnici nalazena čelu opština ili gradova. Odgovornostsnosi i država, odnosno ministarstva učijim je nadležnostima bilo pitanje ma-njinskih prava, koja se uglavnom držalapasivno prema ovim pitanjima.

Deo odgovornosti za ovakvo stanjesnose i sami nacionalni saveti. Pojediniprimeri zloupotrebe zakonskihovlašćenja, nenamensko trošenjebudžetskih sredstava i značajan uticajpolitičkih stranaka na rad nacionalnihsaveta imali su negativan efekat ujavnosti i mogu doprineti stvaranjupolitičke klime kojom bi se onemogućiloostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Može se konstatovati da je arbitrarnostorgana, koji treba da primenjuju zakon,stvorila neujednačenu praksu, što jedovelo do potpune pravne nesigurnostikada je u pitanju ostvarivanje prava izovog zakona.

Početkom 2014. godine, Ustavni sud jeocenjujući ustavnost nekih članova,

stavio van snage pojedine odredbe Za-kona o nacionalnim savetima nacional-nih manjina koje se odnose naovlašćenja nacionalnih saveta.

Narodna skupština usvojila je u majuZakon o izmenama i dopunama Zakonao nacionalnim savetima nacionalnihmanjina, međutim ove izmene odnosilesu se isključivo na odredbe zakona kojeuređuju postupak izbora i način konsti-tuisanja nacionalnih saveta. Svrha ovogZakona je da nacionalnim savetimaomogući mehanizme delovanja koja zacilj imaju ostvarivanje prava nacionalnihmanjina na samoupravu u kulturi, obra-zovanju i obaveštavanju. Izostavljanjemregulisanja pitanja ovlašćenja jasno je,da ni posle izbora za nacionalne savete,koji su održani 26. oktobra 2014. godine,i konstituisanja novih nacionalnih saveta,oni neće biti u mogućnosti da na valjannačin, kao predstavnici nacionalnih ma-njina, rade na ostvarivanju njihovihprava.

Da bi se unapredilo stanje u oblasti za-štite prava nacionalnih manjinaneophodno je da Ministarstvo državneuprave i lokalne samouprave što prepristupi suštinskoj analizi postojećeg Za-kona o nacionalnim savetima i izradinacrta izmena i dopuna zakona koje nebi išle isključivo u pravcu usklađivanja Za-kona sa odlukom Ustavnog suda.

Obzirom da postojeći koncept manjinskepolitike, tačnije izostajanje jasnog kon-cepta, nije doveo do uspostavljanja pot-puno funkcionalnog mehanizma zaostvarivanje prava na samoupravu na-cionalnih manjina, proces izmene za-kona može biti dobra prilika da serazmotri i to da li bi drugačije uređenjenacionalnih saveta više odgovaralo pri-likama koje u Srbiji postoje. Upravo iz tograzloga neophodno je organizovatiširoku javnu raspravu na kojoj ćeučestvovati predstavnici nacionalnihsaveta i organizacija civilnog društva i nakojoj će biti omogućeno kandidovanjerazličitih ideja.

mN: Šta smatrate da bi sami pred-stavnici nacionalnih saveta trebalo daurade da bi pripadnici nacionalnih manjina uživali veća prava u srbiji?

Teško je poverovati da će predstavnicinovouspostavljenih Nacionalnih savetauraditi nešto novo i drugačije u odnosuna ono što je bila dosadašnja praksa, jer,suštinski, nije promenjeno okruženje, nipristup države prema ovom pitanju.

Suštinski problem je da će neke odpolitičkih elita betonirati svoje partijskeuticaje kroz delovanje nacionalnihsaveta, jer, praktično, drugih meha-nizama i nemaju. S druge strane, većinamanjina u Srbiji nema ni ljudskih, nidrugih kapaciteta da, kroz rad nacional-nih saveta i njegovih ingerencija, ostvarisvoja prava, što dodatno odvajagrađane, pripadnike manjinskih zajed-nica od Saveta, koji bi trebalo da budujedna vrsta njihovog servisa i vlasništva.

mN: kako ocenjujete ulogu države u za-štiti prava pripadnika nacionalnih manjina?

Smatram da je ključno da Srbija,konačno, odluči da li će nastaviti sa im-plementacijom segregatnog multikultu-ralizma ili će se okrenuti ka kreiranju isprovođenju strategije interkultu-ralnosti. Prvi put podrazumeva dogovorpolitičkih elita i kao takav jedino njimamože da bude po volji, dok drugi po-drazumeva široku javnu raspravu iuključivanje svih relevantnih činilaca udruštvu.

Činjenica je da je ovaj drugi put, druginačin, zahtevniji, duže traje i komplek-sniji je, ali obezbeđuje osećaj vlasništvasvih pripadnika manjinskih zajednica, ane samo njihovih političkih elita. Takođe,ovaj način doprinosi istinskoj integracijimanjina u srbijansko društvo i kao takav,čini naše zajedničko društvo istinski bo-gatijim i sadržajnijim.

Od odluke kojim putem će Srbija ići,zavisiće svi ostali koraci - donošenjenovog Zakona o Nacionalnim savetimanacionalnih zajednica, ali i usklađivanjedrugih, srodnih i komplementarnih za-kona. Od te odluke, na koncu, zavisi i pri-mena tih zakona, zavisi medijski pristup,izmene obrazovnog sistema i, konačno,promena sistema vrednosti.

16 Minority News

Teško je poverovati da će predstavnici novouspostavljenih Nacionalnih saveta uraditi nešto novo i drugačije uodnosu na ono što je bila dosadašnja praksa, jer, suštinski, nije proemenjeno okruženje, ni pristup države

Deo odgovornosti za ovakvostanje snose i sami nacionalni

saveti. Pojedini primerizloupotrebe zakonskih

ovlašćenja, nenamenskotrošenje budžetskih sredstava i

značajan uticaj političkihstranaka na rad nacionalnih

saveta imali su negativan efekatu javnosti i mogu doprineti

stvaranju političke klime kojombi se onemogućilo ostvarivanje

prava nacionalnih manjina

Zadaci nisu laki - trebalo bi iščitati za-kone i predloge zakona, razumeti šta sedešava u društvenoj okolini i prilagoditinacionalne savete zahtevima ipoželjnim ciljevima u oblastima kulture,informisanja, obrazovanja i službeneupotrebe jezika. Pretpostavljamo da bibilo poželjno, po same pripadnike ma-njina i državu u kojoj žive, da su savetiefikasni i da donose odluke koje rezul-tiraju uspesima.

Teškoću predstavlja to što su nacionalnisaveti heterogena tela, sastavljena odčlanstva koje je stiglo sa mnoštva listakoje su formirale različite grupegrađana, udruženja, manjinske stranke,uz liste udruženja i grupa koje su formi-rane uz pomoć većinskih političkihstranaka. Političke borbe izmeđurazličitih aktera na političkoj sceni Srbije

prenesene su i u nacionalne savete.Stranke se u kampanji i posle izborabore za prevlast u nacionalnim save-tima.

Ma koliko neznatno uticajni, saveti ipakimaju ponešto moći i prostora za delo-vanje: skoro svaka manjina ima u svomdomenu nekoliko štampanih i elektron-skih medija u kojima se oni koji pred-stavljaju većinu u savetu mogu često ibesplatno pojavljivati. Isto tako, osimsimboličke moći, prevlast u savetudonosi mogućnost uticaja na izborkadrova u odborima i ustanovama ko-jima su saveti osnivači. Raspoređivanjefinansijskih sredstava, ma koliko mi-zernih, ipak se računa u delokrugpoželjne vlasti saveta. Uticaj saveta nabiračko telo može prilično pomoćipolitičkim opcijama, pogotovo nalokalnom nivou, gde glasovi manjinamogu pomeriti jezičak na političkoj vagiu poželjnom pravcu. Sve ovo znači da suresursi saveta atraktivni simbolički, fi-

nansijski i politički plen i da se u save-tima vodi borba potpuno nalik na onukoju vidimo u svakodnevnompolitičkom životu.

Skoro po pravilu, političke stranke utičuna kulturne sisteme nacionalnihmanjina, prilagođavajući ih svojimpolitičkim potrebama. To znači da suaktivnosti koje se sprovode u savetimamarketinški konstruisane: potrebno jestvoriti takvu kulturu koja će omogućitida se politička poruka efikasno pošalješto većem broju pripadnika biračkogtela. Za ove potrebe političkim akterimaneke kulturne forme odgovaraju više oddrugih. Na primer: za političara je naj-poželjnije da održi govor prilikom ot-varanja nekog festivala - manjinskimediji će propratiti njegov nastup i iz-jave, više stotina ljudi će direktno čutipolitičku poruku, a udruženje koje je or-ganizator festivala dobiće sredstva zasvoj rad (kasnije, kada počne kampanjaza neke izbore, kulturno-umetničkodruštvo ume sasvim pristojno da uzvrationda kad se ukaže potreba za dis-tribuiranjem letaka i lepljenjem

17 Minority News

DANAS

Koga briga za počasni krugmiroslav kEvEŽDi

acionalni saveti nacionalnih manjina u srbiji, posle izbora održanih 26.oktobra prošle godine, završavaju fazu konstituisanja. to znači dačlanovi 20 saveta izglasavaju statute, biraju predsednike, izvršne od-bore i odbore za kulturu, informisanje, obrazovanje i službenu

upotrebu jezika. uskoro će početi da kreiraju planove za tekuću godinu, a dok jošnisu u punom kapacitetu protekla je javna rasprava o izmenama Zakona o kulturi,Nacrtu Zakona o udžbenicima, približava se rok za privatizaciju medija u državnomvlasništvu. Poneki članovi nacionalnih saveta odlaze na seminare u organizacijirazličitih nevladinih organizacija i slušaju izlaganja koja bi trebalo da im pomognuda se nose sa zadacima koji se nalaze pred njima.

N

Ma koliko neznatno uticajni, saveti ipak imaju ponešto moći i prostora za delovanje

Teškoću predstavlja to što sunacionalni saveti heterogenatela, sastavljena od članstvakoje je stiglo sa mnoštva lista

koje su formirale različitegrupe građana, udruženja,manjinske stranke, uz listeudruženja i grupa koje su

formirane uz pomoćvećinskih političkih stranaka.

Političke borbe izmeđurazličitih aktera na političkojsceni Srbije prenesene su i u

nacionalne savete.

Raspoređivanje finansijskihsredstava, ma koliko mizernih,

ipak se računa u delokrugpoželjne vlasti saveta. Uticajsaveta na biračko telo možeprilično pomoći političkim

opcijama, pogotovo nalokalnom nivou gde glasovi

manjina mogu pomeritijezičak na političkoj vagi upoželjnom pravcu. Sve ovoznači da su resursi saveta

atraktivni simbolički,finansijski i politički plen i da

se u savetima vodi borbapotpuno nalik na onu kojuvidimo u svakodnevnom

političkom životu.

Političarima u savetima nijemnogo stalo do njihovih

kulturnih izraza, a verovatnonajgore prolaze pisci - njihovadela sporo stižu do publike, a

i kada stignu - u njima sepolitičar obično ne pojavionako kako bi on to voleo.

Zato se političarima usavetima ne isplati ulaganje u

književnost

plakata). Bilo bi politički idealno kad biu tom sistemu svi bili srećni. Međutim,kod manjina postoje i umetnici i kul-turnjaci koji se bave manje popularnimkulturnim formama - slikari, književnici,fotografi, dizajneri, da spomenemosamo neke od njih. Političarima u save-tima nije mnogo stalo do njihovih kul-turnih izraza, a verovatno najgoreprolaze pisci - njihova dela sporo stižudo publike, a i kada stignu - u njima sepolitičar obično ne pojavi onako kako bion to voleo. Zato se političarima u save-tima ne isplati ulaganje u književnost.Prevlast političkih stranaka u savetimastvara tendenciju prema populističkimkulturnim politikama.

U nameri da postignu kratkoročnepolitičke uspehe, političari u nacional-

nim savetima ne libe se da u izbornesvrhe iskoriste i medijske i kulturne us-tanove kojima su saveti osnivači. Uticajna kadrovsku politiku ogleda se upostavljanju direktora i urednika kojibespogovorno slušaju političku većinuu savetu i ostavljaju dovoljno prostoraza izjave i nastupe političara (naravno,uz potiskivanje opozicionih glasova). Fi-nansijski planovi kulturnih ustanova sepod uticajem partijskih upravnih od-bora i poslušnih direktora lako pri-lagode potrebama manjinskih stranač-kih lidera. Ko ne sluša - naivan je, i samsebi kriv.

Ovakva situacija, neretko prisutna, naduge staze svakako šteti manjinama.Ukoliko se pažljivije sagleda situacijakod nacionalnih manjina, tada se možeuočiti da se broj pripadnika skoro svihmanjina smanjuje, a da je iz popisa upopis sve manje onih koji govore svojmaternji manjinski jezik. Ono što jetakođe uočljivo jeste da se asimila-

cionim uticajima najuspešnije odupiruone nacionalne manjine koje imajuizgrađen institucionalni sistem. Brojgovornika manjinskog jezika najsporijese smanjuje tamo gde postoje pisac,izdavačka kuća, knjiga, nastavni plan,recenzent, časopis, katedra za manjin-ski jezik, profesor, i svi ostali elementijednog dobro razvijenog kulturnog in-stitucionalnog sistema - tamo se jezik iidentitet najteže gube. Međutim - svinabrojani elementi nisu pogodni zadnevnopolitičku stranačku upotrebu.Ambiciozni političar rado bi menjao parprofesora i njihove standarde u obrazo-vanju i nastavne planove za jedandobar festival sa jakim ozvučenjem.

Nesreća nacionalnih manjina jeste utome što Zakon o nacionalnim savetimaide naruku ambicioznim političarima.Izborna pravila su tako nameštena dajaka stranačka podrška listi na izborimaza manjinske savete može u savetuvesti veliki broj pripadnika stranke. Alinekako je pravilo u Srbiji i to da se ljudiod struke i ugleda klone stranaka, pa seposledično u strankama i savetimačešće nađu oni sa manje znanja i in-tegriteta. Daleko od toga da jenemoguće, kako realni primeri pokazu-ju, da u savete nacionalnih manjina uđevećina bez fakulteta ili stručne spremekoja bi odgovarala nadležnostima na-cionalnih saveta. Kad se izborni rezultatisaberu, ustanovi se ponekad i tajparadoks da u savetima nacionalnihmanjina postoji još jedna manjina - sas-tavljena od ljudi kompetentnih za pi-tanja kojima bi saveti trebalo da sebave. Još je gori slučaj kada toj manjinipreostane jedino da bude opozicija.

Izmene Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina obavezala su

savete da neke od svojih organa, kaošto je na primer izvršni odbor, morajuizabrati iz redova članstva. To znači daviše nije moguće pojačati te organeuvrštavanjem stručnjaka van saveta.Koga upisani u posebni birački spisaknacionalne manjine izaberu - taj krojimanjinsku sudbinu, uz pun demokratskikapacitet.

Kuda onda zapravo vode izmene Za-kona o nacionalnim savetima, a zasledeću godinu predviđene su one kojese tiču nadležnosti nacionalnih saveta?Nacionalni saveti nacionalnih manjina,uz dosadašnje izmene, postaju telapogodna za stranačku upotrebu, bezgarancija da će u njima biti kompe-tentni kadrovi, u iskušenju da forsirajupopulističku kulturnu politiku i instru-mentalizuju manjinsku infrastrukturu itako zapravo pomognu asimilacioneprocese koji smanjuju broj govornikamanjinskih jezika. Na duge staze parti-zacija saveta zapravo utiče na gubljenjeidentiteta nacionalnih manjina u Srbiji.Zašto pripadnici manjina biraju takvesavete? Neretko, zato što misle da će ihpolitičari bolje braniti od pisaca. Drčniji,glasniji, brži i bolje stranački po-mognuti, političari izgledaju kao boljikandidati od nepopularnih kulturnjaka.Na duge staze izgleda da to baš i nijetako. Ali koga briga za počasni krug?

18 Minority News

Prevlast političkih stranaka u savetima stvara tendenciju prema populističkim kulturnim politikama

Na duge staze partizacija saveta zapravo utiče na gubljenje identiteta nacionalnih manjina u Srbiji

Finansijski planovi kulturnihustanova se pod uticajem

partijskih upravnih odbora iposlušnih direktora lako

prilagode potrebamamanjinskih stranačkih lidera.Ko ne sluša - naivan je, i sam

sebi kriv

Ukoliko se pažljivije sagledasituacija kod nacionalnih

manjina, tada se može uočitida se broj pripadnika skorosvih manjina smanjuje, a da

je iz popisa u popis sve manjeonih koji govore svoj maternji

manjinski jezik

Nesreća nacionalnih manjinajeste u tome što Zakon o

nacionalnim savetima ide naruku ambicioznim

političarima. Izborna pravilasu tako nameštena da jakastranačka podrška listi na

izborima za manjinske savetemože u savet uvesti veliki brojpripadnika stranke. Ali nekako

je pravilo u Srbiji i to da seljudi od struke i ugleda klonestranaka, pa se posledično ustrankama i savetima češćenađu oni sa manje znanja i

integriteta

večanost su, svojim pri-sustvom, uveličali zamenikgradonačelnika, vladislavŽivanović, član gradskog

veća zadužen za kulturu, Nemanjasarač, predstavnici političkih partija,članovi i simpatizeri udruženja „Fijakerstari“, predstavnici bunjevačkih institu-cija i gosti iz sombora i subotice.

U ime domaćina, prisutnima se najpreobratila Miroslava Drvar, predsednicaGradskog odbora SBB, s rečima do-brodošlice i zahvalnosti svima, aposebno Gradskoj upravi, narazumevanju i omogućavanju dobijanjaprostora za rad mladom udruženju.Potom je reč predala predsednikuSaveza bačkih Bunjevaca, Mirku Bajiću.

- U ovom prostoru ubuduće boraviće iradiće udruženje Bunjevački omladinskicentar „Fijaker stari“, ali istovremeno, uzzahvalnost gradu na ovakvoj moguć-nosti, i Gradski odbor SBB pa su ubudućevrata novog prostora otvorena svima – iu političkoj sferi, a naročito u kulturnoj.

Tom prilikom, Bajić je podsetio da je SBBod nedavno, svega nekoliko meseci,prisutna stranka u Somboru, koja je većpokazala svoje prve rezultate na iz-borima za članove Nacionalnog saveta,

jer je veliki broj glasova ova stranka imalaupravo u Somboru. S ove liste u novomNacionalnom savetu je Somborka,Stanislava Lutkić.

- Naš zadatak, cilj i obaveza je, a ja vamtvrdim, obećavam i govorim, da Savezbačkih Bunjevaca bude ozbiljan političkipartner u gradu Somboru i neko ko ćebiti parlamentarna stranka na prvimsledećim izborima. Prvi put će se do-goditi da jedna stranka bunjevačke na-cionalne manjine učestvuje na izborimasa svojom listom, pod svojim imenom,što građani, a pre svega Bunjevci, za-služuju.

- Kao politička stranka otvoreni smo zasaradnju sa svima i ni sa kim nećemoulaziti u duele. Želimo da učestvujemo upolitičkom životu i radu u Somboru, apogotovo sa onima koji su dobro-namerni u tom pogledu da prihvataju ipriznaju Bunjevce kao autohtonu na-cionalnu manjinu u Srbiji koja je našamatična država.

Ispred udruženja “Fijaker stari“ obratilase predsednica, Branka Antunić, najprezahvaljujući svima što su prisustvomulepšali svečanost, a zatim pozvala svubunjevačku omladinu i simpatizere dadođu i priključe se udruženju i da

zajednički otpočnu i osmisle rad i ak-tivnosti bunjevačke omladine u som-borskoj opštini.

- Bunjevci zauzimaju posebno mesto uistoriji Sombora, a siguran sam i da Som-bor ima posebno mestu u srcu kao i is-toriji svih Bunjevaca, jer je Somborjedna od matica bunjevačke nacionalnezajednice. Nadam se da će otvaranje ovekancelarije i početak političkog idruštvenog rada doprineti daljoj afirma-ciji bunjevačke zajednice u Somboru idaljoj afirmaciji Sombora - istakao je Ne-manja Sarač, član gradskog veća zaduženza kulturu, podsećajući na istorijskučinjenicu da su Bunjevci imali jednu odključnih uloga u tome da Sombor dobijestatus slobodnog, kraljevskog grada.

Novoizabrana članica Bunjevačkog na-cionalnog saveta iz Sombora, StanislavaLutkić, iskazala je svoje veliko zado-voljstvo što će se sve ono o čemu segovorilo tokom izborne kampanje ozadacima i ciljevima SBB u Somboru uovim prostorijama moći i realizovati.

U svojem novom prostoru, domaćiniudruženja „Fijaker stari“ i Saveza bačkihBunjevaca priredili su lep koktel uz os-veženje i nezaobilazne tamburaše - TS„Đuvegije“.

19 Minority News

S

Bunjevačka zajednica

"Fijaker stari" u srcu varoši

u subotu, 06. decembra, u somboru, u prostoru stare gradske kuće, upriličena je svečanost povodom otvaranja prostorijaudruženja građana Bunjevački omladinski centar „Fijaker stari“ i gradskog odbora saveza bačkih Bunjevaca.

XII Božićna izložba u KUD "Bunjevka"

20 Minority News

u okviru projekta „Čuvari tradicije“ kulturno-umetničko društvo „Bunjevka“ je, u petak 12. decembra, u svojim prostorijama, upriličilo otvaranje Xii Božićne izložbe

z božićne i novogodišnje ukrase, adventske vence, te eksponate odslame i druge narodne rukotvorine koje su bile u pratećem deluizložbe, ove godine akcenat je stavljen na Betlehem prirodne veličinei sto sa granom i položajom. ovogodišnju izložbu otvorila je predsed-

nica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, mr suzana kujundžićostojić, koja je priliku iskoristila da svim hrišćanima poželi srećne nastupajućepraznike. u kraćem programu otvaranja izložbe učestvovali su članovi kuD„Bunjevka“, te Emina tikvicki, koja je uz pratnju Nevene Pejčić otpevala parbožićnih pesama.

U

Bunjevačka zajednica

va manifesta-cija je takođep r e d v i đ e n akalendarom

godišnjih manifestacijasaveta. Pokrovitelji ovemanifestacije su mini-starstvo inostranihposlova Češke republike,Nacionalni savet češke na-cionalne manjine irimokatolički župni uredBela Crkva.

Bilo je veliko interesovanjeza ovaj događaj, štopokazuje činjenica da subila popunjena sva mestaza sedenje i stajanje. Horima širok i bogat repertoar,koji, pored čeških pesama ikompozicija, obuhvata imađarske, nemačke,srpske i pesme drugih ze-malja. Pored svog togbogatog i raskošnog reper-toara, hor je izveo premi-jerno tri nove pesme, takoda je prijatno iznenadio sveprisutne i izazvao ovacijepublike.

21 Minority News

O

Božićni koncertu prepunoj crkvi svete ane u Beloj Crkvi, u nedelju 21.12.2014. godine, održan je tradicionlni Božićni koncert u

izvođenju gradskog hora „Bella musica“

Češka zajednica

gradski hor „Bella musica“

Crkva svete ane u Beloj Crkvi

22 Minority News

BNv poziva sve organizacije i institucije da se uključe u njegov rad

Iz bošnjačke zajednice

Predsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća, dr sulejman ugljanin, organizovao je koktel za predstavnikenevladinog sektora, domaćih i medjunarodnih institucija koje imaju svoja predstavništva u sandžaku, kao i

udruženja koje se bave ljudskim i manjinskim pravima, te očuvanjem i promovisanjem bošnjačkog identiteta ikulturnog nasleđa

Želimo da uključimo i ljude iz većinskog naroda i druge zainteresovane da pomognu Bošnjacima

redstavljajući odluku Bošnja-čkog nacionalnog vijeća ododjeljivanju konsultativno-participativnog statusa ovim

organizacijama, predsjednik Ugljanin jepozvao ove organizacije da se u skladusa svojim afinitetima i programimauključe u rad Vijeća.

“Na osnovu ove odluke otvara semogućnost da se sve organizacije, kojese svojim aktivnostima bave projektimaod značaja za Bošnjake, uključe u radVijeća kroz odbore, na kojima će moći dainiciraju neke odluke, da učestvuju u raduna sjednicama odbora, pa čak i buduizvestioci ukoliko se njihova tačka nađena dnevnom redu Vijeća,“ kazao je drUgljanin obrazlažući ovu odluku.

„Sve ovo je novina u radu i ima za cilj daproširimo krug prijatelja i da se što višeljudi aktivno uključi u rješavanje nagomi-lanih problema Bošnjaka u Srbiji. Svimanjima ćemo dodijeliti status konsultantana osnovu kojeg će moći da daju svoj do-prinos u radu Vijeća,” rekao je dr Ugljanin i naglasio da će sve one organi-zacije koje dobiju ovaj status „imatimogućnost da apliciraju za sufinansi-ranje projekata za koje se ustanovi da suod posebnog značaja za Bošnjake u Sr-biji“ i naglasio da „ove organizacije, na-ravno, neće moći da glasaju na organimau kojima budu učestvovali jer pravo glasapripada samo izabranim vijećnicima.”

Nakon koktela u prostorijamaBošnjačkog nacionalnog vijeća održanaje i Press konferencija na kojoj se novi-narima obratio predsjednik BNV-a, drSulejman Ugljanin.

Na početku Press konferencije predsjed-nik Ugljanin je čestitao sve aktuelnepraznike - Katolički božić, Novu godinu iPravoslavni Božić, kao i Bošnjački blag-dan 12. rebi-ul-evel Dan rođenja Božijegposlanika Muhammeda a.s.

On je upoznao okupljene predstavnikemedija o povodu za organizovanje kok-tela i odluci koju je njima tom prilikompredstavio.

“Mi želimo da uključimo u radBošnjačkog nacionalnog vijeća pred-stavnike nevladinih organizacija kako biproširili krug prijateljstva i tako omogućilibolji i efikasniji rad BNV-a kao najvišegpredstavničkog i političkog tijela Boš-

njaka,“ rekao je predsjednik Ugljanin.

„Ovo nije poziv samo za Bošnjake, većželimo da uključimo i ljude iz većinskognaroda i druge zainteresovane da po-mognu Bošnjacima. Bošnjaci rade svešto je u njihovoj moći da pomognu iolakšaju državi i svim građanima da za-jedno riješimo sve probleme u društvu išto prije uspješno završimo proces evrop-skih integracija. Vrijeme je i da nekoBošnjacima bude od pomoći u rješa-vanju njihovih problema,“ istakao jePredsjednik BNV-a.

Na konferenciji je naglašeno da nevla-dine organizacije i ostale konsultantskeorganizacije mogu da koriste prostorijeBNV-a za organizaciju okruglih stolova,tribina, književnih večeri i drugih sličnihmanifestacija koje su od značaja za Bošnjake.

P

“Mi želimo da uključimo u radBošnjačkog nacionalnog vijeća

predstavnike nevladinihorganizacija kako bismo proširili

krug prijateljstva i takoomogućili bolji i efikasniji rad

BNV-a kao najvišegpredstavničkog i političkog tijela

Bošnjaka” dr Sulejman Ugljanin

Nova praksa ima za cilj da proširi krug prijatelja bošnjačkog naroda u srbiji

Delegacija Nacionalnog saveta Roma Sr-bije, u sastavu: prof. Vitomir Mihajlović,Živojin Mitrović, Radmila Gačević,Muhamed Osman i Tefik Ramadanović,tom prilikom je položila venac i odalapočast nevino stradalim žrtvamanacističkog terora.

Predsednik Nacionalnog saveta Roma,prof. Vitomir Mihajlović, rekao je daobeležavanje dana sećanja na žrtveHolokausta treba da vodi uspostavljanjumira među svim ljudima u svetu i svimgrađanima dobre volje.

''Žrtve Drugog svetskog rata moraju sesačuvati od zaborava, jer Holokaust jestrašna istina i najveći porazčovečanstva. Milioni nedužnih žrtava susistematski ubijani samo zato što su

imali različito ime, prezime, drugačijuveru i uverenje od onih koje su imale nji-hove ubice. Zato je ovaj dan prilika da sejoš jednom digne glas protiv svakog vidadiskriminacije, isključivosti, govoramržnje, raznih oblika nasilja, stereotipa,predrasuda i svake druge mržnje i neto-lerancije. Srbija je otvoreno i odgovornodruštvo u kome nema mesta onima kojišire i zagovaraju govor mržnje, rasnu,versku i nacionalnu netrpeljivost, kojiugrožavaju bilo koga, samo zato što jedrugačije verske, nacionalne, etničke ilibilo koje druge pripadnosti. Obeleža-vanje današnjeg dana je važno, ne samoda ne bismo zaboravili počinjene zločine,već da ne dozvolimo da se oni ikada višeponove'', poručio je predsednikMihajlović.

U ime Vlade Republike Srbije, venac jepoložio državni sekretar u Ministarstvuza rad i boračka pitanja, dr NenadIvanišević, i tom prilikom rekao da jeHolokast obeležio i njegovu porodicu, jerje odrastao bez dede, koji je bio još jednostablo u velikoj simboličnoj šumiposvećenoj žrtvama Holokausta.

''Danas stojimo ovde zajedno sa ciljemda ni jedno dete više nema takvo de-tinjstvo, da mu stalno govore da je nekostradao samo zato što je bio drugačiji odnekoga, da je neko odveden u logor zatošto je morao da nosi ili žutu zvezdu, ili cr-venu petokraku, ili neki drugi znak. Idanas, u ime Vlade Republike Srbije,hoću da kažem da u Srbiji nema mestamržnji ni netoleranciji i da će Vlada Re-publike Srbije, ne samo najoštrije osuditi,nego i najoštrije reagovati na bilo kakvutakvu pojavu u Srbiji'', poručio je drNenad Ivanišević.

U ime Grada Pančeva, venac je položiogradonačelnik Pančeva, Pavle Radanov,i naglasio da je Pančevo bogat grad, jeru njemu 26 nacionalnih zajednica živi uslozi, toleranciji i prijateljstvu. ''Dansećanja na Rome stradale u Drugomsvetskom ratu je prilika da se oda počastžrtvama i sačuva istina o zločinu'',poručio je Radanov.

Vence kraj spomenika “Brazde” položioje i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji,Majkl Devenport, predstavnici Vojske Sr-bije, kao i diplomate iz više država. Mi-nutom ćutanja, uz intoniranje himni''Bože pravde'' i ''Đelem, Đelem'', odataje počast žrtvama.

23 Minority News

Iz romske zajednice

U Jabuci kod Pančeva obeleženmeđunarodni Dan sećanja na Rome

žrtve HolokaustaPovodom 16. decembra, međunarodnog dana sećanja na rome žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu, uspomen - kompleksu ''stratište'' u Jabuci kod Pančeva, održana je centralna državna komemorativna svečanost

omemoraciji su, između ostalih, prisustvovali predstavnici vlade repub-like srbije, vojske srbije, Nacionalnog saveta roma, romskih organi-zacija, diplomatskog kora, zvaničnici grada Pančeva i mnogobrojnigrađani.K Žrtve Drugog svetskog rata

moraju se sačuvati odzaborava, jer Holokaust je

strašna istina i najveći porazčovečanstva

dr Vitomir Mihajlović

dr vitomir mihajlović i majkl Davenport

Upravo održani izbori za nacionalnesavete i njihovo konstituisanje, ali ipredstojeće izmene Zakona o nacional-nim savetima nacionalnih manjina udelu koji se odnosi na ovlašćenja na-cionalnih saveta, ukazuju da jeneophodno analizirati dosadašnji radnacionalnih saveta, ali i ulogu državekada je u pitanju ostvarivanje prava na-cionalnih manjina u oblasti kulture.

Dušan Pokuševski, ispred Beogradskogcentra za ljudska prava je pozdravioprisutne, a nakon toga je Aida Ćorovićukazala na neophodnost izmene Zakonao nacionalnim savetima nacionalnih

manjina, kao i departizacije nacionalnihsaveta. Projekat Aktivni mladi za aktivnenacionalne savete ima za cilj da seedukuju mladi iz 5 nacionalnih saveta(bošnjačkog, albanskog, rumunskog,hrvatskog i mađarskog) vezano zapraćenje predizborne kampanje i samihizbora. Poenta je da mladi aktivnoučestvuju u kreiranju programa samihnacionalnih saveta. Srbija treba dapostane interkulturna sredina.

Miroslav Kaveždi, iz Zavoda za kulturuVojvodine, ukazao je da su mladi ma-njina u okviru manjine. Oko 25% mladihčine deo manjinske zajednice, a oko 2%

budžeta je namenjeno finansiranju pro-jekata za mlade. Otprilike u nacional-nom savetu ima oko jedna šestinamladih ali oni nisu dovoljno moćni dautiču na odluke. Danas se prelazi na kul-turni model smanjenja uticaja države,gde Vlade prenosi nadležnosti na na-cionalne savete. Međutim, u stvarnostije teško isključiti uticaj partija na radsamih saveta pa samim tim i njihoveprograme usmerene na oblast kulture. Iu budućnosti će postojati iste tendencije(kulturne politike su određenestranačkim interesima). U regulisanjuove oblasti veoma važnu ulogu imaponovno pokretanje republičkog Savetaza nacionalne manjine.

Zaključeno je da je kultura opšte dobrokoje nema granice i stoga je veomavažna zajednička saradnja države i svihpredstavnika manjinskih zajednica.

24 Minority News

uloga nacionalnih saveta nacionalnih manjina i države

u ostvarivanju prava nacionalnihmanjina u oblasti kulture

u utorak, 02. decembra, u Beogradu, u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava i Nvo urban-in, održanje drugi okrugli sto od šest planiranih, u okviru Projekta aktivni mladi za aktivne nacionalne savete.

ilj okruglog stola je uspostavljanje konstruktivnog dijaloga između na-cionalnih saveta nacionalnih manjina, državnih organa i organizacijacivilnog društva o ulozi, značaju i izazovima nacionalnih saveta u ost-varivanju prava nacionalnih manjina na samoupravu u kulturi, obra-

zovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma.

C

Kultura je opšte dobro koje nema granice i stoga je veoma važna zajednička saradnja države i svih predstavnikamanjinskih zajednica

Diskusija

Ali da bi se bolje sagledao sav užas kojiu sebi krije ova štura rečenica mora seimati na umu da je svaki od stradalihjedinstveno ljudsko biće sa imenom iprezimenom, strepnjama, nadanjima i

pravom na sreću, baš kao svako od nas.Pripadnici jevrejske zajednice suvekovima živeli u srpskom okruženju, tuse rađali i umirali, osnivali porodice ipodizali decu, pohađali škole, zapoš-

ljavali se, družili, zabavljali i voleli. Alikako je to izgledalo?

Da bi donekle dočarao sliku o životu pri-padnika jevrejske zajednice u Srbiji,Savez jevrejskih opština, uz finansijskupomoć i podršku Delegacije EvropskeUnije i Ministarstva kulture, pokrenuo jeprojekat „Portreti i sećanja Jevrejske za-jednice Srbije pre Holokausta”.

Koliko je ovaj zadatak težak kao i da jeza takvo istraživanje poslednji čas (akoveć nije i istekao) govori i podatak da jedanas u Srbiji, prema rezultatimaposlednjeg popisa stanovništva, svega700 Jevreja. O tome kako su živeli preHolokausta seća se još svega nekoliko“držećih” veterana. Ipak, mnogi od njih,kao i njihovi potomci, uspeli su dasačuvaju nešto starih fotografija, a one,uzdaju se istraživači, ponekad vrede višeod hiljadu reči. Takođe, istraživači velikenade polažu i u fotografija i svedočenjanejevrejskih svedoka života jevrejske za-

25 Minority News

Iz jevrejske zajednice

Jevreji pamtePortreti i sećanja Jevrejske zajednice srbije pre Holokausta

ada se o ljudskim nesrećama govori u brojevima, novinari toodlično znaju, koliko god velike bile, postaju bezlične i ne dotičunas se ni izbliza toliko koliko sudbina jednog jedinog stradalnika.tako svako ko se malo zainteresuje za sudbinu Jevreja srbije lako

može doći do podatka da je u njoj 1940. godine živelo 33 000 pripadnikamojsijeve vere, kao i da su do maja 1942. nacisti i njihovi saradnici ubili 83odsto te populacije.

K Cilj projekta jeste postavljanjeizložbe "Portreti i sećanja

Jevrejske zajednice Srbije preHolokausta" koja će gostovati uvećim gradovima širom zemlje

Porodica Jozefa Baruhovića, ilidža, 1936. godina

Danas u Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, živi svega 700 Jevreja

jednice u Srbiji pre Holokausta kao izvorsećanja na žrtve.

Cilj projekta, moglo se čuti na konferen-ciji za štampu 18. decembra u Medijacentru u Beogradu, jeste postavljanjeizložbe "Portreti i sećanja Jevrejske za-jednice Srbije pre Holokausta" koja ćegostovati u većim gradovima širomzemlje. Njen prvenstveni zadatak je daupozna mlade, učenike završnih razredaosnovnih škola i srednjoškolce, sakomšijama njihovih baka i deka, pripad-nicima jevrejske zajednice pre Drugogsvetskog rata, koji su u sumanutoj orgijinezapamćenog zla završavali u krema-torijumima i gasnim komorama.Takođe, zamisao je i da se nakon raz-gledanja izložbe sa njima o svemuprodiskutuje u posebno organizovanimradionicama.

Na konferenciji su o tome govorili drRuben Fuks, predsednik SJOS, rabin IsakAsiel i Marko Đurić, direktor Kancelarijeza Kosovo i Metohiju.

- U toku je prikupljanje fotografija, ali isvih sećanja vezanih za ljude na njima,kako bi ih pratila legenda o mestu gdesu napravljene i njihovim biografijama -

rekao je dr Fuks, dodajući da je to načinda se potpunije shvati veličina tragedijekoja se dogodila, “jer same brojke nisudovoljne”.

- Osnovna namera je da mladi budu is-provocirani da razmišljaju, da se upitajuzašto i kako je moguće da se jedna za-jednica dovede u takav položaj i doživitakav kraj. Ko bude odgovorio na ovo pi-tanje postaće stub društva u kojem seto više nikada neće ponoviti.

Prema njegovim rečima, osim fo-tografija stradalih u Holokaustu, izložbaneće sadržati samo osnovne podatkestradalih, već će biti prikazana i pisana,zvučna i kamerom zabeleženasvedočanstva, koja o njihovom životupripovedaju preživeli članovi porodica,prijatelji ili poznanici.

- Samo u kontekstu ljudskog, odnosnotoplih ljudskih biografija, moći ćemo dashvatimo dimenzije tragedije koja se do-godila.

Rabin Srbije, Isak Asiel, ukazao je naneverovatno snažno prožimanje srpskekulture i jevrejskog nasleđa u predratnojSrbiji, jer su Jevreji "disali srpskimjezikom" i podsetio na neka velika

imena iz tog vremena kao što jeStanislav Vinaver.

- Izraelci vole da zapitkuju stranceodakle su, pa se i meni to čestodogađalo kada bih tamo boravio. Sećamse jednog starog gospodina koji mi jesav ozaren rekao: “Iz Srbije, pa i ja samodatle, iz Kragujevca. Eh, da mi je samojoš jednom da se vratim u Srbiju, da jejoš jednom vidim, pa bih, čini mi se,mogao na miru da umrem”.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Meto-hiju, Marko Đurić, istakao je da je nego-vanje istorijskog sećanja na Holokaustznačajno za sadašnjost i budućnostnašeg naroda jer, vraćajući identitet žrt-vama, vraćamo i civilizacijski dug našimnekadašnjim komšijama i čovečanstvu.

- Negujući sećanje narednim gerenaci-jama šaljemo poruku kakvo je zloobitavalo u Evropi i svetu. Dugujemočovečanstvu da se ovakve stvari ne za-borave jer, odgovarajući na pitanja oprošlosti, dajemo odgovor na pitanje kosmo mi - rekao je ocenivši da taj pro-jekat pomaže da se otrgne od zaboravajedna od najmračnijih strana u istorijiljudske civilizacije.

Istraživači, njih desetak, uglavnom stu-denata od kojih su mnogi članovi jevrej-skih opština, do sada su razgovarali sastotinak preživelih, a prikupljeno je iskenirano oko hiljadu fotografija, kojeće, nakon završetka projekta, biti arhivi-rane u Jevrejskom istorijskom muzeju.Sav prikupljeni materijal, koji po-drazumeva i transkripte intervjua,postavlja se na vebsajt jevrejipamte.org,a isti materijal će biti korišćen i zaizložbu.

26 Minority News

Osnovna namera je da mladibudu isprovocirani da

razmišljaju, da se upitaju zaštoi kako je moguće da se jedna

zajednica dovede u takavpoložaj i doživi takav kraj.Ko bude odgovorio na ovo

pitanje postaće stub društva ukojem se to više nikada neće

ponoviti.

Deca porodice Judić

Samo u kontekstu ljudskog, odnosno toplih ljudskih biografija, moći ćemo da shvatimo dimenzije tragedijekoja se dogodila

Negujući sećanje narednim gerenacijama šaljemo poruku kakvo je zlo obitavalo u Evropi i svetu

Publikaciju podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda i Misija OEBS u Srbiji.Mišljenja objavljenja u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada i organizacija

koje finansiraju projekat.