miodrag karadzic - Đekna

Miodrag Karadzic - DjeknaMiodrag Karadžić

ðekna još nije umrla, a ka' će ne znamo

Ličnosti: 1. Radosav 2. Miladin, otac mu 3. Joka, majka mu 4. Ljeposava, žena mu 5. Milijana, kćer mu 6. Joksim, komšija 7. Mališa, komšija

RADOSAV (diktira kćerci pismo): Piši, Milijana, vako: Sine Mišo! Ja ne videg veće budale od tebe, koja radi više protiv sebe, do tebe! Uči, sigurno nijesi doslen, uči il mi se nemoj pomaljat na oči! Vrti glavom, sine, koliko ti drago! Moš mahat do ujutru. Ovo ne piši. Ako se pomoliš bolje da se nijesi pomaljo. Ovo pisi: Svi smo oñe uglavnom dobro i zdravo, koje i tebe želimo, takode, na isti način. Svi su te se ode uželjeli, a ja nijesam bogzna koliko. To da znaš! Šiljem ti ove pare, pa preturi do prvog nekako... Ovo ne piši: Znam da je malo,a oklen mi više? Ovo piši: Šiljem ti ig, ima dosta, a ti uči, inače što si se upisivokad ne učiš? Nemoj da ne učiš! Milava se otelila, mašala, pa sad imamo još i vočića Zekonju! Aj, zdravo! Tvoj otac Radosav. Jesi li napisala? MILIJANA (ponavlja): Tvoj otac Radosav. Jesam. RADOSAV: E tako... MILIJANA: Mogu li mu i ja dopisat dvije? RADOSAV: Ima li de stat? MILIJANA: Ima, ima! RADOSAV: Onda dopiši. (pauza) RADOSAV: Jesi li dopisala? MILIJANA: Jesam. RADOSAV: Nu pročitaj šta si mu napisala? MILIJANA: Evo. Dragi brale Mišo, grli te i ljubi tvoja sestra Milijana po sto puta.

RADOSAV: Posjeti ga da uči. MILIJANA: Oklen, tata, znaš da ne uči? RADOSAV: To znam, a oklen znam, ne znam. MILIJANA: Brzo će on amo. RADOSAV: Ne uči, bogomi... A se ne javlja, znam da ne uči. Da uči, javio bi se on. MILIJANA: Možda uči, pa nema kad... RADOSAV: Dopiši: Možda, sine, nemaš kad da se javiš, a za to te sram bilo! Jesi li dopisala? MILIJANA: Nijesam. RADOSAV: Što?

Miodrag Karadzic - DjeknaMILIJANA: Javiće se on... RADOSAV: Dopiši kako ti rekog, a rekog ti: možda, sine nemaš kad da se javiš,a za to te sram bilo! (pauza) RADOSAV: Jesi li dopisala? MILIJANA: Jesam. RADOSAV: E, tako... sad ga oliži i turi pod guzicu da se zalijepi. MILIJANA: Što? RADOSAV: Ne upituj, no radi kako ti se reče! Siljem pare u njega, eto što. I nemoj, kad ga turiš pod guzicu, da se šećeš tamoamo zgužvaće se. Nemoj da se rgaš, mos s mirom dva minuta! MILIJANA: Dobro... RADOSAV: Da sam bliže, ko što nijesam, otišo big na vakultet da mu vidim ocjene, a vako... sjedi i čekaj. Doklen je bio u srednju školu, lakše mi je bilo. Mogo sam skoknut svake nedelje... MILIJANA: Jesam li dosta sjedela? RADOSAV: Jesi. Nu mi to pismo, da vidu... vide li se pare, zaboga? MILIJANA: Ne vide. RADOSAV: Danas Joksim ide u Šavnik, pa će ga odnijet. Sjećaš li se, napisag li mu da uči? MILIJANA: Piso si mu. RADOSAV: Jesam li, zaboga? MILIJANA: Jesi. LJEPOSAVA (ulazeći): Jopet pripeklo, sve sagore! Nide daška vjetra. MILIJANA: Mi napisasmo Mišu pismo... LJEPOSAVA: Jeste li ga zapečatili? MILIJANA: Jesmo. LJEPOSAVA: Kuj ga zapečatiste bez mene? RADOSAV: Što? LJEPOSAVA: Šćela sam detetu turit dvije jabuke... RADOSAV: Drugi put dodi kad je vakat, pa turaj šta oćeš. LJEPOSAVA: Šta ste mu pisali? MILIJANA: Tata ga je sjetovo da uči. LJEPOSAVA: Jopet? RADOSAV: Nijesam mu prošli put pominjo knjigu, više no jesi li ti. LJEPOSAVA: Jesi, svaki put isto. RADOSAV: Za drugo je sam sjetovan. Da mu napišem da ne uči, odma bi me poslušo. LJEPOSAVA: Samo nek je on mene živ i zdrav... RADOSAV: I nek uči. LJEPOSAVA: Samo nek je on mene kako valja. RADOSAV: Ništa mu falit neće ako uči! LJEPOSAVA: Dočekala majka, blagoš majki, samo što vojnik nije. RADOSAV: Nek uči, Ljeposava, nek uči, u vojsku može svak! JOKA (ulazeći): Sve sagore!... kako je to pismo? MILIJANA: Piso tata Mišu.

Miodrag Karadzic - DjeknaJOKA: Što mi ne rekoste? RADOSAV: Što, majko? JOKA: Da turim ñetetu za duvan. RADOSAV: Ne puši on, majko. JOKA: Nema mu po kome doć da ne puši. RADOSAV: Nije doslen pušio... JOKA: Nije doslen ni studenat bio, Radosave. Turila big mu ja, nek mu se nade,za svaki slučaj. Može bit propuši... RADOSAV: Što nijesi prije rekla? JOKA: Nijesam čula da ste mu pisali. RADOSAV: Imala si kad, majko, sad je zapečaćeno, evo vidi. JOKA: A šta si mu piso? RADOSAV: Samo sam mu reko da ga svi pozdravljamo i da ne možemo iščekatka će doć. JOKA: Jesi li mu prijetio? RADOSAV: Ne vala, više no jesi li ti. JOKA: Svaki si mu put doslen piso da ne doodi, ako ne uči. Ne vjerujem da si i sad preskočio. RADOSAV: Sad nijesam, pitaj koga oćeš. JOKA: Znam ja tebe. Svaki mu put isto pišeš. RADOSAV: Sad sam obrnuo, majko, pa sam ga samo malo sjetovo... JOKA: Aj ga, Milijana, otpečati, pa pročitaj. RADOSAV: Nemoj, majko, izbucaće se pare. JOKA: Znači, prijetio si mu. RADOSAV: Jesam malo. Zauvar je... JOKA: Samo ga ti, Milijana, otpečati. MILIJANA: Oću li, tata? RADOSAV: Nemojte ovo otpečaćivat, pa mu vi pišite drugo. Pišite mu šta goj oćete. LJEPOSAVA: Nećemo vala drugo, no svi najedno. Nijesmo se još dijelili. RADOSAV: Nemojte za ovi put... sad mu treba jedno vako. JOKA: Otpečati ga ti, Milijana. MILIJANA: Oću li? RADOSAV: Nemoj, majko, misliće da nam nije stalo da uči. JOKA: Zgranuće mi se dijete, vazda mu prijetiš. LJEPOSAVA: Blagoš majki kad on završi za doktora... JOKA (instinktivno): Blagoš i babi... RADOSAV: Samo mu vi pišite kako oćete. Neće onda, časti mi, ni medecinska sestra bit. JOKA: Otpečati ga, Milijana. MILIJANA: Oću li? RADOSAV: Nema de u njega, majko, više ništa stat. Nema se više de slovo zabos. Ne big ja branio da se otpečati da ima mjesta za vas. I ja big bio sretan da mu se svi javimo najedno, a sad nema mjesta, evo pitajte Milijanu. JOKA: Ima li, Mišure? MILIJANA: Ima s druge strane papira.

Miodrag Karadzic - DjeknaRADOSAV: Eto ču li? Ako mu napišemo i s druge strane, neće dijete znat oklen treba počet da čita, pa će mu se zamantat u glavu. Oće, časti mi. MILIJANA: Znaće, šta neće znat? RADOSAV: Vuče li ko tebe za jezik? MILIJANA: Ne niko... RADOSAV: Nemoj da te ja povučem! JOKA: Radosave, sine, sram te bilo! Šta si mi napo na unučad, ko da su kopiljani, a ne moja deca!? Otpečati ga ti, Milijana, da ja vidim šta mi piše Mišu. RADOSAV (molećivo): Nemoj, majko... JOKA: Dobro, dobro... Sa će se vrnut Miladin, pa ćeš ti to njemu sve reć. RADOSAV (bespomoćno): Dobro, otpečati ga. MILIJANA: Otpečatila sam ga. JOKA: Aj, čitaj. RADOSAV: Mora li, majko, na glas? JOKA: Oćemo li je čut ako bude u se čitala? RADOSAV: Ne. JOKA: E, onda mora na glas. Ajde, Milijana. MILIJANA (čita): Sine Mišo! Ja ne videg veće budale od tebe, koja radi više protiv sebe, do tebe! JOKA (prekida čitanje): Uuu!... Sram te bilo, Radosave! MILIJANA (nastavlja): Uči, sigurno nijesi doslen, uči il mi se nemoj pomaljat naoči! JOKA (prekida čitanje): Uuu!... Stid te bilo od guzice, Radosave! MILIJANA (nastavlja): Vrti glavom, sine, koliko ti drago... RADOSAV (prekida iznenadeno): Šta to veliš, Milijana? MILIJANA: Tako piše u pismo. JOKA: Samo ti, Mišure, čitaj. MILIJANA (nastavlja): Svi smo ode uglavnom dobro i zdravo, koje i tebe želimo, takoñe, na isti način.. JOKA (instinktivno prekida): Od boga mu zdravlje! MILIJANA (nastavlja): Svi su te se ode uželjeli, a ja nijesam bogzna koliko... JOKA (prekida): Uuu!... Da se prekrstim... LJEPOSAVA: Evo se i ja krstim. MILIJANA (nastavlja): To da znaš! JOKA (prekida): Znale te kraste po glavi, sine Radosave! MILIJANA (nastavlja): Šiljem ti ove pare, pa preturi do prvog nekako. Znam daje malo, a oklen mi više? JOKA (prekida): Prve dvije-tri ljucke riječi. RADOSAV: To sam reko da ne pišeš. JOKA: Jesi, slobodno. Koja mu goj ljucka odleti, on je precrta! Nastavi, Mišure. MILIJANA (nastavlja čitanje): Šiljem ti ig, ima dosta, a ti uči, inače što si se upisivo kad ne učiš? JOKA (prekida): Samo prijetiš. Prijetiš li, prijetiš. Bi reko: sila! RADOSAV: Ovo je prvi put... MILIJANA (nastavlja): Milava se otelila, mašala, pa sad imamo još i vočića

Miodrag Karadzic - DjeknaZekonju! JOKA-LJEPOSAVA (instinktivno u glas): Mašala! MILIJANA (nastavlja): Aj, zdravo! Tvoj otac Radosav. JOKA: Ovo mu slat nećemo! Ne, Radosave, sram te bilo! Piši drugo! RADOSAV: Šta drugo da pišem? JOKA: Priupitaj ga kako je, priupitaj ga je li gladan, priupitaj dijete čami li bez nas. RADOSAV: Aj ti majko prva piši, pa ću ja iza tebe. JOKA: Aj, Mišure, uzmi drugi lis, pa piši. MILIJANA: Uzela sam. JOKA: Piši vako: Dragi, mlogo uželjeni sine Mišo. Budalu ko što je tvoj otac, moj sin Radosav, još nijesam sretala! Ne, oci mi! Sram ga bilo! U prvo pismo mu je jedino tačno da je Milava otelila vočića Zekonju, mašala! Samo se ti nama živ vrni, mlogi doslen nijesu. Šiljem ti ovu crkavicu... Ne viri, Radosave, koliko ću mu poslat, ne viri, virio manit... RADOSAV: Nijesam, majko, no mi glava ode slučajno... JOKA: De sam stala, Mišure? MILIJANA: Stala si kod: šiljem ti ovu crkavicu... JOKA: Nastavi: šiljem ti ovu crkavicu... Pridrži mu glavu na tu stranu, Ljeposava, vas se iskrivi. RADOSAV: Vala me baš ne zanima, pa da ćeš mu poslat sve to što ti je u ruku.

JOKA: Nastavi, Mišure: šiljem ti ovu crkavicu, nek ti se za duvan nade. RADOSAV (prekida): Ima tun najmanje da dvojica puše... JOKA: Koliko je, videt nećeš, sad kad bi provrečo. RADOSAV: Ko da mene to zanima... Evo sad da mi rečeš, od prve big zaboravio. JOKA: Nastavi, Milijana, vako: samo da baba vidi na svoje oči da se oženiš, pa će lakše u zemlju. RADOSAV (prekida molećivo): Nemoj, majko, pisat da se ženi, ako znaš šta je milos. JOKA: Pisi dalje: da tvoja baba vidi potomstvo, pa da sklopi oči. RADOSAV (prekida): Nemoj, majko, ne treba mu dva put reć. Oće, ima mu po kome doć. JOKA: Piši: Ljubi te tvoja baba, a i ñed bi, samo nije ode, kosi nekog ñavola na Jeseništa. MILIJANA (ponavlja): ...ðavola na Jeseništa. JOKA (instinktivno): No ñe, Milijana? MILIJANA: To ja ponavljam šta si rekla. JOKA: Rekog li mu sve, zaboga? RADOSAV: Nemoj, majko, ono da se ženi, ako te umolit mogu. Dopiši, ako oćeš: ono što sam ti napisala da se ženiš, nije tačno. JOKA: Dopiši još, Milijana: nañi ti, Mišo, blagoš mene, ženu, a on nek priča šta goj oće! Lakše će ti bit. Imaće ko da te opere, a njega sad nije briga što nema ko. MILIJANA (ponavlja): ...Što nema ko.

Miodrag Karadzic - DjeknaJOKA (instinktivno): Oklen ja znam? MILIJANA: To ja ponavljam šta si mi rekla da se ne zbrkam. JOKA: Aha... tako mi boga, mislila sam da me pitaš, pa velim, oklen ja znam... sad moš ti, Radosave. RADOSAV: Piši, Milijana: sine Mišo! Mene ne daju da napišem ono što big stio... JOKA (prekida): Jopet prijetiš. RADOSAV: Nijesam, majko, no istinu zborim. JOKA: Piši ñetetu ljucki, šta se stalno bodeš? RADOSAV: Piši, Milijana: sine Mišo! ðed kosi na Jeseništa, sve pripeklo, niñe daška, oće sve da sprži. Milava je otelila vočića Zekonju, mašala! Danas je četvrtak kod nas oñe, a pismo će uturit Joksim, on danas ide u Šavnik, tako je reko, ako ne slaže, a neće, što bi lago, kad mu nije ni iz džepa ni u džep? Tvoj otac Radosav. JOKA: E tako. Viš kako umiješ kad oćeš. RADOSAV: Mogu li još nešto dodat? JOKA: Moš, što da ne moš? RADOSAV: Piši, Milijana: kad Zekonja poraste, biće pravi vo! Jopet zdravo. Tvoj otac Radosav. MILIJANA: Oli sad ti, majko? LJEPOSAVA: Oću. MILIJANA: Ajde. LJEPOSAVA: Piši: oči moje jedine. JOKA (prekida): Pi, govno mu pod nos. LJEPOSAVA (iznenañeno): A...? JOKA: To ja da ga ne urečeš. LJEPOSAVA: Pi, govno mu pod nos. MILIJANA: Oću li to pisat? LJEPOSAVA: Ne znam treba li? MILIJANA: Oklen ja znam...? JOKA: Nije zgoreg. LJEPOSAVA: Da turimo? MILIJANA: Ja ne big. LJEPOSAVA: Što? MILIJANA: Ne ide to u pismo. LJEPOSAVA: Ide li, zaboga? JOKA: Turi ti, ne fali ništa. Il nemoj, no kad doñeš dotle samo reci, pa će se kontat ko da je napisato. LJEPOSAVA: Ajde, kad veliš. Piši: oči moje jedine, pi govno ti pod nos. JOKA (prekida): E tako. LJEPOSAVA (nastavlja diktiranje plačnim glasom): Uželjela te se majka do neba, pa eto... RADOSAV (prekida): Uči, ako oćeš. LJEPOSAVA: Nijesam to šćela. RADOSAV: Ne znam jesi li, ili nijesi, tu se druga riječ izmislit ne može. Šta goj drugo turiš, neće se uklopit.

Miodrag Karadzic - DjeknaLJEPOSAVA: Piši ti, Milijana, dalje vako: pa ti eto šiljem ovu crkavicu da kupiš sebe šta goj ti drago, a ti ćeš viñet šta je to. RADOSAV (prekida): Nakupi se on, ljepota! Crkavica vamo, crkavica tamo, nema rašta učit. LJEPOSAVA (nastavlja diktiranje): Kod nas novije ima jedino da je Milava otelila vočića Zekonju, mašala! Aj u zdravlje i živio mi sto godina! MILIJANA (ponavlja): Sto godina. LJEPOSAVA: Je li malo, zaboga? JOKA: Ne ono. RADOSAV: Što ga sokolite, svaka vi čas! MILIJANA: Sa ću ja. (glasno prati tekst) Dragi, jedini brale Mišo. U selo se svi raspituju za te, osobito Jeka Obrenova... RADOSAV (prekida): To precrtaj! MILIJANA: Što? RADOSAV: Baba mu veli da se ženi, a ti mu nañe ženu! JOKA: Samo ti, Mišure, piši. MILIJANA (nastavlja): Po vas dan ko slučajno naiñe, vuda i upita za te. RADOSAV (prekida): Čuješ kučke! MILIJANA (nastavlja): Svaki dan upituje ka ćeš amo. RADOSAV (prekida): Kako uči, izgleda da će brzo doć. MILIJANA (nastavlja): Ja sam joj rekla da ćeš doć kad položiš ispite... RADOSAV (prekida): Neće se onda gledat. JOKA: Brzo će doć Miladin, Radosave. Brzo, brzo. MILIJANA (nastavlja): Šiljem ti da kupiš nešto za se, to mi je dao ñed kad je prodo jagnjad, pa ti odaberi šta ćeš uzeti. RADOSAV (prekida): Koliko ti je dao? JOKA: Pitaj njega, što pitaš nju? RADOSAV: Ko velim, ona mi je pri ruci... JOKA: Sa će doć Miladin, pa će ti on reć. RADOSAV: A i što da pitam, kad znam? Sigurno nije dao mlogo... JOKA: Reće ti on u gram tačno. RADOSAV: Ko da to mene zanima... Ne big dao po lule duvana i da znam koliko joj je dao... Ne big, časti mi. No, ko velim, koliko goj joj je dao, nek predvoji, pisaće mu se jopet... JOKA: Jopet će njoj ñed dat. RADOSAV: Bogomi mu poslasmo, mašala, neće moć jedna pošta da isplati. Da mu kojijem slučajem šiljemo uput, morali bi dva-tri komada popunit da sve stane. JOKA: Nastavi ti, Milijana, pismo, nek on priča šta goj oće. MILIJANA (nastavlja) Ljubi te po sto puta tvoja sestra Milijana. RADOSAV: Pomenu li mu iko da uči? MILIJANA: Ne. RADOSAV: Aj da dopišemo: svi zajedno ti dopisujemo da ti niko nije pomenuo da učiš, pa ti vidi kako ćeš. JOKA: Samo bi ga prestravljivo. RADOSAV: Ne big, majko, no će zaboravit što je tamo. Oće, časti mi! Oće,

Miodrag Karadzic - Djeknasvega mi! JOKA: Oliži ti, Milijana, kuverat i zalijepi. RADOSAV: Aj da mu izokola napišemo: nas ne interesuje kako učiš, no se u selo mlogi raspituju, pa javi. JOKA: Oliži ti, Milijana, kuverat, kad velim. MILIJANA: Ne može sve stat. Nabučilo se, pa ne dovata. JOKA: Zbi nekako. MILIJANA: Ček, ček, ček... eve, na jedvite jade. RADOSAV: Je li sve stalo? MILIJANA: Jes. RADOSAV: Vide li se pare? MILIJANA: Ne. RADOSAV: Nu mi to pismo da vidu... Vidi se da unutra ima nešto... Da mu ig ko ne ukrade?... JOKA: Ako tebe proñu, manja im je opasnos. RADOSAV: Ukradoše, majko, Peru lane. Sječaš se? Viko sam ja da ne možemo svi stat. JOKA: Samo ga ti tisni pod kredenac da se ispegla, ništa se videt neće. RADOSAV: Ajde, Milijana, ja ću dić kredenac, a ti zavuci pod njega. MILIJANA: Dobro... RADOSAV: Jesi li spremna? MILIJANA: Jesam. RADOSAV: Ajde. Og, og, og... MILADIN (ulazeći): Kako je ovo vrijeme, serem se u njega! Sve sprži! Šta to činiš, Radosave? RADOSAV: Napisasmo Mišu pismo, pa oćemo da ga turimo pod kredenac da se ispegla. MILADIN: A mene...? A ja? A ja, ko da nijesam živ!? RADOSAV: Turili smo da kosiš na Jeseništa i da nijesi tun. MILADIN: Šta ste mu pisali? RADOSAV: Svak pomalo, svak ponešto, evo vidi. Nabučilo se ko klupko. MILADIN: Otpečati da se javnem unuku. RADOSAV: Nemoj, tata, nema de stat. MILADIN: Pomaćeš se ti. RADOSAV: Ja? MILADIN: Ti, ti! Malo se ustranu, ima ode još živig! RADOSAV (molećivo): Nemoj, tata, jedva smo i ovo spučili. MILADIN: Otpečati, kad ti velim! RADOSAV: Ajde, Milijana, otpečati. MILIJANA: Oću li? MILADIN: Bucaj, kad velim! Imam jednog unuka, doktora, i ne daju mi da se javim!? Bucaj i turi me na prvo mjesto! JOKA: Bogomi će teško stati... MILADIN: Šta ti znaš? Šta ti znaš? Nemoj da ve sve iz pisma isćeram! Jeste li čuli? SVI (disharmonično): Jesmo...

Miodrag Karadzic - DjeknaMILADIN: Bucaj, Milijana! MILIJANA: Izbucala sam. MILADIN: Ima li tun ñe stat? MILIJANA: Oñe nema. MILADIN: Uzimaj drugi lis. MILIJANA: Uzela sam. MILADIN: Kako da počnem...? Oklen da krenem?... Šta prvo da turim...? Piši vako: sine Mišo, unuče, doktore! Cio si na deda, svak veli, cipan cio! Isti si ja! Isti, istovetni! Pljunuti ded, veli i Radonja! Juče ga sretog i to mi

reče. Veli: oni tvoj unuk isti ti! Od novijeg stvari ode ima je-dino da je Milava otelila vočića Zekonju, mašala! SVI: Mašala! MILADIN: Piši dalje: kosio sam nešto na Jeseništa, a nijesam kosio, no pretuco,a nijesam ni pretuco, no klepo, a nijesam ni klepo, no prikašo, a nijesam ni prikašo, no mlatio, a da sam mlatio, bar big nešto učinio, no ne znam što sam bio tamo! Uskopištila se trava, nikad ljuća bila nije, pa nemoš okinut kad bi kojevitezo! E, tako je, Milava, svaka joj čas, otelila vočića Zekonju, mašala! SVI (instinktivno): Mašala! MILADIN: Ima li još mjesta? MILIJANA: Ima. MILADIN: Onda piši: onu loptu što sam ti prije četiri godine zakatančio ću ti sad vrnut, samo nemoj š njom u žito, jopet ću ti je uzet! Moš se igrat na Babinu Glavicu, ko svi ostali, a ne u žito! Stižeš li me, Milijana? MILIJANA: Stižem, ñedo, stižem. MILADIN: Svaka ti čas! Aj nastavi: kad završiš prvu godinu, moš liječit neke bolesti, samo nek mi jebe oca Milutin te ćeš njega! Ne da govno putom proć kudijen se vazda išlo! MILIJANA (ponavlja): Kudije se vazda išlo... MILADIN: Ovudije, no kudije! MILIJANA: To ja ponavljam zadnje riječi da se ne zbrkam. MILADIN: A je li, ja mislim bogomi pitaš. Piši dalje: naturio kamenja, nabaco trnja, pa ti prodi, ako moš!? Sad kosi pod našu kuću, a vodu seka s vr sela, ne smije ni iskat ovu s našeg izvora! MILIJANA (ponavlja): Izvora... MILADIN: Šiljem ti ovu crkavicu, nek ti se nade, zlu ne trebalo, a ti troši, nemoj da ti drugi dava! MILIJANA (ponavlja): Nemoj da ti drugi dava... MILADIN (ljuto): To ni slučajno! Onda mu se serem na dobitak! (pauza) MILADIN: Rekog li mu sve što sam stio, zaboga? RADOSAV: Jesi, tata, sve što si stio, samo nijesi upiso koliko mu šilješ. MILADIN: Šiljem mu dosta. RADOSAV: Vjerujem ti ja, no on neće znat ko mu šta dava. Kad se pare zbupaju, aj ti razdvoj šta je čije? MILADIN: Znaće on tačno koliko je ko poslo.

Miodrag Karadzic - DjeknaRADOSAV: Neće, bogami. Ja big, da se što pitam, sad razdvojio i upiso recimo vako: baba ti šilje voliko, majka voliko, sestra voliko, ñed voliko - nek zna. MILADIN: Upiši ti, ne brani ti niko. RADOSAV: Upiso big ja, da znam. MILADIN: Dopiši još, Milijana: sve što sam stio sam ti reko, bez da te pozdravljam, pa te pozdravljam. Aj zdravo! Tvoj ñed Miladin i ostali! MILIJANA (ponavlja): I ostali... MILADIN: Na ti ove pare, Milijana, tisni ig nekako. MILIJANA: Ne može oñe stat. MILADIN: Ne li? MILIJANA: Ne. MILADIN: Mora nekako. MILIJANA: Kad ne može, džabe mora. MILADIN: A što ste se nagurali, svaka vi čas! Mogaste li omanje? MILIJANA: Bogomi ne može stat. MILADIN: Ima li većijeg kuverata? RADOSAV: Ima jedino u opštinu. MILADIN: Ne šilje mu pismo opština, Radosave, no vamilija. RADOSAV: Koliko je unutra, svak će mislit da je iz opštine. MILIJANA: Kako ćemo mu ga poslat? MILADIN: Ima li ñe kaka kutija? RADOSAV: Šta će ti kutija? MILADIN: Da turimo pismo u kutiju, pa da upakujemo. RADOSAV: Samo pismo u kutiju? MILADIN: Tisnućemo mu još podešto, da popunimo okolo. LJEPOSAVA: Ima jedna dolje u izbu, no sam na nju nalegla kokoš. MILADIN: Nema druge? JOKA: Ima oñe pod krevet jedna od sapuna. Valja li u nju? MILADIN: No šta no valja. Vadi je. JOKA: Na ti kutiju. MILIJANA: Šta ćemo turit još? RADOSAV: Lješnika, ako je koji osto. MILIJANA: Nema toliko. MILADIN: Da turimo jedno suvo stegno, nek delje pomalo? JOKA: No šta, no da turimo. MILADIN: Aj ga ti, Radosave, skini s tavana. RADOSAV: Ne znam može li stat? MILADIN: Tvoje je da skineš, a mi ćemo ga nagurat nekako. RADOSAV (otvarajući vrata): Dobro... MILADIN: Turi, snajka, i jednu teglu skorupa i napuni jednu bocu meda, nek mu se nañe. LJEPOSAVA: Oču. JOKA: Na ti, Miladine, ovi lokum, ako ima ñe. MILADIN: Ima, ima! No šta, no ima! LJEPOSAVA: Eve ti tegla skorupa. Sa ću napunit med. MILADIN: Drž, Milijana, pa rasporeñuj.

Miodrag Karadzic - DjeknaMILIJANA: Samo da tata donese stegno i majka med. LJEPOSAVA: Na ti med. RADOSAV (ulazeći): Stiglo stegno! MILADIN: Nu mi ga amo... Dugačko stegno, ne može stat. Aj ga, Radosave, prebi po pola na ćepalo, pa donesi. RADOSAV (izlazeći): Dobro... JOKA: Evo vi i ovi konop da uvežete. MILADIN: Poturi ga tun, samo da Radosav donese stegno. RADOSAV (ulazeći): Prebig stegno i umalo prs! Ko je nasañivo onu sjekiru, oca mu jebem! MILADIN: Ja! RADOSAV: Onda nikome ništa... MILADIN: Sa ćemo vako: lješnici na dno, pismo na njig, na njega jopet lješnici,lokum sa strane, do njega med, do meda skorup, a ozgo, a ozgo, a ozgo stegno. Ozgo stegno, a ne može! Mala je kutija. Može pola, svo ne može. Da isturimo pola stegna? RADOSAV: Na volju ti, pa biraj. MILADIN: Da isturimo, nema druge. Na ti ovi komad, vrni ga na tavan. RADOSAV: Neka ga sad tun, vrnuću ga poslje. MILADIN: Odma ga vrni, kad velim! Bude li oñe stojo još po minuta, nećemo znat ni da smo ga imali. RADOSAV: Neka ga zasad tun, tata. Neću mu se primicat više no da nije moje. MILADIN: Dobro, dobro... Aj sad uveži paket. RADOSAV: Evo sa ću. Op, op, op, tako... Pridrži mi ovi čvor... Tako... Još samominut... Gotovo je! Ima li ñe voska? JOKA: Ima gore u slanik. RADOSAV: Uždi, Milijana, vurminu, da nakapamo. MILIJANA: Evo. RADOSAV: Tako... još zeru... Prinesi je vamo... Tako... sad da pljunem na ovi gvozdenjak, da zapečatim. Tako... eve ga, gotovo je! MILADIN: Ne valja, otvaraj! RADOSAV: Što? MILADIN: Nijesmo mu napisali šta je unutra. Otvaraj da mu ozgo turimo pismošta je ozdo. JOKA: Obraza mi, dobro si se sjetio. RADOSAV: Nemoj da ga otvaramo, znaće on. MILADIN: Otvaraj, Radosave, a ti, Milijana, uzmi jedan lis i piši. MILIJANA: Uzela sam. MILADIN: Piši vako: Dragi sine, Mišo, unuče, doktore! Svi smo dobro i zdravo, fala bogu jedinome, i svi te mlogo pozdravljamo, osobito ja! U ono dmgo pismosmo ti sve rekli. I da se otelila Milava i da je otelila vočića Zekonju, mašala! Mogli smo mu dat ime Vilonja, no neko reče Zekonja i sad je gotovo! Šiljemo tiovi paket, nek ti se nañe. Ozgo je stegno, ispod njega skorup med i lokum. Lokum ti šilje osobito baba, oklen joj, ne znam, da si je juče pito ima li rekla bi: oklen mi, iz guzice!. Na dno su lješnici, a med njima: pismo! Ako ima ko u sobu, bez ti, kad dobiješ ovi paket, ti se pravi ko da za ovo drugo pismo ništa

Miodrag Karadzic - Djeknane znaš! Pravi se ko da ti za njega nijesam ništa reko! Znači, ako je neko u sobu, o ovom drugom pismu nemoj ni kamenit! Moš zviždukat, moš ovo prvo preturat tamo - amo, moš radit šta goj oćeš, samo nemoj izlazit iz sobe! Ako izideš, on može pretres paket i onda je gotovo! Tako treba, jer su u ovo drugo pismo pare! Kad ostaneš nasamo, pare obavezno izbroj, da koja ne umakne! RADOSAV (prekida): Što da ig broji, kad ne zna koliko mu je opravljeno? MILADIN: Nek izbroji, Radosave, nek izbroji. Kad amo dode, ćemo se sabrat. Piši, Milijana dalje: počasti drugove, nemoj da si ilav, nema ti po kome doć, nako nijesi na oca! Sve ti ovo šiljemo po Joksimu, koji danas ide u Šavnik, a što ide, ne znam. MILIJANA (ponavlja): A što ide ne znam... MILADIN (instinktivno): Ni ja, bogomi! On svaki drugi dan u Šavnik! MILIJANA: Oli dodavat još šta? MILADIN: Turi još ovo: druga polovina stegna, kojoj se Radosav primako, nije mogla stat, pa ti ga zato nijesmo poslali, tako da nemoj mislit da ga je ko ukro.Jes ga ukro ako fali ta polovina koju ti šiljemo, a ako fali ova koja je oñe, nije niko. Ako se stegno osjeća na sapun, ako se čune, to nije od stegna, no od kutije. MILIJANA (ponavlja): To nije od stegna, no od kutije... MILADIN (instinktivno): Ne, oklen će bit od stegna!? MILIJANA: Oli dodavat još šta? MILADIN: Dodaj još: neću ništa više dodavat, a imo big šta, no aj zdravo! Tvoj ñed Miladin. MILIJANA (ponavlja): Miladin... MILADIN: Sad ga, Radosave, zapečati, pa da čekamo Joksima. RADOSAV: Sa ću. Da nije ko šta zaboravio? (pauza) RADOSAV: Dobro se saberite. Nemoj posle da ga opet otvaramo. JOKSIM (spolja): O, Radosave! RADOSAV: Eve ga Joksim. Ajde, Joksime, svrni na kavu. JOKSIM: Nemam kad. Dodaj mi to pismo da uturim, pa da idem. Ita mi se. MILADIN: Svrni, ñavole, na rakiju. JOKSIM: Nemam kad, Miladine, obraza mi. Drugi ću put. RADOSAV: Evo samo da udarim vosak, odma ću. JOKSIM (iznenañeno): Vosak na pismo? RADOSAV: Nije moglo sve stat u pismo, pa smo pismo zapečatili u paket. Evo samo još da turimo vosak na njega. JOKSIM: Bogomi, Radosave, ja paket nosit ne mogu. Idem pješke do Šavnika. MILADIN: Nema u njega Joksime dese kila... JOKSIM: Ne mogu ga ja, Miladine, sekat do Šavnika, daleko je. MILADIN: Mogo bi da oćeš, no nećeš. JOKSIM: Oću, no je daleko. MILADIN: Što nijesi uzjao konja? Kuj ćeš pješimice u Šavnik na ovu pripeku? JOKSIM: Iću ja jopet u Šavnik iduće neñelje. Ako nije itnja, nek sačeka. RADOSAV: Itnja je i onomad da je poslato. Čeka dijete pare svaki dan. JOKSIM: Nijeste valjda pare u paket turili?

Miodrag Karadzic - DjeknaMILADIN: Ne mi, no Radosav prtlja. Pare smo opravili pismom. JOKSIM: Bogomi će ig neko ukras. Vele da se svako otvara. MILADIN: Ovo neće nać. JOKSIM: Mora da ste ga turili u paket, pa ušuškali? RADOSAV: Tun su neñe... MILADIN: Oli ti nosit ovo pismo, il nećeš? JOKSIM: Ne mogu, Miladine, a big. Daleko je do Šavnika, ima dese kilometara. MILADIN: Ajde onda zdravo! Snaćemo se i bez tebe nekako. JOKSIM: Nemojte što zamjerit... MILADIN: Sačuvaj bože... (za sebe) Govno ti otac izio! RADOSAV: Šta ćemo sad? MILADIN: Jesi li turio vosak? RADOSAV: Ne ja. MILADIN: Odveži paket. RADOSAV: Što? MILADIN: Odveži, kad velim! RADOSAV: Dobro, dobro... MILADIN: Uzmi to pismo ozgo, Milijana, i dopiši. MILIJANA: Reci, dedo, šta? MILADIN: Dopiši: ona pogan od Joksima nije šćela odnijet pismo, tako da ti ga po njemu nijesmo poslali. Samo da znaš za ubuduće kaki je! Aj zdravo! Tvoj ñed Miladin! Sad, Radosave, moš turit vosak. RADOSAV: Odma ću. (pauza) RADOSAV: Gotovo je! MILADIN: Piši, Milijana, na paket: prima znaš ko, šilje znaš ko, ostalo prepiši s kalendara, tamo je upisano... Jesi li napisala. MILIJANA: Jesam. MILADIN: Sad piši: Ze-Pe Šavnik. Šavnik turi velikim slovima. Jesi li? MILIJANA: Jesam. RADOSAV: Ko će ga odnijet u Šavnik? MILADIN: Zdogovorićemo se da ga odneseš ti. RADOSAV: Što ja? MILADIN: Ko će drugi no otac? RADOSAV: Mogasmo mu lijepo opravit pismo. Vako Joksim prazan ode. MILADIN: Napisasmo li mu, zaboga, da čekamo kad će ðekna da umre? JOKA: Ne, da se ja sjećam. RADOSAV: Pisali smo mu to prošli put. MILADIN: Valjalo bi samo dodat: ðekna još nije umrla, a ka će, ne znamo. JOKA: Ne mi, bogomi. MILADIN: Ni mi, ni iko drugi. Ne zna ni ona, a svaki dan zakoluta, bi reko sa će! RADOSAV: Neće ona umrijet, doklen se on ne vrne. Nemamo mu rašta pisat, ka će je zateć živu. MILADIN: Bogomi bi valjalo dodat: kaka je, zatećeš je i ti živu. RADOSAV: Lijepo sam ve pito je li ko šta zaboravio da reče. Ne big sad

Miodrag Karadzic - Djeknaraspakivo ni za šta na svijet! MILADIN: Aj ga onda uprti, pa nosi. MALIŠA (spolja): O, Radosave! Radosave! RADOSAV: Ovo je Mališa. O ja! MALIŠA: Imaš pismo od sina ti. RADOSAV: Šta piše? MALIŠA: Ko i obično. Sve ve pozdravlja. RADOSAV: Jopet si ga otvorio? MALIŠA: Nijesam stio, no mi zape za granu, pa se razbuči. RADOSAV: Aj ga, Milijana, donesi. MILADIN: Svrni čoeka na kavu. RADOSAV: Neću! Reko sam mu prošli put da nijedno više ne otvara, a vidi, jopet je otvorio! MILADIN: Ču li ga da mu se razbučilo na granu? RADOSAV: Njega ni jedna grana ne mimoiñe! JOKA: Šta li piše, zaboga? MILADIN: Saćemo videt. Sjedi, Mišure, pa čitaj polako. MILIJANA (čita pismo): Dragi moji! Ja sam dobro i zdravo. Sad su ispiti, pa učim po cio dan. RADOSAV (prekida): Laže, bogomi! MILADIN: Aj prekini još jednom, ako smiješ! MILIJANA (nastavlja): Učim po cio dan... MILADIN: Ču li, Radosave? RADOSAV: Viñećemo do kraja šta piše. MILIJANA (nastavlja): Obimno je gradivo, pa se mora... RADOSAV (prekida): Ne bi on da ne mora! MILADIN: Aj, Radosave, iziñi! Ajde, Radosave, mrš napolje! RADOSAV: Što? MILADIN: Ništa, no iziñi! RADOSAV: Ćutaću, tata, ko zaliven, ako treba. MILADIN: Progovori još jednu, pa ćeš viñet treba li. MILIJANA (nastavlja): Znam da tata misli da ne učim... RADOSAV (prekida): Nije mi naom palo, no, eto, sam se izdo. MILADIN: Na koga li je, Joko, ovi Radosav, znaš li? JOKA: Ne, nako da gatam. Čitaj, Milijana, dalje. MILIJANA (nastavlja): A učim, zato ste me i poslali ovamo. Prijavio sam četiri ispita... MILADIN (prekida): Što li ig je prijavio, da mi je znat? MILIJANA (nastavlja): Pa se nadam da ću sva četiri položit. Kako ste svi vi? SVI (u glas): Dobro. MILIJANA (nastavlja): Kako je ñed? MILADIN (instinktivno): Koje su mi godine, dobro sam. MILIJANA (nastavlja) Je li se otelila Milava? JOKA (prekida): Jes, otelila je vočića Zekonju, mašala! MILIJANA (nastavlja): Je li rodila trava? MILADIN (prekida): Jes govno! Biće tovar sijena oho!

Miodrag Karadzic - DjeknaMILIJANA (nastavlja): Znam da odvajate od usta da mene šiljete... RADOSAV (prekida): Smijem li ja, tata, samo dvije? MILADIN: Drugi ćeš put. Nastavi, Milijana. MILIJANA (nastavlja): Znam da svi mislite kako sam, imam li šta jesti, je li mi teško... JOKA (prekida): Pametan li je, bože, bože... Piše isto ko da veze... MILADIN (kašljuca): Ima mu po kome doć... Nastavi, Mišure. MILIJANA (nastavlja): A znajte da i ja mislim na vas... MILADIN: Moš bez tog, komotno. MILIJANA (nastavlja): Kupio sam ñedu novu lulu... MILADIN (instinktivno): Fala ti! RADOSAV: Počo je podmićivat! MILADIN: Rekog li ti da ne progovaraš? RADOSAV (snuždeno): Reče... MILADIN: Pa što progovori? RADOSAV: Za ove se nijesam pito... MILADIN: Pročitaj, Milijana, to još jednom. MILIJANA (ponavlja): Kupio sam ñedu novu lulu... MILADIN (prekida): E je li, časti ti? MILIJANA: Jes. MILADIN: Ko moje dijete... MILIJANA (nastavlja): Babi maramu... JOKA (prekida): Fala ti i ñe čuo i de ne čuo! MILIJANA (nastavlja): Mišuru košulju, majki sapun i kilo kocke... LJEPOSAVA (prekida): ðe nañe kocku? MILIJANA (nastavlja): A za tatu mi je prifalilo para. RADOSAV: Prifalilo slobodno... MILADIN: Uzo bi da nije prifalilo... RADOSAV (pokislo): Mene ništa... Mogo je, vala da će šta bilo... MILADIN: Uzo bi da je mogo. RADOSAV: Mogo je,vala, zabos kaki trun... MILADIN: Na tebe je opravio pismo. RADOSAV: Velike mi vajde... MILADIN: Ćut tu! I ovo je od usta odvajo. Nastavi. Milijana. MILIJANA (nastavlja): A za tatu mi je prifalilo para, pa ću drugi put. RADOSAV: A da, oće... MILIJANA (nastavlja): Ne znam je li vam Momčilo prenio da sam bio kod Ljubiše? MILADIN (prekida): Jes, prenio je. MILIJANA (nastavlja): Lijepo su me dočekali. Taman su, vele, bili ručali... MILADIN (prekida): Lažu pogani! Još nije svrnuo da nijesu završili ručak. Čitaj jesu li ga nudili štagoj? MILIJANA (nastavlja): Pa sam malo posjedio i otišo. JOKA (zaprepašteno): Bez išta!? MILIJANA (nastavlja): Toliko za ovaj put. Sve vas puno voli i pozdravlja vaš Mišo.

Miodrag Karadzic - DjeknaJOKA: Od boga mu zdravlje! RADOSAV: Ima li još šta? MILIJANA: Piše P. S. RADOSAV: Piše li još šta? MILIJANA: Ima još nekoliko riječi, no ig ne mogu pročitat. Brzo je na kraju, pa se ne razaznaje. RADOSAV: E, to! To, to! To je najvažnije! Tun je nešto smandrljo, pa će posle bit da nam je reko i piso, a mi ne umjeli pročitat! MILADIN: Nu, Milijana, da ja vidu. RADOSAV: Ne umiješ ti, tata, čitat. MILADIN: Jesam li ja reko da umijem? RADOSAV: Ne ti... MILADIN: Pokaži, Milijana, ñe je to. MILIJANA: Evo ovo ode. MILADIN: To? MILIJANA: E... MILADIN: Nije to ništa. RADOSAV: Vi kako oćete, a ja vi velim da je to glavno. Kad goj oće nešto da smandrlja i preskoči, zabrza! Tako je onomlane javio da je prebio nogu. Probaj,Milijana, ako mož i jednu da odgonetneš. MILIJANA (sa naprezanjem): Dovešću jednog druga da bu...de kod nas... Ci...me...ri smo. RADOSAV: Aha! Ču li? Ču li ti, ñede, šta su? MILADIN: Ne ja... RADOSAV: Ponovi, Milijana. MILIJANA (razgovjetno): Dovešću jednog druga da bude kod nas. Cimeri smo. RADOSAV: A kupio lulu! MILADIN: Nijesi ti, Milijana, to dobro pročitala. MILIJANA: Jesam, ñede, svaku kako treba. RADOSAV: Cimeri, moj dede! Ču li? Cimeri! Bucaj, Milijana, paket da uturimo ono moje prvo pismo! MILADIN: Mene još nije jasno šta su? RADOSAV: Jasno je mene! Niko i ništa! Niko i ništa su, eto šta su, taman pomisliš da imaš unuka doktora, kad on cimer! Tako su zadugo kod Milivoja vikali da im Rako radi na lecepciju, bi reko na mjesec je! MILADIN: Jopet mi nije jasno... MILIJANA: Cimeri, ñede, cimeri. RADOSAV: Nijedan nije studenat, pa ti vidi koja govna mogu bit! MILADIN: Jopet mi ništa nije jasno... MILIJANA: To su, ñede, drugovi što stanuju u istu sobu. RADOSAV: Ne laži, Milijana! MILIJANA: Jesu, tata, oči mi. Tako mi je Mišo reko. MILADIN: Priñi amo, Radosave, trebaš mi! RADOSAV: Što? MILADIN: Kad priñeš, sve će ti bit jasno! RADOSAV: Nijesam kriv, tata, svega mi. Znam kad piše šta mu treba da nema

Miodrag Karadzic - Djeknaslova ispod dese centi, pa me uvati strag... MILADIN: Aj, vuci se u Šavnik! RADOSAV: Evo, sa ću... MILADIN: Kad doñeš u Šavnik, pozdravi Obrada i Joza. RADOSAV: Ne znam oću li ig sres? MILADIN: Ako ig sretneš, pozdravi ig, ako ne sretneš, nikome ništa. RADOSAV: Dobro, dobro... MILADIN: Aj ti, Dobrosave. Ajde izlazi i nemoj trajat. Ti kad odeš u Šavnik ne umiješ se vrnut. Zadžedžiš pred svaku prodavnicu, doklen ne pane mrak. RADOSAV: Oklen pred svaku, tata, kad ima dvije? MILADIN: Ne znam koliko ig ima, a znam da ig po vas dan obilaziš. RADOSAV (skrušeno): Ne moram ja nosit paket... MILADIN: Moraš, bogomi! RADOSAV: Oli ti, Milijana, sa mnom? MILADIN: Neće ona. RADOSAV: Što? MILADIN: Ako oćeš da uturiš još jedno pismo, piši ga sam. RADOSAV: Nije mi palo naom, no ko velim da ne idem sam... MILADIN: Iću ja s tobom, ako ti ko treba. RADOSAV: Kuj ćeš ti na ovu pripeku? MILADIN: Ode li ti? RADOSAV: Odog... aj zdravo! LJEPOSAVA: Sretni ti put. JOKA: Svi anñeli s tobom. MILADIN: O, Radosave! RADOSAV (spolja): O, ja! MILADIN: Vrni se za minut. RADOSAV (spolja): Šta je? MILADIN: Uñi začas. RADOSAV: Šta je? MILADIN (povjerljivo): Ako te na poštu oni sagrajilo bude pito šta smo turili, reci: ispekla majka kolača pa turila ñetetu, nek ima. Pare nemoj pominjat, da grdan nijesi! RADOSAV: Neću... JOKA: Reci: a baba mu ispekla patišpanj - nek im bude krivo. RADOSAV: Dobro... MILADIN: Pare nemoj pominjat, ko da nijesu tun! RADOSAV: Neću. MILADIN: Ni slučajno! Nemoj da ti se omakne! RADOSAV: Neće! MILADIN: Ako budu pitali šta smo turili uz kolače, reci sačuvala baba lokum pa turila. O parama ćić. RADOSAV: Reću, turila baba lokum i teglu skorupa. MILADIN: Moš pomenuti i med, a pare ko da ništa ne znaš. RADOSAV: Dobro! MILADIN: Sve moš pomenuti njih nikako.

Miodrag Karadzic - DjeknaRADOSAV: Dobro! MILADIN: Reci slobodno ga možete otvarati, pare nijesu u njega. RADOSAV: Dobro! MILADIN: Inače, oni svaki paket prebišću. RADOSAV: Odoh ja! MILADIN: Jesi li upamtio, pare nijesu u njega. RADOSAV: Jesam. MILADIN: Sad poitaj, pa se brzo vrni. RADOSAV: Odoh! LJEPOSAVA: Aj, sretni ti put. JOKA: Andeli s tobom. MILADIN (viče za njim): Radosave, ako budu pitali ñe su pare, reci eve ih oñe u takulin.

Kraj

miodrag karadzic - Đekna

Documents