miodrag karadzic - to kad uhvati ne pusta

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaMiodrag Karadžić

To kad uvati ne pušta

Ličnosti 1. Novica 2. Zorka sestra mu 3. Milica žena mu

NOVICA: Ko bi to reko. Sačuvaj bože... ZORKA: E... MILICA: Ko da je juče bio tu. ZORKA: Jes' vala... NOVICA: Žalio mi se, tako mi boga, žalio mi se... MILICA: Sjećam se. NOVICA: Šta ćeš... Kad ñavo oće. ZORKA: Jes' vala. NOVICA: A bješe podbuo i... viñelo se, tako mi boga. MILICA: Velim mu ja: „Kako si Miljane?" a on ko za ñavola veli: „Dobro". Ko daje znao. NOVICA: Kad je sarana? MILICA: U tri. NOVICA: Valjalo bi otić'. MILICA: Bi vala, valjalo bi. NOVICA: I mene nešto nije dobro. Žiga me ovi mali prs nalijevu ruku. Ko zna...ko zna... a nije da valja. MILICA: Ne, bogomi. NOVICA: Tako je i Miljana podekad šćelo. MILICA: Jes' podekad. NOVICA: Žiga li žiga. ZORKA: Žiga? NOVICA: Žiga, žiga. ZORKA: Cccc... NOVICA: I trne... trne. ZORKA: Uuu... MILICA: Da nećeš kavu? NOVICA: Veliš li kavu? MILICA: Velim. NOVICA: ðavo ti je popio. Ču li šta sam ovi čas reko. MILICA: Čuh. NOVICA: A čulo te čudo u mozak, pa što pitaš? MILICA: Vazda si je pio u ovo doba. NOVICA: Pio sam doklen sam mogo. MILICA: Oćemo li ić' na saranu? NOVICA: Jesi li poludela?! Kako ću vaki, 'ajde reci kako? MILICA: Pitam nako uzgred...

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaNOVICA: Što pitaš kad znaš. MILICA: Nijesam znala bogomi. NOVICA: Žiga li žiga. Žiga, žiga. Trne li trne. Trne, trne. ZORKA: Guši li te? NOVICA: Ne, što bi me gušilo? ZORKA: Pitam... NOVICA: Najbolje da me počne i gušit'. I vako ko zna doklen ću... MILICA: Ne sluti tako ti boga. NOVICA: Samo velim... MILICA: Nije to ništa. Ene ti baba Mare. Nju probada evo trides godina. Nijesam je još mimoišla da ne veli kako se u ovoj ravnici guši. NOVICA: Kod mene je drugo. Ovo je na nervnoj bazi. Evo, i ruke mi se znoje. ZORKA: Ko pokojnom Miljanu. NOVICA: Šta to reče?! ZORKA: Nazdravlje tebe. MILICA: Osta Saveti penzija. ZORKA: Jes'. NOVICA: Neće ni ona zadugo. MILICA: Šćaše Miljan naić'. Veseljak... ZORKA: Jes' vala... NOVICA: Ode, ode... otputova. MILICA: Biće to sarana. A i zaslužio je. ZORKA: Jes' vala. NOVICA: Eto, ko da je juče bio ode. Na ovu je stolicu sjedio. Velim mu ja: „Pazise Miljane, pazi se. Nije ti više pedeset. MILICA: Jesi da će triput. NOVICA: A on veli: „Oću, oću". Ko da je znao. Mora da mu je reko doktor. MILICA: Nije, krili su od njega. ZORKA: Ccc... NOVICA: A sva rodbina je znala. Sva, nako on. 'Ajde, pristavi kavu. MILICA: Smiješ li? NOVICA: Što da ne smijem? MILICA: Veliš da te žiga mali prs'. NOVICA: Pa neka žiga. MILICA: Ne znam valja li ti kava? NOVICA: Ne žiga tebe. MILICA: Samo velim... NOVICA: Bogomi mi je svedno. Evo sad da oće ne bi paru dao. ZORKA: Uuu... Ćuti ñavole. NOVICA: Ne paru. MILICA: Ne griješi se... NOVICA: Ne pola pare! MILICA: (pristavljajući kafu) Putuju ljudi, putuju. Živi mora da živi... NOVICA: Mora li mora, a niko ne pita more li se. ZORKA: Ne niko. NOVICA: Uh...

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaMILICA: Šta reče? NOVICA: Ništa. MILICA: Zaklela bi' se da si reko nešto. NOVICA: Nijesam ništa. MILICA: Ma jesi, tako mi boga. NOVICA: Pa neka sam. MILICA: Je li te prošlo? NOVICA: Jes' sve što valja. MILICA: Žiga li te još? NOVICA: To kad uvati ne pušta. MILICA: A šta reče malo prije? NOVICA: Svaka me kos' boli. ZORKA: Svaka? NOVICA: Čini mi se i više no što ig imam. MILICA: Neñe si preladio. NOVICA: Zalud ja po sto puta velim da zatvarate vrata. MILICA: Otkriješ se ti noću. NOVICA: Crno se otkrijem. Nijesam zaspijevo svu noć. ZORKA: Šta veliš? NOVICA: To što si čula. ZORKA: Da ti nije studeno? NOVICA: Oklen studeno. Izgoreh po svu dragu noć. Lijepo se to osjeća, isto ko da si me na vatru bacio. MILICA: Šta radiš po svu noć? NOVICA: Ćutim ko mrtav. Stisnem zube i ćutim. Žalio se ne žalio svedno je. ZORKA: Taman tako. NOVICA: Valja to malo muke zgučit. Kaka je vajda te se Zeko žali. MILICA: I to što veliš. NOVICA: Žiga li žiga. Neka žiga. Žigaj, žigaj, Trni, trni. MILICA: Evo kava. NOVICA: Ni gutat ne mogu. ZORKA: Ma šta veliš? NOVICA: To što si čula. Vidi ima li mi što na grlu. ZORKA: Nema da ja vidu. NOVICA: Vidio te jad. Uzmi moje očajlije, e vako ne vidiš ništa. ZORKA: Sad mi se čini da se malo crveni. NOVICA: Eto... A bogomi mi je svedno... Crveni li se mlogo? ZORKA: Zeru. NOVICA: Zeru po zeru doklen otekne. Potlje je svedno. MILICA: Ču li ti za Tanasija? NOVICA: Čuh, a bolje da nijesam. MILICA: Udade mu se iz škole. NOVICA: Bolje da je mrtvu vidio. ZORKA: Jes' vala. NOVICA: A bogomi sam znao. Evo da me ko pito reko bi' mu. Nije moje da pričam i da se plekam, a evo pitaj Zeka šta sam mu reko.

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaMILICA: Dikla navikla. NOVICA: Dodaj mi to ogledalo. Pi što sam ublijedio. MILICA: Vala baš jesi. NOVICA: Evo me ko krpa. Lijepo me muka gledat se. ZORKA: Omalokrvio si. NOVICA: Može bit'. Može bit'. Ko je od slanine krv dobio, oca mu... Da mi se kukavcu najes' šta ozdo čini mi se bi se preporodio. ZORKA: Bi vala. NOVICA: No se, govna, više nema na šta. Obezubilo se, ostali ovi patrljci... MILICA: Puče i Tanasijevo... ZORKA: Vala puče. NOVICA: Lako je mene za njega. Može mu obraz podnijet. ZORKA: E njegov može... NOVICA: Kuj će kruška no pod krušku. I majka joj se udala od šesnes. MILICA: Taki su bili i običaji i ljudi. Ene je vaša Miluša od četrnes'. NOVICA: To je nešto drugo. Nemoj mi samo pričat o Tanasiju. MILICA: Dobro, dobro. Odo' ja do radnje. Uzeću ako bude limuna. NOVICA: Ela vala. MILICA: Rekli su da će danas doć'. NOVICA: Pošto je? MILICA: Dvades' iljada. NOVICA: Šta veliš?! MILICA: Taman toliko. NOVICA: Neće ga u ovu kuću ulazit. Ne, dok sam ja živ! MILICA: Ja to rad' tebe. NOVICA: Mene je svejedno. MILICA: Uzeću samo po kila. NOVICA: Ako ćeš, oca mi jebi! Eto ti! MILICA: Bogomi bi ti valjalo. NOVICA: E neka bi. Neka bi. Da tebe u noć 'vataju grčevi po nogama, pito bi tebi li ti limun pado naom. ZORKA: Grčevi? NOVICA: Grčevi po svu dragu noć. MILICA: Trebo bi poć do doktora. NOVICA: Oću, nemam kad. Bio je Miljan... Lijepo su mu pomogli. ZORKA: I to što veliš. NOVICA: Znaju taman koliko goveda. ZORKA: Taman. NOVICA: Ene ti ðorda. Osamdeset četiri. Vazda sa štapom. Vazda. Vele: Ne more se noga ispravit. Kako ga udari kamion kod Veljine prodavnice ispravi munogu. ZORKA: Ispravi tako mi boga. NOVICA: Da me liječi Slavo Milutinov. Od Milutina doktor. Cvonjak. Nek liječi, nek liječi, a mene neće. Znam ga kad je bio slinav. MILICA: Tako mi boga, ene ga sad doktor. NOVICA: Nek' doktora, nek' doktora. Kod mene neće, budem li što znao. Ne,

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustapa da je jedini! Eto ti! MILICA: Da ti uzmem novine? NOVICA: Kako 'oćeš. Bi reko čojek ima se što čitat'. Evo, okini mi nos, da mi zavežeš oči znao bi šta pišu. ZORKA: Bi. NOVICA: No eto uzmi da vidu one tri zadnje strane. Za drugo mi ne trebaju. MILICA: Odo' ja. (Milica izlazi.) NOVICA: Ču li ti. Limun dvades iljada! ZORKA: E... NOVICA: Valjalo bi da čojek otre usta. ZORKA: Valjalo... NOVICA: E, neka bi. Rade ću ih pocijepat' no ga kupit. ZORKA: I neka bi. NOVICA: Evo pogledaj. Pomodrio palac, taman ko pokojnom Miljanu. ZORKA: Nije mlogo. NOVICA: I ne velim da je mlogo. Čim bude mlogo, ja to neću videt. Poplavio kočivit. Probaću da prilegnem. Ako ko doñe nemoj me budit. Dako nekako zaspem. ZORKA: Neću. (Novica hrče. Nakon vrlo kratkog vremena vraća se Milica.) MILICA: (jedva čujno) Kad je zaspo? ZORKA: Skoro. MILICA: Nećemo ga budit. Dako se naspava. Pristaviću kavu. (Milica kuva kafu.Novica se zijevajući budi.) MILICA: Jesi li se naspavo? NOVICA: Kud legoh, ñavo me ponio. ZORKA: Što? NOVICA: Ne more te ništa umorit' ko loš san. Ništa. Sve mi se muti. ZORKA: Sve? NOVICA: Ne bih se sad smio obrijat ni zašta. Vas bi se isjeko. MILICA: Jesi li što snijevo? NOVICA: Jesam, ne snijevo, no pola na san pola na javu. Nit' znam spavam li nit' ne spavam. MILICA: Evo vidi, ovo u ovu kesu je sedamdeset 'iljada. NOVICA: Šta si uzela? MILICA: Ako znam, jad me znao. NOVICA: Samo nek' nijesi limun uzela. MILICA: Nijesam... NOVICA: Ni po kila? MILICA: Ne. NOVICA: Vrlo važno. Valjalo bi usta otrijet', ma kad nijesi, svedno... Izdrži čeljade bez ljeba, pa može i bez limina. MILICA: Ti reče da ne uzimam. NOVICA: Tako mi boga da sam reko ne kupuj živu sodu, bi iz inata! MILICA: Da podem da kupim... NOVICA: Sad mi ne treba. Kad se nijesi sama sjetila, ne treba mi. Ne, pa da miživot zavisi. Vrlo važno... Nijesam do prije deset godina znao ni šta je, pa me

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaevo. Evo me, jopet živ. ZORKA: Taman tako. MILICA: Valjalo bi ti. Ima vitamina... NOVICA: Nek ima. Neću, pa da su u njemu ne vitamini no sva blaga svjetska. Ne pa da je u njemu sunce izgrijalo. MILICA: Isto ja odo' da ga kupim. NOVICA: 'Ajde, 'ajde i ne vrći se više! MILICA: Što? NOVICA: Razmisli ti što. Dobro razmisli. Nemoj posle da ispane da ti nijesam reko. MILIĆA: Dobro, ñavole, kako 'oćeš. NOVICA: E, tako 'oću, pa pukni! Pukni! Esplodiraj! (nervozno prevrće novine.) MILICA: Bi li što jeo? NOVICA: Šta te briga. MILICA: Da ti spremim? NOVICA: Crče ti od briga. Crče. Opuči se. MILICA: Da ti nasiječem šunke? NOVICA: Ne bi je založio pa da mi se majka digne. MILICA: Isto ću ja nasjeći. Pauza MILICA: 'Ajde jedi. NOVICA: A nasječe li, nasječe. Ne bi da nije nasjekla. Ne, pa da na koljena klekne. Ne valja 'ranu bacat, što jes, jes. NOVLCA (jedući) Dodaj mi vode. (Pije vodu) Znao sam. Znao sam. Sad ću se nadut', pa muke dok ne svarim. Velim ti ne mogu, pa ne mogu. Džabe je tebe govorit'. Džabe. MILICA: A nijesi trebo toliko. NOVTCA: Pa šta si stavila više no što mi treba? Što? Zainat, je li? MILICA: Mislila sam da ja i Zorka založimo... ZORKA: Neka mene... NOVICA: Ovo nema na svijet'. Ne, a evo koliki je. MILICA: Proći će. Bogomi je bolje što si jeo, no da nijesi. Valja za krv. Valja, popravi se. NOVICA: Šta se ima više popravljat'? Nema kroz ovu čapru kudije teć' a ne da se popravi. ZORKA: Vala si baš mršav. NOVTCA: Oklen neću bit' mršav. Jedem jednom u tri dana, a evo vidi kako. ZORKA: Jes', tako mi boga. NOVICA: Samo mi sad treba Zeko da naiñe. Taman bi mi dobro došo. E, ima li išta na svijet što ga ne boli. Ne, nit' će ljudi izmislit' boles' koju nije imo. Juče mu velim da je oboljela Senka Špirova od neke porfirije. Pola ljekara u gradu nije ni čulo za tu boles',a on veli: Nijesam znao da se tako zove, a preležo sam je. MILICA: Može Zeko poradi toga još oho. NOVICA: Može on, znam ja to. MILICA: Nema dana da ne navrati.

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaZORKA: Ne. NOVICA: Jutros veli da je za spomenik dolje u selo piso milion dinara. Nako usput. Ko, omaklo mu se. Znam, oće da čuje koliko sam piso ja. ZORKA: Taman to. NOVICA: A ja mu velim: ja sam piso milion i po. MILICA: Što to veliš?! NOVICA: Reko sam mu, milion i po. Odma je izašo. Isto ko da ga vodom polih. Veli da nema kad sjedet'. Jes', sitna mu deca. MILICA: Kakav crni milion i po?! NOVICA: Izjedoh govno, pa sad bi šta bi. ZORKA: Uuu... MILICA: Za spomenik milion i po?! NOVICA: Toliko. MILICA: Okle, crni Novice, okle? NOVICA: Okle i Zeko milion. ZORKA: Vala baš. MILICA: A koji te ñavo za jezik vuče? NOVICA: ðavo, ne ñavo šćaše Zeko više. Jes', ne bi mi se iz kuće vadio. Vako mu pokazah, pa nek košta što košta! MILICA: A koji ga ñavo jutros u kuću zva, kumim te bogom? NOVICA: Ti, a da ko je drugi. Čuo sam juče kad je izlazio de mu veliš: „Navrati na kavu". Nije je ni popio. Nije mu se taka odavno kuvala. Pamtiće je više no ja ovo. ZORKA: E, neka si. NOVICA: Čini mi se, ne mogu nikud na noge. MILICA: Čuješ, molim te?! NOVICA: Ne, vala. Evo sad kad bi kročio preko vrata, pao bi. ZORKA: Ne izlazi nikud. NOVICA: Ma, valjalo bi Miljanu na saranu otić'. MILICA: Bi, vala. NOVICA: Ti isto ko da ja neću. Ne pitaš mogu li. To te nije briga. MILICA: Poći ću ja. NOVICA: Bez mene? MILICA: E... NOVICA: A bi li, časti ti? Bi ti. Da nećeš u banju? Bi i tamo. Bi, bi. Nešto ti oñe fali. Gus' ti vazduh. MILICA: Red je... NOVICA: Ko da ja ne znam što je red i ljucki običaj, je li? ZORKA: Znaš... NOVICA: Je li, ja ne znam što je ljucki običaj. A može li se, pita li iko? Ne više no kučku. Vuci Novice, sekaj Novice, crkni Novice i nikome ništa. MILICA: Nijesam ništa loše mislila. NOVICA: Ne ti... Ne znam tebe. Ti i kad 'oćeš da se isekneš prvo se za bradu uvatiš. MILICA: Pušti me, tako ti boga. NOVICA: Puštena si, nema kud više.

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaZORKA: Ima li što u novine? NOVICA: Što bi pisali da nema. Uzmi pa pročitaj. ZORKA: Ima li ko od naših pozadi. NOVICA: Kojih naših? ZORKA: Naših... NOVICA: Nema vaših i naših. Sve su ode ljudi. ZORKA: Pitam ima li ko ozdo? NOVICA: Ima, tako mi boga. Ne izidu nijedne bez nekoga. Počo bog da proziva. Priupitaj ga na koga je sad red. MILICA: Ne sluti ñavole. NOVICA: Samo velim. Nek se zna. Nemoj posle da ispane da nijesam reko. ZORKA: Proziva, tako mi boga, proziva... NOVICA: Ene je Ješa ode a ni svijeća ne zatrepta. MILICA: Imala je Ješa preko osamdeset. NOVICA: Pa neka je. Jesam li ja reko da nije. Mičite te razgovore. Mičite. Popio bi čašu rakije. MILICA: Da ti uspem? NOVICA: Ne znam smijem li? MILICA: Što? NOVICA: Što te jad znao u glavu. Lijepo znaš da imam hemoroide. Bi me ti napila koliko ti je stalo. MILICA: Sam si tražio. NOVICA: Pričam šta bi volio. MILICA: Da ne sipam? NOVICA: Uspi kad je pri ruci. (stresajući se) Što mi je ovo trebalo. Ako ne prorade, okini mi nos. ZORKA: Oće od rakije. NOVICA: Sluti, samo ti sluti. ZORKA: Samo velim... NOVICA: Neće oni zasad. Zasada ništa. Kad ustanem će muke. Da se poradam,sitno bi bilo. ZORKA: Ču ñavola... NOVICA: E tako. MILICA: Čula sam da ih lijeci Spasoje. NOVICA: Ima li išta na ovi svijet da ti nijesi čula? Okle samo čuješ, pitaj svetogPetra. MILICA: Vele da ih liječi. NOVICA: Pa nek vele. MILICA: Da ga pitam za tebe? NOVICA: Ela, izañi na ulicu pa razglasi da je Novici rascvjetala guzica. Ne bi ti smetalo. Mogo bi ti obraz podnijet'. MILICA: Može ti pomoć'... NOVICA: Obnaroduj, udari na sva zvona. Izañi na ulicu pa iz svega mozga. Nemoj da ko ne čuje. Nemoj slučajno. MILICA: Nije to nikaka sramota... NOVICA: Ne za tebe. Ti javi za svoju...

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaMILICA: Dobro, dobro, samo sam pitala. NOVICA: Vidi ovi duvan. Nema se što ni pušit'. Žuti se ko dukat, a ne valja govna. Svercaju, boje ga... ZORKA: Jes' vala. NOVICA: Znam ja kako treba da gori. Ovi se prije ugasi no što povučem. MILICA: Može bit' kiše. NOVICA: Oklen znaš? MILICA: Žignu me pleće. NOVICA: Da je po mom žiganju, ne bi prestajalo padat'. Tebe jednom u deset godina žigne i baš će onda kiša. A i ne bi se napadala koliko te žiga. MILICA: Viñećeš, viñećeš... Ostaralo se. NOVICA: Bogomi, kako ko. Čini mi se bi sad kad bi stio trupačke preskočio ovu stolicu. MILICA: Bi, nemaš kad. Ne bi ni preko praga mogo ljucki. NOVICA: Ko laže, oca mu jebem! Evo vidi. ZORKA: Neka, ñavole, neka. NOVICA: Da. Skako sam trupačke preko plasta sijena. MILICA: Pušti ñavole, vjerujem ti. NOVICA: Ti vjeruješ? Ako vjeruješ bog me ubio. Ti bi voljela da ne mogu. Nećeti se želja ispunit'. MILICA: Ne, jesi li poludio. NOVICA: Jedan, dva, tri... Opa! Opa! Opa, uvati me. ZORKA: Uuu... MILICA: Rekoh li ti. NOVICA (bolno) Nije no ko s decom spava popišan ostane. Kud te slušam, ñavo me slušo. E, 'vako mi i treba. MILICA: Rekla sam ti, a ti zapeo da skočiš. Godine su to, Novice, godine... NOVICA: Ne inati me, e ću skočit' pa mi zadnje bilo. MILICA: Dobro de. Dobro. Mogo bi. NOVICA: Čuješ li kako mi se sprda. Čuješ li kumim te bogom. Kupus gleda, meso vadi. MILICA: Kako god 'oćeš... NOVICA: A što ja to 'oću? Evo reci, što 'oču? Živim mimo, pošteno, svoju staros' na svoja leda sekam. Da je nijesam tebe na vrat navalio? Diram li koga?... MILICA: Pa, ko ti šta veli... NOVICA: A što bi ko imo da mi reče. Da me ko ne 'rani? MILICA: Ne velim to... NOVICA: Uzmi tu rakiju pa me izmasiraj. Zaštuklo me. Leći ću pa polako. MILICA: Dobro, lezi pa ću polako. NOVICA: A ne toliko, jad te našo. Brrr, kud je ne ugrija, ne ugrijala se. A nijesam ti reko da me kupaš, slana te mrtvu okupala. A kud usu toliko, usuo tedavo. E, tako, tako... Malo dolje... Ohoho... E, tuda, tuda... Jače malo... E, tu...A ne toliko, ne toliko ukočila se! Nijesam ti reko da me daviš, no da masiraš. Dosta, dosta. ZORKA: Je li ti sad lakše?

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaNOVECA: Viñeću kad ustanem. MILICA: Proće to. ZORKA: Oće. NOVICA: Sad saranjuju crnog Miljana. Sad mu je svedno. Njega je zaštuklo za vas vijek. ZORKA: Jes vala. NOVICA: Ne bi to de drugo reko, a bio je škrt mimo ljude. ZORKA: Jes vala. NOVICA: E jes, no nije lijepo pričat, e jes da zaboli. E jes koliko niko njegov. MILICA: Ko li mu drži govor? NOVICA: A što pitaš ko? Pogani Radivoje, ko bi drugo. Mijenja samo ime. Svakimu jednak. Ako on poñekad zna ko je umro, oca mi jebi! ZORKA: Čuješ, molim te... NOVICA: Ne, jadna, ne. Da mu je kukavcu uvatit kako mjesto de se drže govori ne bi mu bilo ravna za ukop. MILICA: Ne vala. NOVICA: Bi li ikad, ikad, da za nekog nije imo što reć? MILICA: Vele da je za Marka Punišinog reko: "A što jednom u životu ne pomisli na ovi dan, crni Marko." NOVICA: Da ustanem ne smijem, da ležim ne mogu. ZORKA: Ču, ču... NOVICA: Ne mogu... E ne vala... MILICA: Probaj malo. Valja da ugriješ kosti. NOVICA (probajući da ustane stenje) Sedam dana sam jednom vako probo, pa se vrto nazad. Kad se nešto ne može, džabe je probat. ZORKA: Jes vala. MILICA: Polako, biće ti bolje. NOVICA: Što mi ima bit bolje? Svedno mi je. Svakako ću ležeć umrijet. Ne boj se, nećeš ni ti stojeć. MILICA: Ajde, bestraga ti priča. NOVICA: Šta je? Stra te? Uprpila si? Ja, tako mi boga, ništa. Baš ništa. Naprotiv, baš sam veseo. MILICA: Ma nijesam no ti velim da ti je bolje da protegneš noge. NOVICA: Vazda li znaš što je za mene bolje. (Ponovo proba da ustane stenjući.) A što ne ugasiš ono svijetlo napolje? MILICA: Eto, zaboravila sam... NOVICA: Kad čojek mora na sve mislit, ñavo mu je u sreću udario. Jedno kućit ne može! E ne, pa da je s Marsa! MILICA: Ne troši sijalica puno... NOVICA: Ne li obraza ti. MILICA: Ne. NOVICA: Trošila ne trošila ti ne plaćaš. Tebe je svedno kako se god okrene. Nebi ih ti iz inata po svu noć gasila. MILICA: A da, ne ja... NOVICA: Ne, ne! Ne bi i tačka! MILICA: Dobro, evo ne bi.

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaNOVICA: E oćeš, oćeš! Oćeš, Časti mi! Da te nijesu kući uz svijetlo dizali? MILICA: Nijesu ni tebe... NOVICA: Ja za mene i ne velim. (Opet pokušava stenjući da ustane.) Opa, opa,opsasa. Drž, drž, drž se Novice. Moglo me ovo skakanje života koštat. Mogo sam se oduzet. Fala bogu, evo mogu na obje. ZORKA: Fala bogu... NOVICA: Vlažna ova švapska kuća, visoki ovi zidovi, pa u kos vlaga ude. Dobrose još pomjeramo. ZORKA: Vala baš dobro... NOVICA: Dobro, dobro. MILICA: Kako to ideš Novice? NOVICA: Što kako idem? MILICA: Eto nabadaš ko na baglame. NOVICA: Je li, obraza ti. Ne valja ti kako idem. Nešto sam ti poružnjo je li? MILICA: Mene valja no tebe ne valja. NOVICA: Pušti ti mene. Ja da mogu bolje išo bi bolje. Mene stra da se nijesam oduzo, a tebe ne valja kako idem. O, sačuvaj bože! ne dopada ti se hod? MILICA: Ama ne velim to... NOVICA: No što veliš? MILICA: Velim da ideš vještački i da ćeš se tako iskrivit. NOVICA: Sve ti ostalo prirodno, samo ti ja vještački. Ma šta veliš, kumim te bogom?! MILICA: Ne velim ništa... NOVICA: Ti idi kako oćeš, a ja ću kako mogu. MILICA: Dobro je, dobro je. Idi na ruke ako oćeš. NOVECA: I oću ako mi je drago. MILICA: Ela, ela... NOVICA: Inati me, samo me inati. Ti bi izgleda ko Saveta penziju? MILICA: Ne avetaj, tako ti boga. NOVICA: Bi bi. Bi, znam te ja. Ne bi se iz banja vadila. Voliš da plakneš guzicu.

MILICA: Znaš da su me doktori slali. Nijesam sama ni tražila ni odredila. NOVICA: Što mene ne šalju? Što? Bi reko treba ti... MILICA: Okle ja znam... NOVICA: Znaš, znaš... (Počinje duboko disati.) Pada, pada... Uh, uh, uh... ZORKA: Šta bi, crni Novice? NOVICA: Ostah bez pritiska. ZORKA: Uuu... NOVICA: Ćuti, ćuti. Zuji, zuji... ih što zuji... ZORKA: Šta? NOVICA: Zuji mi u ušima. MILICA: Vazda si imo povišen pritisak... NOVICA: Nikad! MILICA: Čini mi se da jesi... NOVICA: Nikad, nikad... Pada, pada, samo pada. Slazi krv u pete. ZORKA: Lezi pa podigni noge...

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaNOVICA: Oću, pa da se sjuri u glavu. ZORKA: Onda nemoj. NOVICA: Skuvajte mi jaču kavu. MILICA: Malo prije si pio. NOVICA: I diso sam malo prije pa ću jopet. MILICA: Dobro, dobro, evo sad ću... NOVICA: Časti mi, čudim se kako sam još živ. Zdraviji idu u zemlju. MILICA: Nije to ništa... NOVICA: A ne za tebe. Tebe kad pane čaša te se slomi je viša šteta no kad mene pane pritisak. MILICA: A kad si ga mjerio? NOVICA: Mjerio sam ga. MILICA: Kad? NOVICA: Mjerio sam ga kad sam ga mjerio i onda je bio mali. MILICA: Oklen znaš da je i sad mali? NOVICA: Veliki nije. MILICA: To i ne velim. NOVICA: E, onda je mali. ZORKA: Veliš, onda krv siñe u noge? NOVICA: Ne u noge no u ovi pod. ZORKA: Uuu... NOVICA: Zato su Saveti nako otekle noge. MILICA: A ne jadan bio. Ona ima gornji preko dvjesta. NOVICA: Velikog mi pritiska. Kad ja na ovu visinu ne bi imo toliko, ubio bi se. MILICA: Vele da je donji važniji... NOVICA: E, donjeg kod mene i nema. MILICA: Neka, tako ti boga. Da ga nema ne bi ni tebe bilo. NOVICA: A ñe me to ima? MILICA: Ne velim to... NOVICA: No što veliš? MILICA (rezignirano) Ništa nijesam rekla. NOVICA: Ču li ti ovo Zorka. Prvo veli jedno pa posle veli da nije ništa rekla. ZORKA: E... NOVICA: Ko da ja vodim računa što ko priča. Jedno se priča, drugo se radi. Svak se zaklinje i što se više zaklinje više laže. Sačuvaj bože. MILICA: Prode li te glava? NOVICA: Nije me ni boljela. MILICA: Nema minut da si reko... NOVICA: Reko sam za zatiok. MILICA: To je isto... NOVICA: Može bit kod tebe. Kod mene nije. Mene je zatiok pozadi. MILICA: Dobro, dobro... NOVICA: E, zatiok me još nije prošo. MILICA: Samo se ti igraj. Kasno ćeš zakukat. NOVICA: Ideš ti kod doktora za sve troje. Ne mičeš se od njih. Milo ti se preobuć.

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaMILICA: Ne prećeruj. Bila sam tričetiri put. NOVICA: IŠla si da će dvaput više no što treba. MILICA: Morala sam boži čoječe. NOVICA: Ko da ja ne moram. MILICA: Pa, ko ti brani. NOVICA: Nit mi ko brani nit koga slušam. Ne žalim se nikom, a kako mi je samo ja znam. ZORKA: Jes, samo insan zna kako mu je... MILICA: Da ti Novice ne saznaš pokasno? NOVICA: Ti navalila da idem kod doktora isto ko da ću sjutra umrijet. MILICA: Radi kako oćeš... NOVICA: Eno, bio je Novelja. Otišo čojek rad gripa, a oni mu našli šećer. Jebi mi oca u grob bi u mene naftu našli. MILICA: Sve mi se čini da je tebe stra otić. Bojiš se. NOVICA: Mene stra?! MILICA: Tebe, tebe... NOVICA: Mene stra?! MILICA: Tebe. NOVICA: Mene? MILICA: Baš tebe. NOVICA: Ako neću sad na aperaciju ić, ne mako se s mjesta. ZORKA: Ne sluti, ñavole. NOVICA: Oću sad. MILICA: Ošta da te aperišu? NOVICA: Ima ošta. Kad otvore, neće jedan sam ni moć. MILICA: Ne sprdaj se... NOVICA: Oću pravo na aperaciju. I tebe ću povest da gledaš. Da se nagledaš i nauživaš. MILICA: Znam te ja dobro kad si vadio krv za sistematski pregled. NOVICA: Jesi li ti poluñela! Mene treba davat krv, a ne uzimat! MILICA: To je bilo samo zeru... NOVICA: Neka je. MILICA: Pa što ne dade iz prsta da ti izvade? NOVICA: Bolje što nijesam. MILICA: A što? NOVICA: Lijepa bi to analiza bila. Prs pomodrio, ne bi je trebali analizirat. MILICA: Nije no te stra. NOVICA: Mene stra? MILICA: Tebe. NOVICA: Mene? MILICA: Tebe, a da koga drugog. NOVICA: Ako ti ja zalijepim jednu uz uši viñećeš koga je stra. Jaki doktori, vade krv iz prsta... ZORKA: Vala baš... MILICA: Velim, bolje bi bilo da se pregledaš. NOVICA: Znam ja što je mene bolje.

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaMILICA: Kako oćeš. NOVICA: Ti pričaš ko da je mene milo bit bolesan. MILICA: Ko ti to veli? NOVICA: Znam ja kud ti ideš. Ostavi me na mir. MILICA: Dobro, dobro... NOVICA: Nit me pitaj kako mi je, ni šta mi je. MILICA: Kako oćeš. NOVICA: A i dosad si se raspala od briga. Slušam te u noć, hrčeš za petoro. MILICA: Neće bit. Evo pitaj Zorku ako mi možemo od tebe zaspat, ubio me bog. NOVICA: Od mene? MILICA: Od tebe, od tebe. NOVICA: A ne hrčem ja, jad te našo. Čuješ li kako u noć ječim. MILICA: Ne. Čujem samo kako u noć hrčeš. NOVICA: Uuu... Evo mi ne daš znati kako sam. Dobro je, dobro je. Pamet ti ne smeta. Vazda sve znaš. MILICA: Ono što znam znam. NOVICA: Znaš li što me sad boli? MILICA: Znam. Guši te. NOVICA: Oklen znaš? MILICA: Navikla. Posle pritiska te guši. NOVICA: Jes, guši me. Otvori prozor, udavih se. MILICA: Ubiće te promaja. NOVICA: Nek ubija, otvaraj! MILICA: Nemoj posle da nijesam rekla. Nemoj da bude... NOVICA: Otvaraj, pa nek bude što bude! NOVICA: A ne taj, jad te u glavu znao. Ne taj. Ne taj prema svinjcu, uguših se.O, što li zgriješih, crni kukavac te mi vazda inat ćeraš? MILICA: Čoječe boži, vazda smo ovaj otvarali. NOVICA: Vazda si inat ćerala. Zatvaraj, zatvorio te jad. Zatvaraj, zatvorila se. ZORKA: Svedno je koji otvoriš. Smrdi jednako. NOVICA: Ne ćeraj mi i ti inat e ću krov otvorit! ZORKA: Samo velim... NOVICA: Ma ne veliš li, obraza ti... Najgrñi su ti usputni. (Zvuk zvona na vratima.) NOVICA: Ko li je sad zaboga? Samo mi još gosti trebaju. MILICA: Ko je? POŠTAR (sa druge strane vrata.) Poštar. MILICA (otvarajući vrata) Izvolite. POŠTAR: Potpišite da ste primili. MILICA: Šta je to? POŠTAR: Poziv za sistematski pregled. NOVICA: Sistematski pregled?! POŠTAR: Svi grañani se moraju sistematski pregledati. Imate tu i koje su kazne ako se ne odazove. E, pa, doviñenja. SVI: Doviñenja. (Poštar izlazi.)

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaNOVICA: Čuješ, molim te... Sistematski pregled... Hm... MILICA: Nije zgoreg. Čula sam da se u Ameriku svi ljudi dobrovoljno jednom godišnje pregledaju. NOVICA: Sve li si čula, čulo te čudo. A evo ako znaš ñe je Amerika, okini mi nos. MILICA: Tako vele. NOVICA: Čuješ, pregled... Stalo nekom do narodnog zdravlja... ZORKA: Nije zgoreg... NOVICA: Ne li, časti ti. Velika mi koris od pregleda. Mene gledat neće, pa nek gledaju koga oće. MILICA: Što? NOVICA: Samo još jednu progovori, pa ću ti ja reć što. MILICA: Radi kako oćeš... NOVICA: I oću. Zdravo nemam ništa, pa što da se pregledam. Da mi počnu sastavljat govore. Je li? MILICA: Ne znam... Radi kako oćeš... NOVICA: Jes, išćeraju narod na livadu, pa se pola tamo razboli. MILICA: Evo piše i kolika je kazna... NOVICA: Piše li piše. ðe baš to pročita... MILICA: Pesto hiljada... NOVICA: Što to veliš?! MILICA: Pesto hiljada. NOVICA: Ima li ovo iñe na ovi svijet...? Ne, a evo koliki je. MILICA: Pesto hiljada, bogomi... NOVICA: Ma je li, časti ti. E neka je pet miliona... MILICA: Samo velim... NOVICA: A milo ti? MILICA: Sto bi mi bilo milo? NOVICA: Jes, jes, milo ti. Vidim da ti je milo. Voljela bi ti da mi ništa ne nadu, no da se ponovo rodiš. Drugu bi pjesmu pjevala da mi što nadu. MILICA: Znači, ići ćeš? NOVICA: Ne vjerujem da ću! Kome je stalo da me vidi zna ñe stanujem ZORKA: Nije zgoreg pregledat se... NOVICA: Veliš li, tako ti boga. Sve li znaš, to je čudo. ZORKA: Samo velim... NOVICA: E vidi filozofa. MILICA: Radi kako oćeš. Ako oćeš idi, ako nećeš nemoj. NOVICA: A oli ti ić. MILICA: Ja oću. NOVICA: Oćeš, je li? MILICA: Oću, što da neću. NOVICA: E ne vjerujem da ćeš. Ne dok sam ja glava ove kuće. MILICA: Pesto iljada, pa kako oćeš... NOVICA: Neka je milion. MILICA: Ovo je za nas troje milion i po. NOVICA: A, pušti poštara. Pušti ga. Moga li bez njega danas...?

Miodrag Karadzic - To kad uhvati ne pustaMILICA: Što da ga ne puštim? NOVICA: Znala si što nosi. MILICA: Oklen sam znala? NOVICA: Znala si, znala si. Ti sve znaš. Puštila si ga mene u inat. Isto ko što sii Zeka zvala na kavu. MILICA: Ako si ti zdrav, bog me ubio. NOVICA: Oćeš da rečeš da sam lud, je li? MILICA: To nijesam rekla... NOVICA: Pomislila si. Znam ja tebe. Pomislila si. Dobro te znam. Odavno ti to misliš. MILICA (iznervirano) E, jesi, ako oćeš. Jesi i lud i bolestan, eto samo što umro nijesi! NOVICA: Ma šta veliš? Ma ne veliš? MILICA: Velim, pa nek košta šta košta. NOVICA: Veliš: bolestan i lud? MILICA: I jedno i drugo. NOVICA: E, viñećemo, viñećemo, ne bio ja Novica Knežević, videćemo... MEDICINSKA SESTRA: Novica Knežević? NOVICA (ulazeći) Ja sam. MEDICINSKA SESTRA: Izvolite nalaze. Svi su u redu. NOVICA: Fala vam. (Kod kuće) MILICA: Proñe i ovo čudo. ZORKA: E... NOVICA: Kad čojeka zaboli, nema se rašta gledat. MILICA: Bogu fala, u ovim godinama još smo dobro. NOVICA: Kako ko. Kako ko. Čojek zdrav na papiru, a vamo samo što je živ. Čini mi se, onog momenta kad završih snimanje pluća, žignu me pod lijevu plećku. Žignu da oba oka ispanu. Bogu dušu, bog je neće. Snimak dobar, a čojek ne valja. Sta oni na oni aparat mogu za minut videt? Drugo je to da te gledaju dva tri sata. Da snime kad naiñe. MILICA: Isto nema ništa preče od zdravlja... ZORKA: E... NOVICA: Lupa li lupa. Trese li trese. Lupaj, prolupo. Tresi, ñavo te potreso. MILICA: Što ti je sad? NOVICA: Što i vazda. Kad naiñe, ne pušta. Ne pušta. Žiga li žiga. Žiga, isto ko da mi ko struje kroz tijelo pušta. Ko zna, kad bi svakom na papir pisali što mu je, pola bi naroda ostra umrlo. Vako kažu: zdrav, zdrav zdravcat. Poslije kad umre vele: iznenada. MILICA: Nije to ništa... NOVICA: E ne li mudro? Ne li? Ako ti je zalijepim jednu uz uši, viñećeš žiga li...

KRAJ

miodrag karadzic - to kad uhvati ne pusta

Documents