miraŠ kiĆoviĆ

2
КИЋОВИЋ, МИРАШ 69 ФОТОГРАФИЈА: Ј1А Радоја Чоловића, Београд. Д. Бонџић и стафилококних кожних обољења а посебан до- принос дао је у области фотодерматоза. Један је од покретача и сарадник на изради Закона о су- збијању венеричних обољења и проституције. Објавио је 84 научна рада у домаћим и францу- ским часописима, на српском и француском јези- ку. Одликован је Златном медаљом Црвеног крста за ревносну службу и Крстом милосрђа. ДЕЛА: Библиографија радова у: Медицински факултет Универзитета у БеоГраду 19201935, Београд 1935, 129— 130. Ј1ИТЕРАТУРА: Споменица о 100-Годишњици Прве мушке Гимназије у БеоГраду 1839—1939, Београд 1939, 271, 473; Воја Стојановић-Воке, Заслужни синови — биографије заслужних људи, I, Београд 1940, 147; 50 Година Медицин- ског факултета Универзитета у БеоГраду, 1920—1970, Београд 1970, 14, 252, 254, 425; Српсколекарско друштво, Споменица 1872—1972, Београд 1972, 126; Милорад Сави- ћевић, Професори МедицинскоГ факултета у БеоГраду, Београд 2003, 367—369; Познати српски лекари, Београд, Торонто 2005, 369—370; Драгољуб Јовановић, Медаљони, IV, Београд 2008, 232. МИРАШ КИЋОВИЋ Кићовић, Мираш, професор, књижевни истори- чар, библиотекар (Слатина код Андријевице, 17. III 1892 — Београд, 28. X 1963) Рођен је у земљорадничкој породици. Основну школу завршио је у Андријевици (1900—1904), гимназију на Цетињу (1904—1912) а Филозофски факултет, због прекида услед ратова (1912—1920) у Београду 1922. Био је предавач у гимназији у Беранама (1915), затим у аустроугарском заробље- ништву у Нађмеђеру у Мађарској (1916—1918). Једно време био је вршилац дужности секретара Окружног начелства у Андријевици (1918—1919), поново наставник гимназије у Беранама (1919), суплент (1920—1923) и професор (1923—1934) гимназије и учитељске школе у Вршцу, професор мушке гимназије у Новом Саду (1925—1933), ди- ректор гимназије у Вршцу (1933—1938) те дирек- тор (1938 —1941) и професор (1942—1945) VII гим- назије у Београду. У међувремену је завршио виши курс француског језика на АИапсе ГгапдаЈзе у Па- ризу. Као први доктор књижевности промовисан је на Београдском универзитету 1928. Од јуна 1945. до октобра 1963. радио је у Народној библио- теци Србије као руководилац Одељења старе и ретке књиге и рукописа на којој дужности га је и смрт затекла. Сарађивао је у преко тридесет периодичних публикација међу којима су: Мисао (1924), При- лози за књижевност, језик, историју и фолклор (1924—1930,1954), Летопис Матице српске (1925— 1927), Братство (1927), Српски књижевни Гласник (1927, 1931, 1932), Записи (1927), Гласник Исто- ријскоГ друштвау Новом Саду (1928— 1932, 1934), Књижевни север (1928), Библиотекар (1948, 1950 —1952, 1955, 1958, 1960, 1961), Гласник Српске академије наука (1949—1953), Историјски записи (1951, 1952), Зборник Матице српске за књижев- ност и језик (1954, 1956, 1958), Годишњак Музеја Града БеоГрада (1955, 1956), итд. Бавио се истори- јом српске књижевности XIX в., проучавао старе српске књиге и штампарије, историју српског по- зоришта, историју Народне библиотеке у Београ- ду. Осим две опширне монографије; Јован Хаџић — Милош Светић (1930) и Историја Народне би- блиотеке у БеоГраду (1960), објавио је двадесетак већих радова међу којима су; СтоГодишњица Ма- тице српске (1927), Емил Чакра (1931), Старо позо- риште код Срба (1951), Једно непознато издање прве которске

Upload: irena-saric-medojevic

Post on 13-Apr-2015

36 views

Category:

Documents


4 download

DESCRIPTION

biografija

TRANSCRIPT

Page 1: MIRAŠ KIĆOVIĆ

КИЋОВИЋ, МИРАШ 69

ФОТОГРАФИЈА: Ј1А Радоја Чоловића, Београд.

Д. Бонџић

и стафилококних кожних обољења а посебан до- принос дао је у области фотодерматоза. Један је од покретача и сарадник на изради Закона о су- збијању венеричних обољења и проституције. Објавио је 84 научна рада у домаћим и францу- ским часописима, на српском и француском јези- ку. Одликован је Златном медаљом Црвеног крста за ревносну службу и Крстом милосрђа.

ДЕЛА: Библиографија радова у: Медицински факултет Универзитета у БеоГраду 1920—1935, Београд 1935, 129— 130.

Ј1ИТЕРАТУРА: Споменица о 100-Годишњици Прве мушке Гимназије у БеоГраду 1839—1939, Београд 1939, 271, 473; Воја Стојановић-Воке, Заслужни синови — биографије заслужних људи, I, Београд 1940, 147; 50 Година Медицин- ског факултета Универзитета у БеоГраду, 1920—1970, Београд 1970, 14, 252, 254, 425; Српсколекарско друштво, Споменица 1872—1972, Београд 1972, 126; Милорад Сави- ћевић, Професори МедицинскоГ факултета у БеоГраду, Београд 2003, 367—369; Познати српски лекари, Београд, Торонто 2005, 369—370;

Драгољуб Јовановић, Медаљони, IV, Београд 2008, 232.

МИРАШ КИЋОВИЋ

Кићовић, Мираш, професор, књижевни истори- чар, библиотекар (Слатина код Андријевице, 17. III 1892 — Београд, 28. X 1963)

Рођен је у земљорадничкој породици. Основну школу завршио је у Андријевици (1900—1904), гимназију на Цетињу (1904—1912) а Филозофски факултет, због прекида услед ратова (1912—1920) у Београду 1922. Био је предавач у гимназији у Беранама (1915), затим у аустроугарском заробље- ништву у Нађмеђеру у Мађарској (1916—1918). Једно време био је вршилац дужности секретара Окружног начелства у Андријевици (1918—1919), поново

наставник гимназије у Беранама (1919), суплент (1920—1923) и професор (1923—1934) гимназије и учитељске школе у Вршцу, професор мушке гимназије у Новом Саду (1925—1933), ди- ректор гимназије у Вршцу (1933—1938) те дирек- тор (1938—1941) и професор (1942—1945) VII гим- назије у Београду. У међувремену је завршио виши курс француског језика на АИапсе ГгапдаЈзе у Па- ризу. Као први доктор књижевности промовисан је на Београдском универзитету 1928. Од јуна 1945. до октобра 1963. радио је у Народној библио- теци Србије као руководилац Одељења старе и ретке књиге и рукописа на којој дужности га је и смрт затекла.

Сарађивао је у преко тридесет периодичних публикација међу којима су: Мисао (1924), При- лози за књижевност, језик, историју и фолклор (1924—1930,1954), Летопис Матице српске (1925— 1927), Братство (1927), Српски књижевни Гласник (1927, 1931, 1932), Записи (1927), Гласник Исто- ријскоГ друштвау Новом Саду (1928—1932, 1934), Књижевни север (1928), Библиотекар (1948, 1950 —1952, 1955, 1958, 1960, 1961), Гласник Српске академије наука (1949—1953), Историјски записи (1951, 1952), Зборник Матице српске за књижев- ност и језик (1954, 1956, 1958), Годишњак Музеја Града БеоГрада (1955, 1956), итд. Бавио се истори- јом српске књижевности XIX в., проучавао старе српске књиге и штампарије, историју српског по- зоришта, историју Народне библиотеке у Београ- ду. Осим две опширне монографије; Јован Хаџић — Милош Светић (1930) и Историја Народне би- блиотеке у БеоГраду (1960), објавио је двадесетак већих радова међу којима су; СтоГодишњица Ма- тице српске (1927), Емил Чакра (1931), Старо позо- риште код Срба (1951), Једно непознато издање прве которске штампарије (1951), Први српски буквар (1952), Школско позориште код Срба у току 18. и 19. века (1955), Две непознате српске књиге (1954), Младост Јоакима Вујића (1955), Један уникат непознате ћирилске штампарије у Котору (1955), Стерија и Вук Караџић (1956), Вер- тепска драма код Срба у вези са сличном стра- ном драмом (1957). Преводио је с руског језика (Љесков, Закон Ахила), (Група аутора, Историја новоГ века (1870—1918)) и редиговао преводе (Го- гољ, Мртве душе). Био је сарадник Енциклопедије ЈуГославије (1—6, 1955—1966), редактор издања; Петар II Петровић Његош, Писма I—III (1830— 1851), Георгије Михаиловић, Српска библиоГра- фија 18. века (1964), Јован Скерлић, Српска књи- жевносту 18. веку (1966) и др.

ДЕЛА: Вера Топаловић, БиблиоГрафија радова др Мира- ша Кићовића, Библиотекар, 1963, бр. 6, 450—456; Добри- ло Аранитовић, Био-библиоГрафија Мираша Кићовића, БВј,

Page 2: MIRAŠ KIĆOVIĆ

КИЋОВИЋ, МИРАШ 69

1995, бр. 2—3, 139—157.

Ј1ИТЕРАТУРА: Ко је ко у ЈуГославији, Београд 1957, 315; Споменица Цетињске Гимназије 1881—1961, Цетиње 1962, 127; Никола Рацковић, Прилози за лексикон црноГорске