ЛАЖНА СВЕДОЧЕЊА ДАРИНКЕ ПАНИЋ

15. септембра 2011. године, у Основном суду, код судије Мирјане Зорић Влачо,

СВЕДОК ДАРИНКА ПАНИЋ изјављује:

Сећам се да je дана 09.11.2010. године била седница наставничког већа и да сам ja,

обзиром да као рачуновођа не присуствујем седницама, чекала да се иста заврши јер ми je требао

неко од запослених који су били на седници. Знам да се све дешавало пред крај прве смене у школи.

Ja сам у једном моменту узела да пијем воду и стала сам код једних врата која су од стакла a

која гледају у школско двориште и зграду. Врата су била затворена, тако да ja нисам могла

чути шта се напољу говори. Међутим, видела сам да директор стоји на првом или другом

степенику док je окривљени био у ходнику код врата. Ja сам закључила да нешто разговарају јер

je Душан махао рукама али ништа друго нисам нити видела нити чула.

СВЕДОК ДАРИНКА ПАНИЋ у Прекршајном суду 15. марта 2011. године рекла је:

Ja радим у књиговодству у основној школи у Лукићеву и моја канцеларија се налази у

дворишном делу одвојена од школе. Знам да je дана 09.11.2010 г. била одржана седница

наставничког већа и негде око 13,45 х. ja сам ушла у хол школе јер се ту налази простор за

кување кафе и одакле сам кроз стакло са удаљености око 7 метара на улазу за наставнике,

видела директора школе Марић Сретенка и наставника физичког Вукотић Душана и видела сам

да нешто расправљају између себе и видела сам да je у току расправе Вукотић Душан са руком

испред себе махао обраћајући се директору, али ja нисам чула о чему су њих двојица расправљали.

Лажни искази:

1. Неспорно је да је Даринка присуствовала седници Наставничког већа 14. децембра 2010.

године (више од месец дана након "инкримисаног догађаја") и да тада није рекла да јој је било шта познато у

вези инцидента који се наводно догодио 09. новембра 2010. године, иако се тада дуго расправљало о том

"случају" и иако је директор тада пред колективом јасно рекао да нема сведока догађаја.

2. Неспорно је да Даринка Панић не зна одакле је "видела" Душана и Сретенка.

а) На саслушању у Прекршајном суду (15. март 2010) Даринка Панић тврди да је "видела"

Душана и Сретенка "кроз стакло" из "простора за кување кафе".

б) Насупрот томе, у Основном суду (15. септембар 2011) иста изјављује да је поменуту

двојицу "видела" док је стајала код једних врата која су од стакла.

3. Неспорно је да је Даринка дала различите изјаве о времену у коме је "видела" директора и

наставника физичког.

а) У првом сведочењу (у Прекршајном суду) Даринка је рекла да је директора и наставника

видела око 13,45 часова.

б) У Основном суду она "зна да се све дешавало пред крај прве смене". Прва смена у

школи у Лукићеву завршава се у 13,30 часова и мало је вероватно да госпођи Панић то није познато.

Стога, ако "зна да се све дешавало пред крај прве смене", тада је очигледно да је Даринка Панић

дала лажни исказ у Прекршајном суду.

4. Даринка Панић сада јасно каже да је "узела да пије воду", чиме негира тврдњу Сретенка Марића

дату у Прекршајном суду да је "видео да је Даринка отишла да наставници скува кафу". Наравно, ту је и

сведок Митра Умићевић која може потврдити да јој Даринка није кувала кафу тог дана.

Са суочења у Прекршајном суду 15. марта 2011.

Једном је Даринка "видела" Душана и Сретенка из простора за кување кафе, а други пут их је

"видела" са једних врата која су од стакла. Једном их је видела око 13,45, а други пут пред крај прве

смене (дакле, пре 13,30). Исто тако, колегама у школи је познато да се седница завршила пре 13,30 (заправо,

седница је завршена и у том часу се огласило школско звонце), тако да постаје јасно да је Даринка у то време

на вратима школе могла да види само Душана, који је излазио из зграде школе, јер Сретенко тврди (по једној

верзији) да је изашао из зграде око 13,45, а други пут да је то било око 13,35 или 13,40.

У снимљеном разговору са Вукотићем, током усмене расправе у школи, Даринка му показује одакле

је гледала и зашто је била у простору за кување кафе (тај снимак се налази у прилогу као доказ). Уз то, она

тврди да није учествовала на седници Наставничког већа у децембру прошле године, иако се из записника

јасно види да су тамо, поред наставника, били присутни и остали радници школе, међу којима и она.

Овде је занимљиво питање, зашто су Сретенко и његови адвокати наредили Даринки да измени

свој исказ. Вероватно, зато што би се реконструкцијом таквог догађаја утврдило да је из тог простора за

кување кафе немогуће да се виде службена улазна врата и степениште испред њих, а да се човек поштено

не истегне и напрегне, то јесте, нагне према стаклу на прозору готово за цео један метар. А да би човек тако

нешто учинио потребно би било да за то има веома озбиљан разлог.

Из свега горенаведеног јасно се види да су Даринкина сведочења неверодостојна, неконзистентна,

несагласна и неистинита и да се морају одбацити у целости.

Таква сведочења могу се прихватити као истинита само у намештеним суђењима, онако

како је то (судећи по ономе што је Сретенко Марић наводно причао неким људима у селу) на

захтев зрењанинског судије Сузане Радаковић (сестре оштећеног Марића), уз подмићивање и

плаћање карте до Канаде овог лета, урадио судија Прекршајног суда у Зрењанину.