mišljenje nvo lokalna agenda 21 z kostolac -opŠtina o napredovanju r. srbije u pristupanju eu

5/28/2018 Mi ljenje NVO Lokalna Agenda 21 z kostolac -OP TINA o napredovanju R. Srbije u ...

http:///reader/full/misljenje-nvo-lokalna-agenda-21-z-kostolac-opstina-o-napred

NEVLADINA ORGANIZACIJA Evropska KomisijaLOKALNA AGENDA 21 Delegacija u R. Srbiji

za Kostolac - OPTINA Zorica [email protected]

Rudarska 11/112208 Kostolac

2.4.2014

Potovani,ovim putem dosttavljamo vam miljenje nae organizacije o napredovanju Srbije u pravcu evropskihintegracija u 2013. godini u odnosu na sledea pitanja:

Poglavlje 1: Slobodno kretanje robeSmatramo da je veoma problematina kontrola kvaliteta roba u Republici Srbiji iako je zvanino

ista standardizovana po evropskim standardima. Ovo posebno vai za robu koja se nalazi na trituRepublike Srbije, a ne spada u dnevno potroaku robu. U ovu izmeu ostalih grupu spadaju:poljoprivredne i graevinske maine, mineralna ubriva, hemikalije, semena, ... Na prethodnospomenutim proizvodima postoje propisina deklaracija, a na uvezenim iz EU i ig EC, ali njihovkvalitet veoma esto neodgovora diklaraci na proizvodu ili igu EC.

Ovaj problem se deava iz raloga to potoji slaba nezavisna kontrola proizvoda u RepubliciSrbiji, te roba sa smanjenim kvalitetom biva dostpna na tritu , predstavljajui se za originalnu. Ovo sedeava to mnogi proizvoai proizvode posebno nie kavalitenu robu za potroae u SEE, ili istibivaju prefabrikovani i/ili prepakirani u Republici Srbiji.

U ovom segmentu problematizvovali bi uvoz poljorivredne, graevinske i druge mehanizacije izEU bez carine iako je drugaije propisano SSP-om.(http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1503048/Mala+korist+od+uvoza+robe+bez+carine.html)

Slobodan promet poljoprivrednih dobara takoe predstavlja problem u Republici Srbiji. esto sedeava da drava usled nastale manje proizvodnje odreenih poljoprivrednih proizvoda, usled sue ilidrugih klimatskih nepogoda, proglasi zabranu izvoza poljoprivrednih proizvoda, kako bi preraivakaindustrija (koja je u veinskom vlasnitvu kontraverznih biznismena tajkuna), imala sirovine, te se nataj nain direkno ukljuuje u formiranje cena na tetu poljoprivrednih proizvoaa. U obrnutom sluaju,drava ne preduzima nikakvu ulogu, vegovori da poljoprivrednici ive i rade na slobodnom tritu.

Poglavlje 8. Konkurencija.Postoje dogovaranja izmeu preraivaa, trgovaca poljoprivrednih proizvoda eerne repe,suncokreta, soje, kunkuruza i penice po pitanju cenovne politike istih, a na tetu poljoprivrednihproizvoaa. Kao osnove formiranja cena uzimaju se okolne zemlje gde isti kontroverzni biznismeniposeduju kompanije pod istim ili drugaijim imenom, te na taj nain, i tamo uslovljavaju rad trita.

Ovakvo stanje je potpomognuto od strane drave, iji inovnici ne prate ovakvu vrstukartelizacije, pravdajui je slobodnim tritem.

Sa druge strane, veliki deo ovih firmi su i uvoznici poljoprivredne mehanizacije, ubriva iostalih proizvoda potrebnih za poljoprivrednu proizvodnju. Naalost, isti ne zadovoljavaju deklarisanestandarde na proizvodima. O tome postoje inspekcijski nalazi nadlenih inspekcija, ali isti ne dobijajunikakve kazne ili zabrane, veim je omoguen i dalje visok primat na tritu nezavisno od kvaliteta.



Poglavlje 11. Poljoprivreda i ruralni razvojProblemi sa subvencijama poljoprivredi se nastavljaju i 2014 godine. Nedostatak novca u

budetu u 2013. za potrebe subvencija poljoprvrednicima nadometen je tek u 2014. Tako su tek krajemfebruara 2014 godine (pred republike izbore) ispunjena sva potraivanja poljoprivrednika po pitanjusubvencija.

Drugi problem predstavlja sam nain ostvarivanja poljoprivrednih subvencija. U 2013 godinisubvencije su deljene poljoprivrednicima po sistemu: 6000. din. po hektaru i 6000. din. po hektaru zapomoi za kupovinu goriva , koja je bila refundirana po kupovini. Mnogi poljoprivrednici nisu mogli daiskoriste ovaj drugi podsticaj, iz razloga to su morali da kupuju velike koliine goriva odreenogkvaliteta (eurodizel ili gasno ulje 01), u zavisnosti od karakteristika traktora koja je upisana usaobraajnoj dozvoli. Za ovakav vid subencije oni su moral uloiti veliku koliinu novca, kojeg velikibroj poljoprivrednika nema. Drugi problem je lagerovanje velike koliine goriva, zata mnogipoljuprivrednici nemaju adekvatne uslove, to dovodi i do bezbedosnog rizika.

Ovo treba dodati da se gasno ulje 01 ne moe u svakom trenutku nai u prodaji, vejeogranieno vremenskim rasponom trajanja subvencije. Tako da se poljoprivrednici koji imaju starijetraktore (to je veina kod manjih i srednjih poljoprivrednika) dovode u jo neravnopravnij poloaj uodnosu na velike poljoprivrednike. Na taj nain se jo vie smanjuje njihova konkurentnost.

Postoje naznake od strane Ministarstva da e u 2015traiti od poljoprivrednika da subvencijeuslovljavaju ispitivanjem kvaliteta poljoprivrednog zemljita. U vezi sa tim postoji vie problema

poput nedovoljnog kapaciteta laboratorija Poljoprivrednih Strunih Slubi (postoje poljoprivrednici kojisu jo jesenas predali zemljite na analizu a nisu dobili rezultate), kao i veliina njiva na kojima bi se

trebala uraditi karakterizacija zemljita (mnoge njive su veliine 0.5 ha i manje).Dodali bi da postoji lobiranja od strane kompanija i nekih ekonomista kako bi trebalo plaati

subvencije poljoprivredenicima u ratarskoj proizvodnji na osnovu prinosa. Ovo u startu dovodi doneravnopravnosti poljoprivrednika koji imaju loiji kvalitet poljoprivrednog zemljita, te samim tim,imaju vea ulaganja a imaju manje prinose. Sa druge strane dravni organi ne rade nita po pitnjuureenja ove neravnopravnosti meu proizvoaima.

Pored kvaliteta zemljita postoji veliki problem i sa katastrom poljoprivrednog zemljita koji umnogim optinama nije ureen, a primeeno je da nedostaje i nekoliko desetina hiljada hektaradravnog poljoprivrednog zemljita u istom, te je pod hitno potrebno njegovo auriranje.

Pored toga, neophodno je ponovo izvriti premer poljoprivrednog zemljita ( u mnogim

optinama poslednji put je uraen u 19 veku), i izvriti razmer poljoprivrednog zemljita prema onomto je zapisano u katastru.Zbog ovog nedostatkaadekvatnih podataka u katastru, poljoprivredna inspekcija nije u

mogunosti da izvri nadzor nad poljoprivrednim zemljitem, to prouzrokuje este prepirke meusamim poljoprivrednim proizvoaima i ostalim stanovnicima sela (jer i sela nemaju sreenegraevinske parcele prema GIS-u), koje zavravaju ak i smrtnim posledicama.

Veoma veliki problem je i nepostojanje kvalitetne poljouvarske slube, koja je postala jo jednaispostava za zapoljavanje partijskih kadrova u optinama. Veliki broj poljoprivrednih kraa,unitavanja vonjaka i drugih vidova imovine poljoprivrednika ostaje nerasvetljena.

MUP ne eli da se bavi ovim poslovima, a moda nema ni specijalizovanu jedinicu u ovojoblasti. Tako su poljoprivrednici preputeni sami sebi, te samim tim dolaze u iskuenje da uzimaju vlastu sopstvene ruke...

Veliki problem poljoprivrednicima predstavlja i prodaja primarnih poljoprivrednih proizvoda. URepublici Srbiji postoji veliki broj tzv. Direktorskih poljoprivrednih zadruga, koje su u stvarnostiprivatna preduzea osnovana prema zakonu o zadrugama. Ova preduzea zajedniki funkcioniu sapreraivakom industrijom, za koju vre tzv. ugovaranje proizvodnje sa primarnim poljoprivrednimproizvoaima. Sa druge strane vlasnici ovih preduzea (direktorskih zadruga) imaju vlasnitvo ilisuvlasnitvo u velikom broju privrednih drutava koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom,transportom robe i ostalim aktivnostima vezanim za poljoprivrednu proizvodnju. Oni svoj poloaj uzadrugama koriste kako bi potpisivali povoljne ugovore sa preraivakom industrijom ili za istu vredodatne usluge koje im preraivaka industrija beneficirano naplauje.

Tako da oni sebe predstavljaju kao predstavnike poljoprivrednika, ali u stvarnosti rade na tomeda ostvare to vei profit za preraivaku industriju, u suprotnosti interesa poljoprivrednih proizvoaa.Iako bi trebalo njihovu kontrolu da vri zadruna inspekcija Zadrunog saveza Srbije ili Zadrunog



saveza Vojvodine. Ona to neradi. Tako da poljoprivrednici ostaju i bez ove mogunosti plasiranja svoihproizvoda. Upravo je ovo jo jedan razlog o loem miljenju poljoprivrednika prema kooperativama.

Poseban problem postoji u upravljanju tokovima opasnog otpada na teritoriji ruralnih sredina,ija se problematika posebno aktuelizuje projektima ienja (izmuljavanja) kanalske mreefinansiranog iz kredita Saudijske Arabije. ( zbog sadraja pesticida, tekih metala i ostalih toksinihrezidua u mulju)

Ruralni razvoj u Republici Srbiji posebno je pitanje, jer je isto veoma retko aktuelizovano igotovo uvek na pogrean nain. U veini sluajeva, pitanje ruralnog razvoja seoskih podruja aktuelno

je jedino tokom politikih izbora, a investicije u tom periodu rade se stihijski, a ne prema odreenomplanu i projektima. Stanovnici ruralnih podruja zahvalni su dravnim organima to ih se i tadasete, te ne smatraju da se ovaj hronini problem treba reavati na drugaije naine.

Stanovnitvo ruralnih naselja ima velikih problema i u komunikaciji sa organima lokalnesamouprave i dravne uprave. Ono u velikom broju sluajeva ne zna svoja prava i obaveze, pa veomaesto bude izigrano od predstavnika drave.

Moemo rei da veliki broj partijskih funkcionera koji rade u dravnimorganima Republike Srbije ili lokalnih samouprava ne nteresuje razvoj ruralnih podruija. Njima seokreu jedino prilikom vrenja predizbornih aktivnosti.

Ovakva tvrdnja moe se lako i potvrditi novom Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja2014.-2020. ( koja ima 125 strana), u kojoj ne postoji ni jedna adekvatna stavka po pitanju razvoja

poljoprivrede i ruralnog razvoja u periodu prikljuivanja EU, ali je detaljno objanjeno zato RepublikaSrbija mora u narednom periodu da dozvoli uvoz GMO. Ovde treba dodati da je veoma interesantan i

formular pomou kojeg se vri javna rasprava, u kome pie koje delove (naslove) u strategiji jepotrebno dodati a koje oduzeti, te je zainteresovanim stranama onemogueno da vre komentarisanjedokumenta u celini.

Takoe se veoma mnogo radi na marginalizovanju udruenja poljoprivrednika koja su nastalasamoorganizovanjem poljoprivrednih proizvoaa od strane drave. Tako da se, prilikom pitanjaruralnog razvoja kontaktira grupa od 19 nevladinih organizacija u okviru Mree za ruralni razvoj koja

je formirana u okviru EU projekta od strane funkcionera tadanjeg sastava Ministarstva poljoprivrede,umarstva i vodoprivrede (ije mnoge lanice nemaju nikakve veze sa ruralnim podruijima), i koja nijeaktivna od 2011. Dok sa druge strane nikada po ovom pitanju nije kontaktirala direkno udruenjepoljoprivrednika poput Nezavisne Asocijacije Poljoprivrednika Srbije NAPS.

Marginilizacija poljoprivrednih NVO se vri i na taj nain to drava zahteva da im se predajuspiskovi NVO sa brojem lanstva i koliinom poljoprivrednog zemljita koje lanovi obrauju. Tako sena osnovu toga vri pregovaranje ili daju subvencije organizacijama poljoprivrednih proizvoaa (primer http://195.178.40.73/poljoprivreda/sites/default/files/20140321_Pravilnik_udruzenja.pdf).

Ekonomski razvoj ruralnih podruja vri se i stihijski. Trenutno je aktuelna pria o turizmu iproizvodnji proivoda iz domae kuhinje (home made). U ovoj prii ne moe se nai veliki brojsocijalno ugroenih stanovnika ruralnih naselja koji, zbog nedostatka sredstava za ivot, odlaze u gradili prodaju i ono malo svog poljoprivrednog zemljita kako bi preiveli.

Stoga smatramo da je neophodno naglasiti da je potrebna strategija socio-ekonomskog razvojaruralnih podruja u narednom periodu, kako se ne bi nastavilo dalje iseljavanje i naputanje ruralnihpodruja.

Takoe smatramo da je potrebno izviti subvencionisanje i edukaciju stanovnitva u ruralnim

podruima po pitanju starih zanata, koji bi im mogli doneti prihode, te samim tim omoguili bezbedanboravak u seoskom podruju.

Poglavlje 12. Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politikaU ovom poglavlju je veoma problematina implementacija zakona na terenu. Mnoga

poljoprivredna gazdinstva nisu upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, pa se roba koju prodaju(ivotinje, poljoprivredni proizvodi,...) nalaze u sivoj zoni i nije pod nadzorom nadlenih inspekcijskihorgana (nepostoje une markice samim tim i nema sledljivosti).



Poglavlje 19: Socijalna politika i zapoljavanjeU Republici Srbiji jo uvek nema politike volje koja bi socijalno preduzetnitvo videla kao vidreavanja problema socijalne politike i zapoljavanja. Razvojem ovog vida preduzetnitva mogli bi seiskoristiti i naputeni pogoni koji veposeduju potrebnu infrastrukturu, a koji bivaju sistematkiunitavani. http://zelenitelegraf.wordpress.com/2011/09/22/zelena-ekonomija-na-nas-nacin/

Poglavlje 27: ivotna sredina i klimatske promeneI dalje prostoje problemi sa Stratekom procenom uticaja na ivotnu sredinu i Procenom uticaja

na ivotnu sredinu koje ima samo savetodavno dejstvo. Ovakav zakon omoguava uvoz tehnologijakoje nisu adekvatne prema EU standardizaciji , na taj nain to se u projektima nalaze tehnologije zakoje je EU dala vremenski rok da se takva postrojenja ugase u EU. ( O emu smo pisali u izvetaju za2013 godinu).

Samim tim i korupciju dravnih slubenika u javnim preduzeima koje im takvu tehnologijuotkupljuju, nezavisno od uticaja koji e takva tehnologija imati na zatitu ivotne sredine.

Stoga smatramo da je potrebno da osobe koje vre strateku procenu uticaja i procenu uticaja naivotnu sredinu, kao i osobe koje se u dravnim organima bave njihovim ocenjivanjem budu pravnoodgovorne za svoje poslove, poput arhitekata .

Naglasili bi jo jednom da ne postoji mrea za skupljanje opasnog otpada sa ruralnih podruja,tako da velika koliina opasnog otpada zavrava na divljim deponijama smetlitima (koje prave i

organi lokalne samouprave), to dovodi do veoma visokog stepena zaga

enja zemljita, podzemnihvoda i ivotne sredine uopte.to se klimatske politike tie, naglasili bi da je Republika Srbija ratifikovala konvenciju

Ujedinjenih Nacija o spreavanju irenja pustinja, ali da do danas nije nita uradila po ovom pitanju,iako je veoma primetna dezertifikacija zemljita usled smanjenja organske materije to je posledicakorienja samo vetakih ubriva.U naunim istraivanjima vepostoje relevantni podaci o irenjuDeliblatske i Subotike peare.

Verujemo da e ovaj akutni problem u narednom periodu samo sa jo veom progresijomnastaviti da negativno utie na kvalitet poljoprivrednog zemljita usled smanjenja stonog fonda(samim tim i nedostatka organskog ubriva za poljoprivredno zemljite) i industrijalizacijepoljoprivredne proizvodnje (nekontrolisane irigacije (navodnjavanja) i korienja neadekvatnihvetakih ubriva ) i paljenja strnita (iako je zabranjeno, nema ni jednog organa koji ovaj problem

kanjava, jer Poljouvarska sluba ne vri svoje obaveze).Ovde bih dodali i ilegalnu eksploataciju treseta, ljunka i drugih materijala koje vre mnogekompanije, a koji su registrovane samo za njihovo pakovanje i transport. Oni ne plaaju takse, azemljite ostavljaju u raubanovom obliku. Ono iza ega se kriju ovakva preduzea je formiranjeribnjaka za ta nije potrebna projektna dokumentacija, vesamo izjava da osoba eli tako neto da radi.Kako smo venaveli, Poljoprivredna inspekcija ne vri kontrolu izrade ovakvih objekata, tako da jezemljite preputeno samovolji korisnika.

Primedbe priredio,Nenad Nikoli

Nenad Nikolikoordinator - stakeholderNVO "Localna Agenda 21 za Kostolac - OPTINA"Stika 212208 Kostolactel. +381 (0) 63 7113 879e mail: [email protected]

mišljenje nvo lokalna agenda 21 z kostolac -opŠtina o napredovanju r. srbije u pristupanju eu

Documents