BODOVNI SISTEMI• Procena stepena obolelosti / povređenosti

• Procena ishoda lečenja

Razvijeni poslednjih dvadeset godina, jer složenost intenzivnog lečenja i materijalni troškovi zahtevaju objektivnu procenu stanja pacijenta i njegove predikcije, naročito traumatizovanih i kritično

obolelih

Primena bodovnih sistema• Kvantifikovanje (stepenovanje) težine stanja kritično obolelog /povređenog na osnovu anatomskih, fizioloških i biohemijskih varijablii i svrstavanje u određenu rizičnu grupu

• Svrstavanje pacijenata u određene rizične grupe predstavlja metod objektivnog poređenja između grupa

• Bodovni sistemi ne mogu se primeniti za individualnu procenu ishoda sa velikom preciznošću

• Bodovne sisteme treba kombinovati sa kliničkim procenom da bi se dobio pravi uvid u stanje i verovatnoću preživljavanja

• Predviđanje ishoda lečenja za grupe pacijenata

• Planiranje vrste lečenja

TIPOVI BODOVNIH SISTEMA

• ANATOMSKI BODOVNI SISTEMINumerički izraz anatomske težine svake nastale povrede (AIS-Abreviated Injury Scale) ili numerički izraz ukupne anatomske težine svih nanetih povreda ( ISS-Injury Severity Score)

• FIZIOLOŠKI BODOVNI SISTEMINumerički izraz odgovora organizma na traumu / bolest - kliničke varijable i biohemijski parametri

GCS, TS (RTS), APACHE II, III, MODS skor, EWS (MEWS)

• ANATOMSKO-FIZIOLOŠKI BODOVNI SISTEMIKombinuju anatomske i fiziološke skorove. Najvalidniji!!!

TRISS (TS i ISS)

ANATOMSKI BODOVNI SISTEMI

AIS = Abbreviated Injury Scale Stepenovanje težine svake nastale povrede od 1-6

mala povreda – AIS vrednost = 1

umerena povreda – AIS vrednost = 2

ozbiljna povreda – AIS vrednost = 3

teška povreda – AIS vrednost = 4

kritična povreda – AIS vrednost = 5

povreda koja se ne može preživeti – AIS vrednost = 6

Anatomske celine – 6 regija tela: I. glava i vrat

II. lice

III. grudni koš,

IV. sadržaj trbuha ili karlice

V. ekstremiteti ili karlični prsten

VI. spoljni omotač

ANATOMSKI BODOVNI SISTEMI

ISS = Injury Severity ScorePredstavlja numerički izraz ukupne anatomske težine svih nanetih povreda, a dobija se sabiranjem kvadrata AIS vrednosti za najtežu povredu iz najviše tri

regije tela

Vrednosti ISS se kreću od 1 – 75 a vrednosti 21 ≥ i odnose se na tri regije tela, označavaju politraumu

FIZIOLOŠKI BODOVNI SISTEMI

GLAZGOVSKA KOMA SKALA (GCS: 3-15)•OTVARANJE OČIJU spontano 4

na poziv 3na bol 2bez odgovora 1

•MOTORNI ODGOVOR sluša komande 6lokalizuje bol 5fleksija 4decerebraciona fleksija 3decerebraciona ekstenzija 2bez odgovora 1

•VERBALNI ODGOVOR orijentisano odgovara 5konfuzno odgovara 4neodgovarajuće reči 3nerazumljivi znaci 2ne odgovara 1

FIZIOLOŠKI BODOVNI SISTEMI

TRAUMA SKOR (TS) Evaluira se pet parametara sistolni krvni pritisak

i numerički iskazuje broj respiracija

od 1-16 respiratorni napor

kapilarno punjenje

stanje svesti (GCS)

TS skor - prehospitalni i inicijalni hospitalni period

Trauma skor (TS)

RF (br/min) TA (mmHg) Kapilarno punjenje

Respiratorni pokreti

GCS

14-15 5

10-24 4 <90 4 11-13 4

25-35 3 70-90 3 8-10 3

>35 2 50-69 2 < 2 sec 2 5-7 2

<10 1 <50 1 > 2 sec 1 Normalni 1 3-4 1

0 0 0 0 nema 0 Plitki 0

TS = 16 , verovatnoća preživljavanja 99% TS = 10, verovatnoća preživljavanja 55%

Fiziološki bodovni sistemi

APACHE (Acute Physiology and Chronic Health Evaluation)

Sistem podataka o bolesnikovom akutnom stanju:

12 fizioloških i biohemijskih varijabli (A)

Hroničnom stanju (C)

Godinama starosti (B)

APACHE II = zbir (A)+(B)+(C)

Numerički se iskazuje od 0 – 71 (JIT)

APACHE u JIT-u

Fiziološki bodovni sistemi

Primer EWS / MEWS

Pacijent 72 godine primljen u JIT posle resekcije pankreasa zbog TU

Po prijemu:

budan, SF=70/min, RF=15/min , TA =110/70 mmHg, diureza= 30 ml/h (EWS=1)

Posle 3 h:

Budan, SF=105/min, RF=21/min, TA 95/50 , diureza=10 ml/h (EWS=4)

Sestrinska dijagnoza ?????? Sestrinska intervencija??????????

Tokom noći:

Pospan, SF=120/min, RF=30/min, TA=90/50 mmHg, diureza zanemarljiva (EWS=8)

Sestrinska dijagnoza ?????? Sestrinska intervencija??????????

ANATOMSKO-FIZIOLOŠKI SISTEMI BODOVANJA

TRIS skor (Jedinica intenzivne terapije)

Metoda kombinuje : TS i ISS + godine starosti + povreda otvorena ili zatvorena

Vrednosti se unose u posebne tabele i izračunava se verovatnoća preživljavanja

Najsavršeniji i klnički najvalidniji skorovi !!!

ZAKLJUČAK

• U svakodnevnoj prehospitalnoj / hospitalnoj praksi, pored kliničke procene i praćenja , koriste se i bodovni sistemi za procenu stanja i predikciju preživljavanja kritično obolelog / povređenog

• Svakodnevno bodovanje bolesnika podrazumeva timski rad i dobro vođenje celokupne dokumentacije. Neki sistemi bodovanja zahtevaju dosta vremena i posvećivanja samo tom poslu