mne decleration srb...međunarodne organizacije rada, i propuštanje pominjanja imena pojedinog...

Međunarodna organizacijarada

ACTRAVBureauforWorkers’Activities

Deklaracija Međunarodne organizacijerada o multinacionalnim preduzećima: Koju korist od nje imaju radnici?

Deklaracija Međunarodne organizacije radao multinacionalnim preduzećima:Koju korist od nje imaju radnici?

Međunarodna organizacija rada

Autorska prava © Međunarodna organizacija rada 2011Prvi put objavljeno 2011

Publikacije Međunarodne organizacije uživaju autorska prava prema Protokolu 2 Univerzalne konvencije o autor-skim pravima. Međutim, kratki odlomci iz ovih publikacija se smeju reprodukovati bez odobrenja, pod uslovom da se navede izvor teksta. Za prava na reprodukciju ili prevod zahteve treba uputiti Birou za publikacije (Prava i dozvole), Međunarodna organizacija rada, CH-1211 Ženeva 22, Švajcarska, ili putem e-maila na [email protected] . Međunarodna organizacija rada ohrabruje takve zahteve. Biblioteke, institucije i drugi korisnici registrovani kod odgovarajuće nacionalne organizacije sa pravima na repro-dukciju mogu da vrše reprodukciju u skladu sa dozvolama koje su za tu svrhu dobili. Posetite www.ifrro.org kako biste saznali koja organizacija u vašoj zemlji ima pravo na reprodukciju.

Deklaracija Međunarodne organizacije rada o multinacionalnim preduzećima: Koju korist od nje imaju radnici?

978-92-2-828330-3 (print)978-92-2-828331-0 (web pdf)


Takođe dostupno na engleskom jeziku: The ILO MNEs Declaration: What’s in it for Workers? (ISBN 978-92-2-124419-6 (print); 978-92-2-124420-2 (web pdf), na francuskom: La Déclaration de l’OIT sur les EMN : que dit-elle pour les travailleurs? (ISBN 978-92-2-224419-5 (print); 978-92-2-224420-1 (web pdf), Ženeva, 2011, na španskom: La Declaración de la OIT sobre las empresas multinacionales: ¿En qué beneficia a los trabajadores? (ISBN 978-92-2-324419-4 (print); 978-92-2-324420-0 (web pdf), Ženeva, 2011.

ILO Cataloguing in Publication Data

Stavovi izneti u MOR publikaciji, usklađeni sa praksom Ujedinjenih nacija, kao i način na koji je materijal u publikaciji prikazan, ne podrazumevaju izražavanje bilo kakvog mišljenja od strane Međunarodne organizacije rada u vezi sa pravnim statusom bilo koje zemlje, oblasti i teritorije i njihovih vlasti, niti u vezi sa razgraničenjem njihovih granica.Odgovornost za mišljenja iznesena u potpisanim člancima, studijama ili drugim doprinosima pripada isključivo njihovim autorima, i publikacija ne predstavlja odobrenje stavova iznetih u njoj od strane Međunarodne organizacije rada.Pominjanje imena preduzeća i komercijalnih proizvoda i procesa ne podrazumeva njihovo odobrenje od strane Međunarodne organizacije rada, i propuštanje pominjanja imena pojedinog preduzeća, komercijalnog proizvoda i procesa ne predstavlja znak njihovog neodobravanja.Publikacije i elektronski proizvodi MOR mogu da se nabave preko velikih prodavac knjiga ili lokalnih kancelarija MOR u mnogim državama, ili direktno od ILO Publications, International Labour Office, CH-1211 Geneva 22. Katalozi ili spiskovi novih publikacija mogu da se dobiju besplatno sa gore navedene adrese ili elektronskom poštom na [email protected] našu internet stranicu: www.ilo.org/publns

Štampano u MađarskojMeđunarodni centar za obuku Međunarodne organizacije rada

Deklaracija Međunarodne organizacijerada o multinacionalnim preduzećima:

Koju korist od nje imaju radnici?

Sadržaj

Uvod ............................................................................................................................................................ 1

Najčešće postavljana pitanja .................................................................................................................... 3

Šta je Deklaracija o multinacionalnim preduzećima?..................................................................... 3

Zbog čega je usvojena Deklaracija o multinacionalnim preduzećima? .......................................... 4

Zašto sada da je koristimo? ............................................................................................................ 4

Kako Deklaracija funkcioniše? ........................................................................................................ 6

Kako se Deklaracija o multinacionalnim preduzećima uklapa sa ostalim međunarodnim inicijativama? .................................................................................................................................. 7

Da li se Deklaracija primenjuje samo na postupke multinacionalnih preduzeća? ......................... 7

Kako radnici mogu da koriste Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima? .............................. 8

Vaš vodič za Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima ................................................................... 9

Preambula ....................................................................................................................................... 9

Opšte politike ................................................................................................................................... 10

Zapošljavanje .................................................................................................................................. 12

Promocija zapošljavanja ................................................................................................................. 12

Jednake mogućnosti i tretman ....................................................................................................... 13

Sigurnost radnih mesta ................................................................................................................... 13



Obuka .............................................................................................................................................. 15

Uslovi rada i života .................................................................................................................................... 16

Zarade, nadoknade i uslovi rada ..................................................................................................... 16

Minimalne godine starosti za zapošljavanje ................................................................................... 16

Bezbednost i zdravlje na radu ........................................................................................................ 17

Industrijski odnosi ..................................................................................................................................... 19

Kolektivno pregovaranje ................................................................................................................. 20

Konsultacije, pregled žalbi i rešavanje sporova ............................................................................. 21

Kontrolna lista za akcije sindikata ........................................................................................................... 22

Akcije sindikata ............................................................................................................................... 22

Instrumenti za akciju: Ostvarivanje potencijala Deklaracije o multinacionalnim preduzećima MOR 24

Instrumenti za akciju: Međunarodni radni standardi ............................................................................. 29

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima ......................................................................................... 35

Resursi ....................................................................................................................................................... 58



1

Uvod

Sada je vreme da se ponovo potvrdi važna uloga koju međunarodni radni standardi mogu da igraju u unapređenju socijalno odgovornog privrednog razvoja.

Ključ ovog razvoja je priznanje vlada i poslodavaca da preduzeća moraju da se ponašaju na odgovoran način u vezi sa svojim radnim praksama.

Mnoga preduzeća, pogotovo multinacionalna preduzeća (MNP) odgovaraju na zahteve akcionara i potrošača tvrdeći da su oni usvojili socijalno odgovorne akcije i ponašanje. Mi moramo da osiguramo da se ova posvećenost proširi na dimenziju rada zahtevanjem da se, kao minimum, ova preduzeća ponašaju u skladu sa međunarodnim standardima rada.

MOR ima pripremljen okvir za usmeravanje akcija preduzeća koja žele da poštuju načela sadržana u međunarodnim standardima rada, kao dodatak svojim obavezama propisanim zakonom. To je Tripartitna Deklaracija o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom, a koja se uglavnom naziva Deklaracija o multinacionalnim preduzećima.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima je praktična, sveobuhvatna i odobrena od strane MOR. Naime, vlade, radnici i poslodavci su se složili da je dobar praktični priručnik za ponašanje i akcije preduzeća.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima podržava naše argumente da preduzeća treba da poštuju pravo radnika na slobodu udruživanja i njihovo pravo da se organizuju i kolektivno pregovaraju o svojim uslovima.

Iako sada postoji šira svest o osnovnim standardima rada, mora više da se uradi vezano za odgovornost preduzeća za postojanjem dobrih industrijskih odnosa. Potreba za obnavljanjem napora da se ojačaju rad i akcije koje su u vezi sa pravom na organizovanje i kolektivno pregovaranje, prepoznata je na primer na ACTRAV Simpozijumu radi proslave 60. godišnjice Konvencije br.98 MOR, u oktobru 20091. Deklaracija o multinacionalnim preduzećima će biti važno oruđe u ovim našim naporima.

U Deklaraciji o multinacionalnim preduzećima postoje klauzule o konsultovanju, žalbenim postupcima i rešavanju sporova koje sve prepoznaju pravo radnika na zastupanje.

1 http://www.ilo.org/actrav/what/events/lang—en/WCMS_112409/index.htm



2

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima predstavlja globalni sporazum o tome kako bi preduzeća trebala da se ponašaju. Ona je korisno oruđe za sindikate da je koriste prilikom organizovanja da bi održali i poboljšali situaciju u kojoj se radnici nalaze.

Štaviše, Međunarodna konferencija rada se u junu 2010. godine složila da zamoli Upravno telo MOR da:

“Pokrene reviziju mehanizma za praćenje (follow-up) za Tripartitnu Deklaraciju o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom, koju treba da preduzme Pododbor Upravnog tela za multinacionalna preduzeća u cilju razvoja podsticajnih opcija.”2

Ovaj vodič kroz Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima osmišljen je da pomogne sindikatima da se zalažu za usvajanje i korišćenje politika i principa sadržanih u Deklaraciji o multinacionalnim preduzećima, dok MOR i njeni konstituenti podržavaju širu upotrebu Deklaracije.

Brošura uključuje sledeća poglavlja:

● Najčešće postavljana pitanja● Vaš vodič kroz Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima – pregled ključnih termina ● Spisak akcija sindikata● Instrumenti za akciju – Sveobuhvatni instrumenti koje treba da koristite da biste procenili akcije

vlada i preduzeća ● Deklaracija o multinacionalnim preduzećima – ceo tekst● Resursi – gde možete da se obratite da biste dobili dodatne informacije i pomoć.

Želeo bih da se zahvalim Lizi Hip, Izvršnom direktoru australijskog Instituta za prava koja se tiču zaposlenosti, koja je napisala ovaj vodič i Ani Biondi, zamenici direktora ACTRAV, koja koordinira rad oko multinacionalnih preduzeća i radnih prava.

Dan Kuniah,Direktor Biroa za radničke aktivnosti

(ACTRAV)

2 http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—-ed_norm/—-relconf/documents/meetingdocument/wcms_142318.pdf



3

Najčešće postavljana pitanja

Šta je Deklaracija o multinacionalnim preduzećima?

Tripartitna Deklaracija o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom (Deklaracija o multinacionalnim preduzećima) usvojena je od strane Upravnog tela MOR3 1977. godine i dopunjena 2000. i 2006. godine.

Cilj Deklaracije o multinacionalnim preduzećima je da ohrabri pozitivan doprinos multinacionalnih preduzeća privrednom i socijalnom napretku i da umanji negativan uticaj njihovog poslovanja.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima pruža okvir koji sindikati takođe mogu da koriste kada sa vladama raspravljaju o ekonomskim ili socijalnim pitanjima, ili da bi prekontrolisali ili ocenili ponašanje multinacionalnih i nacionalnih preduzeća.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima prenosi kako se principi sadržani u Konvencijama i Preporukama Međunarodne organizacije rada praktično primenjuju na rad preduzeća. Njena osnovna vrednost je upravo u tome, u sporazumu između tripartitnih konstituenata MOR da se, iako je namera bila da se standardi MOR primene na vlade, principi na kojima se zasnivaju ovi instrumenti takođe mogu primeniti i na preduzeća.

Ona sadrži akcije za vlade, sindikate, organizacije poslodavaca i sama preduzeća.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima predstavlja međunarodni konsenzus između vlada, poslodavaca i sindikata o standardima koji bi trebali da se primene u radu preduzeća.

Postoji mnogo važnih stvari koje bi se trebale reći. Jedna od njih je da Deklaracija o multinacionalnim preduzećima Međunarodne organizacije rada utvrđuje autoritativan i univerzalno primenjiv skup očekivanja koja se tiču postupaka u preduzeću.

Jedan od problema sa trenutnim zahtevima društveno odgovornog poslovanja je da preduzeća teže da koriste inicijative i pravila društveno odgovornog poslovanja da bi ponovo defi nisali šta predstavlja odgovorno ponašanje. Preduzeća bi trebalo obeshrabriti u pokušaju da jednostrano defi nišu svoju

3 Međunarodna organizacija rada ima jedinstvenu tripartitnu strukturu u Ujedinjenim nacijama, gde predstavnici poslodavaca i radnika imaju jednako pravo glasa sa vladama po pitanju uobličavanja politika i programa. Njom upravlja Međunarodna konferencija rada u mesecu junu, a između godišnjih zasedanja radom upravlja Upravno telo (28 članova vlada i po 14 članova iz redova radnika I poslodavaca



4

odgovornost. Deklaracija o multinacionalnim preduzećima ima važnu ulogu u tom pogledu, kao tekst dogovoren na tripartitnom nivou.

Sve ovo čini Deklaraciju moćnim instrumentom koji je dat sindikatima da ga koriste. Ona ima moralnu vlast i pruža sveobuhvatni spisak standarda koje preduzeća treba da podrže kroz svoj rad.

Zbog čega je usvojena Deklaracija o multinacionalnim preduzećima?

O Deklaraciji o multinacionalnim preduzećima su pregovarali predstavnici vlada, radnika i poslodavaca u vreme kada su međunarodne organizacije počele da shvataju da bi ravnoteža moći između transnacionalnih korporacija i vlada mogla da prevagne ka privatnim entitetima. Ovo je pogotovo bio slučaj u zemljama u razvoju koje su se trudile da privuku direktne strane investicije.

Usvajanje Deklaracije o multinacionalnim preduzećima se podudarilo sa odobravanjem OECD Smernicama za multinacionalna preduzeća, još jednim međunarodnim okvirom koji prepoznaje standarde MOR i propisan je u skladu sa njima.

OECD Smernice za multinacionalna preduzeća i MOR Deklaracija o multinacionalnim preduzećima su bile odgovor na rad koji je započet na Pravilniku Ujedinjenih nacija za vođenje multinacionalnih preduzeća.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima je stoga proistekla iz prepoznavanja da bi, imajući u vidu njihov neprekidan rast i uticaj, akcije multinacionalnih preduzeća mogle da imaju negativan uticaj na politički, privredni i socijalni razvoj zajednica pa čak i čitavih država.

Čak je i u ovoj ranoj fazi primećeno da globalizacija dok pruža bitne potencijalne koristi takođe sadrži i brojne rizike. Akcije i postupci multinacionalnih preduzeća mogu da doprinesu ovim koristima i rizicima

Zašto sada da je koristimo?

Politike i principi sadržani u Deklaraciji o multinacionalnim preduzećima su podjednako primenjivi sada kao što su bili i 1977. godine.

Štaviše, Deklaracija o multinacionalnim preduzećima se redovno pregleda. Pa, na primer, ona sada uključuje osvrtanje na Osnovne principe i prava na radu, koji se smatraju ključnim za sindikate



5

prepoznajući ulogu preduzeća u poštovanju slobode udruživanja, prava na organizovanje, kolektivno pregovaranje, potrebu da ne dolazi do diskriminacije, i njihovu ulogu u iskorenjivanju dečjeg i prinudnog rada.

Ali korisnost Deklaracije o multinacionalnim preduzećima je u tome što ona ide i dalje od poštovanja osnovnih ljudskih prava ka širem rasponu odgovornosti. Deklaracija o multinacionalnim preduzećima može da se koristi da se suprotstavi onima koji teže da ograniče obim poslovne odgovornosti za radne prakse u osnovnim ljudskim pravima. Ona je instrument koji promoviše čitav koncept dobrih industrijskih odnosa. Njen Aneks sadrži spisak od 69 Konvencija i Preporuka koje se tiču rada, koje pružaju opširne smernice za preduzeća i sindikate da bi te principe primenili kroz proizvodnju.

Takođe da se podsetimo da u je Preambuli Deklaracije o multinacionalnim preduzećima termin “multinacionalno preduzeće” defi nisano tako da označi različite entitete (matična preduzeća ili lokalne entitete ili oba, ili organizaciju u celini).

Globalna ekonomska i fi nansijska kriza je pogoršala negativan uticaj globalizacije. Ako se ne bude povelo računa, institucije koje posluju na globalnom tržištu će ignorisati negativne privredne i socijalne posledice svojih postupaka.

Postupci multinacionalnih preduzeća nikada nisu bili pod većim nadzorom nego što su od kako zajednica zahteva društveno odgovornije ponašanje. De facto radne prakse su uglavnom pojedinačno najveći društveni uticaj poslovnih aktivnosti usmerenih kako prema radnicima tako i prema društvenom razvoju. U obnovi nakon svetske ekonomske i fi nansijske krize, svi ali pogotovo vlade, treba da se podsete da socijalni i radni standardi moraju da se održavaju ako želimo da u budućnosti imamo održiv rast.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima stvara vezu između aktivnosti multinacionalnih preduzeća i razvoja.



6

Kako Deklaracija funkcioniše?

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima je instrument koji odražava međunarodni konsenzus o tome šta je dobra praksa u ponašanju svih preduzeća i vlade u pogledu aktivnosti preduzeća. Iako je Deklaracija o multinacionalnim preduzećima “neobavezujuća” za države ili multinacionalna preduzeća, ona je univerzalno primenjiva. To znači da nije neophodno da preduzeće “potpiše” ili da se na neki drugi način “pridržava” Deklaracije da bi se ponašanje tog preduzeća moglo proveriti.

Ona je izrađena kroz Preambulu i razradu opštih politika koje traže poštovanje ljudskih prava i ohrabruju multinacionalna preduzeća, vlade, organizacije radnika i poslodavaca da:

● poštuju nacionalne zakone i propise, ● uzmu u obzir lokalne prakse, razvojne prioritete i socijalne ciljeve zemlje domaćina ● poštuju međunarodne standarde koji se tiču ljudskih i radnih prava i ● poštuju obaveze u skladu sa nacionalnim zakonom i prihvaćenim međunarodnim obavezama.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima zatim sadrži skup principa organizovanih prema ključnim oblastima za akciju. Ove oblasti za akciju su:

● Zapošljavanje● Obuka● Uslovi rada i života ● Industrijski odnosi

U okviru ove četiri (4) oblasti su defi nisane akcije za preduzeća, vlade, poslodavce i sindikate.



7

Kako se Deklaracija o multinacionalnim preduzećima uklapa sa ostalim međunarodnim inicijativama?

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima je najznačajniji dokument među onima koji su usmereni na regulisanje društvenog ponašanja (poput OECD Smernica za multinacionalna preduzeća, Izveštaja UN o poslovnim i ljudskim pravima i Opšteg sporazuma UN) imajući u vidu njegovo zvanično usvajanje od strane agencije UN kao i da ona predstavlja najsveobuhvatniji tekst u oblasti radnih principa.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima je jedini instrument koji predstavlja konsenzus između vlada i organizacija poslodavaca i radnika o radnoj dimenziji društveno odgovornog poslovanja. Ona pruža merodavan, univerzalno primenjiv, skup očekivanja koja se tiču ponašanja.

Ujedinjene nacije (UN), Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Organizacija međunarodnih standarda (ISO) i druge međunarodne i regionalne organizacije priznaju Međunarodnu organizaciju rada (MOR) kao kompetentnu agenciju za postavljanje i praćenje standarda rada. Zbog toga Deklaracija o multinacionalnim preduzećima, kao instrument Međunarodne organizacije rada, ima jak autoritet.

Dok Deklaracija o multinacionalnim preduzećima ostaje dokument MOR koji se bavi ponašanjem preduzeća, ostali nedavno usvojeni tekstovi sadrže korisne sugestije za sindikate: Deklaracija MOR o socijalnoj pravdi za pravednu globalizaciju (2008), Globalni pakt o zapošljavanju (2009), i Zaključke Medjunarodne konferencije rada koji se tiču unapređenja održivih preduzeća (2007)4.

Da li se Deklaracija primenjuje samo na postupke multinacionalnih preduzeća?

Politike i načela Deklaracije o multinacionalnim preduzećima se jednako primenjuju na multinacionalna i nacionalna preduzeća. Njene politike i principi odražavaju dobru praksu za sve.

4 http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---dgreports/---cabinet/documents/publication/wcms_099766.pdf http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_norm/---relconf/documents/meetingdocument/wcms_115076.pdf http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_emp/---emp_ent/documents/publication/wcms_093970.pdf



8

Kako radnici mogu da koriste Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima?

Ova brošura naglašava koristi koje radnici imaju od Deklaracije o multinacionalnim preduzećima i objašnjava kako sindikati mogu da koriste Deklaraciju da zastupaju interese svojih članova.

Akcije sindikata radi promovisanja principa koja su sadržana u Deklaraciji o multinacionalnim preduzećima mogu da se preduzmu na globalnom, nacionalnom, lokalnom i na nivou preduzeća.

Sindikati mogu da tvrde da, iako ljudska prava ne treba da se pravdaju korišćenjem poslovnog slučaja, postoji jaka sinergija između privrednog i društvenog razvoja čim preduzeća usklade svoje poslovanje sa principima Deklaracije o multinacionalnim preduzećima.

Postupci preduzeća nisu nikada bili pod većim nadzorom od strane vlada, investitora, kupaca i zajednice. Preduzeća odgovaraju tako što izražavaju svoju posvećenost društveno odgovornom poslovanju. Ova preduzeća mogu da pokažu svoju posvećenost društvenoj odgovornosti i ostvarivanju praksa dostojanstvenog rada primenom principa Deklaracije o multinacionalnim preduzećima.

Sindikati mogu da koriste Deklaraciju da drže preduzeća odgovorim za uticaje njihovih postupaka.

Sindikati takođe mogu da koriste Deklaraciju da podsete vlade o okviru za društveno odgovorni privredni razvoj.



9

Vaš vodič za Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima

Preambula

Preambula pravi uvertiru za principe za koje se od multinacionalnih preduzeća traži da ih “razmotre na dobrovoljnoj bazi”, priznajući da kompleksnost njihovog rada može “dovesti do zloupotrebe ili koncentrisanja ekonomske moći i do sukoba sa ciljevima nacionalne politike i interesima radnika”.

Široka primena teksta se podrazumeva, kako već prva tačka otkriva da “kroz međunarodne direktne investicije i druga sredstva takva preduzeća mogu doneti veliku korist za svoju državu i države u kojima posluju”.

Tekst se odnosi i na “kompleksnost” multinacionalnih preduzeća i njihovu “različitu strukturu”, a u paragrafu 6 se konkretno objašnjava da “Deklaracija ne zahteva preciznu pravnu defi niciju multinacionalnih preduzeća”.

Iako je u vreme njegovog usvajanja ovaj tekst bio namenjen da jednostavno pokriva multinacionalna preduzeća u različitim institucionalnim okvirima, evidentno je da njegov širok opseg dozvoljava sindikatima da ga koriste u trenutnom kontekstu da bi zahtevale jasno prepoznavanje jedinstvenosti globalnog lanca snabdevanja.

Ovo je pitanje od ključnog značaja trideset godina nakon usvajanja Deklaracije o multinacionalnim preduzećima. Sve češće se koriste ugovorni i pod-ugovorni aranžmani da ospore radnicima koristi koje bi proizišle iz jasnog radnog odnosa. Principi sadržani u Deklaraciji o multinacionalnim preduzećima trebali bi da se primenjuju zajedno sa lancem snabdevanja od strane svih koji su zainteresovani da obezbede da su ti principi uzeti u obzir (Pogledati zbog smernica i Preporuku MOR br. 198 o radnom odnosu5).

5 4. Nacionalna politika mora barem da uključi mere da: (a) pruži smernice za zainteresovane strane, pogotovo poslodavce i radnike, o delotvornom utvrđivanju postojanja radnog odnosa i o razlici

između zaposlenih i samozaposlenih radnika; (b) suzbije prikriveni radni odnos u kontekstu, na primer, drugih odnosa koji mogu da uključuju upotrebu drugih oblika ugovornih aranžmana

koji sakrivaju istinit pravni status, imajući u vidu da se prikriveni radni odnos javlja kada poslodavac tretira pojedinca drugačije nego samo kao zaposlenog, na način koji prikriva njegov ili njen istiniti pravni status kao zaposlenog, a do takvih situacija može doći kada ugovorni aranžmani imaju za posledicu lišavanje radnika zaštite na koju oni imaju pravo;

(c) obezbedi standarde koji su primenjivi na sve oblike ugovornih aranžmana, uključujući i one koji uključuju više strana, tako da zaposleni radnici dobijaju zaštitu na koju imaju pravo;

(d) obezbedi da standardi primenjivi na sve oblike ugovornih aranžmana utvrde ko je odgovoran za zaštitu sadržaja u njima; (e) pruže delotvoran pristup zainteresovanim stranama, pogotovo poslodavcima i radnicima odgovarajućim, brzim, jest inim, poštenim i

delotvorinim procedurama i mehanizmima za rešavanje sporova koji se tiču postojanja i uslova radnog odnosa; (f) obezbede usklađenost sa zakonima i propisima koji se tiču radnog odnosa, kao i njihovu delotvornu primenu;



10

Opšte politike

Deklaracija sadrži skup opštih politika koje su usmerene na postizanje održivog razvoja i poštovanje ljudskih prava na radnom mestu. Ove politike pozivaju multinacionalna preduzeća, vlade, organizacije poslodavaca i radnika da:

● poštuju nacionalne zakone i propise ● uzmu u obzir lokalne prakse● poštuju međunarodne standarde koji se tiču ljudskih i radnih prava (uključujući Osnovna načela i

prava na radu MOR) i ● da poštuju obaveze u skladu sa nacionalnim zakonom i prihvaćenim međunarodnim obavezama.

Posebno se podstiču multinacionalna preduzeća da konsultuju vlade i nacionalne organizacije poslodavaca i radnika da bi poslovali u skladu sa nacionalnim politikama, razvojnim prioritetima i društvenim ciljevima i strukturom države u kojoj se poslovanje obavlja.

Za razliku od mnogih inicijativa društveno odgovornog poslovanja koje naglašavaju jednostrane odluke upravnih organa, Deklaracija o multinacionalnim preduzećima predviđa da preduzeće donosi odluke koje imaju značajane društvene uticaje u saradnji sa drugim poslodavcima ili samo nakon konsultovanja sa ostalim partnerima, sindikatima i vladom.

Vlade se pozivaju da ratifi kuju i usklade se sa međunarodnim radnim standardima, počevši sa osnovnim Konvencijama MOR, i da, svakako, u najvećoj mogućoj meri primene načela sadržana u njima.

Posebne preporuke za vlade matičnih država multinacionalnih kompanija uključuju promovisanje dobre društvene prakse i spremnost na konsultacije sa vladama država domaćina ako se za tim ukaže potreba.

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima poziva multinacionalna preduzeća da uzmu u obzir političke ciljeve država u kojima posluju i da usklade svoje poslovanje sa razvojnim prioritetima i socijalnim ciljevima tih država, i zato Deklaracija o multinacionalnim preduzećima treba da se čita u kontekstu poslovnog doprinosa razvoju.

Da bi dopunila ovo načelo, Deklaracija o multinacionalnim preduzećima takođe poziva vlade matičnih država (država u kojima su multinacionalna preduzeća osnovana ili u kojima im se nalazi glavno sedište) da promovišu razumnu socijalnu praksu imajući u vidu zakone i običaje država domaćina (ostale države u kojima multinacionalna preduzeća posluju).

KRATAK PREGLED-POLITIČKE AKCIJE

● Poštujte nacionalne zakone i međunarodne standarde● Doprinosite realizaciji osnovnih načela i prava na radu

- Sloboda udruživanja i delotvorno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje;- Ukidanje svih oblika prinudnog ili obaveznog rada;- Delotvorno ukidanje dečjeg rada; i- Ukidanje diskriminacije u zapošljavanju i profesiji.

● Konsultovanje sa vladom i organizacijama poslodavaca i radnika da bi se osiguralo da je poslovanje u skladu sa nacionalnim razvojnim prioritetima.



11



12

Zapošljavanje

Ovo poglavlje nastoji da osigura aktivnosti koje promovišu zapošljavanje, pružaju jednake šanse i tretman, i postižu sigurnost radnih mesta. Važno je naglasiti da su otvaranje radnih mesta i njihova sigurnost ključna odgovornost poslovanja. Ovo se ne nalazi u OECD Smernicama, a retko se pojavljuje u inicijativama ili instrumentima društveno odgovornog poslovanja.

Važno je da se sindikati pozivaju na principe Konvencije br. 158 o prestanku radnog odnosa6 (pogledati odgovarajuće paragrafe Deklaracije o multinacionalnim preduzećima: 9, 26, 27, 28).

Promocija zapošljavanja

Multinacionalna preduzeća treba da:

● Uzmu u obzir politike zapošljavanja konsultujući se sa lokalnim vlastima, kao i organizacijama poslodavaca i radnika pre i tokom poslovanja;

● Daju prioritet zapošljavanju, stručnom razvoju, promociji i unapređenju državljana države domaćina na svim nivoima;

● Uzmu u obzir značaj korišćenja tehnologija koje direktno i indirektno podstiču zapošljavanje;● Teže, kada god je to izvodljivo, zaključivanju ugovora sa nacionalnim preduzećima za proizvodnju

delova i opreme, i korišćenje domaćih sirovina.

Vlade se ohrabruju da vode aktivne politike promovisanja zapošljavanja koje je usmereno na uveravanje da posla ima za sve koji su na raspolaganju i traže posao.

Još jedna važna napomena vezana za društvenu odgovornost poslovanja javlja se u paragrafu 20 u kome se kaže da “[zaključivanje ugovora sa nacionalnim preduzećima]...multinacionalna preduzeća ne treba da koriste da bi izbegla obaveze sadržane u principima ove Deklaracije”.

6 Konvencija 158 (1982) član 4: “Zaposlenost radnika se neće prekinuti osim ako za to ne postoji opravdan razlog povezan sa sposobnošću ili ponašanjem radnika ili na osnovu zahteva poslovanja preduzeća, ustanove ili službe”.



13

Jednake mogućnosti i tretman

Opšti princip pružanja jednakih mogućnosti i tretmana treba da se primenjuje kroz sva poslovanja preduzeća. Kvalifi kacije, veštine i iskustvo treba da budu osnova za zapošljavanje, postavljanje, obuku i usavršavanje kadrova na svim nivoima.

Vlade treba da vode politike osmišljene da promovišu jednake mogućnosti i tretman pri zapošljavanju sa osvrtom na ukidanje bilo kakve diskriminacije na osnovu rase, boje kože, pola, religije, političkog mišljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla. Takođe treba da izbegavaju da zahtevaju od preduzeća da diskriminišu po bilo kojoj od pomenutih osnova i da pruže, gde je potrebno, aktuelne smernice za izbegavanje tih vrsta diskriminacije pri zapošljavanju.

Iako Delaracija govori (jezikom iz 1977. godine) o davanju prioriteta radnicima koji su državljani zemalja domaćina, činjenica je da danas većina zemalja domaćina ima radnike migrante, pa bi zato odredbe trebale da se primene na sve radnike koji zavise od lokalnog tržišta rada.

Sigurnost radnih mesta

Kao što je pomenuto na početku ovog poglavlja, pitanje sigurnosti radnih mesta je jedna oblast u kojoj se Deklaracija o multinacionalnim preduzećima izdvaja iz privatnih propisa društveno odgovornog poslovanja i sindikati treba da naglase podršku korišćenju ovog instrumenta.

Multinacionalna i nacionalna preduzeća treba da se potrude da svojim radnicima pruže stabilna radna mesta kroz:

● aktivno planiranje potrebe za radnom snagom;● razmatranje slobodno ugovorenih obaveza u vezi stabilnosti radnih mesta i socijalne sigurnosti; i● izbegavanje procedura samovoljnog otpuštanja.

Multinacionalna preduzeća se dodatno ohrabruju da pružaju razložna obaveštenja o promenama u radu koje bi mogle da imaju veliki uticaj na radna mesta, i da u saradnji sa lokalnim vlastima i radničkim organizacijama razmotre načine da u najvećoj mogućoj meri ublaže negativne posledice.

Vlade treba da prouče uticaj multinacionalnih preduzeća na zapošljavanje u različitim sektorima rada; da preduzmu odgovarajuće mere da se suoče sa uticajima poslovanja multinacionalnih preduzeća na zaposlenost i tržište rada; i da u saradnji sa multinacionalnim i nacionalnim preduzećima pruže neki oblik zaštite prihoda po prestanku radnog odnosa.

KRATAK PREGLED-AKCIJE ZAPOŠLJAVANJA

U oblasti zapošljavanja Deklaracija o multinacionalnim preduzećima preporučuje:

● Promovisanje potpunog i produktivnog zapošljavanja u multinacionalnim kompanijama, direktno i preko povezivanja

● Praksu zapošljavanja na osnovu jednakih mogućnosti i tretmana i prednost zasnovanu na selekciji i isticanju

● Da vlade usvoje politike koje promovišu jednake mogućnosti i tretmane prilikom zapošljavanja ● Da preduzeća poboljšaju sigurnost radnih mesta putem planiranja potreba za radnom snagom,

izbegavanja samovoljnog otpuštanja, pružanja razložnih obaveštenja o promenama i preduzimanja koraka za ublažavanje negativnih posledica

● Da vlade prate i regulišu uticaj multinacionalnih preduzeća na zaposlenost i da naprave šeme za zaštitu prihoda po prestanku radnog odnosa.



14



15

Obuka

Ova oblast delovanja pronalazi načine da utiče na poboljšanje stručnog znanja kroz obuke da bi se promovisala mogućnost zapošljavanja.

Multinacionalna preduzeća su pozvana da

- sarađuju sa lokalnim vladama i organizacijama poslodavaca i radnika pružajući svojim zaposlenima u državi domaćinu, na svim nivoima, odgovarajuće obuke koje ispunjavaju potrebe preduzeća kao i razvojnih politika države.

- učestvuju zajedno sa nacionalnim preduzećima u lokalnim programima ohrabrivanja za sticanje i razvoj stručnog znanja i strukovnog usmeravanja i

- da doprinesu razvoju lokalnih ljudskih resursa pružajući usluge svojih ljudi da bi pomogli u sprovođenju obuka i pružanju prilike lokalnom menadžmentu, u okviru svojih poslovanja širom sveta, da prošire svoje iskustvo”.

Vlade se ohrabruju da u saradnji sa zainteresovanim stranama, razvijaju nacionalne politike za strukovne obuke i usmeravanja, što će za uzvrat pružiti okvir u kome multinacionalna preduzeća mogu da prate preporučene politike obuke.

KRATAK PREGLED-AKCIJA OBUKE

U oblasti obuke Deklaracija o multinacionalnim preduzećima preporučuje

● Razvoj, od strane država, nacionalnih politika za strukovne obuke i usmeravanja ● Da preduzeća pruže obuke koje ispunjavaju potrebe za njihovim razvojem i koje ispunjavaju

razvojne politike države u kojoj posluju ● Učestvovanje preduzeća u programima koji podstiču sticanje stručnih znanja, razvoj i strukovno

usmeravanje.



16

Uslovi rada i života

Ova oblast delovanja uključuje preporuke koje se tiču zarada i nadoknada, minimalnih godina starosti za rad i bezbednosti i zdravlja na radu.

Zarade, nadoknade i uslovi rada

U dokumentu se navodi da multinacionalna preduzeća treba da ponude zarade, nadoknade i uslove rada koji nisu manji od onih koje nude nacionalna preduzeća slične veličine i sredstava, i da u državama koje su u razvoju treba da ponude najbolje moguće zarade, nadoknade i uslove rada, adekvatne makar da zadovolje osnovne potrebe radnika i njihovih porodica.

Vlade treba da promovišu integraciju grupa sa nižim prihodima i manje razvijenih oblasti u koristima koje nastaju iz aktivnosti multinacionalnih preduzeća. Naravno ovo ne treba posmatrati kao jednosmeran put (multinacionalna preduzeća imaju pristup manje razvijenim oblastima). Iako Konvencija MOR br. 169 o domorodačkim narodima nije navedena u Aneksu Deklaracije o multinacionalnim preduzećima, sindikati će želeti da je koriste za dodatne smernice.

Pitanje nivoa zarada u multinacionalnim preduzećima je kontraverzno. Multinacionalna preduzeća tvrde da često isplaćuju zarade koje su više od prosečnih zarada u dotičnoj državi. Ipak, pravi uticaj multinacionalnih preduzeća na zarade ostvaruje se posredstvom snabdevača i podugovarača, a u tom smislu ovde postoji malo dokaza koji to potvrđuju. Za sindikate je važno da imaju pristup informacijama o zaradama i nadoknadama zajedno sa lancem snabdevanja da bi ojačali svoju pregovaračku poziciju.

Minimalne godine starosti za zapošljavanje

Da bi se osiguralo delotvorno ukidanje dečjeg rada, multinacionalna i nacionalna preduzeća se ohrabruju da poštuju minimalne godine za primanje u radni odnos i da preduzmu hitne i delotvorne mere u okviru svoje nadležnosti da bi obezbedili zabranu i ukidanje najgorih oblika dečjeg rada kao pitanja od velikog značaja.



17

Bezbednost i zdravlje na radu

Multinacionalna preduzeća se ohrabruju da:

● održavaju najviše standarde bezbednosti i zdravlja, imajući na umu njihovo relevantno iskustvo iz poslovanja u drugim državama

● objedine, gde je to pogodno, pitanja koja se tiču bezbednosti i zdravlja u sporazumima sa predstavnicima i organizacijama radnika i

● s obzirom da je ovo jedna oblast u kojoj multinacionalna preduzeća mogu da pruže važan doprinos u poboljšanju lokalnih praksi, Deklaracija o multinacionalnim preduzećima ih poziva da

Učine dostupnim javnosti informacije o standardima bezbednosti i zdravlja relevantnim za njihovo lokalno poslovanje, kojih se pridržavaju u ostalim državama

Upoznaju lokalne vlasti, preduzeća i radnike o bilo kojim posebnim opasnostima i merama zaštite koje su predviđene za njih, kao i sa novim proizvodima i procesima

Učestvuju u radu međunarodnih organizacija o pitanjima bezbednosti i zdravlja

U potpunosti sarađuju sa vlastima nadležnim za bezbednost i zdravlje, predstavnicima i organizacijama radnika i osnovanim organizacijama za bezbednost i zdravlje, u skladu sa nacionalnom praksom.

Za države Deklaracija o multinacionalnim preduzećima preporučuje primenu međunarodnih standarda rada da bi se osiguralo da i multinacionalna i nacionalna preduzeća pružaju adekvatne standarde bezbednosti i zdravlja za svoje zaposlene.

KRATAK PREGLED-AKCIJE USLOVA RADA I ŽIVOTA

Po pitanju uslova rada i života Deklaracija preporučuje:

Multinacionalnim preduzećima

● Da ponude zarade, nadoknade i uslove rada podjednako povoljne kao što nude poslodavci sličnog ranga, a u državama u razvoju “najbolje moguće” zarade, nadoknade i uslove rada.

● Da radnicima pruže osnovne blagodeti dobrog standarda; ● Da pomognu ukidanju dečjeg rada;● Da obezbede najviše standarde bezbednosti i zdravlja na radu.

Državama

● Da usvoje mere da bi grupe sa nižim prihodima i manje razvijene oblasti imale što je moguće više koristi od aktivnosti multinacionalnih preduzeća;

● Da primene radne standarde da bi osigurali da preduzeća pružaju adekvatne standarde bezbednosti i zdravlja.



18



19

Industrijski odnosi

Deklaracija može da doprinese uspostavljanju potpuno razvijenog sistema industrijskih odnosa.

Deklaracija ohrabruje multinacionalna preduzeća da se pridržavaju standarda koji nisu manje povoljni od standarda kojih se pridržavaju lokalni poslodavci, i da razvijaju interne mehanizme za konsultacije i rešavanje sporova.

U modernom okruženju ove obaveze multinacionalnih preduzeća treba da se prošire na odgovornost da se obezbedi da ove standarde ispunjavaju svi u njihovom globalnom lancu snabdevanja.

Sloboda udruživanja i pravo na organizovanje.

Vlade, multinacionalna i nacionalna preduzeća se podstiču da:

prepoznaju prava radnika da osnivaju i pridružuju se organizacijama po sopstvenom izboru bez prethodnog odobrenja,

zaštite radnike od antisindikalne diskriminacije i

da dozvole predstavnicima radnika da se međusobno konsultuju, pod uslovom da se time ne ometaju poslovanja preduzeća.

Multinacionalna preduzeća se podstiču da podržavaju reprezentativne organizacije poslodavaca, iako one često teže da deluju nezavisno.

Vlade se pozivaju da:

● Dozvole multinacionalnim preduzećima ili njihovim radnicima da se udružuju sa međunarodnim organizacijama poslodavaca i radnika po sopstvenom izboru;

● Dozvole ulazak predstavnika poslodavačkih i radničkih organizacija iz drugih država na poziv lokalnih i nacionalnih organizacija zbog konsultacija o pitanjima od zajedničkog interesa;

● Osiguraju da posebni podsticaji radi privlačenja stranih investicija ne uključuju bilo koje ograničavanje slobode radnika na udruživanje ili prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje.



20

Kolektivno pregovaranje

Da bi se osiguralo delotvorno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje, Deklaracija o multinacionalnim preduzećima preporučuje da:

radnici zaposleni u multinacionalnim preduzećima treba da imaju pravo da kolektivno pregovaraju;

radnici imaju reprezentativne organizacije po sopstvenom izboru, priznate u svrhu kolektivnog pregovaranja;

se promovišu dobrovoljni pregovori između poslodavaca ili organizacija poslodavaca i organizacija radnika, i

da sporazumi kolektivnog pregovaranja uključuju odredbe za rešavanje sporova koji su nastali zbog njihovog tumačenja i primene.

Multinacionalna preduzeća se takođe podstiču da:

● Obezbede predstavnicima radnika kapacitete koji bi mogli da budu neophodni za pomoć u razvoju delotvornih kolektivnih ugovora;

● U svakoj državi u kojoj posluju obezbede ovlašćene predstavnike svojih radnika da pregovaraju sa predstavnicima menadžmenta koji su ovlašćeni da donose odluke o pitanjima o kojima se pregovara;

● Ne prete premeštanjem cele ili dela poslovne jedinice iz dotične države da bi nepošteno uticali na te pregovore ili da bi ometali sprovođenje prava na organizovanje;

● Predstavnicima radnika daju zahtevane informacije zarad smislenog pregovaranja.

Multinacionalna i nacionalna preduzeća se pozivaju da konstruktivno odgovaraju na zahteve vlada za određenim informacijama u vezi njihovog poslovanja.

Vlade se podstiču da na zahtev, gde zakon i praksa dozvoljavaju, pruže predstavnicima organizacija radnika informacije o industrijama u kojima multinacionalna preduzeća posluju, što bi pomoglo u postavljanju objektivnih kriterijuma u procesu kolektivnog pregovaranja.



21

Konsultacije, pregled žalbi i rešavanje sporova

Multinacionalna i nacionalna preduzeća se pozivaju da:

● imaju sisteme nastale na osnovu zajedničkog dogovora između poslodavaca, radnika i njihovih predstavnika za redovne konsultacije o pitanjima od zajedničkog interesa,

● poštuju pravo radnika da se sve njihove žalbe obrađuju bez trpljenja bilo kakvih šteta, i ● teže da osnuju, zajedno sa predstavnicima i organizacijama radnika, mehanizam dobrovoljnog

mirenja da bi se pomoglo u prevenciji i rešavanju industrijskih sporova između poslodavaca i radnika.

KRATAK PREGLED-AKCIJE INDUSTRIJSKIH ODNOSA

U ovom poglavlju Deklaracija o multinacionalnim preduzećima preporučuje:

Vladama, multinacionalnim i nacionalnim preduzećima

● Poštovanje slobode udruživanja i prava na organizovanje ● Priznavanje i omogućavanje kolektivnog pregovaranja

Preduzećima

● Da se pridržavaju industrijskih odnosa koji nisu manje povoljni od onih kojih se pridržavaju slični poslodavci

● Poštuju slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje, pružajući kapacitete i informacije potrebne za smislena pregovaranja

● Pružaju redovne konsultacije o pitanjima od zajedničkog interesa ● Istražuju žalbe radnika, u skladu sa odgovarajućim procedurama ● Da zajedno sa radnicima i njihovim predstavnicima razvijaju mehanizme za konsultacije i rešavanje

sporova ● Poštuju pravo radnika da ulože žalbu bez trpljenja bilo kakve štete



22

Kontrolna lista za akcije sindikata

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima pruža sveobuhvatnu platformu za diskusiju o načinu rada preduzeća. Akcije mogu da se sprovedu na globalnom, nacionalnom i lokalnom nivou.

Ispod se nalazi rezime vrste akcija koje sindikati mogu da preduzmu.

Praćenje ovog rezimea je instrument pomoću kog može da se proceni nivo posvećenost preduzeća i države principima koji su sadržani u Deklaraciji o multinacionalnim preduzećima.

Ovaj instrument može da se koristi da bi se procenilo trenutno stanje u državi ili u bilo kom, pojedinačnom preduzeću.

Sindikati mogu da promovišu korišćenje ovog instrumenta da procene da li se organizacije pridržavaju radnih dimenzija društveno odgovornog poslovanja.

Akcije sindikata

Na globalnom nivou

Uključiti reference Deklaracije o multinacionalnim preduzećima u Opšte okvirne sporazume i Međunarodne okvirne sporazume. Iako se Deklaracija o multinacionalnim preduzećima može okarakterisati kao univerzalno prihvaćen “Pravilnik”, Međunarodne okvirne sporazume treba posmatrati više kao preteče međunarodnim industrijskim odnosima, jer su Međunarodni okvirni sporazumi još uvek daleko od toga da pokrivaju sve oblasti koje su uključene u Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima, pa je zato veoma važno da se ovaj spisak koristi kao kontrolna lista za reviziju Opštih okvirnih sporazuma i Međunarodnih okvirnih sporazuma, kao i za smernice o primeni (mogući razvoj mehanizama za zajedničku procenu načina rada preduzeća u pogledu principa Deklaracije koristeći kontrolnu listu sadržanu u ovoj brošuri).

Učestvovati u tripartitnim inicijativama zajedno sa MOR da bi se promovisalo usvajanje principa iz Deklaracije o multinacionalnim preduzećima.

Preduzećima predstaviti službu za informacije MOR da bi mogli da dobiju pomoć prilikom primene međunarodnih radnih standarda u svom poslovanju.



23

Na nacionalnom nivou

Koristiti Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima kao osnovu za nacionalne diskusije na tripartitnom nivou o privrednim razvojnim prioritetima.

Sprovesti kampanju za državnu primenu instrumenata MOR na kojima se zasniva Deklaracija o multinacionalnim preduzećima.

Promovisati Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima kao okvir koji države treba da koriste da bi procenile koje organizacije treba da dobijaju pomoć i subvencije vlade kao i druge povoljne tretmane.

Sprovesti kampanju za uspostavljanje smernica za državne javne nabavke obuhvatajući poštovanje principa Deklaracije o multinacionalnim preduzećima kao uslov.

Informisati zajednicu o sadržaju Deklaracije o multinacionalnim preduzećima da bi ona mogla da zahteva od država i preduzeća poštovanje principa Deklaracije.

Promovisati poštovanje principa Deklaracije o multinacionalnim preduzećima kao demonstraciju statusa “Poslodavac izbora/Poslodavac najbolji u praksi”.

Na nivou preduzeća

Koristiti Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima kao osnovu za postizanje sporazuma sa preduzećima u vezi njihovog poslovanja.

Ohrabrivati preduzeća da se pozivaju na Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima kao uslovu u pravilnicima poslovanja dobavljača i u analizi pridržavanja lanca snabdevanja. Iako ovaj vodič ne namerava da daje opštu, nekritičnu podršku pravilnicima lanca snabdevanja, evidentno je da je došlo vreme da radni pokret iskoristi sve moguće načine kako bi se potvrdilo poštovanje njihovih socijalnih zahteva od strane preduzeća.

Informisati radnike o sadržaju Deklaracije da bi im se time omogućilo da procene akcije njihovog poslodavca (kao smernicu koristiti instrument sadržan u ovoj brošuri).

Ohrabrivati organizacije da same sebe procene u odnosu na principe istaknute u Deklaraciji o multinacionalnim preduzećima. Tamo gde ne zadovoljavaju standarde ohrabriti usvajanje korektivnih strategija.

Uključiti poštovanje principa Deklaracije o multinacionalnim preduzećima kao odredbu u kolektivnim ugovorima.

Izveštavati o nalazima nacionalne centre kojima pripadaju, da bi se omogućila sveobuhvatna akcija za poštovanje principa sadržanih u tekstu.

Oblast za akciju Pitanje za reviziju Procena/Oblast za akcijusindikata

Država DA NE

Opšte politike Da li je država ratifikovala osnovne konvencije koje su u vezi sa radom?

Da li su nacionalni zakoni u skladu sa osnovnim konvencijama?

Da li država promoviše Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima i usvajanje principa i praksi koje ona sadrži?

Da li država kao matična država multinacionalnom preduzeću promoviše dobru socijalnu praksu multinacionalnih preduzeća?

Da li je vlada matične države spremna na konsultacije sa vladama država domaćina?

Da li je vlada ustanovila i da li održava mehanizme za iskrene tripartitne diskusije u vezi ovih pitanja?

Zapošljavanje Da li se država bavi aktivnim politikama o radnim mestima da bi promovisala zaposlenost sa ciljem da uveri da radno mesto postoji za svakog ko može i želi da radi?


Da li se država bavi politikama koje su osmišljene da promovišu jednake mogućnosti i ukidanje diskriminacije?

Da li država izbegava zahteve preduzeća koji diskriminišu po bilo kom osnovu?

Da li država pruža pomoć i smernice o tome kako izbeći diskriminaciju pri zapošljavanju?

Sigurnost zaposlenosti

Da li je država ratifikovala Konvenciju 158 ili je koristi za prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva?

Da li su radnici zaštićeni od proizvoljnog otpuštanja?

Da li država preduzima korake u pogledu uticaja multinacionalnih preduzeća na zaposlenost i tržište rada?

Da li država u saradnji sa multinacionalnim i nacionalnim preduzećima pruža zaštitu prihoda po prestanku radnog odnosa?

24

Instrumenti za akciju: Ostvarivanje potencijala Deklaracije o multinacionalnim preduzećima MOR


Država DA NE

Obuka Da li država zajedno sa organizacijama radnika i poslodavaca razvija politike za stručnu obuku i usmeravanje?

Uslovi rada i životaZarade, nadoknade i uslovi

Da li je država usvojila mere da osigura korist za grupe sa manjim prihodima i za manje razvije oblasti od aktivnosti multinacionalnih preduzeća?

Minimalne godine starosti za stupanje u radni odnos

Da li je država preduzela korake da zabrani i ukine dečji rad?


Da li država preduzima korake da primeni međunarodne radne standarde na multinacionalna i nacionalna preduzeća da bi se održavali adekvatni standardi bezbednosti?

Industrijski odnosiSloboda udruživanja i pravo na organizovanje

Da li država dozvoljava multinacionalnim preduzećima da se pridružuju međunarodnim/nacionalnim udruženjima?

Da li država dozvoljava svim radnicima bilo kog preduzeća da se pridruže sindikatu po sopstvenom izboru?

Da li država dozvoljava ulazak u zemlju predstavnicima sindikata zbog konsultacija?

Da li država obezbeđuje da bilo koji posebni podsticaji radi privlačenja stranih investicija ne uključuju bilo kakvo ograničavanje prava radnika na udruživanje, kolektivno pregovaranje ili organizovanje?


Da li država traži informacije od preduzeća vezano za njihova poslovanja?

Da li država daje sindikatima, na njihov zahtev, informacije dobijene od organizacija?

Rešavanje žalbi Da li država pomaže u uspostavljanju mehanizama za sprečavanje i rešavanje industrijski sporovi?

25


Preduzeća DA NE

Opšte politike Da li preduzeće poštuje nacionalne zakone i propise?

Da li preduzeće uzima u obzir lokalne prakse? Da li preduzeće poštuje međunarodne standarde

koji se tiču ljudskih i radnih prava? Da li se preduzeće konsultuje da bi osiguralo da

je njegovo poslovanje u skladu sa nacionalnim politikama, razvojnim prioritetima, socijalnim ciljevima i stukturama države?

Zaposlenost Promocija zaposlenosti

Da li preduzeće nastoji da poveća mogućnosti i standarde zapošljavanja?

Da li preduzeće daje prioritet zapošljavanju, profesionalnom usavršavanju, promociji i unapređenju državljanja države domaćina?

Da li preduzeće koristi tehnologije koje dovode do otvaranja novih radnih mesta?

Da li se preduzeće povezuje sa lokalnim preduzećima da bi koristilo lokalno učešće, lokalnu obradu i lokalnu proizvodnju?


Da li su kvalifikacije, stručno znanje i iskustvo osnova za angažovanje, razmeštaj, obuku i napredovanje zaposlenih?


Da li se preduzeće bavi aktivnim planiranjem radne snage?

Da li preduzeće poštuje obaveze koje se tiču stabilnosti zapošljavanja i socijalne sigurnosti?

Da li preduzeće izbegava proizvoljne otkaze? Da li preduzeće daje sindikatima razložna

obaveštenja o mogućim promenama u svom poslovanju?

Da li preduzeće razmatra mere da ublaži negativne posledice promena u svom poslovanju?

Da li se preduzeće konsultuje sa vladom i organizacijama radnika u vezi promena u poslovanju?

26


Preduzeća DA NE

Obuka Da li preduzeće pruža obuku za sve nivoe zaposlenih?

Da li preduzeće pruža obuku povezanu sa razvojnim potrebama države?

Da li preduzeće učestvuje u programima osmišljenim da podstaknu sticanje i razvoj stručnog znanja?

Da li preduzeće pruža šansu lokalnom menadžmentu da proširi svoje iskustvo?

Uslovi rada i života Zarade, nadoknade i uslovi

Da li preduzeće nudi zarade, nadoknade i uslove koji se mogu porediti, odnosno koji nisu manje povoljni od uslova koje nude lokalni poslodavci slični po veličini i sredstvima?

Gde ne postoje slični poslodavci da li preduzeće daje najbolje moguće zarade, nadoknade i uslove zaposlenosti adekvatne da zadovolje makar osnovne potrebe radnika i njihovih porodica?

Minimalne godine starosti za stupanje u radni odnos

Da li preduzeće poštuje minimalne godine starosti za stupanje u radni odnos?

Da li se preduzeće obavezalo na ukidanje najgorih oblika dečjeg rada?

Da li preduzeće istražuje postojanje dečjeg rada u svom globalnom lancu snabdevanja?


Da li preduzeća održavaju najviše standarde bezbednosti i zdravlja na radu?

Da li preduzeće istražuje uzroke opasnosti po bezbednost i zdravlje u industriji i utiče na neophodna poboljšanja?

Da li preduzeće obaveštava vladu i sindikate o svim posebnim opasnostima i odgovarajućim merama zaštite, povezanim sa novim proizvodima i procesima?

Da li preduzeće daje informacije o dobroj praksi koja je primećena u drugim državama?

Da li preduzeće u potpunosti sarađuje sa vlastima nadležnim za bezbednost i zdravlje i predstavnicima radnika i njihovim organizacijama?

27


Preduzeća DA NE

Industrijski odnosi Da li se preduzeće pridržava industrijskih odnosa koji nisu manje povoljni od onih kojih se pridržavaju slični poslodavci?

Sloboda udruživanja i pravo na organizovanje

Da li radnici imaju slobodu da formiraju ili se pridruže sindikatu po sopstvenom izboru?

Da li postoje bilo kakve kazne ili diskriminacija prema radnicima zbog njihovog članstva u sindikatu?

Da li preduzeće dozvoljava predstavnicima radnika da se međusobno konsultuju?


Da li preduzeće prihvata pravo radnika da kolektivno pregovaraju i da li pruža kapacitete i informacije potrebne za smisleno pregovaranje?

Da li preduzeće priznaje predstavnike radnika izabrane za kolektivno pregovaranje?

Da li kolektivni ugovori uključuju odredbe za rešavanje sporova nastalih zbog tumačenja i primene tih ugovora?

Da li preduzeće na bilo koji način preti da će premestiti celu ili deo poslovne jedinice da bi uticalo na pregovore ili ometalo pravo na organizovanje?

Da li preduzeće povoljno odgovara na zahteve vlade za relevantnim informacijama o svom poslovanju?

Konsultacije, žalbe i rešavanje sporova

Da li preduzeće ima sisteme koji dovode do redovnih konsultacija sa radnicima i njihovim predstavnicima o pitanjima od zajedničkog interesa?

Da li radnici mogu da podnose žalbe, a da pritom ne trpe bilo kakvu štetu?

Da li se preduzeće udružilo sa sindikatima da zajednički osnuju mehanizam dobrovoljnog mirenja zbog pomoći u sprečavanju i rešavanju industrijskih sporova?

28

29

Instrumenti za akciju: Međunarodni radni standardi

Spisak instrumenata koji se odnose na Deklaraciju o multinacionalnim preduzećima

(Proveriti trenutnu ratifikaciju, primenu, korišćenje principa u pregovaranju o sporazumuma)

KONVENCIJE

Br. 29 o prinudnom radu, 1930

Br. 87 o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje, 1948

Br. 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje, 1949

Br. 100 o jednakosti plata za muškarce i žene za rad jednake vrednosti, 1951

Br. 105 o ukidanju prinudnog rada, 1957

Br. 110 o uslovima zapošljavanja radnika na plantaži, 1958

Br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju (zapošljavanje i zanimanje), 1958

Br. 115 o zaštiti radnika od jonizirajućih zračenja, 1960

Br. 119 o zaštiti mašina, 1963

Br. 122 o politici zapošljavanja, 1964

Br. 130 o medicinskoj nezi i nadoknadama za bolovanje, 1969

Br. 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću, 1971

Br. 136 o zaštiti od opasnosti trovanja benzolom, 1971

Br. 138 o minimalnim godinama za zapošljavanje, 1973

Br. 139 o sprečavanju i kontroli profesionalnih rizika uzrokovanih kancerogenim supstancama i agensima, 1974

Br. 142 o profesionalnoj orjentaciji i stručnom osposobljavanju u razvoju ljudskih resursa, 1975

30

Br. 182 o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dečijeg rada, 1999

Br. 148 o zaštiti radnika od profesionalnih rizika u radnoj okolini, uzrokovanih zagađenjem zraka, bukom i vibracijama, 1977

Br. 154 o promociji kolektivnog pregovaranja, 1981

Br. 155 o bezbednosti i zdravlju na radu i radnom okruženju, 1981

Br. 156 o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu za radnike i radnice: radnici sa porodičnim obavezama, 1981

Br. 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, 1982

Br. 161 o službama medicine rada, 1985

Br. 162 o bezbednosti prilikom korišćenja azbesta, 1986

Br. 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, 1988

Br. 168 o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti, 1988

Br. 170 o bezbednom korišćenju hemikalija na radu, 1990

Br. 173 o pravu radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovog poslodavca, 1992

Br. 174 o prevenciji velikih industrijskih nezgoda, 1993

Br. 176 o bezbednosti i zdravlju u rudnicima, 1995

Br. 184 o bezbednosti i zdravlju u poljoprivredi, 2001

PREPORUKE

Br. 35 o indirektnom prinuđavanju na rad, 1930

Br. 69 o medicinskoj nezi, 1944


Br. 92 o dobrovoljnom mirenju i arbitraži, 1951

Br. 94 o konsultacijama i saradnji između poslodavca i radnika u preduzeću, 1952

31




Br. 115 o domaćinstvima radnika, 1961

Br. 116 o smanjenju radnih sati, 1962


Br. 119 o prekidu radnog odnosa na inicijativu poslodavca, 1963


Br. 129 o komunikaciji između poslodavca i radnika u preduzeću, 1967

Br. 130 u vezi sa ispitivanjem žalbi u okviru preduzeća u cilju njihovog rešavanja, 1967






Br. 189 o opštim uslovima za podsticanje otvaranja novih radnih mesta u malim i srednjim preduzećima, 1998


Br. 194 o Listi profesionalnih bolesti, priznavanju i praćenju povreda na radu i profesionalnih bolesti, 2002

Br. 195 o razvoju ljudskih resursa: obrazovanje, obuka i doživotno učenje, 2004

Br. 156 o zaštiti radnika od profesionalnih rizika u radnoj okolini, uzrokovanih zagađenjem zraka, bukom i vibracijama, 1977

Br. 163 o promociji kolektivnog pregovaranja, 1981

32

Br. 164 o bezbednosti i zdravlju na radu i radnom okruženju, 1981

Br. 165 o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu za radnike i radnice: radnici sa porodičnim obavezama, 1981

Br. 166 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, 1982

Br. 171 o službama medicine rada, 1985

Br. 172 o bezbednosti prilikom korišćenja azbesta, 1986

Br. 175 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, 1988

Br. 176 o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti, 1988

Br. 177 o bezbednom korišćenju hemikalija na radu, 1990

Br. 180 o pravu radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovog poslodavca, 1992

Br. 181 o prevenciji velikih industrijskih nezgoda, 1993

Br. 183 o bezbednosti i zdravlju u rudnicima, 1995

Br. 192 o bezbednosti i zdravlju u poljoprivredi, 2001

33

Brojni drugi instrumenti Međunarodne organizacije rada su priznati od strane Upravnog tela MOR kao relevantni u kontekstu krize. Grupa radnika i ACTRAV smatraju da je ratifikacija i primena obuhvaćenih standarda, kao i kompletna promocija drugih instrumenata, u skladu sa ciljevima Deklaracije o multinacionalnim preduzećima i da oni treba da budu uključeni u buduće revizije:

K. 81 Konvencija o inspekciji rada, 1947

K. 129 Konvencija o inspekciji rada (poljoprivreda), 1969

K. 144 Konvencija o tripartitnim konsultacijama, 1976

K. 94 Konvencija o radnim klauzulama (javni ugovori), 1949

K. 95 Konvencija o zaštiti zarada, 1949

K. 97 Konvencija o migraciji zbog zaposlenja (revidirana), 1949

K. 102 Konvencija o socijalnoj sigurnosti, 1952

K. 131 Konvencija o minimalnim zaradama, 1970

K. 143 Konvencija o radnicima migrantima (dodatne odredbe), 1975

K. 175 Konvencija o radu na određeno vreme, 1994

K. 177 Konvencija o radu od kuće, 1996

K. 183 Konvencija o zaštiti materinstva, 2000

P. 113 Preporuka o konsultacijama (na industrijskom i nacionalnom nivou), 1960

Konvencija o radu pomoraca, 2006

P. 198 Preporuka o radnom odnosu, 2006

K. 187 Konvencija o promotivnom okviru za bezbednost i zdravlje na radu, 2006

K. 188 Konvencija o radu u sektoru ribarstva, 2007

P. 200 Preporuka o HIV i AIDS, 2010

Deklaracija o socijalnoj pravdi Deklaracija o socijalnoj pravdi za poštenu globalizaciju, 2008

Globalni pakt o zapošljavanju, 2009.

35

TRIPARTITNA DEKLARACIJA O PRINCIPIMAU VEZI SA MULTINACIONALNIM PREDUZEĆIMA

I SOCIJALNOM POLITIKOM

Međunarodna kancelarija radaŽeneva

2006

Deklaracija o multinacionalnim preduzećima

36

Autorska prava © Međunarodna organizacija rada 2006

Publikacije Međunarodne organizacije uživaju autorska prava prema Protokolu 2 Univerzalne konvencije o autorskim pravima. Međutim, kratki odlomci iz ovih publikacija se smeju reprodukovati bez odobrenja, pod uslovom da se navede izvor teksta. Za prava na reprodukciju ili prevod zahteve treba uputiti Birou za publikacije (Prava i dozvole), Međunarodna organizacija rada, CH-1211 Ženeva 22, Švajcarska, ili putem e-maila na [email protected] . Međunarodna organizacija rada ohrabruje takve zahteve.

Biblioteke, institucije i drugi korisnici registrovani u Velikoj Britaniji kod Copyright Licensing Agency, 90 Tottenham Court Road, London WIT 4LP [Fax:(+44) (0)20 7631 5500; e-mail: [email protected] ]; u Sjedinjenim Američkim Državama Copyright Clearance Center, 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923 [Fax:(+1) (978) 750 4470; e-mail: [email protected] ] ili u drugim državama sa odgovarajućim nacionalnim organizacijama sa pravima na reprodukciju mogu da vrše reprodukciju u skladu sa dozvolama koje su za tu svrhu dobili.

ISBN 92-2-119010-2 i 978-92-2-119010-3

Četvrto izdanje 2006. godine

37

SADRZAJ

Uvod ............................................................................................................................................................ iv

Tripartitna deklaracija o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnompolitikom, usvojena od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj 204. sednici (Ženeva, novembar 1977. godine) a izmenjena i dopunjena na njenoj 279. sednici (novembar 2000. godine) i 295. sednici (mart 2006. godine) ................................................................................................. 1

Aneks: Spisak međunarodnih Konvencija i Preporuka koje su u vezi sa radom naveden u Tripartitnoj deklaraciji o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom, usvojen od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj 204. sednici (Ženeva, Novembar 1977. godine) a izmenjen i dopunjen na njenoj 279. sednici (Novembar 2000. godine) i 295. sednici (Mart 2006. godine) ..................................................................... 11

Dodatak I Tripartitnoj deklaraciji o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom, usvojen od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj 238. sednici (Ženeva, novembar 1987. godine) a izmenjen i dopunjen na njenoj 264. sednici (Ženeva, novembar 1995. godine), 279. sednici (Ženeva, novembar 2000. godine) i 295. sednici (Ženeva, mart 2006. godine) ....................................................................................................................... 13

Dodatak II Tripartitnoj deklaraciji o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima isocijalnom politikom, usvojen od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj 277. sednici (Ženeva, mart 2000. godine) ........................................................................................................... 16

Procedura za razmatranje sporova koji se tiču primene Tripartitne deklaracije o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom pomoću tumačenja njenih odredbi, usvojena od strane upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj 232. sednici (Ženeva, mart 1986. godine) .............................................................................................................................................. 17

iii

38

UVOD

Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, aktivnosti multinacionalnih preduzeća su izazivale intenzivne diskusije koje su rezultirale izradom međunarodnih instrumenata za regulisanje njihovih postupaka i definisanje uslova njihovog odnosa sa državama domaćinima, pogotovo u zemljama u razvoju. Pitanja koja su u vezi sa radom i pitanja socijalne politike bila su među onim problemima do kojih su aktivnosti multinacionalnih preduzeća dovele. Potraga Međunarodne organizacije rada za međunarodnim smernicama u sferi njene nadležnosti dovela je 1977. godine do usvajanja Tripartitne deklaracije o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom od strane Upravnog tela MOR.

Principi navedeni u ovom univerzalnom instrumentu nude smernice multinacionalnim preduzećima, vladama i organizacijama poslodavaca i radnika u oblastima kao što su zapošljavanje, obuka, uslovi rada i života i industrijski odnosi. Njene odredbe su ojačane nekim međunarodnim, radnim Konvencijama i Preporukama koje socijalni partneri treba da imaju na umu i primenjuju u najvećem mogućem obimu. Usvajanje Deklaracije MOR o osnovnim principima i pravima na radnom mestu, kao i njenog Nastavka 1998. godine, naglasila je značaj osnovnih Konvencija u ostvarivanju ciljeva MOR, a samim tim, Deklaracija o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom uzima u obzir ciljeve Deklaracije iz 1998. godine.

Danas, istaknuta uloga multinacionalnih preduzeća u procesu socijalne i ekonomske globalizacije čini primenu principa Deklaracije o multinacionalnim preduzećima podjednako pravovremenom i neophodnom kao što je bila i u vreme usvajanja principa. Što se napori da se privuku i povećaju direktne strane investicije povećavaju širom mnogih delova sveta, zainteresovane strane dobijaju novu šansu da koriste principe Deklaracije kao smernice za unapređenje pozitivnih socijalnih i radnih rezultata poslovanja multinacionalnih preduzeća.

Sprovode se periodična istraživanja da bi se pratilo dejstvo Deklaracije na multinacionalna preduzeća, vlade, i organizacije poslodavaca i radnika. Pregled i analize dobijenih odgovora daju se Upravnom telu MOR na diskusiju. Ova dokumenta, kao i ostale informacije i publikacije koje se tiču multinacionalnih preduzeća i socijalne politike, dostupni su na http://www.ilo.org.

U slučaju neslaganja oko primene Deklaracije, akteri, koristeći proceduru pokrenutu 1981. godine, mogu da podnesu zahtev Međunarodnoj organizaciji rada za tumačenje značenja njenih odredbi. Tekst ove procedure je priložen za dodatne informacije. Pomoć i savetovanje u vezi sa podnošenjem zahteva za tumačenjem može se dobiti od Međunarodne kancelarije rada.

Ovaj instrument pruža smernice socijalne politike u osetljivoj i veoma složenoj oblasti aktivnosti. Ako se svi zainteresovani budu pridržavali Deklaracije to bi doprinelo klimi pogodnijoj za ekonomski rast i socijalni razvoj.

iv

39


TRIPARTITNA DEKLARACIJA O PRINCIPIMA U VEZI SA MULTINACIONALNIM PREDUZEĆIMA I SOCIJALNOM POLITIKOM

(usvojena od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj 204. sednici (Ženeva, Novembar 1977. godine) a izmenjena i dopunjena na njenoj 279. sednici

(Novembar 2000. godine) i 295. sednici (Mart 2006. godine))

Upravno telo Međunarodne kancelarije rada;Podsećajući da je Međunarodna organizacija rada dugi niz godina uključena u određena društvena

pitanja vezana za aktivnosti multinacionalnih preduzeća;Posebno konstatujući da su različiti industrijski odbori, regionalne konferencije i Međunarodna

konferencija rada od sredine šezdesetih godina 20. veka, zahtevale od strane Upravnog tela odgovarajuće akcije u oblasti multinacionalnih preduzeća i socijalne politike;

Nakon što su dobijene informacije o aktivnostima drugih međunarodnih tela, posebno Komisije UN za transnacionalne korporacije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD);

S obzirom da MOR, sa svojom jedinstvenom tripartitnom strukturom, svojom nadležnošću i svojim dugogodišnjim iskustvom u socijalnoj oblasti, ima suštinsku ulogu u razvoju principa za vođenje vlada, organizacija poslodavaca i radnika, i samih multinacionalnih preduzeća;

Podsećajući da je sazvan Trojni sastanak stručnjaka o odnosu između multinacionalnih preduzeća i socijalne politike 1972. godine, koji je preporučio program MOR istraživanja i studija, i Trojni savetodavni sastanak o odnosu multinacionalnih preduzeća i socijalne politike 1976. godine radi razmatranja MOR programa istraživanja i predlaganja odgovarajućih akcija MOR u oblasti društva i rada ;

Imajući u vidu raspravu o Svetskoj konferenciji zapošljavanja;Takođe je odlučeno da se osnuje tripartitna grupa da pripremi Nacrt tripartitne deklaracija o

principima koji pokrivaju sve oblasti interesovanja MOR koje se odnose na socijalne aspekte aktivnosti multinacionalnih preduzeća, uključujući i stvaranje radnih mesta u zemljama u razvoju, sve dok ima u vidu preporuke određene na Trojnom savetodavnom sastanku održanom 1976. godine;

Takođe je odlučeno da se ponovo sazove Trojni savetodavni sastanak da se razmotri Nacrt deklaracije o principima koji je pripremila tripartitna grupa;

Razmotren je Izveštaj i Nacrt deklaracije o principima koji mu je dostavljen nakon Trojnog savetodavnog sastanka;

Zato odobrava sledeću Deklaraciju koja se može nazvati Tripartitnom deklaracijom o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom, usvojenom od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada, i poziva vlade država članica Međunarodne organizacije rada, zainteresovane organizacije poslodavaca i radnika i multinacionalna preduzeća koja posluju na njihovim teritorijama da pošuju principe koji su sadržani u Deklaraciji.

1. Multinacionalna preduzeća igraju važnu ulogu u privredi većine država i u međunarodnim ekonomskim odnosima. To je od značajnog interesa za vlade kao i za poslodavce i radnike, odnosno za njihove organizacije. Kroz direktne međunarodne investicije i druga sredstva, takva preduzeća mogu doneti veliku korist svojoj državi i državi domaćinu doprinoseći efikasnijem korišćenju kapitala, tehnologije i radne snage. U okviru razvojnih politika koje određuju vlade, oni takođe mogu da značajno

1

40

doprinesu promociji privrednog i socijalnog blagostanja; poboljšanju životnih standarda i zadovoljenju osnovnih potreba; stvaranju mogućnosti zaposlenja direktno i indirektno; i uživanju osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na udruživanje, širom sveta. Sa druge strane, napredak ostvaren od strane multinacionalnih preduzeća u organizovanju njihovog poslovanja van nacionalnog okvira može dovesti do zloupotrebe koncentracije ekonomske moći i do sukoba sa ciljevima nacionalne politike i interesima radnika. Osim toga, kompleksnost multinacionalnih preduzeća i poteškoća da se jasno sagledaju njihove različite strukture, poslovanja i politike, ponekad zabrinjavaju bilo u sopstvenoj državi ili državi domaćiinu, ili u obe.

2. Cilj ove tripartitne Deklaracije o principima je da podstakne pozitivan doprinos koji multinacionalna preduzeća mogu da daju privrednom i socijalnom napretku i da smanji i reši poteškoće do kojih njihovo raznovrsno poslovanje može da dovede, uzimajući u obzir rezolucije UN koje se zalažu za osnivanje novog međunarodnog ekonomskog poretka, kao i dalja dešavanja u Ujedinjenim Nacijama, na primer, Globalni dogovor i Milenijumske ciljeve razvoja.

3. Ovaj cilj će biti dopunjen odgovarajućim zakonima i politikama, merama i akcijama usvojenim od strane vlada, i saradnjom vlada i organizacija poslodavaca i radnika svih država.

4. Ciljeve iznesene u ovoj Deklaraciji su pozdravile vlade, organizacije poslodavaca i radnika sopstvenih država i država domaćina i sama multinacionalna preduzeća.

5. Namera ovih principa je da usmerava vlade, organizacije poslodavaca i radnika i multinacionalna preduzeća da preduzimaju takve mere i akcije i usvajaju takve socijalne politike, uključujući one zasnovane na principima koji se nalaze u Ustavu i relevantnim Konvencijama i Preporukama MOR, koje bi dovele do socijalnog napretka.

6. Da bi služila svojoj svrsi ova Deklaracija ne zahteva preciznu pravnu definiciju multinacionalnih preduzeća; ovaj paragraf je napravljen da bi olakšao razumevanje Deklaracije, a ne da bi pružio takvu definiciju. Multinacionalna preduzeća uključuju preduzeća, bilo da su u državnom, mešovitom ili privatnom vlasništvu, koja poseduju ili kontrolišu proizvodnju, distribuciju, usluge ili druge sadržaje van država u kojoj su osnovana. Stepen autonomije entiteta unutar multinacionalnih preduzeća u njihovom međusobnom odnosu dosta varira od jednog do drugog preduzeća, zavisno od prirode veza između takvih entiteta i njihove oblasti delovanja, a imajući u vidu velike razlike po pitanju oblika vlasništva, veličine, prirode i lokacije poslovanja određenog preduzeća. Osim ako nije drugačije naglašeno, termin “multinacionalno preduzeće” se u ovoj Deklaraciji koristi da označi različite entitete (matično preduzeće ili lokalne entitete ili oba, ili organizaciju kao celinu) prema raspodeli odgovornosti među njima, u očekivanju da će sarađivati i pružati pomoć jedni drugima ako je neophodno, da bi omogućili poštovanje principa postavljenih u Deklaraciji.

7. Ova Deklaracija utvrđuje principe u oblastima zapošljavanja, obuke, uslova rada i života i industrijskih odnosa koji su preporučeni vladama, organizacijama poslodavaca i radnika i multinacionalnim preduzećima da ih se pridržavaju na dobrovoljnoj osnovi; njene odredbe ne ograničavaju niti na drugi način utiču na obaveze koje proističu iz ratifikacije bilo koje Konvencije MOR.

2

41

OPŠTE POLITIKE

8. Sve zainteresovane strane u ovoj Deklaraciji treba da poštuju suverena prava država, nacionalne zakone i propise, da uzimaju u obzir lokalne prakse i poštuju relevantne međunarodne standarde. Treba da poštuju Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i odgovarajuće međunarodne sporazume koje je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih Nacija, kao i Ustav Međunarodne organizacije rada i njegove principe prema kojima su sloboda izražavanja i udruživanja od suštinskoj značaja za trajan napredak. One treba da doprinose realizaciji Deklaracije MOR o osnovnim principima i pravima na radu i njenom Nastavku usvojenom 1998. godine. Takođe treba i da poštuju obaveze koje su slobodnom voljom prihvatili, u skladu sa nacionalnim zakonom i prihvaćenim međunarodnim obavezama.

9. Vlade država koje još uvek nisu ratifikovale Konvencije br. 29, 87, 98, 100, 105, 111, 122, 138 i 182 se pozivaju da to učine i da u svakom slučaju primene, u najvećem mogućem obimu kroz svoje nacionalne politike, principe izražene u njima kao i u Preporukama br 35, 90, 111, 119, 122, 146, 169, 189 i 190.1 Bez obzira na obavezu vlada da osiguraju poštovanje Konvencija koje su usvojile, u državama u kojima navedene Konvencije i Preporuke nisu primenjene sve zainteresovane strane treba da se oslone na njih za smernice u svojim socijalnim politikama.

10. Multinacionalna preduzeća u potpunosti treba da uzmu u obzir utvrđene opšte političke ciljeve država u kojima posluju. Njihove aktivnosti treba da budu u skladu sa razvojnim prioritetima i socijalnim ciljevima, i strukturama države u kojoj posluju. U tom smislu, konsultacije treba da se održavaju između multinacionalnih preduzeća, vlade i, gde god je to prikladno, zainteresovanih organizacija poslodavaca i radnika.

11. Principi navedeni u ovoj Deklaraciji nemaju za cilj uvođenje ili održavanje nejednakih tretmana za multinacionalna i nacionalna preduzeća. Oni odražavaju dobru volju za sve. Multinacionalna i nacionalna preduzeća, gde god su principi ove Deklaracije relevantni i za jedne i za druge, treba da budu podložni istim očekivanjima u pogledu njihovog upravljanja uopšteno gledano i njihovih socijalnih praksi posebno gledano.

12. Vlade matičnih država treba da promovišu dobru socijalnu praksu u skladu sa ovom Deklaracijom principa, imajući u vidu socijalno i radno pravo, propise i prakse u državama domaćinima kao i relevantne međunarodne standarde. Vlade i matične države i države domaćini treba da budu spremne na međusobne konsultacije, kada god se za tim ukaže potreba, na inicijativu bilo koje od njih.

3

1 Konvencija (Br. 29) o prinudnom radu; Konvencija (Br. 87) o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje; Konvencija (Br. 98) o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje; Konvencija (Br. 100) o jednakosti plata za muškarce i žene za rad jednake vrednosti; Konvencija (Br. 105) o ukidanju prinudnog rada; Konvencija (Br. 111) koja se odnosi na diskriminaciju (zapošljavanje i zanimanje); Konvencija (Br. 122) o politici zapošljavanja; Konvencija (Br. 138) o minimalnim godinama za zapošljavanje; Konvencija (Br. 182) o zabrani i eliminaciji najgorih oblika dečijeg rada; Preporuka (Br. 35) o indirektnom prinuđavanju na rad; Preporuka (Br. 90) o jednakosti plata za muškarce i žene za rad jednake vrednosti; Preporuka (Br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju (zapošljavanje i zanimanje); Preporuka (Br. 119) o prekidu radnog odnosa na inicijativu poslodavca; Preporuka (Br. 122) o politici zapošljavanja; Preporuka (Br. 146) o minimalnim godinama za zapošljavanje; Preporuka (Br. 169) o politici zapošljavanja; Preporuka (Br. 189) o opštim uslovima za podsticanje otvaranja novih radnih mesta u malim i srednjim preduzećima; Preporuka (Br. 190) o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dečijeg rada.

42

ZAPOŠLJAVANJE

Promocija zapošljavanja

13. U cilju podsticanja privrednog rasta i razvoja, podizanja životnog standarda, ispunjavanja zahteva radne snage i prevazilaženja nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti, vlade treba da formulišu i sprovode, kao glavni cilj, aktivnu politiku osmišljenu da promoviše potpunu, produktivnu i slobodnom voljom izabranu zaposlenost.2

14. Ovo je posebno važno u slučaju vlada država domaćina u delovima sveta koji su u razvoju, gde su problemi nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti najozbiljniji. S tim u vezi, treba imati na umu opšte zaključke usvojene od strane Tripartitne svetske konferencije o zapošljavanju, raspodeli prihoda i socijalnom napretku, i Međunarodne podele rada (Ženeva, jun 1976. godine),3 i Opšte agende o zapošljavanju (Ženeva, mart 2003. godine)4.

15. Stavke 13 i 14, stvaraju okvir unutar koga pažnja treba da bude usmerena, i u matičnim i u državama domaćinima, na uticaj multinacionalnih preduzeća na zaposlenost.

16. Multinacionalna preduzeća, pogotovo kada posluju u državama u razvoju, treba da nastoje da povećaju zaposlenost i standarde, uzimajući u obzir politike zapošljavanja i ciljeve vlada, kao i sigurnost zapošljavanja i dugoročni razvoj preduzeća.

17. Pre početka poslovanja, multinacionalnih preduzeća treba da, kada god je to potrebno, konsultuju nadležne vlasti i nacionalne organizacije poslodavaca i radnika da bi svoje planove o radnoj snazi u kojoj god meri je izvodljivo održavali u skladu sa nacionalnim politikama socijalnog razvoja.

18. Multinacionalnih preduzeća treba da daju prioritet zapošljavanju, profesionalnom razvoju, promociji i unapređenju državljana države domaćina na svim nivoima saradnje, po potrebi, sa predstavnicima radnika zaposlenih kod njih ili organizacijama ovih radnika i državnim organima.

19. Multinacionalnih preduzeća, kada investiraju u države u razvoju, treba da imaju u vidu značaj korišćenja tehnologija koje će stvarati zaposlenost i direktno i indirektno. U meri u kojoj to dozvoljava priroda procesa i uslovi koji preovlađuju u određenom sektoru, multinacionalnih preduzeća treba da adaptiraju tehnologije potrebama i karakertistikama država domaćina. Takođe treba, gde je to moguće, da učestvuju u razvoju odgovarajuće tehnologije u državi domaćinu.

20. Da bi unapredili zapošljavanje u državama domaćinima, u kontekstu širenja svetske ekonomije, multinacionalna preduzeća, gde god je to moguće, treba da razmotre zaključivanje ugovora sa nacionalnim preduzećima za proizvodnju delova i opreme, da koriste lokalne sirovine i da progresivno unapređuju lokalnu preradu sirovina. Multinacionalna preduzeća ne treba da koriste takve aranžmane da bi izbegli odgovornosti određene principima ove Deklaracije.

4

2 Konvencija (br. 122) i Preporuka (br. 122) o politici zapošljavanja; Preporuka (br. 169) o politici zapošljavanja; i Preporuka (br. 189) o opštim uslovima za podsticanje otvaranja novih radnih mesta u malim i srednjim preduzećima

3 MOR, Svetska konferencija o zapošljavanju, Ženeva, 4-17 Jun 1976.4 MOR, Opšta agenda zapošljavanja, 2003, MOR, Ženeva.

43


21. Sve vlade bi trebale da slede politike osmišljene da promovišu jednake mogućnosti i tretman u zapošljavanju, da bi eliminisali bilo kakvu diskriminaciju na osnovu rase, boje, pola, religije, političkog mišljenja, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla.5

22. Multinacionalna preduzeća kroz svoje poslovanje treba da budu predvođena ovim opštim principom, bez predrasuda po pitanju mera predviđenih u paragrafu 18 ili vladinih politika osmišljenih da isprave istorijske obrasce diskriminacije, i time da prošire jednake mogućnosti i tretmane u zapošljavanju.6 Multinacionalna preduzeća bi u skladu sa tim trebala da određuju kvalifikacije, sposobnosti i iskustva potrebna za angažovanje, raspoređivanje, obuku i usavršavanje njihovog osoblja na svim nivoima.

23. Vlade ne treba nikad da zahtevaju ili podstiču multinacionalna preduzeća da diskriminišu po bilo kom osnovu pomenutom u paragrafu 21, a gde je to moguće, podstiče se da vlade nastave da daju smernice o izbegavanju diskriminacije u zapošljavanju.


24. Vlade treba pažljivo da razmotre uticaj multinacionalnih preduzeća na zaposlenost u različitim industrijskim sektorima. Vlade, kao i sama multinacionalna preduzeća, u svim državama treba da preduzmu odgovarajuće mere da se bave uticajima poslovanja multinacionalnih preduzeća na zaposlenost i tržište rada.

25. Multinacionalna preduzeća podjednako sa nacionalnim preduzećima, kroz aktivno planiranje korišćenja radne snage, treba da nastoje da obezbede stabilno zaposlenje za svoje zaposlene i da se pridržavaju slobodno ugovorenih obaveza koje se tiču stabilnosti zaposlenosti i socijalne sigurnosti. U pogledu fleksibilnosti koju multinacionalna preduzeća mogu da imaju, trebali bi da preuzmu vodeću ulogu u promovisanju sigurnosti zaposlenja, pogotovo u državama gde će prekid poslovanja verovatno da naglasi dugoročnu nezaposlenost.

26. U razmatranju promena u poslovanju (uključujući one koje su rezultaj spajanja, preuzimanja ili premeštanja proizvodnje) koje bi imale veliki uticaj na zapošljavanje, multinacionalna preduzeća treba da daju razumno obaveštenje o takvim promenama nadležnim vlastima i predstavnicima radnika koji su kod njih zaposleni, kao i njihovim organizacijama, da bi se posledice mogle zajednički ispitati radi ublažavanja, u najvećoj mogućoj meri, negativnih efekata. Ovo je posebno važno u slučaju zatvaranja pravnog lica koje povlači sa sobom kolektivna otpuštanja.

27. Treba uzbegavati arbitražne postupke otpuštanja.7

28. Vlade, u saradnji sa multinacionalnim kao i nacionalnim preduzećima, treba da pruže neki oblik zaštite prihoda za radnike kojima je prekinut radni odnos.8

5

5 Konvencija (br. 111) i Preporuka (br. 111) koja se odnosi na diskriminaciju (zapošljavanje i zanimanje); Konvencija (br. 100 i Preporuka (br. 90) o jednakosti plata za muškarce i žene za rad jednake vrednosti.

6 Pogledati sledeća dva MOR kodeksa prakse: HIV/AIDS is vet rada, MOR kodeks prakse, 2001, MOR, Ženeva; Upravljanje invaliditetom na radnom mestu. MOR kodeks prakse, 2002, MOR, Ženeva.

7 Preporuka (br. 119) o prekidu radnog odnosa na inicijativu poslodavca.8 isto kao i prethodnoj fusnoti.

44

OBUKA

29. Vlade, u saradnji sa svim zainteresovanim stranama, treba da razvijaju nacionalne politike za strukovne obuke i usmeravanja, blisko povezane sa zaposlenjem.9 Ovo je okvir unutar koga multinacionalna preduzeća treba da nastavljaju svoje politike obuke.

30. U svom poslovanju, multinacionalna preduzeća, gde je to moguće, treba da se postaraju da su odgovarajuće obuke omogućene za sve nivoe njihovih zaposlenih u državi domaćinu, da ispune potrebe preduzeća kao i razvojne politike države. Takva obuka treba, u što je moguće većoj meri, da razvije opšte korisne sposobnosti i da promoviše mogućnosti u karijeri. Ova odgovornost treba da se sprovede, gde je to moguće, u saradnji sa državnim vlastima, organizacijama poslodavaca i radnika i kompetentnim lokalnim, nacionalnim i međunarodnim institucijama.

31. Multinacionalna preduzeća koja posluju u državama u razvoju treba da učestvuju zajedno sa nacionalnim preduzećima, u programima, uključujući i posebne fondove, podstaknuti od strane vlada država domaćina i uz podršku organizacija poslodavaca i radnika. Ovi program treba da za cilj imaju podsticanje formiranja i razvoja veština kao i pružanja stručnog usmeravanja, i treba da ih zajedno uređuju uz pomoć zainteresovanih strana koje ih podržavaju. Gde god je to izvodljivo, multinacionalna preduzeća treba da pružaju usluge u vidu obučenog osoblja koje je dostupno da pomogne u programima obuke koju organizuju vlade, kao deo njihovog doprinosa nacionalnom razvoju.

32. Multinacionalna preduzeća, u saradnji sa vladama i u skladu sa delotvornim poslovanjem preduzeća treba da pruži mogućnosti unutar preduzeća kao celine, da se prošire iskustva lokalnog menadžmenta u odgovarajućim oblastima poput industrijskih odnosa.

USLOVI RADA I ŽIVOTA

Zarade, nadoknade i uslovi rada

33. Zarade, nadoknade i uslovi rada koje nude multinacionalna preduzeća, ne treba da budu manje povoljni za radnike od onih koje nude slični poslodavci u toj državi.

34. Kada multinacionalna preduzeća posluju u državama u razvoju, gde slični poslodavci ne postoje, moraju da pruže najbolje moguće zarade, nadoknade i uslove rada, u okviru vladinih politika.10 One treba da budu povezane sa privrednim položajem preduzeća, ali moraju biti adekvatne makar u dovoljnoj meri da zadovolje osnovne potrebe radnika i njihovih porodica. Kada pružaju radnicima osnovne sadržaje poput smeštaja, medicinske nege ili hrane, ti sadržaji treba da budu dobrog standarda.11

35. Vlade, pogotovo u državama u razvoju, treba da nastoje da usvoje odgovarajuće mere da bi osigurali da grupe sa nižim prihodima i manje razvijene oblasti imaju što je moguće više koristi od aktivnosti multinacionalnih preduzeća.

6

9 Konvencija (br. 142) o profesionalnoj orjentaciji i stručnom osposobljavanju u razvoju ljudskih resursa i Preporuka (br. 195) O profesionalnoj orjentaciji i stručnom osposobljavanju u razvoju ljudskih resursa: obrazovanje, obuka i doživotno učenje, podsećanje na dobrovoljnu prirodu suštine i nivoi kolektivnog pregovaranja.

10 Preporuka (br. 116) o smanjenju radnih sati.11 Konvencija (br. 110) i Preporuka (br. 110) o uslovima zapošljavanja radnika na plantaži; Preporuka (br. 115) o domaćinstvima radnika;

Preporuka (br. 69) o medicinskoj nezi; Konvencija (br. 130) i Preporuka (br. 134) o medicinskoj nezi i nadoknadama za bolovanje.

45

Minimalne godine starosti

36. Multinacionalna preduzeća kao i nacionalna preduzeća, treba da poštuju minimalne godine starosti za zapošljavanje ili rad da bi osigurale delotvorno ukidanje dečjeg rada i treba da preduzmu hitne i delotvorne mere u okviru sopstvene nadležnosti da osiguraju zabranu i eliminisanje najgorih oblika dejčeg rada.12

Bezbednost i zdravlje

37. Vlade treba da osiguraju da i multinacionalna i nacionalna preduzeća pruže adekvatne standard bezbednosti i zdravlja za svoje zaposlene. One vlade koje još uvek nisu ratifikovale Konvencije MOR (Br. 119) o zaštiti mašina, jonizirajućim zračenjima (br. 115), benzolu (br. 136) i kanceru nastalom u vezi sa profesijom (br. 139) ipak se podstiču da u najvećem mogućem obimu primene principe koji se navode u ovim Konvencijama i njihovim srodnim Preporukama (br. 118, 114, 144 i 147). Spisak profesionalnih oboljenja i kodeksa prakse i vodiča u trenutnoj listi publikacija MOR o bezbednosti i zdravlju na radu, takođe treba da budu uzeti u obzir.13

38. Multinacionalna preduzeća treba da održavaju najviše standard bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa nacionalnim zahtevima, imajući na umu njihovo relevantno iskustvo unutar preduzeća kao celine, uključujući savko znanje o posebnim opasnostima. Takođe treba da učine dostupnim za predstavnike radnia u preduzeću, i po zahtevu, za nadležne vlati i organizacije radnika i poslodavaca u svim državama u kojima posluju, informacije o bezbednosnim i zdravstvenim standardima koji su važni za njihovo lokalno poslovanje, kojih se pridržavaju i u drugim državama. Odnosno, svim zainteresovanim stranama treba da skrenu pažnju na bilo koju posebnu opasnost i odgovarajuće zaštitne mere koje su u vezi sa novim proizvodima ili procedurama. Od njih se, kao i od sličnih domaćih preduzeća očekuje da igraju vodeću ulogu u istraživanju uzroka industrijskih opasnosti po bezbednost i zdravlje, i u primeni dobijenih poboljšanja unutar preduzeća kao celine.

39. Multinacionalna preduzeća treba da sarađuju u radu međunarodnih organizacija koje su povezane sa pripremom i usvajanjem međunarodnih standarda o bezbednosti i zdravlju.

40. U skladu sa nacionalnom praksom, multinacionalna preduzeća u potpunosti treba da sarađuju sa vlastima koje su nadležne za bezbednost i zdravlje, predstavnicima radnika i njihovim organizacijama, i osnovanim organizacijama za bezbednost i zdravlje. Gde je to moguće, pitanja vezana za bezbednost i zdravlje treba da budu uključena u dogovore sa predstavnicima radnika i njihovim organizacijama.

INDUSTRIJSKI ODNOSI

41. Multinacionalna preduzeća treba da se pridržavaju standarda industrijskih odnosa koji nisu manje povoljni od onih kojih se pridržavaju poslodavci sličnih preduzeća u određenoj državi.

7

12 Konvencija br. 138, član 1; Konvencija br. 182, član 1.13 Preporuka (br.194) o Listi profesionalnih bolesti, priznavanju i praćenju povreda na radu i profesionalnih bolesti.

MOR Konvencije i Preporuke su navedene u Katalogu MOR publikacija o bezbednosti i zdravlju na radu, izdanje2000, MOR, Ženeva. Takođe pogledati <http://www. ilo.org/public/english/protection/safework/publicat/index.htm.

46

Sloboda udruživanja i pravo na organizovanje

42. Radnici zaposleni u multinacionalnim preduzećima kao i oni zaposleni u nacionalnim preduzećima treba da, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo da osnivaju i, podređeni samo pravilima dotične organizacije, da se pridružuju organizacijama koje samo izaberu bez prethodnog odobrenja.14 Takođe treba da uživaju adekvatnu zaštitu od poteza antisindikalne diskriminacije u pogledu njihove zaposlenosti.15

43. Organizacije koje zastupaju multinacionalna preduzeća ili njihove radnike treba da uživaju adekvatnu zaštitu od bilo kakvih akcija uplitanja jedni drugima ili međusobnog uplitanja agenata i članova u njihovo osnivanje, funkcionisanje ili upravljanje.16

44. Gde je to moguće, u lokalnim okolnostima, multinacionalna preduzeća treba da podrže reprezentativne organizacije poslodavaca.

45. Vlade, tamo gde već to ne praktikuju, se pozivaju da primenjuju principe Konvencije br. 87, član 5, s obzirom na značaj, vezano za multinacionalna preduzeća, i da dozvole organizacijama koje predstavljaju takva preduzeća ili njihovim radnicima da se udružuju sa međunarodnim organizacijama poslodavaca i radnika po sopstvenom izboru

46. Ako gde vlade država domaćina ponude posebne podsticaje da bi privukle strane investicije, ti podsticaji ne treba da uključuju nikakvo ograničenje slobode radnika da se udružuju ili ograničenje prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje.

47. Predstavnici radnika u multinacionalnim preduzećima ne treba da budu sprečavani da se sastaju radi konsultacija i međusobnih razmena stavova, pod uslovom da to ne škodi funkcionosanju poslovanja preduzeća i uobičajenim procedurama koje regulišu odnose sa predstavnicima radnika i njihovim organizacijama.

48. Vlade ne treba da ograničavaju ulazak predstavnika poslodavačkih i radničkih organizacija koji dolaze iz drugih država na poziv lokalnih ili nacionalnih organizacija zbog konsultacija o pitanjima od zajedničkog interesa, samo na osnovu toga što je to razlog zbog koga oni traže ulazak.


49. Radnici zaposleni u multinacionalnim preduzećima treba da imaju pravo, u skladu sa nacionalnim pravom i praksom, da imaju reprezentativne organizacije po sopstvenom izboru priznate u svrhu kolektivnog pregovaranja.

50. Gde je potrebno, treba preduzeti mere koje odgovaraju nacionalnim uslovima, da se podstakne i promoviše pun razvoj i korišćenje mehanizma za dobrovoljno pregovaranje između poslodavaca i poslodavačkih organizacija i radničkih organizacija, sa ciljem da se regulišu uslovi i pogodnosti zapošljavanja pomoću kolektivnih ugovora.17

51. Multinacionalna preduzeća, kao i nacionalna preduzeća, treba da predstavnicima radnika obezbede sredstva pošto je moguće da će biti neophodna za pomoć u razvoju delotvornih kolektivnih ugovora.18

8

14 Konvencija br. 87, član 2.15 Konvencija br. 98. član 1(1).16 Konvencija br. 98, član 2(1).17 Konvencija br. 98, član 4.18 Konvencija (br. 135) o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću.

47

52. Multinacionalna preduzeća treba da osposobe propisno ovlašćene predstavnike radnika koji su kod njih zaposleni, u svakoj državi u kojoj posluju, da vode pregovora sa predstavnicima menadžmenta koji su ovlašćeni da donose odluke o pitanjima o kojima se pregovara.

53. Multinacionalna preduzeća, u kontekstu bona fides pregovaranja sa predstavnicima radnika o uslovima zaposlenja, ili dok radnici ostvaruju svoje pravo na organizovanje, ne treba da prete korišćenjem mogućnosti da premeste celu ili deo radne jedinice iz dotične države da bi nepošteno uticali na te pregovore ili da bi ometali ostvarivanje prava na organizovanje; niti bi trebali da premeste radnike iz podružnica u stranim državama u cilju podrivanja bona fides pregovaranja sa predstavnicima radnika ili ostvarivanja prava radnika da se organizuju.

54. Kolektivni ugovori treba da sadrže odredbe za rešavanje sporova koji nastaju zbog njihovog tumačenja i primene i za obezbeđivanje međusobno poštovanih prava i obaveza.

55. Multinacionalna preduzeća predstavnicima radnika treba da pružaju informacije potrebne za smislene pregovore sa određenim entitetom i, gde je to u skladu sa lokalnim zakonom i praksom, takođe da pruže informacije kojim bi im omogućili istinit i fer uvid u rad entiteta ili, gde je moguće, u rad preduzeća kao celine.19

56. Vlade treba predstavnicima radnika na njihov zahtev, gde zakon i praksa dozvoljavaju, da pruže informacije o industrijama u kojima preduzeće posluje, što bi pomoglo u postavljanju objektivnih kriterijuma u procesu kolektivnog pregovaranja. U ovom kontekstu, multinacionalna kao i nacionalna preduzeća treba konstruktivno da odgovore na zahteve vlada za relevantnim informacijama o njihovom poslovanju.

Konsultacije

57. U multinacionalnim kao i u nacionalnim preduzećima, sistemi osmišljeni zajedničkim dogovorom između poslodavaca i radnika i njihovih predstavnika treba da predvide, u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom, redovne konsultacije o pitanjima od zajedničkog interesa. Takve konsultacije treba da budu zamena za kolektivno pregovaranje.20

Razmatranje žalbi

58. Multinacionalna kao i nacionalna preduzeća treba da poštuju pravo svojih zaposlenih da sve njihove žalbe budu obrađene na način koji je u skladu sa sledećim odredbama: svaki radnik koji, istupajući samostalno ili zajedno sa drugim radnicima, smatra da ima osnova za žalbu treba da ima pravo da tu žalbu i podnese bez ikakve osude zbog podnošenja te žalbe, i da takva žalba bude istražena u skladu sa odgovarajućom procedurom.21 Ovo je posebno važno kada god multinacinalna preduzeća posluju u državama koje se ne pridržavaju principa iz Konvencija MOR koji se odnose na slobodu udruživanja, prava na organizovanje i kolektivno pregovaranje, diskriminaciju, dečji rad i prinudni rad.22

9

19 Preporuka (br. 129) o komunikaciji između poslodavca i radnika u preduzeću.20 Preporuka (br. 94) o konsultacijama i saradnji između poslodavca i radnika u preduzeću; Preporuka (br. 129) o komunikaciji između poslo-

davca i radnika u preduzeću.21 Preporuka (br. 130) u vezi sa ispitivanjem žalbi u okviru preduzeća u cilju njihovog rešavanja.22 Konvencija (Br. 29) o prinudnom radu; Konvencija (Br. 87) o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje; Konvencija (Br. 98) o pravu

na organizovanje i kolektivno pregovaranje; Konvencija (Br. 100) o jednakosti plata za muškarce i žene za rad jednake vrednosti; Konvencija (Br. 105) o ukidanju prinudnog rada; Konvencija (br. 110) o uslovima zapošljavanja radnika na plantaži; Konvencija (Br. 111) koja se odnosi na diskriminaciju (zapošljavanje i zanimanje); Konvencija (Br. 138) o minimalnim godinama za zapošljavanje; Konvencija (Br. 182) o zabrani i eliminaciji najgorih oblika dečijeg rada; Preporuka (Br. 35) o indirektnom prinuđavanju na rad; Preporuka (Br. 90) o jednakosti plata za muškarce i žene za rad jednake vrednosti; Preporuka (Br. 111) koja se odnosi na diskriminaciju (zapošljavanje i zanimanje); Preporuka (Br. 146) o minimalnim godinama za zapošljavanje i Preporuka (Br. 190) o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dečijeg rada.

48

Rešavanje industrijskih sporova

59. Multinacionalna kao i nacionalna preduzeća zajedno sa predstavnicima i organizacijama radnika zaposlenih kod njih, treba da teže da osnuju mehanizam dobrovoljnog mirenja, u skladu sa nacionalnim uslovima, koja može da uključuje odredbe o dobrovoljnoj arbitraži, da pomaže u prevenciji i rešavanju industrijskih sporova između poslodavaca i radnika. Mehanizam dobrovoljnog mirenja treba da ima jednaku zastupljenost poslodavaca i radnika.23

Ženeva, 28. mart 2006. godine

10

23 Preporuka (br. 92) o dobrovoljnom mirenju i arbitraži.

49

ANEKS

Spisak međunarodnih Konvencija i Preporuka koje su u vezi sa radom naveden u Tripartitnoj deklaraciji o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom

(usvojen od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj 204. sednici (Ženeva, Novembar 1977. godine) a izmenjena i dopunjena na njenoj 279. sednici

(Novembar 2000. godine) i 295. sednici (Mart 2006. godine))

KONVENCIJE

Br. 29 o prinudnom radu, 1930

Br. 87 o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje, 1948

Br. 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje, 1949


Br. 105 o ukidanju prinudnog rada, 1957







Br. 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću, 1971




Br. 142 o profesionalnoj orjentaciji i stručnom osposobljavanju u razvoju ljudskih resursa, 1975


11

50

PREPORUKE

Br. 35 o indirektnom prinuđavanju na rad, 1930

Br. 69 o medicinskoj nezi, 1944


Br. 92 o dobrovoljnom mirenju i arbitraži, 1951

Br. 94 o konsultacijama i saradnji između poslodavca i radnika u preduzeću, 1952




Br. 115 o domaćinstvima radnika, 1961

Br. 116 o smanjenju radnih sati, 1962


Br. 119 o prekidu radnog odnosa na inicijativu poslodavca, 1963


Br. 129 o komunikaciji između poslodavca i radnika u preduzeću, 1967

Br. 130 u vezi sa ispitivanjem žalbi u okviru preduzeća u cilju njihovog rešavanja, 1967






Br. 189 o opštim uslovima za podsticanje otvaranja novih radnih mesta u malim i srednjim preduzećima, 1998


Br. 194 o Listi profesionalnih bolesti, priznavanju i praćenju povreda na radu i profesionalnih bolesti, 2002

Br. 195 o razvoju ljudskih resursa: obrazovanje, obuka i doživotno učenje, 2004

12

51

DODATAK I

Spisak međunarodnih Konvencija i Preporuka koje su u vezi sa radom usvojenih od 1977. godine koje sadrže odredbe značajne za Tripartitnu deklaraciju o principima u vezi sa multinacionalnim

preduzećima i socijalnom politikom

(usvojen od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj238. sednici (Ženeva, novembar 1987. godine) a izmenjena i dopunjena na njenoj 264. sednici

(Ženeva, novembar 1995. godine), 279. sednici (Ženeva, novembar 2000. godine) i 295. sednici (Ženeva,mart 2006. godine))

Brojne međunarodne konvencije i preporuke o radu koji sadrže odredbe važne za Deklaraciju se pominju u fusnotama u Deklaraciji, kao i u aneksu. Ove fusnote ne utiču na značenje odredbi Deklaracije na koje se odnose. Trebale bi da se posmatraju kao reference za relevantne instrumente koje je usvojila Međunarodna organizacija rada u odgovarajućim oblastima, koje su pomogle da se oblikuju odredbe Deklaracije.

Od 16. novembra 1977. godine kada je Upravno telo usvojilo Deklaraciju, usvojene su nove konvencije i preporuke od strane Međnarodne konferencije rada. Tekst ispod je kosolidovan spisak Konvencija i Preporuka usvojenih od 1977. godine (uključujući i one usvojene u junu 1977. godine), a koje sadrže odredbe značajne za Deklaraciju. Poput fusnoti koje su se nalazile u Deklaraciji u vreme njenog usvajanja, nove reference ne utiču na značenje odredbi Deklaracije.

U skladu sa volonterskom prirodom Deklaracije, sve njene odredbe, bilo da su izvedene iz Konvencija i Preporuka MOR ili iz drugih izvora, su preporučljive, osim naravno odredbe u Konvencijama koje su obavezujuće za države članice koje su ih ratifikovale.

13

52

Spisak Konvencija i Preporuka usvojenih od 1977. godine (uključujući i tu godinu) koje sadrže odredbe značajne za Deklaraciju

KONVENCIJE

Broj i naziv Konvencije Paragraf deklaracije za koju je instrument značajan

Br. 148 o zaštiti radnika od profesionalnih rizika u radnoj okolini, uzrokovanih zagađenjem zraka, bukom i vibracijama, 1977 37

Br. 154 o promociji kolektivnog pregovaranja, 1981 9, 50

Br. 155 o bezbednosti i zdravlju na radu i radnom okruženju, 1981 37

Br. 156 o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu za radnike i radnice: radnici sa porodičnim obavezama, 1981 21

Br. 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, 1982 9, 26, 27, 28

Br. 161 o službama medicine rada, 1985 37

Br. 162 o bezbednosti prilikom korišćenja azbesta, 1986 37

Br. 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, 1988 37

Br. 168 o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti, 1988 13

Br. 170 o bezbednom korišćenju hemikalija na radu, 1990 37

Br. 173 o pravu radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovog poslodavca, 1992 28

Br. 174 o prevenciji velikih industrijskih nezgoda, 1993 37

Br. 176 o bezbednosti i zdravlju u rudnicima, 1995 37

Br. 184 o bezbednosti i zdravlju u poljoprivredi, 2001 37

14

53

PREPORUKE

Broj i naziv Konvencije Paragraf deklaracije za koju je instrument značajan

Br. 156 o zaštiti radnika od profesionalnih rizika u radnoj okolini, uzrokovanih zagađenjem zraka, bukom i vibracijama, 1977 37

Br. 163 o promociji kolektivnog pregovaranja, 1981 52, 55, 56

Br. 164 o bezbednosti i zdravlju na radu i radnom okruženju, 1981 37

Br. 165 o jednakim mogućnostima i jednakom tretmanu za radnike i radnice: radnici sa porodičnim obavezama, 1981 21

Br. 166 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, 1982 9, 26, 27, 28

Br. 171 o službama medicine rada, 1985 37

Br. 172 o bezbednosti prilikom korišćenja azbesta, 1986 37

Br. 175 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, 1988 37

Br. 176 o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti, 1988 13

Br. 177 o bezbednom korišćenju hemikalija na radu, 1990 37

Br. 180 o pravu radnika na zaštitu njihovih potraživanja u slučaju nesolventnosti njihovog poslodavca, 1992 28

Br. 181 o prevenciji velikih industrijskih nezgoda, 1993 37

Br. 183 o bezbednosti i zdravlju u rudnicima, 1995 37

Br. 192 o bezbednosti i zdravlju u poljoprivredi, 2001 37

15

54

DODATAK II

(usvojen od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj 277. sednici (Ženeva, mart 2000. godine))

Međunarodna konferencija rada usvojila u junu 1998. godine Deklaraciju Međunarodne organizacije rada o osnovnim principima i pravima na radu. Ovim usvajanjem, Članovi su obnovili svoju obavezu da poštuju, promovišu i ostvaruju sledeće osnovne principe i prava na radu, i to: ( a) slobodu udruživanja i delotvorno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje, ( b ) ukidanje svih oblika prinudnog ili obaveznog rada, (c ) delotvorno ukidanje dečijeg rada, i ( g ) ukidanje diskriminacije u pogledu zapošljavanja i zanimanja.

Deklaracija Međunarodne organizacije rada o osnovnim principima i pravima na radu se primenjuje na sve Članove.

Ipak, doprinos multinacionalnih preduzeća njenoj primeni može da bude važan element u ostvarivanju njenih ciljeva. U tom kontekstu, tumačenje i primena Tripartitna deklaracija o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom treba da u potpunosti uzmu u obzir ciljeve Deklaracije MOR o osnovnim principima i pravima na radu . Ova referenca ne utiče na bilo koji način na dobrovoljni karakter ili značenje odredbi Tripartitne deklaracije o principima u vezi sa multinacionalnim preduzećima i socijalnom politikom.

16

55

PROCEDURA ZA RAZMATRANJE SPOROVA KOJI SE TIČU PRIMENE TRIPARTITNE DEKLARACIJE O PRINCIPIMA U VEZI SA MULTINACIONALNIM

PREDUZECIMA I SOCIJALNOM POLITIKOM POMOĆU TUMAČENJA NJENIH ODREDBI

(usvojena od strane Upravnog tela Međunarodne kancelarije rada na njenoj 232. sednici (Ženeva, mart 1986. godine)*)

1. Svrha procedure je da protumači odredbe Deklaracije kada je potrebno da se reše neslaganja oko njihovog značenje nastalo na osnovu stvarne situacije između strana kojima je Deklaracija preporučena,

2. Procedura ni na koji način ne treba da kopira ili da se suprotstavlja postojećim nacionalnim ili procedurama MOR. Dakle, ne može se koristiti:

(a) u vezi sa nacionalnim zakonom i praksom;(b) u vezi sa međunarodnim Konvencijama i Preporukama o radu;(c) u vezi sa pitanjima koja potpadaju pod postupak slobode udruživanja.To znači da pitanja u vezi nacionalnog zakona i prakse treba da se razmatraju kroz odgovarajuće

nacionalne mehanizme; pitanja koja se tiču međunarodnih Konvencija i Preporuka o radu treba da se razmatraju kroz različite procedure predviđene u članovima 19, 22, 24 i 26 Ustava MOR, ili putem državnih zahteva upućenih Kancelariji na neformalno tumačenje; a da se pitanja koja se tiču slobode udruživanja razmatraju kroz posebne procedure MOR primenjive za tu oblast.

3. Kada Međunarodna kancelarija rada dobije zahtev za tumačenje Deklaracije, Kancelarija će potvrditi prijem i ineti zahtev pred Službenike Odbora za multinacionalna preduzeća. Kancelarija će obavestiti vladu i zainteresoane centralne organizacije poslodavaca i radnika o svakom zahtevu za tumačenjem koji dobiju direktno od neke organizacije pod stavkama 5(b) i (c).

4. Službenici Odbora za multinacionalna preduzeća će nakon konsultacija u grupama jednoglasno odlučiti da li je zahtev prihvatljiv za procedure. Ako ne mogu da se dogovore, zahtev se predajue punom Odboru na odluku.

5. Zahtev za tumačenje se može poslati Kancelariji:(a) kao odredba od strane vlade države članice koja deluje ili na sopstvenu inicijativu ili na zahtev

nacionalnih organizacija poslodavaca i radnika as a rule by the government of a member;(b) od strane nacionalnih organizacija poslodavaca i radnika, koji su reprezentativni na nacionalnom

i/ili sektorskom nivou, pod uslovom iz stavke 6. Takvi zahtevi treba da budu poslati uobičajeno kroz centralne organizacije dotične države;

(c) od strane međunarodnih organizacija poslodavaca i radnika u ime reprezentativne nacionalne podružnice.

6.U slučaju 5(b) i (c), zahtevi se mogu podneti ako se pokaže:(a) da je dotična vlada odbila da podnese zahtev Kancelariji; ili(b) da su prošla tri meseca od kada se organizacija obratila vladi, bez izjave o nameri vlade.

17

* Zvanični glasnik (Ženeva. MOR), 1986, Vol. LXIX. Serija A. br. 3, str. 196-197 (da zameni Deo IV Procedura usvojenih od strane Upravnog tela na njegovoj 214. sednici (novembar 1980. godine)). Videti Zvanični glasnik, 1981, Vol. LXIV, Serija A, br. 1, str. 89-90.

56

7. U slučaju prihvatljivih zahteva Kancelarija će pripremiti nacrt odgovora u konsultaciji sa Službenicima Odbora za multinacionalna preduzeća. Biće korišćeni svi odgovarajući izvori informacija, uključujući izvore vlade, poslodavaca i radnika u dotičnoj državi. Službenici mogu da traže od Kancelarije da naznače period u okviru kog će biti data informacija.

8. Nacrt odgovora na primljen zahtev biće razmotren i odobren od strane Odbora o multinacionalnim preduzećima pre podnošenja Upravnom telu na odobrenje.

9. Nakon što je odgovor odobren od strane Upravnog tela, isti će biti prosleđen zainteresovanim akterima i objavljen u Službenom glasniku Međunarodne kancelarije rada.

18



58

Resursi

Gde možete dobiti dodatnu pomoć

MOR – Služba za informacije

Međunarodna organizacija rada (MOR) ima službu čiji je glavni zadatak da pomogne prilikom izjednačavanja poslovanja preduzeća sa radnim standardima – MOR služba za informisanje.

Služba za informisanje će odgovoriti na zahteve za savete u vezi određenih pitanja; daće odgovore na najčešće postavljana pitanja, i dozvoliće pristup širokom obimu istraživanja, literature i publikacija.

Služba za informisanje vam takođe može pomoći pri pristupanju MOR tehničkoj ekspertizi ako vam je potrebna pomoć u primeni radnih standarda.

Predstavnici vlada, organizacija radnika i poslodavaca i sâma preduzeća se ohrabruju da koriste usluge službe za informisanje.

Za pomoć:

E-mail: [email protected]

Telefon: +41.22.799.6264

Fax: +41.22.799.6354

Adresa: Helpdesk Manager International Labour Offi ce 4, route des Morillons 1211 Geneva 22, Switzerland

Internet: www.ilo.org/empent



59

ACTRAV

Kao glavna spona između Međunarodne kancelarije rada i radnika, Biro za radničke aktivnosti (ACTRAV) koordinira svim aktivnostima Međunarodne kancelarije rada vezanim za radnike i njihove organizacije, i u centrali i na terenu.

Misija ACTRAV-a je da održava bliske relacije sa kretanjima sindikata kroz različite države sveta, da pruži podršku Međunarodne kancelarije rada sindikatima u nastojanju da ojačaju svoj uticaj putem promovisanja aktivnosti koje brane i unapređuju prava radnika.

Zahvaljujući bliskim vezama ACTRAV-a sa sindikalnim organizacijama širom sveta, njenim prisustvom na terenu u raznim regionima i njenim aktivnostima vezanim za obuku, ACTRAV je u centru velike mreže informacija o kretanjima sindikata. Te informacije su dostupne Međunarodnoj kancelariji rada i njenim konstituentima, kao i javnosti kroz medije, univerzitete i NVO.

Bilo da se radi o industrijskim nezgodama, hapšenju sindikalaca, pitanjima vezanim za zakon o radu itd., ACTRAV će moći da vas poveže sa osobama koje su najkompetentnije za ta pitanja i koje će moći da vam pomognu.

E-mail: [email protected] Fax: +41 22 799 6570 Internet: www.ilo.org/actrav

mne decleration srb...međunarodne organizacije rada, i propuštanje pominjanja imena pojedinog...

Documents