Jovan Aranðeloviæ UDK:101.2: 171.12:321.7

Filozofski fakultet Originalni nauèni rad

Beograd

MO@E LI FILOZOFIJA DOPRINETI

PROMENI ETOSA?

(Put od obièajnog prema evropskom pravu)

Apstrakt: Autor u ovom radu nastoji da poka`e u èemu se sastoji suštinski

karakter promenama koje se danas ostvaruju u savremenom srpskom društvu, ukazu-

juæi istovremeno, da i savremena srpska filozofija stoji pred tim suštinskim pitanjima,

koja se bez njenog sudelovanja ne mogu na valjan naèin ni predoèiti, a kamo li da se

mogu uvideti putevi njihovog razrešenja.

Kljuèna razlika izmeðu modernog zapadnoevropskog i savremenog srpskog

društva, sagledanog iz perspektive filozofije, najjasnije se pokazuje u naèinu konstitui-

sanju institucija i naèina preobra`aja modernog srpskog društva. U izgradnji moder-

nih institucija filozofija, ne samo u nas, veæ i na celom slovenskom istoku nije imala

onu ulogu koju je imala u Evropi. U toj èinjenici nalazi se objašnjenje zašto su prirod-

na svest i izvorna obièajnost, iako znatno izmenjeni, ostali ipak neprilagoðeni i danas

predstavljaju jednu od glavnih prepreka u uspostavljanju vladavine evropskog prava.

Bez promene oseæanja pravednosti i poštovanja zakona nije moguæe izvršiti

preobra`aj društva u kojem pravo priznato od demokratske dr`ave ne bi moglo biti

nadreðeno nikakvom umu. Kljuèni ulogu filozofije, autor ne vidi samo u uspostavlja-

nju modernih evropskih institucija i prihvatanju naèela evropskog zakonodavstva, veæ

pre svega u njenom uticaju na preobra`aj izvornog etosa i uspostavljanje novih meri-

la na kojima æe biti zasnovano promišljanje, odluèivanje i delanje svakog pojedinca.

Kljuène reèi: filozofija, etos, obièajnost, um, razum, prirodna svest, praved-

nost, evropsko pravo.

Neuspesi u ostvarivanju odreðenih misija filozofije ne mogu

pokolebati uverenje o njenom `ivotnom znaèaju. Od vremena Plato-

na do naših dana, ni`u se svedoèanstva o njenoj nemoæi, ali se uvek

iznova pokazuju da ta iskustva jedino tra`e preispitivanje njenih ci-

ljeva, kao i naèina na koje ih ona ostvaruje. U najuticajnijem delu na-

še novije filozofije dugo se odr`avala iluzija da je njen cilj promena

Evrope i Zapada uopšte, i èak da tom svetu mo`emo biti nekakav

uzor. Danas shvatamo da problem nije Evropa, i, to zato jer je ona ro-

ðena iz duha filozofije, veæ svet u kojem mi `ivimo, jer ovaj nije su-

delovao u tom velikom poslu njenog stvaranja.

117

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

Kad filozofija propadne u nekoj od svojih misija, kao što se to

dogodilo i nedavno, pri èemu je tu sudbinu sa njom podelila i naša

praksis misao, ne propada i filozofija sama veæ jedan njen oblik.

Naše je da uvidimo koren neuspeha tog oblika i da zbog toga ne okri-

vljujemo samu filozofiju. Ali, u ovoj novonastaloj situaciji, moramo

se suoèiti s pitanjem njene uloge. Pokušaæu da uka`em kako sa dru-

štvenim promenama koje se danas ostvaruju, filozofija stoji pred

suštinskim problemima koji se bez njenog sudelovanja ne mogu va-

ljano ni predoèiti, a kamo li da se uvide putevi njihovog razrešenja.

Ako razumemo da je Evropa iz duha filozofije i da mi nismo

ni tako nastali, ni sledili neki slièan put, onda je naš problem odre-

ðenje onoga što ta situacija zahteva. Va`na teza ovih razmatranja

jeste da to što filozofija u nas nije imala ulogu kao u Evropi, èini ra-

zumljivim zašto su prirodna svest i izvorna obièajnost, iako znatno

izmenjeni, ostali ipak neprilagoðeni, naime oèuvani su njihovi

va`ni èinioci kao snaga koja, u novije vreme, kao i danas, ogranièa-

vaju moguænosti uspostavljanja vladavine evropskog prava. Pri

tom, u središtu ove nepripremljenosti je nesaglasnost oseæanja pra-

vednosti i poštovanja dr`avnog zakona. Problem je, dakle, govore-

æi jezikom moderne filozofije, kako dospeti do stanja u kojem

pravu priznatom od demokratske dr`ave, ne mo`e biti nadreðen ni-

kakav um. Drugim reèima, mo`e li se etos preobraziti tako da iznad

evropskog prava ne mo`e postojati nikakav viši um, ništa èemu bi

ono moralo biti prilagoðeno?

Teško je zamisliti neko valjano odreðenje pojma Evrope ko-

jim bi se zanemarivao znaèaj filozofije za njeno nastajanje u moder-

nim vremenima. Potpuno je, meðutim, neprihvatljivo filozofsko

odreðenje toga pojma u kojem ne bi bila istaknuta izuzetna uloga

ovog oblika svesti u procesima raðanja Evrope.

Kad je, pak, reè o procesima evropeizacije pre svega Zapada,

a potom i sveta u celini, znaèaj filozofije više nije bio tako veliki, niti

je njena uloga bila rado pominjana. Ali, va`no je znati da æe u tim to-

kovima evropeizacije veliku moæ zadobiti nešto što je poniklo u filo-

zofiji i što je u svom modernom liku nastalo odvajanjem od nje.

Razume se da je reè o naukama koje se osamostaljuju od filozofije i

postupno sve više udru`uju sa tehnikom. U tim procesima evropsko

postaje univerzalno. Otpoèinje evropeizacija sveta na naèine koji se

pre pojave moderne evropske nauke nisu mogli ni zamisliti. Razum

118

JO

VA

NA

RA

NÐ

ELO

VIÆ

postaje univerzalna `ivotna moæ preko nauke. One toj njegovoj moæi

otvaraju svet. Taj razum je s pravom oznaèen kao evropski.

Bilo bi, meðutim, potpuno nerazumljivo ako bi neko tvrdio da

je Srbija – u meri u kojoj je evropeizovana – potekla iz filozofije, pa

èak i da je ova na neki poseban naèin neposredno odreðuje. To je raz-

log što u našoj sredini ostaje tako nerazumljivo inaèe sasvim obièno,

ali ujedno i suštinsko odreðenje Evrope iz njenog odnosa prema

filozofiji.

Ali nije pravi problem to što je poreklo Srbije drugaèije od po-

rekla Evrope shvaæene u kulturno-istorijskom smislu. Pravi je izazov

to što se u našoj sredini ova razlika, meðu onima koji su skloni filo-

zofiranju, shvata kao nekakva prednost Srbije, odnosno slovenskog i

pravoslavnog sveta uopšte, nad Evropom. Nisam ovde sluèajno iz-

dvojio slovenski svet. Naime, ako je filozofija rodno mesto Evrope

nastale razaranjem hrišæanskog sveta, onda je sa ovog stanovišta ra-

zumljiva osuda kojoj je èesto izlo`ena filozofija, posebno ona mo-

dernog lika. Manje je razumljivo, meðutim, kad vidimo kako i

filozofi èija se vrednost ne mo`e poricati, naèinom na koji optu`uju

ili, èak, porièu Evropu, nesvesno obezvreðuju i samu filozofiju,

odnosno njen `ivotni znaèaj.

Da li ovo što je reèeno da Srbija, za razliku od Evrope, ne

mo`e biti pojmljena iz filozofije i da je ova, shodno tome, za nju od

malog znaèaja, ako se o nekakvom znaèaju uopšte mo`e i govoriti?

Da bi smo razumeli da stvari stoje tako i da nisu uopšte jednostavne,

treba pre svega reæi to da je jedno da li je Srbija ponikla iz iste osnove

kao Evropa, a nešto drugo da li je filozofija ipak od velikog znaèaja i

za Srbiju, bez obzira na to da li nas u ovo uverava naše dosadašnje

istorijsko iskustvo. Jer, to što nam taj odnos Srbije i filozofije izgleda

tako strano, što nam se èini da tu mo`e biti reèi samo o neèem neva-

`nom, da je to povezivanje sasvim proizvoljno i nategnuto – sve to

mo`e biti prosto zato što naša dr`ava i nije bila u tom istorijskom po-

lo`aju da za njen lik, za njeno preobra`avanje filozofije bude od ne-

kog znaèaja. Pri tom, Srbija nije u ovom pogledu nikakav poseban

izuzetak, jer kad je reè o Evropi u prostornom smislu te reèi, u sliè-

nom polo`aju je slovenski istok u celini.

Ono što se ne mo`e poricati jeste da nam filozofska zamisao

Evrope omoguæava jasnije sagledavanje stanja u kojem se nalazimo

kad je reè o evropeizaciji, odnosno o moguænostima postajanja onim

119

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

što je Evropa bila i što jeste zahvaljujuæi svojoj odreðenosti samom

filozofijom. To što mi nismo imali filozofiju koja bi, poput one mo-

derne, bila osnova našeg uèestvovanja u izgradnji Evrope, nipošto ne

znaèi da filozofija nije od izuzetnog znaèaja u procesima evropeizaci-

je naše zemlje veæ i time što doprinosi njihovom osmišljavanju i du-

bljem razumevanju, odnosno njihovom opravdavanju i podsticanju.

Ako za Srbiju danas nije toliko znaèajan ovaj odnos filozofije

onda se treba suoèiti s pitanjem šta je za nju od suštinske va`nosti, šta

je to što našu zemlju u savremenosti mo`e odreðivati kako bi se ono

izgubljeno na neki naèin postiglo, kako bi se ono što je Evropi omo-

guæila njena odreðenost filozofijom ipak moglo nadoknaditi? Koje

su to osnovne prepreke moguænosti da filozofija za Srbiju bude od

suštinske va`nosti kao što je bila za modernu Evropu? Ali pre svih

ovih drugih sliènih pitanja, treba se suoèiti sa samom tom odredbom

da filozofija nije od onakvog znaèaja od kakvog je bila za moderni

svet evropskih dr`ava Zapada i, takoðe, za Zapad u celini?

Na neka od tih pitanja odgovore æu pokušati samo da nazna-

èim, a na neka æe oni biti potpuniji.

Šta dakle znaèi to da filozofija nije bila, niti mo`e na stari na-

èin postati iskon sveta `ivota Srpskog naroda? Pre svega znaèi da je

vreme u kojem je to bio jedini razuman put – dakle moderna – davno

za nama. Evropa novovekovlja nije imala nikakav put, nikakav bolji

izbor za uspostavljanje svog sopstvenog identiteta, odnosno da od

svog sveta naèini zavièaj, osim filozofije, njenih ideja, pre svega

onih koje oznaèavamo kao moderno prirodno pravo. Danas to više

nije tako jer postoji jedan drugaèiji i, pri tom, neuporedivo `ivotu bli-

`i put i izvor, naime samo iskustvo sveta `ivota evropskog èoveèan-

stva roðenog iz tih velikih ideja moderne misli. Filozofija, dakle, ne

odreðuje danas Srbiju kao što je odreðivala novovekovnu Evropu za-

to što je naše vreme drugaèije od modernog, zato što u njemu postoje

i drugaèiji putevi koji vode sliènom cilju. Danas moæ pripada ne toli-

ko onom što potièe iz ideje, veæ pre svega onome što se pokazuje u

samom `ivotu sveta koji je u moderni roðen iz duha, iz misli filozofi-

je. To je jedan od razloga što nam danas ta obièna misao o Evropi èiji

iskon je duh filozofije izgleda tako nerazumljivo i strano. Ona tako

izgleda samo svetu u kojem filozofija nikada nije imala `ivotnu moæ

nalik onoj kakvu je imala u modernoj Evropi. Naprotiv, u tom našem

svetu velikog odjeka imala je, u drugoj polovini XX veka, iluzija da

120

JO

VA

NA

RA

NÐ

ELO

VIÆ

se `ivotna moæ filozofije ogleda u tome što iz nje potièe sve ono što

je neophodno za preobra`aj savremenog Zapada, jednako kao i osta-

log sveta. Ta predstava dugo je bila vladajuæa i u našoj filozofiji u

tom razdoblju. Verovalo se da je filozofija posednik ideja prema ko-

jima se mo`e izmeniti svet u celini, pri èemu se to posebno odnosi

upravo na Zapad, na savremenu Evropu. Sa slomom tih nada, ništa

nije razumnije nego uva`avati ogromno iskustvo koje je filozofija,

veæ od vremena Platona i njegovih pokušaja da stvori idealnu ili, bar,

zakonsku dr`avu, sticala kad je reè o moguænosti da zadobije `ivotni

znaèaj i, posebno, kad je reè o pretpostavkama za tako nešto i, tako-

ðe, o putevima da se u tim nastojanjima nešto vredno postigne.

Sva ta iskustva su od najveæeg znaèaja jer nam poma`u da

uvidimo da je Evropa izlaz za svet u kojem `ivimo, da je ugledanje

na nju-put uzdizanja Srbije prema onoj zajednici naroda koja je u

modernim vremenima, zahvaljujuæi upravo filozofiji, našla svoju

zavièajnost, odnosno svoj sopstveni temelj na kojem se dalje izgraði-

vala ili kao olièenje modernog sveta u celini, ili u novije vreme, pro-

sto kao deo Zapada. Ne postoji nikakav drugi put savremenog

preobra`avanja Srbije, njenog ukljuèivanja u savremenu zajednicu

naroda, osim tog okretanja prema Evropi kao uzor našeg sopstvenog

istorijskog preporoda.

To je na neki naèin uviðala intelektualna elita Srbije i u pro-

šlim vremenima. Setimo se imena Jovana Skerliæa. Tumaèeæi njego-

ve poglede o Zapadu kao „zakonu `ivota“, Milorad Ekmeèiæ ka`e:

„Ili mu se potèiniti, kao Japanci, pa `iveti, ili mu davati otpor kao

amerièki crvenokošci, i išèeznuti.“ Taj tok misli vodi našeg savreme-

nog istorièara uvidu da „poštovanje zakona, koliko god su nepraviè-

ni, jeste vrednost po kojoj æe se jednom celi svet morati poengleziti,

ili neæe postojati.“

Veæ na tom va`nom raskršæu pokazuje se jasno od kolikog je

znaèaja, za samo opredeljivanje, polaziti od filozofske zamisli Evro-

pe, odnosno od ideja iz kojih je roðena Evropa. Jer, prema svom suš-

tinskom odreðenju Evropa nije nikakva idealna, savršena tvorevina

satkana iskljuèivo od nekakvih bo`anskih niti. Filozofska zamisao

Evrope uvodi nas u razumevanje onog što mo`e, kad je reè o njoj i Za-

padu uopšte, biti uzor i što treba razlikovati od svega što je rezultat

te`nje za zadovoljenjem njenih posebnih interesa. Evropa je ne samo

nešto èemu se te`i, što predstavlja uzor, veæ je ono što smo upoznali u

121

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

agresiji, u ratu protiv Srbije u kojem je uèestvovala i ona. Kako dospe-

ti do onoga na šta se mo`e ugledati, ako ona u sebi olièava tako razli-

èite, protivstavljene strane i te`nje? Bez razlikovanja onog što je

Evropa prema svom filozofskom odreðenju, od onoga što je ona po-

stala rukovodeæi se svojim posebnim interesima, mi smo u odluèiva-

nju prepušteni proizvoljnosti, nagaðanju, lutanju i, najèešæe, onom što

bi nam moralo veæ jednom postati poznato iz sopstvenog istorijskog

iskustva, naime skloni smo tome da na kraju krajeva i Evropi i Zapadu

prosto okrenemo leða, o`ivljavajuæi besmislice kakva je ona da smo

nekakav narod sa posebnom misijom, èak da smo nekakav „izabrani

narod“ ili, bar, da takvim narodima pripadamo! Samo se iz krajnje

bede u koju smo èesto zapadali, mogu o`ivljavati takve nesuvislosti.

Ovde je, za potrebe razjašnjenja, dovoljno pomenuti ono što

je iz našeg iskustva u nedavnom ratu postalo tako oèigledno. Naime,

oslanjanje Evrope na politiku dvostrukih merila ili, taènije, na politi-

ku od sluèaja do sluèaja, zavisno od interesa, suoèava nas sa proble-

mom izbora. Onaj ko primenjuje takva merila mo`e po tome biti

uzor samo nekome ko i sam ima moæ da takva merila primenjuje pro-

tiv drugih, saglasno sopstvenim interesima. Mi u te gospodarske na-

rode ne spadamo! Dakle, kad ka`emo da je Evropa uzor, onda je ona

to prema politici koja odreðuje odnose izmeðu njenih èinilaca i, raz-

ume se, unutar njih samih, a ne po merilima kojih se dr`i protiv dru-

gih zemalja, protiv onih sa kojima je u sukobu, koje proglašava

neprijateljskim.

S druge strane, tek kad se poðe od pojma Evropa kako ga

odreðuje filozofija, mo`emo sami lako raspršiti brojne predrasude o

našim prednostima u odnosu na nju, mo`e nam postati razumljivo

koliko smo kao narod, kao dr`ava daleko od nje, od onoga što je

Evropa postigla, što va`i u njoj samoj i u dr`avama koje je èine. Tek

tada mo`emo jasno razumeti koliko se toga mora uèiniti na mnogim

planovima `ivota da bismo krenuli putevima promena kojima je

evropsko èoveèanstvo u kulturno-istorijskom smislu shvaæeno,

pošlo veæ sa poèecima modernog vremena, ali u poneèem i mnogo

ranije, na primer u vremenu Reformacije.

Kad se govori o onome što nas udaljava od Evrope, onda se

obièno misli da to mogu biti samo neke naše izrazite mane, da se u

onome što i sami osuðujemo u sopstvenom narodnom karakteru krije

sve što je smetnja da se br`e kreæemo putevima evropeizacije. To,

122

JO

VA

NA

RA

NÐ

ELO

VIÆ

meðutim, nije tako, odnosno problem i ne bi bio tako te`ak kad bi se

radilo samo o manama. Ono što se tako do`ivljava i imenuje mnogo

je lakše savladati, ukloniti kako bi proces evropeizacije postao br`i i

uspešniji.

Ali, pre nego o tome nešto više ka`em pogodno je da u naj-

opštijem filozofskom vidu naznaèim osnovnu zapreku koja je, po-

sebno od modernih vremena, ali i mnogo ranije, ote`avala promene,

a pogotovu evropeizaciju našeg naroda i njegovog sveta.

Ako se poðe od samih modernih filozofskih odredaba Evrope,

onda mo`emo reæi da su u našem svetu procesi savladavanja prirod-

nosti bili vrlo spori, da ni do danas nisu okonèani i da se upravo u tom

mukotrpnom i teškom otvaranju prema onom novom, pogotovu pre-

ma drugaèijem, prema onome što donosi vreme, promene u njemu,

što je ovladalo razvijenim svetom, što je u njemu postalo savremeno

– kriju teškoæe ukljuèivanja u evropske tokove i, posebno, ukorenji-

vanja onog što je na tom putu u nekom vidu, u nekoj ogranièenoj

meri postignuto.

Moderna filozofija je u središtu svojih ispitivanja stavila

upravo taj odnos prirodnosti i onoga što potièe i samog mišljenja, što

u njemu ima svoj koren, ali i merila svoje vrednosti. Pravi se jasna

razlika izmeðu onog što svoju vrednost ima u tome jer potièe od ne-

kog apsolutnog autoriteta, jer va`i oduvek, jer je nalik prirodnom ob-

liku, jer se ne menja, i onog što je poteklo iz sopstvenog mišljenja,

što se njime mo`e opravdati, što mo`e izdr`ati njegovo slobodno is-

pitivanje. Kant je o tome izrekao osnovni uvid protivstavljajuæi pro-

sveæenosti èovekovu nezrelost, odnosno njegovu nemoæ da svoj

razum „upotrebljava bez voðstva nekog drugog... Imaju hrabrost“,

ka`e Kant izra`avajuæi „lozinku prosveæenosti“, „da se slu`iš sop-

stvenim razumom.“

Veæ je i u grèkom svetu bio postignut znaèajan iskorak zahva-

ljujuæi upravo otkriæu filozofije. Prirodnost se ogranièava time što se

podreðuje osloboðenoj duhovnosti, naime onome što sam subjekt

nalazi u sebi, u svom slobodnom mišljenju. Ogranièava se pravo i

moæ onoga što svoju vrednost ima jer va`i oduvek, što je veèita osno-

va ili uporište mišljenja i postupanja. Bez tog ogranièavanja ne bi se,

na primer, mogla roditi moralna svest u grèkom svetu i time prekora-

èiti okviri obièajnosti. Umesto neprikosnovenosti obièaja prirodne

svesti, umesto onoga što se ne sme dovoditi u sumnju jer je nekakvog

123

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

„bo`anskog porekla“, moæ i vrednost stièe ono što je rezultat samo-

stalnog promišljanja.

Sa modernom Evropom i njenom filozofijom na delu više nije

samo ogranièenje prirodne svesti veæ raskid s njom i uspostavljanje

nove osnove mišljenja, odluèivanja i delanja, posebno na temelju

prosvetiteljstva, naèela tzv. modernog prirodnog prava, nauènog

duha itd.

Veæ je pomenuto da treba razlikovati proces raðanja evrop-

skog sveta `ivota, od evropeizacije koja uopšte ne mora iæi tim istim

putem. Naime, za procese evropeizacije je va`no ne toliko ili ne

samo ono što potièe iz duha, iz mišljenja, veæ pre svega ugledanje na

ono što je iz njega, iz teorije, iz ideja veæ nastalo kao `ivotni oblik u

dugotrajnom izgraðivanju evropskog ureðenja sveta `ivota. Moramo

sebi predoèiti da naš razvoj nije tekao istim pravcem kao u moder-

nom svetu, ali ne samo u njemu, u modernoj Evropi, nego, u pone-

èem, ni u onom smeru u kojem je veæ u staroj Grèkoj, zahvaljujuæi

filozofiji koja nije bila samo neka uèenost, veæ i moæna `ivotna sna-

ga, naèinjen znaèajan pomak u savladavanju prirodnosti. Do prome-

na u našem svetu nije dolazilo raskidom sa nasleðenim vrednostima,

odnosno njihovim prevazila`enjem. Moæ zateèenog, datog, vera u

iskonsko, u njegove vrednosti bile su snage od najveæeg znaèaja u

procesima modernizacije našeg sveta i evropskog istoka u celini. Te

snage su suštinski odreðivale ove procese, ogranièavajuæi ih na razli-

èite naèine, ote`avajuæi njihovu plodotvornost, prekidajuæi ih, raza-

rajuæi i ono što je u njima bilo postignuto itd.

Ponekad mi se èini da mi nismo naslednici ni svega vrednog

što je u procesima savladavanja moæi prirodne svesti postignuto veæ i

u antièkom svetu, da o modernoj Evropi i ne govorimo. To va`i i kad

je reè o samoj filozofiji koja je u svom helenskom liku uvide i sazna-

nja uspostavljala na putevima potiskivanja prirodnosti, onoga što je

svoju snagu i vrednost imalo u tome jer je oduvek va`ilo, jer su to svi

verovali, jer je to od iskona odreðivalo `ivotna opredeljivanja i po-

stupanja. Kad pominjem našu filozofiju, onda ne mislim na to da su

joj ostali nepoznati dometi antièke i moderne misli, veæ na to da se

tome pristupalo pre svega kao nekom znanju, ne kao neèem što zadi-

re u same osnove `ivota, u narodni karakter, u njegov etos i što treba

slediti kao uzor postupajuæi na slièan naèin u našem svetu. Èesto se u

kritici stanja u našoj zemlji sve svodilo samo na osudu moæi vlasto-

124

JO

VA

NA

RA

NÐ

ELO

VIÆ

dr`aca, na zalaganje da se ona ogranièi ili na zahtev da se oni razvla-

ste itd. Po strani su ostajali mnogi drugi, èesto mnogo dublji, ili

jednako va`ni izazovi i prepreke preobra`avanja našeg sveta. Isto

tako, nije se dopiralo do suštinskih pretpostavki takvog preobra`aja

koje nisu samo politièke, ideološke, niti im je poreklo samo u našoj

savremenosti.

Razmatranjima o prirodnosti i moæi filozofije da je ogranièi,

da prokrèi puteve što ima svoj iskon u èoveku, u njegovim duhovnim

snagama, zakoraèuje se u problem odnosa uma ili, odreðenije reèeno

razuma i etosa. Zašto ka`em da je etos opravdano dovoditi u odnos

prema razumu? Um kako ga shvata moderna spekulativna misao za

ovaj odnos nije od bitnog znaèaja. Etos ostaje uzvan domašaja snaga

spekulativnog uma i na njemu utemeljene filozofije moderne. Kad se

istièe znaèaj filozofije za nastanak Evrope, onda ne treba ni pomi-

šljati na spekulativni um, veæ na razum, ali ne obièan, onaj koji je na-

vodno pravièno raspodeljen na sve ljude, veæ na filozofski. Ako se

ipak `eli govoriti o umu, onda on u ovoj misaonoj vezi sa etosom ne

znaèi ništa drugo do filozofski razum koji se mora razgranièiti kako

od obiènog razuma, tako i od spekulativnog uma. Iz novovekovnog

evropskog razuma, a ne iz spekulativnog uma moderne filozofije po-

tièe svet `ivota evropskog èoveèanstva, ali i ono samo u svom izme-

njenom liku i odreðenju u kojem su znaèajno preobra`eni izvorni

etosi posebnih naroda koji ga èine. Bez tih promena u èijoj je osnovi

jedna opšta duhovna moæ, dakle filozofski razum, ne bi moglo biti ni

govora o Evropi kao jedinstvenoj celini u kulturnoistorijskom smi-

slu. Zahvaljujuæi toj zajednièkoj osnovi, u istoriji naroda evropskog

zapada i mogao se rano pojaviti san o njegovom jedinstvu kao cilju

kojem se mora te`iti. Danas to više nije, kako bismo mi rekli, pusta

`elja intelektualaca poput Viktora Igoa, veæ nešto što je na delu i što

se ubrzano uoblièava u jedinstvenu zajednicu evropskih naroda, sa

te`njom da se ona proširi na sve ostale narode našeg kontinenta.

Tvrdnje koje je o samoj sebi izrekla moderna filozofija da u

svom spekulativnom liku, odnosno u umnom dometu, dolazi preka-

sno ili onda kad je `ivot dovršio jedno svoje presudno uoblièenje iz

kojeg se, daljim promenama, razvija ono što je u toj iskonskoj klici

ili zaèetku veæ postignuto, zašto su izgraðeni temelji – dovoljno

jasno svedoèi o naèinu na koji se novovekovna misao branila od

zastrašujuæih optu`bi Edmunda Berka da je francuska revolucija –

125

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

filozofska. Spekulativna misao taj duboki uvid ne porièe; to se nije

moglo osporavati, ali je tu reè o filozofiji razuma, odnosno o onoj

misli iz koje su potekli moderno prirodno pravo, prosvetiteljstvo no-

vovekovne Evrope i sama nauka. Dakle, filozofija je, posebno u He-

gelovom dometu, imala izgraðen odgovor ili odbranu od onoga što

podrazumeva poziv da se protiv filozofske revolucije povede krsta-

ški rat evropskih naroda. Odgovor je bio da je filozofija izmenila

svoj lik, da umno mišljenje više nije snaga koja mo`e da odreðuje

svet `ivota moderne Evrope.

Ali, za ova razmatranja je va`no istaæi da je preobra`avanje

etosa postalo izazov filozofije od samog njenog nastanka. Odbojnost

obiènog mišljenja i oblika svesti koji ostaje u njegovim okvirima

prema filozofiji, i potièe iz te rušilaèke njene moæi. To je na ovom

mestu va`no pomenuti kako bi se bolje shvatio taj razumski lik filo-

zofije u kojem ona i mo`e postiæi praktièku vrednost.

Kao poèetak ovog dejstva posebnog oblika mišljenja na iz-

vorne etose naroda mo`e se oznaèiti, ako ne veæ i vreme sedmorice

mudraca, meðu kojima su posebno va`na imena Talesa i Solona,

onda svakako ono koje je obele`eno pojavom sofistièkog naèela

èoveka kao mere; njime su sva tradicionalna uporišta promišljena i

`ivotnog odluèivanja i delanja u pitanje ili, bolje reèeno, uèinjena su

nesigurnim i neutemeljenim. Naèelo upuæuje na tra`enje potpuno

drugaèije osnove za razloge kojima se mogu uèiniti uverljivim razli-

èita mnenja o istom. Snagu gube pristupi kojima se u obièajima i,

uopšte u onome što je nasleðe prošlosti, pronalaze èvrsta uporišta

promišljanja i odluèivanja. Umesto toga uporišta se tra`e i nalaze u

snagama èovekovog biæa. Dalji korak u istom pravcu predstavlja

otkriæe mišljenja koja mo`e izvesti ne više samo do obiènih mnenja,

do razloga kojima se ona opravdavaju, veæ do pojma, istine, do zna-

nja. To pretpostavlja da se filozofija izborila za sebi primereni oblik

pojmovnog mišljenja, odnosno da je dospela do posebne vrste ras-

pravljanja koje se oslanja na „razumsku dijalektiku“. Ako se ne uoèi

ovaj iskonski sukob filozofije sa etosom, ali i sa svim oblicima stva-

ralaštva i saznanja koji se oslanja na merila sadr`ana u njemu, neæe

se razumeti tragièna Sokratova sudbina, ili na primer, Aristofanova

te`nja da ga uèini smešnim, ili moguænost da se meðu onima koji su

ga optu`ivali naðu i pesnici itd. S druge strane, neæe se valjano shva-

titi ni Platonove optu`be Homera, niti njegovi pogledi o umetnosti.

126

JO

VA

NA

RA

NÐ

ELO

VIÆ

Najzad, u ovim sa`etim naznakama onog što je va`no za pre-

poznavanje znaèaja razuma u procesima preobra`avanja izvornih

etosa mora se pomenuti i sama novovekovna nauka. Dobro je pozna-

to da je ona veæ i time što je prevashodno usmerena, od samih svojih

poèetaka, na saznanje prirode, onaj razorni evropski razum ukrotila;

taj cilj æe daljim razvojem biti izveden u opštem obliku, razgranièe-

njem prema uveravajuæem mišljenju, odnosno potiskivanjem topike

iz logike nauènog saznanja. Time je nauèni razum mogao biti preo-

bra`en u izvor vrednosno neutralnog saznanja. Tako se dospelo do

razuma koji se razlikovao od onog evropskog, èiji je znaèaj za nasta-

janje modernog sveta bio tako veliki. Ali, i pored svih tih promena,

moderni nauèni razum nije izgubio razgraðujuæu moæ, jer mu je u

osnovi bilo pojmovno mišljenje nastalo u filozofiji. Pri tom, pred-

nost ovog razuma u odnosu na filozofski, bilo je u tome što se prema

njemu nije moglo zatvarati nijedna kultura, ma koliko ona bila nesa-

glasna sa filozofijom u njenom izvornom i, pogotovu, u modernom

liku. Pri tom, u našoj savremenosti nastaje izuzetno znaèajan obrt

vraæanjem topike u okrilje nauène logike, odnosno uviðanjem da

nauka ne mo`e, i da nikada nije mogla, bez oslonca u retorièkom ili

uveravajuæem mišljenju, èime je naèinjen va`an iskorak iz zahteva

za strogom vrednosnom neutralnošæu.

A kad je reè o nama nije teško uoèiti da uporedo sa znaèajnim i

umnogome uspešnom nastojanju da se izgrade demokratske ustanove

i izvrše druge promene na bolje, bez kojih nema nade za pristupanje

zajednici evropskih naroda, prisustvujemo i neverovatno brzom po-

vratku onom naèinu mišljenja koje sva svoja va`na uporišta tra`i u du-

bokoj prošlosti našeg naroda, u njegovom izvornom etosu, u onome

što je va`ilo u vremenima poèetka dr`avnosti i duhovnosti shvaæene u

naju`em, tradicionalnom smislu reèi. Tako smo ovih dana mogli èuti

poruku da vrednost ima samo ono što nosi peèat jednog srpskog sveti-

telja iz daleke prošlosti. Da èovek ne poveruje kad vidi sa kakvom sili-

nom se mnogi iz razlièitih oblasti saznanja i stvaralaštva, vraæaju na

naèin mišljenja sa kojima se filozofija sukobljavala od svoje pojave u

grèkom svetu. Pominjem ovo ne zato što mislim da takvo vraæanje –

bez obzira na `estinu i iskljuèivost sa kojima nastupa – mo`e predsta-

vljati veliku pretnju našem razvoju, našoj kulturi, veæ pre svega kao

ilustracija neodr`ivog verovanja da se u promeni ustanova, u preuzi-

manju tzv. dobrih zakona, ili politièkim promenama sadr`i sve što

127

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

treba postiæi. U tom verovanju vidim znaèajnu opasnost uspešnosti za-

maha u evropeizaciji našeg `ivota kakav dosada nismo imali, pored

ostalog i zato jer je ona danas postala ne samo naš `ivotni interes, veæ i

`elja i potreba same Evrope.

Nastojaæu da uka`em na neke va`ne izazove sa kojima se naš

svet mora suoèiti u procesima evropeizacije, verujuæi da se oni ne bi

smeli previðati ili skrajnjivati.

U traganju za valjanim prilozima našoj temi treba, pre svega,

odbaciti kao neplodno ono gledište koje se pita za razlièite upotrebe

pojma uma u filozofiji. Kao što je pomenuto, takvo nastojanje se

mo`e razumeti ako mu je cilj da se poka`e kako ovaj pojam ponekad

oznaèava razumsko mišljenje u filozofskom odreðenju te reèi. Èak je

i Platonova dijalektika, i pored svih priznanja koje joj je odala mo-

derna spekulativna misao, od ove oznaèena kao naprosto razumska

ili, u najboljem sluèaju kao negativno umna. Zato što ova dijalektika,

za razliku od spekulativne, ne prevazilazi, dakle, ne ukida, ne ograni-

èava moæ negativnog ili skeptièkog uma, i zato jer je razumska,

Platonova filozofija je mogla biti usmerena na pronala`enje praved-

ne dr`ave, na pokušaj da se ova i uspostavi u grèkom svetu.

(Na ovom mestu se mo`e usput pomenuti da to što je u našoj

filozofiji upravo njeno nauèno, odnosno razumsko usmerenje, a ne

ono koje je bilo u dosluhu sa novovekovnom spekulativnom filozofi-

jom, dospelo najdalje u predoèavanju izlaza iz krize kroz koju je pro-

lazila naša zemlja u drugoj polovini XX veka, ne bi trebalo da

predstavlja iznenaðenje ni za koga.)

Za ova razmatranja od posebnog znaèaja je onaj razum koji je

postigao iz moderne filozofije, ali je kao istra`ivaèki i metodski

usmeren mogao naæi sebe i u novovekovnoj instrumentalnoj nauci, u

onom njenom obliku u kojem je ona taj razum mogla èak i sredstvom

ili sluškinjom moderne politike. Ali i u tom obliku pojavljivanja ovaj

razum nije imao uporište u predstavama i dogmama iskonskog etosa,

veæ na sasvim drugoj strani. Nauka je svedoèila o znaèaju za sazna-

nje onoga što izvodi do njenih pojmova, ili što od ovih polazi, i tako-

ðe o moæi iskustva i onoga što je sadašnje, što se mora uzeti u obzir

ako se traga za istinom ili valjanim uvidima. U kakav god nepovo-

ljan polo`aj da je nauka dovedena, ona æe na neki naèin svedoèiti o

vrednosti istra`ivaèkog i skeptièkog mišljenja, kao i o potrebi da se

uporišta tr`išta u iskustvu i postupcima saznanja koji od njega vode

do opštijih uvida.

128

JO

VA

NA

RA

NÐ

ELO

VIÆ

Ne upuštajuæi se u potpunija promišljanja, mo`emo reæi da je

u svom spekulativnom obliku filozofija uspela da oèuva svoju samo-

stalnost, ali je cena toga bila da se okrene sebi, da prizna onu svoju

sporost ili „kašnjenje“ u odnosu na `ivotna dogaðanja modernog

vremena obele`enog 1789. godinom. Iz toga je, meðutim, roðena na

tlu same filozofije, sna`na odbojnost prema spekulativnom, umnom

njenom dometu. Sa tim njenim pristajanjem na svojevrsnu zatvore-

nost prema `ivotu, sa tim njenim svoðenjem na znanje ili sliku o `i-

votnim izazovima, raða se savremena odbojnost prema umnom

mišljenju i, u krajnjem ishodu, zahteva za promenom puta filozofije.

Sve ovo, meðutim, ne znaèi da je filozofija u potpunosti izgu-

bila svaki `ivotni znaèaj. Ona ostaje u temeljima sveta `ivota pre

svega evropskog èoveèanstva i kad god oni postanu ugro`eni, filozo-

fija, njen duh pojavljuje se kao ono uporište koje ukazuje na puteve

njihove obnove i, time, promene i oèuvanja.

Ali, svet u kojem mi `ivimo drugaèiji je. Pre svega, za njega

se ne mo`e reæi da je nastao iz filozofije, niti nam je u tom pogledu

evropski Zapad bio uzor, bar ne na pravi naèin. Filozofija nije u

našem svetu imala neki suštinski znaèaj veæ i zato jer se u našoj kul-

turi nije za mesto koje joj od modernih vremena pripada u kulturama

evropskih naroda. Zato se problem odnosa razuma i etosa u nas i po-

stavlja na poseban naèin, razlièit od svega onoga što nam je poznato

iz istorije uspona evropskog Zapada. Nešto slièno vredi i kad je reè o

tom odnosu, jer s jedne strane, u grèkom polisu i, s druge strane, u

našoj zemlji. Naime, niti su filozofija i njen razum bili u temeljima

našeg sveta, niti je etos našeg naroda bio pripremljen za slobodno i

široko otvaranje prema evropskom razumu i njegovim tekovinama.

Iz toga se nazire uvid o onome što bi trebalo èiniti, ako odluka da se

svim svojim snagama okrenemo evropeizaciji izdr`i sva iskušenja sa

kojima se mo`e suoèiti u našoj sredini, sudeæi veæ i po iskustvima iz

dosadašnjih nastojanja u tom pravcu.

Naravno, na evropskom Istoku je bilo znaèajnih promena iz-

vornog etosa, ali one nisu poticale iz filozofije, iz njenog duha, veæ

se do njih dolazilo ugledanjem na svet u èijim temeljima je ili sam taj

duh, ili ono što je iz njega poteklo. Na ovom mestu je va`no istaæi da

je to velika razlika, jer se snaga ili vrednost onoga što je preuzeto ili

što se nastoji da „presudi“ ugledanjem, ne mo`e porediti sa onim što

je samoniklo, što je proizašlo iz sopstvenog duha ili filozofije

129

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

sopstvenog naroda. U toj razlièitosti osnove i kriju se va`ni razlozi

krhkosti promena u našem svetu, kao i teškoæa u njihovom oèuvanju,

u moguænosti da izdr`e promene politièkih obrazaca itd. Mo`e se

reæi da u tom svetu filozofija i njen razum nisu neposredno odreðiva-

li i preobra`avali etos. Ovaj je u mnogo èemu oèuvao svoju iskonsku

snagu što se danas, sa sticanjem prava na potpuno slobodno ispolja-

vanje svih oblika svesti, mo`e prilièno jasno uoèiti. Razume se da je

promena etosa bilo, da su one èesto bile znaèajne, ali se ne bi smele

previðati da su one èesto do`ivljavaju kao prodor neèeg tuðeg u ono

naše, izvorno, kao nešto što je nametnuto sa politièkim promenama,

sa otvaranjem prema onome što je tuðinsko, što nismo sami stvorili,

što nas ne odreðuje iz osnove koju smo sami stvorili, što nas ne odre-

ðuje iz osnove koju smo sami stvorili iz naše narodne naravi itd. Tre-

ba li se èuditi što se tako do`ivljene promene teško odr`avaju i

ukorenjuju? Nije nimalo svejedno da li do promena dolazi zato jer je

u jednom narodu, njegovim naporima izmenjena osnova, tako da se

ona mo`e do`iveti kao iskon, kao vrelo korenitih promena, ili ove

nastaju samo ugledanjem u vremenima u kojima se stièu podesne

okolnosti da se nešto unapredi po uzoru na razvijeni svet. Ne potce-

njujuæi nimalo znaèaj promena do kojih dolazi razlièitim pritiscima

savremenog sveta, treba znati da se za njih teško mo`e reæi da su re-

zultat ugledanja. Naime, ono pretpostavlja mnogo dublje zahvate u

postojeæe stanje nego što je to sluèaj kad se èine odreðene promene

zakona ili ustanova, njihovim prilagoðavanjem evropskim uzorima.

Treba li, pri tom, posebno isticati da nema nièega iznenaðujuæeg što

„svet“ od nas tra`i pre svega, ili èak samo uvoðenje dobrih zakona i

isto takvih ustanova. Te promene su obièno dovoljne da bi se on

mogao da otvori prema nama, odnosno da bi osigurao svoje interese.

Ono što je nama potrebno nipošto se ne bi smelo svoditi na to. Za nas

je jednako znaèajno da se na razvijeni svet ugledamo u svemu bit-

nom kako bi nam on odista postao uzor. Va`no je, dakle, da zakon i

ustanove budu jednako dobri i za nas same, a to znaèi da njima štiti-

mo na najbolje moguæe naèine i svoje sopstvene interese, da se i u

ovom pogledu ugledamo na svoje velike uzore kojima je briga za

oèuvanje i odbranu sopstvenog interesa iznad svega. A za takve pro-

mene dobri zakoni i isto takve ustanove su samo jedan korak. Kako

god on bio va`an, na njemu se ne mo`e ostati ako se `eli da se te pro-

mene odr`e, da budu od znaèaja za unapreðenje `ivotnih odnosa.

130

JO

VA

NA

RA

NÐ

ELO

VIÆ

U Grèkom svetu steèeno je bogato iskustvo o vrednosti dobrih

zakona, ali je razvijena i svest o tome da oni, sami po sebi, nipošto

nisu dovoljni, zapravo se o njihovoj vrednosti ne mo`e ni suditi samo

po njima, po onome što je njihov sadr`aj i suština. Znale su se grani-

ce moæi valjanih ustava i pravih dr`avnih zakona. kako god bili

va`ni, jednako je bitno da polisom ovlada dobar etos, povoljan duh

zajednica za poštovanje ili prihvatanje zakona. Ako toga nema, ako

te dve suštinske „strane“ nisu usaglašene, veæ su sukobljene ili neus-

klaðene, ako se u etosu ne sadr`e preduslovi uspešne primene zako-

na, njihovog uva`avanja, ako zajednicom ne vlada duh poverenja u

njih, poštovanja njihove vrednosti, onda oni ne mogu doneti plodove

koje pru`aju narodima sa uspostavljenim suštinskim pretpostavka-

ma za uspešno primenjivanje takvih zakona.

Tamo gde se filozofija pojavljuje i ukorenjuje, gde stièe `ivot-

ni znaèaj, gde prevagu odnosi ono mišljenje i onaj razum o kojima

smo govorili kao o najva`nijim otkriæima i kao o najvrednijoj njenoj

zaostavštini za buduænost, tamo se rano dolazilo do uvida o kojima

ovde govorim. Va`i to kako za grèki, tako i za svet moderne Evrope.

Za grèku misao to nisu bili nikakve tajne. Platon se u to i neposredno

uverio i samo svojoj sreænoj sudbini mo`e zahvaliti što to iskustvo

nije platio najveæom cenom. Sve ovo znaèi da se promenom ustava,

zakona, ustanova itd. èini, kao što je pomenuto, tek prvi koraci. Da bi

to što se danas obièno preuzima iz razvijenog sveta, postalo dobro i u

zemlji koja se ugleda na te svoje uzore, neophodne su i promene

etosa, narodne naravi, ukorenjenih obièaja itd. dakle, potrebno je pri-

stupiti poslu koji je po mnogima prosto sizifovski. Pri tom, dodatni je

problem što sve to treba uèiniti nenasilno, a ne onako kako su ovakve

promene èinjene u prošlosti. Vreme Pizistrata i njegovog tiranskog

nametanja Solonovih zakona prošlo je, kao i vreme u kojem je nešto

nalik tome èinio i Fridrih II, „kralj filozofa“. Ovo su va`ni izazovi na

putevima evropeizacije sveta u kojem mi `ivimo.

Bez uspeha u tom usaglašavanju duha jednog naroda i samih

zakona, malo se mo`e postiæi u naporima da se odista nalikuje uzori-

ma ne samo u poneèemu, pa i to u sasvim ogranièenoj meri, veæ u sve-

mu što je bitno za valjano ostvarivanje interesa sopstvene zajednice.

Na tome i temeljim uvid da za nas, kad je reè o kulturnom obrascu, nije

dovoljno samo preuzimanje dobrih ustanova, veæ da ne manji znaèaj

ima i promena obièaja, narodne naravi, uzdizanje liènosti, odnosno

sve ono što je sadr`ina klasiènog humanistièkog kulturnog obrasca

131

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

koji nikada u našem svetu nije stekao dublje ukorenjenje, pa nije ni

mogao biti osnova temeljnih promena uvre`enih, tradicionalnih obi-

èaja i naravi.

Drugim reèima, u svetu kakav je naš, problem nije samo to što

nemamo dobre zakone i ustanove. Isto tako, teškoæe ne potièu ni sa-

mo iz toga što se valjani zakoni i kad ih imamo, ne primenjuju, što se

krše na razne naèine. Èak nije problem samo ni u tome što ih vlasto-

dršci ne uva`avaju, što rade po svome. Najveæi problem je ipak to što

oni ostaju u mnogo èemu nalik mrtvom slovu na papiru – i pored sve

valjanosti za druge narode- prosto zato jer protiv sebe imaju neizme-

njeni etos, jer u naravi naroda i ljudi koji ga èine, postoje zapreke

uva`avanja takvih normi. Pogotovo je sve to problem ako se prome-

ne do`ivljavaju kao nešto nametnuto, iznuðeno i tuðinsko, ili prosto

reèeno ako su one u nesaglasju sa nasleðenim i duboko ukorenjenim

oseæanjem pravednosti, koje u našem narodu ima status najviše vred-

nosti, onoga što je omoguæavalo da kao narod uopšte i opstanemo u

najte`im vremenima. Svemu tome treba pridodati i ono što inaèe va-

`i kad je reè o zakonima; kad ovo ka`em imam u vidu teškoæe u sa-

vladavanju odbojnosti prema bilo kakvoj vrsti prislile, pa i prema

onoj koju zakoni sami po sebi sadr`e.

Kad bi dobri zakoni imali moæ da sami po sebi uèine boljim

graðane i njihova društva, onda promena sveta u kojem `ivimo ne bi

bile neki poseban problem. Ali promena zakona ne prenose se i na

duh naroda, na njegov etos ili bar ne u meri koja bi ih èinila lakše pri-

hvatljivim, odnosno neèim što je razumljivo samo po sebi, što se

mora uva`avati. Ne sme se previðati da se zakoni mogu preuzimati,

da ugledanje znaèi pored ostalog i to; ali, etos se ne mo`e preuzeti od

uzora, veæ se mora sopstvenim naporima menjati, prilagoðavati, iz-

graðivati kako bi vrednost zakona uopšte mogla da se poka`e i spo-

lja. Problem je što taj izvorni duh – sna`no ukorenjen u biæe naroda –

nije nimalo lako menjati, preoblikovati, prilagoditi zahtevima uspe-

šne primene zakona. Isokrat (Areop. 39-40) je ukazivao da poseban

etos odreðene zajednice uoblièava narav svakog pojedinca prema

sopstvenoj meri i liku. Bez promene etosa malo se toga mo`e postiæi

pukim poboljšanjem zakona ili njihovim umno`avanjem.

Sve ovo pokazuje da su u pravu oni koji tvrde da nije lako od-

rediti šta su dobri ustavi i valjani dr`avni zakoni. Moderni mislioci,

posebno u raspravama o Platonovoj zamisli idealne dr`ave i neuspe-

132

JO

VA

NA

RA

NÐ

ELO

VIÆ

hu njegovog poduhvata da na Siciliji ostvari jedan pravi dr`avni

ustav, poricali su moguænost da ovaj uopšte i postoji u nekakvom sa-

vršenom ili idealnom obliku, koji bi bio takav za svaki narod. Tako je

Hegel tvrdio da se nipošto ne mo`e reæi da jedan odista valjan ustav

odgovara svakom narodu, jer narod samo postupno dolazi do stanja u

kojem se u njemu raða potreba za pravim ustavom. Danas se na tome

ne mo`e ostati, ali jednako va`i i za verovanje da je sve u dobrim za-

konima. Da li æe zakoni pokazati to svoje vredno lice suštinski zavisi

i od naèina na koji se do`ivljavaju, od „mesta“ koje stièu u obièajima

jednog naroda, u njegovom etosu.

Promene etosa koje omoguæavaju da se dobri zakoni poka`u u

tom svom liku, u prošlosti su uglavnom bili delo filozofije. Do

dubljih promena je dolazilo tamo gde je vladajuæe postalo mišljenje

jedne posebne vrste, ono koje je otkrio grèki duh i koje od njega pre-

uzima evropska filozofija, dajuæi mu nove oblike i `ivotnu snagu; iz

ove se to mišljenje, razume se u izmenjenim vidovima, proširilo na

nauke i modernu kulturu u celini. O tome je nešto veæ reèeno. Ovde

je, meðutim, va`no istaæi da u svetu kojem i mi pripadamo, u kojem

filozofija nije uspela da stekne `ivotni znaèaj, snaga tradicionalnog

etosa nije korenito izmenjena i primerena duhu novog vremena.

U nacionalnoj naravi ostala su sna`no ukorenjena merila koja se

teško mogu usaglasiti – ili bar ne u tom svom izvornom, neizmenje-

nom liku – sa duhom novovekovlja; bez toga ni evropski ustavi za-

koni ili ustanove nisu mogli pokazati svoju pravu vrednost, odnosno

nisu se mogle trajnije ukoreniti i izdr`ati promene društvenih siste-

ma, odnosno politièkih opredeljenja. To je bio put na kojem se uèvr-

stila vera da su merila sadr`ana u izvornom etosu, pre svega ono naše

dobro znano i sna`no usaðeno oseæanje pravednosti, ipak najbolje

ako veæ nisu i jedino valjano uporišta mišljenja i `ivotnog delanja.

Ujedno je to bio put na kojem se uèvršæuju predrasude i neve-

rice u zakone, u moguænost da oni ljudima i narodima donesu neko

dobro.

Mislim da je posao filozofije da uka`e na te`inu posla, odno-

sno na neophodnost preobra`aja kako bismo uopšte mogli da oseti-

mo vrednosti evropskog prava i, što je ne manje va`no, kako se ne bi

dogodilo da se prvi koraci u valjanom pravcu, koje danas kao narod

èinimo, ne bi pretvorili u još pora`avajuæe iskustvo da za nas izlaz i

nije Evropa i otvaranje prema njoj.

133

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

Kad pominjem neka iskustva filozofije onda ne mislim da i da-

nas moramo ostati samo na tim pogledima, ali sam ubeðen da se iz

njih mo`e izvuæi va`na pouka da bez promena koje dopiru do samog

etosa i, posebno, bez pomaka od uvre`enih stavova o nekakvim izu-

zetnim vrednostima odlika naše nacionalne naravi, bez uspostavlja-

nja pretpostavki za najveæe uva`avanje dr`avnih zakona savremene

demokratski ureðene zajednice, bez njihovog „urastanja“ u preobra-

`enu obièajnost, nema korenitog i, što je jednako va`no, trajno odr`i-

vog napretka, odnosno pribli`avanja onome što su postigli vodeæi

evropski narodi. Taj proces preobra`avanja nije nimalo jednostavan,

niti se mo`e bezbolno izvesti, pogotovu ne na preèac. To pre svega

vredi za narode koji u svojoj povesti nisu izgradili kulturne obrasce,

niti su ih od drugih prihvatili ili, bolje reèeno, nisu imali dovoljno

snage da to uèine. Prihvatanje nije nimalo jednostavan poduhvat. Ali,

nije reè samo o kulturnim obrascima. Ovde treba pomenuti i teškoæe

sa kojima se proces preobra`avanja susreæe u narodu koji osim iskon-

ske, izvorne obièajnosti nije izgradio nikakvu drugu u razvijenijem

vidu, u kojem oseæanje pravednosti ima najviše dostojanstvo i, pri

tom, iz dobrih razloga. Kad ovo ka`em onda mislim na uobièajenost

prakse donošenja zakona koji ne moraju biti sasvim loši, ali se pri tom

polazi od ubeðenja da je dobro da u dr`avi bar nešto bude valjano, po-

gotovu ako oni ne obavezuju ni na koji naèin vlastodršce, i ne samo

njih. Kako razbiti tu vrstu neverice u zakone koja se na našim prosto-

rima uèvršæuje, grubo govoreæi, od kad se za njih zna. Dok je vera u

zakone i u valjane ustave u razvijenom svetu osna`ivana, svest o nji-

hovoj la`nosti i bezvrednosti na Istoku je uglavnom uèvršæivana.

Jaèalo je i uverenje da se oni i prihvataju kako bi se prikrila samovolja

moænika koji ih donose, da predstavljaju Potemkinova sela, koja su

na Istoku graðena i pre nego što je Zapad bio ovenèan onim što je

oznaèila i donela 1789. Taj prelazak od obièajnog prava u ono evrop-

sko nije nimalo jednostavan. To se danas, èini se, ne uviða. Svi su na-

pori usmereni samo na promenu zakona.

134

JO

VA

NA

RA

NÐ

ELO

VIÆ

Jovan Aranðeloviæ

CAN PHILOSOPHY CONTRIBUTE TO A CHANGE OF ETHOS?

(THE ROAD FROM THE LAW OF THE ETHOS TOWARD

EUROPEAN LAW

Summary

The author examines the character of the changes taking place in contempo-

rary Serbian society. He emphasizes at the same time that contemporary Serbian phi-

losophy is facing these crucial questions as well, which without it cannot be even

addressed, let alone solved.

The key difference between modern West European and contemporary Ser-

bian societies, seen from the perspective of philosophy, is demonstrated most clearly

in the manner of constituting institutions and transforming the modern Serbian soci-

ety. In the process of building modern institutions philosophy, not just in our country

but throughout the Slavic East, has not had the role it played in Europe. Here lies the

explanation why natural consciousness and an original ethos, though considerably

modified, still remain unadapted and today represent a major obstacle to the establis-

hment of the rule of European law.

Without a change in the sense of justice and respect for the law it is impossible

to accomplish the transformation of the society in which the law recognized by a demo-

cratic state could not be superordinate to any reason. The crucial role of philosophy in

this process is seen by the author not only in establishing modern European institutions

and acceptance of the principle of European legislation, but above all in its influence on

the transformation of the original ethos and establishment of new criteria on which the

reflection, decision making and action of any individual would be based.

Key words: philosophy, ethos, reason, natural consciousness, justice, Euro-

pean law.

135

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I