Mobilnost Mobilnost kapitala i radne kapitala i radne

snagesnageMiloš PetrovićMiloš Petrović

Mobilnost faktora i trgovinaMobilnost faktora i trgovina

Odnos između kretanja faktora i trgovineOdnos između kretanja faktora i trgovine

-kao supstituti--kao supstituti- kad mobilnost faktora kad mobilnost faktora dovodi do redukcije obima robne dovodi do redukcije obima robne razmenerazmene

-kao komplementi--kao komplementi- kad kretanje kad kretanje faktora dovodi do povećanja obima faktora dovodi do povećanja obima trgovine, usled razlika u raspodeli trgovine, usled razlika u raspodeli faktorafaktora

Mobilnost kapitalaMobilnost kapitala

Mobilnost kapitala može biti Mobilnost kapitala može biti definisana kao razlika između definisana kao razlika između nacionalne štednje i investicija.nacionalne štednje i investicija.

Takođe, kapital je mobilan ako se neto Takođe, kapital je mobilan ako se neto strana aktiva u zemlji menja u strana aktiva u zemlji menja u određenom vremenskom periodu.određenom vremenskom periodu.

GlobalizacijaGlobalizacija Transnacionalne korporacijeTransnacionalne korporacije

GlobalizacijaGlobalizacija Globalizacija – odvija se u uslovima Globalizacija – odvija se u uslovima

liberalizacije međunarodne i nacionalne liberalizacije međunarodne i nacionalne privrede, privatizacije i deregulacije. Ona je privrede, privatizacije i deregulacije. Ona je rezultat delovanja TNK i kao takvoj nedostaju rezultat delovanja TNK i kao takvoj nedostaju je dve komponente: transparentnost i je dve komponente: transparentnost i odgovornost.odgovornost.

Podrazumeva promenu geografije proizvodnje Podrazumeva promenu geografije proizvodnje i potrošnje, jer umanjuje važnost blizine i potrošnje, jer umanjuje važnost blizine faktorima proizvodnje ili tržištima.faktorima proizvodnje ili tržištima.

Delimično, ona je posledica I promene Delimično, ona je posledica I promene ponašanja potrošača tj. smanjenja njihove ponašanja potrošača tj. smanjenja njihove lojalnosti nacionalnim proizvodjačima.lojalnosti nacionalnim proizvodjačima.

Globalizacija je takođe potpomognuta Globalizacija je takođe potpomognuta procesom razvoja novih tehnologija u procesom razvoja novih tehnologija u oblasti komunikacija i informacione oblasti komunikacija i informacione obrade podataka.obrade podataka.

Ona nosi brojne rizike i poremećaje – Ona nosi brojne rizike i poremećaje – špekulativne napade na valute, finansijske špekulativne napade na valute, finansijske krize I nepredvidljivu realokaciju radnih krize I nepredvidljivu realokaciju radnih mesta.mesta.

Kao najvidljivija obeležja globalizacije Kao najvidljivija obeležja globalizacije javljaju se transnacinalne korporacije. javljaju se transnacinalne korporacije.

Transnacionalne Transnacionalne korporacijekorporacije

Svako preduzeće koje poseduje, ima trajni Svako preduzeće koje poseduje, ima trajni interes ili kontrolu nad imovinom u više od interes ili kontrolu nad imovinom u više od jedne države može se nazvati TNK. Ovo je širi jedne države može se nazvati TNK. Ovo je širi pojam od SDI pošto obuhvata I poslovno učešće pojam od SDI pošto obuhvata I poslovno učešće bez deoničarskog kapitala u drugoj zemlji. bez deoničarskog kapitala u drugoj zemlji.

Sektorska raspodela – sektori sa visokom Sektorska raspodela – sektori sa visokom tehnologijom I visoko kvalifikovanom radnom tehnologijom I visoko kvalifikovanom radnom snagom. Takođe,ovde spadaju I industrije gde snagom. Takođe,ovde spadaju I industrije gde je izražena ekonomija obima.je izražena ekonomija obima.

Većina TNK nastala je u zemljama sa Većina TNK nastala je u zemljama sa decentralizovanim političkim sistemima, kao decentralizovanim političkim sistemima, kao što su SAD, V.Britanija, Holandija.što su SAD, V.Britanija, Holandija.

Glavni motiv za ulaganje TNK je isti kao Glavni motiv za ulaganje TNK je isti kao I kod svih drugih preduzeća – PROFIT.I kod svih drugih preduzeća – PROFIT.

One tragaju za mogućnostima za One tragaju za mogućnostima za ostvarenje visokog profita : stepen rasta ostvarenje visokog profita : stepen rasta tržišta, povlašćen pristup tržišta, povlašćen pristup međunarodnim tržištima, razvijena međunarodnim tržištima, razvijena infrastruktura, poslovna kultura. Zato infrastruktura, poslovna kultura. Zato je preko 70% delatnosti TNK locirano u je preko 70% delatnosti TNK locirano u razvijenim tržišnim privredama.razvijenim tržišnim privredama.

Nekad niske nominalne zarade nisu Nekad niske nominalne zarade nisu jednake niskim troškovima rada.jednake niskim troškovima rada.

Osnovni preduslov za opravdanje SDI Osnovni preduslov za opravdanje SDI jesu nesavršenosti tržišta.jesu nesavršenosti tržišta.

Argumenti protiv poslovanja TNK:Argumenti protiv poslovanja TNK:

-anti-konkurentan način poslovanja-anti-konkurentan način poslovanja

-dampinško određivanje cena-dampinško određivanje cena

-monopolizacija-monopolizacija

-trošenje prirodnih resursa -trošenje prirodnih resursa

-određivanje transfernih cena-određivanje transfernih cena

Formiranje transfernih Formiranje transfernih cenacena

Unutrašnji sistem formiranja cena kojim Unutrašnji sistem formiranja cena kojim TNK internalizuju tržišta repromaterijala TNK internalizuju tržišta repromaterijala i usluga.i usluga.

Ove cene određuju se ne-tržišnim Ove cene određuju se ne-tržišnim sredstvima, i tu leži mogućnost za sredstvima, i tu leži mogućnost za prebacivanje profita u zemlje sa niskim prebacivanje profita u zemlje sa niskim korporativnim porezima.korporativnim porezima.

Zahtev da se matična kompanija i filijale Zahtev da se matična kompanija i filijale tretiraju kao zasebna preduzeća.tretiraju kao zasebna preduzeća.

Harmonizacija budžetskih sistema u Harmonizacija budžetskih sistema u zemljama gde posluju TNK.zemljama gde posluju TNK.

Istraživanje i razvojIstraživanje i razvoj

Razlog protiv TNK za zemlju domaćina Razlog protiv TNK za zemlju domaćina jeste da se one oslanjaju na IiR svojih jeste da se one oslanjaju na IiR svojih matičnih kompanija i da zemlje matičnih kompanija i da zemlje domaćini ne mogu da kontrolišu domaćini ne mogu da kontrolišu naplatu usluga IiR.naplatu usluga IiR.

Ovo čini zemlje domaćine previše Ovo čini zemlje domaćine previše zavisnim od IiR u inostranstvu.zavisnim od IiR u inostranstvu.

Ovo nije pravilo. TNK nekad lociraju Ovo nije pravilo. TNK nekad lociraju IiR centre van svojih matičnih država.IiR centre van svojih matičnih država.

Na lokaciju centara za IiR utiču:Na lokaciju centara za IiR utiču: Subvencije i pritisak vlade domaćinaSubvencije i pritisak vlade domaćina Dostupno visoko obrazovano stanovništvoDostupno visoko obrazovano stanovništvo Potreba da se obim proizvodnje prilagodi Potreba da se obim proizvodnje prilagodi

zahtevima domaćeg tržištazahtevima domaćeg tržišta Nekad je za malu zemlju zbog nedostatka Nekad je za malu zemlju zbog nedostatka

resursa bolje oslanjanje na IiR TNK.resursa bolje oslanjanje na IiR TNK. Povećanje broja strateških saveza.Povećanje broja strateških saveza. Postoji tendencija da se smanje rizici i Postoji tendencija da se smanje rizici i

troškovi istraživanja i razvoja unutar troškovi istraživanja i razvoja unutar TNK.TNK.

Zemlje domaćini i TNKZemlje domaćini i TNK Najveća snaga TNK potiče od njihove mobilnosti Najveća snaga TNK potiče od njihove mobilnosti

da uđu i izađu iz industrije.da uđu i izađu iz industrije. TNK mogu reagovati na promenu poreskog TNK mogu reagovati na promenu poreskog

sistema ili kamatnih stopa povlačenjem iz zemlje sistema ili kamatnih stopa povlačenjem iz zemlje domaćina i na taj način dovoditi u pitanje njenu domaćina i na taj način dovoditi u pitanje njenu ekonomsku politiku.ekonomsku politiku.

Ova opasnost se može sprečiti formiranjem Ova opasnost se može sprečiti formiranjem zajedničkog tržišta i koordiniranjem politika u zajedničkog tržišta i koordiniranjem politika u vezi sa konkurencijom, kretanjem kapitala i TNK.vezi sa konkurencijom, kretanjem kapitala i TNK.

Velika količina investicija može da učini TNK Velika količina investicija može da učini TNK taocem zemlje domaćina.taocem zemlje domaćina.

TNK mogu da utiči na tržišnu strukturu zemlje TNK mogu da utiči na tržišnu strukturu zemlje domaćina. domaćina.

Monopolskim ponašanjem i dampinškim Monopolskim ponašanjem i dampinškim određivanjem cena mogu sprečavati određivanjem cena mogu sprečavati ulazak domaćih preduzeća u industriju.ulazak domaćih preduzeća u industriju.

Vlade zemalja domaćina posebno Vlade zemalja domaćina posebno regulišu odnos prema TNK koje regulišu odnos prema TNK koje iskorišćavaju mineralne resurse i naftu, iskorišćavaju mineralne resurse i naftu, dok je oblast prerađivačke industrije dok je oblast prerađivačke industrije manje regulisana.manje regulisana.

Zemlje u razvoju kontrolišu ulazak TNK, Zemlje u razvoju kontrolišu ulazak TNK, dok industrijalizovane zemlje regulišu dok industrijalizovane zemlje regulišu izlazak TNK.izlazak TNK.

Naravno, postoje i brojne pozitivne Naravno, postoje i brojne pozitivne strane prisustva TNK.strane prisustva TNK.

Zemljama u razvoju je Zemljama u razvoju je prekopotreban strani kapital koji prekopotreban strani kapital koji TNK donose.TNK donose.

Prisustvo TNK olakšava ekonomsko Prisustvo TNK olakšava ekonomsko usklađivanje u svetu.usklađivanje u svetu.

TNK donose nove tehnologije i know TNK donose nove tehnologije i know –how u zemlju domaćina.–how u zemlju domaćina.

Korišćenjem svojih kanala prodaje Korišćenjem svojih kanala prodaje podstiču izvoz zemlje domaćina.podstiču izvoz zemlje domaćina.

Nacionalni i Nacionalni i međunarodni propisimeđunarodni propisi

Deklaracija o Međunarodnim Deklaracija o Međunarodnim investicijama i multinacionalnim investicijama i multinacionalnim preduzećima. Doneta od strane OECD preduzećima. Doneta od strane OECD 1976.godine.1976.godine.

Princip nacionalnog tretmana stranih Princip nacionalnog tretmana stranih kompanija: kompanija:

pod uslovom da nacionalna bezbednost pod uslovom da nacionalna bezbednost nije ugrožena, TNK imaju ista prava i nije ugrožena, TNK imaju ista prava i obaveze kao i domaće kompanije u obaveze kao i domaće kompanije u sličnim situacijama.sličnim situacijama.

KoristiKoristi Pristup međunarodnim mrežama za Pristup međunarodnim mrežama za

proizvodnju i plasman proizvodaproizvodnju i plasman proizvoda Povezanost privreda različitih zemaljaPovezanost privreda različitih zemalja Uvođenje novih resursa i sposobnosti u Uvođenje novih resursa i sposobnosti u

nacionalnu privredu i unapređenje nacionalnu privredu i unapređenje postojećihpostojećih

Povećano formiranje kapitala i rastPovećano formiranje kapitala i rast Pristup novoj tehnologiji, IiR, inovacijama, Pristup novoj tehnologiji, IiR, inovacijama,

standardimastandardima Ekonomija obima i efikasnija proizvodnjaEkonomija obima i efikasnija proizvodnja Diferencijacija proizvodaDiferencijacija proizvoda Zaposlenost lokalnih resursaZaposlenost lokalnih resursa

Evropska unijaEvropska unija

EU nema zajedničku politiku u vezi sa EU nema zajedničku politiku u vezi sa stranim direktnim investicijama.stranim direktnim investicijama.

Član 43 Ugovora iz Rima daje pravo Član 43 Ugovora iz Rima daje pravo osnivanja preduzećima širom EU i osnivanja preduzećima širom EU i stanovnicima bilo koje države članice.stanovnicima bilo koje države članice.

EU ima jedan od najliberalnijih režima EU ima jedan od najliberalnijih režima za priliv SDI. Prepreke jedino uključuju za priliv SDI. Prepreke jedino uključuju zahteve za lokalnim sadržajem u zahteve za lokalnim sadržajem u pogledu osoblja i javnih nabavki.pogledu osoblja i javnih nabavki.

Uticaj stvaranja EU na privlačenje Uticaj stvaranja EU na privlačenje investicija iz SAD: investicija iz SAD:

1958-1964 3.5 milijardi $ u EU 61958-1964 3.5 milijardi $ u EU 6 4 milijarde $ Evropa van EU 4 milijarde $ Evropa van EU

66 Drugo istraživanje pokazalo je da se u Drugo istraživanje pokazalo je da se u

periodu od 1951 – 1964 beleži neprestani periodu od 1951 – 1964 beleži neprestani rast američkih investicija u EU 6. Do rast američkih investicija u EU 6. Do 1958.(nastanak EU) on raste po stopi od 1958.(nastanak EU) on raste po stopi od 0.7% godišnje, a od 1958. 2.7% godišnje.0.7% godišnje, a od 1958. 2.7% godišnje.

Američke investicije posle 1958. bile su Američke investicije posle 1958. bile su slične u EU i EFTA, pa se može zaključiti slične u EU i EFTA, pa se može zaključiti da EU nije doprinela žnačajnijem rastu da EU nije doprinela žnačajnijem rastu SDI.SDI.

Neto efekat integracije bilo je Neto efekat integracije bilo je povećanje investiranja unutar EU.povećanje investiranja unutar EU.

Uklanjanje carina unutar EU Uklanjanje carina unutar EU privuklo je investicije van EU, a privuklo je investicije van EU, a uklanjanje necarinskih barijera uklanjanje necarinskih barijera privuklo je TNK kako iz EU tako i privuklo je TNK kako iz EU tako i van EU da investiraju.van EU da investiraju.

Tok stranih direktnih Tok stranih direktnih ulaganjaulaganja

Početak Programa jedinstvenog tržišta Početak Programa jedinstvenog tržišta 1985.godine obeležio je oštar rast godišnjih 1985.godine obeležio je oštar rast godišnjih tokova SDI (šestostruko povećanje 1985-tokova SDI (šestostruko povećanje 1985-1989).1989).

Tokom perioda(1989-1994) godišnji odliv bio Tokom perioda(1989-1994) godišnji odliv bio je stabilan-oko 30 milijardi evra godišnje.je stabilan-oko 30 milijardi evra godišnje.

1994-1998 utrostručenje odliva SDI unutar 1994-1998 utrostručenje odliva SDI unutar EU.(zahvaljujući merdžerima i akvizicijama)EU.(zahvaljujući merdžerima i akvizicijama)

U periodu 1990-1996 unutrašnji tokovi SDI U periodu 1990-1996 unutrašnji tokovi SDI postaju značajniji od odliva investicija iz EU. postaju značajniji od odliva investicija iz EU.

Odliv SDI iz EU bio je uglavnom Odliv SDI iz EU bio je uglavnom usmeren ka SAD i EFTA. Glavni usmeren ka SAD i EFTA. Glavni investitori iz EU bile su V.Britanija i investitori iz EU bile su V.Britanija i Nemačka, a za njima slede Nemačka, a za njima slede Francuska i Holandija.Francuska i Holandija.

SDI su išle i ka zemljama SDI su išle i ka zemljama kandidatima i povećevale se kandidatima i povećevale se njihovim približavanjem EU.njihovim približavanjem EU.

Tokovi SDI iz trećih Tokovi SDI iz trećih zemaljazemalja

ukupno (1984-1998)

0

50000

100000

150000

200000

ukupno (1984-1998)

ukupno (1984-1998) 45619 42674 88293 185144 29182 90394 1369

EFTA (7) (84-91)

EFTA (4) (91-98)

EFTA (ukupno)

SAD JAPANDruge drzave

Kandidati

Sektorska raspodelaSektorska raspodela Prispele SDI najviše su odlazile u Prispele SDI najviše su odlazile u uslužniuslužni

sektor:sektor:

-finansijsko posredovanje-finansijsko posredovanje

-nekretnine i razmena-nekretnine i razmena

-popravke (remont)-popravke (remont)

-hotelijerstvo i ugostiteljstvo-hotelijerstvo i ugostiteljstvo ProizvodniProizvodni sektor: sektor:

-naftna industrija-naftna industrija

-industrija za proizvodnju predmeta od -industrija za proizvodnju predmeta od gume i plastikegume i plastike

-električna,elektronska i saobraćajna -električna,elektronska i saobraćajna opremaoprema

ZaključakZaključak

Tokovi stranog kapitala mogu biti Tokovi stranog kapitala mogu biti značjni i bez same integracije. značjni i bez same integracije. Primer za to su velike trans-Primer za to su velike trans-atlantske investicije. TNK idu, pre atlantske investicije. TNK idu, pre svega na velika i rastuća tržišta gde svega na velika i rastuća tržišta gde će moći da ostvaruju velike profite. će moći da ostvaruju velike profite. Regionalne integrcije pomažu taj Regionalne integrcije pomažu taj proces, ali one nisu onovni uzrok proces, ali one nisu onovni uzrok kretanja kapitala.kretanja kapitala.

Mobilnost radne Mobilnost radne snagesnage

Mobilnost radne snage ili reakcija Mobilnost radne snage ili reakcija ponude rada na potražnju sastavni je ponude rada na potražnju sastavni je deo ekonomskog života dugi niz deo ekonomskog života dugi niz godina.godina.

Mobilnost radne snage postoji među Mobilnost radne snage postoji među državama, unutar država kao i državama, unutar država kao i između pojedinih sektora privrede.između pojedinih sektora privrede.

Međunarodnu migraciju radne snage Međunarodnu migraciju radne snage karakteriše pravna asimetrija. karakteriše pravna asimetrija.

Zemlja poreklaZemlja porekla

Najznačajniji razlozi za međunarodnu Najznačajniji razlozi za međunarodnu migraciju uključuju mogućnost nalaženja migraciju uključuju mogućnost nalaženja posla kojim bi se obezbedio bolji životni posla kojim bi se obezbedio bolji životni standard i mogućnost za specijalizaciju i standard i mogućnost za specijalizaciju i unapređenje.unapređenje.

Prepreke za migraciju radne snage, Prepreke za migraciju radne snage, generalno, možemo podeliti na generalno, možemo podeliti na društveno-društveno-psihološkepsihološke i i ekonomskeekonomske..

Loši efekti migracije po zemlju porekla Loši efekti migracije po zemlju porekla ogledaju se u odlivu inteligencije i u tome što ogledaju se u odlivu inteligencije i u tome što odlaze proizvođači a ostaju potrošači.odlaze proizvođači a ostaju potrošači.

Zemlje porekla mogu imati i Zemlje porekla mogu imati i određene benefite od emigracije. određene benefite od emigracije. Smanjuje se pritisak nezaposlenosti Smanjuje se pritisak nezaposlenosti kao i iznos pomoći koja se isplaćuje kao i iznos pomoći koja se isplaćuje nezaposlenima.nezaposlenima.

Slanje novca od strane emigranata Slanje novca od strane emigranata svojim porodicama u vidu doznaka svojim porodicama u vidu doznaka smanjuje pritisak na platni bilans.smanjuje pritisak na platni bilans.

Zemlja odredištaZemlja odredišta Ponuda lokalne radne snage i nivo Ponuda lokalne radne snage i nivo

privredne aktivnosti determinišu potražnju privredne aktivnosti determinišu potražnju jedne zemlje za stranom radnom snagom.jedne zemlje za stranom radnom snagom.

Zemlja odredišta može imati koristi od Zemlja odredišta može imati koristi od imigracije. Migranti su veoma pokretan imigracije. Migranti su veoma pokretan segment radne snage.segment radne snage.

Zemlja odredišta dobija jeftiniju radnu Zemlja odredišta dobija jeftiniju radnu snagu čije osposobljavanje nije plaćeno snagu čije osposobljavanje nije plaćeno novcem poreskih obveznika.novcem poreskih obveznika.

Imigranti prihvataju poslove koji nisu Imigranti prihvataju poslove koji nisu privlačni domaćoj radnoj snazi, a nekad su privlačni domaćoj radnoj snazi, a nekad su i produktivniji od domaćih radnika.i produktivniji od domaćih radnika.

Evropska unijaEvropska unija

EU nema zajedničku politiku u EU nema zajedničku politiku u oblasti migracije radne snage. oblasti migracije radne snage.

Član 48 Ugovora iz Rima predviđa Član 48 Ugovora iz Rima predviđa slobodu kretanja radnika unutar EU.slobodu kretanja radnika unutar EU.

Posle Drugog svetskog rata migracije ljudi Posle Drugog svetskog rata migracije ljudi u Evropi odvijale su se kroz četiri faze:u Evropi odvijale su se kroz četiri faze:

1.1. Period od 1945. do ranih 60-ihPeriod od 1945. do ranih 60-ih2.2. Period od 1955. do 1973.- migracije ka Period od 1955. do 1973.- migracije ka

severuseveru3.3. Period od 1973. do1988.Period od 1973. do1988.4.4. Posle 1988.Posle 1988. Stvaranje EU nije doprinelo povećenju Stvaranje EU nije doprinelo povećenju

migracija između zemalja članica. Beleži se migracija između zemalja članica. Beleži se smanjenje mobilnosti poboljšanjem stanja smanjenje mobilnosti poboljšanjem stanja lokalnih privreda.lokalnih privreda.

Postoji poseban tip međunarodne Postoji poseban tip međunarodne mobilnosti radnika – mobilnost unutar TNK.mobilnosti radnika – mobilnost unutar TNK.

Strana populacija Strana radna snaga

u hiljadama % ukupne populacije u hiljadama % ukupne radne snage

Austrija 728 9 328 10

Belgija 912 9 341 8.1

Danska 238 4.7 84 3

Finska 74 1.4 19 0.8

Francuska 3597 6.3 1605 6.3

Nemacka 7314 8.9 2559 9.1

Irska 118 3.2 52 3.5

Italija 1096 2 332 1.7

luksemburg 143 34.1 118 53.8

Holandija 680 4.4 218 3.1

Portugal 173 1.7 87 1.8

Spanija 539 1.3 162 1

Svedska 527 6 218 5.1

Velika Britanija 1972 3.4 878 3.4

1995. na snagu stupa Šengenski 1995. na snagu stupa Šengenski sporazumsporazum

Stagnacija u demografskom smislu u Stagnacija u demografskom smislu u EU i povoljni ekonomski uslovi u EU i povoljni ekonomski uslovi u odnosu na okolne regione stvaraju odnosu na okolne regione stvaraju jake ekonomske podsticaje za jake ekonomske podsticaje za migraciju ka EU.migraciju ka EU.