sledea Sv. Jovan Krontatski MOJ IVOT U HRISTU ili trenuci duhovnog trezvenja i sazrcanja, pobonog oseanja, duevnog ispravljenja i mir a u Bogu Mislei i tvorei sve to je Tebi ugodno. (Molitva pred Jevanelje na Liturgiji) Naslov izvornika: Sv. Ioann Krontatski, Mo izn vo Hriste. Minsk, Balto-slavnskoe obestvo kulturnogo razviti i sostrudniestva, 1991, 429 str. (reprintnoe vosproizvedenie izdani 1893 g.) Sa ruskog prevela Sneana Jelesijevi TOM DRUGI iva voda Duha Svetoga neka ispuni moje srce i neka poteku reke vode ive iz srca moga u slavu Boju i na spasenje ljudi Bojih. U SLAVU trojedinoga Boga. Amin. prethodna sledea Sv. Jovan Krontatski MOJ IVOT U HRISTU * * * Gospode! Ja sam udo Tvoje dobrote, premudrosti, svemoi, jer si me Ti priveo iz neb ia u bie, jer me Ti do sada odrava u ivotu, jer u, dobrotom, milou i ovekoljubljem jedinorodnog Sina Tvoga, naslediti ivot veni, ako Ti ostanem veran, jer sam stranim svetenim inom prinoenja Sinom Tvojim na rtvu Sebe Samog podignut iz uasnog pada, iskupljen od vene pogibelji. Slavim Tvoju dobrotu, Tvoju mo beskonanu, Tvoju premudrost! Ali uini uda Tvoje dobrote, svemoi i premudrosti na meni kukavnom i kako god zna spasi mene, nedostojnog slugu Tvog, i uvedi u Carstvo Tvoje veno, udostoj me ivota beskonanog, dana nezalaznog. * * * Srce moje treba da se prilepljuje samo za Boga: meni je dobro prilepljivati se B ogu (Ps. 72, 28), a ono se - aj, kakvo slepilo i izopaenost! - prilepljuje za slasti ovoga veka: za hranu, pie, telesnu slast, za novac, za taj prah, za odeu, za tu trule, za cvee koje nestaje, za dezene, za krojeve koji mame oko, za raskono nametene sobe itd. udna stvar! Mene, hrianina, nebeskog oveka, zanima sve zemaljsko, a malo - nebesko. U Hristu sam preseljen na nebesa, dok se u isto vreme svim srcem vrsto prilepljujem za zemlju i, po svoj prilici, nikada ne bih ni eleo da budem na nebu, ve bih radije d a uvek ostajem na zemlji, iako me zemaljsko, i pored zadovoljstva koje priinjava, optereu je imui, iako vidim da je sve zemaljsko nepouzdano, propadljivo, da brzo prolazi, iak o i znam i oseam da nita zemaljsko ne moe da zasiti moj duh, da umiri i zadovolji moje srce, neprestano uznemireno i rastuivano ovozemaljskom tatinom. I dokle u ja, nebeski ovek, biti zemaljski? Dokle u biti telo ja, edo Boje, koji se ne od krvi, ni od elje tjelesne, nego od Boga rodih (Jn. 1, 13) na svetom krtenju, dokle se sav neu ustremiti ka Bogu? Gospode, privuci srce moje k Tebi, Duhom Tvojim Svetim! Gospo de, odvrati srce moje od tatine ovozemaljske. Gospode, bez tebe nita initi ne mogu. * * * Sve to sija na zemlji jako volimo: zlato, srebro, drago kamenje, kristal, bletavu odeu zato ne volimo buduu slavu na koju nas Gospod poziva? Zato ne teimo sjaju poput sunevog? Pravednici e se, reeno je, zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga. (Mt. 13, 43) Zato to smo grehom izopaili prirodu due svoje i umesto za nebo, prilepismo se z a zemlju, umesto za netrulenost - za trulenost, zavolesmo zemaljski sjaj, prolazni, propadljivi i obmanjivi. Ali zato mi tako silno volimo sjaj? Zato to dua naa bee stvorena radi svetlosti nebeske i u poetku sva bee svetlost, sva sijanje; njoj je svetlost uroena, uroeno joj je oseanje i elja za svetlou. Usmerite tu tenju ka traenju nebeske svetlosti! * * * Kada vidi prelepu devojku ili enu, ili prelepog mladia, istog trena se uznesi ka vrhovnoj, najsvetijoj Lepoti, koja je uzrok svake lepote zemaljske i nebeske, da kle, ka Bogu; proslavi Ga zbog toga to od zemlje ini takvu lepotu; zadivi se u oveku lepoti lika Bojeg koji sija ak i u naem iskvarenom stanju; zamisli kakav e biti na lik u stanju naeg proslavljenja, ako ga se udostojimo; zamisli kakva je lepota svetih B ojih, svetih Anela, Boje Majke, preukraene Boanskom slavom; zamisli neizrecivu dobrotu lica Bojeg koje emo ugledati i ne zanosi se zemaljskom lepotom, tim telom i krvlju . Slatka je pohota, ali je grehovna, razvraa i Bogu je protivna. Ne prilepljuj se s rcem za devojaku ili ensku lepotu, ve samo za Gospoda Boga Koji je stvorio svaku lepotu Sebe radi, i govori: meni je dobro prilepljivati se Bogu (Ps. 72, 28), samo Bogu , a ne prolaznoj telesnoj lepoti. * * * amotinja koja nas obuzima zbog neuspeha u kakvom delanju, osobito svetenikom, koje obavljamo radi drugih, i stid na licu, potiu od naeg neprijatelja bestelesnog koji kao lav riui hodi i svugde nastoji da nas prodere, i koji nas nagoni na svaki neusp eh, na svaki greh. Stoga, da ne bi bilo spoticanja u bilo kakvom delanju, za njega s e treba prethodno pripremati njegovim razumnim prouavanjem, spojenim sa uzdranjem i molitvom; treba teiti savrenstvu u svemu i ne davati mesta avolu. Ako se desi neusp eh u poslu, ne treba se preputati amotinji, nego se, priznavi pred Bogom svoj greh i s voju nemo, smiriti pred Njim, odbaciti svoje samoljublje i ne snebivajui se priznati sv oj grehi svoju nepromiljenost, lenjost ili slabost, i greh svoj vrgnuti u bezdan milosra Bojeg, molei za Njegovu milost i pomo za ubudue radi dobrog i uspenog obavljanja svoga posla. * * * Na molitvi i u svakom delu u svom ivotu izbegavaj podozrivost i sumnju i avolsko matanje. Neka ti oko duevno bude zdravo da bi sve telo tvoje molitve, tvojih dela i tvoga ivota bilo svetlo. * * * Tokom zajednike molitve celo srce tvoje neka bude u Bogu i neka se nipoto ni za ta zemaljsko ni za tren ne prilepljuje; imaj takoe plamenu ljubav prema duama ljudski m, zbog ljubavi Boje i staranja o njihovom spasenju; moli se za njih kao za one koji se nalaze u velikoj nevolji. Svi mi, reeno je, u nevoljama prebivamo, izloeni obmani lukavoga. * * * Kad ogladni, ne navaljuj mnogo na hranu - opteretie i srce i telo. Jedi polako, bez halapljivosti, uz razmiljanje, u slavu Boju, seajui se Boga-Hranioca, a osobito Njegove nepropadljive hrane, tela i krvi Njegove, toga kako nam je Samoga Sebe, iz ljubavi, darovao za hranu i pie, i svete rei jevaneljske. * * * Sve to uznemirava i kao da potkopava srce u njegovom temelju, sve to ga mui - od avola potie, jer je on veito uznemiravanje i muenje. Gospod je spokoj srca. Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni i Ja u vas odmoriti. (Mt. 11, 28) Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam. (Jn. 14, 27) Koliko strasti, toliko nemira i muenj a; koliko pristraa, toliko otrih strela koje probadaju srce, i toliko pomraenja. Veliki deo ivota ovek se nalazi u duevnom pomraenju. * * * Naie li pomisao samohvale, samonaslaivanja, govori: nita sam; sve dobro u meni ini blagodat Boja. ta li ima to nisi primio? (1. Kor. 4, 7) Bez Mene ne moete initi nita. (Jn. 15, 5) Ako naie pomisao gnuanja prema bilo kom delu tela blinjeg ili svom , govori: ceo ovek je prekrasno delo ruku Bojih; sve je u njemu veoma dobro stvoreno . Gle, sve dobro bjee veoma. (1. Moj. 1, 31) * * * Koja je dunost tvoja, priasnie boanskih Tajni? Ti mora misliti o onome to je gore gdje Hristos sjedi s desne strane Boga (Kol. 3, 1. 2), a ne o zemaljskom, jer Hr istos radi toga na zemlju sie, da nas na nebesa uzvede.1 U kui Oca Mojega stanovi su mnogi. Idem da vam pripremim mjesto. (Jn. 14, 2) Nae ivljenje je na nebesima. (Fil. 3, 20 ) Blaeni siromani duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko. Ako ne bude pravda vaa vea nego pravda knjievnika i fariseja, neete ui u Carstvo nebesko. (Mt. 5, 3; 20) Pusti te djecu neka dolaze k Meni, jer takvih je Carstvo Boije. (Lk. 18, 16) Vidi li koji j e krajnjicilj radi koga je Hristos siao sa nebesa na zemlju, radi koga nam daje Svoje boans ke Tajne - telo i krv? Taj cilj je - darovanje nama Carstva nebeskog. Ka njemu tei. * * * Gordost je demon; zloba je taj isti demon; zavist je taj isti demon; i bludna ga dost je taj isti demon; i prisilna hula je taj isti demon; prisilna sumnja u istinu je demon ; amotinja je demon; razne su strasti, ali u svima deluje isti satana; razne su strasti, al i su zajedno raznolika naaptavanja satanska, i ovek biva jedno, jedan duh sa satanom. Izlaui se zlobnom i estokom nasilju najrazliitijih strasti i ujedanju avola pri vrenju razliiti h dela Bojih, prihvataj ta stradanja kao stradanja za ime Hristovo i raduj se u str adanjima svojim, blagodarei Bogu; jer ti avo, a da to i ne zna, priprema najsjajnije vence od Gospoda! Amin. Opiri se avolu bez odlaganja. * * * Ne srdi se na ljude koji pokazuju svoju gordost i nadmenost ili zlobu, razmaenost i nestrpljivost u odnosu prema tebi ili drugima, nego se, setivi se da si i sam izl oen tim istim, pa i veim grehovima i strastima, pomoli za njih i krotko sa njima postupi. Ako i upadne ovek u kakvo sagreenje, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, uvajui sebe da i ti ne bude iskuan. Nosite breme jedan drugoga (ako te je neko uvredio, ili ti je teko - istrpi), i tako ispunite zakon Hristov. (Gal. 6. 1-2) * * * Obraate li dovoljno panje na stanje svoje due: da li je zdrava i, budui da je iva, da li je vrst njen ivot, i ako je srean ovdanji prolazni ivot, da li je iim obezbeen veni ivot, veno blagostanje, na primer, verom - ima li u dui tvojoj vere ive u Boga, u Spasitelja, u Crkvu - dobrim delima, krotou, smirenjem, nezlobivou, pravdoljubljem i potenjem, uzdranjem, celomudrenou, milosrem, trpljenjem, pokornou, trudoljubljem i dr.? U protivnom, sav tvoj rad je uzaludan, dua ini mnoge, moda i divljenja dostojne stvari, ali e sama poginuti. Kakva je korist ovjeku ako sav svi jet zadobije a dui svojoj naudi? (Mt. 16, 26) * * * Dan je simvol kratkotrajnosti zemaljskog ivota: dolazi jutro, potom dan, zatim vee , i sa dolaskom noi proe i itav dan. Tako e i ivot proi. Najpre detinjstvo, kao rano jutro, potom deatvo i zrelost kao potpuno svanue i podne, zatim starost, kao vee, ako Bog da, a onda - neizbeno smrt. * * * ovek se, ma gde bivao, naposletku uvek vraa kui. Tako se i hrianin, ma ko da je, uven ili obian ovek, bogat ili siromaan, uen ili neuk, ma gde bio, ma kakvu dunost u drutvu vrio, ma ta radio, mora opominjati da nije kod kue, ve u stranstvovanju, na putu, i da se mora vratiti kui - ocu, majci, starijoj brai i sestrama; a ta kua je nebo, otac je Bog, majka - Preista Bogorodica, starija braa i sestre - Aneli i sveti ljud i Boji; mora imati na umu da su sve zemaljske obaveze, poslovi - sporedna dela, a d a jepravo delo - spasenje due, ispunjavanje zapovesti Hristovih, oienje srca. * * * Kako voleti Boga svim srcem, svom duom, svom snagom, svim umom? Svim srcem, to jest u potpunosti, bez podeljenosti izmeu izmeu ljubavi prema Bogu i ljubavi prema svetu, i uopte prema tvari; ako se, na primer, moli, moli se svim srcem, ne zabavl jaj se ispraznim pomislima, zemaljskim pristraima, budi sav u Bogu, u ljubavi Njegovoj, svom duom, to jest ne kakvom jednom silom due, ne samo umom, bez uea srca i volje, svom snagom, a ne sa pola snage ili slabo; kada treba ispuniti kakvu zapo vest, ispunjavaj je sveusrdno, do znoja i krvi i davanja ivota, ako zatreba, a ne lenji vo i mrtvo ili preko volje. * * * Kako je promenljiv ovaj svet! Ovde veselje, muzika, tamo - zaupokojene molitve, pojanje, pla za umrlim; ovde bogatstvo, rasko, velelepnost - tamo puko siromatvo, oskudevanje u svemu, u pristojnoj i dovoljno toploj odei, teskoba, odvratna prlja vtina, vlaga. Ovde sve puca od zdravlja, izobilja snage, tamo - bolesti, oronulost, izn emoglost; ovde prosveenost, obrazovanost, tamo - neznanje, tama; ili: ovde uz svetovnu obrazovanost visoko duhovno prosveivanje i blagoae, i u tom sjedinjenju divna i prijatna harmonija, lepota duhovna; a tamo svetovno prosveivanje i uz njega bezve rje, nemoralnost - duhovna nakaznost, disharmonija, disonanca koja razdire duu; ovde uspeh u svim poduhvatima, tamo - bezuspenost; ovde se sve lako dobija - i novac i ugled u drutvu, poasti, odlikovanja, tamo - ma koliko se trudio, nita ne postie ili t ek uz ogromne napore postie neto malo. Ko e ukloniti tu oiglednu protivrenost? Samo Bog. Mi o tome moemo samo da snevamo. * * * Ko je drzak prema oveku, drzak je i prema Bogu, kakvi su mnogi od nas. Potuj u oveku velianstvenu, bescenu ikonu Boju i dugo trpi greke i zablude paloga oveka da i tvoje Gospod istrpi, jer neprijatelj Boga i roda ljudskog, budui da nije u stan ju da svoju zlobu iskali na Bogu, upinje se da je iskali na ikoni Njegovoj - na oveku, kao to se upinje i da sve svoje neistote, svoju tamu, svoju gordost, zavist i ostalo iskali na njemu. Pa potuj oveka, spasavaj ga; uvaj i sebe, ne razdrauj se, ne ozlojeuj se, ne zavidi, ne vreaj, ne lai, ne ini preljube, ne kradi i dr. * * * Dua naa je prosta kao misao, i brza kao misao i kao munja. Ona za tren moe da bude ranjena grehom, da se prilepi za propadljive stvari; za tren moe da otpadne od lj ubavi Boje i blinjeg, zbog jedne pomisli nepravedne, zbog jedne elje strasne, zbog pomisl i neprijateljske, i stoga moramo neprestano biti na strai svoga srca da ne skrene u lukave rei ili pomisli, ve da vazda prebiva u iskrenosti i istoti Bojoj, u ljubavi Boga i blinjeg. * * *Najbolji trenuci u ivotu su oni u kojima mislimo o onome to je gore, uopte, kada spoznajemo ili branimo istinu, tu nebesku iteljku, u vinjim obiteljima nastanjenu. Samo tada mi istinski ivimo. Znai, sutinske koristi duevne zahtevaju da se to ee uzdiemo visoko iznad zemlje, gore, na nebo - gde je na istinski ivot, istinska otax bina naa kojoj nee biti kraja. * * * Posmatrajui najrazliitije razonode ljudske, izuzetnu brigu o telu, misli: imaju li ljudi duu? A ako je imaju, zato se ne brinu, ne misle o njenom spasenju, jer ona se odal a bezbrojnim gresima koji ine njenu smrt, i to smrt venu? Postoji li vena muka i veno blaenstvo? A ako postoji, zato se ljudi tako malo trude, ili se ni najmanje ne tru de da izbegnu veno muenje i naslede veno blaenstvo? I jo: zato ljude ne plai strani as smrti? Ta neemo veno iveti na zemlji. Jednom e i na nas doi red, i bie nam reeno: pretvorite se i vi, sinovi ljudski, u prah zemaljski od koga ste stvoreni. O, ra sejanosti nae, gordosti nae, pristraa, prikovanosti za zemlju! Grenici, mislite li da Bog nema ime da vas kazni? O, ima, ima! To je pakao ognjeni, jezero ognjeno, strani bezdan pakleni koga se i sam satana plai, crv koji ne umire i krgut zuba. Ali zato se obraa m samo vama?! I sebi, i sebi treba da kaem isto: jer sam prvi meu grenicima kojima behu pripremljene muke paklene, ali od kojih me spase Hristos, u Koga se jedino uzdam. A vi, brao moja, imate li svi vi veru u Hrista, u Jevanelje Njegovo? Gde je va ivot jevaneljski? Ko od vas bar svakodnevno ita Jevanelje, taj najvei dar Boga i zakon ivota? Svi zastranie i zajedno nevaljali postae: nema ga koji ini dobro, nema ba nijednoga. (Rim. 3, 12) * * * kolovana i nedokolovana omladina retko ide u crkvu, uopte se ne bavi svojim duhovnim vaspitanjem, smatrajui ga nepotrebnim i predajui se ovozemaljskoj tatini. Na to treba obratiti panju. To je plod gordosti, duhovne umalosti. Smatraju da je poseivanje hrama i zajednikog Bogosluenja stvar prostog naroda i ena, zaboravljajui da u hramu sa strahom zajedno sa ljudima slue Aneli i da to smatraju najveim blaenstvom. * * * Ne potie li hladnoa prema zajednikom Bogosluenju otud to ga jedni ne razumeju, a drugi, iako su uili nauku o Bogosluenju, predavana im je suvoparno, bez primera, upuivana samo razumu, dok je Bogosluenje, budui uzvieno sazrcanje uma, ujedno, i pre svega, sladost i blaenstvo za srce? * * * Svetenik, kao lekar due, mora biti bez duevnih bolesti, to jest strasti, da bi drug e leio; kao pastir, mora biti napasan na bogatim panjacima jevaneljskim i svetootakim, da b i znao gde da napasa slovesne ovce; mora biti iskusan u borbi sa mislenim vucima k ako bi umeo da ih odgoni od stada Hristovog; mora biti iskusan i jak u molitvi, uzdranju ; ne sme biti sputan pohotama i slastima ovoga ivota, naroito pohlepom, slavoljubljem, gordou; jednom reju, mora biti svetlost da bi prosveivao druge, so duhovna, da bi druge uvao od duevnog kvarenja, i ne sme biti iskvaren strastima. U protivnom, sva ki duhovni bolesnik mu moe rei: Ljekaru, najpre se sam izlijei (Lk. 4, 23), a onda u tidopustiti da lei mene. Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa e onda vidj eti izvaditi trun iz oka brata svoga. (Mt. 7, 5) * * * Srce je tanano, lako, duhovno, nebesko po prirodi svojoj - uvaj ga; ne optereuj, n e ozemljuj ga, budi krajnje uzdran u hrani i piu i uopte u zadovoljstvima telesnim. S rce je hram Boji. Ako neko razara hram Boiji, razorie njega Bog. (1. Kor. 3, 17) * * * Budi hrianin u srcu, to jest budi uvek iskren u molitvi, u ponaanju prema blinjima, uvek veruj, nadaj se, budi krotak, nezlobiv, prema svima dobronameran, pravedan, negramziv, saoseajan, milostiv, uzdran, celomudren, trpeljiv, pokoran, hrabar. * * * O, kako je skupo procenio duu nau, spasenje njeno, Gospod na Isus Hristos, budui da je radi nas siao sa nebesa, uzeo na Sebe duu i telo nae, strano postradao i za nas umro! A kako ja cenim svoju duu, njeno veno spasenje? O, ne umem da cenim i dosad nisam nauio da budem u skladu sa ljubavlju moga Spasitelja, sav se prilepivi za ze mlju, sav se predavi lenjosti i raznim strastima. Kako da u tebi bude ljubav Boja, Carst vo Boje, kad u tvom srcu caruje ljubav zemaljska - slastoljublje, pohlepa i gordost? To je nemogue dotle dok ne razapne tijelo svoje sa strastima i eljama (Gal. 5, 24): jer n iko ne moe dva gospodara sluiti (Mt. 6, 24) i prijateljstvo prema svijetu neprijateljs tvo je prema Bogu (Jak. 4, 4). Ne ljubite, reeno je, svijeta ni to je u svijetu. Jer sve t o je u svijetu je pohota tjelesna, i pohota oiju, i nadmenost ivljenja. I svijet prolazi i pohota njegova; a onaj koji tvori volju Boiju ostaje vavijek. (1. Jn. 2, 15-17) * * * Na Gospod Bog nas, zbog upornog traenja od Njega milosti Njegovih, hvali, videi u naoj upornosti veru nau i uzdanje u Njega; a mi greni se gnevimo na one siromahe ko ji svakodnevno i uporno trae od nas milostinju - ak i na decu ije je poverenje u ljude naroito veliko, ija vera u dobrotu drugih nema granica, jer su ona jo prostosrdana i dobra, nezlobiva. Budui srebroljubivi, slastoljubivi, gordi, mi ih esto gledamo sa prezirom, na njih, ovice nezlobive, viemo, gubimo vlast nad sobom, ne elei da shvatimo da ih na neumorno traenje milostinje od nas prisiljava glad, nedostatak odee, obue, uporno zahtevanje gazdarice ili gazde novca za deo sobe koji im izdaju. Zar upravo oni kod proroka Danila ne vapiju na nas ka Gospodu: veoma se ispunismo ponienja; naroito se ispuni dua naa poruge od uivaa, i ponienja od gordeljivaca (Ps. 122, 3-4). I, svakako, pre ili kasnije njihov alosni vapaj e stii na nebo. ta j a to govorim? Ve je odavno dopro do uiju Gospoda Savaota i pokrenue gnev Njegov na nas i pravednu osvetu.* * * Do sada ni u emu nisam oskudevao, budui milostiv prema drugima, i neu oskudevati ni u budue jer Gospod je isti jue i danas (Jev. 13, 8). Nije uzalud reeno: ruka ono ga koji daje nee osiromaiti. Do sada mi je Gospod prolazna dobra pribavljao, a ne oduzimao. Slavim milosti Gospodnje, bogati promisao Njegov. * * * Ti si predstavnik vere i crkve, o jereju, ti si predstavnik Samoga Hrista Gospod a; ti si duan da bude primer krotosti, istote, hrabrosti, vrstine, trpljenja, uzvienog duha. T i dela delo Boje i ni pred kim ne treba da klone duhom, nikome ne treba da laska, da s e ulaguje i da svoj posao smatra viim od svih poslova ljudskih. * * * Ko se navikava da polae raune o svom ivotu na ispovesti ovde, taj se nee bojati da daje odgovor na stranom sudu Hristovom. I radi toga je ovde i ustanovljen krotak sud pokajanja da bismo, oieni i ispravljeni ovdanjim pokajanjem, dali nepostidan odgovor na stranom sudu Hristovom. To je prva pobuda na iskreno pokajanje i prito m neizostavno jednom godinje. to se due ne kajemo, to je gore po nas same, to uze grehovne postaju zamrenije, to je, znai, tee, polagati raune. Druga pobuda je spokojstvo: to je ispovest iskrenija, dua je spokojnija. Gresi su skrivene zmije k oje truju srce ovekovo i sve bie njegovo; ne daju mu mira, neprestano mu izjedaju srce; gres i su bodljikavo trnje koje neprestano bode duu; gresi su duhovna tama. Pokajnici treba da daju plodove pokajanja. * * * Pokajanju pomae svest, seanje, uobrazilja, oseanje, volja. Kao to greimo svim silama due, tako i pokajanje treba da bude od sve due. Pokajanje samo na reima, bez reenosti na ispravljenje i bez oseanja skruenosti, naziva se licemernim. Svest o gresima se pomrauje, treba je prosvetliti; oseanje se zagluuje, otupljuje, treba ga probuditi; volja tupi, oduzima snagu za ispravljenje, treba je prinuivati: Carstv o nebesko s naporom se osvaja (Mt. 11, 12). Ispovest treba da bude iskrena, duboka, potpun a. * * * Ah, brao moja! Neemo li svi ubrzo ieznuti sa lica zemlje, i biti kao da nismo ni postojali? Ta gde su dela ljubavi? Gde je ispunjenje zapovesti Tvorca? Gde je du h Hristov u nama? Gde je nezlobivost, gde smirenje, gde ljubav prema duama, gde nepristraenost prema prolaznom? Gde je staranje o duhovnim dobrima? Mi ljudi smo bezumni, najgluplji! Unakazili smo ikonu dua naih, unakazili ivot svoj, preinaili, naglavake ga okrenuli. Umesto Hristu - avolu ugaamo. * * * Na ovom tihom, prelepom, zvezdama posutom nebu jednoga dana e se pokazati uasan prizor, pred dolazak Gospoda sa nebesa. O, grenici, pouavajte se svakodnevno prizorom nebeskim, kad ve moete da se pouavate. Sunce e se pomraiti, i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba pasti. (Mt. 24, 29)* * * Postoji, brao hriani, ivot istinski, pravi, i postoji ivot prividan, laan. ivljenje ra i toga da bi se pilo, jelo, odevalo, banilo, bogatilo, uopte ivljenje radi zemaljskih zadovoljstava ili briga, kao i spletkarenje, podvaljivanje, irenje glasina o drug ima - jeste ivot prividan; iveti radi toga da bi se ugaalo Bogu i blinjima, da bi se molilo za spasenje dua njihovih i na sve naine pomagalo njihovo spasenje - znai istinski iveti . Prvi ivot je neprestana duhovna smrt, drugi - neprekidni ivot duha. * * * Gospod je rekao o Crkvi Svojoj: sazidau Crkvu Svoju, i vrata pakla nee je nadvlada ti (Mt. 16, 18). To je reeno kako o pastirima Crkve, ili jerarhiji crkvenoj, i o svi ma koji istinski veruju, tako i o svim Svetim Tajnama, o svim dogmatima, zapovestima sve te pravoslavne vere, i o svim inoposledovanjima Svetih Tajni, na primer liturgije, svetenstva, braka, krtenja, miropomazanja, jeleosveenja koji su ustanovljeni za sva vremena i koji su ve mnoge stotine i hiljade godina ostali nepromenjeni. Eto kako je vrsta Crkva koju je Gospod osnovao! Pamti te rei Gospodnje i nimalo se ne kolebaj, vrei kakvu Svetu Tajnu. Budi vrst kao dijamant. * * * Volim da se molim u hramu Bojem, osobito u svetom oltaru, kraj prestola ili kraj rtvenika Bojeg, jer se udesno menjam u hramu blagodau Bojom; u molitvi pokajanja i skruenosti sa due moje spada trnje, spadaju okovi strasti, i postaje m i tako lako; sva dra, sva privlanost strasti iezava, ja kao da umirem za svet, a svet za me ne sa svim svojim dobrima; ja oivljavam u Bogu i radi Boga, samo radi Boga, i sav se Njime proimam i bivam jedan duh sa Njim; postajem kao dete koje se veseli u majinom krilu; srce moje tada je puno nadnebeskog, slatkog mira; dua se prosvetlju je svetlou nebeskom; sve vidi jasno, sve gleda ispravno, prema svima osea prijateljstvo i ljubav, prema samim neprijateljima, i rado ih opravdava i oprata im . O, kako je blaena dua s Bogom! Crkva je uistinu zemaljski raj. * * * ta je za oveka najstranije? Smrt? Da, smrt. Niko od nas ne moe bez uasa da zamisli kako e morati da umre i da ispusti poslednji dah. A kako pate roditelji kada umir u njihova mila deca, kada beivotna lee pred njima? Ali brao, ne plaite se i ne tugujte preko mere. Isus Hristos, Spasitelj na, Svojom smru je pobedio nau smrt i Svojim vaskrsenjem postavio temelj naem vaskrsenju, i mi svake nedelje proslavljamo u Hr istu Vaskrslome nae opte budue vaskrsenje, i otpoinjemo veni ivot spram koga je ovaj prolazni ivot kratak, premda tesan i tuan put; a smrt istinskog hrianina nije nita drugo do usnue do dana vaskrsenja, ili roenje za novi ivot. Dakle, slavei svake nedelje vaskrsenje Hristovo i svoje vaskrsenje iz mrtvih, uite se da neprestano u mirete grehu i vaskrsavate duama od mrtvih dela, obogaujte se vrlinom i ne tugujte neutenoza umrlima; nauite da smrt doekujete bez straha, kao presudu Oca nebeskog koja je vaskrsenjem Hristovim iz mrtvih izgubila svoju strahotu. * * * Greh je besmislen i poguban. Na primer, pijanac je od suvine upotrebe alkohola i bolestan, i ini razna nepristojna i sramna dela na koja se stidi i da pomisli i d a ih se seti, a ipak nastavlja da se opija; prodrljivi revougodnik posle prejedanja osea teret, pomraivanje sposobnosti, vezanost jezika i sam uvia da postaje kao ivotinja ili zve r, jer je esto pun zlobe i mrnje prema onima koji ive zajedno sa njim i jedu zajedno s a njim ili onima koji trae od njega svakodnevnu milostinju - obuzima ga teskoba i t uga, gubi mir i spokojstvo, postaje nesposoban da misli o onome to je gore odnosno da bude istinski hrianin, da ivi radi najvieg cilja postojanja, pa ipak nastavlja da se slad i i prejeda; preljubnik vidi da preljubom oskvrnjuje i obeauje svoju prirodu, duu i telo, da ih izlae bolestima, da izopauje ivotni poredak koji je ustanovio Tvorac, da se sramoti, pa ipak nastavlja da ini preljube; srebroljubac vidi da mu je bogatstvo teret, da ga liava njegove duhovne slobode i ini svojim robom, da ga odvraa od Boga i od ljubavi prema blinjem, odvodi od istinskog ivota i unosi smrt u duu, oduzima mir duevni i telesni, namee teke brige, pa ipak on nastavlja da gomila velika bogatstva i dodaje sebi veliki teret dok iznuren brigama ne oboli i ne umre, naudivi dui svojo j sticanjem bogatstva. Takav je svaki greh - gordost, zloba, zavist i drugo. * * * Treba ubiti u sebi zemaljsku ljubav, ljubav (strast) prema zemaljskoj telesnoj l epoti, prema slastima, sticanju, telu svome, prema asti, i oiveti ljubav prema nebu - ist inskoj otaxbini, prema dui - stanovnici nebeskih obitalita, prema vrlini, treba zamrzeti sve to voli telo i zavoleti sve to ono prezire, ega se ono plai (na primer, razmiljanje o s mrti, o sudu), ili siromahe, bolesnike, stradalnike. * * * Neka ti se podsmevaju, protive kada se nalazi pod uticajem kakve strasti; nimalo se ne vreaj to ti se podsmevaju i protive, jer ti ine dobro; raspni svoje samoljublje i u vidi pogreku, zabludu srca svoga. Ali gorko ali one koji se podsmevaju reima i delima ve re i blagoaa, pravde, one koji se protive dobru koje ini i koje eli da usadi u druge. Neka te sauva Bog ozlojeenosti prema njima, jer oni su jadni i suza dostojni. Slav a Tebi Boe, Spasitelju moj, Koji si me izbavio od tiranije strasti, po molitvi mojo j. * * * Kada ste u hramu, opominjite se da se nalazite u ivom prisustvu Gospoda Boga, da stojite pred licem Njegovim, pred oima Njegovim, u ivom prisustvu Boje Majke, svetih Anela i crkve prvorodnih, to jest praotaca, proroka, apostola, jeraraha, muenika, prepodobnih i pravednih, i svih svetih. Seanje i svest o tome imajte uvek kada st e u hramu, i stojte sa strahopotovanjem, drage volje, srcem uestvujui u Bogosluenju. * * * Ja sam moralno nitavilo: bez Gospoda u meni nema zaista istinite misli i dobrog oseanja, i zaista dobrog dela; bez Njega ja ne mogu da odagnam od sebe pomisao grehovnu, strasno oseanje, na primer, zlobe, zavisti, bluda, gordosti i dr. Gospo d je savrenje svega dobrog to mislim, oseam, inim. O, kako je beskrajno iroka dejstvujua blagodat Gospoda u meni! Sve je za mene Gospod, i tako jasno, nepresta no. Moja je - samo grehovnost, moje su samo nemoi. O, kako treba da volimo Gospoda ko ji je blagovoleo da nas pozove iz nebia u bie, da nas poastvuje likom i podobijem Svojim, da nas nastani u raju sladosti, pokori svu zemlju, i kad prekrismo zapove sti Njegove, kada se zanesmo obmanom avola i neizmerno uvredismo Tvorca svoga svojom nezahvalnou, i primismo u se odlike kuaa - gordost, zlobu, zavist, nezahvalnost i sve njegove zle vetine kojima je poeo da nas pouava, kao svoje sunje - On nas nije zauvek odbacio, ve je blagovoleo da nas iskupi od greha, prokletstv a i smrti pod koje smo grehom potpali, i Sam se na kraju vekova pojavio na zemlji, p rimio nau prirodu; Sam je postao moj Uitelj, Iscelitelj, udotvoritelj, Spasitelj; Sam je primio za nas pogubljenje, umro je za nas da ne bismo poginuli veno, vaskrsao da bi i na s po smrti vaskrsao, vazneo se na nebo da bi i nas, grehom pale, onamo uzveo, i posta o nam je sve: hrana, pie, svetlost, oienje, svetinja, zdravlje, snaga koja titi, spasava, uva i milosti podaje. * * * Ja sam nita, ali zbog blagodati svetenstva, davanjem boanskog Tela i Krvi, postajem drugi ili trei vinovnik iscelenja od bolesti; preko mene blagodat Duha preporaa za novi ivot decu i odrasle, savrava u Svetoj Tajni Evharistije telo i krv Isusa Hrista, s jedinjuje verne sa Boanstvom; preko mene razreuje i svezuje grehove ljudske, zatvara i otvar a nebo, daje duespasonosne savete, pravila i ostalo. O, kako je potovanja dostojan sveteniki in! Brao, vidite li koliko dobrih dela izliva na vas Tvorac i Spasitelj pr eko svetenika! * * * Veoma esto magla duha zlobe okruuje nae srce i ne da nam da mirno govorimo sa naim blinjima koji su nas jednom ili nekoliko puta uvredili ili pokazali svoju nedobronamernost prema nama. Treba usrdno moliti Gospoda da On Sam razagna tu maglu zlobe i ispuni srce nae dobrotom i ljubavlju, ak i prema neprijateljima naim, jer oni su zaslepljeni strastima - gordou, zaviu, lakomou, zlobom, ponekad ni sami ne znaju ta ine, kao to nisu znali ni neprijatelji Gospoda Isusa Hrista koji su Ga cel oga ivota proganjali i najzad ubili sramnom smru. Valja se opominjati da se hrianska ver asastoji upravo u tome da se vole neprijatelji: Jer ako ljubimo samo one koji nas ljube, ta odvie inimo? Ne ine li tako i neznaboci? (Mt. 5, 46-47) * * * Itite najprije Carstvo Boije i pravdu Njegovu, i ovo e vam se sve dodati. (Mt. 6, 3 3) Kako iskati najpre Carstvo Boije? Na sledei nain: recimo, eli da ide odnosno putuje, da plovi nekuda iz kakve svakodnevne, privremene potrebe. Pomoli se najpreGospodu da ispravi puteve srca tvoga, a onda i predstojei telesni put, odnosno da usmeri put ivota tvoga po zapovestima Svojim i eli to svim srcem, i ee ponavljaj svoju molitvu za to. Gospod e, videi tvoju iskrenu elju i staranje da ivi po zapovestima Njegovim, postepeno ispraviti sve puteve tvoje. Dalje, ako, na primer, eli da ti u sobi bude ist vazduh, ili ide da se proeta na sveem vazduhu, seti se istog i neistog srca. Mnogi od nas vole da provetravaju sobu (i to je divno) ili da etaju na sveem vazdu hu, a ne pomiljaju o neophodnosti istote duha ili srca (tako rei, duhovnog vazduha, daha ivota) te, ivei u sveem vazduhu, doputaju sebi neiste pomisli, neiste pokrete srca ili ak govorenje sramotnih rei i sam telesni blud. Ako trai vetastvenu svetlost, seti se svetlosti duhovne koja je neophodna dui i bez koje ona ostaje u mraku strasti, u mraku duhovne smrti. Ja u svijet dooh kao svjetlost, govori Gospod, da svako ko vjeruje u mene ne ostane u tami. (Jn. 12, 46) Vidi li i uje kako bura besni i zavija, ita li o brodolomima, seti se bure strasti ljudskih koje izazivaju svakodnevnu huku i pom etenost u srcima ljudskim i razbijaju duhovnu lau due, ili lau ljudskog drutva, i moli usrdn o Gospoda da ukroti buru grehova, kao to je nekada reju ukrotio buru na moru, i da iskoreni iz srdaca naih strasti nae i vaspostavi stalni mir. Ako osea glad ili e i hoe da jede ili pije, seti se gladi i ei due (ona je edna istine, opravdanja u Isusu Hrist u, osveenja) koje ako ne zadovolji, dua tvoja moe umreti od gladi, pritisnuta strastima , onemoala, izmuena, i zadovoljavajui telesnu glad, ne zaboravljaj da utoli, tim pre i najpre, duhovnu glad besedom sa Bogom, istosrdanim pokajanjem zbog grehova, itanjem jevaneljske istorije i jevaneljskih pouka, a osobito prieivanjem boanskim Tajnama tela i krvi Hristove. Ako voli da se lepo oblai ili kada oblai odeu, seti se nepropadljive odee pravde u koju treba da bude odevena dua naa, ili Hrista Isusa, K oji je duhovna odea naa, kao to je reeno: koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal. 3, 27). Strast za lepim odevanjem veoma esto potpuno istiskuje iz srca samu misao o nepropadljivoj odei due i ceo ivot pretvara u ispraznu brigu o otmenos ti u odevanju. Ako si uenik, student bilo koje kolske ustanove, ili inovnik kakvog nadletva, oficir neke od jedinica, ili tehnolog, slikar, skulptor, fabrikant, rad nik kakvog pogona, pamti da je prva nauka svakoga od nas - biti pravi hrianin, iskreno verova ti u Boga triipostasnog, besediti sa Bogom svakoga dana u molitvi, uestvovati u Bogosluenju, pridravati se propisa i uredaba Crkve, i pre posla, i tokom posla, i nakon posla nositi u srcu ime Isusovo, jer je On svetlost, snaga, svetinja naa, pomo naa.* * * udna stvar: ma koliko se brinuli o svom zdravlju, ma kako se uvali, ma kakva najzdravija i najukusnija jela jeli, ma kakve zdrave napitke pili, ma koliko se na sveem vazduhu etali, ipak smo na kraju krajeva podloni bolestima i truljenju. A svetitel ji koji su prezirali telo, koji su ga umrtvljivali neprestanim uzdranjem i postom, leanjem na goloj zemlji, bdenjem, trudovima, molitvom neprestanom, obesmrtili su i duu i tel o svoje; naa tela koja se hrane mnogo i raznim poslasticama, isputaju smrad po smrti , a ponekad i za ivota, a njihova tela miomiriu i zdrava su kako za ivota, tako i po sm rti. udna stvar: mi gradei ruimo svoje telo, a oni su ga ruei gradili; mi, oblivajui ga miomirisima, ne izbegavamo njegov smrad, a oni su, ne brinui o miomirisu tela, ve o tome da dua bude miomirisna Bogu - omiomirisali svoja tela. Brao moja! Shvatite zadatak, cilj svoga ivota. Mi moramo da umrtvljujemo mnogostrasno telo ili strast i telesne uzdranjem, trudom, molitvom, a ne da oivljavamo njega i strasti njegove sladokustvom, prezasiivanjem, lenjou. * * * Dobro je u svakom pogledu udeljivati prosjacima: sem pomilovanja na stranom sudu i ovde, na zemlji, oni koji daju milostinju esto dobijaju velike milosti od blinjih, i ono to drugi dobijaju za veliki novac, njima daju badava. Zapravo, nee li najelovekoljubiviji, najpravedniji i pretedri Otac nebeski milostive prema edima Njegovim nagraditi i ovde, kako bi ih podstakao na vea dela ili makar na nastavlj anje tih istih dela milosra i na ispravljanje nemilostivih koji se podsmevaju milostivima? Nagradie i dostojno i pravedno. * * * Koliko praznih i neprestanih izgovora nudi nenavidnik roda ljudskog za mrnju prem a blinjima naim, tako da se ili neprestano ljuti na ljude, ili neprestano osea zlobu, iv i po paklenoj sverazruujuoj volji demonskoj. Ne juri za njegovim utvarama, ostavi sv ako neprijateljstvo i voli svakog, jer je ljubav od Boga. * * * Gospode, Ti neprestano pobeuje pakao u meni po molitvi mojoj, i ako do sada jo nisam u paklu, to je Tvoja milost, Gospode, Pobeditelju pakla! Slava Tebi, Dobro tvore, Spase na! ta bi sa nama bilo bez Tebe? Bili bismo prave zveri i jedno drugo bismo istrebili. Ono to bi bilo sa pojedincima, bilo bi i sa narodima. Kada bi pojedinc i i narodi iveli po Jevanelju Tvome, tada ne bi bilo neprijateljstva, razmirica, ratova. Kada emo u potpunosti postati svesni neophodnosti da radi naeg dobra prolaznog i venog ivimo po Jevanelju? A sada je tako malo i onih koji itaju Jevanelje! * * *Gospode, ispovedam pred Tobom da nije u letnjikovcu, da nije u umi ivot i zdravlje i krepost duhovnih i telesnih snaga, ve kod Tebe u hramu, osobito na liturgiji i u ivotvornim Tvojim Tajnama! O, najvee su blaenstvo Svete Tajne! O, Svete Tajne koje ivot daju! O, ljubav su neizreciva boanstvene Tajne! O, boanstvene Tajne su udesno i neprestano promiljanje Gospoda Boga o spasenju i oboenju naem! O, praobraz su venog ivota boanstvene Tajne! * * * Vladiice moja, Presveta Bogorodice! Tebi se moljah pred liturgiju da mi izmoli blagodat kako bih je savrio sa velikom snagom, u slavu Boju, na spasenje sveta i m oje sopstveno! Ti si sve uredila na dobro. Blagodarim Ti, svedobra Pomonice, brza Poslunice, nado nepostidna! * * * Koliko mi je dobroinstava do sada pruila vera Hristova! Ne govorei o bezbroj drugih dobroinstava, rei u o jednom: koliko je duevnih nemira, strasti ona progonila i umirivala me! Koliko je krivih tenji srca ispravila! Koliko su puta gresi bili oieni i dua spasena od duhovne smrti! I kako je blizu Gospod na onome ko veruje! On je kao vazduh, kao disanje usta naih, disanje srca naeg, due nae. * * * Gospode, blagodarim Ti od sveg srca svoga za blagodatna strujanja Duha Tvoga Sve toga tokom Bogosluenja zajednikog i kunog, za oienje od grehova, za mir, za skruenost i suze, za oinsku utehu, za smelost, za snagu. * * * Kao jerej, moli se naroito za oienje, prosveenje, osveenje i obnovljenje ljudi Bojih i za svoje obnovljenje, jer iako esto pije krv Novoga Zaveta i jede ivotvorno telo Jagnjeta Bojeg Koje moe brzo da te preporodi i obnovi, ipak se zbog svog nemara do sada nisi preporodio i nisi se obnovio, budui da si se u dubini srca predao istim onim strastima koje su u tebi bile i ranije. I prinosi Bogu plamenu molitvu za obnovl jenje svoje i ljudi Njegovih. Bogu je to najprijatnija rtva. Prinosi je sa verom, vrstom nadom , ljubavlju nelicemernom: jer za Onoga Koji je doao da od stare haljine naini novu i da sipa novo vino u stare mehove, molitva za obnovljenje je miomirisni tamjan i pom o namerama Vladike o preporodu roda ljudskog, oronulog od greha. * * * Ko bez roptanja ispunjava posluanje ima veliki plod za duu: to vidimo kako iz prime ra Gospoda Isusa Hrista Koji je za poslunost vaznesen, po ljudskoj prirodi, iznad sv akoga naalstva, i vlasti, i gospodstva, iz primera svih svetih Bojih koji su za poslunost Sinu Bojem, Jevanelju Njegovom, udostojeni neraspadljivih venaca nebeskih i venog ivota sa Bogom i sa svetim Anelima Njegovim. Sem toga, ko je posluan ima bogat plod i za telo: jer to lenjivci gube, to marljivi i usrdni koji vre posluanje stiu. Stoga jeposlunost plodonosna za duu i za telo i ako nije plodonosna za telo, onda je neizo stavno plodonosna za duu. Dakle, neka svako bude posluan za dobro, a ne za zlo. * * * Biti smiren znai smatrati sebe zbog grehova svojih dostojnim svakog ponienja, uvre de, gonjenja, batina; a biti krotak znai nezlobiva srca podnositi nepravde koje nam s e nanose, pogrde i drugo, i moliti se za neprijatelje svoje. * * * Seivo bola koje nehotice zarije u tue srce, ui e i u tvoje srce, po strogom zakonu uzvraanja po delima naim: kakvom mjerom mjerite, onakvom e vam se mjeriti (Mt. 7, 2). Ako ne eli bol, ne nanosi ga drugome. * * * Ako ljudi tako dugo slue ovozemaljskoj tatini i primoravaju nas da, esto uzalud, ekamo kada e sa tim zavriti, neemo li onda mi, sluitelji Boji sluiti Gospodu Bogu polako, sa zastajanjem, sa razumevanjem, sa oseanjem, sa velikim strahopotovanjem i usrem, itajui molitve razgovetno, jasno? Pa bolje da oni ekaju nas, nego mi njih. Neka to bude, Gospode, pri svakom svetenosluenju, pri svakom savravanju Svetih Tajni. I Ti daj sve to: jer bez Tebe ne moemo initi nita (Jn. 15, 5). * * * Pravi hrianin nikada ne zaboravlja da je on u ovom svetu zarobljenik avola i neprestano uzdie za duhovnom slobodom koju Sin Boji daruje svima koji veruju u Njega i koji ulau napor da se oslobode od robovanja grehovima; pravi hrianin ivi oprezno, koristei se umereno svim zemaljskim stvarima, ne provodi vreme u praznoslovlju i praznim igrama, nije lakom, ne zavidi, neprekidno se moli, kaje se zbog grehova svojih. * * * Kau: nije vano da li se jede mrsno tokom posta, nije u hrani post; nije vano da li se nosi skupa, lepa sveana odea, da li se odlazi u pozorite, na veernje zabave, na maskarade, da li se nabavlja predivno skupo posue, nametaj, skupe koije, brzi konji , sakuplja i gomila novac i drugo; ali - zbog ega se srce nae odvraa od Boga, Izvora ivota, zbog ega gubimo veni ivot? Zar to ne biva zbog stomakougaanja, zbog skupocene odee, kao bogata iz Jevanelja, zbog pozorita i maskarada? Zbog ega postajemo bezduni prema siromanima i ak prema svojim srodnicima? Zar to ne biva zbog pristraenosti nae prema slastima, uopte prema stomaku, prema odei, prema skupom posuu, nametaju, koijama, novcu i drugom? Moe li se sluiti Bogu i mamonu (Mt. 6, 24), biti prijatelj sveta i prijatelj Boji, sluiti Hristu i velijar u. Zbog ega su Adam i Eva izgubili raj, pali u greh i smrt? Nisu li samo zbog hrane? Pogl edajte dobro, zbog ega mi ne marimo za spasenje due svoje koja je bila tako skupocena Sin u Bojem; zbog ega gresima grehe dodajemo, neprestano upadamo u protivljenje Bogu, u ivot isprazan, nije li to zbog pristraa prema zemaljskim stvarima, i osobito prema slastima zemaljskim? Zbog ega grubi srce nae? Zbog ega postajemo telo, a ne duh, izopaujui svoju moralnu prirodu, nije li to zbog pristraa prema hrani i drugim zemaljskim dobrima? I kako posle toga govoriti da nije vano da li se jede mrsno z a vreme posta? To to mi tako govorimo jeste gordost, lano umovanje, neposlunost, nepokornost Bogu i udaljavanje od Njega.* * * Od kakve duboke gnojne rane, od kakve smrtonosne rane, od kakvog ubistvenog daha greha je doao da nas spase nebeski Lekar, Gospod Isus Hristos! Ko e to do kraja dokuiti? Niko. Samo delimino, iz svog iskustva, neki od nas vide dubinu bezdana u koji smo pali grehom, svu svoju slabost za dobro, svu snagu i bezdan zla ili gre ha koji se gnezdi u naem srcu. Ali i to nam daje da vidimo blagodat Boja koja prosvetljuje naa pomraena srca. Prirodnim razumom ovek to ne vidi i zato ne moe da vidi i oseti potrebu za ispravljanjem, i da ima snage za to ispravljanje i obnavljanje. prethodna sledea Sv. Jovan Krontatski MOJ IVOT U HRISTU * * * Blagodarim Gospodu, silnom u dobroti i dobrom u kreposti Svojoj, za pomilovanje brzo i veliko, za iscelenje dubokih rana srdanih, grehom priinjenih. to nije mogla da uini kuna dugotrajna molitva, uinio je samo dodir ivotvornog, slavnog i stranog prestola Bojeg u hramu svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla: rana srca, nemir, tuga i teskoba su najednom nestale kao da je veliki kamen pao sa srca, i ja sam postao miran, u srcu se javila lakoa, prostor i smelost. udesna su dela Tvoja, Gospode! udesan si T i koji sedi na prestolu slave Svoje, u hramovima hrianskim, Gospode, Sudijo najpravedniji i Spasitelju mnogomilostivi i Svedritelju! Slava nepobedivoj dobrot i Tvojoj, slava beskrajnoj sili Tvojoj, Care vekova! * * * Brao, meu biima koja je Bog stvorio postoje privremena, prolazna kakva su sva nerazumna iva i neiva stvorenja, organska i neorganska, pa i sam svet koji e proi: j er prolazi oblije ovoga svijeta (1. Kor. 7, 31), i postoje vena, neprolazna, kakva su : Aneli i due ljudske, sami demoni sa njihovim satanom. oveku zemaljski ivot, ivot u telu, slui samo kao priprema za ivot veni koji treba da otpone posle smrti tela. Zato treb a bez odlaganja koristiti ovdanji ivot, radi pripreme za drugi, i radei za zemaljski i vot uglavnom radnim danima, nedeljom i prazninim danima svecelo sluiti Gospodu Bogu, posveujui ih Bogosluenju, itanju rei Boje, bogomilju, duespasonosnim razgovorima, dobrim delima, osobito milosru. Teko sagreuje onaj ko zapostavlja duhovno delo svog vaspitanja za veni ivot u gornjem svetu. Kako je mogue zaboraviti svoje krajnje naznaenje? Kako je mogue biti tako neblagodaran pred Tvorcem koji na s je stvorio po Svom obrazu i podobiju za nepropadljivost i radi sjedinjenja sa So bom i Koji nas je iskupio krstom Svojim i radi nas otvorio vrata Carstva nebeskog? Kak o se mnogi od nas mogu izjednaavati sa stokom nerazumnom i postajati joj slini (Ps. 48, 13; 21)? Gore imajmo srca. (Vozglas na liturgiji) * * * Telo je, kao prolazna odea due, truleno, i ne predstavlja pravi ivot oveka; istinski ivot je ivot duhovni. Ako i pocepa, uniti odeu ovekovu, on sam e ostati iv: takoposle ubijanja, posle smrti, raspadanja tela, dua ostaje iva. Stoga se najvie stara jmo o dui, o njenom spasenju! * * * O, hrame sveti, kako je dobro, slatko moliti se u tebi! Jer gde je plamena molit va, ako ne meu tvojim zidovima, pred prestolom Bojim i pred licem Onoga Koji na njemu sedi! Zaista se dua topi od umilenja molitvenog, i suze teku niz obraze kao voda. Slatk o je moliti se za sve. * * * Divim se veliini i ivotvornosti boanskih Svetih Tajni: starica koja je pljuvala krv i bila potpuno iznemogla, koja nita nije jela, od priea Svetim Tajnama koje sam joj dao poela je da se oporavlja tog istog dana. Devojka koja je bila na ivici smrti, pos le priea Svetim Tajnama tog istog dana je poela da se oporavlja, da jede, pije i govori, d ok je do tada bila gotovo bez svesti, jako se bacakala i nita nije jela, ni pila. Slava ivo tvoreim i stranim Tajnama Tvojim, Gospode! * * * Budi veran Bogu uvek i u svemu: govori li molitvu Oe na, izgovaraj svaku re iskreno, sa strahopotovanjem, samo ka Bogu upravivi um i srce, ne obraajui panju ni na koga; govori li kakvu drugu molitvu, itaj opet od sve due, svim srcem, ne obraajui ni na koga i ni na ta nepotrebnu panju. Neprijatelj naega spasenja posebno se upinje da odvue nae srce i um od Boga kada pristupamo sluenju Njemu, i trudi se da preljubniki privee nae srce i misao za neto sporedno. Uvek, u svakom trenu, budi sa Bogom, naroito kada Mu prinosi molitvu: naroito tada Mu budi veran i odan. Ako Ga izneveri - od ivota e otpasti, u tugu i teskobu e sebe gurnuti. * * * Ka hrani i piu ne hitaj, nego pre ka delu Bojem pohitaj i vrei delo Boje na hranu i pie ne pomiljaj. vrsto se seaj pred Kim stoji, sa Kim besedi, Koga pesmom slavi; sav budi u Bogu, svecelo samo Njemu pripadaj, moli se svim srcem, poj svim srcem , za blinje slui kao za sebe, toplo, svesrdano, svim srcem i milju. Gospode, pomozi: bez Tebe ne mogu initi nita (Jn. 15, 5). * * * Ako je srce isto, onda je i ceo ovek ist; ako srce nije isto - ni ceo ovek nije ist: j er iz srca izlaze zle pomisli, preljube, blud, krae, lana svjedoenja, hule...( Mt. 15, 19) Ali svetitelji su svi postom, bdenjem, molitvom, bogomislijem, itanjem rei Boje, muenitvom, trudovima i znojem stekli isto srce i u njih se uselio Duh Sveti, oistio ih od svake neistote i osvetio ih osveenjem venim. Staraj se i ti vie od svega o oienju srca. Srce isto sazdaj u meni, Boe. (Ps. 50, 12) * * * Ne ceni darove Boje cenom srebra i zlata. Badava si dobio, budi spreman da badava i daje. Nagradu za trudove prepusti dobroj volji onih koji primaju Svetu Tajnu, i z a one koji nude ili treba da ponude najmanju platu za duhovni trud tvoj, trudi se sa i sto onolikodrage volje sa koliko se trudi za one koji nude veliku nagradu. Tokom dela Bojeg n e misli o novcu, ne vreaj Duha Bojeg i nemoj prodavati darove Boje, da ne budu novci tvoji s tobom na pogibao. Ah, mnogi zbilja jedni prodaju, a drugi kupuju ili mis le da novcem kupe darove Svetoga Duha, poput Simona arobnjaka. * * * Hranu i pie treba koristiti samo radi jaanja svojih snaga, a ne radi sladokustva, i ne jesti kada priroda to ne trai. Mnogi od nas (i ja prvi), ako se ne pokaju i ne isprave, bie osueni za to to nisu pravovremeno jeli i pili, te su tako i pored razuma iveli kao nerazumne ivotinje i pomraivali svoje nerazumno srce. Zabavljali ste se hranom i piem, i esto ste jeli i pili kada nije trebalo da jedete i pijete: teko vama koji s te siti sada, jer ete ogladnjeti (Lk. 6, 25). Naslaivaste se na zemlji, uhraniste srca vaa, kao na dan zaklanja. (Jak. 5, 5) * * * Eto na tu vau svakodnevnu radnju, na uzimanje hrane i pia obratite najstrou i najpomniju panju, jer od hrane i pia, od kakvoe i koliine njihove veoma mnogo zavisi vaa duhovna, drutvena i porodina delatnost. Pazite na sebe da srca vaa ne oteaju prejedanjem i pijanstvom (Lk. 21, 34); a i aj i kafa spadaju takoe u pijanst vo, ako se neblagovremeno i prekomerno koriste. O, teko nama koji smo siti sada i koj i esto sa potcenjivanjem gledamo na darove Boje! * * * avo preko tela naeg i uopte preko vetastvenosti deluje na nas na tetu nau. Tako on preko vina, aja, kafe, preko poslastica, uopte, preko novca, odee i ostalog raspalj uje nae strasti. Zato se treba dobro uvati mnogog ispijanja vina, aja ili kafe ili jede nja poslastica, naroito bez druge bitne, jake i zdrave hrane. A te poslastice treba k oristiti na poslednjem mestu, u najumerenijoj koliini. * * * Evo vas zaiska satana da vas vije kao penicu. (Lk. 22, 31) Evo ko tako silno razv ejava nae misli u hramu prilikom Bogosluenja, kod kue na molitvi; evo ko odvlai nae misli od Boga, od due nae i dua ljudskih, od nebeskog i venog; evo ko nas zaokuplja zemaljskim tricama ili zemaljskom ispraznou, zemaljskim nitavnou, zemaljskom obmanom: hranom, piem, odeom, stanovima itd. itd. Treba da se molimo jedni za druge da ne osiromai vera naa, kao to se Spasitelj molio za Petra. * * * Obilno se hranei postaje telesni ovek koji nema duha, ili telo bezduno; a postei, privlai sebi Duha Svetoga i postaje duhovan. Uzmi nepokvaeni pamuk, on je lagan, i u maloj koliini lebdi u vazduhu, ali ako ga pokvasi, postae teak i odmah e pasti na pod. Tako je i sa duom. O, kako duu treba postom uvati! * * * Ima li koristi od nevoljne, spoljanje molitve? Nema; ona je Bogu mrska. Isto se o dnosi i na uenje. Uenje nevoljno, napamet, ne donosi koristi. Kao to molitvenik koji se nevoljno moli samo prebira rei, a njihovu snagu ne razumeva i ne osea, i neprosvetljuje, ne sagreva, ne oivotvoruje njima srce svoje, tako i uenik koji nevol jno ui. Treba navikavati na dobrovoljno uenje, treba uiti razmiljanju o onome to se izgovara . * * * Kojim se imenom po veri naziva? Hrianinom. ta ono znai? Oznaava to da sam ud velikog tela Hristovog koje se naziva Crkvom Hristovom, da sam Hristov sluga i poslunik. Na ta te obavezuje ime hrianina? Na to da uvek imam Hrista u mislima i srcu svom, da uvek imam duh Njegov celog ivota svog, podraavajui Njegovom ivotu, izvravajui Njegove svete zapovesti i da mislim o onome to je gore gdje Hristo s sjedi s desne strane Boga (Kol. 3, 2; 1), prezirui ono to je dole. * * * ta je svetost? Lienost svakog greha i punota svake vrline. Tu lienost svakog greha i vrlinski ivot dostiu samo malobrojni usrdni hriani, i to ne odjednom, ve postepeno, dugotrajnim i mnogim tugama, bolestima i trudovima, postom, bdenjem, molitvom, i to ne svojom snagom, ve blagodau Hristovom. Samo je Vladiica Bogorodica od najranije mladosti Svoje od same utrobe majine osveena, i potom Ju je u Svetinji n ad Svetinjama Gospod osvetio savrenim osveenjem kroz Njenu neprestanu molitvu, itanje rei Boje i razmiljanje o Njemu, kroz pouke nebeskih, istih, bestelesnih Sila, osobito kroz Svoje unutarnje prosveenje. Svetinja odgovara u prirodi svetlosti su nevoj i belini snega, a greh tami koja je tua svetlosti, i prljavtini ili ri. * * * Gledajui ikonu Boje Majke sa predvenim Mladencem, zadivi se kako se isto tako Boanstvo sjedinilo sa oveanstvom, proslavi dobrotu i svemo Boju i, poznavi svoje ljudsko dostojanstvo, ivi dostojno visokog zvanja na koje si pozvan u Hristu, to jest zvanja eda Bojeg i naslednika venog blaenstva. * * * Zato Gospod oveku produuje dane na zemlji? Da bi ovek imao vremena da se pokaje i oisti od grehova i strasti, i da bi istina i ljubav potpuno prodrle u srce pute m obuavanja ula njegovih u pogledu dobra i zla. * * * ta su due ljudske? To je jedna te ista dua ili jedan te isti dah Boji koji je Bog ud ahnuo u Adama, koji se od Adama i do sada rasprostire na itav rod ljudski. Svi ljudi su stoga isto to i jedan ovek ili jedno veliko stablo oveanstva. Otud zapovest najprirodnija, zasnovana na jedinstvu nae prirode: ljubi Gospoda Boga svojega (prvolik svoj, Oca svojega) svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom svojom, i blinjega svojega (jer ko mi je blii od slinog mi, istokrvnog mi oveka) kao samoga sebe (Mk. 12, 30-31). Prirodna je neophodnost ispunjavanja tih dveju zapo vesti. * * * Svakog oveka koji ti dolazi, osobito sa duhovnim ciljem, primaj ljubazno i veselo, pa bio to i prosjak ili prosjakinja, i u sebi se smiruj pred svakim, smatrajui sebe niim od njega, jer si od Samog Hrista postavljen da bude sluga svih, a svi su udovi Njego vi premda, kao i ti, na sebi nose rane sagreenja. * * * U istinu Jevanelja i onoga to se ita u Crkvi ne sme se sumnjati. Sve to je u Jevanelj u i u Crkvi jeste disanje Duha istine, srebro raeeno (u ognju), oieno od zemlje, pretopljeno sedmostruko (Ps. 11, 7), ivot, mir i sladost duhovna. Teko onome ko sumnja: duh lai e ga pomraiti, stegnuti i baciti u amu i tugu. Iskustvo. * * * Gospodu, kao najedoljubivijem Ocu, milo je kada se iskreno molimo za ljude -decu Njegovu, i kao to su roditelji, na molbu dobre i poslune dece svoje, milostivi pre ma ravoj, hirovitoj i zloestoj eljadi, tako je i Otac nebeski, zbog molitve onih koji su Njegovi (2. Tim. 2, 19) ili zbog molitve za narod jereja Svojih odenutih blagodau , milostiv i prema nedostojnima, kao to je pomilovao i milovao nepokorni i ropui jevrejski narod u pustinji zbog molitava Mojsejevih. Ali kakva je to plamena mol itva bila! * * * O slavi presvetog imena Vladike Gospoda Isusa Hrista i Vladiice Bogorodice. Hilja du puta sam oseao u srcu svom da posle priea Svetim Tajnama ili posle usrdne kune molitve, uobiajene ili povodom kakvog greha, strasti, tuge, i teskobe, Gospod, molitvama Vladiice, ili Sama Vladiica, po dobroti Gospoda, kao da su mi davali nov u prirodu duha, istu, dobru, velianstvenu, svetlu, mudru, krotku, umesto neiste, potit ene i trome, malodune, mrane, tupe, zle. Mnogo puta sam se menjao udesnom, velikom promenom, na svoje sopstveno uenje, a esto i tue. Slava dobroti Tvojoj, Gospode! Slava milostima Tvojim, Gospode, koje pokazuje na meni grenom! * * * Na ivot je ljubav - da, ljubav. A gde je ljubav, tamo je i Bog, a gde je Bog, tamo je sve dobro. Itite najprije Carstvo Boije i pravdu Njegovu, i ovo e vam se sve dodati. (M t. 6, 33) Dakle, sa radou sve hrani i priinjavaj im zadovoljstvo, sa radou svima ugaaj i uzdaj se u svemu u Oca nebeskog, Oca milosti i Boga svake utehe. Prinosi na rtvu ljubavi prema blinjem ono to ti je dragoceno. Prinosi svog Isaka, svoje srce mnogostrasno, na rtvu Bogu, kolji ga svojom voljom, raspinji telo sa strastima i pohotama. Sve si dobio od Boga, budi spreman i da da sve Bogu da bi, poto bude u malom veran Gospodu svome, potom bio postavljen iznad mnogih. U malome si Mi bio vjeran, nad mnogim u te postaviti. (Mt. 25, 23) Smatraj matom sve strasti, kao to s i se u to hiljadu puta uverio. Amin. * * * O, kako mudar mora biti hrianin u ivotu! On mora biti nalik na mnogookog Heruvima - sav mora biti oko, sav um i razmiljanje neprestano, izuzev sluajeva u kojima je potrebna vera bez razmiljanja.* * * Hrianine, pamti i vazda u mislima i u srcu nosi velike rei molitve Gospodnje: Oe na Koji si na nebesima (Zapamti, ko je na Otac? Bog je Otac na, Ljubav naa. Ko smo mi? Mi smo deca Njegova, a meu sobom braa. U kakvoj ljubavi meu sobom treba da ive deca takvog Oca? Da ste djeca Avraamova, inili biste djela Avraamova. (Jn. 8, 39) Takva dela mi treba da inimo.) Da se sveti ime Tvoje, da doe carstvo Tvoje, da bud e volja Tvoja. Hljeb na nasuni daj nam danas (hleb na (sve je zajedniko), a ne moj; samoljublje mora biti izgnano iz srdaca dece Boje: mi smo jedno) i oprosti nam du gove nae (ako hoe i voli da ti Bog oprata grehove, smatraj uobiajenim opratanje grehova i ljudima koji se o tebe ogreuju, znajui da ljubav dugo trpi i da je blago tvorna). Ne uvedi nas u iskuenje (i sam se ne uputaj u iskuenja; ne daj nozi tvojoj da se sp otie, niti e zadremati uvar tvoj. Gospod je pokrov tvoj na desnoj ruci tvojoj - Ps. 120, 3; 5). No izbavi nas od zloga (sam mu se svojom voljom nemoj predavati, i Gospod te nje mu nee dati). Jer je Tvoje carstvo (za jedinog Cara priznaj Boga i jedino Njemu slui) i sila (u Njegovu se svemonu silu uzdaj) i slava (o Njegovoj slavi revnuj svim silama i celoga ivota) u vijekove (On je veni Car, a carstvo satane e brzo proi, kao otimako, lano). Amin. Sve to je istinito. Pamti vie od svega ovu molitvu i ee je izgovaraj u mislima i razmiljaj ta u njoj znai svaka re, izraz i moljenje. * * * Brao i sestre, rodili ste se ponovo (nakon roenja od roditelja) vodom i Duhom, pos tali ste tada deca Boja, recite da li dostojno takvog visokog zvanja ivite? ivite li ona ko kako treba da ive deca Boja? Da li se iz vaih postupaka vidi da je vae ivljenje na nebesima (Fil. 3, 20)? Da li se vidi da oekujete opet sa nebesa Gospoda svoga, ka o to nam je On obeao u Svojoj svetoj rei? Prezirete li ono to je dole, teite li svim srce m onome to je gore? Ljubite li svet preljubotvorni i greni? Ako neko ljubi svijet, l jubavi Oeve nema u njemu. Prijateljstvo prema svijetu neprijateljstvo je prema Bogu. Jer sve to je u svijetu je pohota tjelesna, i pohota oiju, i nadmenost ivljenja. (1. Jn. 2, 15. 16; isp. Jak. 4, 4) Svet je ovaj razapeo i do sada razapinje Sina Bojeg. Brao i sestre , brinite o tome da li ivite po Jevanelju. Ili suprotno njemu? itajte ee prve glave jevanelja od Mateja. * * * Spasi nas, rod Tvoj, Vladiice! Spasi nas, istokrvne Tvoje! Spasi nas, Mati ivota i Mati svih nas, premda i nismo dostojni nazivati Te Majkom svojom! Oisti, osveti, utvrd i i spasi nas molitvama Tvojim! * * *ta e mi imovina? Da bih od nje iveo ja i moja porodica, i moji srodnici, da bih dav ao siromasima, a ne da bih je zgrtao. Meri tedro da bi ti tedro odmerio Bog prema rtvi tvojoj. Pritom su sva imovina ili sredstva za ivot Boji, a ne nai, a Bog je Naelnik ivota: On se stara o odravanju naeg ivota preko nas samih ili preko drugih, ili neposredno. Sami sebe i jedan drugog i sav ivot na Hristu Bogu predajmo. (Jektenij a) Govorimo: valja nam iveti, a Bog je ivot na: znai i sva sredstva za ivot Bog daje i dae. * * * Mnogi svetovni asopisi i novine iji se broj izuzetno poveao, odiu zemaljskim duhom, esto bogoprotivnim, dok hrianin ima mogunost da bude graanin ne samo zemlje, nego i neba, i treba da misli i o nebeskom. Paganska drevna knjievnost esto je, ini se, bila bolja i istija (Ciceron), uzvienija po svojim naelima i pobudama nego knjievnos t hrianskih naroda. Hrianski narodi, koji bi veinom morali biti slovesna, to jest bogopodobna bia, neprestano i silno vreaju Ipostasno Slovo Oevo, Gospoda naeg Isusa Hrista, u usmenoj i tampanoj rei koja se u izobilju uludo troi i ak na sablaza n hriana koje svetovna literatura odvlai od itanja rei Boje i dela svetih otaca. Umnoavanjem lanih rei urednici i izdavai asopisa i novina love i zavode slovesno stado Hristovo. O, Slovo Boje! Kakav emo odgovor dati na stranom sudu Tvome! * * * Gde je sada itanje u kuama bogonadahnutog Psaltira koji uliva tako veliku veru u Boga, tako vrsto pouzdanje u Boga u iskuenjima, u bolestima, u nevoljama i tugama, i takvu plamenu ljubav prema Bogu? Gde je itanje bogonadahnutih psalama koji su bil i omiljeno tivo naih predaka, ne samo obinog naroda, nego i velikaa i samih kneeva? Nema ga: zato u mnogima nema vere, nade hrianske i ljubavi prema Bogu i blinjem, a ima bezverja, oaja, mrnje. Nema plamene molitve, nema istote ivljenja, nema duha skruenosti zbog grehova i umilenja, nema pravde, mira i radosti u Duhu Svetome. Veina hriana je proeta duhom sveta, duhom asopisa, novina i uopte svetovnih pisaca koji su sami sa svoje strane proeti duhom paganskim, a ne hrianskim, duhom poricanja bogonadahnutosti svetog Pisma i uzdizanja sebe samih, svog gordog i nadmenog razuma, duhom ovozemaljske tatine. * * * Sve to nam Crkva stavlja u usta i u ui jeste istina, disanje ili pouka Duha Svetog a. Imaj strahopotovanja pred svakom milju, svakom reju Crkve. Pamti da je oblast misli i rei Boji posed, kao i sav svet, vidljivi i nevidljivi. Nita ti svoje nema, ak ni misao, ni re. Sve je Otac na, sve je Bog. Slij se u opti poredak, kao to se zlato lije u odreene kalupe, ili kao to je priroda sastavljena u jednu skladnu celinu. Ne ivi sebinim, odvojenim ivotom. * * * Pucanje leda na morima i rekama je slika oslobaanja due nae od tela. Oslobodivi se leda, vode se nalaze licem u lice sa vazduhom koji poinje da ih talasa, i sa sunc em koje poinje u njima da se kupa: tako i iste due, oslobodivi se tela, bivaju licem u lice sa Hristom, On ih osveava i On ih obasjava. Dok su pokrivene ledenim omotaem, vode kao da se nalaze u tamnici, u okovima, nemaju neposredni kontakt sa vazduhom i sa sunevom svetlou: tako i due nae, dok ive pod telesnim omotaem, nemaju neposredno optenje sa Bogom i sa svetima, ve samo putem svog omotaa, delimino, a kada spadne omota telesni, tada emo ugledati Gospoda licem u lice, kao to su vode nakon pucanja leda neposredno okrenute ka suncu i dolaze u neposredni dodir sa vazduhom. * * * Nae je srce prosto, jedno, jedinstveno, i stoga ne moe sluiti dvama gospodarima: Bo gu i mamonu (Mt. 6, 24), to jest bogatstvu; znai, ne moe se iskreno sluiti Gospodu i ujedno imati pristraenost prema zemaljskim stvarima, jer sve to spada u mamona. A i nedostojno je oveka robovanje bogatstvu, jer je ono zemlja i prah. Sve zemaljske stvari, ako se za njih privezujemo srcem, ine ga grubim, zemljanim, i od Boga, i od Majke Boje i svih svetih, od svega duhovnog, nebeskog i venog nas odvraaju i privezuju na s za zemaljsko, truleno, prolazno, a takoe i od ljubavi prema blinjem odvraaju. Da bi se dovrilo sve to je reeno, treba jo kazati da duh privezanosti za zemaljsko, popustljivosti i saaljenja prema zemaljskom jeste duh avolski i da se avo sam uselj uje u oveka preko njegove privezanosti za zemaljsko; on esto ulazi u nae srce, kao bezoni pobednik, preko trenutnog pristraa prema zemaljskom koje nije odmah odbaeno, pomraujui, pritiskajui, ubijajui duh na i inei ga nesposobnim za bilo kakvo delo Boje, zaraavajui ga gordou, hulom, roptanjem, preziranjem svetinje i blinjeg, protivljenjem, amotinjom, oajanjem, zlobom. * * * Nas radi Gospod se ovaplotio, stradao, raspet bio, i umro, i vaskrsao. Nas radi On je i Majku Svoju Preistu Djevu Mariju svim vrlinama blagoukrasio i svim boanskim silama snabdeo da bi nam Ona, premilosrdna i svesavrena, posle Njega bila sve. Dakle, da za nas ne bude beskorisna blagodat Boja kojom je ispunjena Vladiica naa. Da svi pritiemo sa smelou i nadom ka udesnom, i svesilnom, i preistom pokrovu Djeve. Tite li nas gresi - pomolimo Joj se da nas isopom molitava Svojih oisti od svake neistote tela i duha. * * * Od ega potie hula i prezir prema duhovnoj rei? Od gordosti srca naeg, od nadmenosti, sitosti naeg razuma. * * * Neprestano primeuje da Bog nikakvu, ni najmanju trenutnu neistotu ne trpi u tebi, i da te odmah poto u srce pusti kakvu neistu pomisao, naputa mir a ujedno i Sam Bog, i da postaje smestite avola ako odmah ne odbaci greh, tako da o svakoj pomisli grehovnoj, tim pre o rei i delu grehovnom, treba rei: to je avo; a o svakoj pomisli svetoj i dobroj, kao i o rei i delu, treba da kaemo da je to Bog ili da je to od B oga. I zamisli sad kakva je preukraena, ista i nepokolebiva palata Svedritelja presveta dua i preisto telo Bogomajke u iju se utrobu uselio Bog Logos i u Njoj obitavao kao Boanstvo, duom i telom preistim? Zamisli kakva je Ona vena, beskonana, nepromenjiva svetinja! Zamisli kakvog je strahopotovanja i proslavljanja Ona dost ojna!Zamisli ko smo mi - trske koje povija vjetar (Mt. 11, 7) avolski; dunuo avo svojom hulom u nae srce, i sada se od njegove hule povijamo, smuujemo, klonemo, dok treba prezirati sva njegova huljenja ili ne obraati panju na njih, kao na matanja.* * * Kao to su u Bogu Otac, Sin i Sveti Duh nerazdeljivi, tako i u molitvi, i u ivotu n aem misao, re i delo treba da budu takoe nerazdeljivi. Ite li togod od Boga, veruj da e biti, da e se desiti ono to trai, kako Bogu bude ugodno; ita li re Boju - veruj da je sve o emu se u njoj govori bilo, jeste i da e biti, ili da se desilo, da se deava i da e se desiti. Tako veruj, tako govori, tako itaj, tako se moli. Velika je stvar re. Veli ka je stvar dua koja misli, govori i dela, obraz i podobije Trojice svemogue. ovee, poznaj ko si , i ponaaj se u skladu sa svojim dostojanstvom. * * * Dobra Vladiice, pokai i uvek pokazuj vlast Tvoju nada mnom i nad ljudima Tvojim, bogobojaljivim i krotkim - izbavljajui nas, po molitvi naoj, od neistih, zlih i huln ih pomisli, od svih grehova i strasti, i od svih lukavstava demonskih, kao dobra Ma jka Boja. * * * Vladiici Bogorodici, svetim Anelima i svim svetima moli se kao Samom Duhu Svetom, a osobito kao Svetoj Trojici Koja njih osveuje i u njima obitava. Oni e u nama jedno biti. (Jn. 17, 21) Svet jesi, Boe na, i u Svetima obitava. (Vozglas) Amin. * * * Svi mi ivimo u nekom prelasnom pomraenju srca i uma, ali Gospod Isus Hristos je prosvetljenje nae. Svetitelji nas uvek vide blagodau Bojom, jer su oni u Bogu i Bog je u njima; oni su jedan duh s Gospodom (1. Kor. 6, 17), a Gospod sve vidi, sve uje. Stoga, gledajui u crkvi, na primer, ikone svetih Bojih, veruj da te oni vide, a osobito s rce tvoje. * * * Ma ime, ma kakvim strastima te neprijatelji napadali, trpi bez amotinje, bez ozlojeenosti, sa krotou i smirenjem, i ne dopusti u srcu pokret nestrpljenja, zlobe , roptanja i hule. * * * Sva tvar svedoi o beskonanoj dobroti i pravdi Tvorca, sam satana i njegovi aneli svojim sramnim bitisanjem i svezlobnim lukavstvima prema ljudima dokazuju neizme rnu dobrotu i pravdu Tvorca; jer ko su ranije bili satana i njegovi aneli? Kakve svet losti, kakve riznice kolikih dobara, i ega su se liili zbog svoje odluno-dobrovoljne nezahvalnosti, gordosti, zlobe i zavisti prema Gospodu? Nisu li pali potpuno smil jeno i namerno, sa ciljem da veno vojuju protiv Tvorca i Njegovih stvorenja, razumnoslovesnih ljudi? Sudei po zlobnim dejstvima satane u svetu, po mnotvu i snazi njihovoj, moemo slutiti kakav je veliki, moan duh bio satana, negdanji Denica (jutarnja zvezd a, zornjaa, zvezda danica- ime lucifera, naalnika palih angela, dato mu zbog blistavi h savrenstava kojima je bio obdaren od Boga, prim. prev.). Sudei po obilju pomraenja i obmane njegove u ljudima rasutim po celom svetu (koji zavodi svu vaseljenu - Otk . 12, 9), moe se slutiti kako je nekada bio svetao i prepun istine! Bio si u Edemu vrtu Bojem; pokrivalo te je svako drago kamenje. (Jezek. 28, 13) Sudei po svelukavim telesnim i neistim eljama koje izaziva, moe se zakljuiti koliko je u dobroti svojoj, koju bee dobio od Tvorca, bio prijatan, mio! Sudei po podmuklosti i zlim lukavstvima, moe s e slutiti kako je pametan bio i koliko je dobra mogao doneti, kako bi mogao mnogo da poslui Tvorcu Svome u Njegovom promiljanju o niim duhovima ili o ljudima. Po tom zlom, ogromnom kolosu, satani, sudite kako je velianstveno, dobro, preukraeno, presvetlo, mono, umno stvorenje nekada bio satana. Koliko je darova Tvorevih posedovao i ega se liio zbog svog zlog i hotiminog bezumlja! Po zlobi njegovoj u ljudima sudite koliko je nekada bio dobar; po zavisti sudite o njegovoj preanjoj dobronamernosti; po bezgraninoj njegovoj pohlepi i krtosti u ljudima sudite o njeg ovoj tedrosti, po njegovoj gordosti - o njegovoj, od Boga dobijenoj, veliini; po njegov oj amotinji u ljudima, dosadi, tuzi koja ponekad biva neizdriva - o njegovom negdanjem blaenstvu. Jer on negda bee onoliko dobar, koliko je sada zao! On slui kao vena lekcija smirenja i pokornosti za sve Anele nebeske i za sve dobromislee ljude: jer ma koliko Aneli bili savreni ili ma koliko ljudi bili pametni i uopte ma koliko u neemu bili savreni, oni sve to imaju jedino od dobrote Tvorca, a ne sami od sebe, i tre ba za sve da blagodare Tvorcu i da mole za sve sa nesumnjivom verom u Njegovu dobrotu i svemo, u nadi da e sve dobiti od Njega. Zli dusi su pali sa gordosti i zlobe: to j e lekcija za sve ljude - da se smiruju pred Tvorcem, da sebe smatraju za nita i da sve prip isuju Tvorcu, i da ive samo Tvorcem i ispunjavanjem Njegove volje, i - udesna su dela Tvoja, Gospode - ono to nije mogao i nije eleo da stekne danica uza svu svoju mudr ost, stekla je Djeva iz roda propadljivog i ujedno duhovno besmrtnog; Presveta Djeva Marija je stekla Sebi smirenje neuporedivo, stekla je najviu svetinju. Raduj se, blagoda tna! Gospod je s Tobom! Pogleda Gospod na smjernost slukinje svoje. (Lk. 1, 28; 48) Ta ko se i svi mi, kao oni koji su sami po sebi prava nitavnost, kao oni koji sve imaju od Boga, sem greha, moramo neprestano i duboko smirivati pred Tvorcem, u svemu pribegavaj ui Njegovom milosru. * * * Bez blagodatne pomoi ne moe pobediti nijednu strast, nijedan greh - zato vazda trai pomo od Hrista Spasitelja svoga. On je radi toga i doao u svet, radi toga je postr adao,umro i vaskrsao da bi nam u svemu pomagao, da bi nas spasavao od greha i od nasi lja strasti, da bi nas istio od grehova naih, da bi nam Duhom Svetim davao snagu za injenje dobrih dela, da bi nas prosveivao, ukrepljivao, umirivao. Govori: kako se spasti kad je na svakom koraku greh i svakog trena grei? Odgovor na to je jednosta van: na svakom koraku, svakog trena prizivaj Spasitelja, seaj se Spasitelja i spae i sebe i druge. * * * Koristite se Mojim darovima ne pojedinano, kao samoljupci, ve kao deca Moja kod koje sve mora biti zajedniko, ne alei da drugima zabadava nudite plodove Moje, dela ruku Mojih, seajui se da ih Ja vama dajem zabadava, zbog Moje oinske dobrote i tedrog ovekoljublja. Ovako biva u porodici. Kada otac ili majka ili brat donesu poklone, otac ih dariva svoj deci svojoj, ili brat svojoj brai, i ako deca, braa i sestre, svi ive u uzajamnoj ljubavi, onda ona nisu zadovoljna i srena ako otac ili brat nekome od njih ne daruje poklone i ako makar jednom od njih ne da ono to je dao drugima. A zato? Zato to se blagodarei uzajamnoj ljubavi oseaju kao jedno telo, zato to svi oni kao da su jedno, isto lice. Neka tako postupa i svako od vas. A Ja znam kako da vas nagradim za ljubav koja Mi je toliko ugodna. Ako sam milostiv i prema onima koji ne ispunjavaju Moje zapovesti (u jednoga bogatog ovjeka rodi njiva - Lk. 12, 16), ka ko onda neu biti milostiv prema istinskim edima Mojim kojima sam zapravo i namenio sve Moje milosti? Da, biu milostiv. Saaliu se na koga se saalim. (Rim. 9, 15 (2. Moj . 33, 19)) * * * Svaki put kad padne, ustani i spae se. Grenik si, neprestano pada, naui da ustaje; pobrini se o zadobijanju te mudrosti. Evo u emu se ta mudrost sastoji: naui napame t psalam Pomiluj me, Boe, po velikoj milosti Svojoj, na koji je cara i proroka Davi da nadahnuo Duh Sveti i izgovaraj ga sa iskrenom verom i nadom, skruena i smirena sr ca: posle tvog iskrenog pokajanja, izraenog reima cara Davida, istog trena e ti od Gospoda zasjati oprotaj grehova, i ti e osetiti mir duevnih sila svojih. Glavno je u ivotu - revnovati o uzajamnoj ljubavi i nikoga ne osuivati. Svako e za sebe dati odgovor Bogu, a ti u sebe gledaj. Zlobe se uvaj. * * * Pravoslavni hriani su kao porodica, deca Isusa Hrista, a u dobroj porodici majka u vek uiva veliko potovanje (Majka Boja), kao to i mlaa braa uvaavaju i potuju stariju koju podraavaju. Luterani i anglikanci! Zato kod vas toga nema? Zato kod vas Majka Boja ne uiva duno strahopotovanje i sveano uvaavanje i poklanjanje? Zato sveti Aneli i sveti Boji ljudi ne uivaju sveano potovanje i poklone? Zato ne elite da im podraavate? Ili vi samo Boga potujete, samo se Njemu klanjate? Ali vi morate imati na umu da su Majka Gospoda Isusa Hrista, sveti Aneli i sveti ljudi iste ikone Boje, prijatelji Boji, kao to je i Avram nazvan prijateljem Bojim. Pa kako se ne klanjati ivim ikonama Bojim, edima i prijateljima Bojim?* * * Svet je dom. Graditelj i domain toga doma, Tvorac i Otac ljudi-hriana koji u njemu ive jeste Bog. Majka u tome domu jeste Presveta Bogorodica. Hodi uvek u prisustvu svoga Oca u ljubavi i poslunosti prema Njemu; kao i u prisustvu nae zajednike Majke Presvete Bogorodice - u svetoj ljubavi, strahopotovanju i poslunosti prema Njoj. U svojim duhovnim i telesnim potrebama, u tugama, iskuenjima i bolestima obraaj Joj se sa verom, nadom i ljubavlju. Budi svet, kao to je svet Gospod Bog, Tvorac i Otac tvoj, kao to je sveta Vladiica, Majka Boja i po Spasitelju Majka naa. eno, eto ti sina! Evo ti majke! (Jn. 19, 26; 27) Da ne bismo posumnjali da preuzvienu Majku Boga Vinjeg, presvetu, preistu, preblagoslovenu, slavnu Vladiicu nau treba da nazivamo svojom Majkom, predveni, Boanstveni Sin Njen, Gospod Isus Hristos, otklonio je nau sumnju, neposredno dozvolivi nama ili onima od nas koji revnuju za svetinju da Je nazivam o svojom Majkom: evo ti Majke. Jer u licu svetog Jovana Bogoslova to je reeno i nam a hrianima. Da, Ona je i zaista najnenija, dobropromisliteljna, svesveta Mati naa koja ka svetosti upravlja nas, eda svoja. * * * Veoma jasno vidi da ti je izuzetno teko, a bez blagodati Boje i usrdne molitve i uzdranja nemogue je promeniti se na bolje; osea u sebi delovanje mnotva strasti: i gordosti, i zlobe, i zavisti, i pohlepe, i srebroljublja, i amotinje, i lenjosti, i preljube, i nestrpljenja, i nepokornosti, i ostaje sa njima, i esto njima biva svezan, a dugotr peljivi Vladika te trpi, oekujui tvoje obraenje i ispravljenje, i obdaruje te svim darovima Svoje dobrote. Stoga budi blag, strpljiv i pun ljubavi i prema mnogostrasnim lju dima koji sa tobom ive, pobeujui svako zlo dobrim, i glavno, moli se za njih Bogu da ih ispra vi, da obrati srca njihova ka Sebi, Izvoru svetinje. Ne pomai avolu u irenju njegovog carstva. Sveti svojim delima ime Oca nebeskog, pomai Mu u irenju carstva Njegovog na zemlji: jer mi smo Boiji saradnici (1. Kor. 3, 9), revnuj za ispunjenje volje Njegove i na zemlji kao to je na nebu... oprataj dugove dunicima svojim sa radou, kao to se dobri sin raduje to ima priliku da ispuni volju ljubljenog oca svoga. * * * Kako ti je drago, kako si veseo kada nae kakvu izgubljenu neophodnu i dragocenu stvar! Skakao bi od radosti. A zamisli kako je drago Ocu nebeskom kada vidi edo S voje koje bee izgubljeno - oveka grenog, ali koje se nae, kada vidi nekad na smrt postradalu, a sada oivelu ovcu svoju, kada vidi izgubljenu i naenu drahmu svoju, t o jest tu ivu ikonu Boju - oveka? Ta radost se ne da opisati. Radost Oca nebeskog zbog bludnog sina Svog koji bee izgubljen i nae se tako je velika da na radost pokree sv e ljubavlju i dobrotom ispunjeno nebo: jer biva radost na nebu zbog jednoga grjenik a kojise kaje (Lk. 15, 7; 10). Brao i sestre koji se u bezdan pogibli survavate, vratit e se sa puta pogibli Ocu nebeskome. Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo nebesko. (Mt. 3, 2) * * * Svaki ovek treba da zna i da ima na umu prostotu due svoje koja je Boji dah: Bog je jedan i jedinstven, i a, dua nikako ne moe voleti a vetastveno to veoma treba neizostavno sve dua je jedna i jedinstvena. A budui da je jedna i jedinstven dva suprotna predmeta - Boga i bilo ta svetovno, oveka i bilo t prija naem telesnom oveku. Da bismo Boga voleli svim srcem, zemaljsko da smatramo za trice i niim da se ne zanosimo; dabismo voleli blinjeg kao sebe treba da preziremo novac, da se ne zanosimo poslasticama, lepom odeom, poastima, inovima, pohvalama ili miljenjem ljudi. Prostotu due treba uvati naroito tokom zajednike i kune molitve, tokom itanja rei Boje i dela svetih otaca, i uopte pri svakom vanom poslu. Niko ne moe dva gospodara sluiti. (Mt. 6, 24) * * * Hrianin treba tako vatreno i silno da voli Boga i ikonu Njegovu, blinjeg, da uvek m oe rei: ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove i blinjeg, alost ili tjeskoba, ili golot inja, ili opasnost, ili ma (Rim. 8, 35), ili novac, ili uivanje u jelu i piu, ili bogata kua, ili briga o odei, ili razna ovozemaljska zadovoljstva? Ali sve te zemaljske stvari smatram tricama, zadovoljstva ovozemaljska - pukom matarijom. Pogreke blinjih pripisujem iskvarenosti prirode, delovanju ili lukavstvima zlih duhova, nedovoljnom ili ravo m vaspitanju, nepovoljnim ivotnim okolnostima, svojstvima roditelja i vaspitaa... Sa m znajui svoju grehovnost, svoje strasti, svoju zlobu, lakomost, neistotu, nemo svoju , ne mogu nenavideti meni sline ljude koji imaju te iste slabosti i poroke: jer sam dua n da volim blinjeg kao sebe, a sebe volim premda sam i svestan svojih bezbrojnih greho va; najzad, duan sam da volim zato to smo jedno telo. * * * Paljivo sluaj: za oienje svoga srca od grehova dobie nagradu neizmernu - videe Boga, svedobrog Sazdatelja svoga, Promislitelja svoga. Teak je podvig oienje srca je r je vezan za velika odricanja i tuge, ali zato je nagrada velika. Blaeni isti srcem , jer e Boga vidjeti. (Mt. 5, 8) * * * Kau: Bog je milosrdan; On e nas pomilovati. U Boga je, svakako, beskonano mnogo milosti. Ali ako je Bog beskonano milostiv prema nama i tedar, zato Ga onda svojevoljno vreamo svojim bezakonjima? to nas On vie obasipa dobroinstvima, utoliko vie treba da Ga volimo, da Mu blagodarimo i da se pokoravamo Njegovim svetim zapovestima ili naredbama. A gde je ta ljubav, ta blagodarnost, to pokora vanje? * * * Zao i gord ovek uvek je spreman da u drugima vidi samo gordost i zlobu, i raduje se akoo nekom od njegovih poznanika, posebno onih koji ive sreno i bogato, ali mu duevno nisu bliski, drugi govore loe, i to loije govore, on se vie raduje to su drugi loi i t je on u poreenju sa njima savrenstvo, i spreman je da u njima vidi samo zlo i da ih p oredi sa demonima. Aj, zlobe! Aj, gordosti! Koliko odsustvo ljubavi! Ne, ti i u zlom ov eku nai neto dobro, i zaraduj se zbog tog dobra, i sa radou govori o njegovim dobrim osobinama. Nema oveka u kome ne bi bilo bar neeg dobrog; a zlo koje je u njemu pokrivaj ljubavlju i moli se za njega Bogu da Bog rave dobrotom Svojom obrati u d obre (Molitva jereja na Liturgiji Vasilija Veliko). Sam ne budi bezdan zla. * * * Hrianine, ta Naelnik tvoje vere, Hristos, bio je raspet i ostavio ti je krst. Kako onda ivi u raskoi, komociji, u uivanju, u dokolici? On je pretrpeo beae i tebi zapovedio da radi imena Njegovog ne izbegava beae, a ti ite asti. ee gledaj na Raspetog i pouavaj se svojim obavezama. Koji su Hristovi, raspee tijelo sa strastima i eljama. (Gal. 5, 24) * * * Ni dlaka s glave vae nee propasti (Lk. 21, 18), to jest ni sveta misao uma vaeg nee propasti ne samo za Boga, nego ni za ljude. Jer vidimo da su se svete misli i os eanja svetih Bojih do danas sauvali u celosti, zapisani u starostavnim rukopisima. * * * Ko je uzronik svega vidljivog i nevidljivog? Bog. A Bog je nevidljiv. Imaj, dakle , strahopotovanje pred nevidljivim Bogom, tei ka nevidljivom Bogu. Bog je Duh veni, svesveti, svedobri, sveznajui, svepravedni, svemogui, svudaprisutni, neizmenjivi, samodovoljni i sveblaeni. A ti si ikona Boja; pa budi duhovan, prezirui telo - dom privremeni; budi svet, dobar, iskusan, pravedan, bodar i sran, postojan u dobru i svime zadovoljan. * * * Ko je sebi sagradio dom, taj s pravom u njemu treba i da ivi. Mi smo domovi Sazda telja naeg; On nas je sazdao za Sebe: jer On sve uini Sebe radi; On i treba da ivi u nama , a ne avo, taj ubica, lopov, otima, taj obmanjiva; Gospode, doi i useli se u nas (Molit va Svetom Duhu). Njemu emo doi i u njemu emo se nastaniti. (Jn. 14, 23) Ne znate li da ste hram Boiji i da Duh Boiji obitava u vama? (1. Kor. 3, 16) * * * Imaj strahopotovanja pred svakom reju, pred svakom milju rei Boje, dela svetih otaca, kao i raznih molitava i pesama koje ujemo u crkvi ili koje kod kue izgovara mo, jer sve to su - disanje i rei Duha Svetoga: to je tako rei, Sam Duh Sveti koji se moli za nas i preko nas uzdisajima neizrecivim (Rim. 8, 26). * * * Velika jektenija koja se svakodnevno izgovara u crkvi je premudra jektenija, jek tenijaljubavi; u njoj se svi hriani, ivi i sveti, pokazuju kao jedno veliko od udova sast avljeno telo Isusa Hrista. Ona se divno zavrava poslednjim vozglasom: Pomenuvi Presvetu, preistu, preblagoslovenu, slavnu Vladiicu nau Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svim Svetima, sami sebe i jedni druge i sav ivot svoj Hristu Bogu predajmo. Sugub a i prozbena jektenija su takoe divne. Navikli smo na njih, ali zamislimo da ih ujemo prvi put, stavimo se u ulogu doljaka. * * * Molei se Bogu, treba uvek zamiljati Njegovo neizmerno velianstvo, poklonjenje Njemu hiljada hiljada i mirijada mirijada Anela nebeskih i svetitelja, kao i Njeg ovu svudaprisustnost i sveznanje, Njegovu beskrajnu dobrotu, pravdu i svetost. Kada u molitvi Presvetu Djevu Bogorodicu naziva presvetom, preistom, preneporonom, predobrom, zamiljaj da je samo bie Njeno svetost vena, nepokolebiva, nepromenjiva, nezamisliva, nesagledna i za anelske oi.2 To isto pomiljaj i o svim Anelima i svetima, to jest da je bie njihovo svetost i dobrota, blagodau Isusa Hrista. Uvek velikom sreom smatraj molitveni razgovor sa Gospodom ili sa Preistom Gospoom Bogorodicom, ili sa Anelima, ili sa svetim ljudima, i uvek Im se moli sa radou, ali i sa trepetom strahopotovanja, pamtei sa Kim ti, neisti i nitavni crv, besedi. * * * Jer je Tvoje carstvo i sila i slava, a ne naa. Mi bismo hteli da sami carujemo sa svojim strastima, to jest da sve radimo po svome: da se uzdamo u svoju, a ne u Tvoju sn agu, da traimo svoju, a ne Tvoju slavu; ali ta elja u nama je demonska. Treba sve da pokor imo Tvojoj volji, da u svim delima itemo Tvoju snagu i da sve inimo radi Tvoje slave. Sve na slavu Boiju inite. (1. Kor. 10, 31) * * * Sa krstom, kao i u krsnom znamenju, Gospod Isus Hristos je, kao iv i ivotvoran, uv ek sa nama i uvek deluje razliitim silama na spasenje nae, verom u Njega, naeg Boga i Spasitelja. Slava za to Gospodu naem Koji je uvek sa nama! Evo, Ja sam sa vama u sve dane do svretka vijeka. Amin. (Mt. 28, 20) * * * Priasnici boanskih Tajni, poznajte kako udeoniarite u Gospodu ako se dostojno prieujete. Kakvu smelost imate prema Gospodu i Bogorodici! Kakvu istotu treba da imate! Kakvu krotost, smirenje, nezlobivost! Kakvo nepristrae prema zemaljskom! Kakvu vatrenu elju nebeskih, najistijih, venih naslada! * * * inei krsno znamenje, veruj i neprestano pamti da su na krstu tvoji gresi prikovani . Kada pada u greh, odmah sebe iskreno osudi i osenjuj se krsnim znamenjem govorei: Gospode, koji si grehove nae na krst prikovao, prikuj za krst Tvoj i ovaj moj gre h i pomiluj me po velikoj milosti Svojoj (Ps. 50, 3) - i oistie se od greha svoga. Amin . * * *Najrazliitiji grehovi i strasti su spremni da provale u duu i svakog trena nastoje da u nju provale. Ali hrabro i budno se bori sa njima do poslednjeg daha, smatrajui ih za puku uobrazilju, za matariju koja dolazi od duhova zlobe. * * * U Gospodnju blizinu tebi budi tako uveren da moe da oseti kako se Boga, molei Mu se, dotie ne samo milju i srcem, nego i ustima i jezikom. Blizu ti je rije, u ustima tvojima i u srcu tvome (Rim. 10, 8), to jest Bog. * * * Sledee ubeenje neka vazda bude prisutno u srcu tvome: svi mi, ljudi, jedno smo (braa), i svima nam je sve - Bog, svedobri, svemoni, nepresuni Izvor; ali i u svima takoe moe delovati i deluje avo, neprijatelj roda ljudskog, ije zlo koje se izaziva u ljudima treba pobeivati dobrom, trpljenjem, krotou, blagou. * * * Ne poistoveuj oveka - tu ikonu Boju - sa zlom koje je u njemu, jer zlo je samo sluajna nesrea njegova, bolest, mata demonska, dok sutina njegova - ikona Boja ipak ostaje u njemu. * * * Ako u emu sagrei pred Bogom (a mi premnogo greimo svakoga dana), tog istog trena govori u srcu svome, sa verom u Gospoda koji uje vapaj srca tvoga, sa smirenom sv eu i oseanjem svojih grehova, psalam Pomiluj me, Boe, po velikoj milosti Svojoj, i izgovori srdano ceo psalam; ako nije delovao jedanput, uini to drugi put, samo ga izgovori jo srdanije, jo oseajnije, i tada e ti odmah zasjati od Gospoda spasenje i m ir dui tvojoj. Tako se vazda skruavaj: to je pouzdano, provereno sredstvo protiv greh ova. A ako ne dobije olakanje, sam si kriv; znai, molio si se bez skruenosti, bez smirenj a srca, bez vrste elje da od Boga dobije oprotaj grehova; znai, slabo te je ranio greh. * * * Sagreim li - Gospod je oienje moje; ako sam utuen, turoban posle greha, zbog unienja od neprijatelja - Gospod je Onaj Koji utuenost moju brie i smelost moju oivljuje. Sve mi je Gospod. O, slava Tebi Koji si vaistinu Vladika! * * * Duh Sveti, poput vazduha, sve ispunjava i sve proima; koji si svuda i sve ispunja va. Ko se usrdno moli, privlai u sebe Duha Svetoga i moli se Duhom Svetim. * * * Gdje su dva ili tri sabrana u ime moje, ondje sam i ja meu njima. (Mt. 18, 20) Zat o se pre svega dvoma ili troma obeava saprisustvo Boje? Zato to je tamo gde se sabralo dvoje ili troje u ime Hristovo - Crkva, jedinstvo vere i ljubavi, tamo je uzajam na ljubav. Po tome e svi poznati da ste moji uenici ako budete imali ljubav meu sobom. (Jn. 13 , 35)* * * Due istine, to jest svega to se misli istinito. Sve istinite misli su disanje Duha Svetoga. Istina je tako jednostavna, laka, blagoprijatna i ivotvorna za oveka, kao misao, k ao disanje. * * * Veruj i nadaj se da je veri tvojoj lako da dobije od Gospoda sve duhovne darove, kao to je tebi lako da udie vazduh i ivi od njega ili da jede i pije, i jo lake. Molitva je disanje due, molitva je duhovna hrana i pie. * * * Tebi, pastiru ljudi, Gospod je dao da vidi kako je svirep misleni vuk, kako bi se ti i sam svim snagama spasavao od njegovih kan x i i eljusti i kako bi spasavao ovce koje ti je Bog poverio. Pa od sada poni da ih pouava sa naroitom snagom, kao to je Gospod uio, i pokazuj im kako ih neprestano lovi taj misleni vuk i preko ega ih lovi, kak o laska naoj ulnosti, da bismo tako lake i radije greili, kako mnogi ne razumeju njegove obmane, kako mu rado slue, na primer u stomakougaanju, prejedanju, gordosti, sujet i, zlobi, zavisti, u svetogru, lenjosti, govorenju sramotnih rei, praznoslovlju, smeh u, pristraenosti prema lepoj odei, prema plesu, u pristraenosti prema pozoritu, prema kartama i drugo. * * * O lepoj, istoj telesnoj odei svi se staramo, svi se trudimo da se odenemo elegantn o i otmeno, a o nepropadljivoj odei koja je sva uprljana gresima i u kojoj svi treba da se pojavimo pred Bogom Sudijom, ko pomilja? Ko je ubeljuje suzama pokajanja, delima milosra, ko je ukraava postom, molitvom, bdenjem, bogomislijem? * * * U sve dane nae uzveselismo se, i obradovasmo se za dane u kojima videsmo zla. (Ps . 89, 14-15) Poto nas kazni, milosrdni Gospod nas potom miluje milou prolaznom i venom. Nekog bolesnika dugo mui bolest, kao zli tiranin, ali zato se u toj bolesti dua kao zlato oiuje, i taj ovek dobija slobodu dece Boje i udostojava se venog mira i blaenstva. * * * Bez provere i obino gvoe izgleda kao elik, i mesing i lim kao srebro, ili legura sre bra kao isto srebro, i bronza kao zlato, ili meavina zlata i zemlje kao isto zlato, i o bino staklo kao dijamant, ali provera pokazuje njihovu pravu vrednost. Tako je i sa l judima. Spolja gledano, mnogi izgledaju kao krotki i smireni, milostivi, dobri, prostodun i, celomudreni, verujui i drugo, a stavljanje na probu esto pokazuje da su i zli i go rdi, i tvrda srca, i neisti, krti, pohlepni, zavidni, zlopamtivi, lenji i drugo. A kuanja bivaju kroz liavanja i gubitke, tuge, bolesti, beaenje, i onaj ko izdri kuanje dostojan jeCarstva Bojeg, a koji ne izdri nije dostojan, jer u njemu ostaje velika primesa zl a. prethodna sledea Sv. Jovan Krontatski MOJ IVOT U HRISTU * * * ivite (i ti ivi) kao udovi jednog tela, kao eda Boja, u ljubavi i slozi, u miru i tii ni, jedno drugo potujui, jedno drugom snishodei, kao to Gospod nama snishodi. Ne gordite se, ne zavidite, ne zavaajte se, telesne pohote obuzdavajte, budite celom udreni, uzdravajte se od svake prekomernosti, ne budite lenji za molitvu, poslove svakodn evne uvek otpoinjite kratkom molitvom, dan i zapoinjite i zavravajte usrdnom molitvom Bogu, Carici nebeskoj i Anelu uvaru; za sve se molite kao za sebe, svima elite dobr o kao sebi i nikome ne elite i ne inite zlo. * * * Kada na tvoje oi ljudi padaju u razne grehove protiv tebe, protiv Gospoda, protiv blinjih i protiv sebe samih - ne ozlojeuj se na njih, jer je i bez tebe mnogo zlob e u svetu, nego ih iskreno ali i oprataj im kada te vreaju, sam sebi govorei: Oe, oprosti im, jer im greh smeta, ne znaju ta ine! (Lk. 23, 34) * * * Sve zemaljsko, materijalno, kada se srce za njega prilepljuje, jeste pometenost, tuga, teskoba, smrt za nau duu; telo nae je i samo za sebe i po sebi - trule i prah i dim. Jedino to je potrebno naoj dui jeste pravda, svetost, istina, ljubav, milosre, kroto st, nezlobivost, mir, sloboda duhovna ili blagodat Boja u srcu. Ta blaga su ivotvorna za celo bie nae, vena. Svim snagama emo se potruditi da ih naemo i, naavi ih, da ih uvamo u sebi, umnoavamo i ukrepljujemo, jer zbog grehovnosti nae sve dobro kao da brzo ispari. * * * Gospode, daj mi uvek srce krotko, pogled spode, promeni koja je u meni uinjena desnicom mene otro trnje strasti mojih i teskobu ao si mi mir, tiinu, slobodu, snagu, smelost. vere, snazi molitve: jer sve to item od Tebe jasan, otvoren, krotak. Amin! Slava, Go Tvojom, blagodarim Ti, jer si uklonio od moju, i sramotu moju, i nemo moju, a darov I uvrsti to to si uinio u meni. Slava snazi u molitvi verujui, dobijam po rei Tvojoj (Mk.11, 24). Blagodarim Ti, Gospode, jer me iz mrtvih toliko puta podie (2. Kor. 1, 9) , i smrtno, grehovno carstvo u meni razara. * * * Hrianin mora misliti o onome to je gore, gde je Hristos, i ne sme se prilepljivati za propadljiva dobra ovoga sveta: to neznaboci ine. A mi smo pristraeni prema svim zemaljskim uivanjima i stvarima. Izopaili smo svoj ivot, udaljivi se od primera Gospoda, apostola, muenika, prepodobnih, besrebrenika i svih svetih; oni nisu bili od ovoga sveta, a mi smo od ovoga sveta, mi vodimo nekakav drugaiji, a ne hrianski ivot. Zavist, gordost, osuivanje, neprijateljstvo, mrnja, zloba, nepravda, telesna neistota nisu prognani iz naih srca, nego se vrsto i uveliko gnezde u njima. * * * Ni jednog trena ne ispunjavaj svoju volju, ve volju Boju koja je ljubav prema svim a, i prema neprijateljima, i svetost naa. A naa volja je greh raznoliki, samoljublje (a ne bogoljublje), zloba, mrnja, gordost, zavist, gramzivost, slastoljublje, prejedanj e, pijanstvo, lopovluk, srebroljublje, blud, lukavstvo, lenjost, nemilosrdnost i ra vnodunost prema stradanjima blinjeg, zluradost zbog njegovog neuspeha, zlopamenje, roptanje, hula, svetogre. * * * Velike su ove rei: daj nam da jednim ustima i jednim srcem slavimo i pevamo preasn o i velianstveno ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha (Vozglas na Liturgiji). O, kada bi tako uvek bilo, srca ne bi bila razdvojena, ne samo kada je re o odnosima meu ljud ima, nego i o raspoluenosti u nama samima! * * * Ako nekoga prezirem, mrzim, to znai da sebe bezakono uzviavam, bezakono volim, to jest po telu. Neprestano nam laska srce nae, tajno nas uzviavajui, a blinje uniavajui. Ali treba neprestano sagledavati vlastite bezbrojne grehe da bismo sebe osuivali, oplakivali kao duhovnog mrtvaca. Tada neemo imati vremena da primeujemo tue pogreke i da zbog njih osuujemo blinje ili da ih preziremo, tada emo ih potovati, j