Univerzitet u Beogradu Filozofski fakulet Uprava Odeljenja za sociologiju

MOLBA

Potovani, Obraam Vam se sa molbom da mi odobrite temu diplomskog rada Babovi. pod nazivom: Poloaj ene na tritu rada u Crnoj Gori kod profesorke dr Marije

Studentkinja: Dragana Petrovi, broj indeksa: SO/99-74

Mentorka: profesorka dr Marija Babovi

OBRAZLOENJE TEME:ene su jedna od dva sastavna dela ljudskog roda svakog drutva. One nisu ni manjina, ni drutvena klasa, ni sloj ve su prisutne u svim drutvenim kategorijama kao enski rod. Rod je drutvena konstrukcija i odnosi se na drutveno uslovljene razlike izmeu mukarca i ene. Drutveni odnosi izmeu rodova oznaavaju skup karakteristika svojstvenih jednoj kulturi koja odreuje drutveno ponaanje mukaraca i ena, kao i odnose izmeu njih. O poloaju ena u jednom drutvu najbolje govore pokazatelji o njenom poloaju na tritu rada. Poloaj ena na tritu rada uslovljen je mnotvom povezanih inilaca: ekonomskim, drutvenim, politikim, i kulturnim. Strukturalne promene na tritu rada u savremenom drutvu utiu i na promene u obrascima rodnih odnosa. S druge strane, promene rodnih obrazaca povratno utiu na uslove, strukturu i funkcioniranje trita rada. U rizinim i prilino ozbiljno egzistencijalno ugroavajuim uslovima dananje globalne ekonomije vie gotovo da i nema domainstva u urbanim podrujima zapadnih drutava koje bi se oslanjale iskljuivo na mukarca hranitelja. Danas sve vie, a gotovo ve i u pravilu, ene rade na tritu rada izvan kue. Meutim, vee prisustvo ena na tritu rada danas, nego pre samo nekoliko decenija ne znai da su one ravnopravne sa mukarcma.Diskriminacija ena na tritu rada posebno je vidlijiva u sledeim segmentima: stopi zaposlenosti, nezaposlenosti, rodnoj segmentaciji i segregaciji rada u pojedinim zanimanjima, diskriminaciji prilikom zapoljavanja, rodno uslovljenim razikamama u platama, slabijim mogunostima napredovanja ena, te dvostrukim i viestrukim optereenostima porodinim, kunim i poslovnim obavezama. kojima su u pravilu znatnije optereene upravo ene. Uspostavljanje rodne ravnopravnosti je jedna od odlika modernog drutva, odnosno jednog od kljunih postulata ljudskih prava koja oznaava jednake mogunosti za sve ljude bez obzira na pol. Ali ne samo to, uspostavljanje rodne ravnopravnosti predstavlja i bitan preduslov ekonomskog razvoja

Ono to razlikuje veinu bivih socijalistikih zemalja od zapadnih zemalja, pa tako i Crnu Goru, jeste da su stope aktivnosti ena bile veoma visoke prema meunarodnim standardima. Do pogoranja drutvenog poloaja ena u dravama bive Jugoslavije je dolo tokom poslednjih 20 godina i posebno je vidljivo u naruavanju ekonomskih pozicija u odnosu na prethodni period, i to pre svega kroz smanjenje stope aktivnosti ena, nia primanja, veu zaposlenost ena u manje profitnim sektorima, a manju zastupljenost u odnosu na mukarce na rukovodeim poloajima i meu preduzetnicima. Cilj ovog rada je da na osnovu istraivanja koja je sproveo Ipsos Strategic Marketing na temu Rodne razlike u linim primanjima i prihodima u Crnoj Gori, i na osnovu podataka Statistikog zavod Crne Gore, utvrdi postojanje/nepostojanje rodne diskrimnicije na tritu rada u Crnoj Gori, kada su u pitanju ene kao rodna grupa koja je znaajnim delom zastupljena na tritu rada. Kako bi se ispunio cilj u ovom radu posebna panja e biti posveene analizi stope zaposlenosti, radne aktivnosti, radnim okolnostima, segregacijom u okviru zanimanja, mogunou napredovanja ena, razlikama u platama, i rodnim ulogama i percepciji mukih i enskih osobina, jer su upravo ovi inioci najbolji pokazatelji postojanja diskirminacije. Da bi se postigao cilj pored ve navedenih izvora, bie koriena i literatura koja se bavi teorijskim konceptima koji su vani za temu kojom se rad bavi. Takoe, da bi se podaci upotponili bie koriena jo neka istraivanja koja su sprovoena u poslednjih nekoliko godina u Crnoj Gori, kao i izvetaji o nacionalnim strategijama za smanjenje siromatva, rodnoj ravnopravnosti i razvoju po meri oveka. Pretpostavka ovog rada je da sudei prema trendovima u zemljama u regionu i u Crnoj Gori da je na crnogorskom tritu rada prisutna rodna nejednakost i diskriminacija koja se pokazuje u: razliitim stopama aktivnost, zaposlenosti i nezaposlenosti, nejednakom zauzimanju odreenih poslovnih pozicija, ugleda zanimanja i ekonomskih nagrada ena u odnosu na mukarce koji su povoljnije tretirani; u nemogunosti adekvatnog usklaivanja porodine i radne uloge ponajpre ena, kojima se neretko uskrauje pristup napredovanju na tritu rada; prisutnost mnogih rodnih stereotipa o nejednakim sposobnostima ena i mukaraca za obavljanje pojedinih poslova, pri emu su ene ocenjene manje sposobnima.

STRUKTURA RADAUVOD TEORIJSKI PRISTUPI IZUAVANJU RODNE NEJEDNAKOSTI NA TRITU RADA METODOLOGIJA RADA DRUTVENI POLOAJ ENA U CRNOJ GORI - ISTORIJSKI OSVRT Drutveno istorijske varijacije potinjavanja Socijalizam i emancipacija polova Tranzicija socijalistikog sistema u Crnoj Gori Drutveni poloaj ena u Crnoj Gori danas

POLOAJ ENA NA TRITU RADA U CRNOJ GORI Definicija rada i trita rada Stopa aktivnosti u Crnoj Gori Mogunost zapoljavanja Zastupljenosto u javnim ustanovama Radne okolnosti Razlike u platama Pravni aspekti ureenosti trista rada TRADICIONALNE ULOGE Voenje brige o domainstvu Donoenje odluka o potronji Neplaeni rad i kuni poslovi Razlike u percepciji polova ZAKLJUAK Da li vise zena radi u drzavnom ili privatnom sektoru.

LITERATURA:Knjige: Babovi, Marija (2010), Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi, Socioloko udruenje Srbije i CrneGore; Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta; SeCons -Grupa za razvojnu inicijativu, Beograd Mili, Anelka (1994), ene, politika, porodica , Institut za politike studije, Beograd. Babovi, Marija (2007), Poloaj ene na tritu rada u Srbiji, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Beograd Filipovi Mileva, (2003), Drutvena mo ena u Crnoj Gori, CID, Podgorica Vukievi, Slobodan (2003), Crna Gora na prelazu milenijuma, Blagojevi, Marina (priredila) (2000), Mapiranje mizogijenije u Srbiji: diksursi i prakse, Asocijacije za ensku inicijativu, Beograd Borislav, ukanovi i Milo Bei (2000), Svjetovi Vrijednosti: Preobraaj drutvene svijesti u Crnoj Gori, CID, SoCen, Podgorica Boli, Silvano (2003), Svet rada u transformaciji: lekcije iz savremene sociologije rada, Plato, Beograd Haralmbus, Majkl (2002), Sociologija, Golden Marketing, Zagreb Ostali izvori: Ipsos Strategic Marketing (2011), Istraivanje na temu: Rodne razlike u linim primanjima i prihodima u Crnoj Gori Bei, Milo (2005), Gender Relations in Conteprorary Montenegrin Family, Society in Transition: Case of Montenegro, University of Oslo, Centre for Womens' Studies and Gender Resrearch, May, 2004, http://www.skk.uio.no/til_nedlasting/milos_besic.pdf Monstat (2010), Anketa o radnoj snazi saoptenja, http://www.monstat.org/userfiles/file/ars/ARS%20GODISNJI-2010(1).pdf Monstat (2010), ene i mukarci u Crnoj Gori, id=212&pageid=212 http://www.monstat.org/cg/page.php?

Vlada Crne Gore (2003), Strategija razvoja i redukcije siromatva Crne Gore,

http://www.gov.me/ResourceManager/FileDownload.aspx? rid=54611&rType=2&file=1068220825.pdf ANIMA (2009), Stanje enskih ljudskih prava u Crnoj Gori, http://www.expeditio.org/sr/download/expeditio-usluge/doc_download/87-stanje-enskihljudskih-prava-u-crnoj-gori.html

UNDP

(2009),

Nacionalni

izvjetaj

o

razvoju

po

mjeri

oveka,

http://www.undp.org.me/home/actualities/NHDR%20MNE.pdf