monitoring rada sudova u krivičnim postupcima (2014)

Ova brošura štampana je zahvaljujući finansijskoj podršci

Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije

Sadržaj ovog štampanog materijala je isključiva odgovornost CLjP - Niš i ni pod kojim okolnostima se ne može smatrati daodražava stav Evropske unije i Vlade Republike Srbije.

Република Србија

ВЛАДА Канцеларија за сарадњу са цивилним

друштвом

Aleksandar Cvejić, Emir Fetahović, Goran Ilić, Milan Jovanović

Monitoring rada sudova u krivičnim postupcima

Niš, April 2014

Aleksandar Cvejić Emir Fetahović Goran Ilić Milan Jovanović

Monitoring rada sudova u krivičnim postupcima Izdavač Centar za ljudska prava-Niš Generala Milojka Lešjanina 12/1, Niš [email protected] www.chr-nis.org.rs Za izdavača Lidija Vučković Tiraž 200 primeraka Dizajn i priprema Đorđe Ilić

Štampa Galaksija

mailto:[email protected]

http://www.chr-nis.org.rs/

Sadržaj Uvod ................................................................................................... 10 I/ Sažetak o postupku i rezultatima istraživanja: ................................ 12 II/ Lista kriterijuma po kojima je sprovedena analiza i grupe dela po kojima su predmeti razvrstani ............................................................ 32 III/ Kriterijumi po kojima je vršena analiza: rezultati analize, preporuke i informacije iz pojedinačnih predmeta ............................. 34 IV/ Analiza postupaka za preispitivanje pravnosnažnih presuda ..... 248 V/ Opšte preporuke: ......................................................................... 264 VI/ Primeri presuda .......................................................................... 266

Uvod

Izveštaj o monitoringu rada sudova u krivičnim postupcima je nastao kao rezultat aktivnosti u okviru projekta “Ka boljim rezultatima reforme pravosuđa“ koji je finansijski podržan od strane Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

Tokom godinu dana je vršen monitoring rada sudova u krivičnim postupcima, kroz analize krivičnih postupaka i postupaka po vanrednim pravnim lekovima. Analiza je izvršena na osnovu kriterijuma koji predstavljaju suštinu osnovnih ljudskih prava, prvenstveno prava na pravično suđenje, ali i drugih prava kao što su pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, pravo da se ne bude suđen ili kažnjen dva puta u istoj stvari i zabrana diskriminacije.

Cilj ovog izveštaja je doprinos reformi pravosuđa kroz unapređenje rada sudova u RS u krivičnim postupcima, u pravcu prihvatanja najviših međunarodnih standarda poštovanja ljudskih prava.

Reforma pravosuđa nije cilj sam po sebi; ostvaruje se, pre svega, promenom svesti i usvajanjem korpusa pravila i procedura koje za rezultat daju poštovanje prava građanina i jednakost svih pred sudom.

Metodološka specifičnost ovog istraživanja ogledala se u pristupu „od pojedinačnog (pojedinac, građanin, stranka u postupku) ka opštem (institucija, zakoni-važeći ili kako ih unaprediti)“ tako što su analizirani pojedinačni sudski postupci kao rezultat rada pravosuđa i njihova usklađenost sa domaćim zakonima i praksom s jedne strane, i dostignutim međunarodnim standaradima pravičnog suđenja, s druge strane.

Pravosuđe će biti usklađeno sa poželjnim standardom tek onda kada bude davalo kao rezultat puno poštovanje prava svih stranaka u postupku.

Ovaj izveštaj daje podatke o nedostacima i kršenjima koja postoje u ovom trenutku i preporuke na koji način ti nedostaci mogu biti prevaziđeni.

Projektni tim se vodio idejom da reformisano pravosuđe, štiteći pojedinca, istovremeno štiti prava svih ljudi.

10

I/ Sažetak o postupku i rezultatima istraživanja: Tokom realizacije projekta je primljeno 187 predmeta. 1- Nalazi istraživanja su rezultat analize prikupljenih podataka iz krivičnih predmeta okončanih pravnosnažnim presudama, kao i iz predmeta po vanrednim pravnim lekovima. Analizom je obuhvaćen period od 2000 - 2013.godine, pri čemu je najveći broj predmeta iz perioda od 2006. do 2013. godine. Ukupan broj predmeta koji su obrađeni u istraživanju je 139. 2- Kriterijum za prikupljanje predmeta je bilo postojanje izjašnjenja osuđenih lica na izdržavanju kazne i onih koji su kaznu izdržali, da im je u toku krivičnog postupka povređeno neko pravo, što bi im omogućilo ulaganje vanrednog pravnog leka. 3- Od ukupno 139 obrađenih predmeta, u 12 postupaka su izjavljeni vanredni pravni lekovi. U tri postupka je podnet zahtev za ponavljanje postupka a u jednom zahtev za preinačenje pravnosnažne presude bez ponavljanja krivičnog postupka (tzv. nepravo ponavljanje postupka). Takođe su podnete i inicijative kako bi RJT izjavilo vanredno pravno sredstvo – i to u četiri slučaja inicijativa za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. U dva predmeta podnete su molbe za pomilovanje. U pet slučajeva su osuđenici ranije sami izjavili vanredni pravni lek, a iz tih postupaka podaci su korišćeni u sklopu analiza. Vrhovnom kasacionom sudu su podneta dva zahteva za zaštitu zakonitosti. 4- Posle inicijative osuđenika i direktnog razgovora člana tima sa njima, dokumentacija i dopuna dokumentacije iz predmeta je dostavljana od strane osuđenika, članova njihovih porodica, a jedan broj predmeta je obezbeđen na osnovu neposrednog uvida člana tima u sudske spise. U najvećem broju slučajeva, analizirane su prvostepene i drugostepene odluke, a u manjem broju slučajeva i trećestepene. Kao dopunsko sredstvo u analizi, gde god je to bilo dostupno, su korišćene i optužnice, žalbe i drugi delovi spisa predmeta.

12

5- Projektne grupe: Za potrebe analize svi predmeti su razvrstani prema vrsti krivičnih dela koja su bila predmet presuđenja u sledeće projektne grupe: I/ Krivična dela protiv života i tela (ubistva i teška ubistva) / glava XIII KZ-a, 38 korišćenih predmeta II/Krivična dela protiv imovine (krađe, teške krađe i razbojništva) / glava XXI KZ-a, 48 predmeta III/ Krivična dela protiv zdravlja ljudi (neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet PAS) / glava XXIII KZ-a, 11 predmeta IV/ Krivična dela protiv polne slobode (silovanja, obljuba maloletnih lica) / glava XVIII KZ-a, 6 predmeta V/ Ostali (falsifikovanje, dela protiv pravnog saobraćaja, zloupotreba službenog položaja...), 36 predmeta. Drugu grupu izvora informacija čine predmeti u kojima je podnet vanredni pravni lek. 6- Predmet analize: 6.1. Kriterijumi obuhvaćeni analizom svih prikupljenih predmeta:

Predmeti koji su analizirani u okviru svakog od kriterijuma su oni kod kojih je u prethodnoj selekciji konstatovan propust koji se odnosi na dati kriterijum. To je i razlog zašto se broj obuhvaćenih predmeta u svakom od kriterijuma razlikuje. 6.1.1. Pravilnost primene materijalnog zakona

a/ Broj predmeta: 12 b/ Informacije iz predmeta: (1) predmet; (2) vrsta suda (prvostepeni,

drugostepeni sud); (3) kvalifikacija dela; (4) izricanje kazne

Predmet analize su bili sudski krivični postupci u kojima je projektni tim uočio da je pogrešno primenjeno materijalno pravo u smislu

13

kvalifikacije dela i izricanja kazne. Pitanje kvalifikacije dela je projektni tim razmatrao samo u pogledu primene opšteg instituta - „produženog krivičnog dela“ koji se pojavio u većem broju predmeta. Projektni tim se nije bavio pitanjem da li je sud jedno delo za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen trebalo da kvalifikuje kao drugo delo, jer to sud odlučuje na osnovu slobodnog sudijskog uverenja i zavisi od pravnog shvatanja postupajućeg sudskog veća u svakom pojedinačnom slučaju. Pitanje izricanja kazne u skladu sa zakonom je razmatrano da li je izrečena jedinstvena kazna kada postoji više sudskih postupaka protiv istog okrivljenog u istom vremenskom periodu i da li je visina te kazne odmerena u skladu sa zakonom. Ova dva pitanja su u međusobnoj korelaciji pa po mišljenju tima, kazna nije izrečena u skladu sa duhom zakona u svakom slučaju u kome sud nije primenio institut produženog krivičnog dela, a postojali su osnovi za to.

6.1.2. Pritvor

a/ Broj predmeta: 93

b/ Informacije iz predmeta: (1) vrsta suda (prvostepeni, drugostepeni sud); (2) da li je pritvor trajao do pravosnažnosti i da li je produžen u izdržavanje kazne; (3) ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor; (4) koliko dugo je trajao pritvor, da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog.

Postupci su analizirani u pogledu određivanja pritvora, njegovog trajanja, da li je pritvor produžen u izdržavanje kazne, ozbiljnosti odlučivanja o razlozima za određivanje pritvora i o eventualnom postojanju uticaja dužine pritvora na konačnu odluku suda. Pod trajanjem pritvora se podrazumeva period od momenta lišenja slobode do ukidanja pritvora prema okrivljenom, ili njegovog upućivanja na izdržavanje kazne bez ukidanja pritvora. U pogledu ozbiljnosti odlučivanja o potrebi za pritvorom, uzimani su u obzir zakonom propisani razlozi za određivanje pritvora koji su navedeni u predlogu za određivanje pritvora, razlozi koji su navedeni u odluci o određivanju pritvora, kao i obrazloženje opravdanosti razloga za pritvor. Analiza je obuhvatila i odnos odluke suda o krivičnoj odgovornosti i odluke o pritvoru. Tim je utvrdio da je ovaj aspekt značajan zbog toga što dužina pritvora može uticati na izostanak oslobađajuće presude ili osude na kaznu zatvora u kraćem trajanju u odnosu na vreme provedeno u pritvoru.

14

6.1.3. Dužina trajanja postupka (suđenje u razumnom roku) a/ Broj predmeta: 106 b/ Informacije iz predmeta: (1) vrsta suda; (2) dužina istrage; (3)

dužina prvostepenog postupka; (4) dužina drugostepenog postupka; (5) dužina trećestepenog postupka; (6) ukupno trajanje postupka; (7) složenost postupka; (8) dužina trajanja kazne

Predmeti su analizirani prema dužini svake faze u toku krivičnog postupka pojedinačno, kao i ukupnog trajanja krivičnog postupka do nastupanja pravnosnažnosti sudske odluke. Trajanje postupka je analizirano i u kontekstu složenosti postupka, pa su predmeti kvalifikovani kao složeni, srednje složeni ili jednostavni postupci. Kao složeni postupci su kvalifikovani oni predmeti kod kojih se kumulativno javljaju elementi kao što su: teško krivično delo, više krivičnih dela, više optuženih, oštećenih i veliki broj procesnih radnji obavljenih tokom krivičnih postupaka. Srednje složenim postupcima su smatrani oni kod kojih se pojavljuju samo neki od navedenih elemenata, dok su jednostavnim krivičnim postupcima smatrani oni koji se vode u skraćenom postupku, ili se pojavljuje manji broj procesnih radnji koje je sud preduzimao. Ovom analizom je obuhvaćena i dužina trajanja kazne koja, razmatrana u kontekstu trajanja postupka, može predstavljati indikator o tome da li je postupak sproveden u razumnom roku.

6.1.4. Jednakost oružja (ravnopravnost stranaka u postupku)

a/ Broj predmeta: 6 b/ Informacije iz predmeta: (1) vrsta suda; (2) da li se dokazni

predlozi odbrane i oštećenog odnose na odlučne činjenice; (3) o kojoj vrsti dokaza se radi; (4) obrazloženje suda.

Ključni aspekti analize u okviru ovog kriterijuma su bila pitanja da li se dokazni predlozi odbrane i oštećenog odnose na odlučne činjenice, o kojoj se vrsti dokaza radi, kao i način na koji je sud obrazložio svoju odluku. Pod dokazima o odlučnim činjenicama tim je smatrao one dokaze koji mogu dovesti do utvrđivanja drugačijeg činjeničnog stanja u pogledu radnje izvršenja i krivice. Pod vrstom dokaza smatraju se oni dokazi koji su predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku. Tim je takođe analizirao i obrazloženje suda u pogledu odluke o neprihvatanju predloga stranaka, u smislu da li

15

postoji obrazloženje i da li sadrži dovoljne i relevantne razloge za takvu odluku.

6.1.5. Povrede postupka

a/ Broj predmeta: 20 b/ Informacije iz predmeta: (1) vrsta suda (prvostepeni,drugostepeni

sud); (2) da li je povređeno pravo na odbranu; (3) da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom; (4) kvalitet obrazloženja izreke; (5) da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda; (6) da li su izreka i obrazloženje protivurečni; (7) nesprovođenje jedinstvenog postupka.

Kao povrede postupka, projektni tim nije smatrao samo one povrede koje su određene Zakonikom o krivičnom postupku kao bitne, već i one koje su u suprotnosti sa međunarodnim načelom pravičnosti postupka. Povrede postupka u analiziranim predmetima se odnose na povredu prava na odbranu, izvođenje dokaza u skladu sa zakonom, kvalitet obrazloženja presude, postupanje prvostepenog suda u skladu sa nalozima drugostepenog suda, protivrečnosti obrazloženja i izreke presude i sprovođenje jedinstvenog postupka. Sa aspekta povrede prava na odbranu je, za potrebe ove analize, razmatrano da li je okrivljeni imao branioca kada je to zakon izričito određivao, kao i da li je okrivljeni imao branioca kada je to bilo celishodno i kada su to zahtevali razlozi pravičnosti. Izvođenje dokaza u skladu sa zakonom, razmatrano je u onim postupcima u kojima je sud svoju odluku zasnovao na dokazu koji je pribavljen u suprotnosti sa zakonom i opštim pravilima međunarodnog prava koji se odnose na pravično suđenje. Obrazloženje presude je razmatrano sa aspekta davanja jasne i logične ocene od strane suda, protivrečnih dokaza i davanja jasnih razloga iz kojih sud nije uvažio pojedine predloge stranaka. U vezi postupanja prvostepenog suda po nalozima drugostepenog suda, predmet analize su bile presude donete u ponovljenom postupku nakon ukidanja prvostepene presude. Predmet analize ovih postupaka je bilo otklanjanje propusta od strane prvostepenog suda, koji su bili razlog za ukidanje prvostepene odluke. Protivrečnost izreke presude i obrazloženja odnosi se na pitanje da li je činjenični opis u izreci presude u suprotnosti sa razlozima koje je sud dao u obrazloženju. Kod sprovođenja jedinstvenog postupka za više izvršenih dela, analiza se odnosila na situaciju u kojoj je veći broj postupaka vođen protiv istog okrivljenog, u isto vreme i pred istim sudom. Tim je u

16

ovim predmetima analizirao da li je postojala mogućnost suđenja za sva dela u jednom postupku.

6.1.6. Ocena dokaza


sud); (2) način pribavljanja dokaza; (3) vrsta dokaza; (4) obrazloženje o oceni dokaza

Predmet analize po ovom kriterijumu su bili sudski postupci kod kojih je projektni tim smatrao da je sporna ocena dokaza. Kod načina pribavljanja dokaza je cenjeno da li su dokazi pribavljeni u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i da li je zakonitost pribavljanja dokaza osporena u toku postupka. Pod vrstom dokaza se podrazumevaju dokazi koji su predviđeni ZKP – om. Ocena dokaza od strane suda je analizirana na osnovu obrazloženja koje je sud dao u presudi i koje se odnosi na svaki konkretni dokaz.

6.1.7. Zaštita maloletnika u postupku


sud); (2) da li je javnost bila isključena; (3) posebna osposobljenost učesnika u postupku; (4) da li su maloletnici imali punomoćnika/branioca

U svim analiziranim predmetima, maloletnici se pojavljuju u svojstvu oštećenog. Kao ključna pitanja koja su od važnosti za analizu razmatrano je da li je javnost bila isključena, da li je veće bilo sastavljeno u skladu sa zakonom i da li su maloletni učesnici u celom toku postupka imali punomoćnika. Analiza je vršena po ovim pitanjima zato što važeći Zakon kojim je regulisano učešće maloletnih lica u krivičnom postupku propisuje da svaki maloletnik koji učestvuje u postupku mora imati punomoćnika ili branioca, da javnost mora biti isključena iz postupka kada se saslušava maloletno lice, i da sudije, tužioci i advokati (branioci i punomoćnici) moraju imati posebna znanja iz oblasti krivično pravne zaštite maloletnih lica.

6.1.8. Izricanje jedinstvene kazne

17


b/ Informacije iz predmeta: (1) vrsta suda (prvostepeni,drugostepeni sud); (2) Da li je izrečena jedinstvena kazna; (3) Da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna; (4) da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela; (5) da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti; (6) da li je visina izrečene jedinstvene kazna bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najvećoj pojedinačnoj kazni; (7) da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela.

Predmet ove analize su bili krivični postupci u kojima je okrivljenom izrečena jedinstvena zatvorska kazna, kao i predmeti u kojima sud nije izrekao jedinstvenu zatvorsku kaznu iako su za to bili ispunjeni zakonski uslovi. Pitanje „Da li je izrečena jedinstvena kazna” podrazumeva zatvorske kazne koje su izrečene kada je u jednom postupku suđeno za više dela, ili kada protiv jednog okrivljenog postoje ranije pravnosnažno izrečene kazne zatvora koje u vreme suđenja nisu bile izvršene. Pod pitanjem „Da li je jedinstvena kazna pravilno izrečena” podrazumeva se da li je sud u skladu sa zakonom odmerio trajanje jedinstvene kazne. Pod pitanjem „Da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela”, je analizirano da li je sud prilikom izricanja jedinstvene kazne pravilno primenio zakonske odredbe i obuhvatio sva dela za koja je okrivljeni pravnosnažno osuđen i za koje postoje uslovi za izricanje jedinstvene kazne. Po pitanju „Da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti”, analizirano je da li je sud po službenoj dužnosti i na osnovu kaznene evidencije utvrđivao da li postoje druge kazne koje su izrečene ranijim pravnosnažnim presudama, ili je pak sud postupao na osnovu zahteva okrivljenog za preinačenje pravnosnažne presude bez ponavljanja krivičnog postupka. Pod pitanjem „Da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela” podrazumeva se da li je sud primenio zakonsko pravilo da se okrivljenom sudi u jednom postupku za sva dela. Pod pitanjem „Da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni” je analizirana dužina izrečene jedinstvene zatvorske kazne, u skladu sa zakonskom odredbom kojom je propisano da dužina jedinstvene kazne ne sme preći zbir svih pojedinačno utvrđenih kazni.

6.1.9. Forma i sadržina presude


18

b/ Informacije iz predmeta: (1) vrsta suda; (2) izreka (jasnoća,

sveobuhvatnost); (3) obrazloženje (jasnoća, sveobuhvatnost).

Pod jasnoćom izreke, tako i obrazloženja za potrebe ove analize, tim podrazumeva jezičku razumljivost i logičku preciznost, dok se pod potpunošću izreke analiziranih presuda podrazumeva postojanje svih delova izreke koje je predviđao zakon koji je važio u momentu izrade presude. Kada je reč o obrazloženju presude, pod potpunošću obrazloženja tim podrazumeva detaljnu analizu i objašnjenje svakog izvedenog dokaza, kao i kontekst njihove uzročno – posledične veze.

6.2. Analiza postupaka za preispitivanje pravnosnažnih presuda 6.2.1 Analiza slučajeva iskorišćenog prava na vanredni pravni lek

Usled relativno malog broja procesuiranih slučajeva u odnosu na veliki broj raznovrsnih razloga za traženje primene vanrednog pravnog leka, nije moguće doneti zaključak u vezi najčešćih razloga za izjavljivanje vanrednog pravnog leka.

U pogledu rada tužilaštva, zaključak tima je da ni u jednom slučaju Republičko javno tužilaštvo nije pokazalo volju da preispita zakonitost rada nižih tužilaštava i suda. Takođe se isto može zaključiti i iz činjenice da je Republičko javno tužilaštvo u vrlo kratkom roku i bez ikakvog obrazloženja odbacivalo inicijative za zaštitu zakonitosti.

Sudovi su ozbiljnije razmatrali razlog zbog kog je traženo ponavljanje postupka, s tim što ni u jednom postupku nije u potpunosti postupljeno u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. - Broj prihvaćenih predloga za ponavljanje postupka

Od ukupno 4 podneta zahteva za ponavljanje postupka (pravo i nepravo ponavljanje) pravnosnažno su usvojena dva, a dva su pravnosnažno odbijena. - Brzina u odlučivanju po zahtevu

U svim slučajevima, osim u jednom, organi kojima su podneti zahtevi za ponavljanje postupka su odlučili u razumnom roku. Slučaj u kome nije odlučeno u razumnom roku je bio relativno jednostavan i pravnosnažno je okončan pred prvostepenim sudom zbog čega je postupak morao da traje kraće od sedam i po meseci.

19

6.2.2. Analiza odluka po zahtevima za preispitivanje pravnosnažnih presuda

Kvalitet obrazloženja, dovoljnost razloga: Broj predmeta u kojima je Centar za ljudska prava – Niš zastupao okrivljenog u postupcima po vanrednim pravnim lekovima i molbama za pomilovanje, je nedovoljan, a razlozi za podnošenje su raznorodni da bi se na osnovu prikupljenog izveli održivi zaključci. 6.2.3. Dostupnost informacija o predmetu okrivljenom i braniocu u cilju ostvarivanja prava na odbranu Broj predmeta: 13 kopiranja spisa predmeta, jedan uvid u spise predmeta

Kopiranje spisa svih predmeta je ostvareno. U osam predmeta kopiranje je izvršeno lako i u kratkom vremenskom periodu. U pet predmeta kopiranje spisa predmeta je obavljeno teže i u dužem vremenskom periodu.

Lako pribavljanje kopija spisa predmeta podrazumeva da je samo na osnovu zahteva i bez dodatnih angažovanja branioca u kratkom vremenskom roku dostavljena tražena dokumentacija. Pod odrednicom teško se podrazumeva pribavljanje dokumentacije za koju je bilo potrebno da branilac piše dodatni zahtev, ili da piše pritužbu na rad suda, ili da previše dugo čeka na dostavljanje traženih spisa.

U jednom slučaju podnet je zahtev za uvid u spise predmeta koji je bio arhiviran. U roku od 15 dana omogućen je uvid u spise predmeta braniocu, što možemo smatrati prihvatljivim. 7- Kriterijumi po kojima je vršena analiza: uočeni nedostaci i preporuke

- Pravilnost primene materijalnog zakona

7.1.1. Uočeni nedostaci/ sumiranje prikupljenih informacija:

U četiri slučaja sud je pogrešno kvalifikovao delo. U jednom slučaju kazna koja je izrečena je u skladu sa zakonom, a u svim ostalim (11), izrečena kazna nije u skladu sa zakonom.

U slučajevima u kojima je sud pogrešno kvalifikovao delo se radi o izvršiocima više istovrsnih krivičnih dela izvršenih u kratkom vremenskom periodu, pa je sud tada morao primeniti institut produženog krivičnog dela.

U tri slučaja, u kojima je tim utvrdio da sud nije primenio institut produženog krivičnog dela, okrivljeni nisu imali branioca. Takođe, u svim posebnim krivičnim postupcima koji su se vodili protiv ove trojice

20

okvrivljenih, ovlašćeni tužilac je podigao poseban optužni akt za svako delo, iako je postojala mogućnost da se podigne jedan optužni akt za sva dela.

Nezakonito izricanje kazne obuhvata slučajeve (7) u kojima sud nije izrekao jedinstvenu kaznu, dok u jednom slučaju nije pravilno primenio odredbe o amnestiji, a u jednom slučaju osuđenik je kažnjen dva puta za isto delo.

Jedinstvena kazna je stroga u odnosu na izvršeno delo u dva slučaja; u jednom slučaju kazna je neprimerena (previsoka) u odnosu na stepen povrede zaštićenog dobra. Pojedinačne kazne koje su ušle u jedinstvenu kaznu su takođe previsoke (u dva slučaja). 7.1.2. Preporuke: 1. Predložiti izmene zakona kojima bi se odbrana siromašnih omogućila u svakom slučaju za svako krivično delo za koje je propisana kazna zatvora, bez obzira na njegov/njen lični zahtev. 2. Razmotriti mogućnost da Repulički tužilac izda obavezno uputstvo nižim tužilaštvima da se za svakog okrivljenog protiv koga se vodi istraga pribave obaveštenja od organa unutrašnjih poslova, kao i iz evidencije iz samog Tužilaštva i Suda o tome da li postoje druga dela za koja se sumnjiči isti okrivljeni, i da se protiv istog okrivljenog podigne jedan optužni akt za sva dela. 3. Upoznati predsednike krivičnih odeljenja svih sudova u Republici Srbiji o obaveznosti primene instituta produženog krivičnog dela i vođenja jedinstvenog postupka, kao i posledicama koje proizilaze za okrivljenog iz pogrešne primene materijalnog prava u pogledu ovih instituta. Ovim institutima se ubrzavaju sudski postupci, opterećuje manji broj sudija i podiže efikasnost u radu sudova. 4. Ujednačiti sudsku praksu u pogledu izricanja kazni za ista dela.

- Pritvor 7.2.1. Uočeni nedostaci/ sumiranje prikupljenih informacija:

Za krivična dela protiv života i tela pritvor je pravilo, a neodređivanje pritvora je izuzetak. Rezultati istraživanja pokazuju da je gotovo u svim predmetima pritvor određen. U jednom slučaju pritvor nije određen jer je okrivljeni delo izvršio dok se nalazio na izdržavanju kazne

21

zatvora. Radi se o najtežim krivičnim delima sa elementima nasilja. U četiri slučaja pritvor je trajao između 4 godine i 6 godina i 6 meseci.

U projektnoj grupi krivičnih dela protiv polnih sloboda u svim slučajevima, osim u jednom, je pritvor određen i ozbiljno razmatran a nema indicija da je dužina pritvora uticala na određivanje krivice ili odmeravanje kazne.

U okviru projektne grupe krivičnih dela protiv zdravlja ljudi u nešto više od polovine slučajeva je pritvor određen i trajao je do pravnosnažnosti presude.

Kod krivičnih dela protiv imovine, u većini slučajeva nije određen pritvor, a u četvrtini slučajeva jeste.

U postupcima za ostala krivična dela približno je jednak broj određenih pritvora i slučajeva u kojima pritvor nije određen.

U jednom slučaju postoje indicije da je dužina pritvora uticala na dužinu kazne, dok u svim ostalim slučajevima takve indicije ne postoje.

U jednom slučaju, okrivljeni nije imao branioca po službenoj dužnosti, a u pritvoru se nalazio po rešenju drugog suda a ne onog pred kojim se vodio postupak i koji je činjenicu pritvora u kome se on nalazio tumačio kao da je on na slobodi. 7.2.2. Preporuke: 5. Popularisati (u smislu zašto je to društveno poželjno i korisno) i obrazovati sudije o alternativnim merama koje su u sklopu novog ZKP-a predviđene kao mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog. Izmenama ZKP-a koje su stupile na snagu 01.10.2013. godine predviđeno je više mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku koje mogu biti određene pre pritvora ili služiti kao blaža mera kod zamene pritvora, nego što je to bio slučaj kod ranijeg ZKP-a. U slučaju kada je pritvor određen i traje duže vreme, neophodno je sa pojačanom pažnjom razmotriti razloge za produženje mere pritvora, i u svakom slučaju dati detaljne razloge zašto se pritvor produžava a ne prepisivati razloge iz prethodnog rešenja. Na taj način sprečiće se da pritvor umesto da bude mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog preraste u kaznu. 6. Senzibilisati i obrazovati sudije o sadržaju vrednosti na kojima počivaju međunarodni standardi.

- Dužina trajanja postupka (suđenje u razumnom roku)

22


U analiziranim slučajevima je utvrđeno da su po pravilu postupci okončavani u razumnom roku, a da je predugo trajanje postupka izuzetak. Pod ovim se podrazumeva da na dužinu trajanja postupka utiču sledeći faktori: mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog na glavnom pretresu (poziv, dovođenje, pritvor), prisustvo drugih učesnika u krivičnom postupku (branilac, tužilac, svedok, veštak), promene u sastavu sudskog veća, preopterećenost sudija brojem predmeta, ukidanje prvostepene presude itd.

Češća odstupanja od prosečne utvrđene dužine trajanja postupka su kod krivičnih dela protiv života i tela (ubistva i pokušaji ubistva) gde postupci traju duže, što se može objasniti težinom dela, visokom zaprećenom kaznom, težinom posledice i složenošću postupka uopšte. Odstupanja u smislu dužeg trajanja postupka kod krivičnih dela protiv imovine (krađe i razbojništva) se može objasniti složenošću postupaka koja je uslovljena brojnošću radnji izvršenja, većim brojem oštećenih i procesnim radnjama koje je neophodno sprovesti u toku trajanja postupka.

U analiziranim slučajevima je uočeno da je prosek ukupnog trajanja postupka identičan kod krivičnih dela protiv života i tela i krivičnih dela protiv imovine. Kod krivičnih dela povezanih sa drogom prosečna dužina trajanja postupaka je neznatno kraća. Ovo se može objasniti činjenicom da su se, kod svih slučajeva krivičnih dela protiv života i tela, kao i krivičnih dela povezanih sa narkoticima, okrivljeni nalazili u pritvoru sve vreme trajanja postupka, što je nametalo zakonsku obavezu suda da postupa sa posebnom hitnošću, dok se sa druge strane kod krivičnih dela protiv imovine uglavnom radilo o postupcima gde su se okrivljeni branili sa slobode, što je izvesno uticalo na produženje trajanja postupka.

Karakteristično je da su postupci koji su vođeni zbog krivičnih dela protiv polnih sloboda okončani u prosečnom trajanju od 10 meseci.

Na dužinu trajanja postupaka nije uticalo ukidanje presuda od strane drugostepenih sudova osim u dva slučaja kod krivičnih dela protiv života i tela. 7.3.2. Preporuke: 7. Potpuno odvojiti tehničku pripremu suđenja i samo suđenje, na taj način što će tehnički deo obavljati službe u okviru suda, čime bi se stvorili uslovi da se sudije bave suštinom predmeta i postupka. 8. Preporučiti formiranje posebne službe u okviru svakog suda, koja bi se isključivo bavila obezbeđivanjem prisustva svih učesnika u postupku koji o procesnoj radnji nisu obavešteni neposredno na samom pretresu.

23

9. Vremenski ograničiti, unutar roka min – max, trajanje perioda za obavljanje tehničkih radnji (priprema i ostalo), što bi dovelo do bržeg sprovođenja postupka.

- Jednakost oružja (ravnopravnost stranaka u postupku) 7.4.1. Uočeni nedostaci/ sumiranje prikupljenih informacija:

U svih šest analiziranih predmeta sudovi nisu prihvatili predloge za izvođenje dokaza od strane odbrane, iako se radilo o utvrđivanju odlučnih činjenica. U jednom od tih postupaka radilo se o dokazu koji je naknadno otkriven i na osnovu koga je zahtevano ponavljanje postupka. U dva postupka se radilo o dokazu koji se odnosio na psihičko stanje okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela, dok u ostalih četiri dokazi su se odnosili na činjenice u vezi radnje izvršenja dela. U tri postupka se radilo o dokaznim radnjama veštačenja, u dva postupka o saslušanju svedoka a u jednom o ispravama.

Kao obrazloženje za odbijanje predloga za izvođenje dokaza, sud je u jednom postupku naveo da bi izvođenje tih dokaza dovelo do odugovlačenja postupka, u dva postupka koji su se odnosili na veštačenje psihičkog stanja okrivljenog sud je samo konstatovao da nije bilo sumnje u njegovu uračunljivost ne dajući posebne razloge koji se odnose na objašnjavanje odbijanja zahteva odbrane. U dva postupka sud je detaljno obrazložio svoju odluku, međutim razlozi koje je dao nisu u skladu sa duhom zakona i predstavljaju povredu ravnopravnosti stranaka (na pr. sud je odbio zahtev za ponavljanje postupka koji je podneo okrivljeni na osnovu novog dokaza. Osuđeni je na sopstvenu inicijativu tražio i dobio nalaz i mišljenje veštaka - Instituta VMA, koji je bio u suprotnosti sa nalazom i mišljenjem veštaka koji je izveden u prvostepenom postupku i na osnovu kog je, između ostalog, bio osuđen. Sud je predlog za ponavljanje ovog postupka odbio, jer navedeni dokaz nije pribavljen po naredbi suda, bez obzira što je taj dokaz mogao da dovede do oslobađajuće presude). U jednom postupku, sud uopšte nije obrazložio zbog čega je odbio predlog odbrane za izvođenje dokaza. 7.4.2. Preporuke: 10. Prilikom odlučivanja sud bi trebao da se rukovodi principom pravičnosti i izvede sa jednakom pažnjom dokaze koje predlažu stranke. Izvođenje

24

dokaza sa jednakom pažnjom mora imati prednost u odnosu na dužinu trajanja postupka. 11. Neposredno primeniti međunarodni standard u svakom slučaju u kom domaći zakon ili sudska praksa pružaju slabiju zaštitu nekog prava. 12. Obezbediti edukaciju sudija u pogledu primene međunarodnih standarda koji se odnose na jednakost stranaka u postupku. 13. Prirediti pregled prakse Evropskog suda u oblasti jednakosti oružja za priručnu upotrebu, lako dostupnu svakom sudiji koji vodi krivične postupke. - Povrede postupka 7.5.1. Uočeni nedostaci/ sumiranje prikupljenih informacija:

Povreda prava na odbranu je uočena u tri slučaja u kojima okrivljenima sud nije dodelio branioca po službenoj dužnosti, iako je to bilo neophodno u interesu pravde.

U 10 predmeta povreda postupka se odnosi na pribavljanje i obezbeđivanje dokaza i uglavnom se sastoji u tome da sud nije prihvatao dokaz odbrane, ili da dokazi nisu pribavljeni u skladu sa zakonom.

U 11 predmeta izreka i obrazloženje presude nisu kvalitetno izrađeni, što se odnosi na to da sud u izreci nije obuhvatio sve elemente krivičnog dela ili da obrazloženje nije sveobuhvatno i jasno.

U tri slučaja prvostepeni sud nije postupio po nalozima drugostepenog suda, što je najmanje dovelo do nepotrebnog odugovlačenja postupka na štetu okrivljenih.

U jednom postupku su izreka i obrazloženje u direktnoj protivrečnosti sa ispravama koje stoje u spisima predmeta kao dokaz, dok je u drugom slučaju obrazloženje presude u suprotnosti sa izrekom.

U jednom slučaju nije sproveden jedinstveni postupak. Analizom je utvrđeno da su se u jednom slučaju protiv istog okrivljenog vodila 42 postupka pred istim sudom i u istom vremenskom periodu, dok je u drugom slučaju protiv okrivljenog vođeno 25 postupaka, a u trećem slučaju najmanje 10 postupaka. 7.5.2. Preporuke: 14. Dosledno sprovoditi pravilo o vođenju jedinstvenog postupka uvek kada za to postoji osnov.

25

15. Utvrđivati disciplinsku odgovornost sudije u slučajevima kada očigledno odbijaju da postupe po nalozima drugostepenog suda ili ne primenjuju pravno obavezujuće odluke Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

- Ocena dokaza 7.6.1. Uočeni nedostaci/ sumiranje prikupljenih informacija:

U jednom predmetu dokazi nisu pravilno pribavljeni (u skladu sa zakonom). Nezakonitost se ogledala u tome što su materijalni tragovi i predmeti koji su pronađeni na mestu izvršenja dela, prenošeni i čuvani na neodgovarajući način. Sud je propustio da tačno utvrdi vrstu ambalaže u kojoj su čuvani dokazi, pošto je jedan svedok – policajac rekao da je to papirna kesa, a drugi svedok – policajac da je to najlonska kesa. U četiri slučaja dokazi su pribavljeni u skladu sa ZKP – om. U dva predmeta se radi o javnim ispravama, u dva predmeta o veštačenjima, a u jednom predmetu o ispravama, uviđaju i saslušanju svedoka. U tri predmeta sud nije obrazložio ocenu dokaza, a u dva predmeta jeste.

U većini slučajeva sud nije jasno i detaljno obrazložio ocenu dokaza, zašto neke prihvata a neke ne prihvata, iako su oni u svim predmetima ozbiljno osporeni od strane odbrane.

Pored taksativnog nabrajanja izvedenih dokaza, sud nije naveo koje je konkretne činjenice utvrdio izvođenjem kojih dokaza, a što jeste njegova obaveza prema zakonu. 7.6.2. Preporuke: 16. Unaprediti i precizno regulisati proceduru uzimanja, prenošenja i čuvanja materijalnih dokaza da bi se osigurala njihova autentičnost i garantovala njihova nepovredivost. 17. Obezbediti ujednačenje sudske prakse u pogledu obrazloženja svakog pojedinačnog dokaza, od prihvatljivosti, načina pribavaljanja, do načina izvođenja na glavnom pretresu.

- Zaštita maloletnika u postupku

26


Od šest analiziranih slučajeva, u četiri oštećena maloletna lica nisu imala punomoćnika - advokata sa posebnim znanjima iz oblasti prava deteta. Na ovom malom uzorku je uočen visok stepen nepoštovanja zakona u smislu nepostavljanja punomoćnika oštećenim maloletnim licima.

U sva četiri slučaja ni drugostepeni sud nije reagovao na ovu nepravilnost, iako su veće činili članovi koji su ispunili zahtev za odgovarajućom osposobljenošću za rad sa maloletnicima. 7.7.2. Preporuke: 18. Obezbediti poštovanje prava maloletnika i dece kao oštećenih, predviđenih Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. 19. Senzibilisati sve učesnike u postupku za poštovanje prava dece kao oštećenih. 20. Obezbediti stalnu edukaciju svih relevantnih učesnika u postupku o obavezama koje su predviđene u cilju zaštite maloletnih učesnika u postupku.

- Izricanje jedinstvene kazne 7.8.1. Uočeni nedostaci/ sumiranje prikupljenih informacija:

Izricanje jedinstvene kazne je izvršeno u 11 slučajeva a u tri slučaja nije. U 10 slučajeva je jedinstvena kazna izrečena u skladu sa zakonom, a u jednom nije. Od 11 slučajeva u kojima je izrečena jedinstvena kazna, u pet slučajeva jedinstvenom kaznom su obuhvaćena sva dela, u četiri slučaja tim nije imao podatke, a u dva slučaja jedinstvenom izrečenom kaznom nisu obuhvaćena sva dela. U devet slučajeva jedinstvena kazna je izrečena na zahtev okrivljenog, a u dva slučaja po službenoj dužnosti. U 10 slučajeva izrečena jedinstvena kazna je bliža zbiru svih utvrđenih kazni, a u jednom slučaju izrečena kazna je bliža izrečenoj najdužoj pojedinačnoj kazni. U pet slučajeva postojala je mogućnost jednog suđenja za sva dela, a u šest postupaka ta mogućnost nije postojala.

27

7.8.2. Preporuke: 21. Napraviti jedinstvenu bazu podataka za teritoriju Srbije koja sadrži podatke o tome koji se krivični postupci vode protiv okrivljenog i pred kojim sudom, kada je pravnosnažno osuđivan, koje su kazne izdržane a koje ne. Baza podataka mora da bude jednostavna za pretragu (po JMBG) i upotreba baze treba da bude obavezujuća za sve organe koji vode postupak. 22. Detaljno definisati sadržaj pripreme za vođenje postupka koji bi bio u nadležnosti stručnih službi u okviru organa koji vodi postupak. Rad ovih službi bi obuhvatao i proveravanje informacija o drugim postupcima kako bi se izbegla povrede prava okrivljenog koja su propisana zakonom. 23. Sud treba da primenjuje izricanje jedinstvene kazne u duhu ovog instituta čija namera nije da jedinstvena kazna bude neznatno kraća od zbira pojedinačnih kazni. Prilikom odmeravanja trajanja jedinstvene kazne sud mora da uzme u obzir svrhu kažnjavanja u smislu kako je Krivični zakonik propisuje. 24. U odgovarajućem priručniku ili podzakonskom aktu detaljnije definisati na koji način će se utvrđivati kazna u zakonom propisanim granicama prilikom izricanja jedinstvene kazne, kako bi se izbegla formalna primena zakona u smislu da jedinstvena kazna bude neznatno kraća od zbira svih pojedinačnih kazni. Na ovaj način bi se obezbedila veća ujednačenost u odlukama sudova, ubrzao postupak, olakšao rad sudija i otvorio prostor za konstruktivnije korišćenje vremena za rad na predmetu svakom od sudija.

- Forma i sadržina presude 7.9.1. Uočeni nedostaci/ sumiranje prikupljenih informacija:

U okviru ovog kriterijuma su analizirane sve prvostepene presude. Većina analiziranih presuda (85 od 117) sadrži izreku i obrazloženje koji su po stavu tima jasni i potpuni.To znači da je u većini presuda izreka sadržala sve elemente koje propisuje zakon i da je u isto vreme bila jezički i logički jasna. Među ovim predmetima nalaze se i oni koji su vrlo komlikovani, kod kojih je radnja izvršenja vrlo složena, ima više učesnika i trajala je duži vremenski period.

Kod analiziranih predmeta koji imaju neki utvrđeni nedostatak u pogledu kriterijuma jasnoće i potpunosti, nedostatak se odnosi samo na po jedan element, ili izreke ili obrazloženja. Ukupan broj presuda koji sadrži neki od nedostataka je 34. Neki od uočenih nedostaka su, na primer, da je

28

sud propustio da obrazloži zašto je određene činjenice smatrao utvrđenim, zašto je određene predloge stranaka odbio, a u nekim slučajevima prihvatio, bez ozbiljne provere, očigledno nelogične (u smislu fizičke neizvodljivosti) opise događaja.

U veoma malom broju slučajeva (3) i izreka i obrazloženje su potpuno nejasni i nepotpuni.

Prilikom analize krivičnih postupaka u kojima se sudilo za krivična dela protiv života i tela, tim je došao do zaključka da su, u oko polovini slučajeva, i izreke i obrazloženja urađene jasno i potpuno. U polovini analiziranih slučajeva izreke i obrazloženja ne zadovoljavaju standarde u pogledu oba kriterijuma (jasnoća i potpunost), uzeta kumulativno.

U svim predmetima koji se odnose na krivična dela protiv polnih sloboda presude su izrađene precizno i potpuno, iako ova dela spadaju u teža i složenija krivična dela u pogledu utvrđivanja i dokazivanja činjenica.

U predmetima koji se odnose na krivična dela protiv zdravlja ljudi radi se uglavnom o složenim slučajevima kod kojih se javlja više okrivljenih a radnja dela je trajala duži vremenski period. U svim predmetima su izreke jasne i potpune, dok je u 2 predmeta obrazloženje nejasno. Nejasnoće su se odnosile na nedovoljno obrazloženje odbijanja predloga stranaka, kao i protivurečnosti obrazloženja sa izrekom.

Analizom krivičnih dela protiv imovine, tim je utvrdio ukupno 20 potpuno jasnih presuda, kako u pogledu izreke, tako i u pogledu obrazloženja. U tri slučaja ni izreka ni obrazloženje presude ne zadovoljavaju nijedan od kriterijuma jasnoće i potpunosti koje je tim postavio. U trećini analiziranih slučajeva nedostaci se odnose ili na jasnoću ili na potpunost obrazloženja. Ovi nedostaci se uglavnom odnose na nekorišćenje veštačenja vrednosti predmeta izvršenja dela, nedovoljno obrazlaganje prihvatanja priznanja okrivljenog koje je u kasnijoj fazi postupka povučeno itd.

Analizom krivičnih postupaka u kojima se sudilo za ostala krivična dela koja nisu obuhvaćena gore navedenim grupama, tim je utvrdio da su, uz dva izuzetka, u svim slučajevima zadovoljena oba kriterijuma (jasnoća i potpunost) uzeta kumulativno. 7.9.2. Preporuke: 25. Standardizovati neophodni sadržaj i detaljnost presude i garantovati primenu od strane sudova. 26. Obezbediti kao pomoćno sredstvo sudijama pri izradi presuda pomoćni obrazac sa dovoljno detaljnim objašnjenjima koja obuhvataju ono što je moguće unapred planirati, a ostavljaju dovoljno prostora ličnoj kreativnosti

29

svakog sudije. Ovi obrasci treba da budu posebno kreirani za svaku vrstu postupka. 27. Obezbediti obuku sudija za primenu tehničkih uputstava i pomoćnog obrasca. 28. Propisati obavezno veštačenje u situacijama kada od vrednosti predmeta izvršenja krivičnog dela zavisi pravna kvalifikacija ili postojanje nekog elementa krivičnog dela. 8- Opšte preporuke:

1- Obezbediti garanciju kompetentnosti sudija u smislu njihovog stručnog znanja i moralnih osobina;

2- Kontrolisati redovno kvalitet rada sudija i tuzilaca, uvidom u spise predmeta, u cilju provere da li i dalje ispunjavaju uslove znanja i etike koji su uzeti u obzir prilikom njihovog izbora a propisani su zakonom o sudijama i zakonom o tužiocima;

3- Obezbediti suštinsko poštovanje postojećih zakona, bez obzira na kasnije eventualne izmene u pravcu usklađivanja sa evropskim standardima;

4- Ujednačiti sudsku praksu u pogledu vrste i visine kazne za ista krivična dela kod kojih postoje slične olakšavajuće i otežavajuće okolnosti;

5- Ustanoviti mere za efikasnije i kraće trajanje sudskog postupka; 6- Primenjivati dosledno i bez izuzetka međunarodne standarde koji se

odnose na jednakost stranaka u postupku u slučaju slabije zaštite prava okrivljenog domaćim zakonom;

7- Obezbediti sve potrebne baze podataka i ostala pomoćna sredstva (publikacije, formulare...), vodeći računa o njihovoj međusobnoj kompatibilnosti, kako bi informacije iz jedne baze mogle da upućuju na potrebni podatak iz druge.

30

II/ Lista kriterijuma po kojima je sprovedena analiza i grupe dela po kojima su predmeti razvrstani

- Kriterijumi: 1 - Pravilnost primene materijalnog zakona 2 - Pritvor 3 - Dužina trajanja postupka (suđenje u razumnom roku) 4 - Jednakost oružja (ravnopravnost stranaka u postupku) 5 - Povrede postupka 6 - Ocena dokaza 7 - Zaštita maloletnika u postupku 8 - Izricanje jedinstvene kazne 9 - Forma i sadržina presude

- Grupe dela po kojima su predmeti razvrstani: 1- Krivična dela protiv života i tela (ubistva i teška ubistva) 2- Krivična dela protiv imovine (krađe, teške krađe i razbojništva) 3- Krivična dela protiv zdravlja ljudi (neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet PAS) 4- Krivična dela protiv polne slobode (silovanja, obljuba maloletnih lica) 5- Ostali (falsifikovanje, dela protiv pravnog saobraćaja, zloupotreba službenog položaja...)

32

III/ Kriterijumi po kojima je vršena analiza: rezultati analize, preporuke i informacije iz pojedinačnih predmeta KRITERIJUM: Pravilnost primene materijalnog zakona Uvod

Predmet analize u ovom kriterijumu je bila primena Krivičnog zakonika na utvrđeno činjenično stanje u svakom pojedinačnom postupku.

Analizom su obuhvaćeni sudski krivični postupci u kojima je projektni tim uočio da je pogrešno primenjeno materijalno pravo u smislu kvalifikacije dela i izricanja kazne. Pitanje kvalifikacije dela od strane suda je razmatrano samo u pogledu primene opšteg instituta „produženog krivičnog dela“ koji se pojavio u većem broju predmeta. U tom smislu, tim se nije bavio pitanjem da li je sud jedno delo za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen, trebalo da kvalifikuje kao drugo delo, jer to sud odlučuje na osnovu slobodnog sudijskog uverenja i zavisi od pravnog shvatanja postupajućeg sudskog veća. Pitanje izricanja kazne u skladu sa zakonom je razmatrano u smislu da li je izrečena jedinstvena kazna kada se protiv istog okrivljenog vodi više sudskih postupaka, kao i da li je visina te kazne odmerena u skladu sa zakonom. Ova dva pitanja su u međusobnoj korelaciji pa, po mišljenju tima, kazna nije izrečena u skladu sa zakonom u svakom slučaju u kome sud nije primenio institut produženog krivičnog dela.

U četiri slučaja sud je pogrešno kvalifikovao delo. U jednom slučaju kazna koja je izrečena je u skladu sa zakonom, a u 11 slučajeva izrečena kazna nije u skladu sa zakonom.

U prvom stepenu postupajući sudovi su bili u jednom slučaju

Okružni sud, u četiri slučaja Opštinski sudovi, u četiri slučaja Osnovni sudovi i u tri slučaja Viši sudovi. U drugom stepenu je u jednom slučaju

34

odlučivao Vrhovni sud, u četiri slučaja Okružni sud, a u sedam slučajeva Apelacioni sud. Sumiranje:

U sklopu ovog kriterijuma je obrađeno ukupno 12 slučajeva. U slučajevima u kojima je sud pogrešno kvalifikovao delo se radi o

izvršiocima više istovrsnih krivičnih dela izvršenih u kratkom vremenskom periodu, pa je sud morao primeniti institut produženog krivičnog dela.

Nezakonito izricanje kazne obuhvata sedam slučajeva u kojima sud nije izrekao jedinstvenu kaznu, u jednom slučaju nije pravilno primenio odredbe o amnestiji i u jednom slučaju osuđenik je kažnjen dva puta za isto delo.

Jedinstvena kazna je stroga u odnosu na izvršeno delo u dva slučaja; u jednom slučaju kazna je neprimerena (previsoka) u odnosu na stepen povrede zaštićenog dobra. Pojedinačne kazne koje su ušle u jedinstvenu kaznu su previsoke u dva slučaja. Kontekst zakona

Prema čl. 33. Zakonika o krivičnom postupku koji je važio do 01. oktobra 2013. godine predviđeno je da kada se pred jednim sudom vodi više krivičnih postupaka protiv istog okrivljenog, po pravilu treba da se sprovede jedinstven postupak i da se donese jedna presuda.

Povreda materijalnog zakona je nastala kao posledica povrede pravila postupka (procesno pravo) jer iako su bili ispunjeni svi uslovi, spajanje postupaka nije izvršeno. Kontekst evropskog standarda

Protokolom broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je predviđeno u članu 4 da se nikome ne može dva puta suditi za isto delo, niti se može ponovo kazniti za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima nisu propisani standardi u pogledu primene materijalnog prava od strane suda i sud primenjuje odredbe domaćeg krivičnog zakona u pogledu kvalifikacije krivičnog dela i visine kazne. Stav tima

U slučajevima koji su analizirani je identifikovano nekoliko mogućih faktora koji su uticali da sud pogrešno primeni materijalno pravo u

35

pogledu kavalifikacije dela i izricanja pravilne kazne. U tri slučaja u kojima je tim utvrdio da sud nije primenio institut produženog krivičnog dela, okrivljeni nisu imali branioca. Takođe, u svim posebnim krivičnim postupcima koji su se vodili protiv ove trojice okrivljenih, ovlašćeni tužilac je podigao poseban optužni akt za svako delo, iako je postojala mogućnost da se podigne jedan optužni akt za sva dela. Svaki sudija je na početku glavnog pretresa utvrđivao činjenice u pogledu ličnosti okrivljenog, pa je između ostalog utvrđivao i da li se protiv okrivljenog vodi neki drugi krivični postupak. Zato su sudije bile upoznate sa činjenicom da se protiv istog okrivljenog vode drugi krivični postupci za istovrsno krivično delo pred istim sudom. I pored toga sudije nisu primenile odredbu zakona koja se odnosi na institut produženog krivičnog dela, ili su tu odredbu zakona primenile samo delimično, niti su primenile odredbu koja propisuje vođenje jedinstvenog postupka za sva dela. Sud je bio u obavezi da primeni institut produženog krivičnog dela i jedinstvenog postupka zbog toga što su ovi instituti ustanovljeni u interesu okrivljenog, kao i na osnovu načela procesne ekonomije.

U predmetu koji se odnosio na postupak amnestije, pogrešna primena materijalnog prava je nastala usled netačno vođene kaznene evidencije, pogrešnog tumačenja zakona o amnestiji i površnog razmatranja predmeta od strane sudije.

Povreda materijalnog prava u postupku u kome je utvrđeno dvostruko kažnjavanje za isto delo je nastala zbog toga što sud nije po službenoj dužnosti pribavio izvod iz prekršajne evidencije za okrivljenog, na osnovu koga bi utvrdio da je okrivljeni već jednom kažnjen za isto delo za koje mu se u tom trenutku sudilo. Preporuke

Predložiti izmene zakona kojim bi se odbrana siromašnih omogućila u svakom slučaju za svako krivično delo za koje je propisana kazna zatvora, bez obzira na njegov/njen lični zahtev.

Razmotriti mogućnost da Repulički tužilac izda obavezno uputstvo nižim tužilaštvima da se za svakog okrivljenog protiv koga se vodi istraga pribave obaveštenja od organa unutrašnjih poslova, kao i iz evidencije iz samog tužilaštva i suda o tome da li postoje druga dela za koja se sumnjiči isti okrivljeni, i da se protiv istog okrivljenog podigne jedan optužni akt za sva dela.

Upoznati predsednike krivičnih odeljenja svih sudova u Republici Srbiji o obaveznosti primene instituta produženog krivičnog dela i vođenja jedinstvenog postupka, kao i posledicama koje proizilaze za okrivljenog iz

36

pogrešne primene materijalnog prava u pogledu ovih instituta. Ovim institutima se ubrzavaju sudski postupci, opterećuje manji broj sudija i podiže efikasnost u radu sudova.

Ujednačiti sudsku praksu u pogledu izricanja kazni za ista dela. Pregled prikupljenih informacija koje su predmet analize 1. V. C. (30 predmeta) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Nišu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu

a. Da li je kvalifikacija dela izvršena u skladu sa zakonom?

Delo nije kvalifikovano kao produženo krivično delo iako su ispunjeni svi zakonski uslovi. Krivični zakonik u čl. 61. propisuje da produženo krivično delo predstavlja više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti, od strane istog učinioca, koji predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja. U slučaju V. C. postoji više okolnosti koje su navedene u ovom članu: oštećeni je gotovo uvek EFG Banka, predmet dela je istovrsan jer je vršeno falsifikovanje zahteva za dobijanje kredita, sva dela su izvršena u Nišu i postoji jedinstveni umišljaj učinioca.

Prilikom podizanja optužnog akta V. C. je morao biti optužen za jedno produženo krivično delo falsifikovanja isprave iz čl.355. st.1., za jedno produženo krivično delo neovlašećnog dobijanja kredita iz.čl.209. KZ i krivično delo prevare iz čl.208. st.1. KZ. Posle podizanja optužnice i otpočinjanja glavnog krivičnog postupka Osnovni sud u Nišu je morao da izvrši spajanje svih krivičnih postupaka koji su se protiv V. C. vodili i ukoliko se utvrdi da je kriv, osudi okrivljenog za produženo krivično delo. b. Da li je izricanje kazne urađeno u skladu sa zakonom?

Sud nije izrekao jedinstvenu kaznu primenom odredaba za izricanje kazne za krivična dela u sticaju. V. C. je izvršio krivična dela u periodu od septembra 2007. do maja 2008. godine, a postupci su vođeni od 2009. godine pa na dalje. Samo prilikom izricanja prve kazne, sud nije bio u

37

obavezi da izvrši spajanje. Prilikom izricanja naredne kazne, sud je bio u obavezi da izrekne jedinstvenu kaznu za sva krivična dela. *Napomena: V. C. je u vreme pisanja ovog izveštaja osuđen za krivična dela koja je učinio u periodu jul 2007. godine – maj 2008. godine u ukupno 30 postupaka na ukupnu kaznu zatvora o trajanju 15 godina i 10 meseci.

Za krivično delo falsifikovanje isprave je osuđen u 27 postupaka, u jednom postupku je osuđen za falsifikovanje isprave i za prevaru, u jednom postupku samo za prevaru, a u jednom postupku za krivično delo neosnovano dobijanje kredita i druge pogodnosti.

Za falsifikovanje isprave izrečene kazne se kreću od 150.000 dinara – novčana kazna, od 3 meseca do 12 meseci – kazna zatvora. Za krivično delo prevare je u jednom slučaju je izrečena novčana kazna od 150.000 dinara, dok je u drugom slučaju izrečena kazna zatvora u trajanju od 9 meseci.

Različite sudije, u istom sudu, za ista dela, koja su izvršena na sličan način izriču novčanu kaznu kao najblažu, i kaznu zatvora u trajanju od 12 meseci kao najtežu kaznu. 2. D. K. (7 predmeta) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Nišu - Drugostepeni sud Okružni sud u Nišu


Delo nije kvalifikovano kao produženo krivično delo iako su ispunjeni svi zakonski uslovi. U svih 7 predmeta je postojalo jedinstvo mesta i prostora izvršenja dela, jedinstven umišljaj učinioca i vremenska povezanost, istovrsnost krivičnih dela, tako da su ispunjeni zakonski uslovi za postojanje produženog krivičnog dela. b. Da li je izricanje kazne izvršeno u skladu sa zakonom ?

Izrečena kazna je formalno u skladu sa zakonom, ali je takva (18 godina) da se njome ne ostvaruje svrha kažnjavanja. 3. E. K. (25 predmeta) Vrsta suda:


38


Delo nije kvalifikovano kao produženo krivično delo iako su ispunjeni svi zakonski uslovi. U svih 7 predmeta je postojalo jedinstvo mesta i prostora izvršenja dela, jedinstven umišljaj učinioca i vremenska povezanost, istovrsnost krivičnih dela, tako da su ispunjeni zakonski uslovi za postojanje produženog krivičnog dela. b. Da li je izricanje kazne izvršeno u skladu sa zakonom ?

Izrečena kazna je formalno u skladu sa zakonom, ali je takva (17 godina i 3 meseca) da se njome ne ostvaruje svrha kažnjavanja. 4. D. V. (K 97/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Kruševcu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu

a. Da li je kvalifikacija dela izvršena u skladu sa zakonom? / b. Da li je izricanje kazne izvršeno u skladu sa zakonom ?

U kaznenoj evidenciji koju vodi policijska uprava po mestu rođenja okrivljenog, pogrešno su bili uneti podaci o osudama, i to da je bio četiri puta osuđivan a ne tri, koliko jeste. Na osnovu takvog pogrešnog izvoda iz kaznene evidencije, sud je doneo odluku o odbijanju zahteva za amnestiju, jer se amnestija ne primenjuje na osobe koje su više od tri puta pravnosnažno osuđivane. 5. D. R. (K 1742/10) Vrsta suda:



Kažnjen je dva puta za isto delo, jednom u prekršajnom a drugi put u krivičnom postupku.

39

6. B. M. (K 1/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Prokuplju - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije


Prilikom izricanja kazne sud nije izvršio spajanje sa kaznom koju je okrivljeni izdržavao u vreme kada je izvršio delo. 7. D. S. (K 5805/12) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Beogradu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Beogradu

a. Da li je kvalifikacija dela izvršena u skladu sa zakonom? / b. Da li je izricanje kazne izvršeno u skladu sa zakonom?

Okrivljeni je izvršio više krivičnih dela u sticaju po presudi Vojnog suda u Beogradu: IK br. 249/2001, i to: samoovoljno udaljenje i bekstvo iz VJ, silovanje, ubistvo, razbojništvo, razbojništvo u pokušaju i teška krađa. Na osnovu Zakonu o amnestiji iz 2006. godine, amnestiran je za delo samovoljno udaljenje iz VJ, dok se na druga dela amnestija nije odnosila. Na osnovu Zakona o amnestiji iz 2012. godine, je podneo za zahtev za amnestiju za ostala dela. Sud koji je odlučivao o ovom zahtevu, je pogrešno smatrao da je prema njemu već jednom bila primenjena amnestija, prema čl. 5. Zakona o amnestiji iz 2012. godine. Sud nije uzeo u obzir da se prethodna amnestija odnosila samo na delo samovoljno udaljenje i bekstvo iz VJ, a da su prema Zakonu o amnestiji bili ispunjeni uslovi za primenu amnestije u pogledu dela ubistva, razbojništva, razbojništva u pokušaju i teške krađe. 8. M. B. (K 23520/2010) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Novom Sadu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu

a. Da li je kvalifikacija dela izvršena u skladu sa zakonom? /

40

b. Da li je izricanje kazne izvršeno u skladu sa zakonom ?

Prilikom izicanja kazne nisu primenjena pravila o obaveznom spajanju kazne jer je okrivljeni izvšio krivično delo tokom izvršavanja prethodne kazne. Ovde se radi o izričitom kršenju čl.62. KZ-a. 9. Z. B. (K 580/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Jagodini - Drugostepeni sud Okružni sud u Jagodini


Sud je bio dužan da spoji kazne na osnovu čl. 62. KZ jer je Z.B. izvršio novo krivično delo i za to delo mu je suđeno dok se nalazio na izdržavanju kazne za ranije krivično delo. 10. P. V. (K 1483/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Užicu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu


Doneta je presuda kojom je izrečena kazna za dva pojedinačna dela a nije izrečena jedinstevna kazna prema odredbama KZ-a. Apelacioni sud je potvrdio ovu odluku. 11. R. U. (27 predmeta) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Nišu, Osnovni sud u Nišu - Drugostepeni sud Okružni sud u Nišu, Apelacioni sud u Nišu

41


Delo nije kvalifikovano kao produženo krivično delo iako su ispunjeni svi zakonski uslovi. U velikoj većini postupaka je postojalo jedinstvo mesta i prostora izvršenja dela, jedinstven umišljaj učinioca i vremenska povezanost, istovrsnost krivičnih dela, tako da su ispunjeni zakonski uslovi za postojanje produženog krivičnog dela. b. Da li je izricanje kazne izvršeno u skladu sa zakonom ?

Izrečena kazna je formalno u skladu sa zakonom, ali je takva (preko 20 godina zatvora) da se njome ne ostvaruje svrha kažnjavanja. 12. D. Đ. (8 predmeta) Vrsta suda:



D.Đ. je dostavio dokumentaciju za osam postupaka u kojima je osuđen za delo krađe i produženo delo teške krađe. U nekoliko postupaka sud je delimično ispravno postupio, jer je za više pojedinačnih krivičnih dela doneo presudu za produženo krivično delo. Međutim to nije bilo dovoljno jer je trebalo sprovesti jedinstven postupak i utvrditi da li se i od drugih dela može formirati jedno produženo krivično delo. Postojalo je jedinstvo mesta i prostora izvršenja dela, jedinstven umišljaj učinioca i vremenska povezanost, istovrsnost krivičnih dela, tako da su bili ispunjeni zakonski uslovi za postojanje produženog krivičnog dela. b. Da li je izricanje kazne izvršeno u skladu sa zakonom ?

Osuđenom je izrečena kazna za produžena krivična dela koja je svakako kraća od zbira kazni u slučaju da mu je suđeno za svako pojedinačno delo. U ovom slučaju, kazna je izrečena u skladu sa slovom i duhom zakona.

42

KRITERIJUM: Pritvor Uvod

Predmet ove analize su bila 93 pravnosnažno okončana krivična postupka.

Postupci su analizirani u pogledu određivanja pritvora, njegovog trajanja, da li je produžen u izdržavanje kazne, ozbiljnosti odlučivanja o razlozima za određivanje pritvora i o eventualnom uticaju dužine pritvora na konačnu odluku suda.

Pod trajanjem pritvora se podrazumeva period od momenta lišenja slobode do puštanja okrivljenog iz pritvora ili njegovog upućivanja na izdržavanje kazne bez ukidanja pritvora. Ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom je razmatrana na osnovu razloga za određivanje pritvora propisanih zakonom, koji su navedeni u predlogu za određivanje pritvora, razloga koji su navedeni u odluci o određivanju pritvora, kao i jasnoće obrazloženja razloga za pritvor. Analiza je obuhvatila i odnos odluke suda o krivičnoj odgovornosti i odluke o pritvoru. Tim je utvrdio da je ovaj aspekt značajan zbog toga što dužina pritvora može uticati na izostanak oslobađajuće presude ili osude na kraću kaznu zatvora u odnosu na vreme provedeno u pritvoru.

Analizom je obuhvaćen i jedan broj predmeta u kojima okrivljenom nije određen pritvor jer je u ovim slučajevima, prema oceni tima, bilo razloga da sud odredi pritvor.

a. Projektna grupa: Krivična dela protiv života i tela

U okviru ove projektne grupe je razmatrano 26 predmeta. U 25 predmeta pritvor je određen, a u jednom predmetu nije bilo

potrebe za tim pošto je krivično delo izvršeno za vreme izvršenja zatvorske kazne. U 23 predmeta pritvor je trajao do pravnosnažnosti i produžen je u izdržavanje kazne, dok u dva predmeta tim nije raspolagao kompletnom dokumentacijom tako da nije imao dovoljno podataka za analizu.

Tim je ustanovio da je u 14 predmeta sud ozbiljno razmatrao postojanje razloga za određenje i produženje pritvora. U jednom slučaju, po mišljenju tima, sud nije sa neophodnom ozbiljnošću razmatrao postojanje razloga za produženje pritvora. U 11 slučajeva tim nije imao dovoljno podataka za utvrđivanje ozbiljnosti razmatranja razloga za pritvor zbog nedostatka dokumentacije.

43

Za jedan slučaj nije bilo dovoljno podataka da bi se na nesumnjiv način utvrdilo da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. U 23 slučaja tim je zaključio da nije bilo indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude ili određivanja kraće kazne. U jednom slučaju tim je zaključio da je dužina pritvora uticala na dužinu kazne.

U 18 slučajeva je u prvom stepenu odlučivao Okružni sud u predmetima u kojima se postupak vodio do 31.12.2009, a u 8 postupaka koji su se vodili od 01.01.2010. je postupao Viši sud. U 15 slučajeva koji su se vodili do 31.12.2009. godine je postupao Vrhovni sud Srbije, a u 11 postupaka koji su vođeni posle 01.01.2010. su odlučivali Apelacioni sudovi.

b. Projektna grupa: Krivična dela protiv polne slobode

U okviru ove projektne grupe razmatrano je 6 predmeta. Kod analiziranih slučajeva iz ove projektne grupe pritvor nije

određen samo u jednom postupku. U jednom slučaju pritvor je ukinut u toku postupka, a u ostalim slučajevima pritvor je trajao do pravnosnažnosti presude.

Osim u jednom slučaju za koji tim nije imao podataka na osnovu kojih bi razmatrao ozbiljnost odlučivanja o pritvoru u svim ostalim slučajevima sudovi su ozbiljno razmatrali razloge za pritvor. Ni u jednom od analiziranih postupaka tim nije utvrdio postojanje indicija da je dužina pritvora uticala na presudu.

Nadležnost za odlučivanje u prvostepenom postupku u predmetima koji su bili analizirani je imao u jednom predmetu Opštinski sud a u četiri predmeta Okružni sud u postupcima koji su vođeni do 31.12.2009. godine. Viši sud je odlučivao u jednom postupku posle 01.01.2010. godine.

Kao drugostepeni su rešavali Okružni sud u jednom predmetu i Vrhovni sud Srbije u tri predmeta do 31.12.2009., a u dva slučaja Apelacioni sudovi od 01.01.2010. godine.

c. Projektna grupa: Krivična dela protiv zdravlja ljudi

U okviru ove projektne grupe je razmatrano 8 predmeta. Od osam analiziranih predmeta, pritvor nije određen u dva slučaja.

Od šest slučajeva u kojima je pritvor određen, u četiri je trajao do pravnosnažnosti presude i produžen je u izdržavanje kazne. U jednom predmetu je pritvor ukinut u toku postupka a za jedan predmet nije bilo podataka. O ozbiljnosti razmatranja potrebe za pritvorom tim je samo u jednom predmetu ocenio da je bilo ozbiljnog razmatranja, dok u ostalih pet

44

predmeta nije imao potrebnu dokumentaciju. U svih šest slučajeva nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude ili dužinu kazne.

U prvostepenom postupku koji je vođen protiv okrivljenih, u predmetima koji su se vodili do 31.12.2009. godine Okružni sud je odlučivao u jednom predmetu, dok je Viši sud donosio odluku u sedam predmeta koji su se vodili nakon 01.01.2010. godine.

U drugostepenom postupku su odlučivali Apelacioni sudovi u svih osam predmeta, s obzirom da su postupci vođeni nakon reforme pravosuđa.

d. Projektna grupa: Krivična dela protiv imovine

U okviru ove projektne grupe razmatrano je 40 predmeta. Pritvor je bio određen u devet slučajeva. U 31 analiziranom

predmetu nije bilo pritvora, i to u 29 slučajeva nije određen, a u dva slučaja dela su počinjena dok su se lica nalazila na izdržavanju kazne zatvora.

Od devet predmeta u kojima je pritvor bio određen, u tri je trajao do pravnosnažnosti i produžen je u izdržavanje kazne a u šest predmeta je ukinut u toku prvostepenog postupka ili nije trajao do pravnosnažnosti presude. U dva slučaja su ozbiljno razmatrani razlozi za određivanje pritvora, dok o sedam predmeta nije bilo podataka za ocenu ozbiljnosti odlučivanja zbog nepotpune dokumentacije. U svih devet slučajeva ne postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađujuće presude.

Do 2010. godine u prvostepenom postupku su u 31 predmetu odlučivali Opštinski sudovi a u jednom predmetu Okružni sud. Od 01.01.2010. godine nadležnost za odlučivanje imali su u tri predmeta Viši sud, a u pet predmeta Osnovni sud.

U drugostepenom postupku odluku je u 24 predmeta doneo Okružni sud a u jednom predmetu Vrhovni sud. Nakon reforme pravosuđa, u osam predmeta je drugostepeni postupak vođen pred Apelacionim sudovima. Dokumentacija je u dva predmeta bila nepotpuna i bez podataka o drugostepenim sudovima.

e. Projektna grupa: Ostali

U okviru ove projektne grupe je razmatrano 13 predmeta. Pritvor je određen u sedam slučajeva, od čega je u tri trajao do

pravosnažnosti i produženi su u izdržavanje kazne, a u četiri predmeta je pritvor ukinut u toku prvostepenog postupka. U šest slučajeva pritvor nije

45

određen, od čega se u dva slučaja radi o delu izvršenom za vreme izdržavanja kazne.

Razlozi za određivanje i produženje pritvora ozbiljno su razmatrani u pet predmeta, a u dva predmeta dokumentacija nije bila potpuna, pa nema podataka za analizu. Ni u jednom slučaju nema indicija da je pritvor uticao na izostanak oslobađajuće presude.

Do 31.12.2009. godine pet postupaka je u prvom stepenu vođeno pred Opštinskim sudovima. Nakon 01.01.2010. godine, u pet predmeta je prvostepeni postupak vođen pred Višim sudom a u tri predmeta pred Osnovnim sudom.

Drugostepeni postupak je vođen pred Okružnim sudovima u 3 predmeta a u 10 predmeta presudu je doneo Apelacioni sud. Sumiranje:

U sklopu ovog kriterijuma je obrađeno 94 predmeta Za krivična dela protiv života i tela pritvor je pravilo, a

neodređivanje pritvora je izuzetak. Rezultati istraživanja pokazuju da je gotovo u svim predmetima pritvor određen. U jednom slučaju pritvor nije određen jer je okrivljeni delo izvršio dok se nalazio na izdržavanju kazne zatvora. Radi se o najtežim krivičnim delima sa elementima nasilja. U četiri slučaja pritvor je trajao između 4 godine i 6 godina i 6 meseci.

U projektnoj grupi krivičnih dela protiv polnih sloboda, u svim slučajevima, osim u jednom, je pritvor određen i ozbiljno razmatran, a nema indicija da je dužina pritvora uticala na utvrđivanje krivice ili odmeravanje kazne.

U okviru projektne grupe krivičnih dela protiv zdravlja ljudi u nešto više od polovine slučajeva je pritvor određen i trajao je do pravnosnažnosti presude.

Kod krivičnih dela protiv imovine u većini slučajeva nije određen pritvor, a u četvrtini slučajeva jeste.

U postupcima za ostala krivična dela približno je jednak broj određenih pritvora i slučajeva u kojima pritvor nije određen.

U jednom slučaju postoje indicije da je dužina pritvora uticala na dužinu kazne, dok u ostalim slučajevima takve indicije ne postoje.

U jednom slučaju, okrivljeni nije imao branioca po službenoj dužnosti, a u pritvoru se nalazio po rešenju drugog suda, a ne onog pred kojim se vodio postupak i koji je činjenicu pritvora u kome se on nalazio tumačio kao da se okrivljeni brani sa slobode.

46

Kontekst zakona

Prema odredbama ZKP-a pritvor spada u mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku. Pritvor predstavlja najtežu meru i za sud u svakom trenutku postoji obaveza da čim prestanu razlozi za pritvor, ovu meru ukine ili zameni blažom. Član 142. ZKP-a koji se primenjivao do 30.09.2013. godine , kao i član 211. ZKP-a koji je u primeni od 01.10.2013. godine propisuju razloge za određivanje pritvora. Kontekst evropskog standarda

Određivanje pritvora predstavlja ograničenje prava na slobodu koja je garantovana svakom licu međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, a naročito Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 5.). Prema standardima Evropskog suda pritvor je izuzetna mera i određuje se od strane suda samo u zakonom propisanim slučajevima. Sud je u obavezi da razloge zbog kojih je pritvor određen ceni tokom celokupnog trajanja postupka i da pritvor ukine ili zameni blažom merom kada razlozi koji su postojali za njegovo određivanje prestanu da postoje. Stav tima

U manjem broju slučajeva je u vreme određivanja pritvora zakon propisivao obavezan pritvor za najteža krivična dela. Takva zakonska rešenja nisu bila u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava. Međutim, odluke o pritvoru koje su donete u vreme važenja tog zakona se smatraju zakonitim. U onim slučajevima u kojima je postojala potpuna dokumentacija je utvrđeno da je sud temeljno ispitivao osnovanost predloga za određivanje pritvora i cenio razloge. Ozbiljnost odlučivanja o pritvoru se vidi i u predmetima u kojima je sud ukinuo pritvor.

U određenom broju slučajeva, i to uglavnom kod krivičnih dela protiv imovine, sud nije odredio pritvor iako su postojali svi zakonski razlozi da pritvor bude određen, naročito zbog toga što se radilo o osumnjičenima koji spadaju u kategoriju višestrukih specijalnih povratnika.

U pet slučajeva pritvor je trajao preko 4 godine a najduže 6 godina i 6 meseci. Zaključak tima je da je pritvor trajao ovoliko dugo zbog dugog trajanja krivičnog postupka. Ukoliko sud ne može u razumnom roku da odluči o krivici lica protiv koga se vodi postupak, po međunarodnim standardima pritvor mora biti ukinut.

U jednom slučaju pritvor je trajao 5 godina i 4 meseca, odnosno 2 meseca kraće od pravnosnažno izrečene kazne. U ovom slučaju je prvostepeno izrečena kazna bila 7 godina zatvora, da bi drugostepeni sud izrekao kaznu od 5 godina i 6 meseci. Prava okrivljenog su povređena, pošto

47

je gotovo celu kaznu izdržao u pritvoru. Ograničenja prava su u pritvoru veća nego na izdržavanju kazne zatvora i okrivljeni nije u poziciji da dobrim ponašanjem obezbedi sebi povoljniji tretman i eventualni uslovni otpust. Preporuke

Popularisati (u smislu zašto je to društveno poželjno i korisno) i obrazovati sudije o alternativnim merama koje su u sklopu novog ZKP-a predvidjene kao mere za obezbedjenje prisustva okrivljenog. Izmenama ZKP-a koje su stupile na snagu 01.10.2013. godine predviđeno je više mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku koje mogu biti određene pre pritvora ili služiti kao blaža mera kod zamene pritvora, nego što je to bio slučaj kod ranijeg ZKP-a. U slučaju kada je pritvor određen i traje duže vreme, neophodno je sa pojačanom pažnjom razmotriti razloge za produženje mere pritvora, i u svakom slučaju dati detaljne razloge zašto se pritvor produžava a ne prepisivati razloge iz prethodnog rešenja. Na taj način sprečiće se da pritvor umesto da bude mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog preraste u kaznu.

Senzibilisati i obrazovati sudije o sadržaju vrednosti na kojima počivaju međunarodni standardi. Pregled prikupljenih informacija koje su predmet analize

a. projektna grupa: Krivična dela protiv života i tela 1. B. S. (K 22/2000) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Pirotu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

a. da li je trajao do pravosnažnosti i da li je produžen u izdržavanje kazne?

Da b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Odlučivano je po starom zakonu iz 1977. godine koji je važio do 2001. godine. Istražni sudija je u predlogu za produženje pritvora naveo jedan razlog (neophodnost obavljanja psihijatrijskog veštačenja okrivljenog

48

kao i činjenica da je istraga u toku), a Vrhovni sud je produžio pritvor i obrazložio ga drugim razlogom, pritom se pozivajući na istu odredbu zakona. Vrhovni sud je naveo kao jedini razlog da bi puštanjem iz pritvora moglo doći do takvog uznemirenja građanja da je radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka neophodno dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Ovakvo odlučivanje je bilo u skladu sa tada važećim zakonom, ali ne i u skladu sa međunarodnim standardom. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Trajao je oko 6 meseci. S obzirom da je osuđen na kaznu od 20 godina nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. 2. S. D. (K 127/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Valjevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije



Ozbiljno je razmatrana potreba za zadržavanjem u pritvoru. Okrivljeni je višestruki opšti povratnik u izvršenju krivičnih dela, a sud je precizno naveo odgovarajuće razloge zbog kojih smatra da je zadržavanje u pritvoru neophodno. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

U prvostepenom postupku, do izricanja presude pritvor je trajao 5 meseci, a ukupno trajanje pritvora do pravosnažnosti presude je bilo 8 meseci; nema indicija da je dužina pritvora uticala na osuđujuću presudu u trajanju od 14 godina zatvora.

49

3. A. P. (K 86/01) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Smederevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije


Trajao je do pravosnažnosti presude. Produžavan je svakom presudom suda više instance i produžen je u izdržavanje kazne. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Ozbiljno je razmatrana potreba za zadržavanjem u pritvoru jer je prema tada važećim odredbama ZKP-a težina dela i izrečena prvostepena presuda, kao i okolnosti pod kojim je krivično delo izvršeno bili osnov za izricanje obaveznog pritvora. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Trajao je 3 godine, 11 meseci i 3 dana. Nema indicija da je pritvor uticao na izostanak oslobađajuće presude obzirom na postojanje priznanja. Kazna na koju je osuđen iznosi 14 godina zatvora. 4. T. R. (K 132/06 ) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Somboru - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

a. da li je trajao do pravosnažnosti i da li je produžen u izdržavanje kazne? Da b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Ozbiljno je razmatrana potreba za zadržavanjem u pritvoru. Okrivljeni je u pritvoru proveo 3 meseca i 18 dana, a prvostepeni sud je

50

ukinuo pritvor prema okrivljenom još u fazi istrage, čim su prestali razlozi za zadržavanjem u pritvoru. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao 3 meseca i 18 dana, nema indicija da je pritvor uticao na izostanak oslobađajuće presude. Kazna zatvora na koju je osuđen iznosi 5 godina. 5. N. Š. (K 5/01) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Kraljevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije



Prema važećem zakonu je postojao osnov za određenje pritvora. Sud je utvrdio da postoje razlozi (težina dela i okolnosti pod kojim je izvršeno) za zadržavanjem okrivljenog u pritvoru i detaljno ih obrazložio. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao više od 4 godine; dužina pritvora nije uticala na izostanak oslobađajuće presude jer su okrivljeni osuđeni na po 40 godina zatvora. 6. F. G. (K 19/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Novom Pazaru - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije


Da

51

b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor? \

Usled nepotpune dokumentacije tim nije mogao da zauzme stav o ozbiljnosti razmatranja razloga za pritvor. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Ukupno trajanje pritvora do stupanja na izdržavanje kazne iznosi 17 meseci. U toku prvostepenog postupka (istraga i glavni pretres) pritvor je trajao 11 meseci, a u postupku po žalbi 6 meseci. Izrečena je kazna zatvora u trajanju od 30 godina. Iz toga se može izvući zaključak da ne postoje indicije da je dužina pritvora uticala na osuđujuću presudu. 7. D. Š. (K 65/2000) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Sremskoj Mitrovici - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije


U dokumentaciji nedostaje rešenje o određivanju pritvora, već se samo konstatuje u odlukama sudova. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Usled nepotpune dokumentacije, tim nije mogao da zauzme stav o ozbiljnosti razmatranja razloga za pritvor. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

U pritvoru je bio od 11.12.1997. do 28.07.1998. kao i od 14.04.2000. godine pa na dalje, tj do izdržavanja kazne koja iznosi 40 godina zatvora. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na visinu izrečene kazne. 8. M. K. (K 134/04) Vrsta suda:

52

- Prvostepeni sud Okružni sud u Čačku - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu




U pritvoru proveo 13 meseci, nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude jer je osuđen na 12 godina zatvora. 9. V. D. (K 56/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Pančevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije, drugo veće




U pritvoru je proveo 2 godine i 4 meseca, nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude, s obzirom da je osuđen na 40 godina zatvora.

53

10. G. M. (K 46/10) Vrsta suda:




Prema tada važećem zakonu je postojao osnov za određenje pritvora. Sud je utvrdio da postoje razlozi (težina dela i okolnosti pod kojim je izvršeno) za zadržavanjem okrivljenog u pritvoru i detaljno ih obrazložio. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao više od 2 godine, a osuđen je na kaznu od 18 godina zatvora. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude 11. B. M. (K 1/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Prokuplju - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije



O pritvoru je ozbiljno odlučivano s obzirom na težinu krivičnog dela.

54

c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

U pritvoru je proveo 13 meseci, ukupna kazna na koju je osuđen iznosi 40 godina zatvora. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. 12. N. D. (K 614/06) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Beogradu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije


Nema podataka o pritvoru pošto u prvostepenoj presudi koja je dostavljena timu nedostaju dve strane u kojima se vidi izreka presude. Iz dokumenata u spisima se vidi da je pritvor određen 26.11.2005. a da je prvostepena presuda doneta 16.05.2007, što govori da je u pritvoru proveo oko 18 meseci u prvostepenom postupku. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Nepotpuna dokumentacija. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Nema indicija da je trajanje pritvora uticalo na osuđujuću presudu u vremenskom trajanju od 40 godina. 13. S. N. (K 13/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Smederevu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Beogradu


Da

55

b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Da, zbog težine dela. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Do pravosnažnosti presude, ukupno 2 godine i 4 meseca, a kazna na koju je osuđen iznosi 15 godina i 6 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. 14. M. T. (K 3980/10) Vrsta suda:





Do pravosnažnosti presude, ukupno 2 godine i 4 meseca, gde kazna na koju je osuđen iznosi 18 godina zatvora. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. 15. M. J. (K 410/09) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Beogradu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Beogradu


Da, nalazio se u pritvoru od 2005 do pravosnažnosti.

56



Do prvostepene presude - 4 godine. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na 40 godina zatvora. 16. M. K. (K 24/01) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Valjevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije



Nema podataka, dokumentacija nije potpuna. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao 1 godinu i 1 mesec. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Kazna na koju je osuđen iznosi 40 godina zatvora. 17. D. P. (K 98/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Leskovcu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije


Da

57



Pritvor je trajao 1 godinu i 6 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude, a kazna na koju je osuđen iznosi 35 godina zatvora. 18. Z. M. (K 579/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije



Ozbiljno je razmatrano postojanje razloga za pritvor. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao 1 godinu i 6 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na 30 godina zatvora. 19. M. K. (K 14/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Pančevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije


Da

58


Ozbiljno je razmatrano postojanje razloga za pritvor. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao 5 godina i 4 meseca. Razlog za dužinu trajanja pritvora je i to što je prvostepena presuda više puta ukidana i predmet vraćan na ponovno suđenje, a važeći zakon nije ograničavao broj ukidanja prvostepenih presuda. Drugostepeni sud je preinačio kaznu sa 7 godina na 5 godina i 6 meseci zatvora što je indicija da je dužina pritvora od 5 godina i 4 meseca uticala na izostanak oslobađajuće presude ili blaže kazne. 20. D. D. (K 34/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Sremskoj Mitrovici - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije




Pritvor je trajao 6 godina i 6 meseci, jer su i prvostepeni i drugostepeni postupak usled složenosti vođeni detaljno. Osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, nema indicija da je određivanje pritvora uticalo na izostanak oslobađajuće presude.

U svakom slučaju zbog postupka koji je trajao dugo i pritvor je trajao dugo čime je okrivljeni oštećen pošto su uslovi na izdržavanju kazne bolji nego u pritvoru.

59

21. S. N. (K 2277/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Nišu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu




Pritvor je trajao 3 godine i 6 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 9 godina. 22. G. B. (K 92/11) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Zrenjaninu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu



Ozbiljno je razmatrana potreba za pritvorom jer se iz rešenja o određivanju pritvora vidi da je sud odbacio razloge za pritvor koje je navelo tužilaštvo a odredio pritvor utvrđujući druge činjenice i razloge (teške okolnosti krivičnog dela).

60


Pritvor je trajao 13 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na 30 godina zatvora. 23. M. B. (K 273/10) Vrsta suda:





Nema podataka zbog nepotpune dokumentacije. 24. V. O. (K 304/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Sremskoj Mitrovici - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu



Usled nepotpune dokumentacije tim nije mogao da zauzme stav o ozbiljnosti razmatranja razloga za pritvor.

61


Pritvor je trajao 19 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na 40 godina zatvora. 25. P. V. (K 3/10) Vrsta suda:



Ne b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?


Pritvor je trajao 3,5 meseca. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na 8 godina zatvora. 26. B. Č. (K 6/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu



Ozbiljno su razmatrani razlozi za pritvor.

62


Pritvor je trajao 13 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude; osuđen je na 15 godina zatvora.

b. projektna grupa: Krivična dela protiv polne slobode 27. G. G. (K 12/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Somboru - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu



Ozbiljno su razmatrani razlozi za pritvor. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao 6 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Kazna na koju je osuđen je 5 godina zatvora. 28. M. C. (K 668/05) Vrsta suda:



Da

63


Ozbiljno razmatrano u postupku. Osuđeni je višestruki specijalni povratnik u vršenju ovih dela. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Nema podataka o ukupnoj dužini trajanja pritvora jer tim nije imao na raspolaganju drugostepenu presudu. U prvostepenom postupku, što podrazumeva istragu i glavni pretres, pritvor je trajao nepunih 8 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na osuđujuću presudu, koja iznosi 15 godina zatvora. 29. V. S. (K 19/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Nišu (Viši sud u Nišu) - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu


Prema V.S. kao drugookrivljenom, pritvor je ukinut u toku prvostepenog postupka. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Postojanje razloga za pritvor je ozbiljno razmatrano. Ovakav zaključak je tim doneo na osnovu razloga za određivanje pritvora navedenih u optužnici i na osnovu podataka o ukidanju pritvora koji su navedeni u prvostepenoj presudi. Tim nije imao uvid u rešenje o određivanju i produžavanju pritvora. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Vreme koje je V.S. proveo u pritvoru iznosi 1 godinu i 5 meseci. Ukupan pritvor za prvookrivljenog do pravosnažnosti presude je trajao 2 godine i 4 meseca. Nema indicija da je dužina trajanja pritvora uticala na osuđujuću presudu, koja iznosi 13 godina zatvora.

64

30. Č. V. (K 77/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Nišu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije


Pritvor je trajao do pravosnažnosti presude i produžen je u izdržavanje kazne. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?


Pritvor je u prvostepenom postupku trajao 14 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na osuđujuću presudu pošto se radi o vrlo teškom delu sa složenim činjenično pravnim opisom dela i visokom izrečenom kaznom od 12 godina zatvora. 31. D. B. (K 9/09) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Knjaževcu - Drugostepeni sud Okružni sud u Zaječaru



Ozbiljno je razmatrana potreba za pritvorom. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

65

Pritvor je trajao 10 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Kazna na koju je osuđen iznosi 8 godina i 10 meseci zatvora. 32. M. M. (K 92/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Užicu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

a. da li je trajao do pravosnažnosti i da li je produžen u izdržavanje kazne? / b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor? / c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor nije bio određen.

c. projektna grupa: Krivična dela protiv zdravlja ljudi 33. M. P. (K 185/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Kraljevu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu


Trajao do pravosnažnosti presude odnosno do započinjanja izdržavanja kazne. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Ozbiljno su razmatrani razlozi za pritvor.

66


Ukupno trajanje pritvora do momenta stupanja na izdržavanje kazne – 8 meseci, od čega u toku postupka pred prvostepenim sudom ukupno 3 meseca. Ne postoje indicije da je dužina pritvora uticala na osuđujuću presudu koja iznosi 4 godine zatvora. 34. N. B. (K 206/10) Vrsta suda:



Pritvor nije bio određen. 35. D. N., P. B., N. B. (K 75/11) Vrsta suda:



67

Od šestorice okrivljenih, jedan je bio u pritvoru, a ostali nisu, uključujući i gore navedene. 36. S. M. (K 137/11) Vrsta suda:



Usled nepotpune dokumentacije nemamo informacija o pritvoru. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?


U pritvoru je proveo dve godine i mesec dana i nema indicija da je dužina pritvora uticala na osuđujuću presudu koja iznosi 4 godine i 6 meseci zatvora. 37. S. N. (K 470/10) Vrsta suda:




68


U pritvoru je proveo nešto manje od godinu i po dana. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Kazna na koju je osuđen iznosi 7 godina zatvora. 38. A. B. (K3929/2010) Vrsta suda:





Pritvor je trajao 2 godine i 8 meseca. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na 12 godina i 5 meseci zatvora. 39. S. N. (K 282/10) Vrsta suda:



Pritvor nije trajao do pravnosnažnosti. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

69


Pritvor je trajao 1 mesec i 10 dana. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Kazna na koju je osuđen je 3 godine zatvora. 40. S. R. (K 263/11) Vrsta suda:



Da. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?


Pritvor je trajao 11 meseci. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na 8 godina zatvora.

d. projektna grupa: Krivična dela protiv imovine 41. E. K. (K 1198/06 ) Vrsta suda:



Ne

70



Pritvor je trajao 5 dana. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Kazna na koju je osuđen iznosi 1 godinu i 2 meseca zatvora. 42. M. R. (K 214/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Leskovcu – mera bezbednosti

Opštinski sud u Smederevskoj Palanci

- Drugostepeni sud /


Pritvor nije bio određen. Presudom Osnovnog suda u Leskovcu izrečena mu je mera bezbednosti koja je prekinuta i nakon toga je upućen na izdržavanje kazne po drugim presudama. 43. Lj. P. (K 470/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Čačku - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu

71


Nije bio u pritvoru, već se nalazio na izdržavanju kazne. 44. Lj. P. (K 395/07) Vrsta suda:



Pritvor nije trajao do pravosnažnosti, već je ukinut prvostepenom presudom. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?


Pritvor je trajao 2 meseca i 10 dana; nema indicija da je pritvor uticao na izostanak oslobađajuće presude. Kazna na koju je osuđen iznosi 4 godine zatvora. 45. M. B. (K 23520/2010) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud Novom Sadu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu

72


Prema osuđenom nije bio određivan pritvor jer je krivična dela izvršio za vreme izdržavanja kazne zatvora. 46. D. P. (K 129/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Inđiji - Drugostepeni sud /


Pritvor nije bio određen . 47. Z. Š. (K 63/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Pirotu - Drugostepeni sud Okružni sud u Pirotu


Ne

73



U pritvoru je proveo 13 dana, nema indicija da je pritvor uticao na izostanak oslobađajuće presude, kazna na koju je osuđen iznosi godinu dana zatvora. 48. S. P. (K 893/10) Vrsta suda:




Ozbiljno je odlučivano o pritvoru. Pritvor je ukinut posle nepunih mesec dana, čim su prestali razlozi za njegovo određivanje. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

U pritvoru je proveo mesec dana, nema indicija da je pritvor uticao na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na 1 godinu i 8 meseci zatvora. 49. D. K. (K 1137/10) Vrsta suda:


74


Pritvor nije određen u postupku, što se vidi na osnovu prvostepene odluke. Kazna na koju je osuđen iznosi 2 godine zatvora. 50. D. K. (K 2245/09 ) Vrsta suda:



Nije bio u pritvoru. Od četvorice okrivljenih dvojica su bila u pritvoru. Kazna na koju je osuđen iznosi 1 godinu i 4 meseca zatvora. 51. D. K. (K 1543/07) Vrsta suda:


a. da li je trajao do pravosnažnosti i da li je produžen u izdržavanje kazne? /

75

b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor? / c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor nije određen u postupku. Kazna na koju je osuđen iznosi 2 godine i 6 meseci zatvora. 52. D. K. (K 819/07) Vrsta suda:



Pritvor nije određen u postupku. Kazna na koju je osuđen iznosi 1 godinu i 6 meseci zatvora. 53. D. K. (K 1889/07 ) Vrsta suda:


a. da li je trajao do pravosnažnosti i da li je produžen u izdržavanje kazne? / b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor? /

76


Pritvor nije određen u postupku. Kazna na koju je osuđen iznosi 4 godine zatvora. 54. V. B. (K 72/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Bečeju - Drugostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu


Nije bio određen pritvor, jer se u tom trenutku nalazio na izdržavanju kazne. 55. R. M. (K 4914/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu


Ne. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?


77


Pritvor je trajao ukupno 5 dana, od čega je dva dana proveo u policijskom zadržavanju, a tri dana pritvor je bio određen po odluci suda. Nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. 56. V. V. (K 2245/09 ) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Kragujevcu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu


Nije bio određen pritvor. Osuđen na kaznu zatvora od 1 godine i 6 meseci zatvora. 57. I. S. (K 335/2010 ) Vrsta suda:




Da, s obzirom da je bio u bekstvu.

78


Bio je u pritvoru 14 meseci,nema indicija da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Kazna zatvora koja je određena iznosi 3 godine zatvora. 58. D. M. (K 991/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Kruševcu - Drugostepeni sud Okružni sud u Kruševcu


Nije bio određen pritvor. Kazna na koju je osuđen iznosi 1 godinu i 6 meseci zatvora. 59. E. K. (K 940/05) Vrsta suda:



79

Nije bio određen pritvor. Osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci. 60. E. K. (K 2172/06) Vrsta suda:






Nije bio određen pritvor. Osuđen na 3 meseca zatvora. 62. E. K. (K 2340/08) Vrsta suda:

80



Nije bio određen pritvor, oslobođen optužbi. 63. E. K. (K 332/06) Vrsta suda:



Nije bio određen pritvor. Osuđen na 6 meseci zatvora. 64. E. K. (K 1338/04) Vrsta suda:



81


Nije bio određen pritvor. Osuđen na 6 meseci zatvora. 65. E. K. (K 2185/06) Vrsta suda:



Pritvor je trajao do izricanja prvostepene presude, nije produžen u izdržavanje kazne. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?


Pritvor je trajao nešto više od 3 meseca, nema indicija da je uticao na izostanak oslobađajuće presude. Kazna na koju je osuđen iznosi 2 godine zatvora. 66. E. K. (K 878/06) Vrsta suda:



82





Nije bio određen pritvor, osuđen je na 1 godinu zatvora. 68. E. K. (K 1745/06) Vrsta suda:



83


Nemamo podataka da li je pritvor određen, nepotpuna dokumentacija. 69. E. K. (K 2063/05) Vrsta suda:






Nije bio određen pritvor, osuđen na 5 meseci zatvora.

84

71. E. K. (K 1712/06) Vrsta suda:



Nije bio određen pritvor. Izrečena kazna zatvora iznosi 2 godine i 5 meseci. 72. E. K. (K 557/06) Vrsta suda:



Nije bio određen pritvor, osuđen na 5 meseci zatvora. 73. E. K. (K 630/06) Vrsta suda:


85


Nije bio određen pritvor, osuđen na 3 meseca zatvora. 74. E. K. (K 1873/05) Vrsta suda:



Nije bio određen pritvor. Osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine. 75. E. K. (K 2512/06) Vrsta suda:



86





Nije bio određen pritvor. Osuđen na godinu dana zatvora. 77. G. S. (K 27/09) Vrsta suda:





87

U pritvoru se nalazio 5 meseci, nema indicija da je određivanje pritvora uticalo na izostanak oslobađajuće presude. Kazna na koju je osuđen iznosi 8 godina i 6 meseci zatvora. 78. Č. B. (K 12/12) Vrsta suda:





U pritvoru se nalazio 11 meseci, nema indicija da je određivanje pritvora uticalo na izostanak oslobađajuće presude. Kazna zatvora na koju je osuđen iznosi 2 godine i 8 meseci zatvora. 79. E. K. (K 94/07) Vrsta suda:



88

Nije bio određen pritvor. Osuđen je na 4 meseca zatvora. 80. E. K. (K 1713/11) Vrsta suda:



Nije bio određen pritvor, uslovno osuđen.

e. projektna grupa: Ostali 81. D. S. (K 687/11) Vrsta suda:



Pritvor nije trajao do pravosnažnosti i nije produžen u izdržavanje kazne. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Da, s obzirom da je mogao da utiče na svedoke i na oštećene. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

89

Pritvor je trajao 7 meseci, ne postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Kazna zatvora na koju je osuđen iznosi 3 godine. 82. D. K. (K 311/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Prokuplju - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu


Nije određen pritvor. Osuđen na 4 godine zatvora. 83. Z. B. (K 580/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Jagodini - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu


Pritvor nije određen. Delo je izvršio dok je bio na izdržavanju kazne zatvora, pa samim tim nije mogao da bude određen pritvor. Osuđen je na 3 godine zatvora.

90

84. Z. I. (K 36/12) Vrsta suda:



Pritvor nije određen zato što mu je suđeno u odsustvu. U vreme dok je sud smatrao da se on nalazi u bekstvu, pa je doneto rešenje da mu se sudi u odsustvu, Z.I. se nalazio na izdržavanju kazne zatvora. Osuđen na 4 godine zatvora. 85. D. R. (K 1742/10) Vrsta suda:



Pritvor nije određen. Osuđen je na 4 meseca zatvora. 86. M. V. (K 383/12) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Kruševcu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu

91




Pritvor je trajao 4 meseca, ne postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine. 87. Z. K. (K1168/04) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Novom Sadu - Drugostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu



Pritvor je ozbiljno razmatran. Z.K. se nalazio u pritvoru u toku prvostepenog postupka do donošenja prvostepene presude jer je postojala opasnost od bekstva pošto nije imao stalnu adresu prebivališta. Sud je pritvor ukinuo kada je optuženi na glavnom pretresu naveo adresu na kojoj će stalno boraviti. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao 4 meseca; ne postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 meseci.

92

88. Z. K. (K 1447/03) Vrsta suda:



Pritvor nije određen. Osuđen na 3 meseca zatvora. 89. Z. K. (K 105/06) Vrsta suda:



Pritvor nije trajao do pravosnažnosti, već samo do izricanja prvostepene presude. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Razlozi za produženje pritvora su ozbiljno razmatrani. Pritvor je bio određen jer se Z.K. nije odazivao pozivima suda i trajao je samo 9 dana do okončanja postupka. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao 9 dana; ne postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Kazna zatvora koja je određena iznosi 6 meseci.

93

90. S. C. (Kž 1281/12) Vrsta suda:



Da. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Da, s obzirom na težinu dela i raniju osuđivanost. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao 4 godine. Dužina pritvora je proistekla iz složenosti postupka. Ne postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen je na 10 godina i 6 meseci zatvora. 91. Đ. A. (K 97/10) Vrsta suda:



Ne. b. ozbiljnost odlučivanja o potrebi za pritvorom i da li je ozbiljno razmatrano postojanje razloga za pritvor?

Nema podataka usled nepotpune dokumentacije. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

U istrazi je bio u pritvoru 6 meseci, a nakon podizanja optužnice još 6 meseci do izricanja prvostepene presude. Nema indicija da je dužina

94

pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog. Osuđen na 4 godine zatvora. 92. R. T. (K 2012/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Novom Sadu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu


Nije bio u pritvoru pošto je uhapšen po poternici za drugo delo. Osuđen na godinu dana zatvora. 93. A. B. (K 3929/2010) Vrsta suda:



Da, s obzirom na težinu dela i raniju osuđivanost. c. koliko dugo je trajao,da li postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude iz koje bi proistekla odšteta za okrivljenog?

Pritvor je trajao 15 meseci; ne postoje indicije da je dužina pritvora uticala na izostanak oslobađajuće presude. Osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina.

95

KRITERIJUM: Dužina trajanja postupka Uvod

Predmet analize u okviru ovog kriterijuma su bili krivični predmeti koji su pravnosnažno okončani u periodu od 2000. do 2013. godine. Predmeti su analizirani prema dužini svake faze u toku krivičnog postupka pojedinačno, kao i ukupnom trajanju krivičnog postupka do nastupanja pravnosnažnosti sudske odluke.

Trajanje postupka je analizirano i u kontekstu složenosti postupka, pa su predmeti kvalifikovani kao složeni, srednje složeni ili jednostavni. Kao složeni predmeti su kvalifikovani oni predmeti kod kojih se kumulativno javljaju elementi: teško krivično delo, više krivičnih dela, više optuženih, oštećenih i veliki broj procesnih radnji. Srednje složenim postupcima su smatrani oni kod kojih se pojavlju samo neki od navedenih elemenata, dok se pod jednostavnim krivičnim postupcima podrazumevaju oni koji su vođeni u skraćenom postupku ili je sud preduzeo manji broj procesnih radnji. Analizom je obuhvaćena i dužina trajanja kazne koja, razmatrana u kontekstu trajanja postupka, može predstavljati indikator o tome da li je postupak sproveden u razumnom roku.


U okviru ove projektne grupe je analizirano 19 predmeta. Prosek ukupnog trajanja postupka u ovim predmetima iznosi 2

godine i 5 meseci. U 14 slučajeva je postupak okončan u roku od 3 godine, u dva slučaja je trajao između 3 i 5 godina a u tri slučaja dužina trajanja postupka iznosi preko 5 godina. U 16 slučajeva je prvostepena presuda potvrđena a u tri slučaja je ukidana. U tri slučaja ukinutih prvostepenih presuda, u dva predmeta postupak je trajao duže od 3 godine.

Svi postupci koji su vođeni u okviru projektne grupe krivičnih dela protiv života i tela su svrstani u složene postupke, a tri slučaja su kvalifikovana kao izuzetno složena s obzirom na broj oštećenih, broj okrivljenih, veštačenja koja su morala biti izvršena i slično.

Prosečno trajanje kazne zatvora u obrađenim predmetima iznosi 27 godina. U 10 slučajeva kazna je duža od 30 godina, u sedam slučajeva se dužina kazne kreće od 10 do 20 godina a u dva slučaja je izrečena kazna kraća od 10 godina.

96

U predmetima u kojima se postupak vodio do 31.12.2009. godine, 15 puta je odlučivao Okružni sud. U četiri postupka koji su vođeni posle 01.01.2010. godine odlučivao je Viši sud.

U 13 postupaka koji su vođeni do 31.12.2009. godine u drugom stepenu je rešavao Vrhovni sud Srbije. U pet postupaka koji su vođeni posle 01.01.2010. godine. odlučivali su Apelacioni sudovi.


U okviru ove projektne grupe je analizirano 6 predmeta. Za pet slučajeva tim je imao podatke o dužini trajanja postupka i u

proseku iznosi 10 meseci. Samo u jednom slučaju je prvostepena presuda ukinuta i postupak je ponovljen po nalogu drugostepenog suda.

U svim slučajevima se radi o složenim postupcima. Prosečna izrečena kazna iznosi 9 godina i 6 meseci.

U prvom stepenu su predmeti u pet slučajeva vođeni pred Okružnim

sudom (do 31.12.2009. godine), a nakon toga pred Višim sudom – u jednom slučaju u okviru ove projektne grupe.

U tri predmeta je kao drugostepeni sud odlučivao Vrhovni sud Srbije, u dva predmeta Apelacioni i u jednom Okružni sud.


U okviru ove projektne grupe je analizirano 8 predmeta. Prosečna dužina trajanja postupka je iznosila 25 meseci i svi

slučajevi u okviru ove projektne grupe ne odstupaju značajno od utvrđenog proseka.

Što se tiče same složenosti postupka, u tri slučaja se radilo o jednostavnim postupcima, jedan postupak je srednje složen, a u četiri slučaja se radilo o složenim postupcima.

Prosečna dužina izrečene kazne iznosi 4 godine, s tim da u dva slučaja izrečena kazna odstupa od ustanovljenog proseka i to visinom od 7, odnosno 8 godina.

U prvostepenom postupku je odlučivao u jednom predmetu Osnovni sud a Viši sud u sedam predmeta.U svim postupcima u drugom stepenu su odlučivali Apelacioni sudovi.


U okviru ove projektne grupe je analizirano 39 predmeta.

97

Prosečna dužina trajanja postupka je 28 meseci, a trajanje postupka prelazi utvrđeni prosek u 12 slučajeva (uglavnom iz procesnih razloga, broja okrivljenih i oštećenih i saslušanja koja su morala biti sprovedena). U pet predmeta tim nije imao na raspolaganju podatke o dužini trajanja postupka.

Projektni tim je kao jednostavne okarakterisao postupke u 15 slučajeva. Jedan postupak je srednje složen, a 23 slučaja su složena.

rosečna dužina kazne iznosi 19 meseci, s tim da u tri slučaja kazne drastično odstupaju od prosečne zato što se radi o krivičnim delima koja su izvršena u sticaju ili se radi o krivičnim delima za koja su predviđene dugogodišnje zatvorske kazne.

Do 2010. godine su u prvostepenom postupku odlučivali Opštinski sudovi i to u 28 predmeta, a Okružni sud u jednom slučaju. Od 01.01.2010. godine u prvom stepenu odlučivali su u 2 postupka Viši sudovi, a u osam Osnovni sudovi.

Do 31.12.2009. godine u 25 predmeta je odluku u drugom stepenu doneo Okružni sud, a u jednom predmetu Vrhovni sud Srbije. Posle 01.01.2010. godine u šest predmeta u drugom stepenu je odlučivao Apelacioni sud. U 6 predmeta dokumentacija je bila nepotpuna i bez podataka o drugostepenim sudovima koji su doneli presudu.


U okviru ove projektne grupe je analizirano 34 predmeta. Analizirani su postupci za raznorodna krivična dela koja zbog

malobrojnosti nije bilo moguće klasifikovati u posebne projektne grupe. Obuhvaćeni su postupci zbog krivičnih dela: primanje mita,

zlostavljanje i mučenje, teško delo protiv bezbednosti saobraćaja, falsifikovanje novca, neovlašćeno držanje oružja i municije, nasilje u porodici, zloupotreba službenog položaja, trgovina ljudima, falsifikovanje isprave, neosnovano dobijanje kredita i prevara, nasilničko ponašanje, napad na ovlašćeno službeno lice, trgovina maloletnim licima i ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti.

Kao što je raznorodna oblast ovih krivičnih dela i zaštitni objekt, različite su i izrečene kazne. Raspon se kreće od 3 meseca do 10 godina i 6 meseci zatvora.

Ukupna dužina trajanja postupaka se kretala u rasponu od 4 meseca (falsifikovanje isprave) do 6 godina i 4 meseca (teško delo protiv bezbednosti saobraćaja).

Prvostepeni postupci su vođeni pred Opštinskim sudovima u pet slučajeva i pred Okružnim sudom u jednom predmetu do 31.12.2009. godine

98

Viši sud je odlučivao u pet, a Osnovni sud u 23 predmeta u postupcima koji su vođeni od 01.01.2010. godine.

Do 31.12.2009.godine u drugom stepenu je u jednom predmetu odlučivao Vrhovni sud Srbije, a u četiri predmeta Okružni sud. Posle 01.01.2010. godine, u 24 slučaja je u drugom stepenu odlučivao Apelacioni sud. U četiri predmeta nije bilo drugostepenog postupka, jer nije izjavljena žalba na odluku prvostepenog suda. Sumiranje:

U sklopu ovog kriterijuma je obrađeno 106 predmeta. Kod analiziranih slučajeva je utvrđeno da su po pravilu postupci

okončavani u razumnom roku a da je predugo trajanje postupka izuzetak. Pod ovim se podrazumeva da na dužinu trajanja postupka utiču sledeći faktori: mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog na glavnom pretresu (poziv, dovođenje, pritvor), prisustvo drugih učesnika u krivičnom postupku (branilac, tužilac, svedok, veštak), promene u sastavu sudskog veća, preopterećenost sudija brojem predmeta, da li je prvostepena presuda ukidana ili ne.

Od prosečno utvrđene dužine trajanja postupka su češća odstupanja kod krivičnih dela protiv života i tela u kojima postupci traju duže (ubistva i pokušaji ubistva), što se može objasniti težinom samog dela, visinom zaprećene kazne, težinom posledice i složenošću samog postupka. Odstupanja u smislu dužeg trajanja postupka kod krivičnih dela protiv imovine (krađe i razbojništva) se mogu objasniti složenošću postupka koja je uslovljena brojnošću radnji izvršenja, većim brojem oštećenih i procesnim radnjama koje je neophodno sprovesti.

U analiziranim slučajevima se uočava da je prosek ukupnog trajanja postupka identičan kod krivičnih dela protiv života i tela i krivičnih dela protiv imovine. Kod krivičnih dela povezanih sa drogom je prosečna dužina trajanja postupaka neznatno kraća. Ovo se može objasniti time da su se kod svih slučajeva krivičnih dela protiv života i tela, kao i krivičnih dela povezanih sa narkoticima, okrivljeni nalazili u pritvoru sve vreme trajanja postupka u kojima postoji zakonska obaveza suda da postupa sa hitnošću, dok se sa druge strane kod krivičnih dela protiv imovine uglavnom radilo o postupcima gde su se okrivljeni branili sa slobode, što je izvesno uticalo na produženje trajanja postupka.

Karakteristično je da su postupci koji su vođeni zbog krivičnih dela protiv polnih sloboda trajali prosečno 10 meseci.

Na dužinu trajanja postupaka nije uticalo ukidanje presuda od strane drugostepenih sudova osim u dva slučaja kod krivičnih dela protiv života i tela.

99

Od ukupnog broja predmeta (106) u prvostepenom postupku je u 55 slučajeva predmet vođen pred Opštinskim i Okružnim sudovima do 31.12.2009. godine, a posle 01.01.2010. godine u 51 predmetu postupali su Osnovni i Viši sudovi.

U 48 predmeta do 31.12.2009. godine u drugom stepenu su postupali Okružni sudovi i Vrhovni sud Srbije a posle 01.01.2010. godine u 45 predmeta su postupali Apelacioni sudovi. Za preostalih 13 slučajeva tim nije imao na raspolaganju kompletnu dokumentaciju.

Od ukupnog broja analiziranih slučajeva većinu su predstavljali složeni predmeti u kojima je vođen postupak protiv više okrivljenih i gde postoji više krivičnih dela ili jedno krivično delo u kome je bilo potrebno utvrditi mnogo činjenica. Jednostavni slučajevi se uglavnom odnose na krivična dela protiv imovine (krađe i razbojništva) jer je u tim postupcima došlo do priznanja dela od strane okrivljenog, kao i zbog toga što sud nije imao potrebu za izvođenjem velikog broja složenih procesnih radnji. Izuzetno složeni slučajevi se javljaju jedino kod krivičnih dela ubistava (3 od 19).

Nema indicija da je trajanje postupka uticalo na dužinu kazne i obrnuto.

Sumiranje podataka o dužini izrečene kazne u obrađenim slučajevima nije izvšeno zbog raznorodnosti krivičnih dela. Kontekst zakona

Prema članu 4., st. 1., tač. 4. Zakonika o krivičnom postupku koji je važio do 30.09.2013. godine, okrivljeni ima pravo da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku. Kontekst evropskog standarda

Prema članu 6., stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava pojam razumne dužine trajanja postupka je relativna kategorija i treba da se u svakom konkretnom slučaju ocenjuje da li je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, uzimajući u obzir kriterijume kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanje

100

učesnika u krivičnom postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirode prava o kome se u postupku raspravlja. Stav tima

Gotovo svi predmeti u okviru ove analize su okončani u skladu sa načelom suđenja u razumnom roku.

U jednom slučaju projektni tim smatra da je sud povredio pravo na suđenje u razumnom roku jer je odlučivanje po žalbi trajalo 18 meseci, dok je u tri slučaja, uključujući i pomenuti, postupak trajao duže od 5 godina. Međutim, tim nije imao dovoljno podataka o ponašanju okrivljenih u toku postupka, o vremenu u kome je sud izvšavao pojedine procesne radnje (što je značajno za utvrđivanje da li je postupak trajao u razumnom roku) da bi formirao izričit stav o dužini trajanja postupka.

Izdvajaju se, po dosta kraćem trajanju, postupci iz krivične grupe protiv polnih sloboda što može da upućuje i na neki dodatni razlog, ali i ne mora. Preporuke

Potpuno odvojiti tehničku pripremu suđenja i samo suđenje, na taj način što će tehnički deo obavljati službe u okviru suda, čime bi se stvorili uslovi da se sudije bave suštinom predmeta i postupka.

Preporučiti formiranje posebne službe u okviru svakog suda, koja bi se isključivo bavila obezbeđivanjem prisustva svih učesnika u postupku koji o procesnoj radnji nisu obavešteni neposredno na samom pretresu.

Vremenski ograničiti, unutar roka min – max, trajanje perioda za obavljanje tehničkih radnji (priprema i ostalo), što bi dovelo do bržeg sprovođenja postupka. Pregled prikupljenih informacija koje su predmet analize


- Prvostepeni sud Okružni sud u Pirotu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

101

- Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 6meseci b. dužina prvostepenog postupka 3 meseca c.dužina drugostepenog postupka 4 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 1 mesec f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 20 godina zatvora 2. S. D. (K 127/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Valjevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 1,5 meseci b. dužina prvostepenog postupka 4 meseca c.dužina drugostepenog postupka 3 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 8,5 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 14 godina zatvora *Napomena: brzo i efikasno sproveden postupak 3. A. P. (K 86/01) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Smederevu

102

- Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije

a.dužina istrage 5 meseci i 10 dana b. dužina prvostepenog postupka 9 meseci i 10 dana c.dužina drugostepenog postupka 8 meseci d. dužina trećestepenog postupka 1 godina i 6 meseci e.ukupno trajanje postupka 8,5 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 14 godina zatvora 4. R. T. (K 132/06) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Somboru - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 1 mesec i 24 dana b. dužina prvostepenog postupka 2 meseca i 20 dana (posle

ukidanja prvostepene presude; ponovljeni postupak je trajao 6 meseci)

c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 2 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka oko 2 godine (prema dostavljenoj dokumentaciji) f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 5 godina zatvora

103

5. N. Š. (K 5/01) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Kraljevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije

a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 6 meseci c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 2 meseca d. dužina trećestepenog postupka 1 godina e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 10 meseci f.složenost postupka izuzetno složen postupak g.dužina trajanja kazne 40 godina zatvora *Napomena: Ovaj postupak je izuzetno složen, obzirom da je bilo više okrivljenih, više oštećenih, da je bilo neophodno utvrditi krivicu svakog pojedinačnog okrivljenog i njegov odnos prema krivičnom delu, a uključivao je i složena veštačenja. U prvostepenom postupku su izrečene smrtne kazne, a dva puta je predmet rešavao Vrhovni sud Srbije. 6. F. G. (K 19/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Novom Pazaru - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 4 meseca b. dužina prvostepenog postupka 7 meseci c.dužina drugostepenog postupka 6,5 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 6 meseci

104

f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 30 godina zatvora 7. D. Š. (K 65/2000) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Sremskoj Mitrovici - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije

a.dužina istrage 2 godine i 10 meseci b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka 1 godina d. dužina trećestepenog postupka 1 godina i 2 meseca e.ukupno trajanje postupka 7 godina i 2 meseca f.složenost postupka izuzetno složen postupak g.dužina trajanja kazne 40 godina zatvora *Napomena: okrivljenom je suđeno u sticaju za četiri krivična dela razbojništva i jedno krivično delo ubistva u pokušaju. S obzirom na više krivičnih dela za koja se sudilo, bilo je potrebno utvrditi mnogo činjenica od kojih je zavisila krivična odgovornost okrivljenog. Osuđeni je bio u pritvoru zbog prvog krivičnog dela od 1997. Suđenje je počelo 2000.godine. 8. Z. S. (Kv 61/13) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Smederevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka Istraga i prvostepeni

postupak su trajali 1 godinu

105

i 9 meseci (u ponovljenom postupku posle ukidanja prvostepene presude 1 godinu i 6 meseci).

c.dužina drugostepenog postupka 9 meseci (u ponovljenom

postupku posle ukidanja prvostepene presude 5 meseci)

d. dužina trećestepenog postupka 11 meseci e.ukupno trajanje postupka 5 godina i 2 meseca f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 40 godina zatvora *ovi podaci su utvrđeni iz presude Evropskog suda za ljudska prava 9. M. K. (K 134/04 ) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Čačku - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage b. dužina prvostepenog postupka istraga i prvostepeni postupak su trajali 9 meseci c.dužina drugostepenog postupka 3 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 40 godina zatvora

106

10. V. D. (K 56/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Pančevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije, drugo veće

a.dužina istrage 5 meseci b. dužina prvostepenog postupka 11 meseci c.dužina drugostepenog postupka 6 meseci d. dužina trećestepenog postupka 7 meseci e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 5 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 15 godina zatvora 11. G. M. (K 46/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Kruševcu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 3 meseca c.dužina drugostepenog postupka 8 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 1 mesec f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 18 godina zatvora

107

12. B. M. (K 1/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Prokuplju - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije

a.dužina istrage najmanje 3 meseca b. dužina prvostepenog postupka 3 meseca c.dužina drugostepenog postupka 2 meseca d. dužina trećestepenog postupka 5 meseci e.ukupno trajanje postupka 10 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 40 godina zatvora 13. D. N. (K 614/06) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Beogradu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 4,5 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 1 mesec c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka 1 godina e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 11 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 40 godina zatvora

108

14. S. N. (K 13/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Smederevu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Beogradu - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 3 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 6 meseci c.dužina drugostepenog postupka 7 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 4 meseca f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 15 godina i 6 meseci zatvora 15. M. T. (K 3980/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Beogradu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Beogradu - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 4 meseca b. dužina prvostepenog postupka 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka 5 meseci e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 4 meseca f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 18 godina zatvora

109

16. M. G. (K 34/02) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Valjevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije

a.dužina istrage 4 meseca b. dužina prvostepenog postupka 7 meseci c.dužina drugostepenog postupka 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka 1 godina i 2 meseca e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 6 meseci f.složenost postupka izuzetno složen postupak g.dužina trajanja kazne 40 godina zatvora * Napomena: Ovaj krivični postupak je vrlo složen zbog toga što je u postupku bilo četvoro okrivljenih, zbog težine dela koje se okrivljenom stavlja na teret i veštačenja koja su morala biti vršena. S obzirom na težinu dela i zaprećenu kaznu, činjenice u ovom postupku su utvrđivane sa posebnom pažnjom do najvećeg stepena izvesnosti 17. M. K. (K 24/01) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Valjevu - Drugostepeni sud / - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 2 meseca i 10 dana c.dužina drugostepenog postupka 8 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina

110

f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 40 godina zatvora 18. D. P. (K 98/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Leskovcu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 3 meseca b. dužina prvostepenog postupka 7 meseci c.dužina drugostepenog postupka 8 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 6 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 40 godina zatvora, odlukom Vrhovnog suda kazna je preinačena na 35 godina zatvora 19. M. K. (K 14/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Pančevu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu - Trećestepeni sud /

a.dužina istrage 3 meseca b. dužina prvostepenog postupka

Do donošenja prve presude 8 meseci, u drugom suđenju 8 meseci, u trećem suđenju 2 godine. c.dužina drugostepenog postupka

4 meseca u prvom postupku, nakon ukidanja prvostepene presude 10 meseci, nakon ponovnog ukidanja 7 meseci.

111

d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 5 godina i 4 meseca f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 5 godina i 6 meseci



a.dužina istrage 1 mesec b. dužina prvostepenog postupka 1 mesec c.dužina drugostepenog postupka 4 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 6 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 5 godina zatvora 21. M. C. (K 668/05) Vrsta suda:


a.dužina istrage 2,5 meseca b. dužina prvostepenog postupka 6 meseci c.dužina drugostepenog postupka /

112

d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najmanje 9 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 15 godina zatvora 22. V. S. (K 19/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Nišu (Viši sud u Nišu) - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu

a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 8,5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 3,5 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najmanje 12 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 13 godina zatvora 23. Č. V. (K 77/08) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 3 meseca c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka /

113

e.ukupno trajanje postupka najmanje 1 god. i 3 meseca f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 12 godina zatvora 24. D. B. (K 9/09) Vrsta suda:


a.dužina istrage 3 meseca b. dužina prvostepenog postupka 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 10 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 8 godina i 10 mes. zatvora 25. M. M. (K 92/07) Vrsta suda:


a.dužina istrage 5 meseci b. dužina prvostepenog postupka

7 meseci prvi put, u ponovljenom postupku posle ukidanja prvostepene presude16 meseci. c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka /

114

f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 4 godine zatvora


- Prvostepeni sud Viši sud u Kraljevu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu

a.dužina istrage 20 dana b. dužina prvostepenog postupka 2,5 meseca c.dužina drugostepenog postupka 3 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 6 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 4 godine zatvora 27. N. B. (K 107/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka

2 meseca (posle ukidanja prvostepene presude novi postupak pred prvostepenim sudom je trajao 2 god i 2 meseca). c.dužina drugostepenog postupka

4 meseca (posle ukidanja prvostepene presude novi postupak pred drugostepenim sudom je trajao 3 meseca).

115

d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 11 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 3 godine zatvora 28. D. N., P. B., N. B. (K 75/11) Vrsta suda:


a.dužina istrage Nemamo podataka o dužini istrage, zato što u presudi nije navedeno kada je optužnica predata sudu. b. dužina prvostepenog postupka 21 mesec c.dužina drugostepenog postupka 1 godina d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najmanje 2 god. i 9 meseci f.složenost postupka složen postupak (zbog broja okrivljenih) g.dužina trajanja kazne 2 godine za N. B. i 2 godine i 6 meseci zatvora za P. B. *Napomena: prva presuda prvostepenog suda je ukinuta i vraćena na ponovno suđenje pa je zbog toga dužina trajanja glavnog pretresa nešto iznad proseka. 29. S. M. (K 137/11) Vrsta suda:


116

a.dužina istrage 1 mesec i 26 dana b. dužina prvostepenog postupka 2 godine c.dužina drugostepenog postupka 6 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 8 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 4 godine i 6 meseci zatvora 30. S. N. (K 470/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage 6 meseci b. dužina prvostepenog postupka 6 meseci c.dužina drugostepenog postupka 6 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 6 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 7 godina zatvora 31. E. K. (K 1713/11) Vrsta suda:


a.dužina istrage 18 meseci b. dužina prvostepenog postupka 8 meseci

117

c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka ne kraće od 2 god. i 2 meseca f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne nema podataka (timu nije dostavljena drugostepena presuda) 32. S. N. (K 282/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 12 meseci c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 7 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 9 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 3 godine zatvora 33. S. R. (K 263/11) Vrsta suda:


a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 9 meseci

118

c.dužina drugostepenog postupka 10 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 9 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 8 godina zatvora

d. projektna grupa: Krivična dela protiv imovine 34. E. K. (K 1198/06 ) Vrsta suda:


a.dužina istrage 16 meseci b. dužina prvostepenog postupka 3 godine i 4 meseca c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 4 godine i 8 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina i 2 meseca zatvora 35. M. R. (K 214/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Smederevskoj Palanci - Drugostepeni sud /

a.dužina istrage 6meseci b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 6 meseci

119

c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 36. Lj. P. (K 470/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 6 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 1 mesec f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 37. Lj. P. (K 395/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Čačku - Drugostepeni sud Okružni sud u Čačku

a.dužina istrage 1 mesec b. dužina prvostepenog postupka 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka 10 meseci

120

d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 1 mesec f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 4 godine zatvora 38. M. B. (K 23520/2010) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud Novom Sadu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu

a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 10 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 5 godina zatvora 39. D. P. (K 129/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Inđiji - Drugostepeni sud /

a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 5 godina i 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka /

121

f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina i 10 meseci zatvora. Bez podataka o pravnosnažnosti jer nije dostavljena drugostepena presuda. 40. Z. Š. (K 63/07) Vrsta suda:


a.dužina istrage 1 mesec b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka 9 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 41. D. K. (K 1137/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 3 meseca c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 8 meseci f.složenost postupka složen postupak

122

g.dužina trajanja kazne 2 godine zatvora 42. D. K. (K 2245/09) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 10 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najmanje 1 godina i 10 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina i 4 meseca zatvora 43. D. K. (K 1543/07) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 1 mesec c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najmanje 2 god. i 1 mesec f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 2 godine i 6 meseci zatvora

123

44. D. K. (K 819/07) Vrsta suda:


a.dužina istrage najmanje 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 7 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najmanje 1 god. i 9 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina i 6 meseci zatvora 45. D. K. (K 1889/07) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 6 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najmanje 6 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 4 godine zatvora

124

46. V. B. (K 2245/09) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Nišu - Drugostepeni sud Okružni sud u Nišu

a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 10 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najmanje 1 god. i 10 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina i 4 meseca zatvora 47. R. M. (K 4914/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu

a.dužina istrage 1 godina b. dužina prvostepenog postupka 8 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 8 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 2 godine zatvora

125

48. V. V. (K 2245/09) Vrsta suda:


a.dužina istrage 4 godine i 5 meseci b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 8 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 7,5 godina f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina i 6 meseci zatvora 49. I. S. (K 335/2010) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Nišu - Drugostepeni sud /

a.dužina istrage 3 meseca b. dužina prvostepenog postupka 11 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka / f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 3 godine zatvora

126

50. D. M. (K 991/07) Vrsta suda:


a.dužina istrage 5 meseci b. dužina prvostepenog postupka 4 meseca c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka timu nije dostavljena odluka Okružnog suda f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina i 6 meseci zatvora 51. E. K. (K 940/05) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Nišu - Drugostepeni sud /

a.dužina istrage 8 meseci do optužnice b. dužina prvostepenog postupka 4 godine i 4 meseca c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka ne kraće od 5 godina f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora

127

52. V. B. (K 72/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Bečeju - Drugostepeni sud /

a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 3 meseca (sa istragom) c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka / f.složenost postupka / g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 53. E. K. (K 2172/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage 2,5 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka 4 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 9 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 10 meseci zatvora 54. E. K. (K 1522/07) Vrsta suda:

128


a.dužina istrage 6 meseci b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 11 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka ne kraće od 2,5 godine f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 3 meseca zatvora 55. E. K. (K 2340/08) Vrsta suda:


a.dužina istrage 1 godina i 1 mesec b. dužina prvostepenog postupka 3 godine i 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka ne kraće od 4 god. i 3 meseca f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne oslobođen od optužbe 56. E. K. (K 332/06) Vrsta suda:


129

a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 57. E. K. (K 1338/04) Vrsta suda:


a.dužina istrage 2 meseca i 20 dana b. dužina prvostepenog postupka 4 godine i 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka / f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 58. E. K. (K 2185/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage /

130

b. dužina prvostepenog postupka / (nije dostavljena prvostepena presuda) c.dužina drugostepenog postupka 1 godina d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka / f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 2 godine zatvora 59. E. K. (K 878/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage 4 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 4 meseca c.dužina drugostepenog postupka 1 godina d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 8 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 60. E. K. (K 1596/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage 1 godina b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 4 meseca

131

c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka ne kraće od 2 god. i 4 meseca f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne Osuđen na kaznu zatvora u trajanju od godinu dana za jedno krivično delo, dok je za tri krivična dela oslobođen od optužbe. 61. E. K. (K 1745/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka / c.dužina drugostepenog postupka 9 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka / f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 62. E. K. (K 2063/05) Vrsta suda:


a.dužina istrage 1,5 meseci b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 9 meseci

132

c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka ne kraće od 1 godine i 11 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 7 meseci zatvora 63. E. K. (K 1892/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage 11 meseci b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 8 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka ne kraće od 2 godine i 7 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne Za jedno delo je oslobođen, a za drugo delo je osuđen na 5 meseci zatvora 64. E. K. (K 1712/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage 4 meseca b. dužina prvostepenog postupka 11 meseci

133

c.dužina drugostepenog postupka 8 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 11 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 2 godine i 5 meseci zatvora 65. E. K. (K 557/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage 3 meseca b. dužina prvostepenog postupka 18 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka ne manje od 21 mesec f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 3 meseca zatvora 66. E. K. (K 630/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 8 meseci c.dužina drugostepenog postupka /

134

d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka ne kraće od 1 godine i 10 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 3 meseca zatvora 67. E. K. (K 1873/05) Vrsta suda:


a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 10 meseci c.dužina drugostepenog postupka 8 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 8 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 68. E. K. (K 2512/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage 7 meseci b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 8 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka /

135

e.ukupno trajanje postupka ne kraće od 3 godine i 5 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 69. E. K. (K 1726/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage 1,5 meseci b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 3 meseca c.dužina drugostepenog postupka 3 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 8 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 70. G. S. (K 27/09) Vrsta suda:


a.dužina istrage 3 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 mesec c.dužina drugostepenog postupka 6 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 10 meseci

136

f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 8 godina i 6 meseci zatvora 71. S. S. (K 1145/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1godina i 10 meseci c.dužina drugostepenog postupka 7 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 5 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne uslovna osuda 72. Č. B. (K 12/12) Vrsta suda:


a.dužina istrage 3 meseca b. dužina prvostepenog postupka 8,5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 3,5 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 15 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 2 godine i 8 meseci zatvora

137



a.dužina istrage 1,5 meseci b. dužina prvostepenog postupka 5,5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 3 godine zatvora 74. D. K. (K 311/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage 1 godina i 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 7 meseci (po ukidanju prvostepene presude proces je trajao još 2 godine i 11 meseci) c.dužina drugostepenog postupka 7 meseci (u ponovljenom postupku, posle ukidanja prvostepene presude, drugostepeni postupak je trajao još 8 meseci) d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 6 godina i 4 meseca f.složenost postupka izuzetno složen postupak

138

g.dužina trajanja kazne 4 godine zatvora *Napomena: Postupak je bio izuzetno složen, pošto je bilo neophodno uraditi složeno saobraćajno i medicinsko veštačenje, izvršiti rekonstrukciju događaja i saslušati brojne svedoke. 75. Z. B. (K 580/08) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina c.dužina drugostepenog postupka 6 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 6 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 3 godine zatvora 76. Z. I. (K 36/12) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 9 meseci c.dužina drugostepenog postupka 1 godina d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najkraće 1 god. i 9 meseci f.složenost postupka složen postupak

139

g.dužina trajanja kazne 4 godine zatvora * Napomena:dozvoljeno je ponavljanje postupka jer je suđeno u odsustvu okrivljenog, u ponovljenom postupku pravnosnažna odluka nije doneta do kraja januara 2014. godine. 77. M. V. (K 383/12) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Kruševcu - Drugostepeni sud /

a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka 2 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 4 meseca f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 2 godine zatvora 78. I. H. (K 165/12) Vrsta suda:


a.dužina istrage 5,5 meseci b. dužina prvostepenog postupka 3 godine c.dužina drugostepenog postupka 10 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 18, 5 meseci

140

f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 2 godine zatvora 79. Z. K. (K 1168/04) Vrsta suda:


a.dužina istrage do 1 godine b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka 3 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 5 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 14 meseci zatvora *Napomena: Dužina trajanja postupka od optužnice (2004. godina) do zaključenja glavnog pretresa (2006. godina) je najverovatnije zavisila od nepojavljivanja tada okrivljenog na glavnim pretresima jer u spisima predmeta stoji da je bio u pritvoru od 2006. godine 80. Z. K. (K 1447/03) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 6 meseci c.dužina drugostepenog postupka 7 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najkraće 13 meseci

141

f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 3 meseca zatvora 81. Z. K. (K 105/06) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 7 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najkraće 2 godine f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 82. S. C. (Kž 1281/12) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 6 meseci c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najkraće 3 god. i 11 meseci

142

f.složenost postupka izuzetno složen postupak g.dužina trajanja kazne 10 godina i 6 meseci zatvora *Napomena: Postupak je trajao predugo, a na dužinu trajanja prvostepenog postupka je uticalo više činilaca: brojnost okrivljenih i svedoka, kao i promene usled reforme pravosuđa zbog kojih je došlo do značajnog produženja glavnog pretresa. 83. Đ. A. (K 97/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage 1 godina i 6 meseci b. dužina prvostepenog postupka 3 godine i 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 10 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 5 godina i 9 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 4 godine zatvora *Napomena: Na dužinu prvostepenog postupka je uticalo nepojavljivanje okrivljenog na glavnom pretresu što je dovelo do određivanja pritvora. 84. R. T. (K 2012/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Novom Sadu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu

a.dužina istrage 7 meseci b. dužina prvostepenog postupka 5 meseci

143

c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka najkraće godinu dana f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 85. V. C. (K 1685/12) Vrsta suda:


a.dužina istrage 11 meseci b. dužina prvostepenog postupka 3 godine i 8 meseci c.dužina drugostepenog postupka 9 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 4 godine i 6 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 8 meseci zatvora 86. V. C. (K 3137/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Nišu - Drugostepeni sud /

a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 3 godine i 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka nije izjavljivana žalba d. dužina trećestepenog postupka /

144

e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 2 meseca f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 4 meseca zatvora 87. V. C. (K 3858/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 5 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 10 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 9 meseci zatvora 88. V. C. (K 845/12) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka nije ga bilo d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 meseca

145

f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 89. V. C. (K 265/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 5 meseci c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 3 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 8 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 3 meseca zatvora 90. V. C. (K 2656/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 16 meseci c.dužina drugostepenog postupka nije ga bilo d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 16 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne meseci zatvora

146

91. V. C. (K 2656/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 16 meseci c.dužina drugostepenog postupka 2 godine d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 4 meseca f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 92. V. C. (K 707/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 8 meseci c.dužina drugostepenog postupka nije izjavljena žalba d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 8 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 93. V. C. (K 2574/10) Vrsta suda:

147


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 10 meseci c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 2 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 4 meseca zatvora 94. V. C. (K 5545/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka 10 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 95. V. C. (K 2904/10) Vrsta suda:


148

a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 4 meseca c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 4 meseca f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 4 meseca zatvora 96. V. C. (K 268/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 9 meseci c.dužina drugostepenog postupka 4 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 1 mesec f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 97. V. C. (K 3149/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 3 godine

149

c.dužina drugostepenog postupka 7 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 7 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 10 meseci zatvora 98. V. C. (K 843/12) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 11 meseci c.dužina drugostepenog postupka 9 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 8 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 1 godina zatvora 99. V. C. (K 1685/12) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 3 godine i 10 meseci c.dužina drugostepenog postupka 9 meseci d. dužina trećestepenog postupka /

150

e.ukupno trajanje postupka 4 godine i 7 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 8 meseci zatvora 100. V. C. (K 1928/11) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 8 meseci c.dužina drugostepenog postupka 3 meseca d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 11 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 8 meseci zatvora 101. V. C. (K 848/12) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 7 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 1 godina i 7 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak

151

g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora 102. V. C. (K 519/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 7 meseci c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 7 meseci f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 5 meseci zatvora 103. V. C. (K 3816/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage / b. dužina prvostepenog postupka 1 godina i 4 meseca c.dužina drugostepenog postupka 11 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 2 godine i 3 meseca f.složenost postupka jednostavan postupak g.dužina trajanja kazne 4 meseca zatvora

152

104. A. B. (K 3929/2010) Vrsta suda:


a.dužina istrage 1 mesec b. dužina prvostepenog postupka 7 meseci c.dužina drugostepenog postupka 7 meseci d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 15 meseci f.složenost postupka složen postupak g.dužina trajanja kazne 5 godina zatvora 105. V. C. (K 284/10) Vrsta suda:


a.dužina istrage 20 meseci b. dužina prvostepenog postupka 2 godine i 2 meseca c.dužina drugostepenog postupka / d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 3 godine i 10 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 3 meseca zatvora

153

106. V. C. (K 1417/11) Vrsta suda:


a.dužina istrage 2 meseca b. dužina prvostepenog postupka 3 godine i 4 meseca c.dužina drugostepenog postupka 1 godina i 1 mesec d. dužina trećestepenog postupka / e.ukupno trajanje postupka 4 godine i 7 meseci f.složenost postupka srednje složen postupak g.dužina trajanja kazne 6 meseci zatvora

154

KRITERIJUM: Ravnopravnost strana u postupku Uvod

Predmet analize su bili pravnosnažno okončani postupci koji su odabrani od strane projektnog tima na osnovu toga što je zaključeno da je u ovim postupcima povređen princip jednakosti oružja. Ovaj princip podrazumeva da su optužba i odbrana ravnopravne u predlaganju i izvođenju dokaza.

Položaj okrivljenog je u ovim postupcima analiziran u odnosu na postupak posmatran u celosti, tako da su obuhvaćeni i postupci po redovnim i vanrednim pravnim lekovima. Nisu obuhvaćeni prvostepeni postupci kod kojih je projektni tim takođe utvrdio da je bilo povrede načela ravnopravnosti strana u postupku a te povrede su otklonjene od strane višeg suda.

Kao ključni aspekti analize u okviru ovog kriterijuma su uzeta pitanja da li se dokazni predlozi odbrane i oštećenog odnose na odlučne činjenice, o kojoj se vrsti dokaza radi i način na koji je sud obrazložio svoju odluku. Pod dokazima o odlučnim činjenicama tim je smatrao one koji mogu dovesti do utvrđivanja drugačijeg činjeničnog stanja u pogledu radnje izvršenja i krivice. Pod vrstom dokaza smatraju se oni dokazi koji su predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku. Tim je takođe analizirao i obrazloženje suda u pogledu odluke o neprihvatanju predloga odbrane, u smislu da li postoji obrazloženje i da li sadrži dovoljne i relevantne razloge za takvu odluku. Sumiranje:

U sklopu ovog kriterijuma je obrađeno 6 predmeta. U svih šest slučajeva sudovi nisu prihvatili predloge odbrane za

izvođenje dokaza iako se radilo o utvrđivanju odlučnih činjenica. U jednom od tih slučajeva se radilo o dokazu koji je naknadno otkriven i na osnovu koga je zahtevano ponavljanje postupka. U dva postupka se radilo o dokazu koji se odnosio na psihičko stanje okrivljenog, dok su u ostala četiri bili dokazi koji se odnose na činjenice u vezi radnje izvršenja dela. U tri postupka se radilo o dokaznim radnjama veštačenja, u dva postupka se radilo o saslušanju svedoka, a u jednom o ispravama.

Kao obrazloženje za odbijanje predloga za izvođenje dokaza, sud je u jednom postupku naveo da bi izvođenje tih dokaza dovelo do odugovlačenja postupka. U dva postupka koji su se odnosili na veštačenje

155

psihičkog stanja okrivljenog, sud je samo konstatovao da nije bilo sumnje u uračunljivost, ne obrazlažući zašto odbija predloge odbrane. U dva postupka sud je detaljno obrazložio svoju odluku, međutim razlozi koje je dao nisu u skladu sa duhom zakona i predstavljaju povredu ravnopravnosti stranaka. Na primer, sud je odbio zahtev za ponavljanje postupka koji je podneo okrivljeni na osnovu novog dokaza. Osuđeni je na sopstvenu inicijativu tražio i dobio nalaz i mišljenje veštaka – Instituta VMA, koji je bio u potpunosti suprotan sa nalazom i mišljenjem veštaka koji je izveden u prvostepenom postupku i na osnovu koga je, između ostalog, bio osuđen u prvostepenom postupku. Sud je predlog za ponavljanje postupka odbio, jer navedeni dokaz nije pribavljen po naredbi suda, bez obzira što je taj dokaz mogao da dovede do oslobađajuće presude. U jednom postupku, sud nije uopšte obrazložio zbog čega je odbio predlog odbrane za izvođenje dokaza. Kontekst zakona

Zakonik o krivičnom postupku koji je važio od 2001. do 2013. godine je predvideo obavezu suda da sa podjednakom pažnjom utvrđuje činjenice koje idu u korist ili na štetu okrivljenog (čl. 17. ZKP-a). Kontekst evropskog standarda

Član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima uređuje pravo na pravično suđenje na sledeći način: „Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.... Svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava... da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv njega.“ U publikaciji „Fair Trials Manual“ Amnesty International, u izdanju Fonda za humanitarno pravo („Pravično suđenje: priručnik“, 2000), u predmetu Foucher pred Evropskim sudom (25EH RR 234, str.247) stoji: „U krivičnim postupcima, u kojima tužilac ima kompletnu državnu mašineriju iza sebe, principi „jednakosti oružja“ je najvažnija garancija prava na odbranu. Ovaj princip garantuje odbrani da će biti u jednakom položaju sa tužiocem tokom pripreme i iznošenja slučaja. Ovaj princip zahteva dovoljno vremena, odgovarajuće mogućnosti za pripremu odbrane, kao i dobijanje bitnih obaveštenja od tužioca. Obuhvata i pravo na advokata, pravo da se pozovu i ipspitaju svedoci i pravo da optuženi bude prisutan na suđenju. Ovaj princip biće prekršen ukoliko optuženi ne dobije informacije potrebne za pripremu odbrane, ako mu bude uskraćen pristup veštacima, ili ako mu ne

156

bude omogućeno da prisustvuje žalbenoj raspravi kojoj je tužilac prisustvovao.“ Stav tima

Sud različito tretira predloge odbrane i predloge tužilaštva na taj način što se predlozi za izvođenje dokaza iz optužnice uvek prihvataju, dok se predlozi odbrane, do kojih svakako dolazi nakon stupanja optužnice na snagu, skoro uvek odbijaju.

Obrazloženje suda da bi izvođenje dokaza koje je predložila odbrana dovelo do odugovlačenja postupka, povređuje načelo ravnopravnosti strana jer pravo okrivljenog na odbranu i predlaganje dokaza ne može biti ograničeno nekim drugim njegovim pravom a posebno ne pravom na suđenje u razumnom roku. Princip suđenja u razumnom roku postoji da bi se obezbedila pravda za optuženog i da bi zaštitila optuženog od nepotrebnog odugovlačenja postupka koje nastaje postupanjem suda ili tužilaštva. Preporuke

Prilikom odlučivanja sud bi trebao da se rukovodi principom pravičnosti i izvede sa jednakom pažnjom dokaze koje predlažu stranke. Izvođenje dokaza sa jednakom pažnjom mora imati prednost u odnosu na dužinu trajanja postupka.

Neposredno primeniti međunarodni standard u svakom slučaju u kom domaći zakon ili sudska praksa pružaju slabiju zaštitu nekog prava.

Obezbediti edukaciju sudija u pogledu primene međunarodnih standarda koji se odnose na jednakost stranaka u postupku.

Prirediti pregled prakse Evropskog suda u oblasti jednakosti oružja za priručnu upotrebu, lako dostupnu svakom sudiji koji vodi krivične postupke. Pregled prikupljenih informacija koje su predmet analize 1. M. K. (Kv 89/2012) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Čačku - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu

157

a. Da li se dokazni predlozi odbrane i oštećenog odnose na odlučne činjenice

Uz predlog za ponavljanje postupka osuđeni je podneo nalaz veštaka koji je suprotan nalazu koji je u prvostepenom postupku izveden i koji potvrđuje odbranu osuđenog. b. O kojoj vrsti dokaza se radi?

Veštačenje sudskog veštaka sa Instituta za sudsku medicinu o oružju koje je korišćeno za izvršenje krivičnog dela. c. Obrazloženje suda

Sud je odbio predlog za ponavljanje postupka jer je dokaz na koji se poziva odbrana pribavljen od strane odbrane okrivljenog M.K., suprotno odredbi čl.114. ZKP kojom je predviđeno da se veštačenje određuje pismenom naredbom organa koji vodi postupak, u konkretnom slučaju suda. 2. M. K. (Kž 2.985/13) Vrsta suda:



U postupku zbog krivičnog dela lažnog svedočenja sud je odbio predlog oštećenog za saslušanje svedoka, iako se saslušanje ovih svedoka odnosi na odlučne činjenice. b. O kojoj vrsti dokaza se radi?

Neizvođenje dokaza saslušanjem svedoka od značaja za postupak. c. Obrazloženje suda

Sud je ovakvu odluku doneo jer je smatrao da iskaz jednog svedoka nije bio dokaz u osnovnom predmetu, iskaz drugog svedoka je sud već cenio, a za trećeg svedoka čiju je pismenu izjavu dostavila odbrana Apelacioni sud nalazi da „se ne bi moglo zaključiti da bi njegova izjava mogla promeniti utvrđeno činjenično stanje“.

U drugom stepenu i u predmetu koji je M.K. tražio ponavljanje postupka, kao i u predmetu u kome je on tražio da se protiv svedoka u glavnom predmetu pokrene postupak zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza je postupalo isto veće Apelacionog suda što je moglo uticati u velikoj meri na stavove članova ovog veća.

158

3. D. N., P. B., N. B. (K 75/11) Vrsta suda:



Sud nije prihvatio predlog odbrane da se izvede dokaz psihičkog veštačenja jednog od okrivljenih a što je naloženo rešenjem Apelacionog suda kojim se ukida prvostepena presuda. Psihičko stanje saokrivljenog je bila odlučna činjenica neophodna za utvrđivanje krivične odgovornosti drugih saokrivljenih. b. O kojoj vrsti dokaza se radi?

Psihijatrijsko veštačenje. c. Obrazloženje suda

Presudom Apelacionog suda su utvrđene povrede postupka na koje je ukazano u žalbama branilaca. Međutim, prvostepeni sud nije izveo dokaz veštačenjem saokrivljenog, a što je naloženo odlukom drugostepenog suda. Isto veće drugostepenog suda je drugi put potvrdilo presudu i odustalo od sopstvene prvobitne odluke i prihvatilo odluku prvostepenog suda.

Sud je obrazložio da je nedoumicu u pogledu psihičkog stanja saokrivljenog otklonio njegovim detaljnijim ispitivanjem kojim je razjasnio da on nije zavisnik od heroina. 4. Z. B. (K 580/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Jagodini - Drugostepeni sud Okružni sud u Jagodini -


Psihičko stanje okrivljenog je bilo odlučna činjenica jer je on tvrdio da je više puta pokušao suicid i imao hospitalizacije u zatvorenoj ustanovi psihijatrijskog tipa. b. O kojoj vrsti dokaza se radi?

Izostanak psihajtrijskog veštačenja – izostanak utvrđivanja ključne činjenice da li je okrivljeni uopšte sposoban da učestvuje u postupku.

159

c. Obrazloženje suda Sud je ovakvu odluku doneo uz obrazloženje da nije bilo sumnje u

uračunljivost kod prvostepenog suda. 5. V. B. (72/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Bečeju - Drugostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu -


Sud nije izveo dokaz koji je predložio okrivljeni i koji se odnosio na potvrđivanje alibija tj. da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio u Mađarskoj. Dokaz koji je predložio okrivljeni bi mogao da dokaže da on nije izvršilac. To je razlog zašto je ovaj dokaz od ključne važnosti za utvrđivanje odgovornosti okrivljenog. b. O kojoj vrsti dokaza se radi?

Saslušanje svedoka. c. Obrazloženje suda

Sud nije izveo dokaze zbog toga što bi doveli do odugovlačenja postupka a nemaju bitnog uticaja u vezi relevantnih činjenica. 6. V. V. (K 2245/09) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Kragujevcu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu -


Sud nije uzeo u razmatranje ponuđeni dokaz iz žalbe okrivljenog i to pravosnažnu presudu K607/06 kojom je okrivljeni oslobođen optužbe, niti je cenio da li je potvrda o oduzetim predmetima pribavljena u skladu sa zakonom a što je morao da utvrdi i obrazloži. b. O kojoj vrsti dokaza se radi?

Isprave i to pravnosnažna presuda i potvrda o oduzetim predmetima. c. Obrazloženje suda

Sud u obrazloženju ni na koji način ne pominje ponuđeni dokaz.

160

KRITERIJUM: Povrede postupka Uvod

Ovom analizom su obuhvaćeni predmeti u kojima je projektni tim uočio povrede postupka. Pod povredama postupka, projektni tim nije smatrao samo one povrede koje su određene Zakonikom o krivičnom postupku kao bitne, već i one koje su u suprotnosti sa međunarodnim standardimima koji proističu iz prava na pravično suđenje.

Povrede postupka u analiziranim predmetima se odnose na povredu prava na odbranu, izvođenje dokaza u skladu sa zakonom, kvalitet obrazloženja presude, postupanje prvostepenog suda u skladu sa nalozima drugostepenog suda, protivrečnosti obrazloženja i izreke presude i sprovođenje jedinstvenog postupka.

Sa aspekta povrede prava na odbranu je, za potrebe ove analize, razmatrano da li je okrivljeni imao branioca kada je to zakon izričito određivao, kao i da li je okrivljeni imao branioca kada je to bilo celishodno i kada su to zahtevali razlozi pravičnosti. U pogledu toga da li su dokazi izvedeni u skladu sa zakonom, razmatrani su oni slučajevi u kojima je sud svoju odluku zasnovao na dokazu koji je pribavljen u suprotnosti sa zakonom i opštim pravilima međunarodnog prava koji se odnose na pravično suđenje.

Obrazloženje presude je razmatrano u pogledu toga da li je sud dao jasnu i logičnu ocenu protivrečnih dokaza i iz kojih razloga nije uvažio pojedine predloge stranaka.

U vezi postupanja prvostepenog suda po nalozima drugostepenog suda, predmet analize su bile presude donete u ponovljenom postupku nakon ukidanja prvostepene presude. Postupci su analizirani u pogledu toga da li je sud u ponovljenom postupku otklonio propuste koji su bili razlog ukidanja prvostepene odluke.

Analiza predmeta po pitanju da li je obrazloženje protivrečno izreci presude se odnosi na to da li je činjenični opis u izreci presude suprotan razlozima koje je sud dao u obrazloženju.

U vezi sprovođenja jedinstvenog postupka za više izvršenih dela, analiza se odnosila na veći broj predmeta koji su se vodili protiv istog okrivljenog u isto vreme i pred istim sudom. Tim je u ovim predmetima analizirao da li je postojala mogućnost suđenja za sva dela u jednom postupku.

U sklopu ovog kriterijuma obrađeno je ukupno 20 slučajeva.

161

Pravo na odbranu je povređeno u tri slučaja. U 10 slučajeva dokazi nisu pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom. U 11 slučajeva je nedovoljan kvalitet obrazloženja presude. U tri slučaja prvostepeni sud nije postupio po obavezujućem nalogu neposredno višeg suda. Izreka direktno protivreči obrazloženju u dva slučaja, dok u tri slučaja nije sproveden jedinstven postupak.

U prvostepenom postupku, u jednom slučaju je odlučivao Okružni sud, u sedam slučajeva Opštinski sud, u sedam slučajeva Osnovni sud i u pet slučajeva Viši sud.

U drugostepenom postupku je u jednom slučaju odlučivao Vrhovni sud Srbije, u četiri slučaja Okružni sud, u 12 slučajeva Apelacioni sud, u jednom slučaju Viši sud, a u dva predmeta tim nije raspolagao podacima o drugostepenom sudu. Sumiranje:

Od svih analiziranih predmeta iz ovog istraživanja, analizom su obuhvaćeni predmeti kod kojih je uočena očigledna povreda postupka. Broj analiziranih slučajeva (20) podrazumeva broj okrivljenih odnosno osuđenih, a ne ukupan broj predmeta koji je protiv njih vođen. Ovakav pristup je izabran zato što je kod određenog broja osuđenika utvrđeno da se vodi veliki broj postupaka i da je u svim postupcima uočena identična povreda postupka.

Povreda prava na odbranu je uočena u tri slučaja i ona se sastojala u tome da okrivljenima sud nije dodelio branioca po službenoj dužnosti, iako je to bilo neophodno i u interesu pravde.

Jedna od najbrojnijih povreda postupka se odnosi na pribavljanje i obezbeđivanje dokaza i sastoji se u tome da sud nije prihvatao dokaz odbrane, ili da dokazi nisu pribavljeni u skladu sa zakonom.

Najbrojnija uočena povreda postupka je nekvalitetno izrađena izreka i obrazloženje presude. Sud u izreci nije obuhvatio sve elemente krivičnog dela ili obrazloženje nije sveobuhvatno i jasno.

U tri slučaja prvostepeni sud nije postupio po obavezujućim nalozima drugostepenog suda što je najmanje dovelo do nepotrebnog odugovlačenja postupka na štetu okrivljenih.

U jednom postupku izreka presude je direktno protivrečna ispravama koje su izvedene kao dokaz, dok je u drugom postupku obrazloženje presude u suprotnosti sa izrekom.

Analizom je utvrđeno da se u jednom slučaju protiv istog okrivljenog vodilo 42 postupka pred istim sudom, u drugom slučaju 25 postupaka, a u trećem slučaju najmanje 10 postupaka.

162

Kontekst zakona

Povrede postupka na osnovu kojih je vršena analiza predmeta nisu do kraja identične sa zakonskim odredbama koje određuju bitne povrede postupka ali svakako predstavljaju ozbiljno kršenje zakona. Ovakav pristup je tim izabrao zato što bi u najvećem broju slučajeva odsustvo povrede prava moglo dovesti do potpuno drugačije odluke suda. Kontekst evropskog standarda

Razmatrani aspekti u vezi sa povredama postupka predstavljaju i analizu u kojoj meri je postupak u celini bio pravičan. Pravo na pravično suđenje je garantovano članom 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i obuhvata pravo na odbranu, uključujući i način na koji se pribavljaju dokazi. Stav tima

Uočene povrede prava su nastale kao posledica direktnog neprimenjivanja pravila postupka (pribavljanje i obezbeđivanje dokaza, sastav izreke i obrazloženja, postupanje po obavezujućem nalogu drugostepenog suda) i zbog restriktivnog tumačenja nekih zakonskih odredaba koje se odnose na nepostavljanje branioca po službenoj dužnosti.

U slučajevima kada se postupak vodi protiv predstavnika nekih od marginalnih grupa, posebno bi trebalo obratiti pažnju da im se obezbedi odbrana po službenoj dužnosti, čak i kada ona nije obavezna po zakonu, jer je to jedini način da svi građani budu jednaki pred sudom. Uočeno je da je izostanak odbrane za ovakvog okrivljenog koju on sam sebi usled siromaštva ne može da obezbedi, a pošto je zaprećena kazna za počinjeno delo kraća od one koja omogućava obaveznu odbranu, sigurno dovelo do povrede principa ravnopravnosti na više načina. Do kršenja zakona je došlo pošto interes odbrane nije stavljen u istu ravan sa interesima optužbe u toku trajanja postupka. Stupanjem na snagu novog ZKP-a usvojen je princip adversijalnog (stranačkog) postupka i u velikoj meri su izjednačene obe strane u postupku. Preporuke

Dosledno sprovoditi pravilo o vođenju jedinstvenog postupka uvek kada za to postoji osnov.

Utvrđivati disciplinsku odgovornost sudije u slučajevima kada očigledno odbijaju da postupe po nalozima drugostepenog suda ili ne

163

primenjuju pravno obavezujuće odluke Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava Pregled prikupljenih informacija koje su predmet analize: 1. D. M. (K 991/07) Vrsta suda:


a. da li je povređeno pravo na odbranu ? / b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom? / c. kvalitet obrazloženja presude

Obrazloženje presude je kratko, a sud nije dao ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza. d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 2. Z. Š. (K 63/07) Vrsta suda:


a. da li je povređeno pravo na odbranu ? / b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom ?

Sud nije obrazložio ocenu dokaza koje je osporila odbrana u vezi njihovog pravilnog pribavljanja i obezbeđivanja. Sud se uopšte nije osvrnuo na primedbe odbrane da ključni dokazi nisu pravilno pribavljeni i obezbeđeni. Nije nesumnjivo utvrđeno kako su policijski službenici oduzeli predmete veštačenja, kako su ih čuvali, kako su ih obezbedili i da li je to urađeno u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca.

164

Sud obrazlaže da se saslušani policijski službenici različito izjašnjavaju o ambalaži u koju su dokazi zapakovani, ali sud smatra da to nije od značaja za objektivnost njihovih iskaza. Sud navodi da bi u slučaju oštećenja pakovanja morala da se sačini službena beleška, što ovde nije učinjeno.

Sporno je neprisustvo okrivljenog i branioca prilikom obezbeđivanja dokaza. c. kvalitet obrazloženja presude

Drugostepena presuda je izrađena na samo tri strane, od čega se obrazloženje nalazi na jednoj i po strani. Sud se nije u dovoljnoj meri upustio u razmatranje razloga navedenih u žalbi okrivljenog, već je paušalno prihvatio navode iz iskaza svedoka - službenih lica ocenjujući njihove radnje pravilnim i zakonitim i navodeći da bi u slučaju bilo kakvih nepravilnosti ta ista službena lica sigurno sastavila službenu belešku. d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 3. M. K. (K 134/04) Vrsta suda:


a. da li je povređeno pravo na odbranu / b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom ?

U postupku koji se vodio po predlogu za ponavljanje postupka, sud je odbio predlog osuđenog da se izvede novi dokaz veštačenjem sudskog veštaka sa Instituta za sudsku medicinu koji se odnosi na utvrđivanje istovetnosti noža kojim je izvršeno delo i noža koji je okrivljeni ranije nabavio. Ovaj predlog je sud odbio zato što veštačenje nije izvršeno na osnovu naredbe suda, već ga je uz predlog podneo okrivljeni. Novi nalaz veštaka koji je predložio okrivljeni je ukazivao na pogrešno utvrđeno činjenično stanje u pogledu odlučne činjenice. U slučaju prihvatanja ovog veštačenja kao dokaza moglo bi da dođe ili do usaglašavanja dva veštaka na novom glavnom pretresu ili do superveštačenja, najverovatnije sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu kao referentne

165

ustanove. Ovim je uskraćeno pravo na dokazivanje odbrani i prihvaćen samo dokaz optužbe.

Mogućnost da ovo veštačenje bude urađeno po naredbi suda postojalo bi samo kada bi došlo do ponavljanja postupka. c. kvalitet obrazloženja presude

Obrazloženje drugostepenog suda je nedovoljno, paušalno i tipsko. d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 4. D. V. (K 56/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Pančevu - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

a. da li je povređeno pravo na odbranu ? / b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom?/ c. kvalitet obrazloženja presude

Prvostepeni sud nije dovoljno obrazložio zbog čega izriče kaznu od 40 godina zatvora. Kasnije je Vrhovni sud Srbije kaznu smanjio na 15 godina uz jasno obrazloženje. d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 5. D. N., P. B., N. B. (K 75/11) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Kruševcu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu

a. da li je povređeno pravo na odbranu ? /

166

b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom? / c. kvalitet obrazloženja presude / d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda?

Presudom Apelacionog suda su utvrđene povrede postupka na koje je ukazano u žalbama branioca. Međutim, prvostepeni sud ne izvodi dokaz veštačenjem saokrivljenog, a što je naloženo odlukom drugostepenog suda. Potom onda isto veće drugostepenog suda sada potvrđuje prvostepenu presudu, prihvata logiku prvostepenog suda, a odustaje od sopstvene prvobitne odluke.

Presuda Apelacionog suda je takva da se povrede prava okrivljenih produžuju i na postupak pred drugostepenim sudom. S obzirom da Viši sud u Kruševcu nije postupio po nalogu Apelacionog suda u Kragujevcu ovaj sud je bio dužan da to utvrdi. e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni?

Obrazloženje je u suprotnosti sa izrekom presude, naročito u pogledu krivičnog dela koje je izvršio P.B. i krivične odgovornosti N. B.. f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 6. V. V. (K 2245/09) Vrsta suda:



Sud u obrazloženju formalno konstatuje način pribavljanja dokaza i navodi datum kada je to učinjeno. Nema obrazloženja o pitanju zakonitosti potvrde o oduzetim predmetima od V.V. U ovom postupku je sud prihvationovu potvrdu kao zakonito pribavljen dokaz i oglasio V.V. krivim, dok je u drugom postupku sud istu potvrdu odbio da koristi kao dokaz jer je smatrao da je pribavljen na nezakonit način i u tom postupku je V.V. oslobođen. c. kvalitet obrazloženja presude

167

Apelacioni sud u Kragujevcu nije dao razloge o navodima iz žalbe okrivljenog da je potvrda o oduzetim predmetima već u drugom postupku pred istim sudom proglašena nezakonitom. d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 7. M. R. (K 214/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Smederevskoj Palanci - Drugostepeni sud /


Sud je u relativno složenom postupku u kome su učestvovala dva okrivljena u krivičnom delu iz više krivičnih pravnih radnji svoje obrazloženje dao na samo nepune dve strane. Sud je bio dužan da u situaciji kada jedan okrivljeni prizna izvršenje krivičnog dela u istrazi, a povuče priznanje na glavnom pretresu, detaljno obrazloži zbog čega ne prihvata odbranu sa glavnog pretresa, a posebno u situaciji kada drugi okrivljeni ne priznaje izvršenje dela ni u jednoj fazi postupka. d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 8. I. S. (K 335/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Nišu - Drugostepeni sud /

a. da li je povređeno pravo na odbranu ? /

168

b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom?/ c. kvalitet obrazloženja presude

Okrivljenom je suđeno u odsustvu i na kasniji predlog okrivljenog postupak je ponovljen. Sud je u ponovljenom postupku saslušao okrivljenog i više svedoka s tim da je odbio predlog okrivljenog da sasluša još dva svedoka. Presuda je kratka i obrazloženje je nedovoljno. d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 9. V. B. (72/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Bečeju - Drugostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu


Sud nije izveo dokaz koji je predložio okrivljeni, a koji se odnosio na potvrđivanje alibija tj. da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela bio u Mađarskoj.

Dokaz koji je predložio okrivljeni bi dokazao da on nije izvršilac. Iz tih razloga je dokaz od ključne važnosti za utvrđivanje odgovornosti okrivljenog. Sud je propustio da na nesumnjiv način utvrdi činjenicu da li je okrivljeni bio u vreme izvršenja dela u Mađarskoj. c. kvalitet obrazloženja presude / d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka /

169

10. V.C. (30 predmeta) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Nišu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu

a. da li je povređeno pravo na odbranu ?

Povređeno je pravo na odbranu jer se protiv V.C. vodilo ili je još u toku ukupno 42 postupka, pa bi interesi pravde zahtevali da on ima branioca po službenoj dužnosti. b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom ?

Izjava koju je dao u policiji je korišćena kao priznanje okrivljenog iako on u svojoj izjavi ne priznaje konkretno krivično delo niti njegova izjava sadrži sve radnje izvršenja. Ovaj dokaz je korišćen protivno zakonu jer mu u policiji nije predočeno koje mu se konkretno krivično delo stavlja na teret, u smislu datuma i vremena izvršenja i načina izvršenja dela. c. kvalitet obrazloženja presude / d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka

Svi postupci su vođeni odvojeno iako je pravilo da se jednom okrivljenom sudi u jednom postupku pred istim sudom. Sud ni u jednom postupku nije obrazložio zašto protiv V.C. ne vodi jedinstven postupak. 11. D. V. (K 97/03) Vrsta suda:


a. da li je povređeno pravo na odbranu ? / b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom? / c. kvalitet obrazloženja presude

Rešenje Apelacionog suda je urađeno na ukupno samo dve strane od čega obrazloženje zauzima jedva pola strane.

170

d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni?

Povreda u postupku za amnestiju postoji jer je pogrešno utvrđeno da je okrivljeni više puta osuđivan nego što stvarno jeste, pa na njega amnestija nije primenjena. Greška je nastala usled pogrešno vođene kaznene evidencije i površnog razmatranja žalbe od strane Apelacionog suda u Kragujevcu. f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 12. E. K. (25 predmeta) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud / - Drugostepeni sud /


Karakteristika svih postupaka protiv E.K. predstavlja povreda prava na odbranu, i to zbog nepostavljanja branioca po službenoj dužnosti što bi svakako uticalo na način vođenja postupka, a u isto vreme i odmeravanje krivične sankcije. b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom? / c. kvalitet obrazloženja presude / d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka

Svi postupci su vođeni odvojeno iako je pravilo da se jednom okrivljenom sudi u jednom postupku. 13. D.K. (K 1137/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Nišu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu

a. da li je povređeno pravo na odbranu ? / b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom? /

171

c. kvalitet obrazloženja presude Obrazloženje je kraće od izreke. Sud je vezan činjeničnim stanjem u

optužnici. U ovom postupku sud je praktično izmenio činjenično stanje tako što je izmenio vreme izvršenja dela i kod radnje izvršenja dodao reči „savladavao veće prepreke“ čime je prekoračio optužnicu, što zakonom nije dozvoljeno. d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka Nije sproveden jedinstveni postupak. 14. I. H. (K 165/12) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Nišu - Drugostepeni sud Viši sud u Nišu


Nije imao branioca po službenoj dužnosti iako se nalazio u pritvoru, ali po rešenju drugog suda, u drugom postupku i u drugom gradu. Sud je suviše usko tumačio pravo okrivljenog da mu se postavi branilac po službenoj dužnosti, čime mu je bitno ograničio pravo na odbranu. b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom? / c. kvalitet obrazloženja presude / d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 15. Z. B. (K 580/08) Vrsta suda:



172

Sud nije utvrdio psihičko stanje okrivljenog iako je okrivljeni u toku postupka ukazivao da je psihijatrijski lečen. Sud je bio u obavezi da izvrši veštačenje duševnog zdravlja okrivljenog, posebno da bi utvrdio da li je okrivljeni bio uračunljiv u vreme izvršenja krivičnog dela i da li je uopšte sposoban da se brani pred sudom. b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom? / c. kvalitet obrazloženja presude / d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka / 16. D.K. (K 2245/09) Vrsta suda:



Delovi obrazloženja se zasnivaju na pretpostavci krivice a ne nevinosti. Nisu ispitane nelogičnosti u davanju iskaza službenog lica već je iskaz u potpunosti prihvaćen kao istinit. Nelogičnost se odnosi na činjenične navode iz obrazloženja presude po kojima je službeno lice u gotovo istom trenutku rukama zaustavio četvoricu osumnjičenih i lišio ih slobode u momentu kada su se udaljavali u različitim pravcima. d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka Nije sproveden jedinstveni postupak.

173

17. D.K. (K 1543/07) Vrsta suda:



Sud je doneo odluku kojom utvrđuje krivicu optuženog samo na osnovu njegovog priznanja datog u policiji koje je on osporio na glavnom pretresu rekavši da je priznanje dao pod prinudom. c. kvalitet obrazloženja presude / d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka Nije sproveden jedinstveni postupak. 18. D.K. (K 819/07) Vrsta suda:



Sud je doneo odluku kojom utvrđuje krivicu optuženog samo na osnovu njegovog priznanja datog u policiji koje je osporio na glavnom pretresu, rekavši da je priznanje dao pod prinudom. U postupku nije postavljeno pitanje gde su drugi dokazi sa lica mesta. Uzimajući u obzir sve navedeno, a u skladu sa ZKP-om, pored iskaza okrivljenog je morao da postoji još neki dokaz da je on izvršio delo koje mu se stavlja na teret, naročito u situaciju kada o njemu kao izvršiocu krivičnog dela postoje različiti iskazi dati u policiji i na glavnom pretresu.

174

c. kvalitet obrazloženja presude / d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka Nije sproveden jedinstveni postupak. 19. D.K. (K 1889/07) Vrsta suda:



Vrednost stvari nije utvrđena od strane veštaka. c. kvalitet obrazloženja presude

Nejasna je izreka presude (navodi se da je više puta preko visoke zaključane kapije prebacivao ogromne težine metala) d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda? / e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka Nije sproveden jedinstveni postupak. 20. Z. S. (Kv 61/13) Vrsta suda:


a. da li je povređeno pravo na odbranu ? / b. da li su dokazi pribavljeni i obezbeđeni u skladu sa zakonom? / c. kvalitet obrazloženja presude /

175

d. da li je sud postupio po nalogu drugostepenog suda ?

Nakon donošenja presude suda u Strazburu, kojom je naloženo ponavljanje postupka, Z.S. je uložio predlog za ponavljanje postupka. Prvostepeni sud mu je odbio predlog sa obrazloženjem da je Evropski sud pogrešio, ali je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo takvo rešenje. Prvostepeni sud je u ponovljenom postupku još jednom odbio predlog za ponavljanje postupka da bi drugostepeni sud ponovo ukinuo to rešenje. Prvostepeni sud treći put donosi rešenje o ponovljanju postupka zbog povrede prava na pravično suđenje, konačno u skladu sa presudom Evropskog suda. e.da li su izreka i obrazloženje protivurečni? / f. sprovođenje jedinstvenog postupka /

176

KRITERIJUM: Ocena dokaza Uvod

Predmet analize po ovom kriterijumu su bili sudski postupci kod kojih je projektni tim smatrao da je sporna ocena dokaza. Razmatrana su pitanja koja se odnose na način pribavljanja dokaza, vrstu dokaza i ocenu dokaza.

Kod načina pribavljanja dokaza je cenjeno da li su dokazi pribavljeni u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i da li je to osporeno u toku postupka. Kao nezakonito pribavljeni dokazi za potrebe ove analize se smatraju oni dokazi koji su izvedeni suprotno ZKP-u. Pod vrstom dokaza se podrazumevaju dokazi koji su predviđeni ZKP-om. Ocena dokaza od strane suda je analizirana na osnovu obrazloženja koje je sud dao u presudi i koje se odnosi na svaki konkretan dokaz. Pod obrazloženjem ocene dokaza podrazumeva se, ne samo puko navođenje izvedenih dokaza i navođenje njihove sadržine, već i način na koji je sud izveo zaključak o tome da li izvedeni dokaz potvrđuje neku činjenicu ili je opovrgava.

U sklopu ovog kriterijuma je obrađeno 5 predmeta.

Sumiranje:

U jednom predmetu dokazi nisu pribavljeni u skladu sa zakonom. Nezakonitost se ogledala u tome što su materijalni tragovi i predmeti, koji su pronađeni na mestu izvršenja dela, prenošeni i čuvani na neodgovarajući način. Sud je propustio da tačno utvrdi vrstu ambalaže u kojoj su čuvani dokazi, pošto je jedan svedok – policajac rekao da je to papirna kesa, a drugi svedok – policajac da je to najlonska kesa. U četiri slučaja dokazi su pribavljeni u skladu sa ZKP-om. U dva predmeta se radi o javnim ispravama, u dva predmeta o veštačenjima, a u jednom predmetu o ispravama, uviđaju i saslušanju svedoka. U tri predmeta sud nije obrazložio ocenu dokaza, a u dva predmeta jeste.

U većini slučajeva sud nije jasno i detaljno obrazložio ocenu dokaza, zašto neke prihvata a neke ne, iako su oni u svim predmetima ozbiljno osporeni od strane odbrane.

Pored taksativnog nabrajanja izvedenih dokaza, sud nije naveo koje je konkretne činjenice utvrdio izvođenjem svakog od dokaza, a što je njegova obaveza prema zakonu.

177

Postupajući sud u prvom stepenu je bio u tri predmeta Opštinski sud, a u dva predmeta Osnovni sud. U drugom stepenu, u tri predmeta je odlučivao Okružni sud, a u dva Apelacioni sud. Kontekst zakona

Prema ZKP-u, presuda se mora zasnivati na onim dokazima koji su izvedeni u skladu sa njegovim odredbama, Ustavom ili potvrđenim međunarodnim konvencijama. Kontekst evropskog standarda

Član 6. Evropske kovencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksa Evropskog suda koja proizilazi iz ovog člana utvrđuje načelo da određeni dokazi mogu biti isključeni odlukom suda ukoliko su pribavljeni nezakonito (krivičnim delom, torturom...), nepravilno ili nepravično (prevarom, potkupljivanjem, pretnjom...). Stav tima

Presuda se mora zasnivati na dokazima koji su izvedeni u skladu sa zakonom. U posmatranim slučajevima jedan broj dokaza nije izveden na ovaj način. Prema mišljenju tima, zakon nije dovoljno detaljno definisao postupak obezbeđenja, prikupljanja i čuvanja dokaza i obaveze državnih organa koje u tom smislu postoje. Preporuke

Unaprediti i precizno regulisati proceduru uzimanja, prenošenja i čuvanja materijalnih dokaza da bi se osigurala njihova autentičnost i garantovala njihova nepovredivost.

Obezbediti ujednačenje sudske prakse u pogledu obrazloženja svakog pojedinačnog dokaza, od prihvatljivosti, načina pribavaljanja, do načina izvođenja na glavnom pretresu. Pregled prikupljenih informacija koje su predmet analize: 1. V. B. (K 72/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Bečeju

178

- Drugostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu a. način pribavljanja dokaza

U skladu sa zakonom. b. vrsta dokaza

Dokazi su: potvrda o oduzetim predmetima, uviđaj sa lica mesta i zapisnik sa uviđaja, iskazi saslušanih predstavnika oštećenih i izveštaj o kriminalističko tehničkom pregledu lica mesta. c. ocena dokaza

Sud nije doveo u međusobnu vezu izvedene dokaze i nije ih stavio u kontekst radnje izvršenja krivičnog dela. Vrednost predmeta koje je V.B.-u oduzeo sud je utvrdio isključivo na osnovu iskaza svedoka – oštećenih, a nije izvršio veštačenje vrednosti oduzetih predmeta, a vrednost ukradenih stvari predstavlja jedan od bitnih elemenata bića krivičnog dela. 2. V. V. (K 1270/10) Vrsta suda:


a. način pribavljanja dokaza

Od strane policije, oduzimanjem predmeta od okrivljenog u njegovom stanu. b. vrsta dokaza

Potvrda o privremeno oduzetim predmetima - taksativno nabrajanje predmeta.

c. ocena dokaza

U ovom postupku je jedan od dokaza bio potvrda o oduzetim predmetima, a ista ta potvrda je korišćena kao dokaz u drugom postupku protiv istog okrivljenog. U prethodnom postupku (K XI 607/06), koji je pravnosnažno okončan sud nije prihvatio taj dokaz jer nije pribavljen u skladu sa zakonom. U tom prethodnom postupku V.V. je oslobođen. U kasnijem postupku koji je predmet ove analize, sud je prihvatio dokaz kao zakonit i na osnovu takvog dokaza, doneo osuđujuću presudu. Iako je ovu nedoslednu primenu zakona okrivljeni isticao u žalbi, Apelacioni sud nije dao nikakve razloge, niti obrazloženje o tome.

179

3. Z. Š. (K 63/07) Vrsta suda:



Sud se uopšte nije osvrnuo na primedbe odbrane da ključni dokazi nisu pravilno pribavljeni i obezbeđeni. Nije nesumnjivo utvrđeno kako su policijski službenici oduzeli od okrivljenog stvari koje su kasnije u toku postupka bili predmeti veštačenja, kako su ih čuvali, kako su ih obezbedili i da li je to urađeno u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca. b. vrsta dokaza

Veštačenje metalnih opiljaka na pantalonama okrivljenog. c. ocena dokaza

Sud je utvrdio da su saslušani policijski službenici dali različite izjave o ambalaži u kojoj su dokazi zapakovan, prenošeni i čuvani. Sud takođe navodi da bi u slučaju oštećenja pakovanja, morala da se sačini službena beleška, koja u ovom slučaju nije sačinjena. Međutim, sud izvodi nelogičan zaključak da ove činjenice nisu od značaja za ocenu objektivnosti iskaza ovih svedoka. 4. D. K. (K 311/10) Vrsta suda:




Zapisnik o saobraćajnoj nezgodi, nalaz Zavoda za sudska veštačenja u Novom Sadu i dopuna nalaza, nalaz veštaka medicinske struke R. K. c. ocena dokaza

Sud kaže da nije bilo sumnje u način sačinjavanja zapisnika o saobraćajnoj nesreći. Postoji značajna razlika između stvarnog stanja i navoda iz obrazloženja presude i to u vezi postojanja isprekidane linije na kolovozu, dozvoljenosti preticanja, tragova kočenja oba vozila i samog

180

mesta sudara koje je po navodima odbrane udaljeno skoro 40 metara od mesta koje je sud utvrdio kao mesto sudara. 5. D. M. (K 991/07) Vrsta suda:




Potvrda o oduzetim predmetima, potvrda o vraćenim predmetima, zapisnik o pretresu stana i drugih prostorija, zapisnik o uviđaju policije. c. ocena dokaza

Sud prihvata sve dokaze budući da na njihovu izvornost i verodostojnost nije bilo primedbi, s tim da sud ne navodi sadržaj tih dokaza, odnosno koja se činjenica utvrđuje konkretno kojim dokazom.

181

KRITERIJUM: Zaštita maloletnika u postupku Uvod

Predmet analize su bili sudski postupci u kojima učestvuju maloletna lica. U svim analiziranim predmetima, maloletnici se pojavljuju u svojstvu oštećenog.

Analizirano je da li je u toku postupka bila isključena javnost, da li je veće bilo sastavljeno u skladu sa zakonom i da li su maloletni učesnici imali punomoćnika. Važeći zakon kojim je regulisano učešće maloletnih lica u krivičnom postupku propisuje da svaki maloletnik koji učestvuje u postupku mora imati punomoćnika ili branioca, da javnost mora biti isključena iz postupka, i da sudije, tužioci i advokati (branioci i punomoćnici) moraju imati posebna znanja iz oblasti krivično pravne zaštite maloletnih lica.

U sklopu ovog kriterijuma je obrađeno 6 predmeta U svim slučajevima (5) osim u jednom, javnost je bila isključena sa

glavnog pretresa. Bez izuzetka Veće je bilo sastavljeno u skladu sa zakonom u smislu osposobljenosti za rad sa maloletnicima. U četiri slučaja oštećena maloletna lica nisu imala punomoćnika u postupku, dok u dva jesu.

U prvostepenom postupku u jednom slučaju je odlučivao Opštinski sud, u tri slučaja Okružni i u dva slučaja Viši sud. U drugostepenom postupku u jednom slučaju odlučivao je Okružni sud, u tri slučaja Apelacioni sud, a dva puta Vrhovni sud Srbije. Sumiranje:

U svim analiziranim slučajevima Veće je bilo sastavljeno u skladu sa zakonom. U četiri analizirana slučaja oštećena maloletna lica nisu imala punomoćnika iz reda advokata sa posebnim znanjima iz oblasti prava deteta. U pet slučajeva javnost je bila isključena u skladu sa ZKP-om, za vreme saslušanja maloletnih lica. Kontekst zakona

Članom 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica predviđeno je da od prvog saslušanja okrivljenog oštećeni – maloletno lice mora imati punomoćnika iz reda advokata sa posebnim znanjima iz oblasti zaštite deteta. Ukoliko maloletno

182

oštećeno lice ne bi imalo punomoćnika po svom izboru sud je uvek u obavezi da maloletnom oštećenom postavi po službenoj dužnosti punomoćnika iz reda advokata. Članom 292. ZKP je radi zaštite maloletnih lica moguće isključiti javnost sa glavnog pretresa, što je u svim, osim u jednom, od analiziranih slučajeva učinjeno. Kontekst evropskog standarda

Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, član 6., stav 1., UN konvencija o pravima deteta član 40. i Evropska konvencija o ostvarivanju prava deteta. Stav tima

Na ovom malom uzorku je uočen visok stepen nepoštovanja zakona u smislu nepostavljanja punomoćnika oštećenim maloletnim licima.

Ni u jednom od četiri slučaja ni neposredno viši sud nije reagovao na ovu nepravilnost, iako su veće činili članovi koji su ispunili zahtev za odgovarajućom osposobljenošću za rad sa maloletnicima.

Uzrok ovakvih propusta može biti nedovoljno znanje sudija i nedovoljna kontrola poštovanja prava maloletnika. Preporuke

Obezbediti poštovanje prava maloletnika i dece kao oštećenih, predviđenih Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Senzibilisati sve učesnike u postupku za poštovanje prava dece kao ostećenih.

Obezbediti stalnu edukaciju svih relevantnih učesnika u postupku o obavezama koje su predviđene u cilju zaštite maloletnih učesnika u postupku. Pregled prikupljenih informacija koje su predmet analize 1. M. M. (K 92/07) Vrsta suda:


183

a. da li je javnost bila isključena Da b. posebna osposobljenost učesnika u postupku

Svi učesnici su imali sertifikat za rad sa maloletnim licima. c. da li su maloletnici imali punomoćnika/branioca Ne 2. D. B. (K 9/09) Vrsta suda:



Svi učesnici su imali sertifikat za rad sa maloletnim licima. c. da li su maloletnici imali punomoćnika/branioca Ne 3. V. S. (K 19/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Nišu (Viši sud u Nišu ) - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu


Svi učesnici su imali sertifikat za rad sa maloletnim licima. c. da li su maloletnici imali punomoćnika/branioca Ne 4. Č. V. (K 77/08) Vrsta suda:



184

Svi učesnici su imali sertifikat za rad sa maloletnim licima. c. da li su maloletnici imali punomoćnika/branioca Da 5. G. G. (K 12/10) Vrsta suda:



Svi učesnici su imali sertifikat za rad sa maloletnim licima. c. da li su maloletnici imali punomoćnika/branioca

U istražnom postupku jesu, a za glavni pretres nema podataka. 6. A. B. (K 3929/2010) Vrsta suda:


a. da li je javnost bila isključena Da, prilikom saslušanja deteta. b. posebna osposobljenost učesnika u postupku

Svi učesnici su imali sertifikat za rad sa maloletnim licima. c. da li su maloletnici imali punomoćnika/branioca Da

185

KRITERIJUM: Izricanje jedinstvene kazne Uvod

Predmet ove analize su bili krivični postupci u kojima je okrivljenom izrečena jedinstvena zatvorska kazna, kao i predmeti u kojima sud nije izrekao jedinstvenu zatvorsku kaznu iako su za to bili ispunjeni zakonski uslovi.

Analiza predmeta je izvršena na osnovu sledećih pitanja: Da li je izrečena jedinstvena kazna? ; Da li je jedinstvena kazna pravilno izrečena?; Da li su jedinstvenom kaznom obuhvačena sva dela?; Da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?; Da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela?; Da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni;

Pod pitanjem „Da li je izrečena jedinstvena kazna?” podrazumevaju se zatvorske kazne koje su izrečene kada je u jednom postupku suđeno za više dela, ili kada protiv jednog okrivljenog postoje ranije pravnosnažno izrečene kazne zatvora koje u vreme suđenja nisu bile izvršene. Pod pitanjem „Da li je jedinstvena kazna pravilno izrečena?” podrazumeva se da li je sud u skladu sa zakonom odmerio trajanje jedinstvene kazne. Pod pitanjem „Da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela?”, je analizirano da li je sud prilikom izricanja jedinstvene kazne pravilno primenio zakonske odredbe i obuhvatio sva dela za koja je okrivljeni pravnosnažno osuđen i za koje postoje uslovi za izricanje jedinstvene kazne. Po pitanju „Da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?”, analizirano je da li je sud po službenoj dužnosti i na osnovu kaznene evidencije utvrđivao da li postoje druge kazne koje su izrečene ranijim pravnosnažnim presudama ili je sud postupao na osnovu zahteva okrivljenog za preinačenje pravnosnažne presude bez ponavljanja krivičnog postupka. Pod pitanjem „Da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela?” podrazumeva se da li je sud primenio zakonsko pravilo da se okrivljenom sudi u jednom postupku za sva dela. Pod pitanjem „Da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni?” je analizirana dužina izrečene jedinstvene zatvorske kazne u skladu sa zakonskom odredbom kojom je propisano da dužina jedinstvene kazne ne sme preći zbir svih pojedinačno utvrđenih kazni.

U sklopu ovog kriterijuma je obrađeno 14 predmeta.

186

Izricanje jedinstvene kazne je izvršeno u 11 predmeta a u tri predmeta nije. U 10 slučajeva je jedinstvena kazna izrečena u skladu sa zakonom, a u jednom nije. Od 11 slučajeva u kojima je izrečena jedinstvena kazna, u pet slučajeva jedinstvenom kaznom su obuhvaćena sva dela, u četiri slučaja tim nije imao podatke, a u dva slučaja jedinstvenom izrečenom kaznom nisu obuhvaćena sva dela. U devet slučajeva jedinstvena kazna je izrečena na zahtev okrivljenog a u dva slučaja po službenoj dužnosti. U 10 slučajeva izrečena jedinstvena kazna je bliža zbiru svih utvrđenih kazni, a u jednom slučaju je izrečena kazna bliža izrečenoj najdužoj pojedinačnoj kazni. U pet slučajeva postojala je mogućnost jednog suđenja za sva dela, a u šest slučajeva ta mogućnost nije postojala.

U postupcima koji su vođeni do 31.12.2009. godine u sedam predmeta kao prvostepeni postupao je Opštinski sud a u dva predmeta Okružni sud. U predmetima koji su vođeni od 01.01.2010. godine, u tri predmeta postupali su Osnovni sudovi a u dva predmeta Viši sudovi.

Kao drugostepeni sud u predmetima koji su vođeni do 31.12.2009. godine u tri postupka je odlučivao Okružni sud a u jednom predmetu Vrhovni sud Srbije. Posle 01.01.2010. godine u drugom stepenu u šest postupaka odlučivali su Apelacioni sudovi, a u četiri predmeta tim nije imao informacije o sudu koji je doneo drugostepenu odluku. Sumiranje

Izricanje jedinstvene kazne nije izvršeno u tri slučaja zato što okrivljeni nisu podneli zahtev za izricanje jedinstvene kazne, a sud je propustio da jedinstvenu kaznu izrekne po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom. U jednom slučaju jedinstvena kazna izrečena je protivno zakonu pošto je ista kazna uračunata u dve različite presude dva različita suda koji međusobno nisu komunicirali. U jednom slučaju nisu sve izrečene kazne uračunate u jedinstvenu kaznu. Velika većina svih izrečenih jedinstvenih kazni je izvršena na zahtev okrivljenih a u skoro svim slučajevima jedinstvena izrečena kazna je bliža zbiru svih utvrđenih kazni nego najdužoj pojedinačnoj utvrđenoj kazni.

Iz analize se može zaključiti da sud i kada je to očigledno (izvršenje

krivičnog dela tokom izdržavanja kazne) ne izriče po službenoj dužnosti jedinstvenu kaznu. Izricanje jedinstvene kazne u svim analiziranim slučajevima formalno je izvršeno u skladu sa zakonom (KZ i ZKP) u odnosu na kazne koje su obuhvaćene spajanjem i u smislu vremenskog okvira za određenu jedinstvenu kaznu.

187

Kontekst zakona

Sud je uvek u obavezi da izrekne jedinstvenu kaznu po službenoj dužnosti kada zakonske odredbe upućuju na to (bliže određeno u članu 60. Krivičnog Zakonika).

Krivični zakonik (Sl.gl. RS 85/05 i dr.), u čl.60. st.2. t. 2. predviđa da: „ako je za krivična dela u sticaju utvrdio kazne zatvora, povisiće najtežu utvrđenu kaznu, s tim da jedinstvena kazna ne sme dostići zbir utvrđenih kazni, niti preći dvadeset godina zatvora“. Kontekst evropskog standarda

Po pitanju instituta izricanja jedinstvene kazne, zbog specifičnosti u zakonodavstvu svake države, nema utvrđenog međunarodnog standarda, već se primenjuje zakon koji reguliše ovo pitanje u određenoj državi. Stav tima

Postoji sistemski nedostatak u vidu nepostojanja jedinstvene centralne baze podataka dostupne svim organima koji vode postupak u svim fazama krivičnog postupka. Postojanje jedinstvene baze podataka o krivičnim postupcima na celoj teritoriji Srbije koja bi se ažurirala na dnevnoj bazi bi u velikoj meri umanjila mogućnost da sud izrekne nezakonite jedinstvene kazne.

Izricanje teže kazne (u smislu, naginjanja ka maksimumu) ne znači da će se bolje ostvariti svrha kažnjavanja (kao uticaj na osuđenog i uticaj na druga lica da ne vrše to delo).

Ukoliko je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela, a nije iskorišćena, okrivljeni je stavljen u nepovoljniji položaj jer svaka ranija presuda predstavlja otežavajuću okolnost u narednom postupku i dovodi do izricanja strožije kazne. Posledica ovakvog postupanja suda u svakom konkretnom slučaju doprinosi slabijoj resocijalizaciji osuđenog, čime se nanosi šteta društvu. Preporuke

Napraviti jedinstvenu bazu podataka za teritoriju Srbije koja sadrži podatke o tome koji se krivični postupci vode protiv okrivljenog i pred kojim sudom, kada je pravnosnažno osuđivan, koje su kazne izdržane a koje ne. Baza podataka mora da bude jednostavna za pretragu (po JMBG) i upotreba baze treba da bude obavezujuća za sve organe koji vode postupak.

188

Detaljno definisati sadržaj pripreme za vođenje postupka koji bi bio u nadležnosti stručnih službi u okviru organa koji vodi postupak. Rad ovih službi bi obuhvatao i proveravanje informacija o drugim postupcima kako bi se izbegla povrede prava okrivljenog koje su propisana zakonom.

Sud treba da primenjuje izricanje jedinstvene kazne u duhu ovog instituta čija namera nije da jedinstvena kazna bude neznatno kraća od zbira pojedinačnih kazni. Prilikom odmeravanja trajanja jedinstvene kazne sud mora da uzme u obzir svrhu kažnjavanja u smislu kako je Krivični zakonik propisuje.

U odgovarajućem priručniku ili podzakonskom aktu detaljnije definisati na koji način će se utvrđivati kazna u zakonom propisanim granicama prilikom izricanja jedinstvene kazne, kako bi se izbegla formalna primena zakona u smislu da jedinstvena kazna bude neznatno kraća od zbira svih pojedinačnih kazni. Na ovaj način bi se obezbedila veća ujednačenost u odlukama sudova, ubrzao postupak, olakšao rad sudija i otvorio prostor za konstruktivnije korišćenje vremena za rad na predmetu svakom od sudija. Pregled prikupljenih informacija koje su predmet analize 1. Lj. P. (Kv 1068/13) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Beogradu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Beogradu

a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Da b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna ? Da c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ? Da d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?

Na zahtev okrivljenog. e. da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni?

Osuđen je na jedinstevenu kaznu u trajanju od 7 godina i 6 meseci, a zbir pojedinačnih kazni je 8 godina i 2 meseca. Najveća pojedinačna kazna

189

je pet godina, na osnovu čega se zaključuje da je kazna bliža zbiru, ali ne bitno.

Dužina jedinstvene kazne mora da bude između najduže pojedinačne kazne i zbira svih pojedinačnih kazni (Krivični zakonik (Sl.gl. RS 85/05 i dr.), čl.60 st.2 tč. 2). Dužina kazne u okviru ovog raspona zavisi od ocene suda o tome kojim mogućim trajanjem kazne se ostvaruje svrha kažnjavanja za sva dela. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? Ne 2. M. R. (Kv 494/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Paraćinu - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu



Osuđen je na 1 godinu i 11 meseci, zbir izrečenih kazni je 2 godine, a pojedinačna najduža je dve godine, dakle bliža je zbiru. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? Ne 3. D. T. (Kv 443/13) Vrsta suda:


a. da li je izrečena jedinstvena kazna ?

Ne, u kontekstu mogućeg spajanja svih presuda. Spajanje je traženo za osam presuda, prihvaćeno je za sedam, a odbijeno za jednu presudu.

190

Ovo jedno odbijanje je protivno zakonu, jer se prilikom spajanja kazne moraju spojiti sve izrečene kazne. Sud je odbio da izvrši spajanje uz objašnjenje da se time „ne bi ostvarila svrha kažnjavanja jer bi u slučaju spajanja došlo do apsurdnih situacija da neka lica nisu krivično odgovorna i da se ona ne mogu kazniti.”(Prethodna rečenica je sažetak obrazloženja presude.) b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna ?

Da, u delu u kome je izvršeno spajanje. c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ? Ne d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?


Osuđen je na jedinstvenu kaznu u trajanju od 20 godina, dok je zbir svih pojedinačnih kazni 30 godina i 9 meseci, a najvećna izrečena pojedinačna kazne iznosi 7 godina zatvora. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? Ne 4. D. K. (Kv 188/10) Vrsta suda:


a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Da b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna ?

Da, za kazne za koje je traženo spajanje. c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ?

Ne, sud nije postupio po pravilima postupka da utvrdi koliko pravosnažnih presuda postoji protiv D.K. Spajanjem kazni nisu obuhvaćene najmanje dve kazne, jedna od 13 god i 6 meseci i kazna od 6 godina. d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?

Na zahtev okrivljenog.

191

e. da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni?

Dužina izrečene kazne je bliža zbiru i to značajno. Najduža pojedinačna kazna je 4 godine, ukupan zbir svih izrečenih kazni je 16 godina i 1 mesec a jedinstvena kazna za sva dela je 13 godina i 6 meseci. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela?

Postojala je. D.K.-u je suđeno pred istim sudom u isto vreme za različita dela, u više krivičnih postupaka. Sud je bio u obavezi da u slučaju ovog okrivljenog sprovede jedinstven postupak, utvrdi odgovornost za konkretna krivična dela i potom izrekne jedinstvenu kaznu. 5. A. B. (K 3929/2010) Vrsta suda:


a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Da b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna ?

Nije, zbog toga što je ista kazna uračunata u dve različite odluke raznih sudova o izricanju jedinstvene kazne. c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ? Da, od kojih jedno dva puta. d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti ?

Po službenoj dužnosti, a razdvajanje je izvršeno na inicijativu tužioca. e. da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni?

Najduža pojedinačna kazna je 7 godina, zbir svih kazni je 12 godina i 4 meseca, a jedinstvena kazna iznosi 11 godina. Bliža je zbiru kazni, i nije značajno smanjena. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? Ne

192

6. D. P. (K 129/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Inđiji - Drugostepeni sud Nedostaju informacije

a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Ne b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna ? / c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ? / d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti? / e. da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni? / f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? / *Na osnovu raspoloživih podataka utvrđeno je da sud prilikom izricanja kazni po presudi K 129/03 nije izvršio spajanje sa kaznom po presudi koju je izdržavao (jun 2013.). 7. M. T. (K 3980/10) Vrsta suda:



Po službenoj dužnosti. e. da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni?

193

Izrečena jedinstvena kazna za sva dela je 18 godina, najduža pojedinačna izrečena kazna je 14 godina. Zbir svih izrečenih kazni iznosi 23 godine. Izrečena jedinstvena kazna je bliža najdužoj pojedinačnoj, što znači da je sud zauzeo stav da će se i kraćom kaznom postići svrha kažnjavanja. Ovakav pristup je pozitivan jer se svrha kažnjavanja može ostvariti i blažom kaznom. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? Ne 8. E. K. (Kv 1393/10) Vrsta suda:


a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Da b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna? Da c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ? Nemamo podatke. d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?


Prema dostupnim podacima, zbir svih kazni iznosi 17 godina i 7 meseci, s tim što je izrečena kazna 17 godina i 3 meseca, a najduža pojedinačna kazna iznosi 15 godina. Na osnovu ovoga se zaključuje da je izrečena kazna bliža zbiru pojedinačnih kazni. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela?

Da. Postupci za sva krivična dela su vođeni pred istim sudom, što znači da je postojala obaveza vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedinstvene odluke, naročito imajući u vidu da su dela izvršena u relativno kratkom vremenskom periodu.

9. Z. K. (Kv 552/11) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Novom Sadu

194

- Drugostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Da b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna ? Da c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ? Da d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?


Izrečena jedinstvena kazna je bliža zbiru koji iznosi 17 meseci i 15 dana. Najduža pojedinačna izrečena kazna je 14 meseci, a jedinstvena izrečena kazna je 17 meseci. Donošenje ovakve presude predstavlja samo formalno poštovanje odredbe iz čl. 60., st.2., t.2. KZ-a, a kršenje odredbe iz čl.4., st.2. KZ-a kojom se propisuje svrha kažnjavanja.

Dužina jedinstvene kazne mora da bude između najduže pojedinačne kazne i zbira svih pojedinačnih kazni (Krivični zakonik (Sl.gl. RS 85/05 i dr.), čl.60 st.2 tč. 2). Raspon od najduže pojedinačne do zbira svih kazni zavisi od ocene suda o tome kojim mogućim trajanjem kazne se ostvaruje svrha kažnjavanja za sva dela. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? Ne 10. B. M. (K 1/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Prokuplju - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Ne b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna ? / c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ? / d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev / okrivljenog ili po službenoj dužnosti?

195

e. da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni? / f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? / *advokat Centra za ljudska prava – Niš i B. M.-a je podneo zahtev za nepravo ponavljanje postupka u cilju izricanja jedinstvene kazne, dana 23.04.2013.godine. Viši sud u Prokuplju je 21.06.2013. godine doneo presudu kojom je preinačio kaznu u trajanju od 40 godina i kaznu u trajanju od 15 godina i izrekao jedinstvenu kaznu u trajanju u 40 godina.

11. E. K. (K 227/08) Vrsta suda:


a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Da b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna ? Da c.da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ?

Tim nije imao dovoljno podataka. Projektom nije planirano da se obezbedjuje izvod iz kaznene evidencije iz Policijske uprave. d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?


Osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 3 meseca. Najduža pojedinačna kazna iznosi 3 godine i 6 meseci, a zbir svih pojedinačnih kazni je 5 godina i 4 meseca. Jedinstvena kazna je bliža zbiru. Donošenje ovakve presude predstavlja samo formalno poštovanje odredbe iz čl. 60., st.2., t.2. KZ-a, a kršenje odredbe iz čl.4., st.2. KZ-a kojom se propisuje svrha kažnjavanja. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela?

Da. Postupci za sva krivična dela su vođeni pred istim sudom što znači da je postojala obaveza vođenja jedinstvenog postupka i donošenja

196

jedinstvene odluke, naročito imajući u vidu da su dela izvršena u relativno kratkom vremenskom periodu. *u trenutku pisanja izveštaja, tim nije imao podatke da li je presuda Opstinskog suda u Nisu K 227/08 pravnosnažna 12. E. K. (K 991/07) Vrsta suda:


a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Da b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna ? Da c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela ?

Tim nije imao podatke. Projektom nije planirano da se obezbedjuje izvod iz kaznene evidencije iz PU. d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?


Osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Najduža pojedinačna kazna iznosi 1 godinu, a zbir svih pojedinačnih kazni je 3 godine i 7 meseci. Jedinstvena kazna je bliža zbiru. Donošenje ovakve presude predstavlja samo formalno poštovanje odredbe iz čl. 60., st.2., t.2. KZ-a, a kršenje odredbe iz čl.4., st.2. KZ-a kojom se propisuje svrha kažnjavanja. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela?

Da. Postupci za sva krivična dela su vođeni pred istim sudom što znači da je postojala obaveza vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedinstvene odluke, naročito imajući u vidu da su dela izvršena u relativno kratkom vremenskom periodu. *u trenutku pisanja izveštaja, tim nije imao podatke da li je presuda Opštinskog suda u Nišu K 991/07 pravosnosnažna.

197

13. E. K. (K 1245/09) Vrsta suda:


a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Da b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna? Da c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela? Nemamo podatke. d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev okrivljenog ili po službenoj dužnosti?


Osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Najduža pojedinačna kazna iznosi 11 godina i 4 meseca, a zbir svih pojedinačnih kazni je 15 godina i 1 mesec. Jedinstvena kazna je bliža zbiru. Donošenje ovakve presude predstavlja samo formalno poštovanje odredbe iz čl. 60., st.2., t.2. KZ-a, a kršenje odredbe iz čl.4., st.2. KZ-a kojom se propisuje svrha kažnjavanja. f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? / *u trenutku pisanja izveštaja, tim nije imao podatke da li je presuda Opštinskog suda u Nišu K 1245/09 pravosnosnažna. Napomena: Prilikom svakog izricanja jedinstvene kazne izvršeno je minimalno umanjenje ukupnog zbira kazne. Izrečena jedinstvena kazna u svim slučajevima je gotovo jednaka zbiru svih pojedinačnih kazni. Na ovaj način svrha kažnjavanja ne može biti ostvarena jer društvena dobra koja se štite krivičnim zakonom nisu ozbiljno ugrožena delima koje je osuđeni počinio. Takođe nijedno delo za koje je E. K. osuđen nije izvršeno sa elementima nasilja. Sud nije uzeo u obzir teško siromaštvo u kome se nalazio E. K. kod koga je osnovni motiv za izvršenje krivičnog dela predstavljalo obezbeđivanje osnovnih sredstava za život porodice.

U ovakvim slučajevima kazne moraju biti kraće i usmerene u pravcu da osposobljavaju okrivljenog da sam zaradi za život i život porodice.

198

14. P. V. (K 3/10) Vrsta suda:


a. da li je izrečena jedinstvena kazna? Ne b. da li je pravilno izrečena jedinstvena kazna? Nije izrečena jedinstvena kazna c. da li su jedinstvenom kaznom obuhvaćena sva dela? / d. da li je jedinstvena kazna izrečena na zahtev / okrivljenog ili po službenoj dužnosti? e. da li je visina izrečene jedinstvene kazne bliža zbiru / svih utvrđenih kazni ili najdužoj pojedinačnoj kazni? f. da li je postojala mogućnost jednog suđenja za sva dela? Suđeno mu je u jednom postupku.

199

KRITERIJUM: Forma i sadržina presude Uvod

Predmet analize je bila izreka i obrazloženje prvostepene presude. Za analizu ovih delova presude kao kriterijumi su korišćeni jasnoća i potpunost. Pod jasnoćom izreke i obrazloženja tim podrazumeva jezičku razumljivost i logičku preciznost. Pod potpunošću izreke podrazumeva se postojanje svih delova izreke koje je predviđao zakon koji je važio u momentu izrade presude. Kada je reč o obrazloženju presude, pod potpunošću obrazloženja tim podrazumeva detaljnu analizu i objašnjenje svakog izvedenog dokaza, i kontekst njihove uzročno – posledične veze. Napomena: novi ZKP je stupio na snagu 01.10.2013.godine. Ovaj zakon ne definiše različito obavezne delove izreke i sadržinu obrazloženja u odnosu na ranije važeće zakone.


U okviru ove projektne grupe je analizirano 26 predmeta. Analizom izreka presuda, tim je ustanovio da su ukupno 22 izreke

jasne, jer sadrže detaljan opis radnje i posledice dela. U tri presude su izreke ocenjene kao nejasne, usled nekog jezičkog ili logičkog nedostatka. U jednom analiziranom predmetu nedostaju stranice presude na kojima je izreka, pa ona nije mogla biti analizirana.

U 18 predmeta izreke su potpune, jer sadrže sva obeležja krivičnog dela, podatke o osuđenom i vrstu i meru krivične sankcije. Sedam izreka je ocenjeno kao nepotpuno jer nedostaje jedan ili više od ovih elemenata.

Kod predmeta u kojima je tim ustanovio da su izreke potpune, dodatno je utvrđeno da su u tri slučaja izreke presuda preopširne i da pored zakonom predviđenih obaveznih delova sadrže i brojne podatke koji su nepotrebni i samo opterećuju izreku.

Analizirajući obrazloženja presuda tim je, kao jasna, ustanovio obrazloženja u 22 slučaja, a u dva slučaja je ustanovio da su obrazloženja nejasna. U 24 slučaja je utvrđeno da je obrazloženjem obuhvaćeno kompletno činjenično stanje koje je utvrđeno i da je dat jasan stav o svakom izvedenom dokazu.

200

U dva slučaja, po mišljenju tima, obrazloženje je nepotpuno jer nedostaje analiza razloga koji su doveli do prihvatanja ili odbijanja nekog od dokaznih predloga.

Tim je ustanovio da su u 17 slučajeva i izreke i obrazloženja presude jasne i potpune.

U postupcima koji su se vodili do 31.12.2009. godine je postupao Okružni sud, a u 8 predmeta koji su se vodili od 01.01.2010. godine Viši sud.


U okviru ove projektne grupe je analizirano 6 predmeta. Analizom izreka i obrazloženja presuda koje su donete u postupcima

protiv okrivljenih u krivičnim delima protiv polne slobode, tim je ustanovio da su svih šest presuda jasne i potpune u delu izreke i obrazloženja.

U prvostepenom postupku koji je vođen protiv okrivljenih, u predmetima koji su se vodili do 31.12.2009. godine odlučivao je u tri predmeta Okružni sud a u jednom predmetu Opštinski sud. Viši sud je doneo odluku u dva predmeta koji su se vođeni nakon 01.01.2010. godine


U okviru ove projektne grupe je analizirano 8 predmeta. U svih osam predmeta izreke su jasne i potpune, sadrže sve delove

izreke, jasno su i razumljivo napisane i sadrže sva obeležja krivičnog dela, kao i druge podatke koji su propisani zakonom.

Obrazloženja analiziranih presuda su jasna u šest, a nejasna u dva slučaja, jer je u jednom slučaju obrazloženje u suprotnosti sa izrekom, a u drugom je nedovoljno objašnjeno prihvatanje materijalnih dokaza koje je okrivljeni osporavao u toku postupka.

Sve analizirane presude imaju potpuna obrazloženja koja obuhvataju celokupno činjenično stanje koje je utvrđeno.

Od osam analiziranih presuda, šest su jasne i potpune.

Svi postupci pred prvostepenim sudom u okviru ove projektne grupe, vođeni su nakon 01.01.2010. godine i to pred Višim sudovima u sedam predmeta i u jednom predmetu pred Osnovnim sudom.


U okviru ove projektne grupe je analiziran 41 predmet.

201

Od 41 predmeta, izreka je bila jasna u 38, a sadržala je jezičke ili logičke nedostatke u 3 slučaja, pa je samim tim ocenjena kao nejasna. Izreke su bile potpune u 38 presuda, a nepotpune u 3 slučaja.

Obrazloženja su jasna i potpuna u 26 presuda, dok je kod 15 presuda ustanovljeno da obrazloženja ne zadovoljavaju kriterijume jasnoće i potpunosti. Naime, u određenom broju predmeta obrazloženje je u suprotnosti sa izrekom, ne obuhvata kompletno činjenično stanje, ili je ocena dokaza nedovoljno obrazložena.

Od analiziranih presuda, 20 sadrži jasno i potpuno obrazloženje i izreku, a tri presude su u potpunosti neispravne.

Pred Opštinskim sudovima je vođeno 29 postupka u periodu do 31.12.2009. godine. Nakon ovog datuma, postupci su vođeni pred Osnovnim sudom u devet i pred Višim sudom u dva slučaja.


U okviru ove projektne grupe su analizirana 34 predmeta. Presude u okviru ove projektne grupe sadrže najmanje grešaka u

pogledu forme i sadržine. Sve presude imaju jasnu izreku i obrazloženje. Izreka presude je potpuna u 31 predmetu, dok ne sadrže sva obeležja krivičnog dela i ocenjene su kao nepotpune u tri slučaja. Obrazloženje je ocenjeno kao nepotpuno u dva predmeta, a potpuno u 32 predmeta.

30 presuda je ocenjeno kao kompletno ispravno, sa jasnim i potpunim i obrazloženjem i izrekom.

Šest predmeta je vođeno pred sudovima u periodu do 31.12.2009. godine, i to pred Opštinskim sudom u 5 slučajeva, i jednom pred Okružnim sudom. Ostale presude koje su bile predmet analize donete su nakon 01.01.2010. godine. U 24 predmeta odlučivao je Osnovni sud, a u četiri Viši. Sumiranje:

U sklopu ovog kriterijuma obrađeno je 115 predmeta Većina analiziranih presuda sadrži izreku i obrazloženje koji su jasni

i potpuni.To znači da je u većini presuda izreka sadržala sve elemente koje propisuje zakon i da je u isto vreme bila jezički i logički jasna. Među ovim predmetima nalaze se i vrlo komlikovani, kod kojih je radnja izvršenja veoma složena, ima više učesnika i trajala je duži vremenski period.

Kod analiziranih predmeta koji imaju neki utvrđeni nedostatak u pogledu kriterijuma jasnoće i potpunosti, nedostatak se odnosi samo na po jedan element, ili izreke ili obrazloženja. Neki od uočenih nedostataka su, na primer, da je sud propustio da obrazloži zašto je određene činjenice smatrao

202

utvrđenim, zašto je određene predloge stranaka odbio, a u nekim slučajevima prihvatio, bez ozbiljne provere, očigledno nelogičnih opisa događaja (u smislu fizičke nemogućnosti).

U veoma malom broju slučajeva (3) i izreka i obrazloženje su potpuno nejasni i nepotpuni. Prilikom analize krivičnih postupaka u kojima se sudilo za krivična dela protiv života i tela, tim je došao do zaključka da su, u oko polovini slučajeva, i izreke i obrazloženja urađene jasno i potpuno. U polovini analiziranih slučajeva izreke i obrazloženja ne zadovoljavaju standarde u pogledu oba kriterijuma (jasnoća i potpunost), uzeta kumulativno.

U svim predmetima koji se odnose na krivična dela protiv polnih sloboda presude su izrađene precizno i potpuno, iako ova dela spadaju u teža i složenija krivična dela u pogledu utvrđivanja i dokazivanja činjenica.

U predmetima koji se odnose na krivična dela protiv zdravlja ljudi radi se uglavnom o složenim slučajevima kod kojih se javlja više okrivljenih a radnja dela je trajala duži vremenski period. U svim predmetima su izreke jasne i potpune, dok je u 2 predmeta obrazloženje nejasno. Nejasnoće su se odnosile na nedovoljno obrazloženje odbijanja predloga stranaka, kao i protivrečnosti obrazloženja sa izrekom.

Analizom krivičnih dela protiv imovine, tim je utvrdio ukupno 20 potpuno jasnih presuda, kako u pogledu izreke, tako i u pogledu obrazloženja. U tri slučaja ni izreka ni obrazloženje presude ne zadovoljavaju nijedan od kriterijuma jasnoće i potpunosti koje je tim postavio. U trećini analiziranih slučajeva se nedostaci odnose ili na jasnoću ili na potpunost obrazloženja. Ovi nedostaci se uglavnom odnose na izostanak veštačenja vrednosti predmeta izvršenja dela, nedovoljno obrazlaganje prihvatanja priznanja okrivljenog koje je u kasnijoj fazi postupka povučeno itd.

Analizom krivičnih postupaka u kojima se sudilo za ostala krivična dela koja nisu obuhvaćena gore navedenim grupama, tim je utvrdio da su, uz dva izuzetka, u svim slučajevima zadovoljena oba kriterijuma (jasnoća i potpunost) uzeta kumulativno. Kontekst zakona

Presude koje su analizirane su donete u periodu od 2000. do 2013. godine. Za to vreme Zakonik o krivičnom postupku je više puta promenjen i dopunjen, ali odredbe koje se odnose na formu i sadržinu izreke i obrazloženja presude nisu bitno menjane.

Između ostalog, izreka presude mora da sadrži delo za koje se okrivljeni oglašava krivim, činjenice i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, zakonski naziv krivičnog dela i odredbe krivičnog zakona koje su

203

primenjene, kaznu koja se izriče, odluku o uračunavanju pritvora i odluku o troškovima postupka i imovinsko pravnom zahtevu.

Obrazloženje mora da sadrži potpunu ocenu dokaza, zašto su određeni dokazi izvedeni a zašto drugi nisu, razloge o rešavanju određenih pravnih pitanja, naročito da li postoji krivično delo ili ne, koje su okolnosti uzete u obzir prilikom izricanja kazne itd.

Sve ovo je regulisano Zakonikom o krivičnom postupku (Sl.l.SRJ br. 70/01 i dr.) i to članovima 356. i 361. Po novom Zakoniku o krivičnom postupku (Sl.gl.RS br. 72/11 i dr.) izreka i obrazloženje presude su regulisani članom 424. i 428. ovog zakona.

Većina analiziranih presuda ispunjava propisane zahteve u pogledu forme i sadržine presude, dok u manjem broju (oko trećine predmeta) ne sadrže sve ono što ZKP propisuje. Kontekst evropskog standarda Formalno sve presude sadrže i izreku i obrazloženje što predstavlja međunarodni standard. Stav tima

Nesprovođenje zakona u pogledu sadržine izreke i obrazloženja presude dovodi do nejasnih i nepotpunih presuda.

Osnovni nedostatak u jednom broju presuda je izostanak navođenja nekog bitnog elementa krivičnog dela (umišljaj, protivpravnost). Izreke i obrazloženja koje su utvrđene kao nejasne se uglavnom odnose na jezičku nejasnoću i nepreciznost izreke i suštinsku nelogičnost obrazloženja. Sve to bitno utiče na položaj okrivljenog jer je jasno i potpuno obrazloženje presude od suštinskog značaja za ostvarivanje prava optuženog na žalbu.

Ako izreka i obrazloženje nisu sačinjeni u skladu sa zakonom to može da predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka zbog koje presuda može da bude ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje. Sve to utiče na bespotrebno odugovlačenje postupka, dovodi do povrede prava na suđenje u razumnom roku čime se smanjuje efikasnost sudova. Povreda prava na suđenje u razumnom roku dovodi do stvaranja ogromnih materijalnih troškova za državu ili stranku, i to isključivo zbog propusta postupajućih sudija u predmetu.

Kao druga posledica povrede prava na suđenje u razumnom roku, javlja se nejednakost strana pred sudovima, obzirom da se ne tretiraju na isti način, što faktički dovodi do gubitka elementarnih prava predviđenih Ustavom (u prvom redu, gubitka prava na rad – najčešći zahtev poslodavca da se protiv onoga koji konkuriše za posao ne vodi krivični postupak).

204

Preporuke

Standardizovati neophodni sadržaj i detaljnost presude i garantovati primenu od strane sudova.

Obezbediti kao pomoćno sredstvo sudijama pri izradi presuda pomoćni obrazac sa dovoljno detaljnim objašnjenjima koja obuhvataju ono što je moguće unapred planirati, a ostavljaju dovoljno prostora ličnoj kreativnosti svakog sudije. Ovi obrasci treba da budu posebno kreirani za svaku vrstu postupka.

Obezbediti obuku sudija za primenu tehničkih uputstava i pomoćnog obrasca.

Propisati obavezno veštačenje u situacijama kada od vrednosti predmeta izvršenja krivičnog dela zavisi pravna kvalifikacija ili postojanje nekog elementa krivičnog dela. Pregled prikupljenih informacija koje su predmet analize


- Prvostepeni sud Okružni sud u Pirotu 2000 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

Izreka: a. jasnoća Jasna

b. sveobuhvatnost Potpuna Obrazloženje: c. jasnoća Jasno

d. sveobuhvatnost Potpuno 2. S. D. (K 127/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Valjevu 2009 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

205



d. sveobuhvatnost Potpuno *U vrlo složenom postupku sud je na zadovoljavajući način obrazložio odluku koja predstavlja primer da i u ovako složenim predmetima odluka ne mora da bude preopširna. 3. A. P. (K 86/01) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Smederevu 2002 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije

Izreka: a. jasnoća Nejasna

b. sveobuhvatnost Preopširna (iz tih razloga je preinačena)

Obrazloženje: c. jasnoća Jasno

d.sveobuhvatnost Potpuno 4. R. T. (K 132/06) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Somboru 2007 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

Izreka: a. jasnoća

Nejasna zato što je u izreci sadržan veliki broj činjenica koje nisu važne i ne čine obeležje krivičnog dela. Izreka je napisana na dve strane i obuhvata složenu radnju izvršenja od strane više saizvršilaca koji su istovremeno i oštećeni. Tekst izreke sadrži mnogo detalja koji ne doprinose jezičkoj i logičkoj jasnoći izreke niti imaju značaja za utvrđivanje bilo kog elementa bića krivičnog dela.

b. sveobuhvatnost

206

Izreka presude je nepotpuna zato što ne sadrži sve elemente krivičnog dela (nedostaje utvrđenje krivice, odnosno umišljaja ili nehata, uračunljivosti i protivpravnosti). Obrazloženje: c. jasnoća Jasno

d.sveobuhvatnost Potpuno 5. N. Š. (K 5/01) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Kraljevu 2001 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije



d. sveobuhvatnost Potpuno 6. F. G. (K 19/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Novom Pazaru 2007 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije


b.sveobuhvatnost

Izreka presude je nepotpuna zato što ne sadrži sve elemente krivičnog dela (nedostaje utvrđenje krivice, odnosno umišljaja ili nehata, uračunljivosti i protivpravnosti).


d.sveobuhvatnost Potpuno

207

7. D. Š. (K 65/2000) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Sremskoj Mitrovici 2002 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije


b. sveobuhvatnost Izreka presude je nepotpuna zato što ne sadrži sve elemente

krivičnog dela (nedostaje utvrđenje krivice, odnosno umišljaja ili nehata, uračunljivosti i protivpravnosti).


d.sveobuhvatnost Potpuno 8. M. K. (K 134/04) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Čačku 2005 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu



d. sveobuhvatnost Potpuno 9. D. V. (K 56/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Pančevu 2004 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije, drugo veće


b. sveobuhvatnost Potpuna

208


d. sveobuhvatnost Obrazloženje je nepotpuno. U izuzetno komplikovanom postupku

koji se vodio zbog pokušaja ubistva više lica, prvostepeni sud je propustio da uzme u obzir olakšavajuće okolnosti koje stoje na strani okrivljenog, a izrekao je kaznu u maksimalnom trajanju od 40 godina zatvora. Postupajući po žalbi okrivljenog Vrhovni sud Srbije je kaznu smanjio na 15 godina zatvora uz obrazloženje koje zadovoljava objektivne kriterijume jasnoće. 10. G. M. (K 46/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Kruševcu 2010 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu



d. sveobuhvatnost Potpuno 11. B. M. (K 1/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Prokuplju 2008 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije - Trećestepeni sud Vrhovni sud Srbije

Izreka: a. jasnoća

Nejasna zato što sadrži veliki broj podataka koji su nevažni za utvrđivanje dela i krivice.

b. sveobuhvatnost Preopširna, a ne sadrži sve elemente krivičnog dela koji se odnose na

protivpravnost i uračunljivost. Obrazloženje: c. jasnoća

Nejasno. Iako su oštećeni označili drugo lice kao izvršioca dela, sud je na osnovu materijalnih tragova oglasio krivim B.M..

209

d.sveobuhvatnost Potpuno 12. D. N. (K 614/06) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Beogradu 2007 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

Izreka: a. jasnoća /

b. sveobuhvatnost /* Obrazloženje: c. jasnoća Jasno

d. sveobuhvatnost Potpuno *Nije dostavljena kompletna dokumentacija, nedostaje izreka. 13. S. N. (K 13/10) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Potpuno 14. M. K. (K 24/01) Vrsta suda:




210

d. sveobuhvatnost Potpuno

15. D. P. (K 98/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Leskovcu 2008 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije


b. sveobuhvatnost Potpuna Obrazloženje: c. jasnoća

Jasno, ali preopširno u delu u kome se opisuju radnje svedoka i događaji pre izvršenja krivičnog dela.

d. sveobuhvatnost Potpuno 16. M. M. (K 251/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Nišu 2008 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije



Vrlo jasno zato što je sud svaku činjenicu na kojoj je zasnovao presudu dobro obrazložio.


17. D. V. (K 97/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Kruševcu 2003 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

Izreka: a. jasnoća

211

Jasna, osim što nije precizirana vrsta umišljaja okrivljenog.


Detaljno i jasno, ali je izostavljeno obrazloženje o umišljaju.

d. sveobuhvatnost Potpuno 18. G. B. (K 92/11) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Zrenjaninu 2011 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu



d. sveobuhvatnost Potpuno 19. S. N. (K 2277/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Nišu 2011 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu



d. sveobuhvatnost Potpuno 20. M. G. (K 34/02) Vrsta suda:


212



d. sveobuhvatnost Potpuno 21. Z. M. (K 579/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu 2008 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije



d. sveobuhvatnost Potpuno 22. M. K. (K14/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Pančevu 2010 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu



d. sveobuhvatnost Potpuno 23. D. D. (K 34/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Sremskoj Mitrovici 2008 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije

213



d. sveobuhvatnost Potpuno 24. M. B. (K 273/10) Vrsta suda:



b. sveobuhvatnost Nepotpuna Obrazloženje: c. jasnoća Nejasno i kratko

d. sveobuhvatnost Nepotpuno obrazloženje. Redak primer presude za teško krivično

delo (ubistvo) koja je izrađena na samo osam strana, od čega se samo četiri strane suštinski odnose na obrazloženje presude. Samo obrazloženje je izuzetno šturo i veoma uopšteno. Naročito je nedovoljno obrazložen odnos između utvrđene bitno smanjene uračunljivosti okrivljenog i izrečene kazne od osam godina zatvora. 25. V. O. (K 304/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Sremskoj Mitrovici 2011 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu




214

26. M. T. (K 3980/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Beogradu 2011 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Beogradu

zreka: a. jasnoća Jasna




- Prvostepeni sud Viši sud u Somboru 201 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu



d. sveobuhvatnost Potpuno 28. M. C. (K 668/05) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Beogradu 2005 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije



215

d. sveobuhvatnost Potpuno 29. V. S. (K 19/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Nišu (Viši sud u Nišu ) 2010 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu



d. sveobuhvatnost Potpuno 30. Č. V. (K 77/08) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Potpuno. U vrlo složenom predmetu, obrazloženje presude sadrži sve potrebne elemente, a nije suviše opširno.

31. D. B. (K 9/09) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Knjaževcu 2009 - Drugostepeni sud Okružni sud u Zaječaru


b. sveobuhvatnost Potpuna, ali i opširnija nego što bi trebala da bude.

216


d. sveobuhvatnost Potpuno 32. M. M. (K 92/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Okružni sud u Užicu 2008 - Drugostepeni sud Vrhovni sud Srbije





- Prvostepeni sud Viši sud u Kraljevu 2010 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu



d. sveobuhvatnost Potpuno 34. N. B. (K 206/10) Vrsta suda:



217


Nejasno jer nije dovoljno obrazloženo zašto se prihvataju materijalni dokazi (dokazi listinzi telefonskih poziva, zapisnik o privremeno oduzetim predmetima i zapisnik o pretresanju stana) za koje je okrivljeni argumentovano tvrdio da su pribavljeni protivno odredbama ZKP-a.

d. sveobuhvatnost Potpuno 35. D. N., P. B., N. B. (K 75/11) Vrsta suda:




Nejasno. Obrazloženje je u suprotnosti sa izrekom.

d. sveobuhvatnost Potpuno 36. S. M. (K 137/11) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Potpuno *Primer dobro napisane presude u složenom predmetu sa više okrivljenih.

218

37. S. N. (K 470/10) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Potpuno 38. E. K. (K1713/11) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Nišu 2012 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu



d. sveobuhvatnost Potpuno 39. S. R. (K 263/11) Vrsta suda:





219

40. S. N. (K 282/10) Vrsta suda:





d. projektna grupa: Krivična dela protiv imovine 41. E. K. (K 1198/06) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Nišu2009 - Drugostepeni sud /


b. sveobuhvatnost Nepotpuna Obrazloženje: c. jasnoća

Nejasno. Obrazloženje presude je direktno suprotno izreci. Sud prihvata i iskaze svedoka i odbrane okrivljenih kao tačne i istinite, a ovi iskazi su potpuno suprotni jedni drugim, kao i izreci presude.

d. sveobuhvatnost Nepotpuno 42. M. R. (K 214/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Smederevskoj Palanci 2009 - Drugostepeni sud /


220

b. sveobuhvatnost Nepotpuna Obrazloženje: c. jasnoća Nejasno

d. sveobuhvatnost Nepotpuno Sud je u relativno složenom postupku u kome su učestvovala dva

okrivljena lica u krivičnom delu koje se sastoji iz više krivično pravnih radnji, svoje obrazloženje dao na nepune dve strane. Sud je bio dužan da u situaciji kada jedan okrivljeni prizna izvršenje krivičnog dela u istrazi, a povuče priznanje na glavnom pretresu, detaljno obrazloži zbog čega ne prihvata odbranu sa glavnog pretresa, a posebno u situaciji kada drugi okrivljeni ne priznaje izvršenje dela ni u jednoj fazi postupka. 43. Lj. P. (K 470/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Čačku 2010 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu



d. sveobuhvatnost Potpuno 44. Lj. P. (K 395/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Čačku 2007 - Drugostepeni sud Okružni sud u Čačku




221

45. M. B. (K 23520/2010) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Novom Sadu 2011 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu



d. sveobuhvatnost Potpuno 46. D. P. (K 129/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Inđiji 2008 - Drugostepeni sud /



d. sveobuhvatnost Potpuno 47. Z. Š. (K 63/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Pirotu 2008 - Drugostepeni sud Okružni sud u Pirotu




222

48. D. K. (K 1137/10) Vrsta suda:




Nejasno, sud je prekoračio optužbu utoliko što je izmenio vreme izvršenja dela i dodao deo koji glasi „savladavao veće prepreke“ čime je prekoračio optužnicu.

d. sveobuhvatnost Nepotpuno,

obrazloženje je kraće od izreke. 49. D. K. (K 2245/09) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Nišu 2009 - Drugostepeni sud Okružni sud u Nišu


b. sveobuhvatnost Potpuna Obrazloženje: c. jasnoća Nejasno

d. sveobuhvatnost Nepotpuno

Iskaz službenog lica iako je očigledno nelogičan (u delu koji se

odnosi na istovremeno hvatanje međusobno udaljena četiri okrivljena lica) u potpunosti je prihvaćen kao istinit. 50. D. K. (K 1543/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Nišu 2009 - Drugostepeni sud Okružni sud u Nišu


223


Nejasno. Sud je doneo odluku kojom utvrđuje krivicu optuženog samo na osnovu njegovog priznanja datog u policiji, koje je on osporio na glavnom pretresu rekavši da je priznanje dao pod prinudom.


(prekratko, kraće od izreke) 51. D. K. (K 819/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Nišu 2008 - Drugostepeni sud Okružni sud u Nišu




Sud je doneo odluku kojom utvrđuje krivicu optuženog samo na

osnovu njegovog priznanja datog u policiji koje je on osporio na glavnom pretresu, rekavši da je priznanje dao pod prinudom. Sud je morao da uzme u obzir činjenicu da se radi o licu koje je romske nacionalnosti i slabijeg obrazovanja. U postupku nije prikupljen ni jedan drugi dokaz sa lica mesta. Uzimajući u obzir sve navedeno, pored iskaza okrivljenog morao je da postoji još neki dokaz da je okrivljeni izvršio delo koje mu se stavlja na teret. 52. D. K. (K 1889/07) Vrsta suda:




224


Sud je utvrdio da je okrivljeni u dva navrata na konjskoj zaprezi preskočio zaključanu ogradu dva puta i to jednom na praznim kolima, a drugi put natovarenim teretom od 450kg gvožđa. Takođe, vrednost navodno oduzetih stvari, iako predstavlja bitno obeležje krivičnog dela, nije utvrđena od strane sudskog veštaka ekonomske struke, već slobodnom procenom suda na osnovu iskaza oštećenih. 53. V. B. (K 220/06) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Novom Sadu 2002 - Drugostepeni sud /



d. sveobuhvatnost Potpuno 54. V. B. (K 72/03) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Bečeju 2003 - Drugostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu



d. sveobuhvatnost Potpuno 55. R. M. (K 4914/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici 2010 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu

225



d. sveobuhvatnost Potpuno 56. V. V. (K 607/06) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Kragujevcu 2007 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Kragujevcu



Obrazloženje: c. jasnoća Jasno d. sveobuhvatnost Potpuno

57. I. S. (K 335/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Viši sud u Nišu 2010 - Drugostepeni sud /



Obrazloženje: c. jasnoća Nejasno


Sud je bio u obavezi da u obrazloženju presude precizno navede koje

činjenice smatra utvrđenim i da za to da detaljne razloge.

226

58. D. M. (K 991/07) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Kruševcu 2008 - Drugostepeni sud Okružni sud u Kruševcu





Presuda kojom su dva lica osuđena na kazne zatvora od po 18

meseci je napisana na nepunih pet strana. Obrazloženje je izuzetno šturo i bez detaljnog obrazloženja zašto se prihvata odbrana jednog od okrivljenih data u prethodnom postupku, a koju je on izmenio na glavnom pretresu. Ključni dokaz za utvrđivanje krivice okrivljenih je bilo ovo izmenjeno priznanje. 59. E. K. (K 940/05) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Nišu 2009 - Drugostepeni sud /




d. sveobuhvatnost

Nepotpuno zato što sud ne daje razloge zbog kojih prihvata kao istinite iskaze svedoka – policajaca, a koji su u suprotnosti sa potvrdom o privremeno oduzetim predmetima. 60. E. K. (K 2172/06) Vrsta suda:


227



d. sveobuhvatnost Potpuno 61. E. K. (K 1522/07) Vrsta suda:










228














229






d. sveobuhvatnost Potpuno *Nelogična je da teret od 1300kg vuče konj. 68. E. K. (K 1712/06) Vrsta suda:







230




70. E. K. (K 630/06) Vrsta suda:





d. sveobuhvatnost

Nepotpuno. Presuda je izuzetno kratka. Sud je razloge presude dao na samo pola strane. Takođe, sud nije izvršio veštačenje vrednosti navodno ukradene robe, već je vrednost utvrdio slobodnom procenom na osnovu iskaza oštećenih. 71. E. K. (K 1873/05) Vrsta suda:



b. sveobuhvatnost Nepotpuna Obrazloženje: c. jasnoća Nejasno


Nije izveden nijedan dokaz koji bi ukazivao da je krivično delo izvršeno na način kako je navedeno u izreci presude, tako da je sud presudu doneo na osnovu pretpostavke tužioca, koja se zasnivala na krivičnoj prijavi

231

sačinjenoj od strane policije, koja nije dokaz sama po sebi u krivičnom postupku, već se navodi iz krivične prijave moraju dokazivati. 72. E. K. (K 2512/06) Vrsta suda:








d. sveobuhvatnost Potpuno 74. I. S. (K 653/08) Vrsta suda:




232

d. sveobuhvatnost Potpuno 75. T. B. (K 46/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Pirotu 2011 - Drugostepeni sud /



d. sveobuhvatnost Potpuno 76. S. S. (K 1145/06) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Potpuno 77. D. K. (K 1270/07) Vrsta suda:





233

*Jasno i potpuno obrazloženje osim što nedostaje utvrđivanje vrednosti ukradene robe putem veštačenja od strane sudskog veštaka ekonomske struke. 78. D. K. (K 1543/07) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Nepotpuno *Krivica okrivljenih je utvrđena na osnovu odbrane jednog od okrivljenih i nađenih otisaka papilarnih linija samo na jednom mestu izvršenja krivičnog dela. Okrivljeni koji je priznao izvršenje krivičnog dela na saslušanju u policiji, na glavnom pretresu je promenio iskaz i negirao izvršenje krivičnog dela. Sud je bio dužan da obrazloži razloge zbog kojih, kao istinito, prihvata priznanje okrivljenog dato u policiji a ne prihvata njegovu odbranu na glavnom pretresu kojom negira izvršenje krivičnog dela. 79. E. K. (K 940/05) Vrsta suda:





Presuda je zasnovana na dokazu na kome se nije mogla zasnivati. Potvrda o privremeno oduzetim predmetima – ukradenoj robi koju je potpisao jedan od okrivljenih, je u suprotnosti sa iskazom svedoka –

234

policajca koji je naveo da su zaprežna kola kojima su navodno izvršili krađu bila prazna kada je on okrivljene lišio slobode. Sud nije obrazložio svoj zaključak da su se predmeti nalazili kod okrivljenog iako je u činjeničnom opisu dela jasno utvrđeno da se ukradeni predmeti nisu nalazili na zaprežnim kolima okrivljenog, već 200 metara dalje. 80. E. K. (K 94/07) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Potpuno 81. Č. B. (K 12/12) Vrsta suda:






- Prvostepeni sud Viši sud sud u Beogradu 2011 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Beogradu

235



d. sveobuhvatnost Potpuno 83. D. K. (K 311/10) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Prokuplju 2010 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Nišu



d. sveobuhvatnost Potpuno 84. Z. B. (K 580/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Jagodini 2009 - Drugostepeni sud Okružni sud u Jagodini



d. sveobuhvatnost Potpuno 85. Z. I. (K 32/12) Vrsta suda:



236

b. sveobuhvatnost Nepotpuna, zbog toga što se u ponovljenom postupku održava na

snazi presuda bez navođenja drugostepene presude kojom je prvostepena preinačena, što predstavlja povredu načela zabrane preinačenja na gore (refomatio in peius) u postupku po pravnim lekovima. Sud je bio u obavezi da navede i drugostepenu presudu s obzirom da je ovom presudom preinačena prvostepena presuda i kazna koja je izrečena okrivljenom smanjena sa 7 na 4 godine zatvora. Obrazloženje: c. jasnoća Jasno

d. sveobuhvatnost Nepotpuno, jer se presuda drugostepenog suda kojom je prinačena

kazna uopšte ne pominje u obrazloženju prvostepene presude u ponovljenom postupku. 86. D. R. (K 1742/10) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Potpuno 87. M. V. (K 383/12) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Osnovni sud u Kruševcu 2012 - Drugostepeni sud /




237

88. I. H. (K 243/04) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Potpuno 89. Z. K. (K 1168/04) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Novom Sadu 2006 - Drugostepeni sud Okružni sud u Novom Sadu


b. sveobuhvatnost Nepotpuna, ne navodi se da li je delo izvršeno sa umišljajem, a radi

se o krivičnom delu koje može biti izvršeno jedino sa umišljajem a nikako iz nehata. Obrazloženje: c. jasnoća Jasno





238




b. sveobuhvatnost Nepotpuna, ne navodi se da li je delo izvršeno sa umišljajem, a radi se o krivičnom delu koje može biti izvršeno jedino sa umišljajem a nikako iz nehata.


d. sveobuhvatnost Potpuno 92. Đ. A. (K 97/10) Vrsta suda:




Jasno, ali previše opširno. U tekstu obrazloženja isti navodi se nepotrebno ponavljaju na više mesta što opterećuje jasnoću obrazloženja.

d. sveobuhvatnost Potpuno 93. R. T. (K 2012/08) Vrsta suda:

- Prvostepeni sud Opštinski sud u Novom Sadu 2009 - Drugostepeni sud Apelacioni sud u Novom Sadu


239


d. sveobuhvatnost Potpuno 94. V. C. (K 1685/12) Vrsta suda:












240














241














242

103. V. C. (K 5545/10) Vrsta suda:













243

106. V. C. (K 3149/10) Vrsta suda:













244

109. V. C. (K 1928/11) Vrsta suda:












d. sveobuhvatnost Potpuno *Presuda doneta u odsustvu okrivljenog

245

112. V. C. (K 3816/10) Vrsta suda:




d. sveobuhvatnost Potpuno 113. A. B. (K 3929/2010) Vrsta suda:





- Prvostepeni sud Osnovni sud u Nišu 2011 - Drugostepeni sud /



d. sveobuhvatnost Nepotpuno zato što je sud propustio da izvrši grafoskopsko

veštačenje pa samim tim nisu provereni navodi odbrane okrivljenog. Sud je

246

bio u obavezi da sa istom pažnjom izvede dokaze koji idu u prilog okrivljenom kao i one koji idu na njegovu štetu. 115. V. C. (K 1417/11) Vrsta suda:





247

IV/ Analiza postupaka za preispitivanje pravnosnažnih presuda U toku trajanja projekta ukupno je analizirano 139 slučajeva. Od tog broja u 12 slučajeva je tim našao da postoje ozbiljni razlozi za izjavljivanje vanrednog pravnog sredstva. A) Analiza slučajeva iskorišćenog prava na vanredni pravni lek i postupka za pomilovanje 1.Postupak po zahtevu za ponavljanje postupka D. R. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Osnovni sud u Nišu b. Vrsta pravnog sredstva Zahtev za ponavljanje postupka c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Dvostruko kažnjavanje za isto delo, čl. 407., st. 1., tač. 4. ZKP-a koji je važio do 30.09.2013. godine. d. Zahtev stranke Ponavljanje postupka e. Odluka suda (prvostepeni i drugostepeni) Usvojen zahtev za ponavljanje postupka. f. Vreme trajanja postupka (prvostepeni i drugostepeni) Zahtev je podnet 12.04.2013., rešenje je doneto 19.11.2013. a postalo je pravnosnažno 29.11.2013. Ukupno trajanje postupka je 7 meseci i 17 dana.

248

g. Obrazloženje odluke suda (razlozi) Sud je utvrdio da su navodi iz zahteva osnovani i da zahtev treba usvojiti. h. Dodatne napomene Povreda prava okrivljenog u postupku po zahtevu za ponavljanje postupka se ogleda u tome što po zahtevu nije odlučeno u razumnom roku. Objašnjenje koje je usmeno dato braniocu u Osnovnom sudu u Nišu je da se o ovim pitanjima čeka stav Apelacionog suda u Nišu. 2. Postupak po zahtevu za ponavljanje postupka primene amnestije D. V. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Viši sud u Kruševcu, Apelacioni sud u Kragujevcu b. Vrsta pravnog sredstva Zahtev za ponavljanje postupka c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Novi dokazi d. Zahtev stranke Ponavljanje postupka e. Odluka suda (prvostepeni i drugostepeni) Sud je odbio zahtev za ponavljanje postupka. f. Vreme trajanja postupka (prvostepeni i drugostepeni) Zahtev je podnet 13.08.2013. godine. Odluka je doneta 23.08.2013. godine. Ukupno trajanje prvostepenog postupka je 10 dana. Žalba je izjavljena 30.08.2013., a odbijena je 30.09.2013. godine. Ukupno trajanje drugostepenog postupka iznosi mesec dana. g. Obrazloženje odluke suda (razlozi) Sud je odbio zahtev za ponavljanje postupka jer priloženi dokazi uz predlog za ponavljanje postupka prema mišljenju suda, ne predstavljaju nove dokaze i činjenice, jer su isticani i razmatrani u postupku za primenu amnestije. h. Dodatne napomene U postupku po zahtevu za ponavljanje postupka su podneti novi dokazi kojima se utvrđuju nove činjenice (spisi krivičnog predmeta koji je vođen pred Okružnim sudom u Kruševcu po optužnici Kt. br. 43/02) koje su ukazivale na greške koje je sud učinio u ranijem postupku.

249

Pogrešno zaključivanje suda se sastojalo u tome da je sud zaključio da je okrivljeni u jednom krivičnom postupku dva puta osuđen, a zapravo se radi o jednoj osudi. Razlog za ovakav stav suda je to što su činjenice od značaja za odlučivanje o amnestiji utvrđivane na osnovu izvoda iz kaznene evidencije a ne iz spisa predmeta suda. Postupajući sud je doneo negativnu odluku, u konkretnom slučaju, a da u obrazloženju nije na jasan način dao razloge za ovakvu odluku. Uz zahtev za ponavljanje postupka je priložena optužnica i odluke suda iz krivičnog postupka za koji se amnestija traži. Iz odluke o odbijanju primene amnestije se može zaključiti da iako stoji da je ostvaren uvid u spise premeta, to zapravo nije učinjeno, već je odluka doneta na osnovu podataka iz kaznene evidencije. Smisao vanrednih pravnih lekova je da se otklone povrede zakona koje su učinjene u redovnim krivičnim postupcima. Postupanje Višeg suda u Kruševcu i Apelacionog suda u Kragujevcu je upravo suprotno smislu postojanja ovih pravnih sredstava. Drugi problem koji se pojavio u ovom postupku je to što je predsednica veća koja je odlučivala o amnestiji bila članica veća koje je odlučivalo o zahtevu za ponavljanje postupka. Zakon je propisao da prilikom rešavanja o zahtevu za ponavljanje po mogućnosti neće učestvovati sudija koji je učestvovao u donošenju odluke u ranijem postupku. Stav Apelacionog suda u Kragujevcu da se ne radi o imperativnoj zabrani je pogrešan jer je ova zabrana baš takva. Ako postoje mogućnosti da ne učestvuje sudija koji je ranije odlučivao, on ne sme da učestvuje. Ako ne postoje mogućnosti, onda mora da se obrazloži iz kog razloga je to tako. 3. Postupak po zahtevu za ponavljanje postupka Z. B. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Osnovni sud u Jagodini, Apelacioni sud u Kragujevcu b. Vrsta pravnog sredstva Zahtev za ponavljanje postupka c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Novi dokazi d. Zahtev stranke Ponavljanje postupka e. Odluka suda (prvostepeni i drugostepeni) Sud je odbio zahtev za ponavljanje postupka. f. Vreme trajanja postupka (prvostepeni i drugostepeni)

250

Zahtev je podnet 16.05.2013., a prvostepeni sud je zahtev odbio 14.08.2013 (dostavljeno 11.09.2013.). Ukupno trajanje prvostepenog postupka iznosi tri meseca. Žalba je upućena 12.09.2013. godine, a odbijena je 13.01.2014. godine. Ukupno trajanje drugostepenog postupka iznosi četiri meseca. g. Obrazloženje odluke suda (razlozi) Sud je odbio zahtev za ponavljanje postupka jer je u žalbi na presudu u ranijem krivičnom postupku istaknuto da nije vršeno neuropsihijatrijsko veštačenje i da se o toj činjenici Apelacioni sud u Kragujevcu izjašnjavao. Sud je odluku kojom odbija zahtev za ponavljanje postupka doneo jer je smatrao da je činjenično stanje u prvostepenom postupku pravilno i potpuno utvrđeno. U obrazloženju odluke sud navodi da je činjenično stanje u prvostepenom postupku utvrđeno na osnovu izjava dva svedoka. Apelacioni sud u Kragujevcu je potvrdio odluku Osnovnog suda u Jagodini zauzevši isti stav kao i prvostepeni sud o bitnim činjenicama za odlučivanje. h. Dodatne napomene U pogledu psihičkog stanja okrivljenog, naknadno su se pojavili novi dokazi koji se sastoje od medicinske dokumentacije i koji su predstavljali razlog za ponavljanje postupka. Pogrešan je zaključak suda da se ne radi o novim dokazima jer o njima u prethodnom postupku nije odlučivano. 4. Postupak po zahtevu za preinačenje pravnosnažne presude bez ponavljanja krivičnog postupka B.M. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Viši sud u Prokuplju b. Vrsta pravnog sredstva Zahtev za nepravo ponavljanje postupka c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Činjenica da nije izrečena jedinstvena kazna d. Zahtev stranke Da se izrekne jedinstvena kazna e. Odluka suda (prvostepeni i drugostepeni) Prvostepeni sud je usvojio zahtev za nepravo ponavljanje postupka i izrekao jedinstvenu kaznu. f. Vreme trajanja postupka (prvostepeni i drugostepeni)

251

Zahtev je podnet 23.04.2013. godine. Odluka o usvajanju zahteva je doneta 21.06.2013. godine. Ukupno trajanje prvostepenog postupka je nepuna dva meseca. g. Obrazloženje odluke suda (razlozi) Sud je prihvatio navode iz zahteva za nepravo ponavljanje postupka i primenio zakonsku odredbu koja upućuje na to da će se spojiti kazna koju je osuđeni izdržavao u vreme kada je izvršio delo sa novom kaznom. h. Dodatne napomene Izreka rešenja o izricanju jedinstvene kazne sadrži grešku jer se navodi: „a u koju se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru“, a treba da stoji da će se uračunati vreme u pritvoru sa tačnim navođenjem perioda od kada do kada, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne, po kojoj presudi i sa tačno navedenim periodom. Zaključak: Rešenje nije validno i neophodno je traženje ispravke, što je i urađeno. Proces do potpunog, ispravnog rešenja je predstavljen u nastavku.

4.1. Slučaj B.M., nastavak 1

a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Viši sud u Prokuplju

b. Vrsta pravnog sredstva Zahtev za ispravku pogreške u izreci presude

c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Greška u izreci presude koja se odnosi na uračunavanje pritvora i ranije izdržane kazne

d. Zahtev stranke Ispravljanje grešaka u presudi

e. Odluka suda (prvostepeni i drugostepeni) Rešenjem od 24.07.2013. godine usvojen je zahtev za ispravku pogreške u izreci presude.

f. Vreme trajanja postupka (prvostepeni i drugostepeni) Zahtev je podnet 28.06.2013, a zahtev je usvojen 24.07.2013. godine. Ukupno trajanje postupka iznosi nešto manje od mesec dana.

252

g. Obrazloženje odluke suda (razlozi) Zahtev je usvojen jer je ispravno ukazano na greške.

h. Dodatne napomene Prilikom donošenja rešenja o ispravci pogreške učinjena je nova greška u kojoj je navedeno da je okrivljeni proveo u pritvoru i na izdržavanju kazne po presudi Okružnog suda u Negotinu, kojom je izrečena kazna od 15 godina u periodu od 22.11.1994. do 07.09.1995. godine, a jasno je da se presuda u trajanju od 15 godina ne može izdržati za manje od godinu dana.

4.2. Slučaj B.M., nastavak 2

a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Viši sud u Prokuplju

b. Vrsta pravnog sredstva Zahtev za ispravku pogreške u izreci presude

c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Greška u izreci presude koja se odnosi na uračunavanje pritvora i ranije izdržane kazne

d. Zahtev stranke Ispravljanje grešaka u presudi

e. Odluka suda (prvostepeni i drugostepeni) Rešenjem je usvojen zahtev za ispravku pogreške u izreci presude.

f. Vreme trajanja postupka (prvostepeni i drugostepeni) Zahtev je podnet 26.07.2013., a rešenje o ispravci je doneto 13.08.2013. godine. Ukupno vreme trajanja postupka iznosi 18 dana.

g. Obrazloženje odluke suda (razlozi) Zahtev je usvojen jer je ispravno ukazano na greške.

h. Dodatne napomene Krivične presude u kojima se izriču kazne zatvora moraju da budu sačinjene sa najvećom pažnjom jer je od suštinskog značaja za okrivljenog da zna koliko je proveo u pritvoru i koliko na izdržavanju kazne, na osnovu čega se može zaključiti kada kazna ističe. Za ispravljanje ove greške je bilo potrebno dodatno angažovanje branioca i postavlja se pitanje, u slučaju da osuđeni nije

253

imao branioca i da zahtev za ispravku greške nije podnet, da li bi uopšte zatvorska ustanova u kojoj se izdržava kazna mogla da postupi po ovoj presudi.

5. Postupak po inicijativi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti I.H. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Republički javni tužilac. b. Vrsta pravnog sredstva Inicijativa za podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti. c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva I.H. nije imao branioca na jednom ročištu za glavni pretres, a pri tom je bio u pritvoru po rešenju iz drugog postupka. d. Zahtev stranke Da Tužilaštvo podnese zahtev za zaštitu zakonitosti. e. Odluka Tužilaštva Zamenik Republičkog javnog tužioca je odbio inicijativu. f. Vreme trajanja odlučivanja Inicijativa je podneta 10.07.2013. godine, a odluka je doneta 14.08.2013. godine. Ukupno vreme odlučivanja je mesec dana. 6. Postupak po inicijativi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Z. B. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Republički javni tužilac b. Vrsta pravnog sredstva Inicijativa za podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Povrede zakona jer tokom krivičnog postupka nije obavljeno neuropsihijatrijsko veštačenje kojim bi se utvrdila uračunljivost okrivljenog. d. Zahtev stranke Da Tužilaštvo podnese zahtev za zaštitu zakonitosti

254

e. Odluka Tužilaštva Zamenik Republičkog javnog tužioca je odbio inicijativu. f. Vreme trajanja odlučivanja Inicijativa je podneta 16.05.2013. godine, a odluka je doneta 11.10.2013. godine. Ukupno vreme odlučivanja je nepunih pet meseci. 7. Postupak po inicijativi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti D. V. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Republički javni tužilac b. Vrsta pravnog sredstva Inicijativa za podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Iako su bili ispunjeni svi uslovi za primenu amnestije, amnestija nije primenjena. d. Zahtev stranke Da Tužilaštvo podnese zahtev za zaštitu zakonitosti e. Odluka Tužilaštva Zamenik Republičkog javnog tužioca je odbio inicijativu. f. Vreme trajanja odlučivanja Inicijativa je podneta 13.08.2013. godine, a odluka je doneta 31.12.2013. godine. Ukupno vreme odlučivanja je 4 i po meseca. 8. Postupak po inicijativi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti V. C. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Republički javni tužilac b. Vrsta pravnog sredstva Inicijativa za podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Povreda zakona jer osuđenom nije suđeno u jednom jedinstvenom krivičnom postupku već u 30 odvojenih krivičnih postupka.

255

d. Zahtev stranke Da Tužilaštvo podnese zahtev za zaštitu zakonitosti e. Odluka Tužilaštva Još uvek nije doneta odluka; u međuvremenu je branilac pozvan da dođe u Osnovno javno tužilaštvo u Nišu da dostavi dokumentaciju iz sudskih postupaka čije se ponavljanje traži. f. Vreme trajanja odlučivanja Inicijativa je podneta 30.10.2013. godine. 9. Postupak po zahtevu za zaštitu zakonitosti D. T. (po ZKP koji je stupio na snagu 01.10.13. godine) a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Vrhovni kasacioni sud b. Vrsta pravnog sredstva Zahtev za zaštitu zakonitosti c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Nije izvršeno spajanje kazne koju je osuđeni izdržavao i kazne izrečene za delo dok je bio na izdržavanju kazne. d. Zahtev stranke Da se izvrši spajanje kazni e. Odluka suda Još uvek nije doneta odluka. f. Vreme trajanja odlučivanja Zahtev je podnet 19.11.2013. godine 10. Postupak po zahtevu za zaštitu zakonitosti D. V. (po ZKP koji je stupio na snagu 01.10.13. godine) a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Vrhovni kasacioni sud b. Vrsta pravnog sredstva Zahtev za zaštitu zakonitosti c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva

256

Otklanjanje povreda zakona. Iako su bili ispunjeni svi uslovi za primenu amnestije, amnestija nije primenjena. d. Zahtev stranke Da se donese odluka o amnestiji e. Odluka suda Još uvek nije doneta odluka. f. Vreme trajanja odlučivanja Zahtev je podnet 28.11.2013. godine. 11. Slučaj E. K. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Predsednik Republike Srbije b. Vrsta pravnog sredstva Molba za pomilovanje c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Interesi pravde su zahtevali da se podnese molba za pomilovanje kao jedino pravno sredstvo kojim se može smanjiti ukupna kazna koja je prestroga. d. Zahtev stranke Usvajanje molbe za pomilovanje e. Odluka organa Molba za pomilovanje je odbačena. f. Vreme trajanja postupka Molba je podneta 13.08.2013. godine. CLjP je usmeno obavešten 24.12.2013.godine da je molba za pomilovanje odbijena. g. Obrazloženje odluke organa Molba za pomilovanje je odbačena zato što nije protekao rok predviđen zakonom o pomilovanju od donošenja odluke po prethodnoj molbi za pomilovanje. h. Dodatne napomene U vreme podnošenja molbe za pomilovanje nisu postojale mogućnosti za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova, a u krivičnim postupcima koji su vođeni protiv E.K. su postojale povrede zakona.

257

12. Slučaj D. K. a. Sud ili drugi organ koji je nadležan Predsednik Republike Srbije b. Vrsta pravnog sredstva Molba za pomilovanje c. Razlog za podnošenje pravnog sredstva Interesi pravde su zahtevali da se podnese molba za pomilovanje kao jedino pravno sredstvo kojim se može smanjiti ukupna kazna koja je prestroga. d. Zahtev stranke Usvajanje molbe za pomilovanje e. Odluka organa Molba za pomilovanje je odbačena. f. Vreme trajanja postupka Molba je podneta 13.08.2013. godine. Osuđeni je odluku o odbijanju molbe za pomilovanje dobio u januaru 2014. godine. g. Obrazloženje odluke organa Molba za pomilovanje je odbačena zato što nije protekao rok predviđen zakonom o pomilovanju od donošenja odluke po prethodnoj molbi za pomilovanje h. Dodatne napomene U vreme podnošenja molbe za pomilovanje nisu postojale mogućnosti za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova, a u krivičnim postupcima koji su vođeni protiv D.K. su postojale povrede zakona. Sumiranje prikupljenih informacija: U toku realizacije projekta tim je sudovima podneo 8 vanrednih pravnih lekova i 4 inicijative za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Od gore navedenih postupaka podneto je: 1) 3 zahteva za ponavljanje postupka 2) 1 zahtev za nepravo ponavljanje postupka 3) 4 inicijative za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti 4) 2 zahteva za zaštitu zakonitosti (novi ZKP) 5) 2 molbe za pomilovanje

258

6) 2 zahteva za ispravljanje grešaka u presudi Pravnosnažno su okončana tri postupka po zahtevu za ponavljanje postupka i jedan postupak po zahtevu za nepravo ponavljanje postupka. Odbačene su dve molbe za pomilovanje i odbijene su tri inicijative za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. 1) zahtevi za ponavljanje postupka U okviru projekta podneta su tri zahteva za ponavljanje postupka. U dva slučaja se radilo o postojanju novih dokaza kao osnova za ponavljanje postupka, dok se u jednom slučaju radilo o dvostrukom kažnjavanju za isto delo. U postupku koji se odnosio na dvostruko kažnjavanje, odluka suda je usvajajuća, dok je u jednom slučaju zahtev odbijen. U pogledu vremena trajanja postupka, po zahtevu za ponavljanje postupka, sudovi su postupali različito, uglavnom ažurno, s tim da je kod slučaja gde se radilo o dvostrukom kažnjavanju, postupak trajao najduže. 2) zahtev za nepravo ponavljanje postupka U jedinom postupku za nepravo ponavljanje postupka, doneta je odluka kojom je zahtev usvojen. Postupak je trajao nepuna dva meseca, ali je zbog grešaka u izreci odluke dva puta tražena ispravka. Ukupno vreme trajanja ovog postupka je nešto kraće od četiri meseca. 3) inicijative za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti U tri slučaja Republičko javno tužilaštvo je odbilo inicijativu, a u jednom slučaju do momenta pisanja izveštaja nije doneta odluka. 4) zahtev za zaštitu zakonitosti U dva slučaja podnet je zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu, posle stupanja na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku dana 01.10.2013. godine. Ovaj sud do momenta završetka izveštaja nije doneo odluku o upućenom zahtevu. 5) molba za pomilovanje U oba slučaja molbe su odbačene kao nedozvoljene jer nije protekao zakonski rok od odbijanja prethodne molbe. Sami osuđenici su pre početka projekta podneli molbe za pomilovanje koje su odbijene. U njihovim slučajevima nova molba se može podneti po isteku roka od godinu dana od donošenja odluke o prethodnoj molbi. 6) 2 zahteva za ispravljanje grešaka u presudi

259

Posle podnošenja prvog zahteva u istom predmetu, sud je izvršio samo delimičnu ispravku izreke presude. Posle podnošenja drugog zahteva izreka presude je u celosti ispravljena. Zaključci

Usled relativno malog broja procesuiranih slučajeva u odnosu na veliki broj raznovrsnih razloga za traženje primene vanrednog pravnog leka, nije moguće doneti zaključak u vezi najčešćih razloga za izjavljivanje vanrednog pravnog leka. U pogledu rada tužilaštva, zaključak tima je da nedostaje spremnost Republičkog javnog tužilaštva za preispitivanje zakonitosti rada nižih tužilaštava i suda. Republičko javno tužilaštvo je u vrlo kratkom roku bez ikakvog obrazloženja odbacivalo inicijative za zaštitu zakonitosti. U svakom slučaju je za pohvalu kao redak izuzetak, potez Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu u jednom od slučajeva, zahtev upućen braniocu da dostavi svu dokumentaciju koju poseduje u svrhu izjašnjenja u odnosu na podnetu inicijativu za zaštitu zakonitosti. U trenutku završetka izveštaja, rezultat ove inicijative još nije poznat.

Sudovi su ozbiljnije razmatrali razlog zbog kog je traženo ponavljanje postupka, s tim što ni u jednom postupku nije u potpunosti postupljeno u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. B) Broj prihvaćenih predloga za ponavljanje postupka

Od ukupno 4 podneta zahteva za ponavljanje postupka (pravo i nepravo ponavljanje) pravnosnažno su usvojena dva, a dva su pravnosnažno odbijena. C) Brzina u odlučivanju po zahtevu

U svim slučajevima, osim u jednom, organi kojima su podneti zahtevi za ponavljanje postupka su odlučili u razumnom roku. Slučaj u kome nije odlučeno u razumnom roku je bio relativno jednostavan i pravnosnažno je okončan pred prvostepenim sudom zbog čega je postupak morao da traje kraće od sedam i po meseci.

260

Analiza odluka po zahtevima za preispitivanje pravnosnažnih presuda Slučaj D.R. a) kvalitet obrazloženja

Sud koji je odlučivao o zahtevu za ponavljanje postupka je doneo usvajajuću odluku i za to dao jasno i potpuno obrazloženje. Sud je u svom obrazloženju detaljno razjasnio činjenično stanje koje se odnosi na dvostruko kažnjavanje, utvrđujući sve relevantne činjenice u pogledu oba postupka koji su se vodili protiv istog okrivljenog. Na ovakvo pravilno utvrđeno činjenično stanje sud je pravilno primenio materijalno pravo. b) dovoljnost razloga

Imajući u vidu da je sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje smatra se da su razlozi kojima se sud rukovodio dovoljni. Slučaj D.V. a) kvalitet obrazloženja

Prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je odbacio zahtev branioca osuđenog D.V. za ponavljanje postupka. Obrazloženje je u formalnom smislu sadržajno i jasno, ali zaključak koji sud izvlači iz utvrđenog činjeničnog stanja je pogrešan. U odluci o odbijanju zahteva za ponavljanje postupka sud je utvrdio činjenice iz predmeta koje se odnose na primenu amnestije, ali na osnovu kojih je doneo pogrešan zaključak da su činjenice koje su navedene u zahtevu za primenu amnestije već isticane u žalbi osuđenog, a pri tom su postojale i pre pravnosnažnosti rešenja višeg suda. Ovakav zaključak ne može da stoji zato što priloženi novi dokazi uz zahtev za ponavljanje postupka jesu novi dokazi iz čega proističe osnovanost zahteva za ponavljanje postupka.

Sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za primenu amnestije u obrazloženju naveo da je izvršio uvid u spise krivičnog predmeta u kojem je D.V. osuđen, ali to zapravo nije uradio, što se može zaključiti na osnovu toga što sud utvrđuje činjenice na osnovu izvoda iz Kaznene evidencije Policijske uprave. Kada je uz predlog za ponavljanje postupka podneta dokumentracija iz ranijeg sudskog postupka, ona se mora smatrati novim dokazom jer je jasno da sud nije izvršio uvid u ove isprave kao radnju dokazivanja prilikom odlučivanja o amnestiji.

Odlukom drugostepenog suda odbijena je žalba protiv rešenja kojim se odbacuje predlog za ponavljanjem postupka. U obrazloženju drugostepeni sud navodi žalbene razloge i razloge koje je dao prvostepeni sud u svojoj odluci. Drugostepeni sud dalje samo ponavlja razloge koje je dao i prvostepeni sud i konstatuje da shodno tome žalbeni navodi nisu osnovani.

261

Sud je obrazložio i žalbene navode koji se odnose na sastav veća koje je smatrao neosnovanim, jer se radi o odredbama zakona koje nisu imperativne prirode. b) dovoljnost razloga

Razlozi koje je prvostepeni sud naveo u obrazloženju presude nisu dovoljni. Kao osnovni razlog navedeno je da su određene činjenice već ranije isticane, ali se uopšte ne obrazlaže ili ne navodi da li je te činjenice sud u prethodnom postupku analizirao i uopšte uzimao u obzir.

Drugostepeni sud takođe nije dao dovoljne razloge za odbijanje žalbe, već je samo ponovio razloge prvostepenog suda. Drugostepeni sud je pogrešno tumačio odluku koja se odnosi na sastav veća suda, a koja određuje da o predlogu za ponavljanje postupka neće odlučivati sudija koji je odlučivao u postupku čije se ponavljanje traži. Stav Apelacionog suda u Kragujevcu da se ne radi o imperativnoj zabrani je pogrešan jer je ova zabrana baš takva. Ako postoje mogućnosti da ne učestvuje sudija koji je ranije odlučivao, on ne sme da učestvuje. Ako ne postoje mogućnosti, onda mora da se obrazloži iz kog razloga je to tako. Slučaj Z.B. a) kvalitet obrazloženja

Prvostepeni sud je doneo rešenje kojim se odbacuje zahtev za ponavljanje postupka koji je tražen zbog postojanja novih dokaza koji se odnose na uračunljivost osuđenog. Sud je smatrao da činjenice koje je iznosio osuđeni i medicinska dokumentacija koja je priložena uz zahtev „nisu podobni“ da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivičnog postupka. Kao razloge za ovo sud dalje navodi da je prvostepeni sud odluku zasnovao na iskazu dva svedoka i da je time činjenično stanje pravilno utvrđeno. Takođe sud obrazlaže da je isti razlog istican i u žalbi okrivljenog na prvostepenu presudu.

U obrazloženju drugostepenog suda se navodi da novi dokaz čije je izvođenje branilac tražio, veštačenje uračunljivosti okrivljenog u vreme izvršenja krivčnog dela, nije takvog karaktera da bi mogao da dovede do oslobađanja osuđenog lica ili do njegove osude po blažem krivičnom zakonu. Ovakav stav je logički neispravan, jer za slučaj da se utvrdi da okrivljeni nije bio uračunljiv, odnosno da nije mu je bila kompromitovana svest i volja u vezi krivičnog dela to bi značilo da okrivljeni nije kriv i da se prema njemu ne može izreči kazna, već samo mera bezbednosti. b) dovoljnost razloga

Sud koji je odlučivao o zahtevu za ponavljanje postupka nije dao dovoljne razloge za odbacivanje zahteva jer nije ocenjivao same dokaze koji

262

su podneti uz zahtev za ponavljanje postupka, niti je cenio da li ti dokazi mogu dovesti do drugačije odluke suda, već je samo konstatovao da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno i potpuno utvrđeno.

Razlozi koje je drugostepeni sud naveo u svojoj odlucu jesu dovoljni, ali su logički neispravni i na taj način se potpuno pogrešno primenjuje Krivični zakonik u delu koji se odnosi na subjektivne elemente krivičog dela, odnosno na postojanje svesti i volje da se delo izvrši. Slučaj B.M. a) kvalitet obrazloženja

Sud je doneo odluku kojom prihvata zahtev za nepravo ponavljanje postupka koji je advokat tima podneo u ime B.M.. Obrazloženje je jasno i potpuno, precizno su navedeni članovi Zakonika o krivičnom postupku koji se odnose na nepravo ponavljanje postupka, kao i članovi Krivičnog zakonika koji se odnose na ispunjenost uslova za izricanje jedinstvene kazne. b) dovoljnost razloga

Sud nije propustio da navede nijedan razlog koji opravdava donošenje presude, a pri tom je to izvršio na sažet i koncizan način, bez upuštanja u nepotrebna ponavljanja. Slučajevi I.H., Z.B., D.V.

Tužilaštvo vrlo šturo, dakle samo u jednoj rečenici daje obrazloženje o odbijanju inicijative za zaštitu zakonitosti, iako bi trebalo makar zarad načela pravičnosti, da pruži razloge za donošenje takve odluke. Zaključak

Otklanjanje povrede prava koje su učinjene u postupcima koji su pravnosnažno okončani je veoma teško ostvarivo, a samim tim se i svrha vanrednih pravnih lekova ne ostvaruje. Broj predmeta u kojima je Centar za ljudska prava – Niš zastupao okrivljenog u postupcima po vanrednim pravnim lekovima i molbama za pomilovanje, je nedovoljan, a razlozi za podnošenje su raznorodni da bi se na osnovu prikupljenog izveli drugi održivi zaključci.

263

V/ Opšte preporuke:

1- Obezbediti garanciju kompetentnosti sudija u smislu njihovog stručnog znanja i moralnih osobina;

2- Kontrolisati redovno kvalitet rada sudija i tužilaca, uvidom u spise

predmeta, u cilju provere da li i dalje ispunjavaju uslovi znanja i etike koji su uzeti u obzir prilikom njihovog izbora a propisani su zakonom o sudijama i zakonom o tužiocima;

3- Obezbediti suštinsko poštovanje postojećih zakona, bez obzira na

kasnije eventualne izmene u pravcu usklađivanja sa evropskim standardima;

4- Ujednačiti sudsku praksu u pogledu vrste i visine kazne za ista

krivična dela kod kojih postoje slične olakšavajuće i otežavajuće okolnosti;

5- Ustanoviti mere za efikasnije i kraće trajanje sudskog postupka;

6- Primenjivati dosledno i bez izuzetka međunarodne standarde koji se

odnose na jednakost stranaka u postupku u slučaju slabije zaštite prava okrivljenog domaćim zakonom;

7- Obezbediti sve potrebne baze podataka i ostala pomoćna sredstva

(publikacije, formulare...), vodeći računa o njihovoj međusobnoj kompatibilnosti, kako bi informacije iz jedne baze mogle da upućuju na potrebni podatak iz druge.

264

VI/ Primeri presuda

- Z.I. K 32/12 - D.K. K 2245/09 - Z.S. KV 150/12

266

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

343.1(497.11)"2000/2013"

MONITORING rada sudova u krivičnim

postupcima / Aleksandar Cvejić ... [et al.]. - Niš : Centar za ljudska prava : Galaksija,

2014 (Niš : Galaksija). - 288 str. ; 24 cm

Tiraž 200.

ISBN 978-86-6233-043-7 (Galaksija) 1. Цвејић, Александар, 1966- [аутор]

a) Кривични поступак - Мониторинг - Србија - 2000-2013

COBISS.SR-ID 206770956

monitoring rada sudova u krivičnim postupcima (2014)

Documents