1- PRIRUNIK ZA PREDAVAE -

2SADRAJ1 Prijavljivanje.............................................................................................................................................................. 4

2 Va predmet ............................................................................................................................................................... 5

2.1 Pristuni korisnici ............................................................................................................................................... 5

2.1.1 Uesnici .................................................................................................................................................... 6 2.1.2 Grupe ........................................................................................................................................................ 7

2.1.3 Ureivanje profila .................................................................................................................................... 8 2.2 Aktivnosti ......................................................................................................................................................... 9

2.3 Pretraga ............................................................................................................................................................. 9

2.4 Admisnitricija ................................................................................................................................................. 10

2.4.1 Podeavanja ............................................................................................................................................ 11

2.4.2 Profesori ................................................................................................................................................. 14

2.4.3 Studenti .................................................................................................................................................. 15

2.4.4 Rezervna kopija podataka ...................................................................................................................... 15

2.4.5 Vratite... ................................................................................................................................................. 15

2.4.6 Ocene ..................................................................................................................................................... 16

2.4.7 Procenti... ............................................................................................................................................... 16

2.4.8 Izvetaji o posetama... ............................................................................................................................ 17

2.4.9 Datoteke... .............................................................................................................................................. 17

2.4.10 Pomo... ................................................................................................................................................. 17 2.4.11 Forum za nastavno osoblje ..................................................................................................................... 17

2.5 Kursevi ............................................................................................................................................................ 17

2.6 Predstojee aktivnosti ..................................................................................................................................... 18 2.7 Nedavne aktivnosti ......................................................................................................................................... 18

2.8 Blokovi (prilagoavanje osnovnog ekrana vaeg predmeta) .......................................................................... 18 2.8.1 Dodavanje blokova ................................................................................................................................ 19

2.8.2 Kalendar ................................................................................................................................................. 20

2.8.3 Sadraj kursa .......................................................................................................................................... 24

2.8.4 Online korisnici ...................................................................................................................................... 24

2.8.5 Sedmice (Teme) ..................................................................................................................................... 24

3 Ureivanje vaeg predmeta ...................................................................................................................................... 25 3.1 Dodavanje resursa ........................................................................................................................................... 26

3.1.1 Dodaj resurse... ....................................................................................................................................... 27

3.1.2 Sastavi tekstualnu stranicu ..................................................................................................................... 27

3.1.3 Sastavi web stranicu ............................................................................................................................... 28

3.1.4 Link na fajl ili web sajt........................................................................................................................... 29

3.1.5 Prikai direktorij .................................................................................................................................... 30

3.1.6 Ubaci natpis ........................................................................................................................................... 31

3.2 Dodavanje aktivnosti ...................................................................................................................................... 32

33.2.1 Zadatak ................................................................................................................................................... 33

3.2.2 Razgovor (Chat) ..................................................................................................................................... 34

3.2.3 Izbor ....................................................................................................................................................... 35

3.2.4 Forum ..................................................................................................................................................... 36

3.2.5 Renik .................................................................................................................................................... 37 3.2.6 Dnevnik .................................................................................................................................................. 42

3.2.7 Lekcija .................................................................................................................................................... 44

3.2.8 Kviz ........................................................................................................................................................ 51

3.2.9 SCORM .................................................................................................................................................. 67

3.2.10 IZVETAJ ............................................................................................................................................. 68

3.2.11 VIKI ....................................................................................................................................................... 68 3.2.12 RADIONICA ......................................................................................................................................... 70

3.2.13 Forum novosti ........................................................................................................................................ 82

3.3 Nedavne aktivnosti ......................................................................................................................................... 84

4 Dodavanje audio i video materijala na predmet ....................................................................................................... 84

4.1 Audio .............................................................................................................................................................. 84

4.1.1 Dodavanje zvuka kao resurs ................................................................................................................... 84

4.1.2 Dodavanje umetnutog zvuka .................................................................................................................. 85

4.2 Video .............................................................................................................................................................. 87

4Uputsvo za korienje softverskog paketa Moodle 1 Prijavljivanje

Ako je va Moodle administrator postavio va predmet i mesto za prijavljivanje, idite na va Moodle sajt i videete osnovni ekran:

Da bi ste se prijavili kliknite na taster prijava, koji se nalazi u gornjem desnom uglu ili kliknite na va naziv predmeta. Ovo e vas dovesti do stranice za prijavu.

Popunite vae korisniko ime i lozinku i kliknite na taster prijava. Ovo e vas odvesti u va predmet.

5

2 Va predmet Ako je ovo prvi put da pristupate predmetu, ovaj ekran e biti potpuno prazan:

Molim vas da obratite panju da sve zasebne delove (blokove) moete da pomerate da bi prilagodili stranicu sebi. U daljem tekstu sve e se odnositi na blokove koji se nalaze u svom osnovnom obliku (kao to su ekrani prikazani na slici). Kasnije u priruniku e biti detaljnije objanjeno kako se pomeraju blokovi. 2.1 Pristuni korisnici

U gornjem levom uglu nalazi se blok korisnika:

6

2.1.1 Uesnici Uesnici e vam pokazati sve one koji su upisani na va predmet. Ako kliknete na

ovaj link pojavie vam se sledei ekran:

U gore navedenom primeru nalaze se samo podaci profesora. Kada razred ima upisane studente moete takoe videti njihove podatke. Kliknite na linkAktivnost (koji se nalazi sa desne strane) da bi videli ta je odreeni koristnik uradio. Ako elite da sve informacije o odreenom korisniku budu prikazane kliknite na Potpun profil.. ili na njegovu sliku. Trebalo bi da bude prikazan sledei ekran:

Da bi promenili svoje line informacije kliknite na Ureivanje profila. Uoiti ete ikonu koverte pored vae imejl adrese. Ako kliknete na ikonu koverte onemogui ete da bilo kakva pota od strane programa bude poslana na tu adresu. Ovo je brz nain da onemoguite da vam program alje potu kada ste na godinjem odmoru.

7

2.1.2 Grupe Ako se vratite na va prozor predmeta (kliknite na ime predmeta u gornjem levom

uglu INF u ovom primeru), sledea opcija ispod Uesnici je Grupe. Grupe vam omoguavaju da definiete grupe studenata u okviru vaeg predmeta. Ako kliknete na Grupe trebalo bi da vidite sledei ekran:

Da bi ste izmenili vau grupu kliknite na Ukljui ureivanje. Pojavie vam se sledei ekran:

Ako va predmet nema jo upisanih studenata videete samo vae ime. U ovom primeru imamo samo dva studenta. Jo uvek nema grupa da bi dodali grupu odkucajte ime grupe u prozoru pored Dodajte novu grupu, a zatim kliknite na Dodajte novu grupu. U ovom primeru dodali smo grupu pod nazivom Grupa 1.

Sada studenti mogu da se upisuju u grupu. Da bi dodali studenta kliknemo na ime studenta, a zatim kliknemo na Dodajte izabrano grupi. Da bi od jednom dodali vie studenata u grupu drimo taster shift dok markiramo svako ime. Nakon to smo prikljuili studente grupi1 ekran izgleda ovako:

8

Ako kliknete na taster Iskljui ureivanje videe te novo nastalu grupu:

2.1.3 Ureivanje profila

Kada se vratite na prozor predmeta u odeljku Prisutni korisnici nalazi se Ureivanje profila. Ureivanje profila vam omoguava da promenite informacije o sebi. Ako kliknete na tu opciju pojavie vam se sledei ekran:

9

Veina polja su jednostavna, ali na neka od njih moramo obratiti posebnu panju. Prikaz elektronske pote vam omoguava da pokaete ili sakrijete vau imejl

adresu. Moete da napravite tako da svi korisnici (ukljuujui i goste) mogu da vide vau adresu, ili samo da studenti mogu da vide vau adresu ili niko da je ne vidi.

Kratak prikaz tipa e-poruka. Ova opcija vam omoguava da izaberete kako elite da primate potu koju dobijate sa foruma. Ponuene su vam tri opcije:

Ne odabiri - niste napravili zabranu primanja pote, dobiete svaku poruku sa foruma u punoj formi.

Kompletiraj - aktivirajui ovu opciju napraviete da jednom dnevno sve poruke dobijate upakovane u jedan mejl.

Subjekti - aktivirajui ovu opciju dobijate samo naslove tema na forumima na koje ste prijavljeni. Moete da aktivirate bilo koju temu za koju ste zainteresovani.

Automatska prijava na forum vam omoguava da birate da li elite da dobijate poruke sa foruma imejlom.

Kad se ureuje tekst ovu opciju ostavite na Upotrebite HTML urednika. Ovo vam omoguava posebno formatiranje teksta, ali zahteva noviji pretraiva. Ako odkrijete da va pretraiva nedozvoljava editovanje teksta promenite ovu opciju na Koristite standardne web forme.

Opis. Ovde moete napisati ta god hoete profesor gosp. Peri ili neki tekst koji vas opisuje.

Nova slika. Ako elite moete ubaciti vau sliku. Da bi ovo uradili kliknite na taster Browse, pronaite sliku koju elite da ubacite i kliknite na Open.

Kada zavrite kliknite na Auriranje profila. Prikazae vam se va ispravljen profil:

Da bi se vratili na va Predmet kliknite na naziv Predmeta(INF) u gornjem levom uglu.

Na ovaj nain bi trebalo da se vratite na osnovni ekran. 2.2 Aktivnosti

Ovaj blok vam izlistava sve aktivnosti koje su vam na raspolaganju na predmetu(forumi, kvizovi, zadaci...). Prvi put kada pristupite predmetu jedina kategorija koja e vam biti izlistana je forumi. Lista aktivnosti e rasti kako budete dodavali nove aktivnosti vaem predmetu. 2.3 Pretraga

10

Dugme pretraga omoguava vama i vaim studentima da traite bilo koju re koje se pojavljuju u bilo kom forumu na vaem predmetu. Ovo vam omoguava da pronaete kljune rei za koje ste zainteresovani . 2.4 Admisnitricija

Na levoj strani ekrana nalaze se Administrativni alati za va predmet.

Ukljui ureivanje omoguava vam da unosite izmene za va predmet. Podeavanja omoguava da menjate izgled vaeg predmeta. Profesori liste svih profesora na predmetu. Studenti lista svih standardnih korisnika (studenata) na predmetu. Odavde moete dodati ili ukloniti studenta sa predmeta. Rezervna kopija podataka omoguava da napravite rezervne podatke o predmetu. Vratite omoguava vraanje rezervnih podataka o predmetu. Ocene omoguava da definiete skalu evaluacije. Ova skala se sastoji od rei kao to su: odlian, dobar, prosean ... Procenti predstavlja listu ocena koji je svaki student dobio na testovima i kvizovima. Izvetaji o posetama pokazuje vam sve aktivnosti studenata u odreenom vremenskom periodu. Datoteke omoguava da postavite odreenu datoteku i pregledate ve postavljene. Pomo omoguava da pokrenete Moodle prirunik. Forum za nastavno osoblje forum samo za profesore.

11

2.4.1 Podeavanja Ova opcija omoguava menjanje izgleda predmeta.

Sva idividualna podeavanja imaju ? pored, koji objanjava njihovu funkciju. Nekoliko ovih polja imaju i specijalne komentare:

- Identifikacioni broj ID ovo polje se koristi za kreiranje broja koje se moe koristiti u interakciji sa drugim programima. Moodle sam po sebi ne koristi ovaj broj, tako da je uglavnom ovo polje prazno.

- Pregled ovde dajete opis predmeta, ako je u podeavanju ukljueno HTML editovanje, moete koristiti sve prednosti HTML jezika

- Format ovo je jako bitno polje. Postoje tri vrste formata predmeta Sedmini format, Format za teme, Drutveni format. Sedmini format organizuje predmet po nedeljama, sa zadacima, diskusijama, testovima, itd. koji su ogranieni na nedelju dana. Format za teme je organizovan oko tema (poglavlja) bez obzira koliko odreena tema vremenski traje. Drutveni format se zasniva na forumu, koji je odlian za razna obavetenja i diskusije. Najee se koristi Sedmini format i Format za teme. Ovako izgledaju razliiti formati:

12

Sedmini format Format za teme

Drutveni format

Primeuje se da su Sedmini format i Format za teme vrlo slini, ali su potpuno drugaije organizovani. Sedmini format je organizovan u obliku redovnog formata, a Format za teme je sastavljen od poglavlja koji su rasporeeni hronoloki. U nastavku bie korien samo Format za teme, ali sve funkcije funkcioniu na isti nain u ostalim formatima.

- Upisni period oznaava za koji vremenski period student moe da se upie na predmet.

- Broj sedmica/teme ovo pokazuje broj nedelja ili broj tema prikazani na stranici predmeta(osnova postavka je 10 nedelja ili tema).

- Grupni obrazac ovo su osnovna podeavanja vezano za grupe na predmetu. Postoje tri postavke:

- Nema grupa ako je ovako podeeno predmet je jedna velika grupa i svako moe videti svakog.

- Odvojene grupe ako je ovako postavljeno svaka grupa je odvojena, grupe meusobno ne mogu da se vide, ne mogu da se vide zadaci, pota, itd.. drugih grupa.

- Vidljive grupe ako je ovako postavljeno studenti pripadaju grupama ali grupe mogu meusobno da se vide.

- Obaveza (postavka povezana sa postavkom Grupni obrazac) ako je postavljeno na Ne grupama moe biti dodeljen svaki zadatak. U ovom sluaju podeavanja grupe za predmet su osnovna postavka, ali mogu biti promenjena. Ako je postavljeno na Da tada podeavanje grupe ne moe biti promenjeno na nivou zadatka.

13

- Klju za prijavu ovo je lozinka za predmet. Ako upiete lozinku u ovo polje studenti e morati da unesu ovu lozinku kada se prvi put budu prijavlivali za predmet. Ovo je napravljeno da bi spreili studente koji nisu na vaem predmetu da se prikljue. Lozinka moe biti bilo ta re, brojevi ili kombinacija istih. Lozinka se moe menjati koliko god puta hoete ukoliko ostali studenti saznaju za lozinku. Znai studenti moraju samo prvi put da unesu lozinku, posle toga ne moraju vie. Ako neko ko nema prava pristupiti predmetu pristupi, vi posle toga promenite lozinku, oni ne moraju ponovo da unose lozinku poto su ve uneli, ali vi ih moete izbaciti sa predmeta. Posle izbacivanja moraju znati novu lozinku da bi se ponovo prijavili na predmet.

- Korisnik prijavljen kao gost ovo kontrolie da li ljudi bez naloga mogu da pristupe vaem predmetu. Ako je osnovna postavka Nedozvoli ulaz gostima moe biti promenjeno na Dozvoli ulaz gostima sa kljuem ili na Dozvoli ulaz gostima bez kljua. Gosti ne mogu nita da menjaju na predmetu, oni mogu samo da itaju i vide ta se radilo na istom.

- Skrivene sekcije ovo kontrolie kako se skrivene sekcije pojavljuju odnosno ne pojavljuju na vaem predmetu. Moete poeleti da sakrijete sekcije na vaem predmetu ako obavljate izmene na njemu ili ako ne elite da vai studenti rade zadatke u napred. Ako sakrijete neku sekciju (temu ili datum) mala oznaka e se pojaviti koja obavetava studente da se tu nalazi skrivena sekcija. Studenti ne mogu na vide nita to se nalazi u ovoj sekciji, ali e znati da ona postoji. Ako postavite Skrivene opcije su potpuno nevidljive onda studenti nita nee videti.

- Broj najnovijih vesti ovim podeavate koliko poslednjih vesti ete pokazati vaim studentima. Svaki put kada poaljete neto u obliku vesti pojavie se naslov u prozoru Najnovije vesti (prema osnovnoj postavci to se nalazi na vrhu strane). Ako postavite broj 0 prozor nee biti postavljen.

- Prikai u procentima ovim podeavate da li e studenti moi da vide ocene koje im date za bilo koji uraeni zadatak. Prema osnovnoj postavci ova funkcija je nametena na Da tako da studenti mogu da vide svoje ocene.

- Prikai izvetaj o aktivnostima standardna postavka ove opcije je Ne. Ako promenite na Da onda studenti mogu da vide spisak prisutnosti. Bez obzira ta je ovde podeeno vi kao profesor moete da vidite svaiju prisutnost.

Kada zavrite sa izmenama na predmetu kliknite na taster Sauvaj promene.

14

2.4.2 Profesori Ovim dobijate spisak svih profesora koji imaju potpun pristup predmetu. Ovde

moete da dodate i saradnike na predmetu. Da bi dodali novog profesora na va predmet kliknite na Dodavanje predavaa koje se nalazi pored imena predavaa ili profesora kojeg elite da prikljuite predmetu ili otkucajte ime predavaa ako ima previe korisnika da bi bili prikazani.

Kada ste dodali profesora moete da podesite poredak profesora (da bi napravili spisak 1 predstavlja vrh liste a nii brojevi su numerikim redom poreani) ako elite moete izabrati opciju sakrij u meniju poredak. Na ovaj nain ete sakriti imena profesora od studenata (osim u sluaju kada profesor poalje neto studentu). Ova funkcija je veoma korisna ako elite da neki drugi profesor nadgleda va as sa vama.

Poslednja funkcija je uredite. Ako je ona podeena na da profesor moe da radi sve ono to obian profesor moe da radi na predmetu (zadaje zadatke, daje ocene, itd..). Ako je podeeno na Ne profesor moe sve da vidi u okviru predmeta ali ne moe nita da menja. Primer:

15

2.4.3 Studenti Ovde moete dodavati ili ispisivati studente sa vaeg predmeta. Ekran bi trebao da

izgleda ovako:

Sa leve strane se nalaze studenti trenutno upisani na va predmet, a sa desne studenti koji mogu biti upisani na va predmet (odnosno studenti koje je sistem prijavijo). Da bi dodali novog studenta markirajte studentovo ime i kliknite na strilicu na levo (ili otkucajte studentovo ime u prozor za pretragu ako ima suvie studenata da bi se izlistali). Na ovaj nain studenti e se prebaciti iz kolone Raspoloivi izbor studenata u kolonu Prijavljeni studenti. Da bi ispisali studenta sa predmeta kliknite na studentovo ime a potom kliknite na strelicu u desno. Obratite panju da studenti obino mogu sami sebe da upiu na predmet jednostavno klikom na naziv predmeta na osnovnoj stranici ako niste postavili lozinku ili zabranili upis. 2.4.4 Rezervna kopija podataka

Generalno ne morate da brinete o pravljenju rezervnih kopija podataka (to treba da radi administrator sistema), ali ako elite da napravite rezervnu kopiju kliknite na tu opciju i sistem e vas voditi kroz opcije ta elite da sauvate. 2.4.5 Vratite...

Ako ste napravili rezervnu kopiju podataka i elite da je vratite kliknite na ovu opciju.

16

2.4.6 Ocene Ovaj ekran omoguava da napravite skalu evaluacije zasnovanu na reima (prosean odlian, itd..) ovaj ekran bi trebalo da izgleda ovako:

Ovde moete da dodajete novu skalu tako to ete kliknuti na Dodavanje nove ocene. Tako da ete dobiti sledee opcije: - Ime ovo je naziv ocena. Moe da bude ta hoete, na primer Ocene iz Informatike. - Ocena ovde unosite opisnu ocenu. Moete da imate koliko god hoete ocena ali morate da ih razdvojite zarezom. Ocene bi trebalo da idu redom od najnie do najvie. - Opis ovo je opciono polje. i moete da upiete opis ovih ocena. Primer izgleda ovako:

Kada zavrite unos informacija kliknite na Sauvajte promene.Nove ocene e biti dostupne delovima programa koje ih koriste. 2.4.7 Procenti...

Ovde upisujete ocene na testovima, kvizovima i projektima koje su studenti uradili.

17

2.4.8 Izvetaji o posetama... Ova opcija nam pokazuje aktivnosti koje su u odreeno vreme studenti obavili na

vaem predmetu. Ova opcija moe biti veoma korisna da proverite da li su svi obavili zadate zadatke.

2.4.9 Datoteke...

Ova opcija vam omoguava da postavite datoteku na server. Studenti nemaju pristup ovim datotekama, osim ako ih ne poveete sa drugim delom sajta. Datoteka moe biti tekst, dokumenti, audio datoteke, itd... Kada kliknete na ovaj link pojavie vam se sledei ekran:

Moete kreirati novi direktorijum tako to ete kliknuti na Napravite direktorijum. Da bi dodali datoteku na va predmet kliknite na Dodajte datoteku. Na ovaj nain ete dobiti sledei ekran:

Moete pretraivati datoteke na vaem raunaru tako to ete kliknuti na taster Browse. Kada locirate datoteku kliknite na Dodaj ovu datoteku time ete dodati izabranu datoteku na va predmet. 2.4.10 Pomo... Ovo je Moodle dokumentacija koja je odlian izvor informacija (na engleskom). 2.4.11 Forum za nastavno osoblje

Ovaj forum koji je samo za nastavno osoblje. Ovde moete da diskutujete o bilo emu, naroito ako se rasporedi nastavnika poklapaju pa je teko zakazati sastanke. 2.5 Kursevi

Ovde su izlistani svi predmeti na kojima ste upisani ili na kojima predajete.

18

2.6 Predstojee aktivnosti Ovde je prikazano vaim studentima koje su predstojee aktivnosti. Takoe sadri

link uz pomo kojeg moete da odete na kalendar i dodate nove aktivnosti.

Ako kliknete na datum otii ete na prikaz dnevnog kalendara. Ako je naslov dogaaja link i vi kliknete na njega odvee vas do tog dogaaja. 2.7 Nedavne aktivnosti

Ovaj blok pokazuje ta se promenilo od poslednjeg pristupa predmetu. Ovo je dobar nain da budete obaveteni o tome ta se promenilo na predmetu. 2.8 Blokovi (prilagoavanje osnovnog ekrana vaeg predmeta)

Moodle organizuje sve informacije koje se tiu predmeta u jedinice zvane blokovi. Blokovi mogu da se pomeraju, iskljuuju i ukljuuju u zavisnosti od potreba vaeg predmeta. Ako kliknete na Ukljui ureivanje koje se nalazi na vrhu vae stranice trebalo bi da vidite sledei ekran:

Svi blokovi (Prisutni koristnici, Aktivnosti, Kalendar) su dobili dodatne simbole. Simboli menjaju izgled ili lokaciju svakog bloka. Simboli izgledaju ovako:

19

Simboli rade sledee:

- Oko ako kliknete na oko dok je otvoreno zatvorie se. Dok je oko zatvoreno taj blok vi moete da vidite, ali blok nije vidljiv za studente. Ako je oko zatvoreno a vi kliknete na njega oko e se otvoriti i blok e biti ponovo vidljiv i za studente. - X ako kliknete na ovaj simbol blok e biti uklonjen sa stranice predmeta. Ako ste uklonili blok i kasnije elite ponovo da ga postavite, postavljate ga pomou menija Dodavanje u bloku Blokovi, koja se nalazi u donjem desnom uglu. - Strelice pomou ovih strelica pomerate blok u eljenom pravcu. Ako kliknete na strelicu gore pomeriete blok gore. Ako kliknete na strelicu levo pomeriete blok levo, itd.. Ove strelice pomeraju blok po stranici i ovo moete ponavljati neoganien broj puta. 2.8.1 Dodavanje blokova

Ako ste obrisali blok i elite da ga ponovo postavite ili elite da postavite neke blokove koji nisu postavljeni na poetku, moete ih dodati pomou menija Dodavanje.. u bloku Blokovi u donjem desnom uglu. Dodavanje e vam prikazati sve mogue blokove koje moete dodati i jednostavnim klikom na odreeni blok vi ga postavljate na ekran.

Ove blokove moete postaviti u bilo kom periodu.

20

2.8.2 Kalendar Kalendar prikazuje dogaaje koji se deavaju na vaem predmetu. Dogaaji se

dodavaju u kalendar i mogu biti za individualne korisnike, za vae definisane grupe ili za va predmet. Ako odredite konane datume za zadatke, forume, kvizove, itd., ti datumi e se prikazati na kalendaru.Ovako izgleda kalendar sa postavljenim datumima:

Moete videti predhodni ili sledei mesec klikom na levu ili desnu strelicu pored trenutnog meseca.

Dananji datum je uvek uokviren crnim kvadratom. Ostali dogaaji su obeleeni odreenom bojom, a ispod kalendara se nalazi objanjenje ta koja boja predstavlja.

Mogu se sakriti odnosno prikazati odreene kategorije jednostavnim klikom na boju kategorije u legendi. Ovo omoguava laki pregled kalendara, pogotovo ako ima mnogo aktivnosti na kalendaru. Na primer, ako elite da sakrijete sve aktivnosti vezane za grupe kliknete na Grupne aktivnosti na dnu kalendara. Ovo e sakriti sve aktivnosti grupe i ta boja e nestati sa kalendara. Da bi ste ponovo prikazali aktivnosti grupe, kiknite ponovo na Grupne aktivnosti. Moete sakriti i vie aktivnosti. Sakrivanje i prikazivanje dogaaja se menja samo na vaem nalogu, to jest ovo se deava samo na vaem ekranu, ostali uesnici e videti kompletan kalendar. Takoe, sakrivanje odreenog dogaaja je samo privremeno, seledei put kad se prijavite kalendar e biti kompletan.

21

Da biste videli detalje odreenog dogaaja, jednostavno kliknete na datum dogaaja i dobiete neto poput ovog:

Ovo vam pokazuje sve dogaaje sa detaljima za odreeni dan. Ako kliknete na odreeni mesec u kalendaru (Jul 2005) dobiete uveani pregled meseca:

Oba ova ekrana imaju taster Karakteristike koji se nalazi gore desno. Klikom na ovaj taster dobijate sledee:

22

Posledje dve opcije (Maksimu priblinih aktivnosti i Upcoming events look-ahead) utiu na sekciju Predstojee aktivnosti. Menjanjem ovih opcija prilagodiete prikaz na vaem predmetu. Kad zavrite izmene kliknite na taster Sauvajte promene.

Oba ekrana (dnevni i meseni detaljni pregled) imaju taster Nova aktivnost. Ovo vam omoguava da runo dodate dogaaj za va predmet (upamtite da e sistem automatski dodati dananji datum za zadatke, kvizove, itd. kada dodate ove aktivnosti). Kada kliknete na Nova aktivnost dobijate sledei ekran:

U ovom primeru moe se dodati korisnika aktivnost, grupna aktivnost, kotirana aktivnost. Korisnika aktivnost je privatna niko sem vas ne moe videti ovu aktivnost. Grupna aktivnost je vazana za lanove grupe birate iz padajueg menija za koju grupu je namenjeno. Kotirana aktivnost je vidljiva za sve koji su prijavljeni na va predmet. Postoji jo i globalna aktivnost koju postavlja administrator sistema i vide je svi na sistemu.

23

Aktivnost moe biti bilo ta to elite upisati u kalendar. Na primeru postaviemo korisniku aktivnost. Ako kliknete na taster Sve je uredu dobiete sledei ekran:

- Ime naziv dogaaja, krai oblik (naslov). - Opis ovde detaljno opiete dogaaj. - Datum ovde unosite datum i vreme dogaaja, podeen je dananji datum. - Vreme trajanja ovde unosite koliko e trajati dogaaj. Ako odaberete Isteklo vreme dogaaj nee biti vremenski ogranien. Moete odrediti i tano do kad dogaaj traje, kao i koliko minuta da traje. - Ponavljanja ovim podeavate da li e se dogaaj nedeljno ponavljati ili ne. Ako se ponavlja unositi i broj ponavljanja.

Kada zavrite unoenje informacija kliknite na Sauvajte promene. Biete odvedeni na stranicu detaljnog prikazivanja dogaaja:

Moete vriti prepravke dogaaja klikom na nacrtanu aku koja dri olovku. Takoe moete da obriete dogaaj klikom na X na desnoj strani.

24

Primeujete da je na kalendaru obeleen ovaj dogaaj koji smo uneli. Ako istog dana imamo vie razliitih dogaaja, bie obojen taj dan samo u jednu boju, to jest u boju dogaaja najvieg ranga (globalna aktivnost, deavanja na predmetu, grupna aktivnost i na zadnem mestu korisnika aktivnost). Tako da e dan biti obojen u boju korisnike aktivnosti samo ako za taj dan nema ni jedne druge aktivnosti.

Brzi spisak aktivnosti za odreeni dan moete dobiti jednostavnim zadravanjem pokazivaa mia na tom datumu. 2.8.3 Sadraj kursa

Ako elite moete dodati blok Sadraj kursa vaem predmetu. Ovako izgleda:

2.8.4 Online korisnici

Blok Online korisnici prikazuje ime i sliku svih korisnika koji su prisutni u poslednjih pet minuta (vreme moe da promeni administrator sistema).

2.8.5 Sedmice (Teme) Ovaj blok dodaje spisak za brzi pristup nedeljama ili temama:

Kao i sa svim blokovima svi ovi dodatni blokovi mogu biti pomerani po ekranu, sakriveni ili obrisani, koristei dugmie na svakom bloku (kada je ukljueno ureivanje)

25

3 Ureivanje vaeg predmeta Ovo je mesto gde se deavaju sve stvari vezano za va predmet. Ovde dodajet

diskusione table, dnevnike, testove, kvizove, dostupne resurse i sve ostalo. Da bi ste poeli ureivati vau stranicu kliknite na Ukljui ureivanje (na levoj strani ili na gornje desnoj strani).

Ovo e malo promeniti izgled vae strane. Simboli za ureivanje e se pojaviti uz ostale mogunosti. Pojavie se i dva Dodaj... menija u svakom prozoru teme odnosno sedmice:

Za postojee celine (kao Forum novosti na slici) postoji niz simbola uz naziv. Ako zadrite pokaziva mia iznad tih simbola dobiete objanjenje ta simboli rade.

Strelica na desno uvlai stavku (zbog organizacije), ako je stavka ve uvuena pojavljuje se i strelica na levo za ponitavanje uvlaenja.

Duple strelice pomera stavku gore ili dole u spisku stavki. aka sa olovkom slui za ureivanje (prepravku) stavke. X slui za brisanje stavke. Oko sakriva stavku od studenata (ili odkriva ako je bila sakrivena) Lik osobe omoguava da birate izmeu Nema grupa, Vidljive grupe ili

Odvojene grupe (vidite deo 2.4.1)

26

3.1 Dodavanje resursa Moemo dodavati resurse svakoj temi. Primeujete da pored svake stavke Dodaj

postoji upitnik (?). Klikom na njega dobijate objanjenje svake opcije u okviru Dodaj. Prvo to moete dodati temi je tekstualna stranica. Da bi to uradili kliknite na aku sa olovkom u prozoru teme koje hoete da unesete tekst.

To e otvoriti novi prozor:

Upiite pregled (kratak opis teme ili nedelje), zatim kliknite na taster Sauvajte

promene. Primer moe da izgleda ovako:

27

3.1.1 Dodaj resurse... Sada moemo dodati jo resursa pomou Dodaj resurse menija. Ovaj meni sadri

sledee stavke: Sastavi tekstualnu stranicu, Sastavi web stranicu, Link na fajl ili web sajt, Prikai direktorij, Ubaci natpis.

3.1.2 Sastavi tekstualnu stranicu

Ovaj resurs vam omoguava da postavite stranicu teksta (tekst koji ukucavate ili prebacite pomou copy i paste funkcije iz nekog drugog dokumenta). Da bi ste dodali stranicu teksta selektujte Sastavi tekstualnu stranicu iz menija. Dobiete sledei ekran:

- Ime naziv teksta (ovo e se pojavlivati na stranici predmeta). - Pregled kratak opis glavnog teksta. Koristi se da bi studenti brzo i lako

ustanovili da li je to resurs koji trae. Prozor Pregled podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...).

- Puni tekst ovde se unosi glavni tekst resursa. Po osnovnoj postavci prozor teksta podrava ubacivanja ikonica i sve web adrese u okviru teksta postaju hiperlinkovi. Ova podeavanja mogu biti promenjena pomou opcije Formatiranje.

28

- Formatiranje padajui meni, pomou kojeg definiemo kako se ponaa prozor teksta. Osnovno je podeen na Moodle auto-format. Ovo je dobra sveobuhvatna opcija koja nudi hiperlinkove i ikonice.

- Tekstualni format izaberite ovaj format ako elite da tekst izgleda kao to ste ga uneli (bez hiperlinkova i ikonica) - Viki format odaberite ovo ako ste upoznati sa Viki (Wiki) formatom i elite da ga koristite. - Markdown format format slian imejl formatu. - Prozor: Prikai (ili Sakrij) podeavanja omoguava promenu izgleda

prikazivanja. Po osnovnoj postavci resursi se prikazuju u istom prozoru. Ako elite da se ovaj resurs prikae u novom prozoru selektujete opciju Novi prozor. Zatim moete podesiti i ostale opcije novog prozora (veliinu, izgled,...). Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. 3.1.3 Sastavi web stranicu

Ovaj resurs je veoma slian tekstualnoj stranici, osim to podrava potpuno formatiranje teksta u opciji Puni tekst. Da bi ste dodali web stranicu izaberite opciju Sastavi web stranicu. Otvorie vam se sledei prozor:

- Ime naziv teksta (ovo e se pojavlivati na stranici predmeta). - Pregled kratak opis glavnog teksta. Koristi se da bi studenti brzo i lako

ustanovili da li je to resurs koji trae. Prozor Pregled podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...).

- Puni tekst ovde se unosi glavni tekst resursa. Ovaj prozor omoguava potpuno formatiranje teksta (bold, italic,..)

- Prozor: Prikai (ili Sakrij) podeavanja omoguava promenu izgleda prikazivanja. Po osnovnoj postavci resursi se prikazuju u istom prozoru. Ako elite da se

29

ovaj resurs prikae u novom prozoru selektujete opciju Novi prozor. Zatim moete podesiti i ostale opcije novog prozora (veliinu, izgled,...). Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. 3.1.4 Link na fajl ili web sajt

Ovaj resurs omoguava dodavanje brzog linka na datoteku koju ste uitali na predmet, ili dodavanje linkova ka drugim web stranicama. Da bi ste dodali ove linkove izaberite opciju Link na fajl ili web sajt. Otvorie vam se sledei prozor:

- Ime ovo je ime resursa. Moe biti bilo ta (ne mora da bude web adresa). - Pregled kratak opis resursa. Prikazuje se na listi svih resursa. Koristi se da bi

studenti brzo i lako ustanovili da li je to resurs koji trae. Prozor Pregled podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...).

- Lokacija predstavlja pravu putanju do datoteke ili web stranice koju elite da postavite. Ako postavljate fajl, kliknite na Izbor ili dodavanje datoteke. Ovo e vam otvoriti novi prozor:

30

Ako je datoteka koju elite tu, kliknite na Izbor sa desne strane imena datoteke. Ako elite da postavite datoteku sa vaeg raunara kliknite na Dodajte datoteku. Ovo otvara sledei prozor:

Taster Browse omoguava vam da pronaete datoteku koju hoete da postavite. Kada pronaete datoteku kliknite na nju pa zatim na taster Open. Zatim kliknete na taster Dodaj ovu datoteku. Datoteka e zatim biti dostupna za selekciju.

Ako elite da dodate web adresu moete je jednostavno ukucati ili kliknuti na Pretraga web stranice. Ovo otvara novi prozor za pretragu na internetu. Kada pronaete web adresu samo je pomou copy i paste prebacite na polje Lokacija.

- Prozor: Prikai (ili Sakrij) podeavanja omoguava promenu izgleda prikazivanja. Po osnovnoj postavci resursi se prikazuju u istom prozoru. Ako elite da se ovaj resurs prikae u novom prozoru selektujete opciju Novi prozor. Zatim moete podesiti i ostale opcije novog prozora (veliinu, izgled,...).

- Parametri: Prikai (ili Sakrij) podeavanja omoguava da vidite i promenite podeavanja vezana za prelazak na drugi web sajt. Osnovna upotreba ovoga je prenos korisnikog imena i lozinke na drugi web sajt koji studenti imaju mogunost da koriste. Ima mnogo opcija za parametre, koje ete koristiti, zavisi od web sajta na koji postavljate link. Za veinu sluajeva ova polja ostavljate prazna.

Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. 3.1.5 Prikai direktorij

Ovaj resurs omoguava studentima da vide kompletan direktorijum (folder) odjednom. Direktorijum i datoteke u njemu moraju da postoje na sistemu (mogu se dodati pomou linka Datoteke u sekciji Administracija). Ovo je odlian izbor ako hoete da omoguite prikazivanje vie datoteka jednim linkom. Da bi ste dodali direktorijum izaberite opciju Prikai direktorij iz menija Dodaj resurse.

31

Otvorie vam se sledei prozor:

- Ime ovo je ime resursa. Moe biti bilo ta (ne mora da bude isto kao ime direktorijuma).

- Pregled kratak opis ta se nalazi u direktorijumu. Prikazuje se na listi svih resursa. Koristi se da bi studenti brzo i lako ustanovili da li je to resurs koji trae. Prozor Pregled podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...).

- Prikai direktorij u ovom padajuem meniju dobijate spisak svih direktorijuma na predmetu i birate jedan. Ako se u postojeem direktorijumu nalaze poddirektorijumi studenti e videti sve. Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. 3.1.6 Ubaci natpis

Ova opcija vam omoguava da ubacite tekst, slike i ostale stvari direktno na prozor teme (ili nedelje). Da bi ste dodali natpis izaberite opciju Ubaci natpis iz menija Dodaj resurse. Otvorie vam se sledei prozor:

32

Ovde unosite tekst koji hoete da se pojavi u prozoru teme (ili da postavite link, ubacite sliku, itd.). Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. Ovako izgleda ekran posle unosa odreenih resursa:

3.2 Dodavanje aktivnosti

Dodavanje aktivnosti nudi mogunosti dodavanja zadataka, foruma, itd.. Ovo se razlikuje od resursa, jer je sve interaktivno ohrabljuje studente da uestvuju, a negde zahteva i njihovo prisustvo. Ovaj meni sadri sledee stavke: Dnevnik, Forum, Izbor, Izvetaj, Kviz, Lekcija, Radionica, Razgovor (Chat), Renik, Scorm, Viki, Zadatak.

33

3.2.1 Zadatak Da bi ste dodali zadatak izaberite opciju Zadatak iz menija Dodavanje

aktivnosti. Otvorie vam se prozor:

- Naziv zadatka unosite ime zadatka. - Opis opisujete zadatak. Prozor Opis podrava razna formatiranja teksta

(bold, italic,...). - Vrsta zadatka omoguava da birate da li e studenti raditi zadatak van mree

(offline-papirni oblik), ili ubaciti datoteku (elektonski poslati rad). U oba sluaja, potrebno je u opisu predstaviti zadatak. Ako ste postavili da studenti dostave elekronski rad, mogu da postave bilo koji oblik datoteke (Word, Excel, PowerPoint, itd.). Obratite panju da postavite maksimalnu veliinu datoteka na maksimum. 2 Mb je sasvim dovoljno za veinu zadataka, ali za PowerPoint bi moglo da bude malo.

- Dozvoli ponovno podnoenje ako ovo postavite na Da studenti e moi vie puta da poalju zadatak.

- Procenat predstavlja dobijenu ocenu. Moe biti od 1 do 100 ili neka opisna ocena ranije podeena u opciji Ocene.

- Maksimalna veliina Ograniava maksimalnu veliinu zadatka koji student dostavlja.

- Datum dospea predstavlja rok do kada zadatak mora da se zavri (dostavi). Studenti e i posle ovog datuma moi da dostave svoj rad, ali e biti upisano koliko su zakasnili.

Na primer, dajemo zadatak PC bezbednost i da rad bude dostavljen elektronski. Da bi to uradili upiite naziv i opis, opciju Vrsta zadatka postavite na Dodajte datoteku, ne dozvoli ponovno podnoenje, procenat na 100. Kada zavrite kliknite na taster Sauvajte promene.

34

Ako kliknete na naziv zadatka(PC bezbednost ), odvee vas na stranicu opisa eseja, kao i mogunost da vidite ko je dostavio zadatke (kliknite na link pregledajte priloene zadatke).

Da bi se vratili nazad na ekran predmeta, kliknite na naziv predmeta gore levo. 3.2.2 Razgovor (Chat)

Ovo predtavlja sobu za razgovor. Koristi se za diskusije u ivo. Moodle omoguava takoe i forume. Glavna razlika izmeu ove dve diskusije je u tome to razgovor (chat) je veoma efikasan za razgovor u ivo. Ako oekujete da e se vai studenti prijavljivati na sistem u nekoliko dana i u razliitom vremenu onda je bolji forum. Razgovor (chat) e arhivirati sve sesije razgovora ako su uestvovale bar dve osobe u intervalu od pet minuta, inae nee biti zabeleeno (zato arhivirati razgovor jedne osobe same sa sobom). Kad dodate Razgovor (chat) dobiete sledei prozor:

- Ime ove priaonice naziv priaonice (ta god hoete). - Uvodni tekst kratak opis priaonice. To to napiete ovde pojavie se u

uvodnom ekranu priaonice. Ovaj prozor podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...).

- Vreme narednog razgovora ovo slui da obavestitee studenate kada da se prikljue razgovoru. Studenti mogu i pre ovog vremena da uu u priaonicu, ali je korisno za organizaciju razgovora.

- Ponovite seanse ovim podeavate da li e biti objavljivano kada se priaonice ponavljaju. Ako ste ukljuili objavljivanje moete namestiti da li je to svaki dan, ili svake nedelje.

- Sauvajte predhodne seanse ovim podeavate koliko dugo se pamte razgovori. Moe biti od 2 dana do ne brisati nikad.

- Svako moe pregledati prethodne seanse ovim podeavate da li studenti mogu da vide predhodne seanse (profesori mogu uvek da vide sve predhodne seanse).

35

Upamtite da seansa nee biti snimljena ako ne postoji razgovor dve osobe u periodu od pet minuta.

Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. U ovom primeru napravljena je soba za razgovor pod nazivom Podeavanje mree 3.2.3 Izbor

Izbor je u osnovi glasanje. Kada dodate izbor, vi postavljate pitanje i dostavljate dva ili vie odgovora. Studenti mogu da biraju. Ovim postavljate jedno po jedno pitanje, zato je dobro kao glasanje, ali nee biti dobro za test sa vie odgovora (nalazi se pod kviz modulom). Da bi ste dodali izbor birajte opciju Izbor iz menija Dodaj aktivnosti. Dobiete sledei ekran:

Ovde upiite naziv izbora i tekst izbora. Tekst izbora (pitanje) podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...). Zatim popunite mogue odgovore u prozore Izbor #broj. Imate mogunost da ograniite u kom vremenskom periodu studenti mogu da reavaju izbor. Zatim moete da birate kada da se objave rezultati: Bez objave rezultata studentima; Prikai rezultate studentima nakon njihovog odgovora; Prikai rezultate studentima jedino nakon to je izbor zatvoren; Uvek prikai rezultate studentima. Zatim, birate kako se rezultati prikazuju: sa imenom studenata ili anonimno. Birate da li student moe da ponovi izbor. Na kraju birate da li studenti mogu da vide spisak studenata koji jo nisu odgovorili (profesori mogu uvek da vide ovaj spisak). Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. Na primeru napravljen je izbor Memorija raunara. Ako kliknete na naziv izbora (Memorija raunara) videete kako izbor izgleda, kao i mogunost da birate odgovor i vidite rezultate izbora. Da bi se vratili nazad na ekran predmeta kliknite na naziv predmeta gore levo.

36

3.2.4 Forum U osnovi ovo je bulletin board. Moete kreirati forum za raznorazne diskusije na

predmetu. Da bi ste dodali forum selektujte opciju Forum iz menija Dodaj aktivnosti. Dobiete sledei ekran:

- Ime foruma upisujete naziv foruma. - Tip foruma birate tip foruma, postoje tri tipa foruma:

- Jedna obina diskusija studenti mogu odgovoriti na temu, ali ne mogu napraviti novu temu.

- Svaka osoba postavlja jednu diskusiju studenti mogu da prave po jednu novu temu. Ovo moe biti korisno kada studenti rade razliite stvari na temi (razliite knjige, izvetaje, itd.)

- Standardni forum za optu upotrebu studenti mogu da prave u svakom momentu nove teme. Ovo je najraireniji oblik foruma. - Moe li student slati poruke na forum ograniavate studente za slanje

poruka. Postoje tri mogunosti: - Nema diskusija, nema odgovora ovo slui kao diskusija sa vestima, ovde vi kao

profesor moete da postavite teme i odgovore, a studenti mogu samo da itaju. - Nema diskusija ali odgovori su dozvoljeni vi kao profesor moete da postavljate

teme, a studenti mogu da itaju i da odgovaraju na temu i ne mogu da postave nove teme. Ovo je najei oblik foruma.

- Diskusije i odgovori su dozvoljeni ovde studenti imaju mogunost da odgovaraju na postojee teme i da postavljaju svoje teme.

37

- Ubediti sve da se ulane ako je postavljeno na Da svaki student na vaem predmetu e dobijati putem imejla kopiju svake teme na forumu. Ovo je korisno kada forum predstavlja obavetenja za studente. Ako je postavljeno na Ne svaki student sam bira da li e dobijati imejl poruke sa foruma.

- Maksimalna veliina priloga ovim ograniavate veliinu datoteka koje se ostavljaju na forumu.

- Dozvoliti ocene poruka ovom opcijom omoguujete ukljuenje ili iskljuenje ocenjivanja. Ako ukljuite ocenjivanje onda imate jo dodatnih opcija vezanih za ocene:

- Korisnici ko moe ocenjivati (imate mogunosti da svi mogu davati ocene ili samo profesori).

- Pogled da li studenti mogu videti sve ocene na forumu ili samo svoje. - Procenat ovde podeavate metod ocenjivanja. Moe biti od 1 do 100 ili neka

opisna ocena ranije podeena u opciji Ocene. Ako ste izabrali neku opisnu metodu koju ste ranije definisali onda se ocenjivane vri po toj metodi (na primer: odlian, dobar, dovoljan...), ako ste recimo izabrali broj 10 onda se dodeljuju ocene od 1 do 10.

- Ogranieni period ocenjivanja ako ovu opciju ukljuite onda e biti mogue ocenjivati samo u zadatom vremenskom periodu.

Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. 3.2.5 Renik

Renik je opcija koja nudi fleksibilan nain za prikaz definicija koje mogu biti povezane preko itave stranice predmeta. Na primer, ako definiete termin sonnet i re sonnet se pojavi u diskusiji na forumu, ta re e postati link koja e vas voditi na stranicu sa opisom te rei. Da bi ste dodali renik izaberite opciju Renik iz menija Dodavanje aktivnosti. Dobiete sledei ekran:

38

- Ime naziv koji e se pojaviti na stranici predmeta: moe biti na primer Raunarski termini.

- Opis kratak opis konkretnog renika. Ovaj prozor podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...).

- Unosi prikazani po stranicama ova opcija slui za pomo korisnicima sa sporom konekcijom. Ako ograniite broj unosa od 10 do 15 po stranici, brzina uitavanja je bra. Ako ne definiete broj unosa sistem e uitati sve unose.

- Vrsta renika ovo moe biti Drugi renik ili Glavni renik. Moe da postoji samo jedan glavni renik za itav predmet. Drugih renika moe da postoji koliko hoete. Unosi iz drugih renika mogu biti preneti u glavni renik. Ovo vam dozvoljava da pravite glavni renik sa definicijama koje sadre drugi renici. Studenti ne mogu da menjaju glavni renik.

- Studenti mogu dodati unose ova opcija ako je postavljena na Da omoguava studentima da unose definicije u drugi renik. Studenti ne mogu direktno da unose u glavni renik.

- Dozvoljeni su duplikati unosa ovim podeavate da li studenti mogu definisati termin vie puta (dva ili vie studenta difiniu istu re).

- Dodati komentare za unos ovim podeavate da li ostali na predmetu mogu pisati komentare na odreene definicije.

- Automatski linkuj nazive renika ako je postavljeno na Da svaki put kada se re koja je definisana u reniku koristi bilo gde na predmetu, postaviti e se link koji e voditi na opis iz renika.

- Podrazumevani status za odobrenje ako je ova opcija postavljena na Ne, onda svi unosi od strane studenata u renik moraju biti odobreni od strane profesora da bi bili dostupni ostalima. Ako je postavljeno na Da onda svi unosi od strane studenata su odma vidljivi svima.

39

Sledei deo definie kako e renik biti prikazan na predmetu. Postoji vie podeavanja:

Prikaz formata ovim podeavate kako e renik izgledati studentima. Postoji nekoliko opcija:

- Jednostavno, u stilu renika ovim se prikazuje termin kao u reniku, sloeno po abecedi. Dodaci su prikazani kao link. Podaci autora nisu prikazani.

- Produen bez autora ovo pokazuje termine kao jedna velika stranica, sortirani termini po datumu. Autor nije prikazan.

- Enciklopedija ovo prikazuje termine kao u enciklopediji. Svi dodaci su odma vidljivi, autor je takoe naveden.

- Lista unosa ovim prikazuje listu termina bez definicija. Klikom na odreeni termin dobijate definiciju.

- FAQ (esta pitanja) ovo pokazuje termine kao na FAQ forumu. Naziv termina e biti prikazano kao pitanje a definicija termina kao odgovor.

- Ceo sa autorom ovo je slino kao enciklopedija, osim to su dodaci prikazani kao link, autor je prikazan.

- Ceo bez autora ovo je isto kao Ceo sa autorom samo to nisu date informacije o autoru. Ovo prikazivanje slino je kao Jednostavno, u stilu renika stim to su dati podaci o datumu i vremenu.

40

Primeri kako izgledaju razliita podeavanja:

Jednostavno, u stilu renika: Produen bez autora:

Enciklopedija: Lista unosa:

FAQ(esta pitanja): Ceo sa autorom:

41

Ceo bez autora:

- Prikai link Specijalno ako je ova opcija postavljena na Da omoguuje studentima da pretrauju pomou specijalnih znakova ( $ % # ). - Pokai abecedu - ako je ova opcija postavljena na Da omoguuje studentima da pretrauju po abecedi. - Prikai sve link - ako je ova opcija postavljena na Da omoguuje studentima da izlistaju sve unose u reniku od jednom. - Uvek izmeni - ako je ova opcija postavljena na Da omoguuje studentima da vre izmenu u reniku bilo kad. Ako je stavljeno na Ne studenti jednom kad su izvrili upis posle toga ne mogu vie prepravljati.

Sledea opcija u podeavanju renika vezana je za ocenjivanje postavljenih definicija. Ako ne elite da ukljuite ocenjivanje ostavite kvadrati pored Koristite bodovanje prazan, u suprotnom obeleite ovu opciju. Kada ekirate opciju Koristite bodovanje sledee opcije postaju dostupne:

- Korisnici birate ko moe ocenjivati (samo profesori ili svi). - Procenat ovde podeavate metod ocenjivanja. Moe biti od 1 do 100 ili neka

opisna ocena ranije podeena u opciji Ocene. Ako ste izabrali neku opisnu metodu koju ste ranije definisali onda se ocenjivane vri po toj metodi (na primer: odlian, dobar, dovoljan...), ako ste recimo izabrali broj 10 onda se dodeljuju ocene od 1 do 10.

- Ogranieni period ocenjivanja ako ovu opciju ukljuite onda e biti mogue ocenjivati samo u zadatom vremenskom periodu.

Kad zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene. Na svakom reniku nalaze se sledee opcije:

Glavni tabulatori: - Pregled po abecedi sortira termine po abecedi. - Pregled kategorije sortira termine po kategorijama koje ste ranije definisali

(definiite kategorije sa klikom na Izmeni kategorije). - Trai po datumu sortira termine po datumu. Moe da sortira po datumu

izmene ili po datumu kreiranja. - Pregled po autoru sortira termine po autoru definicije (ovo radi i kad nema

prikaza autora).

42

- Novi unos ovo omoguava unos novog termina i definicije u sistem. - Importuj unose ovo omoguuje unoenje renika koji je bio eksportovan iz

nekog drugog renika. - Prebaci unose ovo omguava eksportovanje vaeg renika. - Saekajte odobrenje ako unos zahteva odobrenje profesora pre nego to bude

objavljen, ovde se vri odobravanje. Takoe postoji opcija Pretraga na vrhu stranice. Ako ne selektujete opciju Pretrai celi tekst pretraga e biti izvrena samo po nazivima termina. Ako je opcija selektovana sistem e vriti pretragu po itavom tekstu. Ovo moe dugo da potraje i da dobijete vie rezultata nego to ste oekivali, ali je temeljno.

Novi unos ako kliknete na Novi unos dobiete sledei ekran:

U polje Termin/Koncept morate uneti odreeni termin. Moete uneti Kljune rei, koje e sistem povezati sa ovom definicijom ako se koriste te rei. Na primer, ako definiete raunar a kljunu re kompjuter, sistem e povezati definiciju raunar sa reenicom kompjuter ako je neko koristi na diskusiji. Moete takoe termin smestiti u neku kategoriju, ako imate definisane kategorije. Zatim, popunite prozor Objanjenje sa definicijom i na kraju dodate neku datoteku (sliku) opisu pomou opcije Attachment. Kada zavrite, kliknite na taster Sauvajte promene. 3.2.6 Dnevnik

Ova opcija dodaje online dnevnik za studente. Svaki student ima svoj dnevnik i moe da ga vidi samo on i profesor. Dnevnik moe biti ureen od strane studenta. Moete napraviti koliko hoete dnevnika (za temu, za nedelju, za poglavlje, itd.) da bi pratili kako svaki student napreduje tokom predmeta. Da bi ste dodali dnevnik odaberite opciju Dnevnik iz menija Dodavanje aktivnosti. Dobiete sledei ekran:

43

Upiite ime dnevnika, postavite studentu pitanje (ili opiite za ta je dnevnik). Zatim, imate opciju za podeavanje ocenjivanja Procenat. To moe biti Nema ocene, jedna od vaih opisnih ocena (predhodno podeene u opciji Ocene), ili broj koji predstavlja maksimalnu ocenu (od 1 do 100). Dnevnik moe da vidi samo profesor i individualni student, a samo profesor ima mogunost dodeljivanja ocene. Poslednjom opcijom podeavate koliko dugo e dnevnik biti dostupan (od jednog dana do Uvek otvoren). Kada zavrite sa unosom dnevnika kliknite na taster Sauvajte promene.

44

3.2.7 Lekcija Ova opcija vam nudi mogunost da dodate kompletnu lekciju koja vodi studente

kroz uenje u zavisnosti od njegovog odgovora. Moete zamisliti lekciju kao neki oblik algoritma. Student ita neki tekst. Posle proitanog teksta postavljate mu pitanja. U zavisnosti od odgovora koje je dao student, sistem ga alje na druge stranice. Na primer, ako student izabere odgovor jedan sistem ga alje na stranicu tri. Ako student izabere odgovor dva, sistem ga alje na stranicu jedan. Ako student odgovori tri, sistem otvara stranicu pet. Lekcije su veoma fleksibilne, ali je potrebno odreeno podeavanje. Da bi ste dodali lekciju izaberite opciju Lekcija iz menija Dodavanje aktivnosti. Dobiete sledei ekran:

- Ime naziv lekcije (moe biti ta god hoete). - Maksimalna ocena ovim odreujete maksimalnu ocenu za lekciju. - Maksimalan broj odgovora/podruja ovim podeavate broj pitanja koja mogu biti postavljena na jednoj stranici. Moete imati manje pitanja nego to podesite ovde (moete imati samo 2 pitanja na stranici, bez obzira to ste podesili 4). Ovu opciju moete i kasnije promeniti ako vam zatreba vie pitanja. - Maksimalni broj pokuaja ovim podeavate koliko puta korisnik (student) moe da pokua da odgovori na pitanje pre nego to lekcija automatski krene dalje. Ovo omoguava studentu da napreduje, bez zaglavljivanja na nekom pitanju. - Nastavi nakon potvrdnog odgovora postoje tri opcije:

- Normalno, pratite putanju lekcije ovo je naea opcija. Kada student tano odgovori na pitanje, lekcija prelazi na sledeu stranicu (koju ste defenisali kao sledeu stranicu)

- Prikai nepregledanu strnicu ovo omoguava da se lekcija ponaa kao karte za pomo. Kada je ova opcija ukljuena, student e videti novu stranicu koju do sada nije video (ovo ne pokazuje stranice na koje je pogreno odgovorio)

45

- Prikai neodgovorenu stranicu - ovo omoguava da se lekcija ponaa kao karte za pomo. Kada je ova opcija ukljuena, student e videti novu stranicu koju do sada nije video ili strnicu koju je video ali pogreno odgovorio.

- Minimalni broj pitanja ovim podeavate minimalan broj pitanja na koje student treba da odgovori. Ocena se odreuje na osnovu ovog broja. Ako je podeena na 0, ocena e biti odreena na osnovu broja pitanja na koje je student odgovarao. Ako podesite na neki broj (na primer 10), sistem rauna najmanje na osnovu tog broja. Ako student odgovori na samo 5 pitanja, ocena je 5 od 10 odnosno 50%. - Prikaz broja stranica predstavlja broj stranica koje e se prikazati studentu. Lekcija se zavrava kada se dostigne taj broj stranica. Ako podesite na 0, svaka stranica se prikazuje. Ako podesite ovaj broj vei od broja stranica, lekcija e se zavriti posle prikazanih svih stranica. - Student moe ponovo uzeti ako ovo podesite na Da studenti mogu ponovo na lekciju. Ako podesite na Ne studenti mogu samo jednom na lekciju. - Ureivanje ponovnih uzimanja ovim podeavate kako obraujete (ocenjujete) ponovno uzimanje lekcije. Moete birati izmeu uzimanja najbolje ocene ili prosene ocene. - Dostupni od unosite datum poetka lekcije. - Krajnji rok unosite datum do kada traje lekcija. Posle ovog datuma lekcija nee biti dostupna. Kada zavrite kliknite na taster Sauvajte promene. Dobiete sledei ekran:

46

Radi lakeg razumevanja preskoiemo ovu stranicu (kasnije se vraamo) kliknite na Sauvaj stranicu. Dobiete sledeu stranicu:

Ovo je struktura stranice lekcije. Odavde moete da menjate, dodajete, briete ili pomerate individualne stranice lekcije. Moete dodati i podruja (grupu stranica).

Klikom na aku sa olovkom, moete vriti prepravke stranice:

Prva stranica slui za predstavljanje lekcije. Tu ne postoje polja Odgovor i Odziv, kao ni polje Prei. Tekst koji upiete pojavie se tako da ovde moete upisati neki uvod u lekciju. Kada studenti vide ovu stranicu jedinu opciju koju e imati je Nastavi, koja e ih uvesti u lekciju. Za ovaj primer uneemo tekst:

Postiji vie akcija koje moemo da izvrimo iznad i ispod postojee stranice. Akcije koje su iznad stranice postavljaju pitanja/podruja/stranice iznad stranice. Akcije koje su ispod stranice postavljaju pitanja/podruja/stranice ispod stranice. Postoje sledee akcije: - Unesi pitanje ovo vam omoguava unos pitanja iz razliitih drugih programa i iz razliitih formata. Kliknite na znak ? u okviru prozora Unesi pitanje za vie informacija. - Dodajte tabelu podruja ovim dodajete novo podruje lekciji. Podruja su opcionalna, slue za navigaciju kroz lekciju. Podruja daju studentima mogunost biranja kretanja kroz lekciju. Ne postoje polja Odziv kao to su na standartnim stranicama. Kada se podruje zavri, moete zavriti sa lekcijom, ili moete skoiti (prei) na neku stranicu ili drugo podruje. Primer kako izgleda stranica podruja:

47

Klikom na Kliknite ovde da saznate vie o sigurnosti. odvee studente na stranicu vezano za sigurnost. Vi kao profesor podeavate na koju stranicu vas vodi ovaj klik. Moe biti bilo koja stranica na lekciji.

Da bi ste dodali podruje kliknite na Dodajte tabelu podruja. Dodajte naziv stranice kao i sadraj stranice. Ovaj prozor omoguava potpuno

formatiranje teksta (bold, italic,..). Zatim popunjavate razliite prozore opisa (ne morate sve da popunite). Morate da izaberete za svaki uneti opis ta e da uradi (gde e da pree): ostati na ovoj stranici, prei na sledeu stranicu, prei na odreenu stranicu, kraj lekcije itd. Ako izaberete Kraj lekcije i student klikne na tu opciju, lekcija e se zavriti. Bilo bi dobro da tu opciju ponudite na svakoj stranici, da bi studenti mogli da zavre lekciju kad hoe (u suprotnom morali bi da prate lekciju do kraja). Postoji problem ako hoete da preete na stranicu koju jo niste napravili (ona se naravno ne nalazi na spisku stranica), tako da ete morati kasnije kad napravite tu stranicu da se vratite i prepravite opciju Prei. Kada zavrite sa unosom kliknite na Dodajte tabelu podruja. Primer izgleda ovako:

Primeujete da je u obe Prei opcije upisano Ova stranica. Moraemo se kasnije vratiti i prepraviti kada dodamo nove stranice. - Dodajte kraj podruja ovim zavravate podruje. Kada sistem naie na kraj podruja vraa se na prvu stranicu podruja (to moete da promenite u podeavanju vezano za Kraj podruja). Ako podruje nema Kraj podruja sistem e nastaviti do zadnjeg pitanja u podruju i onda zavriti lekciju. - Dodajte stranicu sa pitanjima ovo je standardna stranica lekcije. Ove stranice se sastoje od informacija, pitanja, odgovora i Prei menija. Kliknite na Dodajte stranicu

48

sa pitanjima ovde iznad ili ispod trenutne stranice (u zavisnosti gde hoete da postavite stranicu sa pitanjem). Dobiete sledei ekran:

Upiite Naziv stranice i Sadraj stranice. Prozor Sadraj stranice omoguava potpuno formatiranje teksta (bold, italic,..). Ispod ovih polja postoji nekoliko polja sa prozorima Odgovor, Odziv i meniom Prei. Obino ete zavriti stranicu sa pitanjem. Svaki Odgovor je mogui odgovor na pitanje i svaki Odziv je opcionalna informacija koja se daje studentu kada izabere taj odgovor. Iznad ovih odgovora i odziva postoji padjui meni Odkucaj odgovor. Ovde imate mogunost da birate stil pitanja. U veini pitanja vi redom postavljate odgovore a sistem ih kasnije izmea za studente. Postoje sledee mogunosti:

- Vie izbora u ovom stilu pitanja, student mora da izabere jedan odgovor iz skupa odgovora. Moe da postoji vie od jednog tanog odgovora, ako vi to hoete. Ako student izabere neki od tih odgovora brojae se kao taan odgovor. Postoji specijalna varijacija ovog pitanja moete da imate vie izbornih pitanjea sa vie tanih odgovora, gde studenti moraju da izaberu sve tane odgovore. Da bi ste aktivirali ovu vrstu pitanja kliknite na Ponueni odgovori ispod menija Otkucaj odgovor. Ako ste izabrali ovo, morate podesiti da svi tani odgovori preu na istu stranicu, isto vai i za netane.

- Tano/netano ovo su pitanja koje imaju samo dva mogua odgovora (tano, netano)

- Kratak odgovor ova vrsta pitanja obavezuje studente da piu odgovor. Problem pravopisa! Moete upisati i tane i netane odgovore. Ako je odgovor pogoen sistem vraa Odziv. Ako odgovor uopte ne odgovara, sistem rauna kao pogrean odgovor. Moete koristiti doker znakove u vaim odgovorima. Doker znak je *. Ovaj znak moete koristiti kao deo rei ili itave rei. Na primer ako hoete da prihvatite odgovor 2002, 2003 i 2004, moete staviti 200* kao odgovor i

49

bie prihvaene sve tri mogunosti, ali i bilo koja druga koja poinje sa 200 (2009, 200123, 200bilota). Program e stati kad naie na prvi odgovor koji odgovara(ako imate dva slina odgovora (najvei i naj*) a student odgovori sa najvei, bie prihvaen odgovor koji je prvi po listi). U kratkim odgovorima nema razlike izmeu velikih i malih slova. Ako hoete da se razlikuju ukljuite opciju Ponueni odgovori ispod menija Otkucaj odgovor

- Brojani ovaj tip pitanja zahteva broj kao odgovor. Moe da bude jednostavan broj (kao 1), ili moete da definiete niz brojeva odvajajui najmanji i najvei sa dvotakom (primer 1:10 prihvata sve brojeve od 1 do 10). Moete da imate vie od jednog odgovora, ali sistem proverava odgovore redom i kad naie na taan tu prekida proveru.

- Identinost ovaj ti pitanja povezuje dve kolone informacija. Prva lista ide u prozore Odgovor, a druga lista ide u prozore Odziv. Na primer, pitanje bi bilo Poveite glavne gradove sa odgovarajuim dravama, odgovor1 bi bio Beograd, odgovor2 bi bio London, Odziv1 bi bio SCG, a Odziv2 Engleska. Bitno je napomenuti da lista u Odgovor nije izmeana. To dozvoljava postavljnje pitanja kao Uredite sledeu listu. Lista napravljena u Odziv se uvek izmea. Ako se tano odgovori program e izvriti akciju Odgovora1 (prei na sledeu stranicu, prei na stranicu 5, itd.). Ako odgovor nije taan program e izvriti akciju Odgovora2, bez obzira ako student bira odgovor3 ili 4 (ili bilo koji netaan odgovor). Nakon to ste izabrali tip pitanja koje elite, unosite razliite odgovore. Upamtite da

je za neka pitanja bitan raspored. Sistem e izmeati odgovore za studente (osim za Identinost, gde e izmeati Odziv). Moete unositi Odziv ako elite. Ako ne unesete Odziv za Odgovor sistem e popuniti to polje sa klasinim odzivom (kao Taan odgovor).

50

Kada zavrite sa unosom kliknite na Dodajte stranicu sa pitanjima. Evo kako izgleda primer (ovo je profesorov ekran sa odgovorima):

Link Proveri navigaciju omoguava proveru toka lekcije za vreme pravljenja lekcije. Navigacija je definisana Prei menijima, tako da lekcija moda nee imati logian tok kao to je prikazano na stranici pravljenja lekcije.

Ocene: Ako je ukljueno ocenjivnje, sistem sabira tane i netane odgovore i izraunava ocenu. Taan je onaj odgovor koji pomera studenta dole u loginom rasporedu stranica. Netaan odgovor je onaj koji studenta pomera na stranicu gore u loginom rasporedu ili ostavlja studenta na istoj stranici. Upamtite da logian raspored (kao to vidi profesor) i navigacioni raspored (kao to vidi student, moete proveriti linkom Proveri navigaciju) ne moraju biti jednaki (ali mogu, u zavisnosti od lekcije). Ocene se raunaju samo po loginom rasporedu. Prva stranica u tabeli podruja (ona sa navigacionim tasterima) ne ulazi u ocenjivanje.

Pomeranje stranica: Ako imate postojeu stranicu i elite da je pomerite gore ili dole u loginom rasporedu (prozor koji gledate) kliknite na ikonicu sa strelicama stranice koju pomerate:

51

Ovo vam omoguuje da birate gde da postavite stranicu:

Ako pomerite stranicu, uverite se da Prei pokazuje na ogovarajuu stranicu. Kada upisujete stranice u Prei koristite prave nazive stranica, tada e navigacija ostati ista. Ako koristite u meniju Prei opciju Sledea strana prilikom pomeranja te stranice doi e do promene u navigaciji (nova sledea strana). 3.2.8 Kviz

Ova opcija dodaje kviz predmetu. Moe da sadri bilo koji broj pitanja i mogu biti razliitog oblika: tano/netano, vie izbora, popuni prazninu. Kviz, takoe, moe da ima povratnu vezu, kojom moe objasniti studentu zato je odgovor to to jeste. Da bi ste dodali kviz na predmet birajte Kviz iz menija Dodajte aktivnosti. Dobiete sledei ekran:

- Ime - naziv kviza (moe biti ta god hoete). - Uvod ovo je uvod u kviz. Ovaj prozor podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...). - Otvaranje kviza ovde podeavate datum i vreme poetka kviza. Studenti ne mogu pristupiti kvizu pre ovog vremena.

52

- Zatvaranje kviza ovde podeavate datum i vreme kraja kviza. Studenti ne mogu pristupiti kvizu posle ovog vremena. - Vreme trajanja ovim podeavate koliko vremena ima student za reavanje kviza (od 1 do 110 minuta). Ako se postavi opcija Nita studenti e imati neogranieno vremena. - Izmeati pitanja ovim menjate raspored pitanja na kvizu svaki put kada student reava kviz, tako spreavate prepisivanje studenata meu sobom. - Izmeati odgovore ovo je veoma slina opcija, stim to menja raspored ponuenih odgovora. - Dozvoljeni pokuaji ovim podeavate koliko puta student moe da reava kviz. Ovo moe biti korisno kada je kviz kao pregledna veba i studenti mogu da reavaju koliko god puta hoe ( za svako reavanje dobiete izvetaj). - Svaki pokuaj nadograuje prethodni ovim podeavate da li se kviz nadograuje na stare kvizove. Ako je ukljueno Dozvoljeni pokuaji i ova opcija na Da onda e rezultati prethodnih reavanja kviza biti ukljueni u narednom pokuaju (ukljuujui i povratne informacije ako su ukljuene). Ako je podeeno na Ne svaki put kada pokrenete kviz bie kao da reavate prvi put. - Metod ocenjivanja ovim podeavate kako se vri ocenjivanje ako je ukljuena opcija za polaganje vie puta. Moete birati izmeu najvie ocene iz svih polaganja, prosene ocene, prve ocene ili poslednje ocene. - Prikaz povratnih informacija nakon odgovora ovim podeavate da li studentu posle odgovara dajete povratnu informaciju. Tu informaciju unosite kada kreirate pitanje. Da bi ste aktivirali ovu opciju odaberite Da. - Prikaz tanog odgovora u povratnim informacijama ovim omoguujete prikaz tanog odgovora ako ste ukljuili Prikaz povratnih informacija. Da bi ste aktivirali ovu opciju odaberite Da. - Dozvoli pregled ovim omoguujete studentima da vide ceo kviz. Ako podesite na Da studenti mogu da pregledaju kviz nakon to se zavri. - Maksimalna ocena ovo je bitno polje. Ovde podeavate najviu ocenu na kvizu (od Nema ocene do 100). Ako ste podesili na Nema ocene studenti mogu da reavaju kviz ali nee biti ocenjeni (dobijae povratne informacije ako je ta opcija ukljuena). - Zahtevaj lozinku ovo je neobavezno polje. Ovde unosite lozinku koju studenti moraju da znaju da bi pristupili kvizu. - Zahtevaj adresu mree - ovo je neobavezno polje. Ovde unosite IP adrese raunara sa kojih se moe pristupiti kvizu. Sistem razume parcijalne IP adrese kao 192.168. i moe da se upie nekoliko adresa razdvojenih zarezom (10.0.0.1., 10.0.0.2., itd.)

53

Kada ste zavrili sa unosom (sve ovo moete kasnije da menjate) kliknite na Nastavak. Dobiete sledei ekran:

Sa desne strane moete birati kategoriju (postoji jedna podeena zvana Podrazumevani). Ovako se organizuju vaa pitanja. Ako koristite ista pitanja nekoliko puta moete ih organizovati u kategorije. Pitanja su zatim dostupna da ih koristite u narednim kvizovima. Da bi ste dodali kategoriju kliknite na Izmeni kategorije, dodajte kategoriju i kliknite na Sauvajte promene. Takoe imate opciju da dozvolite upotrebu kategorije ostalim profesorima (opcija Objavi u izmeni kategorije).

Da bi napravili pitanje izaberite kategoriju (na primer Podrazumevani). Ekran e vam zatim pokazati sva postojea pitanja (ako postoje) i dozvoliti unos novih:

U ovom primeru ne postoji ni jedno napravljeno pitanje. Postoje opcije: Unesi pitanje iz datoteke, Prebaci pitanje u fajl, Postavi vie pitanja. - Unesi pitanje iz datoteke ovim unosite postojee pitanje iz sistema datoteka koje moodle prepoznaje (nekoliko formata). - Prebaci pitanje u fajl ovim prebacujete pitanje u odreeni fajl format (GIF format). - Postavi vie pitanja ova mogunost kreira odreeni broj sluajnih pitanja. Ova pitanja se sluajno izvlae iz baze postojeih pitanja. Podeavate kategoriju iz koje se izvlae pitanja, tako da moodle nee izvui pitanje koje nije vezano za taj predmet(lekciju). - Postavi novo pitanje:

Kada napravite pitanje ono bude smeteno u kategoriju koju ste odabrali. Posle toga je mogue ovo pitanje koristiti u bilo kom drugom kvizu. Da bi ste napravili pitanje selektujte vrstu pitanja iz padajueg menija. Imate sledee mogunosti: Vie izbora,

54

Tano/netano, Kratak odgovor, Brojani, Predvieno, Identinost, Opis, Sluajno pitanje, Sluajna pitanja kratki odgovori, Ubaeni odgovori.

Vie izbora Da bi ste dodali pitanje Vie izbora izaberite opciju Vie izbora iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Ovo e vas odvesti na ekran unosa pitanja:

Ovo funkcionie kao standardno pitanje sa vie izbora. Upiite naziv pitanja (neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja), upiite pitanje. Prozor Pitanje podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...). Ne unosite odgovore u polje za pitanje. Program e ispisati odgovore u razliite Izaberi prozore.

Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji Datoteke.

Zatim birate da li studenti mogu da izaberu vie odgovora ili je dozvoljen samo jedan odgovor.

Dalje unosite svoje odgovore u polja Izaberi kao i povratne odgovore u polja Povratna veza.

Neto to se razlikuje u pitanjima sa vie odgovora je teina. Pozitivni odgovori moraju dati 100%, ili e vas sistem pitati ta predstavlja taan odgovor. Imate mogunost da dodelite negativne procente odreenom odgovoru, tako da pogrean odgovor donosi negativne poene umesto nita poena. Primer: ako imate ukljueno vie odgovora, odgovor A) je vredan 50%, odgovor B) -50%, odgovor C) 50%. Ako student selektuje odgovore A i C dobija sve poene, ako selektuje A i B nedobija nita poena ili ako selektuje samo B imae -50%. Ako student odgovori samo sa A imae delimino taan odgovor (50%).

Kada zavrite sa unosom pitanja, odgovora, povratnih veza i ocena, kliknite na Sauvajte promene. Biete vraeni nazad na ekran kviza sa upisanim novim kvizom.

55

Tano/netano ogovori na pitanja mogu biti ba to tani ili netani. Da bi ste dodali ovo pitanje izaberite Tano/netano iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Dobiete sledei ekran:

Upiite naziv pitanja (neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja), upiite pitanje. Prozor Pitanje podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...). Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji Datoteke, koja se odnosi na pitanje. Zatim birate odgovor (tano ili netano). Moete uneti povratnu vezu za svaki odgovor (tekst koji objanjava zato je odgovor koji je dao taan ili netaan). Kada ste sve uneli ta ste eleli, kliknite na Sauvajte promene i biete vraeni nazad na ekran kviza sa upisanim novim kvizom.

56

Kratak odgovor Da bi ste napravili pitanje sa kratkim odgovorima odaberite Kratak odgovor iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Dobiete sledei ekran:

Upiite naziv pitanja (neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja), upiite pitanje. Prozor Pitanje podrava razna formatiranja teksta (bold, italic,...). Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji Datoteke, koja se odnosi na pitanje. Pitanje moe da ima do 10 kratkih odgovora. Ovo moe biti veoma fleksibilno. Moete napraviti zadatak u vidu popuni prazna mesta (na primer Pera je _______ godina star), ili traiti odgovor na neko pitanje (Navedi imena tri glavna grada u evropi). Ono to studenti treba da vode rauna je da pogreno napisana re predstagvlja greku. Pored svakog odgovora nalazi se polje Procenat. Ukupan zbir tanih pitanja nosi 100%. U sluaju pitanja koji se odnosi na glavne gradove, moete napraviti da svaki tano imenovani grad nosi 33%. U sluaju zadatka popuni prazna mesta taan odgovor e nositi 100%.

Moete takoe popuniti povratne odgovore za svaki odgovor. Na primer, kada studenti popunjavaju kratke odgovore u vidu kviza, pa im povratni odgovor kae zato je njihov odgovor taan. Takoe, moete staviti povratne odgovore u sluaju pogrenih odgovora, ako znate neke standardne pogrene odgovore. Povratni odgovor moe pokazati studentima taan odgovor ako su pogreno odgovorili, ak ako njihov pogrean odgovor ne spada u standrdne pogrene odgovore.

Kada ste sve uneli ta ste eleli kliknite na Sauvajte promene. Biete vraeni nazad na ekran kviza sa upisanim novim kvizom.

Brojani Da bi ste napravili numerika pitanja, odaberite Brojani iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Dobiete sledei ekran:

57

Numerika pitanja su pitanja u kojima se oekuje odgovor u vidu broja. Ovakva vrsta pitanja veoma su fleksibilna i prihvataju razne vrste odgovora (10+-3 e prihvatiti sve vrednosti od 7 do 13). Upiite naziv pitanja (neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja). U prozor Pitanje upiite pitanje koje elite da postavite (Koliko brzo Petar moe da tri?). Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji Datoteke, koja se odnosi na pitanje. Nakon toga upisujete taan odgovor (u ovom primeru broj 10) i prihvaenu greku (2 u ovom primeru bi znailo taan odgovor od 8 do 12). Zatim moete popuniti polje Povratna veza, ako elite da koristite. Takoe postoji mogunost da dodate polje Merne jedinice (kao to su metri, kilometri, itd.). Moete takoe dodati dodatne merne jedinice sa odgovarajuim multiplikatorom (gram, dekagram, kilogram, tona).

Bitna napomena: ako aktivirate polje za merne jedinice odgovor na pitanje e biti pogrean ako student ne unese tanu mernu jedinicu (na primer: 10 kmh nije isto to i 10km/h, jer su jedinice razliite prazna mesta ne igraju ulogu, 10kmh i 10 kmh je isto).

Kada ste sve uneli ta ste eleli kliknite na Sauvajte promene; biete vraeni nazad na ekran kviza sa upisanim novim pitanjem.

58

Predvieno da bi dodali predvieno pitanje odaberite Predvieno iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Dobiete sledei ekran:

Predvieno pitanje je slino brojanom pitanju, ali ovde moete koristiti promenjive i postoji vie opcija za toleranciju odgovora.

- Kategorija predstavlja kategoruju kojoj pripada pitanje. - Naziv pitanja - neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja. - Pitanje - upiite pitanje. Prozor Pitanje podrava razna formatiranja teksta

(bold, italic,...). Obino ete ukljuiti u pitanje promenjive tako to ete ih oznaiti sa vitiastim zagradama. Na primer: Koliko je {x} pomnoeno {y}?.

- Pokazivanje slike na monitoru - Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji Datoteke, koja se odnosi na pitanje.

- Formula tanih odgovora ovde upisujete formulu za odgovor. Koristiete iste promenjive kao u pitanju (na primer {x} * {y}). Ovo podrava +, -, *, /, kao i druge matematike funkcije (sin, con, itd.).

- Tolerancija ovo omoguava unoenje tolerancije odgovora, kakav odgovor ete uneti ovde zavisi od Vrste tolerancije

- Vrsta tolerancije ovde birate kako se tolerancija izraunava. Postoje tri naina izraunavanja:

- Relativno ovim podeavate toleranciju relativno na konkretan odgovor zasnovano na broju tolerancije (Tolerancija). Tolerancija se odreuje mnoenjem Tolerancija sa odgovorom i dozvoljava da taan odgovor bude +- toliko. Na primer: ako je stvaran odgovor 50 i Tolerancija je postavljena na .5, rezultat tolerancije e biti +-25 (50*.5=25), tako da e svaki odgovor u rasponu od 25 do 75 biti taan. Kada koristite relativnu toleranciju obino postavite Tolerancija izmeu 0 i 1 (moete koristiti

59

brojeve vee od 1 ali prihvatljiv odgovor e biti vei od stvarnog odgovora to jest ako je tolerancija 2 to e doputati 50+-100=-50 do 150

- Nominalan ovo je najprostiji oblik tolerancije. Postavlja broj Tolerancija kao toleranciju. Na primer: ako je taan odgovor 50, a Tolerancija jednaka 7, onda je taan odgovor u rasponu od 50+-7=43 do 57. Ova vrsta tolerancije moe koristiti bilo koji broj Tolerancija.

- Geometrijski ovim postavljate toleranciju relativno na taan odgovor zasnovano na broju Tolerancija. Gornja granica prihvatljivog odgovora je ista kao i u relativnoj toleranciji. Ako je taan odgovor 50, a broj tolerancije .5 gornja granica e biti +25 (50*.5=25), tako da e biti bilo koji broj od 50 do 75. Da bi izraunali donju granicu uzima se taan odgovor koji se deli sa tolerancijom+1. U ovom primeru to e biti 50 podeljeno sa 1.5 (1 + broj tolerancije (.5)), tko da e donja granica biti 33.33. U ovom primeru taan rezultat e biti bilo koji broj izmu 33.33 i 75. Ova vrsta tolerancije e koristiti broj tolerancije izmeu 0 i 1.

- Aritmetiki simbol pokazuje na koliko brojeva e biti pokazan odgovor. Ako je

odgovor 33.33, a aritmetiki simbol podeen na 2 onda e odgovor biti 33. Ako je odgovor 1234 i aritmetiki simbol podeen na 2 onda e odgovor biti 1200.

- Merne jedinice - imate mogunost da dodate merne jedinice (kao to su metri, kilometri, itd.). Moete, takoe, dodati dodatne merne jedinice sa odgovarajuim multiplikatorom (gram, dekagram, kilogram, tona). Bitna napomena: ukoliko aktivirate polje za merne jedinice odgovor na pitanje e biti pogrean ako student ne unese tanu mernu jedinicu (na primer: 10 kmh nije isto to i 10km/h, jer su jedinice razliite prazna mesta ne igraju ulogu, 10kmh i 10 kmh je isto).

60

Kada ste uneli sve ta ste eleli kliknite na Sauvajte promene. To e vas odvesti do ekrana za podeavanje informacija o promenjlivima. Na ovom primeru ekran izgleda ovako:

Svaka promenjljiva ima dve opcije: broj iz novog skupa brojeva koji e samo biti korien u ovom pitanju i broj iz novog skupa brojeva koji moe biti korien za druga pitanja u kategoriji. Korienjem bilo koje od ovih funkcija unos podataka ete vriti na sledeem ekranu. Izaberite neku od ove dve opcije i kljiknite na Sauvajte promene. To e vas odvesti na sledei ekran:

Sistem generie poetne vrednosti za promenjljive. Ako vam vie odgovara, moete samo ukucati vrednost za svaku promenljivu. Poslednja kolona e vam pokazati odgovor i raspon koji je generisan ovim brojevima. Mogunosti ovog ekrana su sledee:

- Generii novu vrednost izmeu ovo dugme kreira nove brojeve za promenljive zasnovane na opcijama koje ste postavili.

- polja za brojeve ovde su postavljene najnie i najvie granice za brojeve koje e sistem generisati (na gornjem ekranu vrednosti su 1.0 i 10.0

- sa # meni ovim podeavate koliko decimalnih mesta odnosno brojeva e biti generisano. Moe biti podeeno izmeu 0 i 9.

- decimale../znamenke.. padajui meni ovim podeavate jo jedno polje za generisanje brojeva promenljivih. Ako je podeeno na decimale.. sistem e se postarti da bude onoliko decimalnih mesta koliko je podeeno u predhodnom sa # meniju(9.87 ako je podeeno na 2 mesta). Ako je ovaj meni podeen na znamenke.. onda e sistem generisati brojeve sa toliko izabranih cifara. Ako je sa # podeen na 2 moete dobiti broj 10 ili 3.3 sve dok postoje dve bitne cifre.

61

Kada imate breojeve promenljivih koje hoete kliknite na Dodavanje. Ovim dodajete brojeve skupu brejeva i sistem kreira vie moguih vrednosti za promenljive:

Ovo ponovite onoliko puta koliko hoete varijanti podataka da imate. Pitanja e biti kreirana pomou nasumice izabranih podataka iz baze koju ste kreirali. Kada zavrite sa unosom podataka kliknijte na Nazad na ureivanje kviza. Vraate se na strnicu kviza sa dodanim novim pitanjem.

62

Identinost - da bi dodali pitanje identinosti odaberite Identinost iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Dobiete sledei ekran:

Upiite naziv pitanja (neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja). U prozor Pitanje upiite glavno pitanje, ovo je uvod koji e studenti videti. Ovo moe biti:Poveite sledea pitanja sa tanim odgovorima. ili Poveite glavne gradove sa odgovarajuim dravama. ili slino. Zatim treba da upiete bar tri pitanja koja e se slagati sa odgovorima koje ponudite. Pitanja mogu da budu jedna re koja e se slagati sa odgovorom. Svaki pogoen par vredi isto (ako imate etiri para svaki vredi 25% od ukupne vrednosti pitanja). Celo pitanje moe biti kasnije vrednovano na kvizu.

Kada ste uneli celo pitanje (nemojte zaboraviti da se program odnosi prema ovakvom pitanju kao prema jednom pitanju, bez obzira to se moe sastojati iz ak 10 parova), kliknite na Sauvajte promene. Biete vraeni nazad na ekran kviza sa upisanim novim pitanjem (u ovom primeru to je Glavni gradovi.

63

Opis - da bi dodali opis odaberite Opis iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Opis ne predstavlja klasian oblik pitanja. Ovo vam omoguava da ubacite u kviz tekst (u obliku prie ili lanka) na osnovu kojeg ete kasnije postaviti pitanje. Ekran podeavanja opisa izgleda ovako:

Upiite naziv pitanja (neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja). Zatim u prozor Pitanje ubacite svoj tekst (pria, lanak, itd.). Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji Datoteke, koja se odnosi na pitanje. Kada ste sve ovo uradili kliknite na Sauvajte promene. Va opis trebao bi da se pojavi u listi pitanja.

Sluajno pitanje - da bi dodali sluajno pitanje odaberite Sluajno pitanje iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Sluajno pitanje e nasumice izabrati pitanja koja ve postoje u bilo kojoj kategoriji koju odredite. Ako imate deset pitanja u odreenoj kategoriji sistem e nasumice izabrati jedno od tih pitanja. Ekran podeavanja sluajnih pitanja izgleda ovako:

Izaberite kategoriju iz koje elite da pitanja budu izvuena (Podrazumevani u ovom primeru). Moete ako elite imenovati pitanje (korisno je dati ime pitanja po kategoriji pitanja uz dodavanje rei Sluajno). Obratite panju da moete meati sluajna pitanja sa obinim pitanjma na kvizu. Kada zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene i trebalo bi da vidite ekran ureivanja kviza sa dodatim Sluajnim pitanjem.

64

Sluajna pitanja-kratki odgovori Ovo pitanje pravi pitanje povezivanja (Identinost) tako to nasumice izvlai pitanja i odgovore iz grupe kratkih pitanja i odgovora koje ste ve napravili. Morate imati bar dva pitanja Kratak odgovor u kategoriji da bi ova mogunost funkcionisala. Da bi dodali sluajna pitanja-kratki odgovori odaberite Sluajna pitanja-kratki odgovori iz padajueg menija Postavi novo pitanje. Ekran podeavanja izgleda ovako:

Kategorija predstavlja kategoriju u kojoj ste bili kad se izabrali Sluajna pitanja-

kratki odgovori. Upiite naziv pitanja, mada bi bila preporuka da ostavite to to je upisano samo da dodate na kraju redni broj. Moete takoe ostaviti tekst koji je upisan u polje Uvod. Zatim izaberite koliko pitanja elite da imate (minimum 2). Kada zavrite sa unosom kliknite na Sauvajte promene i trebalo bi da vidite ekran ureivanja kviza sa dodatim Sluajna pitanja kratki odgovori.

Ubaeni odgovori ova pitanja ubacuju odgovore u pitanja. Ovo vam omoguava da ubacite pitanja kao to je ovo:

65

Ovo su odlina pitanja, ali zahtevaju odreena formatiranja. Ekran Ubaenih odgovora izgleda ovako:

Upiite naziv pitanja (neto to e vam pomoi da identifikujete pitanje u listi pitanja). Moete izabrati neku sliku koja e biti prikazana, ako je imate uitanu u sekciji Datoteke, koja se odnosi na pitanje. U prozor Pitanje unosite vae pitanje, ali mora da sadri formatiranje. Treba se navii na sintaksu formatiranja. Ovaj tekst je ispravno formatiran tekst:

Ovo pitanje je sastavljeno od teksta sa odgovorom ubaenim ba ovde {1:MULTICHOICE:Pogrean odgovor#Povratni odgovor za ovaj pogrean odgovor~Drugi pogrean odgovor#Povratni odgovor za drugi pogrean odgovor~=Taan odgovor#Povratni odgovor za taan odgovor~%50%Odgovor koji daje pola poena#Povratni odgovor za odgovor sa pola poena} i odmah posle ovog postoji polje za kratak odgovor {1:SHORTANSWER:Pogrean odgovor# Povratni odgovor za ovaj pogrean odgovor~=Taan odgovor#Povratni odgovor za taan odgovor~%50%Odgovor koji daje pola poena#Povratni odgovor za odgovor sa pola poena} i na kraju morate uneti odeeni broj {2:NUMERICAL:=23.8:0.1# Povratni odgovor za taan odgovor 23.8~%50%N/A#Povratni odgovor za odgovor sa pola poena u blizini tanog odgovora}.

Ovo pravi pitanje kao to je na polom primeru. Ovo su pravila formatiranja:

- Normalan tekst je jednostavno upisan (kao Ovo pitanje je sastavljeno od teksta sa odgovorom ubaenim ba ovde od gore) - Da bi otvorili polje u ubaenom pitanju koristite otvorenu vitiastu zagradu { i zavrite sa zatvorenom