Tekst preuzet:

http://www.bastabalkana.com/2013/05/mostovi-banatske-venecije-beckerecke-cuprije-i-zrenjanin-grad/

Autor teksta: Aleksandra Mihajlović

U istorijskim spisima piše da je prvo naselje na mestu

današnjeg grada Zrenjanina osnovano još 1326. godine.

Tako piše u zvaničnim dokumentima, iako su, kako

potvrđuju iskopine sa ljudskim staništem iz neolita, ovde

ljudi živeli i mnogo vekova ranije. Naselje je podignuto na

tri ostrva reke Begej. O bogatoj istoriji grada pisali su

hroničari, pesnici, istoričari.

Ovo je priča o mostovima koji spajaju obale i ljude.

Zrenjanin je grad mostova. Stanovnike obala mirnereke Begej danas spaja čak deset mostova. Ali, krozistoriju mostove su i gradili i rušili, pa čak i premeštalisa jednog na drugo mesto. Iz putopisa saznajemo da sujoš sredinom petnaestog veka postojala dva mosta. Drveni, naravno, jer kamena ovde nema. Spajali suneimari obale Begeja i čeličnim i betonskimmostovima.

Najstariji most, koji i danas prelaze pešaci i automobili, je

gvozdeni „Mali most“, koji je na mestu drvenog izgrađen

1904. godine. Od sredine osamdesetih godina ispod mosta

je, umesto reke, jezero. Regulacijom Begeja reka je

presečena.

Mali most

Postoji i most koji ne spaja obale, jer ispod mosta nema reke, ali ni jezera. Poznat kao „most na suvom“, iako je izgubio svoju namenu, ponosno se uzdiže, ali sada iznad nasipa. Nekada je ispod mosta bio rukavac Begeja koji je zatrpan 1985. godine, kada su ljudi, misleći da je to njihovo pravo, menjali tok reke. To je viseći most sa dva noseća betonska stuba i nosećim kablom koji se sastoji od 102 čelične žice. Kada je izgrađen, 1962. godine, predstavljao je arhitektonsko čudo. Danas most nema namenu i postao je ironični simbol grada i ljudi koji su odlučivali o njegovoj sudbini.

Ipak, najpoznatiji most je opevan u poznatoj pesmi„Četir konja debela, teram preko Begeja…“ To je „Bečkerečka ćuprija“. Poznat je i kao „Elizabetinmost“, a još poznatiji kao „Ajfelovmost“. Konstrukcija je napravljena u Rumuniji, u Rešicama idopremljena Begejom (kako i priliči). Most je podignut1904. godine. Bio je grandiozan, sa mnogo gvozdenihukrasa, biser austrougarskog graditeljstva.

Simbol grada uklonjen je 1969. godine. Ne samo uklonjen,

nego isečen… Od njega je ostalo samo par ukrasa s portala koji

se nalaze na ulazu u zrenjaninsko brodogradilište. I danas se

priča da su odluku o seči „Ajfelovog mosta“ doneli „kratkovidi

i ideološki zaslepljeni ljudi“. Zvanično, morao je biti sklonjen

zbog sprovođenja novog urbanističkog plana.

Legenda o mostu i delovima koji su završili ko zna gde idanas lebdi iznad grada. Na mestu gde je bio most koji je projektovan u ateljeu čuvenog Gistava Ajfela, obale spajaVeliki pešačkimost. Ova betonska konstrukcija ulepšanaje svetiljkama.

Magistralni most u

Principovoj ulici najmlađi

je gradski most. Pušten je

u saobraćaj 1992. godine,

kada je formiran novi

saobraćajni pravac kroz

grad.

Najveći gradski most i

najveći na čitavom toku

reke Begej, je magistralni

most. Izgrađen je 1965.

godine. Širok je osamnaest

metara i ima četiri

saobraćajne trake.

„Žuti most“ sagrađen je

1969. godine. Regulacijom

toka Begeja kroz grad,

prokopan je kanal na

najužem delu rečnog

meandra. Kanal je potom

premošćen mostom u, a

nakon izgradnje tri

gradska jezera postao je

sastavni deo reke.

Tu su i dva lučna betonska mosta. Jedan je podignut 1963. a

drugi 1970. godine. Ove mostove morate preći peške.

Begej možete preći i šinobusom. Železnički most je izgrađen

1937. godine , na mestu starog železničkog mosta koji je

postavljen još davne 1889. godine. Na mestu gde su ljudi nekada

prelazili sa jedne na drugu obalu drvenom skelom, izgrađen je

1957. godine Mužljanski most.

Bečkerečke ćuprije, i stare i nove, tu su da premostereku, ali i vreme. Podsećaju nas i hrabre, jer umetipremostiti, znači živeti.

Naposletku, sve čim se ovaj našživot kazuje – misli, napori,pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sveto teži ka drugoj obali, kojojse upravlja kao cilju, i na svakojtek dobiva svoj pravi smisao.Sve to ima nešto da savlada ipremosti: nered, smrt ilinesmisao.Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a prema kom su svi zemnimostovi samo dečje igračke, bledisimboli.A SVA JE NAŠA NADA S ONE STRANE.“

Ivo Andrić, „Mostovi“