mozart - renata dozic

7/23/2019 Mozart - Renata Dozic

1/7

1

Salzburg, mali austrijski gradi, nekadanjakeltska naseobina, uukan ispod brda Mn-chsberg, te veeri okupan sjajnom Meseevomsvetlou, jer Sunce odavno bee zalo za hori-

zont, a zvezde igrale neki neobjanjivi, titravi i us-hieni ples, dobi poklon od Univerzumae prohladne noi, 27. januara 1756 godine,

samo nebo bejae znalo da je svet ugledalo dete,revolucionar muzike, legenda koja e zablistatipoput zvezda i nikada nee pasti u zaborav. MaliMozart - wunderkind.

Johannes Chrysostomus Wolfgangus Teop-hilus Mozart(Chrysostomus po svecu, patrijarhuKonstantinopolja koji se nazivao i Gotlib, latinskiAmadeus, Teophilus po kumu, a Wolfgangus pomajinom ocu) iako je roen u galantnom raz-doblju razvoja muzike, predstavlja svakako ne-svakidanju i jedinstvenu pojavu na Evropskomnebu XVIII veka, neuporedivog genija muzikeumetnosti.

Ascna 1241Device (blizu samog stepena eg-zaltacijeMerkura),stepen koji je analogan znaku

Ribai planetiNeptun(muzika, umetnost), vladarAscMerkuru znaku Vodolijekonjunkcija Suncekoje vlada njegovom XII kuom (serija III, XI i

XII genijalnost), takoe vladar III kue Plutonna 17Strelca u egzaktnoj konjunkciji sa Mese-comna 17Strelcavladarem XI kue, u trigonu sa

Neptunom(analogan XII kui). Roen u porodiciLeopolda Mozarta, u to vreme poznatog violinij-skog pedagoga, kompozitora i kapelmajstora (ne-kadanji naziv za dirigenta) na dvoru salzburkogkneza-arhiepiskopa i Ane Marije Mozart, dobre isasvim oseajne zene, inzvanredne majke.

Oca Leopolda svakako prikazuje X kua Wolf-gangovog horoskopa, vladar te kue Merkurnalazi se u V kui (stvaralatvo, kreativnost) ukonjunkcijji sa Suncemto mu je sigurno donelouspeh i uinilo ga poznatim, u Suncu ivi Nep-tun(kompozitor), to takoe opisuje i njegov radna dvoru (Merkur konjunkcija Sunce) i kneza-arhiepiskopa (Sunceu kojem ivi Neptun). Iako

Mozart ovek ispred svog vremenaRenata Doi

Previe strpljiv i nemaran, ravnoduan i preponosan, a s druge strane, suvie nestr-pljiv i nagao, ovek koji se nije povinuo svom vremenu

Leopold Mozart


2/7

2

talentovan, komponovao je duhovnu i svetovnumuziku (Neptun), ostao je u senci kruga koji jeosvetljavao njegov sin. Wolfgang je sve svoje na-ivne, vesele i detinjaste osobine nasledio od svojemajke, Ane Marije, koju opisuje Mesecu Strelcuu IV kui sekstilJupitertrigonNeptun, emotivna,

plemenita i dobroduna osoba koja mu je i prene-la tu aroliju, veru iz koje su i nastali svi njegovisnovi, oaravajue i potpuno profinjene note kojezrae iz svih njegovih dela.

udo od deteta poinje da ispoljava svoj neo-bian talenat ve sa svoje 3 godine, na ta naravnoukazujeMesec(Mesec kao i IV kua govore o pe-riodu ranog detinjstva, do 4 godine).Mesecu IVkui u trigonu saNeptunom, orbisa 8(povezaneserije IV i XII ukazuju na mogunost postojanja

talenta, a o kakvom talentu je re, rei e serijaVIII). Pluton(serija VIII) ima egzaktnu konjunk-ciju saMesecom(serija IV) u IV kui i pri tom za-

jedno grade trigon saNeptunom(serija XII), tosvakako govori o talentu. Plutonje vladar njegoveIII kue, a nalazi se u IV, to mu je dalo izvanred-nu koordinaciju, ravnoteu i odlinu memoriju.Plutonu IV kui, nije li to slika materijalizacijezamisli i ideja? Nije li Mesec trigon Neptun sli-ka opinjene due, arobnih oseanja i zavodlji-

vosti koju je izraavao kroz svoju muziku kojomje jednako osvajao i stvarao najfiniju atmosferu?Sve je poelo kao igra, zabavljalo ga je, sluajuiasove klavira svoje sestre, da i sam sazna, sloitonove koji odgovaraju jedan drugome. Voleo jeda se igra, tada kao i celog svog ivota bio je deti-njasto razigran, (vladar Asc Merkuru V kui)ali je njegov muziki talenat od malena bio izni-man. O ovome svakako govori vladar AscMerkuru V kui (igra, zabava) opozicija (prilagoavanje,slaganje)Neptun(tonovi), kao i vladar Asc Mer-

kur konjunkcija Sunce(vladar XII) u kojem iviNeptun (muzika). A ta je Merkur konjunkcijaNeptun? Mata ili duh umetnika koji svojom ru-kom kao arobnim tapicem zapisuje, stvara svojenajinspirativnije zaarane tonove! arolija osea-

ja koju je uspeo da prenese u materiju. Primetiviveliki talenat kod svog sina Leopold ga kroz igrupoinje uiti muzici (Sunce, u kojem ivi Neptun,konjunkcija Merkur u V kui), humanistikimnaukama, a ubrzo zatim nastupie putovanja po

svim gradovima Evrope gde do izraaja dooesvi njegovi i muziki i stvaralaki talenti (Merkuru konjunkciji sa Suncemkoje nosi Neptuna, u

V kui). okom svog razvoja mali Mozart nika-da nije iao u kolu, niti je imao drugog uitelja,sem svog oca. akoe, kao genije nije bio za ovo-zemaljski ivot, dugo je u svojoj muzikoj imagi-naciji iveo pod ogromnim okriljem svoga oca,bez vlastite inicijative i akcije, potpuno nesamo-

stalno, to ga je inilo jo nesposobnijim (vladarAscMerkuru Vodolijikonjunkcija Sunce(otac)konjunkcija Saturn, u aplikacionoj opoziciji saNeptunomuLavu).

Poeo je kao wunderkind, svetu je predstavljenne samo kao virtuoz na klaviru i violini ve i kaoimprovizator i star-mali kompozitor.

Sve one note koje nam je uputio, kroz prepo-znatljive taktove, melodije i ritam, one koje i nai-nie muziku, ogledaju se u V kui Mozartovoghoroskopa, u kojem i sve planete odplesae veli-anstvene uloge likova njegovih dela.

Sa svojih samo 12 godina, mali Mozart kom-ponuje svoju prvu operu Bastijen i Bastijenapria o ljubavi, u kojoj e se tek naslutiti najin-timnije sfere njegove due, muzika srca koju etkati kroz sva svoja dela.

Bastijena je prelepa pastirica slomljenog srca,

jer ju je prevario voljeni Bastijen. Kolas, lokalnifilozof i maioniar, govori Bastijeni da ju je njendragi prevario sa bogatom i monom damomkoja ivi u velikom dvorcu i koja ga je osvojila la-skanjem i poklonima. Ali bez obzira na sve, Kolaspokuava da ih pomiri, savetuje Bastijeni da po-stoji samo jedan nain da vrati svoju ljubav. Morada se pretvara da je ravnoduna, i da flertuje, kaodama iz grada. Ona to prihvata. Posle svih zavr-zlama, Bastijen i Bastijena se mire i ive sreno.

Bastijenu i Bastijena i njihovu ljubav svakakoopisuje Venerau trigonu sa Marsom. Venera senalazi u VI kui (prelepa pastirica) na 29 (slo-


3/7

3

mljenog srca jer je prevarena), a Mars koji opi-suje Bastijena je retrogradan (nosi simboliku XIIkue, on nije iskren, vara je). Kolasa takoe moeopisati retrogradniMars(nosi analogijuNeptuna

- maioniar) koji daje savet Bastijeni (retrograd-niMarstrigon Venera). Dispozitor retrogradnogMarsa (Bastijen) koji se nalazi u znaku Raka- Mesec je u konjunkciji sa Plutonom u Strelcu(bogata i mona dama koja ivi u dvorcu) kodkoje Bastijen odlazi (retrogradni Marsdispozici-

jom odlazi u konjunkciju sa Plutonomu Strelcu)i biva zaveden (trigon Neptun) laskanjem (Nep-tun) i poklonima (Neptunu Lavu). Kako se Ve-nera (Bastijena)nalazi na 29 (flert) i u trigonu

sa retrogradnim Marsom (ponavljanje), ona muvraa, ponaa se isto kao i on. I posle svih ljubav-nih problema (Venerana 29) retrogradni Mars

je mukarac koji se vraa, (retrogradna planetaukazuje i na vraanje), pa se Bastijen vraa Basti-

jeni (retrogradniMars na 00Raka u aplikacio-nom trigonu sa Venerom na 29Vodolije).

Venera na 29Vodolije... ta rei za Venerukoja nosi Urani Neptun? Vodolijapa jo i tajneptunovski 29... o vas sve obuzme dok sluate

ono to je stvorio Mozart. Muzika koja je tolikodrugaija (Uran) da vas zavodi (Neptun), tolikoposebna (Uran) da opija (Neptun) i tako obuzetiokeanom emocija oseate sve to nikada pre niste,

a ne shvatate da je ta muzika neto to je nastalotokom vaeg prolog ivota (29)...Odatle ju je iMozart izvukao. Pa je zato poznajete odlino, anikada je do kraja ne moete spoznati.

Sve darove koje je poneo iz prolog ivota(Venera na 29), nesebino je pruao (Vodolija)kroz svoju muziku (Venera), uspevajui da budepotpuni inovator (Uran). Tako je stvorena jed-na smelost kojom je tkao izuzetne melodije, jednu

preko druge i jednu kroz drugu, stvarao nove har-monije i ispunjavao svoju muziku tako snanom

privlanosu da je izgledalo kao da je u razdobljuod nekoliko godina podstakao napredak muzike zavie od pola veka. Snaga imaginacije i veliki vir-

tuozitet uzdigli su ga daleko iznad prosenog, doizuzetnih melodija i harmonija koje, donete sadubokim unutranjim doivljajem,predstavljajumeteor na horizontu muzike. Savrenstvo i lepotakoju doivljavamo u njegovim remek delima obo-

gauju nas i oduevljavaju do te mere da nam svakiatom u ritmu zatreperi, zaplee.Nije li to Venerana mistinom 29koja osloboena iz tame odlazika penuavim talasima Neptunovog carstva koji

je doekuje rairenih ruku, omoguavajui joj da

prui sve najbolje od sebe... (Venerapreko dispo-zitora odlazi u egzaltaciju).Zato ve u svojoj 18. godini stvara delo, operu

Lana batovankau kojoj Wolfgang mea tra-


4/7

4

gine i komine elemente muzike, obilje oseanjakoja titraju u taktu njegove jedinstvenosti i uni-

verzalnosti.ragini momenti u njegovim delima proizi-

laze iz njegovih misli, vrh III kue se nalazi nasamom stepenu egzaltacije Plutona(3 53 kor-

piona), a sam Plutonu egzaktnoj konjunkciji saMesecomu IV kui, duboki nesvesni utisci koji semoraju izraziti kroz oseanja, dok se drugi vladarIII kue -Marsnalazi u kvinkunsu sa SaturnomuV kui (umetnost), inae i vladarem V kue, mislipretoene u muziku, dela koja je stvarao. A samMerkur(esencijalni signifikator za razmiljanje)na 8 (priroda korpiona). Postoji potreba uma iunutranjeg stanja due da takvu energiju pretoiu svoja dela, svoju muziku. Iz svoje fanatine po-

trebe (Pluton) za stvaranjem komponovao je oko600 raznih kompozicija sinfonije, crkvena dela,dela kamerne muzike, koncerte za klavir, violinu,sonate, opere, balete.

Markiza Violanta je preruena Sandrina, ba-tovanka koja radi kod gradonaelnika. Nada seda e tako preruena pronai svog dragog grofaBelfiore koji ju je davno, u napadu ljubomore izbonoem. Grof Belfiore je zaruen sa gradonaelni-kovom sestriinom, i ne sumnja da je markizaiva. Kada se otkrije da je Sandrina ustvari mar-kiza Violanta, to ona u tom trenutku negira i nepriznaje, nastaje problem, grofa dolaze da hapse

zbog navodnog ubistva. Gradonaelnik saznav-i za sve to raskida zaruke izmeu grofa i svojesestriine. Sandrina, uplaena za svog dragog,priznaje da je ona markiza Violanta, kao i da senavodni zloin nije ni desio. Grof Belfiore je molida mu oprosti, zajedno se mire sa prolou i od-luuju da se venaju.

Sam naziv ove opere Lana batovanka i in-spiraciju za ovo delo mladi Mozart pronalazi usvojoj Venerina 29. Markizu Violantu prikazu-

je Venera, u Veneriivi Jupiter(ona je markiza)preruena u lanu bastovanku (Venerana 29uVI kui). U svojoj potrebi da bude drugaija, neo-

bina je (Venerau Vodoliji), krije se preruena uSandrinu (Venerana 29) u nadi da e tako pro-nai svoju nekadanju izgubljenu ljubav (Venerana 29). Grofa Belfiore opisujeMarsu X kui, koji

je u trigonu sa Veneromu kojoj iviJupiter(mar-kiza Violanta),Marsje retrogradan i u trigonu sa

Veneromna 29, to govori o njihovoj nekada-njoj ljubavnoj vezi, pri cemu retrogradni Marsmoe biti i slika noa sa kojim ju je nekada izbo,

jer Venera (markiza Violanta) odlazi preko svogdispozitora Saturna u V kuu, u kvinkuns sa re-trogradnim Marsomu padu (slika njihove ljubavii ljubomore).

Venera, u kojoj ivi Jupiter, na 29VodolijeuVI kui ( preruena markiza, lana bastovanka )preko svog dispozitora Uranaodlazi u VII kuu

(javnost ), i njena tajna biva otkrivena, dok retro-gradni Mars iz X kue (grof Belfiore) preko dis-pozitora Mesecaodlazi u konjunkciju sa Pluto-nom, saznaje se navodni zloin. Uranu kvadratusa Mesec/Plutonomukazuje na problem izmeumarkize i grofa, problem zbog navodnog ubistva,ali dispozitor Urana Jupiterodlazi u sekstil saMesec/Plutonom, i navodni problem biva reen.Grof Belfiore i markiza Violanta pronalaze svojusreu (Jupiter), Jupiterse nalazi u znaku Vage, ioni odlucuju da se venaju (Vaga).

Neiscrpan izvor originalnosti povezan nitimanajfinijih i najveliansvenijih nota, pravu bujicui eksploziju muzike inspiracije predstavlja delo

Idomeneo kralj Krita , u kojem Mozart,kroz prizmu svog notnog papira opisuje potreburtve i borbu izmeu oinske ljubavi i zaveta. Ovodelo je izvedeno u Minhenu za kraljevsko pozo-rite. Nije izvoeno u drugim gradovima, jer je uto vreme Minnhen bio jedino mesto gde je takvaopera mogla da se postavi. Ipak, ovo delo doiv-ljava zavidan uspeh.

Ilia, trojanska princeza koja je zarobljena odstrane kretanaca, na Kreti, zaljubljena je u Ida-mantea, kraljevia, sina kretanskog kralja Idome-nea. Idomeneo, kretski kralj se sa svojim brodo-vima vraa na Kretu, gde ga skoro pred kraj putastie nevreme. Sklapa pakt sa Bogom Neptunom,ako mu pomogne da se spase, on e u njegovu astrtvovati prvog na koga naie po dolasku na Kretu.

Ali, prva osoba na koju nailazi je njegov sin, mladikraljevi Idamante. Kralj odluuje da poalje svogasina Idamantea sa Krete kako se ne bi ispunila sud-


5/7

5

bina, ime naruava pakt koji je imao sa BogomNeptunom. Bog Neptun, besan zbog neispunjenogobeanja i prevare alje udovite. udovite razori

grad i pobije na stotine graana, a kralj prihvatisvoju krivicu i ispria ljudima o obeanju koje jedao Bogu Neptunu i koje nije ispunio. U tom se po-

javljuje kraljevi Idamante, koji je u meuvremenuubio udovite, ali prilikom dolaska uje oevu pri-u o obeanju Bogu Neptunu, i nudi se za rtvu. Uzadnjem momentu dolazi Neptunov glasonoa koji

prenosi da Bog Neptun prihvata da se ne ispuni r-tva ukoliko Idomeneo abdicira u korist svoga sina.Kralj Idomeneo prihvata nagodbu i krunie svogsina Idamantea za kralja Crete.

Suncekoje predstavlja kralja nalazi se u Mozar-tovom horoskopu u V kui, pa on stvara delo koje

govori o kralju, i doarava potrebu rtve i borbuizmeu oinske ljubavi i zaveta (Suncekonjunk-cija Saturnu V kui). Sunce u kojem iviNeptunima konjunkciju sa Merkurom, pa kralj (Sunce)putuje (Merkur) svojim brodovima (Neptun).Kako se Sunce na 7Vodolije u konjunkciji saMerkuromna 8Vodolije(kralj koji putuje) nalazeu aplikacionoj opoziciji saNeptunomna 9Lava,kralja na kraju puta sustie nevreme (Neptun) ion sklapa dogovor sa Bogom Neptunom (Neptuniz znaka Lava dispozicijom odlazi u Sunce kon-

junkcijaMerkur) o rtvovanju (Saturn)kako bispasao ivot (Sunce). Meutim, Sunce(kralj) nasvom putu sa 7Vodolijeprvo nailazi naMerkurana 8Vodolije, pa je sin (Merkur) prva osoba kojuon vidi pri dolasku, i koju mora da rtvuje (SuncekonjunkcijaMerkur, konjunkcija Saturn).

Sunce (kralj) preko svog dispozitora Saturnaodlazi u opoziciju sa Neptunom, i kralj ne ispu-njava svoje obeanje dato Bogu Neptunu imeizaziva njegov bes zbog prevare (Neptunopozici-

ja Sunce) koji zbog toga alje udovite (Neptun)koje razori grad i pobije na stotine graana (Nep-tun opozicija Merkur na 8Vodolije).

Mladi kraljevi (Merkur) odlazi (dispozicijompreko Saturna) u opoziciju saNeptunom(udo-

vite) i ubija ga (orbis 8), posle ega uje oevupriu (SuncekonjunkcijaMerkur) nakon ega senudi za rtvu (Merkurkonjunkcija Saturn).

Dolaskom Neptunovog glasonoe (Neptunpreko dispozitora dolazi u konjunkciju saMerku-

rom) ne ispunjava se rtva (Saturn), ve se stva-ra nagodba (NeptunkonjunkcijaMerkur) a kralj(Sunce) prihvata nagodbu (Sunce u kojem ivi

Neptun, konjunkcija Merkur) da krunie svogsina za kralja (Merkurkonjunkcija Sunce).

Dispozitor Merkura - Saturn vodi Merkurau konjunkciju sa Suncem(zvanje, titula) i mladikraljevi postaje kralj (Merkur u konjunkciji saSuncem).

Ovo delo je jedno od njegovih dela koje je zavreme njegovog kratkog ivota postiglo uspeh.

Sunce(Idomeneo-kralj Krita) to je sam nazivove opere, nalazi se u V kui (kreativnost, stva-ranje), na 7(publika, javnost), u vrlo jakom tri-gonu sa vrhom njegove X kue (slava, uspeh), i uaplikacionoj konjunkciji sa vladarem X kueMer-kurom(orbisa 1). Kombinacija I, V, X - stvaranjeslave. Stvorio je kreaciju po kojoj e biti poznat,po emu e ga ljudi prepoznavati.

Za razliku od ovog dela opera koja se danas

izvodi na brojnim pozornicama irom sveta, zavreme njegovog ivota je imala potpuno druga-iju sudbinu. Moda zbog toga to je tako vernooslikavala drutvo tog vremena. a opera je Fi-garova enidba. Vladar X kue (drutvo, dr-avno ureenje) Merkur se nalazi u njegovoj Vkui (umetnost, delo), nastaje delo koje e osli-kati drutvo. Komedija (Merkur) komponovana

sa odgovarajuom satirinom otricom (Merkuru konjunkciji sa Saturnom), vrlo ivopisna, dra-matina, komina i duhovita (Merkurna 8Vodo-lije).U delu su prikazane misli jednostavnih ljudi,odnosno glavnog lika sluge Figara (Merkur) kojiu svojoj elji da se oeni (Merkuru konjunkciji saSuncemna 7 - brak) nailazi na problem sa gro-fom (Sunce) u ijem dvorcu slui(Sunce/Merkur-orbis 6- sluba), i posle raznih prevara, lai iobmana sa obe strane (Merkurkonjunkcija Sunce

opozicijaNeptun), sluga Figaro kao vetiji i luka-viji (Neptundispozicijom dolazi u konjunkciju saMerkurom) uspeva da nadmudri (Merkur apli-


6/7

6

cira ka Jupiteru) grofa i da se oeni (dispozitorMerkura-Saturnu konjunkciji sa Suncemna 7).

Delo koje se danas vezuje za njegovo ime, zavreme njegovog ivota nije doivelo uspeh, niti jebilo dozvoljeno da se izvodi zbog same teme delakoje je ismevalo tadanje drutvo, pa je u kraljev-

skim i dvorskim krugovima bilo zabranjeno.Zato ovo delo doivljava uspeh tek mnogo

kasnije nakon njegove smrti?O samom delu, Figarova enidba, govore

Merkurkoji je u konjunkciji sa Suncemna 7u Vkui.Merkurse nalazi u znaku Vodolije(budu-nost), uMerkurutakoe ivi i severni vor(bu-dunost), iMerkur aplicira kaJupiteru(orbis 10- uspeh), pri emu je Jupitervladar njegove IVkue koja ukazuje na ono to e biti zapameno i

slavno tek nakon smrti.Umetnik koji kroz svoju viziju slika po not-nom papiru potpuno magine slike, slike koje idanas ive... Pejzai svega to je lealo skrivenou okrilju njegovog nesvesnog, nastalog od verenjegove i ideala, dara kojim je uspeo da prenesearoliju i uoblii je najmatovitijim ramom... (Ve-nerana 29)

Venerana 29u VI kui (analogno izlazeemznaku Device, primarna priroda osobe), sasvimushiena i zanosna u svojoj prirodi stvori najfi-nije ljubavne taktove iz kojih nastae arobnafrulai Otmica izsaraja. Ali Veneraje na 29,pa prie nose odreen problem u ljubavi, i slikadobi oblije muzike njegovog ivota... Svoju ne-ostvarenu i nedohvatljivu ljubav pretoi, kao toGanimed izliva svoju vodu iz upa (Venera na29Vodolije), u likove otetih i zarobljenih devoja-ka, koje e pronai i osloboditi izabranici njihovihsrca (Venerana 29 trigonMars), ime je dotakao,oslikao i preslikao opijenost i zanos prema svojoj

neispunjenoj ljubavi. Maestrelni tonovi njegovogivota ulie se u note njegovog stvaralatva. Delose pretvori u aroliju koja samo u ljubavi takvojpostoji, ljubavi koja ivi u njegovom nesvesnom,u njegovoj emociji.

I kao to pie Aleksandar Imiragi u svojojknjizi Stubovi sudbine: U osnovi prirode svake

fiksne zvezde boravi deo mita sazvea kome pri-pada. Iako se sva sazvea i sve zvezde koje ih inenalaze u svakom horoskopu samo one zvezde (a

preko njih i sazvea) koje su dodirnute plane-tama ili vrhovima kua bivaju probuene krozprirodu planete ili kue u ivot pojedinca.

Zvezda Sadalmelik (desno rame Vodolije) izsazvedjaAquarius se u Mozartovo vreme nala-zila na 29Vodolije, na njegovoj Veneri.

Priroda ovog sazvea ukazuje na sve onoto odskae od proseka u kvalitetnom smislu(u svojoj pozitivnoj konotaciji), ili u vidu sasvim

neoekivanih nesrenih dogaaja (u svojoj nega-tivnoj konotaciji), ili bar kao potpuna neobinosti ekscentrinost. ako naglaenost zvezda iz ovogsazvea ukazuje na naroito talentovane ljudekoji su ispred svog vremena i koji svoj talenatesto mogu izraziti u mnogim oblastima ivota.Ovo je slika osobe koja je miljenik bogova i kojasipa boanske vode u vidu znanja, pronalazaka,mogunosti, osloboenja... Ove zvezde ukazuju ina ansu, mogunost, igru sluaja...

Stoga je u svakoj dobroj postavci osobi data imogunost da izuzetno odskoi u ivotu u bilokojoj oblasti, ba kao da se itav Univerzum ume-ao u njen ivot, pa je osoba posebno inteligentnai nadarena (na nivou uma) ili ima posebnu sreu(na nivou okolnosti). Naravno kako je Ganimedprvi smrtnik koji je postao besmrtan sve zvezdeovog sazvea u sebi nose i mogunost da osobapostane uvena kroz dela koja e uiniti, po emue ostati zapamena tako da njeno ime postanebesmrtno!

Wolfgang Amadeus Mozart je ovek, jedan odretkih ljudi koji krenu svojim putem, onim kojimih vodi njihov misaoni hod, ovek koji je koraaoka svojoj zvezdi.

Zbog ega ja piem o jednom ovakvom ove-ku? Zbog ega ba Mozart?

Vladar moje III kue (ono o emu piem) jeMesec koji se nalazi u Ribama (muzika, umet-nost, kompozitor), u sekstilu sa Sunce/Jupiter(slava) na samom vrhu X kue (uspeh) u Jarcu

(prolost), pa piem o slavnom kompozitoru kojije davno iveo. U III kui se nalazi i juni vor(prolost), piem o neemu to se nekada desilo.Mesec ima sekstil i sa Severnim vorom to go-vori o kompozitoru koji ivi u vremenu, a iz istogaspekta nastade i sam naziv rada Mozart (Mesecu Ribama) ovek ispred svog vremena (sekstil Se-verni vor uJarcu).

Na istom tomMesecuse nalazi Mozartov Uran(u kojem ivi i vladar V kue piem o njegovim

delima) a koji nosi i vladaraAsc, i Sunce, i Ve-neru, ali to je ve neka druga pria...


7/7

7

Literatura:

1. Joef ulhof - Knjiga o operama, Novi Sad: Iz-davako preduzee Bratstvo jedinstvo , 1954

2. Alfred Antajn - Mozart: Linost i delo, Beo-grad - Nolit 1991 (Beograd: Vojna tamparija)

3. Kasper Heveler - Muziki Leksikon: priru-nik za ljubitelje muzike Novi Sad: Matica Srp-ska 1990

4. Roksanda Pejovi - Istorija muzike, Zavod zaudbenike i nastavna sredstva, Beograd 1987

5. Aleksandar Imiragi - Stubovi sudbine:

Udbenik astrologije fiksnih zvezda, Zemun:Astro.Lab, 2006

Requiem aeternam dona eis Domine, et lux perpetua luceat eis.

(Pokoj veni daruj mu Gospode i svetlou venom obasjaj Ga)

mozart - renata dozic

Documents