mpp, predavanja nedelja viii

7/22/2019 MPP, Predavanja Nedelja VIII

1/27

Meunarodno privatno pravoPredavanja, 19.4.2013.


2/27

Odreivanje merodavnog prava zaugovore

Razlike u uporednom pravu po pitanjima vezanih za ugovore:

Pregovoripojedina prava poznaju odgovornost za prekid pregovora, ali se

razlikuju u pogledu osnova odgovornosti i u pogledu uslova za njeno

nastupanje

Ponudarazlikuju se vrste ponuda: ponuda na obeanje i ponuda na radnju,razlike postoje i u bitnim elementima ponude i stepenu njihove odreenosti,obaveznosti ponude i vremenu njene obaveznosti, mogunosti njenog opoziva,uticaja smrti (steaja) na ponudu

Prihvat ponuderazliiti su regulisani uslovi, tj. stepen saglasnosti prihvata saponudom i stepen razlikovanja, opoziv prihvata i nain njegovog komuniciranja,

kada se smatra da je ugovor nastao (teorija prijema ili teorija saznanja)

Formaneformalni i formalni ugovori

Momenat prelaska rizikamomenat zakljuenja ugovora ili momenat prenosasvojine.

Doc. dr aklina Spalevi


3/27


Ugovori: osnovni instrumenti pravnog uoblienja prometa robe i uslugaunutar iste drave i na meunarodnom planu sigurnost i predvidljivost semogu postii:

Meunarodnom unifikacijom materijalnih pravila koja bi regulisala meunarodni

promet robe i uslugastvaraju se identina pravila u svim zemljama, to znaida bi sudovi svih zemalja ije je materijalno pravo unifikovano morali u istojpravnoj stvari doneti (bar teoretski) ista reenja; i budui da informisanost pravaiskljuuje sukob zakona, iskljuuje se potreba za primenom kolizione procedurekarakteristine za MPP

Unifikacijom kolizionih normi koje e ukazati na merodavno nacionalno

ugovorno pravone brie se razlika izmeu materijalnih prava pojedinihzemalja, ali dolazi do primene sadrinski iste kolizione norme od strane sudovasvih zemalja koje su unifikovale svoju kolizionu materiju

Ciljevi unifikacije kolizionog prava su skromniji od ciljeva unifikacije materijalnog

prava.Doc. dr aklina Spalevi


4/27


ZMPP postavlja take vezivanja za 19 ugovora, a jednom optomklauzulom daje reenje i za ostale ugovore; postavljeno je i pravilo oautonomiji volje, odnosno predviena je mogunost da stranke same birajumerodavno pravomeutim, norma o autonomiji volje nije dobila razradu,te je ostavljeno praksi i teoriji da zauzmu stav o pitanjima kao to je

odreivanje granica ili pravne prirode autonomije volje.

ZMPP posveuje posebna koliziona pravila nekim pitanjima obligacionogprava: akcesorni poslovi, sticanje bez osnova, negotiorum gestio,

jednostrani pravni posao.

Bilateralne konvencije sa Maarskom i Poljskom: predviaju kolizionenorme za formu pravnih poslova.

Biva Jugoslavija nije ratifikovala nijednu viestranu konvenciju posveenuodreivanju merodavnog prava za ugovore.



5/27

Autonomija volje

Autonomija volje: taka vezivanja koja ovlauje stranke da uine izbormerodavnog prava koje e se primeniti za regulisanje njihovog ugovornogodnosa:

Sa gledita pozitivnopravnog sistema autonomija volje je taka vezivanja

Sa gledita stranaka autonomija volje je subjektivno pravo koje se sastoji izovlaenja stranaka da uine izbor merodavnog prava koje e se primeniti zaregulisanje njihovog ugovornog odnosa

Svoj vrhunac je dostigla u vreme liberalnog kapitalizma (bila je sredstvo za

obezbeenje klasnih interesa bogaenje; prvobitna kumulacija kapitala), kadai nije bilo mogunosti za njeno ogranienje

Danasautonomija volje se suava na unutranjem planu, dok nameunarodnom dobija sve iru primenu

Najvaniji praktini razlog za prihvatanje autonomije volje u MPP tekoe okoodreivanja merodavnog prava za ugovore, te izvren izbor oslobaa sudobaveze oko reavanja pitanja sukoba zakona. Doc. dr aklina Spalevi


6/27

Autonomija volje

Granice autonomije volje: u naelu, autonomija volje se moe koristiti usvim graanskopravnim i privrednopravnim ugovorima; ogranienja postojeu oblasti meunarodnog transporta, a postavljena su konvencijama kojereguliu meunarodni drumski transportnajstriktnija ogranienjapostavlja Konvencija o ugovorima o meunarodnom prevozu robe drumom

sklopljena u enevi 1955. godine, prema kojoj stranke ne mogu daugovore primenu pravila drugaijih od normi koje postavlja Konvencija.

Obiajno pravilo u MPP: da stranke kod cesije (cesionar i cedent), kodzastupnitva (zastupnik i vlastodavac), posrednitva (posrednik inalogodavac)ne mogu da izaberu merodavno pravo koje bi se odnosilo

na efekte ovih pravnih poslova prema treim licima.

Iz naina kako su formulisane kolizione norme ZMPP o ugovorima:autonomija volje je iskljuena u onim ugovorima koji se odnose nanekretnineprimenjuje se lex rei sitae.



7/27

Autonomija volje

Postavlja se pitanjeda li se autonomija volje tie samo dispozitivnihili se odnosi i na imperativne norme: u vezi sa davanjem odgovora na

ovo pitanje postoje dva stanovita:

Koliziono (subjektivna teorija)autonomija volje se odnosi i na imperativne i nadispozitivne norme (ne primenjuje se jedino na norme koje su suprotne javnom

poretku drave foruma)

Materijalnopravno (objektivna teorija)autonomija volje se odnosi samo nadispozitivne norme

Prevagu ima kolizionopravno stanovite, i time se ne otvaraju irom vratazloupotrebama razumne ograde predstavljaju pre svega same stranke

(savesna i paljiva strana nee prihvatiti izbor koji bi je stavio u neravnopravanpoloaj), a zatim ustanova javnog poretka, norme neposredne primene izabrana izigravanja zakona.



8/27

Autonomija volje

Pitanje koneksiteta: po pitanju veze izabranog prava i ugovornog odnosapostoje dva shvatanja:

1. Ograniena autonomija volje mogunost izbora je ograniena samo na pravasa kojim je ugovorni odnos povezan, i to: sistemom enumeracije (nabrajanja)zakonodavac nabraja veze koje dolaze u obzir i sistemom opte formulacijekonstatacijom da izabrano pravo treba da bude u vezi sa ugovorom

2. Neograniena autonomija volje veza nije potrebna, izbor je neogranien.

Vremenski momenat do kojeg se moe koristiti autonomija volje:autonomija volje se moe koristiti u vreme zakljuenja ugovora, ali i kasnijemenjanjem samog ugovora ili zakljuenjem posebnog ugovora koji bi seticao samo odabira merodavnog prava.

Pravna osnova autonomije volje: osnov autonomije volje (samopostojanje i granice autonomije volje) je u pravu zemlje iji e sud bitinadlean za budui spor.



9/27

Autonomija volje

Vrste autonomije volje:

Izriitakada stranke izriito odrede koje e pravo biti merodavno

Preutnakada su samo definisani elementi na osnovu kojih se moe odreditimerodavno pravokada se iz ugovora i okolnosti sluaja vidi da su stranke

imale u vidu jedno odreeno pravo kao merodavno za njihov ugovorni odnos, ato se moe zakljuiti iz: izbora suda (arbitrae) odreene zemlje; pozivanja nazakonske odredbe iz nekog odreenog prava; korienja karakteristinihtermina nekog prava; korienja tipskih ugovora ili optih uslova poslovanjazasnovanih na pravu odreene zemlje; izbora jezika ugovora; izbora valute za

plaanje; zajednikog ugovaranja mesta ispunjenja ili mesta zakljuenjaugovora; zajednikog dravljanstva ili sedita ugovaraa...

Hipotetina re je o pravu koje bi bilo logino da su ga stranke htele kaorazumni privrednici ili trgovci; budui da ovde sud ne polazi od volje stranaka,ve trai pravo koje je najloginije: ne moe se govoriti o autonomiji volje.



10/27

Autonomija volje

Voljna multiplikacija merodavnih prava: istovremena primena vienacionalnih pravasamo u pogledu posebnih, samostalnih celinaugovora, koje se mogu odvojiti od drugih pitanja, to je uglavnomprihvaeno u uporednom pravu.

Zagovornici suprotnog shvatanja kao argumente navode: Mogunost frauduloznog ponaanja stranaka

Naruavanje unutranje ravnotee pravnog sistema

Cepanje prava

Stvaranje mozaika merodavnih prava ime se apstrahuje itav ugovor odstrane bilo kog postojeeg pozitivnog prava.

Pravo merodavno za ocenu punovanosti ugovora o izboru prava:sporazum o izboru merodavnog prava, kao poseban ugovorceni sepopravu koje je u tom ugovoru izabrano kao merodavnoza glavni ugovor.



11/27

Kolizione norme za ugovore u

odsustvu autonomije volje Koliziona norma moe biti formulisana:

U fiksnoj formiukoliko u sebi sadri neposredno vezujuu taku vezivanja(npr. prebivalite, dravljanstvo, mesto nalaenja stvari, mesto zakljuenjaugovora); pri primeni iste moe biti problema samo oko njenog odabira(kvalifikacije), ali kada se jednom odabere iz nje direktno sledi koje je pravo

merodavno

Kao rukovodni principukoliko u sebi sadri okvirnu taku vezivanja, npr.zakon najblie veze; konana odluka je na primenjivau, kome je dat samookvir, odnosno instrukcije za odreivanje merodavnog prava.

Lex loci contractus: najstarija taka vezivanja; smatralo se da je ugovor

roen na osnovu suverenosti teritorije na kojoj su stranke postiglesaglasnost o njemu; sa razvojem sredstava komunikacijejavile su se

tekoe u vezi sa ovom takom vezivanja mesto zakljuenja ugovoramoe biti sasvim sluajno, a mogue je i zakljuenje ugovora meuodsutnim licima, te ista danas sve vie gubi na znaaju.



12/27


odsustvu autonomije volje Lex loci solutionis: mesto ispunjenjaizvrenja ugovora;problem

nastaje kada mesto ispunjenja nije oznaeno u ugovoru, a spor nastanezbog neispunjenja; takoe, problem moe nastati i zbog postojanja dvamesta ispunjenja (ispunjenje prodavca i kupca).

Domicil (ili sedite) dunika karakteristine obaveze: obavezaprodavca, graevinara, peditera, osiguravaa...; ovo vezivanje je vrsto,ne moe biti sluajno i relativno lako se utvruje, meutim, i pored togaovoj teoriji su upuene brojne kritikejedna od kritika se odnosi nainjenicu da seplaanje u novcu ne smatra karakteristinom obavezom.

Princip najtenje povezanosti/najblie veze: okvirna taka vezivanja,kod koje zakonodavac samo daje uputstva, a izbor take vezivanjapreputa sudiji; osnovni nedostatakmogunost razliitih interpretacija istvaranje pravne nesigurnosti zbog ega su stvorene kombinacije ovogprincipa sa drugim, neposredno vezujuim kolizionim merilima (otvorenekolizione norme). Doc. dr aklina Spalevi


13/27


odsustvu autonomije volje ZMPP: za ugovore u odsustvu autonomije volje prihvata princip najtenje

povezanosti uz domicil (sedite) nosioca karakteristine obaveze.



14/27

Odreivanje merodavnog prava upogledu zastarelost

Zastarelost: gubitak ovlaenja usled protoka vremena; za razliku odgubitka samog prava, tj. gaenja obligacija kod zastarelosti je re ogubitku ovlaenja da se zahteva ispunjenje, sama obaveza se ne gasi.

U uporednom pravu: ne postoji jedinstveno shvatanje o pravnoj prirodi

zastarelosti, a ni opteprihvaena taka vezivanja, razlikuju se dva glavnaoprena miljenja:

Anglosaksonsko poimanje zastarelosti kao instituta procesnog prava (lex fori)

Miljenje da je zastarelost institut materijalnog prava (pravo merodavno zasadrinu pravnog posla (ugovora) pravne radnje povodom koje se postavilopitanje njene zastarelosti.

ZMPP: na zastarelost se primenjuje pravo koje je merodavno za sadrinupravnog odnosa ili pravne radnje povodom koje se pitanje zastarelosti

postavlja.



15/27

Odreivanje merodavnog prava upogledu forme ugovora

Najea dilema u oblasti ugovora: moe li se ugovor valjano sklopiti uusmenoj formi, ili je neophodan pismeni oblik, kao i koja je forma potrebna

za izmene i dopune ugovora; razne administrativne dozvole i potvrde nisu

elementi koji se tiu forme ugovora.

Osnovna taka vezivanja: locus regit actum, odnosno mesto gde jeugovor zakljuen; problem nastaje u sluaju ugovora koji se zakljuujumeu odsutnim strankama ZMPP ne sadri odgovor na postavljenopitanje, ve tumaenjem ZMPP i ZOO (teorija prijema) dolazimo doreenja: mesto prihvata ponude.

Prema savremenim tendencijama razvoja MPP i reenju predvienomu Rim I Regulativi: forma distancionih ugovora je valjana ako je takvom

smatra pravo bilo koje od zemalja na ijoj se teritoriji nalaze ugovarai time se poveava broj prava koja konkuriu na primenu i vei su izgledi dae ugovor biti formalno punovaan.



16/27

Odreivanje merodavnog prava upogledu forme ugovora

Izuzetak od pravila locus regit actum: lex rei sitae u pogledu ugovora ijisu predmet nekretnine.

Fakultativnost pravila locus regit actum: forma se ne mora ceniti premapravu mesta zakljuenja ugovora moe se ceniti i prema nekom drugom

pravu. ZMPP: ugovor e biti punovaan u pogledu forme, ako je punovaan bilo

prema pravu mesta zakljuenja ugovora, bilo prema pravu koje jemerodavno za sadrinu ugovorana taj se nain tei odranju ugovora.

Autonomija volje u pogledu forme ugovora: stranke mogu odrediti

pravo po kojem e se ceniti forma ugovora: Izborom jednog prava kao merodavno za ugovor u celini, koje e posredno biti

primenjeno i na formu ugovorakao lex causae, dopuna locus regit actum

Neposrednim izborom merodavnog prava samo za formu ugovora..Doc. dr aklina Spalevi


17/27

Pitanje "cepanja" ugovora

Pitanje cepanja ugovora: primena vie prava na isti ugovor, do egamoe doi na dva naina:

1. Zakon moe da postavi razliite take vezivanja u pogledu razliitih pitanja (npr.jednu za formu ugovora, a drugu za prava i obavezesadrinu)

2. Stranke mogu da izaberu razliita prava u pogledu razliitih delova ugovora ilida izaberu pravo koje ne pokriva sva pitanja, ime se otvara mogunost zaprimenu nekog drugog prava na koje ukazuju kolizione norme foruma.

Cepanje ugovora kao:

Veliko cepanjerazna prava se primenjuju na pojedine faze ugovora

Malo cepanjejedno pravo se vezuje za prava i obaveze jednog saugovaraa,a drugo za prava i obaveze drugog saugovaraa

Problemsko cepanjerazliita prava se primenjuju na pojedina ugovornapitanja.



18/27

Pitanje "cepanja" ugovora

Osnovni prigovor: ugovor je ekonomsko i pravno jedinstvo koje senaruava ukoliko se na njega primeni vie prava gubi se njegovaravnotea (tvrdnja je tana: posebno u sluaju korelativnih prava i obavezaugovaraa pravo merodavno za prava i obaveze jednog ugovaraa (npr.kupca) moe mu nalagati izvesnu obavezu koja, prema pravu merodavnom

za prava i obaveze prodavca nema svoju protivteu u pravu koje seprimenjuje na prava i obaveze prodavca).

Kontraprigovor pobornika: svodi se na konstataciju da su ugovori saelementom inostranosti odavno neuravnoteeni, s obzirom na postojanjeelementa inostranosti koji pretpostavlja primenu vie prava na ovakve

ugovore.

ZMPP: predvia razliite take vezivanja za formu i za sadrinu ugovora;ne postavlja nikakvo pravilo koje bi onemoguavalo ili ograniavalo"cepanje ugovora".



19/27

Odreivanje merodavnog prava zapojedine ugovore

Ugovori koji imaju veliki znaaj u privrednom ivotu i pri ijem sekolizionom regulisanju javljaju odreene specifinosti:

1. Ugovor o kupoprodaji

2. Ugovor o pomorskom prevozu

3. Ugovor o vazdunom prevozu

4. Ugovor o eleznikom prevozu

5. Ugovor o drumskom prevozu

6. Ugovor o prenosu tehnologije

7. Ugovor o cesiji.



20/27

Kolizione norme za ugovor o

kupoprodaj U pogledu prava i obaveza kupca i prodavcakada su pokretne

stvari predmet ugovora:

Lex voluntatis (izriito ili preutno)

Princip najtenje veze, sa osloncem na pomonu taku lex loci venditoris

(zakon mesta prodavcadomicil ili sedite prodavca u vreme kada je primljenaponuda). U sluaju menjanja domicila, u toku pregovora (vie ponuda naponudu) merodavan je domicil u pogledu primljene ponude koja je dovela do

zakljuenja ugovora.

U pogledu forme: locus regit actum; lex causae, pravo koje je merodavno zaprava i obaveze; lex voluntatisukoliko se stranke odlue za izbor merodavnog

prava.

U pogledu kupoprodaje nekretnina: lex rei sitae.



21/27

Kolizione norme za ugovore o prevozu

Ugovori o pomorskom prevozu stvari, putnika i prtljaga

Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza: lex voluntatis, izuzev kod:

Fraus legis

Ustanove javnog poretka

Kada je re o odgovornosti brodara za gubitak, manjak ili oteenje tereta, aluka ukrcaja ili luka odredita je u domaoj zemlji (ovde je merodavno domaepravo)

Kada se radi o prevozu putnika, a primenom drugog prava putnik bi bio stavljen

u nepovoljniji poloaj nego po odredbama domaeg prava.

U nedostatku izriite ili preutne autonomije volje kojom bi bilo izabranopravo za sva pitanja iz ugovora, na ugovor ili ugovorni odnos primenie sesledee pomone take vezivanja:



22/27


Za glavna prava i obaveze ugovornih stranalex loci contractus

Za sporedna prava i obaveze (npr. nain ukrcaja i predaje tereta; nainplaanja vozarine) lex loci solutionis

Za ugovor o prevozu putnika ili stvari zakljuen na osnovu unapred utvrenihoptih uslova brodara pravo drave iji je dravljanin ili iju dravnupripadnost ima brodar

Za ugovor o tegljenjulex fori.

Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lexcausae, pravo koje je merodavno za prava i obaveze.

Koliziona pravila koja se odnose na pomorski prevoz stvari ili putnikaodnose se i na prevoz u unutranjoj plovidbi, a odnose se i na drugeugovore o iskoriavanju brodova (npr. riboliv, nauna istraivanja).



23/27


Ugovori o vazdunom prevozu putnika i stvari

Oblast vazdunog transporta: regulisana je Varavskom konvencijom oizjednaavanju izvesnih pravila koja se odnose na meunarodni vazduniprevoz iz 1929. godine (za procenjivanje greke usled koje je nastupilateta lex fori) i ikakom konvencijom o meunarodnoj civilnoj avijaciji iz1944. godinebiva Jugoslavija je ratifikovala obe konvencije.

Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza (ako odedbe konvencije nepokrivaju postavljena pitanja, ili ako ne postoje uslovi da se primene

konvencijska reenja): lex voluntatis, a ukoliko stranke nisu ugovorilemerodavno pravo pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo

prebivalite, odnosno sedite prevoznika (vozara).

Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lex causae,pravo koje je merodavno za prava i obaveze.



24/27


Ugovor o eleznikom transportu

Oblast eleznikog transporta:

Konvencija o prevozu robe eleznicom (CIM)

Konvencija o prevozu putnika i prtljaga eleznicom (CIV)

Obe su zamenjene Konvencijom o meunarodnim prevozima eleznicomzakljuenom u Bernu 1980. godine (COTIF)

Merodavno pravopravo drave u kojoj imalac ostvaruje svoja prava

Posebno koliziono pravilo u pogledu odgovornosti eleznica u sluaju smrtiili povrede putnikapravo mesta udesa.



25/27


U sluaju da se ne mogu primeniti nu unifikovana materijalna, niunifikovana koliziona pravila, ili ako ne pokrivaju postavljeno pitanje,

merodavno pravo je:

Za prava i obaveze

Lex voluntatis, a u nedostatku izbora

Pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite, odnosnosedite prevoznika (vozara)

Za formu ugovora

Locus regit actum i lex causae.

Ugovor o drumskom prevozu: enevska konvencija o drumskomprevozu robe iz 1956. godine iskljuuje autonomiju volje; ovde vai shodnaprimena kolizionih normi koje se odnose na elezniki i vazdunisaobraaj.



26/27


27/27

mpp, predavanja nedelja viii

Documents