mr pavle xeletovi} ivanov nostradamusova · pdf fileistra`ivawa su pokazala - a to i sam...

mr Pavle Xeletovi} IvanovNOSTRADAMUSOVA PRORO^ANSTVA

www.poetabg.com

1

mr Pavle Xeletovi} IvanovNOSTRADAMUSOVA PRORO^ANSTVA

Biblioteka„Zbiqa i razonoda“

Izdava~Udru`ewe pisaca Poeta

Za izdava~aVeselin Xeletovi} Pavlov

Recenzent+ Milenko R. Vesni}

Kompjuterski prelomVesna P. Vukojevi}

[tampaGora pres

Tira`1000 primeraka

Beograd, 2009.

2

mr Pavle Xeletovi} Ivanov

VI izdawe

Beograd, 2009.

3

Copyright©by Pavle Dzeletovic, 2009.Copyright© za Srbiju Poeta, 2009.

ISBN 978-86-86863-26

Ova publikacija, u celini ili delovima,ne sme se umnoàvati, pre{tampavati ili prenositi

u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvombez dozvole autora ili izdava~a, niti moè biti

na bilo koji drugi na~in ili bilo kojim drugim sredstvomdistribuirana ili umnoàvana bez odobrewa izdava~a.

Sva prava za objavqivawe ove kwige zadràvaju autor i iz-dava~ po odredbama Zakona o autorskim pravima

4

1.

Svi qudi, priznali oni to ili ne, bili su od-uvek zainteresovani za svoju i za sudbinu svojihbli`wih. ôvekova uro|ena radoznalost stalnoga primorava da potraì odgovore na pitawa kojasu vezana za wegovu sudbinu.

Jo{ od najranijih vremena pojedini qudiprirodno su bili obdareni i ispoqavali su spo-sobnost da „poga|aju“ sudbine pojedinih li~nosti.Kako su oni uspevali da zavire u tu|e du{e i sud-bine? Odgovor na to pitawe ostaje nejasan, neizve-stan i zagonetan, kao {to su i sama proro~anstvazagonetna, kao {to je kona~no i sama budu}nostjedno ogromno poqe otvorenih mogu}nosti s kojegapojedinci skidaju plodove {to se drugima ~ine ~e-sto la`nima, ali koji ponekad nose teìnu istine,koju shvataju tek one generacije {to dolaze posleproroka i mogu suditi o wihovim delima.

Proroci su veliki majstori u percepirawuqudi i pojava koje se zbivaju oko wih, potom u dru-{tvu, pa i u samoj prirodi. Oni sa nekoliko, wimapoznatih ~iwenica, virtuozno uspevaju da skrojepredstavu o sudbini osobe o kojoj govore, Oni sveto ~ine na osnovu svojih posebnih metoda, koje, na-ravno, datiraju od davnina, a oni ih, s vremena navreme, usavr{avaju i prilago|avaju svojim sazna-wima.

5

U naga|awima osudbini pojedinacaprisutni su mnogisveznadari, vidovwa-ci i proroci, u slu-`bi mnogih mo}nika,kroz mnoge vekove,koji su, èle}i o~u-vati vlast i mo}, è-leli proni}i budu}-nost. Jedan od najpo-znatijih proroka, ba-rem u zapadnom svetu,svakako je Mihael

Nostradamus. On je na vrlo osoben na~in opisaoistoriju Evrope, i ne samo we. Puna dva veka Evro-pqani su slobodno ~itali i komentarisali wego-va proro~anstva, sve dok ih, 1781. godine, papa ni-je zabranio i anatemisao. Ipak, i pored zabrane,kako to ve} obi~no biva, ta su proro~anstva, neka-da sa mawe a nekada sa vi{e pa`we i interesova-wa, bila predmet rasprava i komentara, da bi ihubrzo potom i sama crkva ponovo prihvatila i is-koristila u svoje svrhe.

Mihael Nostradamus je pisao u stihovima izagonetkama, prili~no nejasno, dvosmisleno i ma-glovito. Mnogi ga smatraju velikim prorokomba{ iz tih razloga, jer su wegova proro~anstva tu-ma~ili po svojoj voqi, èqi i naho|ewu.

Jo{ od davnina qude je interesovala proro~-ka re~. I mi danas proìvqavamo mnoge doga|ajeza koje su neki qudi skloni da kaù da ih je ve} ne-ko prorekao. Razumqivo, da interesovawe za pro-

6

ricawe nije samo puka znatièqa ve} za to posto-je i mnogi opravdani razlozi. A tih razloga najvi-{e ima u kriznim situacijama. Tada kod pojedinihqudi raste èqa za verovawem u mnoga proro~an-stva koja tada bujaju, bez obzira na to od koga onadolazila.

U narodu se obi~no kaè da je prorok onaj ~o-vek koji ima sposobnost, koji je obdaren da predvi-|a budu}nost i da taj svoj dar pokaè drugom. Nekaistraìvawa su pokazala - a to i sam Platon tvr-di, da su proroci ~esto psihopatske osobe kod ko-jih naga|awa, èqe, slutwe i wihova uverewa po-primaju oblik halucinacija kojima svoje maglovi-te doìvqaje lansiraju kao produkt sopstvenihideja. To ne zna~i da nema i potpuno normalnihli~nosti koje se bave proricawem, pozivaju}i sena natprirodnu sposobnost ~itawa budu}nosti ikoje smi{qeno ostvaruju svoje ciqeve.

Proro~anstvo je postojalo jo{ kod Grka, a ipre wih. Ono u stvari datira od kada datira i qud-ska spoznaja o tome da ~ovek nije sam u kosmosu, dapostoje i nesagledivi prostor i vreme, od onda ka-da je ~ovek po~eo da razmi{qa o sebi i svom mestuu svetu. Prema tome, proro~anstvo je plod ~oveko-ve imaginacije, uobraziqe, verovawa, ono je wego-vo percepirawe svega oko sebe, pa i onog udaqe-nog, nevidqivog i wemu nepoznatog i neshvatqi-vog.

Na{e doba se odlikuje traèwem raznovr-snih novih puteva, me|u potresima koji su naru{i-li mnoge oblike ìvqewa, naro~ito na Zapadu, papojedinci nastoje da sve nadahnu proro{tvom, po-zivaju}i se na proro~ku smelost.

7

Planeta, na{a Zemqa je pod permanentnimposmatrawem mnogo razvijenije civilizacije, i nesamo jedne. Te kosmi~ke civilizacije imaju prvo-stepeni sistem orijentacije sa oslawawem na ~ulaeteri~kog dvojnika, koji je za sada jo{ medicininepoznat. Eteri~ki dvojnik je nezavisno telo sa-gra|eno, kod svakog ~oveka, od supstanci kosmi~-kog etera, a sadrì ukwièwe proteklog ìvotasvakog ~oveka od momenta kada je sam po~eo odlu-~ivati o svojim koracima. Po ovom nema zvani~-nog umirawa nego vlada zakon „inkarnacije“ (po-novnog ra|awa), kosmi~ki zakon koji vlada i na ze-mqi. U prilog ovoj tvrdwi je Pitagorin primer,koji je svojim u~enicima govorio da se se}a prote-klih svojih ìvota.

Prvostepeni sistem orijentacije posedujustanovnici svih planeta osim Zemqe i Plutona, ato zna~i, vladawe silom teè i brzo kretawe krozprostor i vreme. Ceo svemir je naseqen visokorazvijenim civilizacijama u kojima vladaju huma-ni kosmi~ki zakoni. Zakon Teleportacija, o komse malo zna, je zakon pretvarawa qudskog ili ì-votiwskog tela u energiju, koja zatim moè veli-kom brzinom da se kre}e kroz vreme i prostor, dabi opet dobilo èqeni oblik i sve prethodnefunkcije. Ure|aj za teleportaciju poseduju sve le-tilice i baze vanzemaqaca.

Slavni nau~nik Karl Sagan nedavno u svojojviziji predo~ava da pod hitno treba ~ove~anstvoda napusti ovu planetu dok nije kasno i da se pre-seli u neke druge svetove. On tvrdi: „Da postojivelika mogu}nost da se Zemqa sudari sa nekimasteroidom, zato treba da se preselimo u neke dru-

8

ge svetove“. Ovaj slavni astronom razmi{qa o na-{oj planeti posmatraju}i je spoqa, negde iz vasi-one, i pita se ho}e li ona opstati. Wegova najno-vija kwiga „Bleda plava ta~ka“, govori o planetina kojoj ìvimo, si}u{nom deli}u pra{ine usredbeskraja vaseqene, upozoravaju}i da bismo moralida se pokrenemo i kolonizujemo druge svetove prenego {to bude prekasno. Prema Karlu Saganu, da-nas postoji konsenzus me|u nau~nicima da je mo-gu}nost da se Zemqa sudari sa nekim velikim aste-roidom izuzetno velika - daleko ve}e nego ona dase pogine u avionskoj nesre}i. „Verovatno}a da }eZemqa biti pogo|ena negde u toku slede}eg vekane{to je mawa od jedan na prema hiqadu, dok je ve-rovatno}a pogibije u avionskoj nesre}i jedan naprema dva miliona“. Sudar, koji Sagan upore|ujesa katastrofom od pre 65 miliona godina, za kojumnogi nau~nici veruju da je uzrok nestanka dinosa-urusa i mnogih drugih ìvih bi}a sa povr{ineplanete, izazvao bi gust oblak ~estica. Ovaj bioblak najpre izazvao pomra~ewe, a potom hla|eweplanete uni{tavaju}i poqoprivrednu bazu.

„@ivimo usred mase kometa i asteroida ipre ili kasnije neki od wih nas moraju pogoditi.Ukoliko èlimo da nesre}u spre~imo, mora}emoda krenemo u vasionu“.

Izvan na{eg deli}a galaksije i sun~evog si-stema mnogi nau~nici veruju da vaseqena kipti odìvota. No, sve ovo treba da potvrde budu}a nau~-na otkri}a i dokazi. U svakom slu~aju da u Kosmo-su postoje mnoge civilizacije - ta vanzemaqska bi-}a su sa visokorazvijenom inteligencijom, prvo-stepenom orijentacijom i izvanredno razvijenom

9

naukom i tehnikom. Sve te civilizacije imaju sve-mogu}e fondove podataka uop{te o ìvotu u ko-smi~kim prostorima. Do sada jedino poznata vezavanzemaqaca i nas Zemqana su nepoznati lete}iobjekti koje neko naziva nepoznata tela, lete}itawiri i sli~no. Bi}a koja upravqaju ovim lete-licama su visokog stepena etike i humanosti.

Ovo sada{we ~ove}anstvo preobrazi}e se.Na wegovo mesto stupi}e novi qudi koji su prome-weni zra~ewem. Bi}e to kosmi~ki qudski rod ko-ji }e svojim zra~ewem, koje emituje, biti iznad in-tenziteta zra~ewa ove Zemqe i dana{wih qudi nawoj. To }e biti novo ~ove~anstvo za novo doba. Tokosmi~ko ~ove~anstvo primewiva}e na pravi na-~in ve~ni i univerzalni kosmi~ki zakon.

Ve} postoje neka uverewa da na velikom bro-ju planeta i galaksija ima civilizacija koje su da-leko naprednije i humanije od ove na na{oj plane-ti. Znamo i za drevnu Atlantidu. âk postoje mi-{qewa da ima civilizacija i da iste nastawujudna velikih okeana. Isto kao i {to neki tvrde dapostoje svemirski tuneli u kojima vladaju drugizakoni, u odnosu na ove koji vladaju na na{oj ze-mqi.

Dokazano je da na-u~na istaìvawa svevi{e potvr|uju tezupojedinih parapsiho-loga u svetu da je malapinealna `lezda, sme-{tena u qudskom mo-zgu, koju nazivamo„tre}e oko“ ta kojoj du-

10

gujemo svoje parapsiholo{ke sposobnosti. Nekinau~nici su prou~avali osetqivost pinealne`lezde na svetlo, i zakqu~ili da je potpuno neza-visna od ~ula vida. Ovi zakqu~ci, ne samo daopravdavaju parapsiholo{ko ime pinealne `le-zde, ve} predstavqa samo korak do dokaza da ona za-ista funkcioni{e kao tre}e oko. Ova pinealna`lezda reaguje na svetlo i o tome „obave{tava“mozak i kada se o~i ne koriste.

Drugim re~ima, ~ovek uop{te ne mora da vi-di da bi znao da li je dan ili no}. Iz poloàja pi-nealne `lezde (dobro zatvorene kostima lobawe)proizilazi da je jedini na~in da ona prepozna sve-tlost „~itawe“ frekvencija svetlosnih talasa ko-ji prolaze kroz kosti glave. Kada je pinealna `le-zda u stawu da prepozna frekvencije svetlosnihtalasa, za{to ne bi mogla da „~ita“ i sve ostale,pa i qudske misli?

Uglavnom se sva proro~anstva o sudbini poje-dinaca, grupa ili zajednica, zasnivaju na nebeskimpojavama, odnosno poloàju planeta i pojedinihsazve`|a, kao i wihovom me|usobnom odnosu i uti-caju. Tako su mnogi proroci u svojim proricawimakoristili kalendare, astrologiju i astronomiju,iako se u ranijim vekovima sve te discipline i ni-su razlikovale kao posebne ve{tine.

Dobrom proroku pri proricawu sluè na iz-gled vrlo nebitne ~iwenice i detaqi koje oni narafiniran na~in koriste. Tako recimo, kada vr{eproricawe jednoj osobi, proroci obrate velikupa`wu na govor te osobe, wen fizi~ki izgled isam na~in odevawa. Ovi detaqi su za wih dovoqnidokazi o slabosti ili snazi karaktera doti~ne

11

osobe. Nije bezna~ajan ni glas osobe kojoj se pro-ri~e, wegove modulacije, potom weni mahinalnipokreti, mimike, ispoqavawe emocija, straha iliradosti, izraz o~iju, a sve to zavisi od sadrìneonoga o ~emu prorok govori.

Prorok pre seanse obi~no kratko vreme }utida bi u me|uvremenu uspeo da tu osobu prou~i kaoli~nost, da bi odredio wen karakter. Prorokutvr|uje kakve je naravi ta osoba, odre|uje wenaraspoloèwa i ose}awa. Wemu nije potrebno mno-go vremena da utvrdi kakvu osobu ima pred sobom:nesretnu, energi~nu, vrednu, pla{qivu ili hra-bru. Prorok sagovorniku postavqa pitawa ili mugovori o stvarima i pojavama za koje je ube|en da}e sagovornika zanimati. Svakako da }e sagovor-nik reagovati voqno ili bezvoqno.

Proroci obi~no, u direktnom kontaktu saosobom, predvi|aju samo lepe stvari, lo{e im te-è saop{tavaju, jer tako gube mu{terije. Obi~noim prori~u veliko bogatstvo i sre}u, uspeh u pro-fesiji, dobro zdravqe i dug ìvot, {to naravnosvakom ~oveku godi da ~uje. Kada prori~u na duèvreme i za vi{e qudi proroci su onda kura`niji,pa daju ~ak i pismena proricawa, koja tada sadrèi mra~nije strane ìvota, bedu, smrt, nesre}e idruge neda}e. Zato nije slu~ajno {to je Nostrada-mus svoja proricawa dao u pismenoj formi, u svo-jim centurijama koje i danas ìvo interesuju quderaznih zanimawa i zvawa.

U stvari proro~anstva u~estvuju, javqaju senova ili se nanovo tuma~e stara, onda kada dolazido krupnijih istorijskih kriza, raznih potresakao i promena na istorijskoj sceni uop{te. Posto-

12

je tvrdwe da postoje pravi i la`ni proroci. Za la-`ne proroke se kaè da se wima ne veruje jer pro-ri~u iz koristoqubqa, ulaguju se mo}nicima, ra-znim reìmima i narodu. Smatraju ih sklonimprequbi, pijanstvu, govore im da daju podr{ku zlo-~incima i da narod vode u zablude predskazuju}iim samo bezbednost i blagostawe. Iz tih razlogase i tvrdi da je delatnost la`nih proroka vrlorasprostrawena i da je wihova pojava veoma slo-èna.

Gde }emo svrstati Nostradamusa? U la`neili prave proroke, ukoliko i wih ima. A ima ih,nije da nema. I sama Biblija tvrdi da su svi proro-ci potpomagali religiju. Daqe, kaè da su proro-ci qudi koji ukazuju na sada{wost, pro{lost i bu-du}nost. Proroci se uvek trude da s narodnim ma-sama uspostave {to te{wu vezu. Potom nastoje daupoznaju {to boqe istoriju svog i drugih naroda,da bi u svom poslu imali {to vi{e uspeha. Prorokse trudi da {to vi{e zna o apstraktnim kategori-jama i uvek ima svoj smi{qeni plan o proro~an-stvu, pogotovo o wegovom kazivawu slu{aocima.

Svaka dosada{wakultura imala je svojeproroke koji su razli~i-to tuma~eni i vrednova-ni, hvaqeni ili ku|eni,negirani ili potvr|iva-ni.

Tako su, na primer,od trideset devet kwigaStarog zaveta wih se-damnaest proro~anske, a

13

ostale dvadeset i dve imaju dosta proro~anskihprimesa. I Novi zavet je pun proro~kog sadràja,takav je slu~aj posebno u jevan|eqima i mnogim po-slanicama i otkrovewima. Proroci Starog zavetauvek nam nude svoje konkretne poruke, dok Novizavet osvetqava vi{e stavova, pa i razli~itih mi-{qewa.

Bibliju i sva verska izdawa Nostradamus je ite kako prou~io, pre nego {to se bacio na posaoproricawa. On za sebe tvrdi da je pored spomenu-tih prou~avao i druge spise, a naro~ito spise izEgipta i Persije.

* * *

Mihael Nostradamus je ìveo u 16. veku. Ro-|en je 1503. godine. Napisao je za ìvota svoja pro-ro~anstva koja obuhvataju vremenski period od2240 godina. Wegova proro~anstva po~iwu sa 1557.godinom i zavr{avaju se 3797. godinom.

Kwige wegovih proro~anstva sastoje se iztri Izdawa. Pisao ih je u takozvanim centurijama,jer jedna centurija ima 100 strofa. Pomiwu se jo{i kvatreni - to je strofa od ~etiri stiha. U wego-vom delu nalaze se i dve poslanice, od kojih se jed-na odnosi na kraqa Anrija II, a drugu je uputiosvom sinu Cezaru.

Nostradamus je u svojim proro~anstvimapredvi|ao doga|aje koji se uglavnom odnose naFrancusku, gde je ìveo i radio, potom na Engle-sku, a onda i na ceo svet. U stvari on je proricaoza sve zemqe dana{we Evrope. Zatim o Prvom i

14

Drugom svetskom ratu, o najezdi Arapa i `ute ra-se, o papama, o odlasku prvih qudi na Mesec, itd.

Nedavno je u Parizu objavqena kwiga „No-stradamus - istori~ar i prorok“, autor je @an-[arl de Fontbrin, u kojoj se na oko 800 strana go-vori o maglovitim i mra~nim vizijama koje dolazeod gledawa u mesinganu kuglu napuwenu vodom,{to je Nostradamus radio da bi podstakao vizije.Fontbrinova kwiga objavqena 1980. godine jednaje od posledwih, od wih 400 objavqenih na francu-skom jeziku o Nostradamusu, od godine prorokovesmrti do danas. Ova kwiga pa`wu ~italaca privu-kla je tek maja meseca 1981. godine kada su mnogi~itaoci atentat na papu doveli u vezu s jednim No-stradamusovim proricawem, {to nije iskqu~eno.

Prema Fontbrinovim shvatawima i tuma~e-wima jedno od Nostradamusovih proro~anstva jeproricawe tre}eg svetskog rata do kojega }e powemu, do}i 1999. godine.

15

Za nastupaju}u, 1999. godinu Nostradamus ka-è u svojim centurijama:

S neba }e se spustiti veliki uàs,Iz Angumesea }e uskrsnuti Veliki Kraqi vlada}e pre i posle Marsa.

Mihael Nostradamus (1503-1588) prorekao jeslede}e doga|aje koji su se zbili za wegova ìvo-ta, a vezani su za va`ne istorijske doga|aje, a neli~nosti:

o 1521. Turci osvajaju Beogrado 1526 Moha~ka bitka i pojava Crnog ~oveka -

Jovana Nenada, samozvanog srpskog cara o 1529. Turci opsedaju Be~o 1535. Kortije otkriva Kanaduo 1546. Portugalci stiù u Japano 1557. Obnavqa se Pe}ka patrijar{ija

Slede}i doga|aji zbili su se posle proroko-ve smrti:

o 1582. Uvodi se Gregorijanski kalendaro 1597. Prona|ena pu{ka kremewa~ao 1609. Galilej postavqa teoriju

o kretawu Zemqeo 1618. Prona|en termometaro 1642. Otkrivena je Australijao 1769. U Engleskoj prona|ena parna ma{inao 1778. Progla{ena nezavisnost SADo 1778. Prona|en vazdu{ni balono 1789. Francuska revolucijao 1795. Prona|ena elektrika

16

o 1812. Napoleonova propast u Rusijio 1825. Prva `eleznica u Engleskojo 1844. Prona|en telegrafo 1886. Prona|en dinamito 1869. Prokopan Suecki kanalo 1873. Prona|ena sijalicao 1876. Prona|en telefono 1895. Prona|en rendgenski aparato 1903. Napravqen prvi aviono 1912. Prvi balkanski rato 1914. Prokopan Panamski kanalo 1914. Prvi svetski rato 1917. Oktobarska revolucija u Rusijio 1925. Za~eci televizijeo 1927. Lindberg avionom preleteo Atlantiko 1927. Napravqen zvu~ni filmo 1929. Po~ela velika ekonomska krizao 1939. Po~eo Drugi svetski rato 1961. Prvi ~ovek u kosmosuo 1989. Prvi ~ovek na Mesecu.

Pored ovih Nostradamus je proricao i o mno-gim drugim pojavama, zbivawima i li~nostima,predvideo je mnoge katastrofe koje }e zadesiti na-{u planetu, razne bolesti, zemqotrese, glad i dru-ge neda}e.

Za godine koje slede Nostradamus je prorekaoda }e, pored najezde Arapa na Evropu i `ute rase,do}i i do sukoba dveju velikih sila, iako ne takoskoro. Potom }e se pojaviti neko nepoznato nebe-sko telo, koje Nostradamus naziva Kosmatom zve-zdom, da }e do}i do pomra~ewa Sunca i Meseca, ko-je }e prili~no potrajati, da }e se Zemqina putawa

17

u svemiru poremetiti {to }e usloviti mnoge po-reme}aje, da }e do}i do velikih poplava, pojavi}ese mnoge opake i nepoznate bolesti (kakva je danasSida), itd.

* * *

Nostradamus je veliki prorok budu}nosti iz16. veka, a wegova se dela vi{e no ikada prevode namnoge jezike, pre{tampavaju, tuma~e i pronalazenova vi|ewa wegovih proro~kih vizija. Naro~itoje na wih obra}ao pa`wu Tre}i Rajh u vreme od do-laska fa{ista na vlast do sloma 1945. godine. Ponekim tuma~ima Nostradamus je predvideo da }e seu ovoj deceniji prona}i lek protiv raka.

Sam Nostradamus za sebe ka`e: „Ja mogu pro-ricati jer se ravnam po svojim dugogodi{wim(astrolo{kim) prora~unima“. Neki tuma~i tvrde,a to potvr|uju i dokumenta, da je Nostradamus pro-na{ao lek protiv kuge, koja je u wegovo vreme ha-rala Francuskom, ali da je ta tajna oti{la sa wimu grob.

18

Nostradamusa je poseb-no zaokupqala èqa za prou-~avawem zvezda. On na jednommestu kaè: „Onaj koji je podjakim uticajem zvezda, on kaou nekom ogledalu, poput ma-glovitih vizija vidi samosilne i àlosne doga|aje.“

Poznato je da je Nostra-damus bio astrolog KatarineMedi~i, a li~ni lekar KarlaIX.

Sem doga|aja, koje smoprethodno pobrojali, No-stradamus je predvideo i Var-tolomejsku no} 1572. godine,Tridesetogodi{wi rat 1618-1848. godine, vladavinu LujaXIV, uspon i pad Napoleona,poàr Moskve, austrijsko-italijanski rat, Sarajevskiatentat, pojavu topova (vatrana daqinu) i pojavu tenkova koje naziva oklopqe-nim ìvotiwama, kao i posetu razumnih bi}a izkosmosa.

U toku rada na komentarima Nostradamuso-vih centurija konsultovao sam poprili~no na{e istrane literature na odnosnu temu. U tom raduslu~ajno sam obratio pa`wu na 1902, godinu, godi-nu kada je bio Burski rat u Africi. Tu 1902. godi-nu uzeo sam kao polaznu i do{ao do vrlo intere-santne ra~unice, {to je i vrlo zanimqivo, a onasledi:

19

Zanimqivo je kako se dobijaju datumi po~et-ka tri svetska rata, od kojih su se dva ve} odigra-la, a tre}i tek treba da se dogodi. Burski rat uAfrici zavr{en je 1902. godine. Pomo}u odre|e-nog na~ina ra~unawa dolazi se do po~etka Prvogsvetskog rata.

Ako se broj 1902 napi{e horizontalno i ver-tikalno, a potom cifre zbroje dobija se slede}izbir.

19021902

1914Ako sada uzmemo godinu zavr{etka Prvog

svetskog rata, istim putem dobijamo po~etak Dru-gog svetskog rata:

19191919

1939

Za Tre}i svetski rat i wegov po~etak potre-ban je slede}i zbir: godina po~etka Prvog svet-skog rata + godina po~etka Drugog svetskog rata +godina zavr{etka Drugog svetskog rata(14+39+1945) = 1998. No, nadajmo se da do Tre}egsvetskog rata ne}e do}i i da je ova igra brojeva sa-mo igra, iako se ona na zabriwavaju}i na~in po-

20

klapa sa nekim tuma~ewima Nostradamusa, koji je~esto me{ao datume, zamagqivao ve} re~eno, pona-vqao se, isti doga|aj stavqao u dva vremena. Mno-gi su ve} i sebi i drugim postavqali pitawe za-{to je to radio, ali pouzdan odgovor nije dat. Naj-verovatnijim se ~ini onaj da se Nostradamus bojaoposledica ta~nih predvi|awa, za {ta je u svomvremenu imao razloga, jer su vlastodr{ci oduvek`eleli da jedini budu u posedu istine, a pogotovotakve kakva je predvi|awe budu}nosti.

Ako do|e do Tre}eg svetskog rata, po momshvatawu, uzrok sukoba ne}e biti ideolo{ki niekonomski ve} }e to biti sukob civilizacija.

Kakav }e nam biti ulazak u tre}i milenijum?Da li su narodi na{e planete u haosu kojeg su mupriredile mra~ne zemaqske ili vanzemaqske si-le.

Dana{wa svetska politika ulazi u novu fazuu kojoj osnovni uzrok sukoba ne}e biti ideolo{kini ekonomski, ve} }e dominirati sukob postoje}ihcivilizacija na na{oj Planeti.

Svakako, civilizacijski identitet }e bitisve va`niji, a svet }e u sve ve}oj meri uobli~ava-ti interakcije izme|u postoje}ih osam, da tako ka-`em glavnih civilizacija:

1. Zapadna2. Konfu~ijanska3. Japanska4. Islamska5. Hindu6. Slovensko-pravoslavna7. Latino-ameri~ka8. Afri~ka

21

Sve ove civilizacije se o~igledno stapaju ipreklapaju a mogu da sadrè i podcivilizacije.Tako zapadna civilizacija ima dve glavne varijan-te: evropsku i severnoameri~ku; kao {to islamima svoju arapsku, tursku i malajsku potkategori-ju.

Linije raseda izme|u civilizacija, iako suretko o{tre, bi}e borbene linije budu}nosti.Razlike izme|u svih civilizacija su su{tinske iodnose se na istoriju, jezik, kulturu, tradiciju i,{to je najva`nije religiju.

Sve ove civilizacije imaju razli~ito shvata-we odnosa izme|u:

ôveka i Bogagra|anina i dràveroditeqa i deceslobode i vlastijednakosti i hijerarhije.

Ove razlike su proizvod vekova i one ne}etako brzo nestati.

Ove interakcije izme|u naroda razli~itihcivilizacija se pove}avaju. Nastojawe Zapada daunapredi svoje vrednosti demokratije i liberali-zma kao univerzalne vrednosti, da o~uva svoju voj-nu premo} i unapredi svoje ekonomske interese,pobu|uju kontrareakciju ostalih civilizacija.

Veza izme|u konfu~ijanskih i islamskih dr-àva je ~isto antizapadna.

Danas Evropska zajednica po~iva na zajedni~-kom temequ evropske kulture i zapadnog hri{}an-stva. Dana{wa kulturna podela Evrope je izme|uzapadnog i pravoslavnog hri{}anstva, sa jednestrane, i islama sa druge.

22

Na severnoj granici islama, sve ja~e izbijasukob izme|u pravoslavnih i muslimanskih naroda(Bosna i Hercegovina, Srbi i Arbanasi, Bugari ikod wih nedavno potur~ena turska mawina, nasiqeizme|u Oseta i Ingu{a, neprekidno me|usobnoubijawe izme|u Jermena i Azera i zategnuti odno-si izme|u Rusa i muslimana u centralnoj Aziji).

Istorijski sukob izme|u muslimana i hindu-ista ispoqava se ne samo u vidu rivalstva izme|uPakistana i Indije, ve} i u sve è{}em verskomsukobu u Indiji izme|u sve militarnijih hindugrupa i brojne muslimanske mawine.

„Grupe ili dràve koje pripadaju jednoj civi-lizaciji koja se na{la u ratu sa narodom iz drugecivilizacije prirodno da poku{avaju da pridobi-ju podr{ku ostalih pripadnika svoje civilizaci-je.“

Zapad mora da razvije mnogo dubqe razumeva-we za osnovne religijske i filozofske pretpo-stavke koje leè u osnovi drugih civilizacija ina~ine na koje narodi tih civilizacija shvatajusvoje interese, a o~iti primer je sada{wa situa-cija na Balkanu, na kom je, pored ostalih neda}a iagresivna ekspanzija islama ~iji je predvodnikTurska, koju slede mnoge islamske dràve, me|ukojima sa Balkana si}u{na Albanija i novokom-ponovani muslimani iz nekada{we Bosne i Herce-govine, koji su donedavno bili hri{}ani, {to jeslu~aj sa onima u Sanxaku i onima na prostorimaKosova i Metohije, od kojih je ve}ina u pro{lomveku primila islamsku veru. Takav je slu~aj i saazijskim republikama biv{eg SSSR-a.

23

Sve tajanstvene pojave u ~oveku i svetu kojiga okruùje, te wegovi neprekidni poku{aji da tepojave i objasni, trajni su ~ovekovi pratioci u to-ku wegove celokupne istorije. ôvekova neodoqi-va èqa za obja{wewem tih pojava, za skidawemvela tajanstvenosti sa wih - èqa koja se ra|a sabu|ewem ~ovekove svesti i prestaje wegovom smr-}u - jeste izvor i wegove izuzetne veli~ine i we-gove izuzetne tragedije u ìvotu. Tajna postojawajeste zla kob, ali i bolna privilegija ~ovekova uwegovoj mukotrpnoj istoriji da se izdigne iz pri-zemnosti ìvotiwskog sveta i shvati svoj polo-àj, prvo na Zemqi a potom i u vaseqeni. A tajnanad tajnama, koju i dan danas qudi poku{avaju raz-re{iti i odagnati wen pogubni uticaj, pred kojomi savremena nauka stoji nema i nemo}na, jeste taj-na ìvota i smrti. Tako moderna etnografija, an-tropologija i druge nauke tvrde da se ne zna ni zajednu qudsku zajednicu koja tu tajnu nije poku{alaprona}i ili barem objasniti, bez obzira na brojpripadnika populacije, stepen wenog kulturnograzvitka i vremena u kojem ìvi, ili je ìvela,ili }e ìveti. Socijalna antropologija tvrdi dasu te pojave svugde i uvek igrale va`nu ulogu u ì-votu svih qudskih zajednica.

Pojave spiritizma, okultizma, magije, misti-cizma, magnetizma, medijumizma, telepatije, itd.poznate su jo{ od prastarih vremena i kod svih na-roda se javqaju na mawe-vi{e sli~an na~in. Za ovepojave znali su i stari Egip}ani, Persijanci, Va-vilonci, Asirci, Feni~ani, Grci i Rimqani, kaoi sredwi vek. O dana{wem vremenu i da ne govori-mo.

24

2.

Mihael Nostradamus je svakako najintere-santnija li~nost 16. veka u Francuskoj. O wemu sepisalo, i danas se pi{e, kao o ~oveku koji je pred-skazao mnoge doga|aje koji su se potom i obistini-li. O wemu je tako|e pisano da je {arlatan, ma-{tar, varalica i stihoklepac. Pa ipak, takav ka-kav je, o wemu se ve} vi{e od ~etiri stotine godi-

na oglasilo mnogoqudi kako bi odgo-netnuli wegova pro-ro~anstva, koja su ne-jasna, zagonetna, vi-{esmislena, jer seodnose na vrlo dugvremenski period,ali koja ipak kodmnogih ~italaca pod-sti~u interesovawe,naro~ito kod onihkoji su skloni vero-vawu u qudske mo}i

25

Rodna ku}a

NostradamusaHoche, St-Rémy-de

Provence, France

ravne boànskima, a to je upravo proricawe bu-du}nosti.

Po nekima Nostradamus je nadahnuti zanese-wak kakvih je bilo i pre i posle wega. On svojecenturije pi{e u doba velikih verskih sukoba, ka-da se na proroke gledalo druga~ije u odnosu na vre-mena koja su prethodila Nostradamusu. On sam ka-è da je morao, da se i on i wegovo delo ne bi na-{li na loma~i, tajnovito pisati, o ~emu naro~itogovori u dvema svojim poslanicama. On tvrdi daèli re}i sve {to zna, ali da to ne sme u~initi.

To ga je primoralo da pi{e nejasno, nadaju}ise da }e dobro upu}eni qudi shvatiti, rastuma~i-ti i {iriti daqe. Koliko je qudi do sada uspeloda ga shvati to je prili~no te{ko utvrditi, iakoje do sada o wemu napisano preko hiqadu dela umnogo izdawa, kwiga koje sadrè tuma~ewa, kqu-~eve za de{ifrovawe i mnoge komentare.

Svakako da za te{ko}e u tuma~ewu u prvomredu razloge treba traìti kod samog Nostrada-musa, ali i u mnogih wegovih komentatora koji susamo pove}avali zbrku, pa su u zabludu dovodilimnoge potowe tuma~e i ~itaoce koji bi bili uspe-{niji nego prethodnici.

Mnogi tuma~i teì{te svojih komentaraprenose samo na ono vreme u kome ìve, dok minu-lim ili budu}im doga|ajima posve}uju malo pa-`we. Na taj na~in obmawivali su i sebe i druge,jer Nostradamus svoja proro~anstva daje za vrlodug vremenski period. Tuma~i ~ak idu u novu kraj-nost: tvrde da pojedini stihovi u centurijama ne-maju nikakvog smisla pa ih tako i tretiraju. Dru-gi isti~u da ti stihovi postoje da bi sa~uvali taj-

26

nu koja je sadr`ana u delu. Pojedini tvrde da se po-slanica Anrija II ne odnosi na wega ve} na nekudrugu li~nost koja }e se pojaviti nekoliko godinanakon wega.

Zato se de{avalo da neke centurije budu pre-me{tene na druga mesta, posebno se izdvajaju i tu-ma~e onako kako kome odgovara, dok su se neke dru-ge zapostavqale. Pitawe je do kakvih bi saznawati tuma~i do{li da su analizirali celo delo? Po-jedini tvrde da u centurijama nema besmislenihstihova, da svi oni imaju svoju ulogu i zna~aj dobi-jaju tek u celini dela, a da se pojedina~no izdvoje-ni ~ine besmislenima i nepotrebnima.

Mnogi stihovi se ponavqaju, pa neki tuma~itvrde da su izli{ni, drugi obja{wavaju da se ba{u tim ponavqawima nalazi kqu~ za de{ifrovawe,s obzirom da se u ovim ponavqawima tretira neko-liko desetina tematskih pojmova koji se javqaju udelu.

Nostradamus nam je u svom delu, odnosno usvojim poslanicama, skrenuo pa`wu na mnoge od-rednice u kojima je ozna~io vreme, mesta, pa i po-jedine li~nosti, te narode, u kojima }e se kakav do-ga|aj zbiti, u kome }e to vremenu da bude. On sam,isticao je zna~aj planeta Marsa, Saturna i Jupite-ra prilikom proricawa.

27

* * *

No, da vidimo {ta savremeni nau~nici kaùo proro~anstvima i o samom Nostradamusu, tom ~u-dotvorcu o kome se neprekidno pi{e i govori.

[ta se moè re}i o proro~anstvima? Ho}eli se sva ostvariti? Mnoga od wih su u protivre~-nosti sa samim sobom, neka su potpuno nesuvisla,ili imaju tek nagove{taj istine, neka deluju odve}fantasti~no, neka apsurdno, a neka se podudarajuse predvi|awima pojedinih nau~nika.

Kako Aleksis Karel, dobitnik Nobelove na-grade za medicinu, obja{wava fenomen prorokaNostradamusa? U ~emu sa sastoji Nostradamusovavidovitost, tog lekara, astrologa i poliglote?Za{to francuski biolog @akob Fransoa pi{e dasu qudskom bi}u potrebni i stvarnost i fantasti-ka? Za{to ba{ u ovo vreme toliko vaskrsavajuproro~anstva na Zapadu?

Nikad se, vaqda, u ve}ini zemaqa takozvanogzapadnog sveta, tj. kulturnog kruga koji je proiste-kao iz klasi~ne starine, nije vi{e pisalo o „~udo-tvornom proroku nad prorocima“ Mihaellu Nostra-damusu, kao {to se to ~ini u posledwe vreme. Vi-{estruki su razlozi takvog „bekstva“ od stvarno-sti. Pre svega, prema tvr|ewu izvesnih sociologau Francuskoj, Velikoj Britaniji, [vedskoj, SRNema~koj, Italiji, Holandiji i SAD, mnogi poje-dinci na Zapadu opsednuti su strahom od rata, od-nosno opasno{}u od nuklearnog uni{tewa sveta,{to ni u kom slu~aju nije bez osnova. îni se da jesamo jedna mala gre{ka u glomaznim sistemima od-brane i napada dovoqna da pokrene mehanizam uni-

28

{tewa koji vi{e niko ne bi mogao zaustaviti; ia-ko vojska velikih sila krije takve opasne situaci-je kojih je bilo i kojih }e jo{ uvek biti.

U op{toj me|unarodnoj krizi blokovski po-deqenog sveta, mnogi qudi suo~eni su sa neizve-sno{}u, prvenstveno oni dru{tveno - ekonomski ipoliti~ki dezorijentisani i razo~arani. Sistemvrednosti uveliko je poreme}en u na{e doba brzimrazvojem nauke i tehnologije, a to ima za posledi-cu pojavu mnogih kriznih mesta u psihama pojedi-naca, ali i celih nacija, pogotovo {to postoje po-sebne tajne slu`be koje se u globalnom smislu ba-ve uzrokovawem sli~nih mehanizama straha, nepo-verewa i otu|enosti qudi.

U nedostatku pravih re{ewa za izlaz iz de-presije, koja se grani~i sa strahom od nukleranograta, kao od katastrofe od koje se niko ne moèspasiti, izuzev onih povla{}enih, qudima je do-bro do{lo nekoliko najnovih tuma~ewa Nostrada-musa, koja se odnose na doga|aje do kraja ovog veka.

Te nove „teorije“ o savremenoj apokalipsiprisutne su u {tampi, na radiju, televiziji, ~ak iu govorima pojedinih dràvnika. U takvim okol-nostima, {to je i prirodno, mnogo qudi podleùtom agresivnom pritisku u sejawu straha, pa otudai traèwe spasa, u svemu drugom ali ne tamo gde seon stvarno nalazi, a {to se uglavnom svodi na dru-{tveno-ekonomske odnose.

Aleks Karel, dobitnik Nobelove nagrade zamedicinu 1912. godine za radove o vaskularnoj li-gaturi i transplantaciji krvnih ìla i organa, usvom delu „ôvek, taj nepoznati“, pored ostalog,pi{e: „Izvesne li~nosti, izgleda, poseduju spo-

29

sobnost da putuju kroz vreme. Ovi vidoviti qudi,ne samo da otkrivaju doga|aje koji se de{avaju da-leko od wih, ko zna u kome delu sveta, ve} su u sta-wu da vide i doga|aje koji su se davno odigrali, kaoi doga|aje koji }e se tek desiti. Reklo bi se da wi-hova svest „pu{ta pipke“, i to veoma lako, u pro-stor i u vreme. Ili, da po{to napusti, po{to seoslobodi svog fizi~kog okvira, odnosno iza|e izqudskog tela, da tako kaèm, da ta oslobo|enasvest posmatra pro{lost i budu}nost isto onakokao {to bi jedna muva posmatrala nekakvu slikuna taj na~in {to bi, umesto da ide po woj, letelaudaqena od we na ve}em rastojawu. Tada se detaqigube, ali se vidi celina. îwenice proricawa bu-du}nosti vode nas na prag jednog nepoznatog sveta.One nam, u stvari, pokazuju postojawe jednog fi-zi~kog principa, sposobnog da se razvija i izvanna{eg qudskog bi}a.“

Ovim fenomenom se ve} duè vreme bave i so-vjetski nau~nici, potom francuski i britanski.Izvesna izu~avawa u tom smeru koriste se i u voj-ne svrhe, tj. uglavnom u vojne svrhe. Na primer,predvi|awa, ta~nije pronalaèwa razli~itihobjekata na najudaqenijim prostorima, na kopnuili na moru, svejedno.

Engleski nau~nik Henrik Xems Forman, kojije ina~e ceo ìvot posvetio izu~avawu proro~an-stava, objavio je oko 1960. godine posebno delo„Proro~anstva kroz vekove“, u kome je, kako kri-ti~ari kaù, „za~u|uju}im dokazima prikazao po-stojawe pravih proroka - pored mnogih la`nih - istravi~nu istinitost mnogih proro~anstava kojasu se ostvarila u pro{losti“. Nesumwivo je da, ka-

30

ko isti~e Forman, ako bismo i{li ~ak do velikepiramide u Gizi i biblijskih proroka, pa i onih ubliòj pro{losti modernog ~ove~anstva, postojiniz primera „senzacionalnih proro~anstava“.

Na poqu proricawa ogledali su se mnogi „ju-naci“. Tako [arl Ri{e, ~udnu mo} proricawapripisuje obdarenim qudima. On kaè da „po-stoje izvesni qudi koji imaju tu mo} da vide ono{to je skriveno i {to drugi nikako ne mogu da vi-de“.

Nasuprot ovom mi{qewu nema~ki istori~ardr Maks Kemerih proro~anstva tretira kao zablu-de i glupost, o ~emu je 1924. godine i pisao u svojojkwizi „Iz istorije qudske giuposti“. Tako|e,Nemac Adelung sli~no pi{e u kwizi „Istorijaqudskih budala{tina“. U novije vreme Pol Tabo-ri pi{e o problemu proro{tva u kwizi „Prirodanauke o gluposti“ i u svojoj kwizi „Ume}e glupare-wa“.

Ima istraìva~a parapsiholo{kih pojavakoji vidovitost tuma~e time da je qudski mozak ustawu da uhvati saop{tewa koja prenose takozvane„psi“ ~estice, na koje, navodno, ne uti~e ni pro-stor ni vreme.

Me|utim, po Teslinoj teoriji „mi{qewe jene{to {to poti~e iz uzajamnog dejstva materije ienergije u mozgu; a kako ovaj proces verovatno pro-izvodi talase u eteru, to nema razloga za{to onetalase koje oda{iqe jedan duh ne bi primao drugi,a to bi dovelo do preno{ewa misli“.

Teslin biograf Xon O’Nil tvrdi da je Niko-la Tesla bio vidovit ~ovek, ali da je to neradopri~ao van kruga svojih prijateqa. Podatak o vi-

31

dovitosti Nikole Tesle, Xon O’Nil je zabeleìona osnovu pri~e Save N. Kosanovi}a, ina~e Tesli-nog sestri}a.

Pored genijalnog Tesle imamo i EmanuelaSvedenborga, nau~nika koji je 1758. godine na ve-likoj udaqenostl video kako Stokholm gori.

Za fenomen vidovitosti neki istraìva~ikaù da je genetski predodre|en, uslovqen na~i-nom ìvota i prirodom uop{te. Ovim fenomenombavili su se qudi razli~itih profesija: filozo-fi, psihijatri, lekari i drugi.

Tako je filozof Platon dao definiciju pro-ro~anstva: „ôvek pri punoj svesti nije sposobanza pravu vidovitost, ve} samo onda ako je svest sma-wena, oduzeta snom, bole{}u i ekstazom, odnosnoako je potpuno i{~ezla.“

[ta se drugo za pisca @ila Verna moè re}ino da je bio vidovit, odnosno prorok. Od wegovih

sto osam pozna-tih ideja, wihdevedeset osamve} se ostvari-lo. Tako je onpredvideo letqudi na Mesec,mesto odakle }epoleteti i ko-liko }e qudi sa-~iwavati posa-du.

Pisac na-u~nofantasti~-nih romana, Ro-

32

bert Hajlajn, prorekao je da }e Amerikanci proiz-vesti atomsku bombu. Zbog ovog je bio pozivan nasaslu{awe. To je izjavio 1941. godine.

Poznato je da postoje i biblijski prorocikao {to su: Jezekiq, Isaija, Danilo, Jeremija idrugi.

Tvrdi se da je Herodot govorio da je Pitija,proro~ica iz hrama u Delfima, pogodila {ta jeodre|enog dana radio Krez, vladar Lidije. Tog da-na Krez je u bronzanom kotli}u kuvao jagwetinu imeso od korwa~e. Po Herodotu Pitija je rekla:„Korwa~in miris {tiè do mene. I sve je okruè-no bronzom“.

Telepatsku sposobnost imao je i Apolonije,mag i filozof iz Male Azije, 96. godine nove ere.U stvari on je predvideo ubistvo cara Tita, {to sei obistinilo.

Neka vrlo stara proro~anstva i dan danas suaktuelna. Da citiramo re~i proroka Jezekiqa:„Ovako govori Gospod: Uzimam sinove Izraela odnaroda kojima su oti{li. Sabiram ih odasvud ivra}am ih na wihovu grudu. Od wih stvaram narodu mojoj zemqi, na planinama Izraela.“

Ove re~i su mnogim analiti~arima posluì-le da potvrde kako su Jevreji zaista bili raseqe-ni 70. godine nove ere kada su Rimqani razoriliJerusalim, da bi se 1948. godine ponovo okupili, iu Tel Avivu stvorili dràvu Izrael.

U veku u kom je ìveo i Nostradamus, u Rusi-ji, imamo zapise Ivana Timofijeva, ina~e |akonau carevoj slu`bi, koji pi{e da je {ef carske po-licije Belski poku{ao da sakrije proro~anstvocarevih zvezdo~ataca o carevoj smrti, zbog ~ega je

33

{efa policije ~ekala smrt sabqom. Da bi izbegaosmrt on pristupa zaveri protiv cara Ivana IV Va-siqevi~a Groznog koji je 18. marta 1584. u 53. godi-ni ìvota, bio otrovan. Otrovali su ga: Belski,{ef policije, Boris Godunov i carev lekar JohanEjlof, Holan|anin, a ne Englez kako je to pogre-{no zabeleìo Stanislav @okevski, a od wegapreuzeo êhov.

êhova, velikog ruskog pisca, mnogo je inte-resovala istina o carevoj smrti pa je dugo tragaoza tom istinom.

U kasnijim vremenima imamo dosta proroka.Jedan od wih je i vojvoda Luis Hemon, koji je pro-rekao pogibiju italijanskog kraqa Umberta I.

Zatim Malkolma, koji je predvideo De Golo-vu smrt ili [ve|anina Jonsona Olafa koji je udan pogodio tre}i sukob Arapa i Izraela. Inte-resantno je da su se me|u prorocima nalazile i è-ne kao {to su kod nas Baba Jana, Stana Lazova, akod Francuza Madam Kurtua ili Madam Bigo idruge.

Originali dela kardinala Pjera d’ Elija ~u-vaju se i danas u pariskoj biblioteci. On je u svo-jim proro~anstvima, pored ostalih doga|aja, pred-video da }e 1789, godine „biti sudbonosna za isto-riju i sudbinu Francuske i celog ~ove~anstva“.

To je godina Francuske revolucije.Potom su poznata i proro~anstva lorda Ha-

mona êjroa koji je na desetak godina pre Prvogsvetskog rata prorekao kraj ruske carske dinasti-je Romanova u Oktobarskoj revoluciji. Isti ovajlord je prorekao da }e lord Ki~iner u svojoj kari-jeri imati „najve}u odgovornost, a i najteù“, u to-

34

ku 1914. godine, da }e dve godine kasnije do~ekatisvoj „odmor posle muka“, te da se ~uva opasnosti namoru, koja }e „ugroziti wegov ìvot“. I zaista,lord Ki~iner, kao britanski ministar u ratnomvihoru Prvog svetskog rata, doìvqava prore~enusudbinu, a u svojoj 68. godini ìvota gine 1918. go-dine na krstarici „Hem{ajr“, prilikom plovidbeprema Rusiji, koja je kod Ornaskih ostrva torpedo-vana.

Poznata su i proro~anstva Johana Lihten-bergera koji je ìveo jedan vek pre Nostradamusa.Wegova proricawa, koja je napisao 1488. godine,bila su napadnuta, ali su ga u za{titu uzeli Ke-pler i Luter. On je u svojim proro~anstvima govo-rio o sudbini Evrope i ~ove~anstva uop{te. I onje prorekao Francusku revoluciju 1789. godine iNapoleona I koji se u kwizi naziva Velikim Or-lom. Zatim je prorekao sudbinu i odnose Zapada iIstoka.

Krajem 16. i po~etkom 17. veka ìvi i prori-~e Jakov Beme, koji u svojoj kwizi „Zora u osvit-ku“, zbog koje je izlazio na sud, prori~e mnoge do-ga|aje.

I kod Rusa bilo je u pro{lim vremenima qu-di koji su proricali doga|aje i sudbine raznihli~nosti. Tako je arhimandrit Ilidor, ro|en kra-jem 18. veka, prorekao sudbinu ruskih careva, kao{to su bra}a Tarabi}i kod nas prorekli sudbinunestanka dinastije Obrenovi}a.

Vrlo je interesantna li~nost Serafim Sa-rofski koji je ìveo od 1759. do 1823. godine, kojije prorekao da }e u Sarofsku pustiwu do}i car{to se i obistinilo 1903. godine. I kad je stigao

35

car Nikola II sa porodicom, re~eno je da }e wego-va slava potrajati vrlo kratko. Ovaj prorok jepredvideo i Oktobarsku revoluciju.

Jedna vrlo interesantna li~nost je ElenaPetrova - Blavatskaja, ro|ena 1831. godlne, za ko-ju je Belinski rekao „da je ruska @or` Sand“. Ele-na se, ostav{i rano bez majke, u svojoj 17. godiniudala za {ezdesetogodi{weg generala, vice guber-natora Nikifora Vasiqevi~a Blavatskog. Vrlobrzo napu{ta muà i odlazi za Indiju, Tibet, Cej-lon, Ameriku. Na svojim putovawima propovedasvoje u~ewe i proro{tvo. O wenom spiritizmu isada postoje zabele{ke.

U porodici Romanovih bilo je proroka i spi-ritista. To su bili knezovi Nikola i Petar Ni-kolajevi~. Ovim poslom bavile su se i Anastasja iMilica, wihove ène. Milica je k}i crnogorskogkwaza.

Ruski kwièvnik i religiozni filozof,Nikolaj Ber|ajev, dokazivao je da su mogu}a proro-~anstva.

Pa ipak, nekada{wa velika religiozna i mi-sti~na Rusija, koja je imala veliki broj isposnika,dala je samo nekoliko vidovwaka i proroka. Jedanod tih je jeromonah Ambrosije Grenkov koji je ì-veo do 1881. godine. Wegova mnoga proro~anstva suse obistinila.

S wim su bili u kontaktu Dostojevski i Tol-stoj, poznati ruski pisci. Dostojevski ga je opisaokao starca Zosimu u svom romanu „Bra}a Karama-zovi“. Ina~e, Grenkov je u mladosti po~eo raditikao u~iteq, da bi se u poznijim godinama posvetioisposni{tvu u kome je i okon~ao svoj ìvot.

36

Od svih pomenutih stranih vidovwaka vero-vatno je najinteresantniji ve} pomenuti JohanLihtenberger za koga se pretpostavqa da je radiokao astrolog na dvoru cara Fridriha III. Zna se daje 1488. godine napisao kwigu predskazawa na la-tinskom jeziku, koja se danas ~uva u londonskojKraqevskoj biblioteci. Wegova proricawa data uXVI veku bila su i te kako napadana od strane ka-toli~ke crkve. Luter je 1527. godine napisao ipredgovor za wegovu kwigu i, pored Keplera, uzeoga u za{titu.

Lihtenberger na vrlo interesantan, tajan-stven i alegori~an na~in iznosi i predvi|a budu-}u istoriju Evrope.

Nakon predskazawa o Francuskoj revoluciji1789. godine i o Napoleonu I, koga kao i Nostrada-mus, naziva Velikim Orlom, on daqe govori o bu-du}im evropskim doga|ajima i ka`e: „Posle ovog}e do}i drugi orao, koji }e raspiriti vatru ukrilu neveste Hristove i bi}e tri nezakonita ijedan zakoniti, koji }e druge pro`derati. Uspra-vi}e se orao veliki na Istoku, zaplaka}e zapadniostrvqani. Zauze}e tri carstva. Taj Orao Veli-ki sa Istoka, koji spava godine mnoge, pora`en,usta}e i nagna}e zapadne ostrvqane u zemqi de-vojke i druga pregorda brda, da drhte, i polete}ek jugu da povrati izgubqeno. I s qubavqu milosr-|a zagreja}e Bog isto~nog Orla da leti na velikete{ko}e, sevaju}i dvama krilima na vrhovimahri{}anstva...“

Svakako da je Lithenberger ovim mislio naRusiju, a pod devojkom podrazumeva Englesku. Na-poleon I je sawao o osvajawu Engleske, a i poku{a-

37

vao je da je osvoji. O~ito, Lihtenberger je misliona rat, 1878. godine, izme|u Rusije i Turske i ruskupomo} ostalim Slovenima, a naro~ito Srbiji iBugarskoj.

Lihtenberger je bio progawan od strane ka-toli~ke crkve jer je papi, u ratu koji je vo|en iz-me|u Rusije i Turske, odgovaralo da pobede Turci,a ne Sloveni, koji papu nisu po{tovali.

U XV veku bilo je dosta spisa u kojima se go-vorilo o proro~anstvima. Mada je to vreme tekprethodilo ratovima velike protestantske re-formacije, ipak je proroka ve} bilo.

Ve}inu tuma~ewa ovih proroka dao je velikiruski pisac Dostojevski.

I SAD imaju nekoliko svojih proroka. Tako1899. godine u Wujork stiè Evangelina Adams,nazvana „ameri~ki ènski Nostradamus“, kojoj sumnogi zna~ajni qudi verovali, a naro~ito bankarii politi~ari.

Jeane Dikson iz Va{ingtona predvidela je1940. godine da }e Kina postati komunisti~ka ze-mqa, {to se 1949. godine i obistinilo. Nekolikoameri~kih komentatora tvrde da je ona predvidelai smrt Mahatme Gandija u 1948. godini, i smrt Xo-na i Roberta Kenedija, jedanaest godina pre nego{to se prva tragedija desila.

Jedan od proroka predvideoje i smrt ameri~kog predsednikaAbrahama Linkolna, na koga jeizvr{io atentat u pozori{nojloì glumac Xon Vilks But. Po-stoje i zabele{ke da je sam pred-

38

sednik sawao svoju smrt i opisao je onako kako seona kasnije i zbila.

Poznato je da Indijci mnogo veruju u zvezde.Tako jedan od astrologa u Indiji u svom predskaza-wu, koje je u oktobru objavio jedan astrolo{ki ~a-sopis, skre}e pa`wu Indiri Gandi da joj predsto-ji period opasan po ìvot i to posle devetog okto-bra. Znamo da je na Indiru izvr{en atentat u ko-me je i ubijena.

[kotlan|ani su qudi koji su poznati po tome{to mnogo veruju u proro~anstva. U 16. veku, kadaìvi i Nostradamus, [kotlan|ani imaju svoju po-znatu proro~icu Majku [impton, kojoj su iz za-hvalnosti podigli spomenik.

Kod Ma|ara je vrlo poznat prorok bio LasloVarga, koji je 1935. godine ta~no predvideo po~e-tak, tok i ishod Drugog svetskog rata.

Tako se danas u Kini, kao i u drugim zemqamagovori i pi{e o onim li~nostima koje su imalesvog velikog udela u stvarawu i ispisivawu novihstranica istorije svoje zemqe. Tako je nedavno uKini objavqeno da su dvojica proroka svojevreme-no prorekli sudbinu suprotstavqenih vo|a gra-|anskog rata Mao Cetunga i ân Kaj{eka. ânKaj{ek je, kaù u Kini, jednom prilikom oti{aokod jednog proroka da mu, kao lideru Kuomotangakaè {ta da radi na frontu protiv maoista, odmahpo zavr{etku Drugog svetskog rata. Tom prilikomprorok mu je rekao ovo: „Ako pobe|ujete nemojtenapu{tati ostrvo u Pacifiku Tajvan“. ân Kaj-{ek nije poverovao ovom proroku i izgubio je rat,ali je deo tog proro~anstva prihvatio i zadrào jevlast na Tajvanu.

39

Proroku se 1949. godine obratio Mao Cetung,a to je godina raspleta dvoboja sa ân Kaj{ekom.Mao je oklevao da u|e u Peking imaju}i na umu daje vo|a ranije seqa~ke bune Li Ci~en to uradio isamo dva meseca docnije izgubio vlast. Prorok jesavetovao da grad osvoji na dan najve}e cifre. Ta-ko je Mao zauzeo Peking 9.9.1949. godine, datum sa~etiri devetke. Jedan od proroka bio je budista, odkog je Mao zatraìo da mu prorekne daqu sudbinu,{to je ovaj odbijao uz diskretan osmeh. Najzad jepopustio ali je samo zapisao cifru 8341, bez ika-kvog obja{wewa {ta to treba da zna~i. Mao nikadnije saznao {ta ovaj broj zna~i. Ali, umro je u 83.godini i bio je na ~elu KP Kine 41. godinu.

Kao i kod drugih naroda tako je i kod nas bi-lo qudi koji su proricali. Oni su pomo}u svojeintuicije i lucidnosti predskazali mnoge doga|a-je i prorekli mnoge sudbine qudima, vladarima pai pojedinim dràvama. Naravno da su kod nas naj-poznatija Kremanska proro~anstva, Hercegova~koi Kosovsko proro~anstvo. Na{i poznati prorocisu: Milo{ i Mitar Tarabi} iz Kremna, Mato Glu-{ac, Baba Jana, Starac Staw, Stana Lazova, Mi}oMartinovi}, Jovan Domanovi}, Vujadin Lu~i},î~a Prokopije i Obren Xeletovi} iz êpelicekod Bile}e, Pako (Pavle) Kosanovi} i mnogi dru-gi.

Obren Xeletovi}, ro|en 1841. godine kod Bi-le}e ìveo je 84. godine. Predvideo je ta~an danpropasti Austro-ugarske, da }e qudi nebom lete-ti, zatim da }e wegova rodna êpelica biti svapod vodom {to se i dogodilo, jer je zbog akumula-cionog jezera selo raseqeno a ku}e poplavqene.

40

Mnoge porodice iz Hercegovine, 1919. godinenaselile su se na Kosovu. Me|u wima i mnogo~la-na porodica Obrena Xeletovi}a. On je i na Koso-vu nastavio sa proricawem. Govorio je da }e rekaSitnica presahnuti, da }e qudi neke ~udne poslo-ve raditi pod zemqom. Ovo neki povezuju sa rudni-cima na Kosovu i vojnim aerodromom. Potom je re-kao da }e se svi bunari na Kosovu zamutiti i da }eim se voda smawiti, da }e biti veliki pomor sto-ke, da }e su{e duè vladati, ali bela p{enica }eipak dobro ra|ati. Bi}e, kaè, odlaska naroda sKosova al’ }e ga se posle vi{e vra}ati, no {to gaje pre bilo. Kaù da je Obren za sebe govorio da suwegovi preci iz okoline De~ana kod Pe}i i da supred Turcima pobegli u Hercegovinu.

„Na Kosovu bi}e blagostawa tek onda kadase moji unuci vrate na Kosovo, koji su s wega po-bjegli. Po~etak vra}awa na Kosovo bi}e godinomkojom sam ja ìvio“.

41

Obren je poìveo 84 godine, pa se 1984. godi-na smatra po~etkom povratka na Kosovo onih kojisu oti{li pre toga. I mnogo drugih predvi|awabilo je kod Obrena Xeletovi}a, ali naàlost ni-su sva zabeleèna, ve} se jedino usmeno prenose.

Jedan od na{ih proroka je i Mileta @ivadi-novi} iz sela @une kod Kwaèvca, koji je govorioda ne moè da prori~e ve} da to iz wega govori we-gov sveti aran|el. Za wega se tvrdi da je otkriomnoge stare crkve pod zemqom.

Zatim, imamo Laza Tarabi}a iz poznate po-rodice proroka, potom u selu Sipu kod Kladovausedelicu Hinku, Vlahiwu koja je ìvela u 19. ve-ku.

U okolini Beograda, u Ripwu, u pro{lom ve-ku, ìveo je prorok Stevan Hromi koji je poredostalih proricawa tvrdio da se u planini Avalipored Beograda nalazi skriveno ogromno blago.Ta~nost ovih re~i treba vreme da potvrdi.

U na{em narodu bilo je onih, a i danas pone-ki ima, koji se bave proricawem. Mnogo je onih ko-ji su proricali ali o tome nisu ostale nikakve pi-sane zabele{ke, {to i nije ~udo jer je u pro{limvekovima malo bilo pismenih qudi. S druge stra-ne, narod je proro~anstva smatrao normalnim paim iz tih razloga nije posve}ivana dovoqna pa-`wa.

Kada su u pitawu proroci na tlu Jugoslavijeonda se s punim pravom moè re}i da su me|u wimanajve}i bili Milo{ i Mitar Tarabi}. PlaninaZlatibor u Srbiji je rodno mesto Tarabi}a.

Tarabi}i Milo{ i Mitar, nadma{ili sumnoge proroke sveta, pa i samog Nostradamusa, u

42

pone~em. Tarabi}i su u svojim proricawima bilipotpuno konkretni i vrlo precizni: prostorno,vremenski, istorijski, pogotovo kada su u pitawuli~nosti iz dinastije Obrenovi}a.

Tarabi}i su ìveli u pro{lom veku. Milo{je bio osobewak. @iveo je vrlo povu~eno. No}u je~esto lutao po {umi, opsednut svojim vizijama. Za-to i kaè svom kumu, proti Zahariji Zaharcu: „Vi-di{, moj kume Zarija, ja ti tamo u gori gledam.Gledam i sve vidim. Tako doznajem {ta }e biti sasvima nama, ovijem narodom i ostalim svijetom.Kako ja to sve gledam i ~ujem, ne umijem ti ovi-jem jezikom objasniti“.

Tako|e je majci rekao: „Kad budem navr{io 45godina ìvota, ondakar }e{ me ukopati, a ènitime nikada ne}e{“. I ta~no, 6. februara 1854. godi-ne, puni 45. godinu i umire.

On je prorekao da }e 1912. godine do}i do ra-ta sa Turcima, predvideo je zatim Prvi i Drugisvetski rat, i druge doga|aje koji su ostali zabele-èni samo u usmenom predawu, a nisu do nas dopr-li u obliku pisanih dokumenata o~evidaca kao oviprethodni.

Milo{ev bratanac Mitar tako|e je prori-cao. Ina~e bio je nepismen, kao i stric mu. Mitarje govorio da „~uje glasove, ali da ne zna odakleoni dolaze“.

Mitar je predvideo rat s Turcima 1878. godi-ne, Majski prevrat 1903. godine, i silazak sa isto-rijske scene dinastije Obrenovi}a. Vrlo je karak-teristi~no wegovo proro~anstvo kada je re~ o po-koqu 1943. godine koji su izvr{ili Bugari. Rekaoje da }e to uraditi „bra}a koja }e biti nebra}a“.

43

Milo{ je do tan~ina predvideo tok Drugogsvetskog rata i wegov ishod. Rekao je da }e „celaJevropa biti pod vla{}u - krivog nekrsta“, da }eRusijom vladati crveni car i da }e se pojaviti qu-di sa zvijezdom na ~elu. Mitrov opis okupiraneEvrope sa detaqnim predvi|awem simbola fa{i-sti~ko-nacisti~ke Nema~ke u svemu se poklopilosa stvarno{}u Drugog svetskog rata. Izvanrednoje wegovo vi|ewe postanka, trajawa i kraja Uì~-ke republike 1941. godine. O stvarawu nove Jugo-slavije, wenom ugledu i ulozi u svetu Mitar je vi-zionarski i virtuozno govorio: „I |e se god budne~ulo ime na{e, svi }e nas cijeniti i voqeti“.

Tvrdi se da je i on, kao i stric mu, predvideosvoju smrt, pa je ~ak tog dana pozvao i sve{tenika.Mitar je umro 1899. godine na samom kraju devetna-estog veka.

Neki su u Kremanska proro~anstva sumwalida nisu autenti~na. Me|utim, sva proricawa Mi-lo{a i Mitra Tarabi}a iz Kremana tako su preci-zna, jasna, razgovetna i istinita da im niko ne mo-è dati ma kakvu primedbu.

Vi{e na{ih nau~nih radnika koji se baveovim problemom tvrde da su kremanska proro~an-stva autenti~na.

Evo {ta kaè dr Veselin Savi}, ina~e nau~-ni saradnik Medicinskog fakulteta u Beogradu:„Osudite me, ne}ete me razudmeti. Ali ja vam ka-èm, ne bez dubokog uverewa da za to imam razlo-ga: Kremanska proro~anstva su po mom mi{qewunajboqa svetska proro~anstva. Jer, ako ih upore-dite sa Nostradamusovim, Nostradamus je nejasan,neodre|en, moè{ ga shvatiti i ovako i onako.

44

Ovde toga nema: ovaj ili onaj ima da pogine - nematu nikakve dileme“.

Da ne nabrajamo vi{e, ~iwenica je ipak da suNostradamusova proro~anstva najduè predmetpa`we i izu~avawa.

Neki tvrde da su pravi proroci bili i Do-stojevski, Tagora, Gete i [ekspir, papa Pije V ko-ji je prorekao pomorsku bitku kod Lepanta.

Danas se ~ove~anstvo ne moè poàlitioskudicom u prorocima i wihovim zastra{uju}imsaop{tewima. Proro~anstva poput grmqavinetutwe kroz celu istoriju. Iz dosada{weg izlaga-wa videli smo da je u svim vremenima bilo proro-ka.

Verovatno }e ih biti ubudu}e.Kada je re~ o astrologiji, onda se moè re}i

da nema povezanosti izme|u nau~nog istraìvawawene istorije i neverovatne popularnosti te naj-starije okultne discipline. Astrologija je i da-nas za mnoge nada da mogu saznati svoju budu}nost,a naro~ito je popularna me|u mo}nima i bogatima.Interesantno je da nikad u pro{losti astrologi-ja nije imala takvu popularnost kakvu uìva u na-{e vreme. Zato i nije ~udo {to danas u svetu po-stoji nekoliko Istraìva~kih centara koji se ba-ve problemom vldovitosti.

Interesantan je zakqu~ak dr Leonida L. Va-siqeva, profesora psihologije na Lewingradskomuniverzitetu koji kaè: „Otkri}e ESP-energijebi}e isto tako va`no kao i otkri}e atomske ener-gije“.

Hteli mi to priznati ili ne, ipak se u ~ove-ku kriju mnoge tajne koje nauka treba tek da doka-

45

`e. Danas se sve vi{e qudi iz nau~ne sfere baviparanormalnim fenomenima.

Tako Karlo Brandler - Prahta u svom delu„Tajne du{evne sile“ govori o astralnim centrimau ~ovekovom organizmu. Ser L. Edington u „Priro-di fizi~kog sveta“ tvrdi da je spoqni svet postaosvet senki. Xem Xins u kwizi „Tajanstveni sve-mir“ pi{e da se znawe kre}e u pravcu mehani~kestvarnosti i da vasiona vi{e li~i na misao negona stvarnost. Ugledaju}i se na wih i Maks Keme-rih u delu „Misti~areva slika sveta“ tvrdi da suduhovni zakoni uzrok fizi~kih zakona.

Neki qudi ma{taju, sawaju, predvi|aju, pred-skazuju, nagove{tavaju, neki su obdareni vidovito-{}u, neki su zanesewaci, neki gledaju u budu}nost,a neki prorokuju.

Proro~anstvo je staro koliko i qudska spo-znaja, koliko i svest o tome da ~ovek nije sam, dapostoji neko drugo vreme i prostor.

Proro~anstvo je radoznalost i uobraziqa.Iz tih razloga ono je razli~ito vrednovano, tuma-~eno i upotrebqavano kako je ko `eleo.

Nostradamusova proro~anstva su do danasodolela vremenu. Proroka i proro~anstava biloje u svim vremenima, zemqama i narodima.

Proroci su hvaqeni, ku|eni, slavqeni, ospo-ravani, progawani, a u nekim slu~ajevima slani ina loma~u. Nostradamus je dosta ku|en i ospora-van. Wegovi protivnici pisali su i kwige o wemu,kao {to je Francus Loran Vidol napisao kwigu:„Izjava o zloupotrebi, neznawu i zbrkama“. OnNostradamusa vi{e vre|a i potcewuje no {to gaosporava i demantuje,

46

Tako H. X. Formen u svojoj kwizi „Proro~an-stva kroz vekove“ kaè da se „Proroci prihvatajuod nekriti~kog prihvatawa do potpunog negira-wa“.

Po mi{qewu nau~nika Artura Berlata po-stoji dvanaest planeta, od kojih posledwu wenistanovnici zovu Akart a ona se nalazi iza Pluto-na. Ova planeta naseqena je stanovnicima kojiimaju visok nivo etike. To je civilizacija kojaima izuzetno brze letilice, na toj planeti imajudrugo vreme i ona se sporije kre}e oko svoje ose uodnosu na Zemqu, klima je vrlo hladna jer se taplaneta nalazi na udaqenoj teritoriji na{eg sun-~anog sistema. Ritam krvotoka svake civilizacijena odre|enoj planeti identi~an je ritmu tog sun-~evog sistema, koji poti~e od centralne planete -Sunca. Drugi problem koji se javqa je ritam disa-wa koji je identi~an ritmu rotacije planete na ko-joj je ~ovek ro|en. Sila teè je druga~ija u odnosuna na{u planetu - Zemqu. Na ve}ini planeta wenistanovnici klimu usmeravaju prema svojim potre-bama. Grade i velike vasionske brodove koji obi-laze sve planete wihovog sun~anog sistema, ali ukooperaciji sa vi{e planeta wihovog sun~evog si-stema. Danas neki qudi me|u kojima ima i nau~ni-ka (a bilo ih je i ranije) za sebe tvrde da su imalipo nekoliko prethodnih ìvota.

Daqe, Vlastimir Velimirovi} iz Starog Bo-ra tvrdi da je u vasioni bilo atomskih ratova iotuda imamo poqe asteroida izme|u Marsa i Jupi-tera. Te asteroide sada koristi uprava na{eg sun-~evog sistema kao akumulator i rezervu energijeza potrebe na{eg sistema, {to je otkrio jednom

47

stanovniku zemqe jedan veliki majstor sa planeteVenere.

Uskoro }emo imati dva Sunca kao mnogi dru-gi sun~evi sistemi u vasioni gde pripadaju}e pla-nete kru`e putawom elipse.

Dvanaesta planeta nalazi se iza Plutona inaseqena je jednom visokorazvijenom civilizaci-jom. Oni ~esto pose}uju na{u planetu Zemqu i zna-ju sve na{e probleme. Od svoje planete do na{e pu-tuju oko 32 sata na{eg vremena.

Romanopisac Morgan Robertson je u vizio-narskoj kinoteci „A-ka{i”, za koju tvrdi da posto-ji, video 1898. sve detaqe tragedije koji se dogodi-la brodu “Titanik”. ^etrnaest godina kasnije,ta~nije 14. aprila 1912. godine, brod „Titanik” po-tonuo je upravo onako kako je to Morgan video. Toje kinoteka u kojoj sada{wa civilizacija na pla-neti Zemqi luta po lavirintu i koja ne zna ni{tao budu}nosti, samo privilegovani mogu u woj dapogledaju budu}e doga|aje. Ova kinoteka funkcio-ni{e jo{ od pramagle do danas i to se nastavqa.

48

Kontakt sa „A-ka{om” imao je i novinar V.T.Stid i napisao je pri~u, kao i {to Morgan pi{e usvom romanu. Novinar Stid bi}e kasnije putnik na„Titaniku” i sa wim zajedno potonuti.

Jo{ nije sve istra`eno o doga|aju kada je1908. godine u Tajgi, u Sibiru, eksplodirao vasi-onski brod sa vanzemaqcima, koji je u~inio pu-sto{ na oko 250 kvadratnih kilometara. Ovo tvr-di ruski akademik Zolotov. Brod koji je eksplodi-rao pripadao je planeti Veneri.

Me|utim, proroke su najvi{e po{tovali sta-ri Egip}ani, Nemci, Grci i [kotlan|ani.

Proro~anstva su ~esto upotrebqavana u ra-zne svrhe: politi~ke, vojne, verske, stale{ke idrugo. Mnogi astrolozi, proroci, mistici, i vi-dovwaci, izme|u dva rata sasvim su omanuli u pro-ricawu po~etka Drugog svetskog rata. Pa ipak,uprkos ovim proma{ajima, fa{isti~koj Nema~koji Adolfu Hitleru nije smetalo da u svojoj suludojideologiji i te kako do maksimuma koriste misti-ku u svojim mra~nim osvaja~kim ciqevima.

49

3.

Nostradamusove centurijei wihovo tuma~ewe

Poznato je da se u raznim razdobqima poja-vquju „bogomdani“ ili „|avolom nadahnuti proro-ci“, kojima je zadatak da qudima rasklup~aju bu-du}nost. Oni su obi~no predvi|ali pojedine doga-|aje ili predskazivali sudbine pojedinih li~no-sti, a naro~ito careva i kraqeva, {to je i normal-no, jer su oni igrali velike uloge u istoriji sveta.Od jedne wihove odluke zavisila je sudbina mnogihdràva i qudskih masa.

Jedan od wih je i Mihael Nostradamus, lekari astrolog iz Salone de Provanse, dvorski savet-nik Anrija II i Katarine Medi~i. Wegova prori-cawa, izraèna u wegovim centurijama, su tako te-{ko shvatqiva i razumqiva da ih je nemogu}e ~i-tati poput drugih dela. Zato pojedinci tvrde da jeon {arlatan i la`ni prorok govore}i „da je è-leo biti sva}en, potrudio bi se da bude razumqiv“.

Nostradamus je svoje centurije objavio u trinavrata: u prvom, iz 1555. godine objavio je 351strofu, u drugom, izme|u 1555. i 1557. godine 288strofa, i u tre}em, iz 1557. godine, 300 strofa, za-jedno sa pismom Anriju II.

50

Prema tome, Nostradamusovo delo nije jedin-stveno, ni po vremenu nastanka, ni po svom sadrà-ju. U stvari, to su ma{tovita proro~anstva napi-sana u stilu astrolo{ke tehnike, koja se odnose nadoga|aje koji }e se zbiti u periodu do 3797. godine.

Do sada je o Nostradamusu napisano mnogo de-la bez obzira na wegove nejasne i zagonetne centu-rije koje izazivaju znatièqu kod mnogih ~itala-ca. Wegova tuma~ewa i proricawa budu}nosti za-hvataju dug vremenski period, pa se, prirodno,mnogo toga i doga|a u dru{tvu, ali i u svetu uop-{te. Tuma~i uvek na|u neki doga|aj koji prilago-|avaju wegovim proricawima, ili se wegovo pro-ricawe prilago|ava nekom od doga|aja, tim lak{ejer je Nostradamus u svom pisawu dvosmislen i ne-jasan. Wemu se pripisuje proricawe sudbina mno-gih francuskih kraqeva, sudbine Dru{tva naroda,te doga|aja iz Drugog svetskog rata, kao i onih ko-ji }e se zbiti narednih vekova, o ~emu }e biti re-~i pri tuma~ewu nekih wegovih strofa.

Nostradamus je znao latinski, hebrejski iitalijanski jezik, pa je bio u mogu}nosti da prou-~ava stare spise. Dobro je poznavao matematiku, abavio se i astrologijom, pa i nije ~udo {to se u ne-kim tuma~ewima poziva na ove nauke, a i na Bibli-ju. Prou~avao je tako|e stara isto~wa~ka i egi-patska verovawa. Kao lekar spravqao je mnoge le-kove, meleme i pomade koje je sam nazivao ~udo-tvornim.

Nostradamus se u tridesetoj godini oèniolepom devojkom sa kojom }e imati dvoje dece. Iro-nija je sudbine, ili ne~ega jo{ qudskijeg, da on, ko-ji je vekovima unapred sagledavao budu}nost celo-

52

ga sveta, on u ~ijim su se vizijama odigravali mno-gi ratovi, atentati i revolucije, nije mogao pred-videti nesre}u koja se nadnela nad wim i wegovomporodicom. Naime, epidemija mu je pokosila dvojedece i ènu. Sam kaè da ga je ova nesre}a tolikopotresla da je taj {ok izazvao pojavu vizija budu-}eg ìvota. Latentni proro~ki dar izbio je na vi-delo, dar svojstven samo onima iz plemena Isahar,dar pomo}u kojega je gledao stvari koje su za drugebile neuo~qive, neshvatqive i nedosti`ne. Onkaè:

A to pleme Isahar je poznatoDarom za proricawe i sposobno jeDa raspoznaje i da zapazi ono[to }e biti u svim vremenima.

* * *

Nostradamus jezbog svojih prorica-wa bio nepoèqanza katoli~ku crkvu.Kada je u Aèn, me-sto u kome je tadaìveo, do{ao inkvi-zitor, Nostradamusse morao skloniti udrugi kraj Francu-ske, da ne bi bio osu-|en i, naravno, poobi~ajima toga vre-mena - spaqen.

53

Nakon toga Nostradamus se na{ao u Bar deDiku, u kome je jednu devojku spasao od vrlo te{kebolesti. Glas o tome vrlo brzo se proneo po ~ita-voj okolini i dopro do plemi}a De Florenvila,~ija je èna tako|e bila mnogo bolesna. On pozivaNostradamusa u svoj zamak.

Posle pregleda bolesnice wih dvojica pove-do{e razgovor o astrologiji, koja ih je obojicu in-teresovala. U {etwi dvori{tem zamka, plemi},znaju}i da astrolozi i prori~u, pokaza na dva pra-seta koja su se nalazila u dvori{tu, jedno crne, adrugo crvenkaste boje dlake i upita Nostradamusada li moè predvideti wihovu sudbinu.

„Hteo bih da znam sudbinu ovo dvoje prasadi.Moète li mi re}i {ta }e se s wima desiti?“

Po{to se dobro zagledao u prasad, Nostrada-mus mu je odgovorio: „Mogu vam re}i samo to da }e-te vi pojesti crno a kurjak ovo drugo prase.“

Florenvil je prasnuo u smeh na te re~i. Kadaje malo potom Nostradamus ponovo oti{ao da obi-|e bolesnicu, plemi} je pozvao svog kuvara i nare-dio mu da odmah zakoqe ono crvenkasto prase ispremi ga za ru~ak. Po zavr{etku obeda De Flo-renvil je potap{ao Nostradamusa po ramenu re-kav{i mu: „Nostradamuse, prevarili ste se. Mismo pojeli crvenkasto prase. Dakle, kurjak ga vi-{e ne moè {~epati.“

„Mislim da ste se ipak prevarili“- dobio jeodgovor.

„Izvinite, po mojoj zapovesti crvenkastoprase je spremqeno za ru~ak“, rekao je plemi}.

Nostradamus se zagledao u ostatke pe~ewa.„To nije crvenkasto ve} crno prase, moj plemi}u“.

54

De Florenvil je odmah pozvao kuvara. Kad jeovaj ~uo pitawe po~eo je drhtati. Onako upla{enobjasnio je da je postupio po zapovesti i zaklaocrvenkasto prase. Odneo ga je u kuhiwu da ga pri-premi. No, morao je na trenutak iza}i, {to je is-koristio pripitomqeni vuk, koji se slobodno kre-tao oko zamka, upav{i u kuhiwu i zgrabiv{i za-klano prase.

Tako je sluga zaklao i ispekao crno prase, pase i proricawe ispunilo. O ovome se u zamku iokolini dugo pri~alo. Doga|aj se odigrao 1540. go-dine. Ta se godina uzima kao po~etak Nostradamu-sovog proricawa.

* * *

Dve godine nakon ovog doga|aja Nostradamusodlazi u manastir Orval, u kome ìvi kalu|er-skim ìvotom u samici - }eliji. Tu je proricao ob-uzet ~udnim ose}awem koje ga je dovodilo do „me-lanholi~ne strasti“. Preko cele no}i u }eliji jegorela sve}a, vaqda da razbije golemu osamqenostNostradamusovu i strah od vizija koje su ga sigur-no mu~ile, pune stradawa, muka, ubijawa i kata-strofa. Proricawe ni u kom slu~aju nije lagodan~in.

On to i kaè slede}im stihovima:

Krakove dira prutom u ruci,Udove svoje vodicom mu~i.Dr{}u u glasu stravi~ni zvuci.âroban prizor: vidovwak to kro~i.

55

Nostradamus je samo no}u vr{io proricawa.On pi{e:

Sedim u no}i, u tajnom ogledaluSam ostaju}i na bakarnom sedi{tuMali plamen, izlaze}i iz samo}eîni da uspe ono {to veruje da jebezuspe{no.[tapi} u ruci, stavqen usred grane,Kvasi u vodi, i ivicu svetlu, i nogu,Strah, i glas drhte}i, preko dràqa.

On ovde opisuje kako kraj kugle s vodom o~e-kuje da bo`je nadahnu}e si|e u wega kako bi otpo-~eo s proricawem. Ako mu ne uspe s vodom, poku-{a}e s vatrom. Drè}i u ruci gran~icu lovora,kojom dodiruje tronoàc na kom sedi, poziva svogaduha Bala da mu pri|e i pomogne pri proricawu.

Na jugu Francuske Nostradamus je postao vr-lo poznat kao lekar, naro~ito se istakao u le~ewukuge koja je tih godina harala Francuskom. U svo-joj ~etrdesetoj godini napu{ta manastir Orval iseli se u Salonu, u Provansi, gde je obnovio poro-dicu 1547. godine, oèniv{i se Anom Ponsal@emal, mladom a bogatom udovicom iz vrlo ugled-ne porodice. Smestio se u ulici kvarta Fereiragde je iznajmio ku}u sa dobrim potkrovqem u komeje smestio svoj kabinet. Tu, izuzev wega, niko nijesmeo za}i. U kabinetu je ~uvao svoje stare kwige ispise poreklom iz egipatskih hramova, koje su Je-vreji pri bekstvu sa sobom poneli. Tvrdi se da suse u ovim kwigama nalazile ispisane kosmograf-ske, algebarske i geometrijske formule i pravila.

56

Tvrdi se, tako|e, da su Jevreji iz starih spisa ko-ristili mnoge tajne, a da se mnogo starih dokume-nata i danas ~uva u Solomonovom hramu. Iz wih sezna za proro~anstvo Velike Piramide u kome sto-ji da }e u vremenu od 1936. do 1953. godine do}i domnogih uni{tavawa a od 1953. do velikih gra|ewa,koja }e trajati sve do kraja dvadesetog veka kadaotpo~iwe jedna nova kultura i civilizacija. [i-re se glasine da ova dokumenta nikada nisu prona-|ena, iako se zna da ih je do Nostradamusa ~uvalajedna porodica iz plemena Isahar, koja ih je pre-nosila s pokoqewa na pokoqewe i koja je `ivela uProvansi, u Francuskoj.

Za one kwige koje je on posedovao, Nostrada-mus pi{e svom sinu Cezaru da je do wih do{ao na-sle|ivawem od oca na sina, sve od najstarijih vre-mena. Nostradamus pi{e da ih je nau~io napamet ipotom spalio, kako mu sin, zbog znawa u wima nebi ispa{tao.

57

Ja sam ih pretvorio u pepeoDa kasnije ti ne bi pao u zabludu,Kada bi se dao u tragawe da pretvori{u srebro i zlato ìvu i metali~nuzemqu.

Spise i kwige spalio je u svom kabinetu, uistom kabinetu gde su mu bile kwige i pergamenti,jedna mrtva~ka glava, bo~ice sa tajnim te~nostimai zemqana bo~ica u kojoj je palio te te~nosti da biod sebe oterao fantome i zle duhove i lak{e pri-zvao Bala da mu pomaè u proricawima, ~arobnoogledalo, pe{~ani sat, astrolab, globus, terazijei drugi rekviziti potrebni za proricawe i pod-sticawe wegovog prirodnog dara, svojstvenog oni-ma iz plemena Isahar, kako sam kaè, naro~ito zastvarawe „Groba Velikog Rimqanina“.

Arapski su narodi u stara vremena sudbinupoga|ali pomo}u sveznaju}eg i ~arobnog petouglauz koji su i{le tablice pitawa i odgovora. Svaka-ko da je ovaj ~arobni i misti~ni petougaonik No-stradamusu posluìo pri nacrtu „Groba VelikogRimqanina“, koji se dobija pomo}u re~i FLORAMPATERE.

Razlika je u tome {to u arapskom petougaoni-ku ima samo jedan jedini krug a kod Nostradamusaje vi{e tih krugova od kojih su u jednom ispisanirimski brojevi od 1 do 12, i jednom re~ju FLORAMPATERE, dok je u samom petougaoniku lik VelikogRimqanina.

Kada se FLORAM PATERE ispi{e u odre|e-nom krugu sa potpuno istim odstojawem slova odslova, spajawem vokala dobija se odgovaraju}i pe-tougaonik, koji je u okultnom svetu i kod Nostra-

58

damusa poznat pod imenom „Grob Velikog Rimqa-nina“.

Potom se u ostale krugove oko petougaonikaubele`e planete i sistematizuju se na nebeskojsferi po principu i ra~unu VEGE. Na taj na~indobija se kqu~ kojim se mogu predvideti svi budu-}i doga|aji.

Ovo je Nostradamusov metod koji se umnogomerazlikuje od onih sistema koje su ranije astrolozikoristili, po~ev jo{ od starih i tajnih kwigaEgipta i Persije.

* * *

Jednom prilikom Nostradamus je sreo jednogmladog kalu|era seqa~kog porekla, iz okolineAnkone, u dru{tvu wegove sve{teni~ke sabra}e.Nostradamus je klekao pred wega, a svima, koji suse ovom ~inu iznenadili rekao je da se klawa we-govoj visosti papi.

Taj mladi kalu|er izabran je za papu 19 godi-na posle Nostradamusove smrti, pod imenom SikstV. Ovakvih sitnijih proricawa kod Nostradamusaima dosta.

Rekli smo ve} da Nostradamus pi{e u zago-netkama, pa se wegov tekst mo`e dvojako tuma~itii prilago|avati ovom ili onom doga|aju, odnosnoli~nosti ili pojavi, ve} prema trenutnom intere-su tuma~a i wegovim ciqevima.

Nostradamus stalno isti~e da je predodre|enda prori~e. Za{to je, i iz kojih razloga savetovaosvog sina Cezara da se toga okane? To, me|utim, do-

59

zvoqava svom u~eniku, kome ~ak i otkriva tajnupostizawa proro~kog nadahnu}a. Zbog ~ega je kwi-ge vekovima skrivane Nostradamus spalio? Da liih je uop{te i imao? Ta pitawa naravno ostaju bezodgovora, ali zato pru`aju obiqe materijala zagra|ewe mnogih, pa i najneverovatnijih pretpo-stavki.

Od Nostradamusovog prvog proricawa pro-{lo je skoro ~etiri i po veka, a da se tajne wego-vog proricawa nisu do kraja otkrile i razjasnile,mada je o wemu napisano nekoliko stotina dela, saobiqem svakojakih de{ifrovawa i tuma~ewa we-govih centurija.

Postoji nekoliko kqu~eva za de{ifrovawe,ali do danas nijedan nije definitivno priznat zata~an. Sem toga, mnogi tuma~i nisu u de{ifrova-wu koristili sve centurije, ve} samo one koje suodgovarale wihovim ciqevima. I pored razli~i-tog vremena nastanka, sve centurije, svrstane u trikwige, nastale u vremenu od 1555. do 1557. godine,~ine organsku celinu i tako ih treba ~itati i tu-ma~iti. Neki se pozivaju na matemati~ko i hrono-lo{ko de{ifrovawe. Sam Nostradamus tvrdi toisto, dodaju}i da se wegova proro~anstva mogu tu-ma~iti wegovim jedinstvenim kqu~em: putem kru-ga i Groba Velikog Rimqanina.

60

4.

Svoju prvu kwigu Nostradamus je objavio uLionu, marta meseca 1555. godine, pod nazivom„Proro~anstva majstora Mihaela Nostradamu-sa“. Ona je sadràvala svega prve tri centurije.Nostradamus je, u stvari, pre ove kwige objavio ijedan Almanah u kome su bili neki recepti i pro-ro~anstva koja niko nije mogao razumeti, jer se ko-ristio gr~kim, latinskim i hebrejskim re~ima, aizraàvao se pomo}u simbola. U svom pisawu slu-ìo se i anagramima.

Predvi|ao je uglavnom nesre}e pa se pla{ioposledica. Zato je prori~u}i sudbine pojedinaca,proricao u metaforama, aluzijama i nejasnim za-gonetkama. S obzirom na to da je na glas do{aopreko pri~a guvernera Provanse, Nostradamus ko-na~no dobija poziv od kraqa Anrija II i KatarineMedi~i da poseti wihov dvor.

U prvoj kwizi, koju je objavio u Lionu, No-stradamus u jednom svom kvatrenu prori~e kraqe-vu smrt ~etiri godine pre no {to se to stvarno do-godilo. Kraq je, u stvari, poginuo u dvoboju saMontgomerijem, koji mu je na vite{kom turnirukopqem izbio oko.

Evo kako je Nostradamus opisao taj dvoboj:

61

Mladi }e lavi} na megdan kad kro~iStaroga lava u dvoboju strti,U {lemu zlatnom iskopat mu oko,ne obaI u stra{noj okon~at }e smrti.

Mnogi tuma~i tvrde da je prvo Nostradamuso-vo proro{tvo, koje se obistinilo za wegovog ì-vota, slu~aj dva praseta, o kojem je ve} bilo re~i.Neki tvrde da je prvo proro{tvo, koje se obisti-nilo, za vreme wegovog ìvota smrt Anrija II ismrt wegovog ubice Montgomerija.

Montgomerijevu smrt Nostradamus opisujeovim re~ima:

Tog {to }e gvo`|em sam na megdanuDo pobede sebi neravnopravne do}i,Bez oklopa, gola u wegovom stanu[estorica qudi }e {~epat sred no}i.

I zaista, Montogomeri, koji je ubio kraqa udvoboju na turniru, ìvot zavr{ava na mu~ili{tupo presudi Parlamenta.

Nostradamus se vrlo brzo sprijateqio sakraqicom Katarinom Medi~i, majkom trojice si-nova prin~eva: Frawe II, Karla IX i Anrija III.Oboje su voleli Italiju, razne pomade i eliksire.Ipak, najvi{e ih je zbliìlo to {to su se obojebavili tajnim okultnim naukama. Katarini Medi-~i, iako je bila sestri~ina pape Klimenta VII, ni-je smetalo da se javno bavi okultizmom. Sva triprinca, wena sina, postali su kraqevi Francuske,ali su vladali vrlo kratko.

62

Po povratku u Salonu Nostradamus se otu|iood qudi, jer se neka wegova predvi|awa nisu ostva-rila, {to je izazvalo o{tre reakcije kod qudi izwegove bli`e okoline. Uprkos tome on nastavqasa pisawem svojih centurija. Tada pi{e i Posla-nicu kraqu Anriju II u kojoj je, kako on tvrdi, sadr-`an kqu~ za de{ifrovawe wegovih proro~ansta-va i ozna~en 14. mart 1557. godine kao datum wiho-vog otpo~iwawa. Tu on prori~e neke doga|aje bli-

63

ske wegovom vremenu, iz kojih se, kroz ceo niz ra-~unskih operacija dobija broj koji sluì kao kqu~za tuma~ewe i de{ifrovawe centurija. Po wemu,ovaj kqu~ omogu}ava da se u svim kvatrenima odre-di godina, mesec i dan kada }e se odigrati doga|ajkoji je on prorekao.

Tvrdi se da je kqu~ za de{ifrovawe centuri-ja Nostradamus dao i Katarini Medi~i, rekav{ijoj da kqu~ vaì samo do 1792. godine, jer }e tadado}i do promene na~ina ra~unawa vremena. To se iostvarilo za vreme Francuske revolucije: starikalendar zamewen je novim republikanskim.

Nostradamusova sedma centurija imala je 42kvatrena. On je dodao jo{ dva. U wima predvi|asmrt Luja XIV koji je 21. januara 1573. giqotini-ran. Ti podaci omogu}ili su da se ponovo odredita~no vreme i uspostavi kqu~ za tuma~ewe.

Ba{ u to vreme popularnost i slavu Nostra-damusovu pomra~io je izvesni Loran Vidol, koji jeu Aviwonu objavio kwigu o Nostradamusovim zlo-upotrebama, neznawu i zbrkama koje unosi me|uqude. U ovoj kwizi Vidol Nostradamusa naziva{ugavcem, bednom budalom, neznalicom i drugimpogrdnim imenima. Posle objavqivawa pomenutekwige Nostradamus je bio izolovan, ignorisan,podvrgavan pogrdama i podsmehu.

* * *

êtiri godine posle Nostradamusovog pro-ro~anstva kraq Anri II gine. Katarina Medi~iponovo poziva Nostradamusa da do|e u Pariz. Ona

64

`eli da joj on otkrije svoje taj-ne proricawa i prorekne jojsudbinu wena tri sina, budu-}ih kraqeva Francuske.

Katarina je u svom dvoruimala sobu za proricawa opre-mqenu kao Nostradamusov ka-binet. U toj sobi Nostradamusje prizivao an|ele da mu po-mognu u proricawu sudbineKatarininih sinova, {to muse, po wegovom tvr|ewu, iostvarilo tek posle ~etrdesetpet no}i.

Na magi~nom ~eli~nomogledalu Nostradamusu se uka-zala sala, koju su Katarininisinovi obilazili onoliko pu-ta koliko }e koji godina vla-dati Francuskom. Fransoa IIobi{ao ju je samo jedanput,Karlo IX ~etrnaest puta, a naj-mla|i Katarinin sin Anri IIIpetnaest puta. Kraqica je za-drhtala kada je primetila tuistu salu: posle wenog najmla-|eg sina dvadeset jedan put ob-i{la ju je prilika u kojoj jeprepoznala Henrika Burbon-skog.

Nostradamus je Katarinitada potvrdio da }e wen naj-mla|i sin vladati petnaest go-

65

dina i da }e nakon toga biti ubijen kao posledwiiz loze Valoa koji }e vladati Francuskom. Nasle-di}e ga Henrik Burbonski koji }e vladati dvade-set jednu godinu. Kraqicu Katarinu Medi~i te{i-lo je to {to }e preko svojih sinova mo}i da vladaFrancuskom jo{ punih trideset godina.

Nostradamus je nakon proricawa sudbine Ka-tarininih sinova tri puta ponovio formulu ko-jom je otpustio an|ela Anaela {to mu je pomogaoprilikom proricawa.

On pi{e:

U ime svemogu}eg Boga, otpu{tamiz ovog ogledalaSve duhove koji su u wega bili si{liI neka mir bo`ji uvek budeIzme|u wih i mene.

Da li je ovoj Nostradamusovoj formuli po-treban ikakav komentar? Ona je, kada se doslovceprihvati vrlo jasna, potrebna je samo vera u ono{to je on radio. Ipak, zbog ~ega se Nostradamusslu`io simbolima, anagramima i nejasnim re~imaiz nekoliko jezika?

Na jednom mestu on pi{e:

Kada se moje zemaqsko bi}e ugasiVi{e }e u~initi ono {to sam napisaoNego ja za celoga svog `ivota.

Ova mu je konstatacija ta~na. Do danas je mno-go dela o wemu napisano.

66

* * *

Iz tog vremena poti~e jo{ jedno Nostradamu-sovo proro~anstvo. Kad je jednom mladi kraq Kar-lo IX hteo da u|e u katedralu u Marseju, primetioje kako se desetogodi{wi princ od Navare zausta-vqa na pragu katedrale ne èle}i da u|e, jer je bioprotestant a ne katolik. Kraq je dograbio kapu sprin~eve glave i bacio je u crkvu. De~ak je po{aoza svojom kapom i tako stupio u crkvu. Tada je No-stradamus, koji se tu zatekao, prorekao da }e seovaj princ vratiti u krilo katoli~ke crkve, {tose i ostvarilo.

ûdno je da Nostradamus, kao dobar prorok,nije bio naro~ito po{tovan u svojoj bliòj okoli-ni, u kojoj je ìveo i kretao se. To nepo{tovawenisu iskazivali samo obi~ni qudi, ve} i u~eni, pai sama crkva ga je tretirala kao jeretika. âk isam Nostradamus u nekim svojim centurijama negi-ra sebe i pobija se, premda neki komentatori sma-traju da je on time èleo sakriti kqu~ za ~itawewegovih proro~anstava.

67

5.

Jo{ u po~etku sam rekao da se tuma~ewu No-stradamusa razli~ito pristupalo. Zavisi {ta jeko hteo posti}i. No, prvo da vidimo kako je No-stradamus pisao? Wegova dela sadrè dvanaestcenturija, nazvanih tako jer su sastavqene od posto strofa: svaka strofa imala je po ~etiri stiha,pa ih on sam naziva kvatrenima. Me|utim, sve we-gove centurije nemaju po sto strofa. Centurije odprve do {este, deveta i deseta su potpune, imaju800 kvatrena. Preostale ~etiri centurije su ne-potpune, imaju ukupno 167 kvatrena. Wegova kwigapod nazivom „Slutwa“ sadrì 141 kvatren i 56strofa od po {est stihova, koje se nazivaju sikse-ni. Ina~e, on je napisao 4780 stihova u kojima jepredvideo budu}nost ~ove~anstva, a najvi{e pa-`we posvetio je Evropi, a u woj Francuskoj u ko-joj je ìveo i radio. Videli smo kako i na koji na-~in je Nostradamus pisao. Da se sada osvrnemo navreme kako ga je on ra~unao, pozivaju}i se na Sve-to pismo. On èli da sravni astronomske ra~uneprema svome znawu. Pa u Poslanici Anriju II ka-è:

„Vreme je na{ih predaka koji su nam pretho-dili takvo, a pokori}u se ispravkama zdravijegsuda, da je prvi ~ovek Adam, potom Noja koji se po-javio 1242. godine kasnije. Posle Noje, odnosno po-

68

sle potopa, pojavio se Avram 1080. godine kasnije,515 godina posle wega pojavio se Mojsije, a 570 go-dina potom David, da bi se na kraju 3050 godina po-sle Davida pojavio Isus Hristos“.

Nostradamus u istoj Poslanici kaè:„Ispovedam se da sve dolazi od Boga i wemu

odajem blagodarnost, ~ast i hvala besmrtnu. Jatu nisam me{ao poga|awa koja proizilaze iz ma-terije, ve} od Boga i ve}ina wih je od pra}ewa kre-tawa nebeskih tela, tako da sam video u blista-vom ogledalu, kao nepokrivenu viziju velike doga-|aje, tu`ne, ~udesne i katastrofalne avanturekoje dolaze“.

U pismu svome sinu Cezaru Nostradamus ve-li:

„ S a v r { e n s t v opoznavawa stvari nemoè se ste}i bezovog boànskog nadah-nu}a: znam da svakaproro~anska inspira-cija koja se dobija uzi-ma svoju glavnu po-kretnu osnovu od Bogatvorca, potom od ~asai od prirode“.

Nostradamus da-qe kaè kako se pla-{i da se wegova delane uni{te, a pogotovoda pi{e o doga|ajimau wegovom vremenu,kao i o budu}im vre-

69

menima, jer }e se klase, kraqevstva i vere tako is-preplesti, da }e biti razli~itije u budu}nosti no{to su sada, pa ne èli da se o wemu lo{e misli ipi{e. I iz tih razloga, tvrdi on, pisao je vrlo ma-glovito, nejasno i u zagonetkama.

Zatim nastavqa:„Ova otkri}a budu}ih doga|aja proteù se

sve do 3797. godine i mogu}e je da tako duga udaqe-nost u~ini da neko posumwa u wih“.

Po ovom ispada da je Nostradamus svoja pro-ro~anstva uokvirio u 2240 godina, od 1557. godinedo 3797. godine, kada se ona zavr{avaju. [to zna~i,da od 1995. godine do 3797. godine ostaje jo{ 1802godine u kojima }e se zbiti mnogi doga|aji koje jeNostradamus predvideo. Pored vremenskog perio-da koji precizira, on govori i o lokacijama poje-dinih doga|aja, pa kaè:

„Osobenost mesta otkrivena mi je bo`jimnadahnu}em. Mesta i jedan deo vremena pokazana sukroz zvezde. Tri vremena, pro{lost, sada{wost ibudu}nost, zajedno sa ve~no{}u, sadràna su u re-voluciji nebeskih tela“.

Neki tuma~i tvrde da je Nostradamus ta~nopredvideo i udovi{tvo Katarine Medi~i, poziva-ju}i se na ovaj kvatren:

Dama }e na vlasti sama ostatiPo{to se prvi u dràvi bude ugasiona poqu ~asti,Sedam godina bi}e od tugeucveqena, potom }eimati dug ìvot i vladati u dobavelikih sukoba.

70

Katarina Medi~i stvarno je ostala udovica ivladala punih trideset godina preko svojih trijusinova, i to u doba velikih verskih sukoba koje jeReformacija izazvala.

Za vreme vladavine Karla IX, jednog od Kata-rininih sinova, do{lo je do sukoba u kojima se samKarlo IX pokazao vrlo krvolo~nim, pa ne samo daje nare|ivao ubijawe nego je i li~no ubijao. No-stradamus ga je, iako Karlov savetnik i lekar, ova-ko opisao:

Kraq divqi kada bude izve`baoSvoju krvavu ruku ogwem, gvo`|emi lukom,Svugde }e narod biti prepla{enVideti mnoge obe{ene za vrat i noge.

Kraq je ve{ao i ubijao Hugenote za vreme ~u-vene Vartolomejske no}i. Tada je bilo obe{enooko 700 protestantskih plemi}a. Najve}a `rtvaove no}i svakako je admiral Koliwi za koga No-stradamus ka`e:

71

Veliki admiral bi}e od kraqa pozvanDa napusti flotu, da bi ve}e mestodobio.Sedam godina posle toga bi}e s wimPostupqeno kao s buntovnikom.

Stvarno je admiral Koliwi, 1572. godine, kaobuntovnik bio izmrcvaren, mu~en i na kraju obe-{en.

Nostradamus daqe kaè, kada je re~ o Varto-lomejskoj no}i, da }e zaverenici izginuti na spa-vawu, a to se stvarno i desilo sa Hugenotima.

Potom je Nostradamus dao vi{e proro~ansta-va o radu i ìvotu Anrija III, kao i o wegovom ubi-stvu. On pi{e:

Kraq, kraq ne}e biti vi{ejer }e ga blagi ubiti.Ubistvo godine u kojoj }e tvorciNereda biti nespokojni.Neka onaj koji drì,Drì dobro, i ako }e velikiBiti nezadovoqni, i pre}i preprekuKoju su mu postavili podrugqivci.

Zna se da je Anri III pre nego {to je postaokraq Francuske bio kraq Pruske. A onaj komeNostradamus poru~uje da se drì dobro bio jekraq od Navare, koji }e postati kraq Francuskepod imenom Anri IV. Protiv wega su bili vojvodaod Omale i drugi velikodostojnici, kao i {panskikraq Filip II. On je onaj de~ko kome je Karlo IXubacio kapu u crkvu, o ~emu je ranije bilo re~i.

72

Evo kako je Nostradamus video kraj dinastijeValoa:

Mrtva~ki kov~ezi preneti u gvozdenikavezu kome je ve} sedmoro decekraqeve sahraweno.Stari i o~evi iza}i }e iz kripte,i plakati od bola {to su ovi mrtvibez ploda.

Poznato je da su u manastiru Sen Deni sahra-weni svi ~lanovi dinastije Valoa. U sredwem ve-ku, a i danas, pojedine vladarske ku}e i porodiceimale su svoje porodi~ne grobnice u kojima su svisahrawivani, a to se obi~no ~inilo oko crkava,manastira ili nekog drugog istorijskog objekta.

Nostradamus je Anrija IV poznavao jo{ kaode~aka i ve} je pedeset godina pre Anrijeve smrtipredvideo pogibiju. Anri IV je zaista nakon pede-set godina, tj. 1610. godine, bio ubijen. Nostrada-mus jedino nije ni{ta rekao o brojnim poku{ajimaatentata na Anrija IV.

* * *

Nostradamus se, kao {to vidimo, ~esto bavioproricawem sudbine francuskih kraqeva. O mno-gima je dosta rekao. Kada je u pitawu Luj XIII ondaima sasvim malo podataka. Mnogi tuma~i smatralisu da se dosta kvatrena odnosi ba{ na Luja XIII, me-|utim, na kraju se sve svelo na samo dva kvatrena.Evo prvoga:

73

Mladi }e starog li{iti vlastiKardinalske ~asti, mo}i i para,Ne pokaè li Arles svog duplikataVojvoda mrtav uz mrtva vladara.

Ovde se misli na ugovor izme|u Gastona i{panskog kraqa koji je prona|en u Arlesu, i kojisadrì dokaze o izdaji.

Drugi kvatren glasi:

Dofen pro{iri}e vlast do NansijaI u Flandriji bi}e elektor carstvaU novome dvori{tu bi}e pogubqenMonmoransiIzvan uobi~ajenog mesta predanKlerpenu.

Luj XIII je zaista pro{irio svoju vlast sve doNansija. U Flandriji je za vreme Tridesetogodi-{weg rata bio elektor carstva, jer je i elektor izKelna bio pod za{titom Luja XIII. No, kada se

Monmoransi pobunioprotiv kraqa bio jeuhva}en i pogubqen od-secawem glave.

Neki komentatoritvrde da proricaweovog doga|aja sadrì ineke nebitne detaqe,kao {to je dvori{te ukome je Monmoransi po-gubqen.

Sve {to je u prvojstrofi re~eno odnosi

74

se na kardinala Ri{eqea koji je bio smewen i pro-teran, da bi se kasnije vratio kada je otkrivena iz-daja. Kardinal se spasao nemilosti, ali je ubrzopotom umro, a 14. maja 1643. godine, i Luj XIII.

* * *

Utvr|ivawe ta~nog vremena kod Nostradamu-sa vrlo je zanimqiv posao. Da prokomentari{emoovu strofu:

Kada vila bude podràvana sadva kocaSa {est polukrugova i {est otvorenihmakazaVrlo mo}ni gospodar naslednik àba@ele}e da zagospodari celim svetom.

To se da razjasniti ovako. Vila, to je rimskopet (V) koje je podràvano sa dva koca, dva rimskaII, I i zna~i rimsku hiqadu koja se pi{e M. [estpolukrugova su {est C, a po{to su stotinu Rimqa-ni ozna~avali sa C, to zna~i {est stotina, a {estotvorenih makaza ozna~ava {est rimskih desetica(X). Kada se to napi{e ovako: MCCCCCC-XXXXXX, moè se ~itati kao 1660. godina, iakoRimqani nisu tako pisali taj broj, ve} ovako,MDCLXVL.

Sem toga krinovi su ozna~avali dinastijuKapeta, a àbe dinastiju Merovinga. Dakle, na-slednik merovin{ke loze, mo}ni kraq, zaèle}eda zagospodari svetom.

75

Luj XIV je deseti potomak Merovinga. Poznatje po tome {to je 1660. godine potpisao ~uveni Pi-rinejski mir, kojim je dosta uticao na sudbinu[panije. On se i oènio {panskom princezom.Postao je jedan od mo}nijih vladara Evrope. Samsebe nazvao je Kraq-Sunce. On je i taj koji }e po-~eti sa ratovima i osvajawima.

O vladavini Luja XIV Nostradamus pi{e:

Veliki sukob koji je spremao u NansijuEmatien }e re}i: ja se stavqam iznadsvega.Ostrvo britansko je u brizi zboguzurpatoraA izme|u dva Filipa ne}e se dugodràti Mec.

Nostradamus je spomenute doga|aje prorekaosto godina pre wihovog de{avawa. Prorekao je su-kob u Nansiju, u kome je do{lo do konflikta save-znika oko vlasti nad gradom. Drugi stih govori oLuju XIV koji je sebe uvek prekomerno izdizao, paje ~esto govorio: „Dràva, to sam ja.“

Poznato je da je 1655. godine Engleska bilauzurpirana od strane Kromvela, koji je do{ao dovlasti pogubiv{i kraqa Karla II.

* * *

Dolazak na vlast Luja XV ozna~i}e nove suko-be i ratove. On to sve ~ini s ciqem da sru{i dota-da{wi poredak u Francuskoj i da vladavinu pri-vilegovanih klasa zameni vladavinom narodnih

76

masa putem demokratskog glasawa. Buran je bio 18.vek, ispuwen pripremama za promenu dru{tvenogsistema, {to je i dovelo do Francuske revolucije.

Evo {ta Nostradamus pi{e:

Promeni}e se vlada, i srce, i snaga,i slava.Bi}e sasvim razli~iti od prethodnika,Kada posle smrti kraqaFrancuskom bude zavladalo dete.I jedan veliki regent bi}e tadaJo{ razti~itiji od prethodnog kraqa.

Ovde je opisana smena na prestolu posle smr-ti Luja XIV. Wegov naslednik Luj XV, dete od petgodina, vladao je uz pomo} regenta Filipa Orle-anskog, uz obostrane gre{ke, koje su i omogu}ileda do|e do Francuske revolucije. Vladavinu LujaXV Nostradamus ovako opisuje:

Onaj koji je nasledio velikog monarhaDao je primerskandaloznog irazvratnog `ivota.Iz nemara prepustio jevlast svojimQubimcimaDok najzad nije zavladaosali~ki zakon.

Za Luja XV ka`e daje svu svoju vlast preneona svoje qubimce i qu-bavnice, jer ga vlast inije interesovala.

77

6.

Francuska revolucija odigra}e se dvesta dva-deset godina posle Nostradamusove smrti. Ona jepo wemu zna~ila veliku prekretnicu za sve evrop-ske narode i istoriju ~itavog sveta. On se u svojimpisawima zadr`ava na Luju XVI i na na~inu wego-vog pogubqewa. U mnogim svojim kvatrenima ongovori o po~etku i doga|ajima za vreme vladavineLuja XVI. Dosta pa`we je posvetio i Francuskojrevoluciji za koju je prorekao i godinu wenog iz-bijawa.

U Poslanici Anriju II on opisuje bekstvo Lu-ja XVI i wegovo hvatawe u Varenu. Wegovi stihovigovore slede}e:

U no}i }e do}i u {umu sa kraqicomKalu|er crni u sivom, u VarenI to }e biti povod bura,Ogwu, krvi i se~ewu glava.

Zaista, plan za bekstvo Luja XVI nije seostvario kako je trebalo, mimoi{av{i se sa ko-wicom kraq je bio prinu|en da ode u Varen, gde jei uhva}en. Wegovo hvatawe imalo je za posledicumnoge potrese, krvoproli}a i pogubqewa na giqo-tini. Tvrdi se da je kraqa i kraqicu u Varenu pre-poznao jedan trgovac i izdao ih. Neki tuma~i izno-

78

se ime trgovca, tvrde}i da se zvao Sols, a to je imekoje se stvarno spomiwe i u slede}em kvatrenu.

Po povratku suverenu stavi}e kapuboga Atisa.Borba }e se tada voditi oko Tiqerija.Od 500 bi}e progla{en za izdajnikai izdanod Narbona i Solsa koji trguje uqima.

Luj XVI je po hvatawu u Varenu sproveden uPariz. Pri prolasku gradom neko mu je iz mase naglavu stavio crvenu revolucionarnu frigijsku ka-pu. Poznato je i to da su Jakobinci na wega nahu-{kali razjarenu masu i da je u Parlamentu sa petstotina glasova od strane Konventa progla{en zaizdajnika, a sve zahvaquju}i izdajstvu wegovog mi-nistra vojske grofa Narbona.

Po ovome bi se moglo zakqu~iti da je Solsbio u dosluhu sa grofom, pogotovo {to mu je Na-rodna skup{tina dodelila vrlo visoku nagradu za-to {to je prepoznao i izdao Luja XVI.

Evo kako je Nostradamus video vladavinu Lu-ja XVI:

Suvi{e dobro vreme, suvi{e kraqevedobroteKoji je iz nemarnosti nagloDonosio odluke i povla~io ih,Sleduju}i ludim idejama svoje supruge.

Supruga o kojoj je re~ je kraqica Marija An-toaneta. Mnogi isti~u da je za vreme vladavine Lu-ja XVI sve bilo dobro i da Francuska nikada nijebila boqa, no u to doba.

79

O dobroti Luja XVI i o wegovom neuspelombekstvu govore ovi stihovi:

Kada jedan Burbon bude vrlo dobarNose}i u sebi oznake pravdePo svojoj krvi nosi}e od tada imeKada zbog neuspelog bekstva budepogubqen.

Ovde se govori o ~lanu porodice Burbon, nekao o Luju XVI, ve} kao o Luju Kapetu, a to mu jeime po krvnoj lozi.

Evo kako Nostradamus predvi|a samo pogu-bqewe Luja XVI:

Od velikog sukoba zadrhta}e vrtlogPo{to je mir prekinut.Krvavih usta pa{}e i pliva}e u krviGlava koja je bila miropomazana.

Mnoge strane sile poku{ale su da pomognuLuju XVI, ali pomo}i mu nisu mogle.

O Mariji Antoaneti, supruzi Luja XVI, No-stradamus pi{e:

Pawkanoj kraqici greh neoprostiviliKod kraqice pisma }e biti otkrivenaBez potpisa i imena autora.

Mnogi smatraju da je za wenu smrt kriva wenaprepiska sa Austrijom, mada u tim pismima nijebilo nikakvih dokaza o ma kakvoj izdaji. Mnogo jeogovarana i pawkana zbog navodnog rodoskrnavqe-wa.

80

Nostradamus za Luja XVI kaè da nije bio od-mah pogubqen, niti je umro, ve} da }e revoluciona-ri proturiti vest da je mrtav, kako ne bi budilinadu kod rojalista.

U stvari, ima nekih nejasno}a oko smrti LujaXVI, a evo {ta o tome kaè Nostradamus:

Vlast oteta i kraq pogubqenI kraqica je osu|ena na smrt.A proglasi}e za mrtvog sina kraqi~inogDok }e zakonitu vlast zamenitiKonvent.

Mnogi su poku{avali da razjasne sudbinu Lu-ja XVI, ali nisu uspeli, bar po Nostradamusu, nekitvrde da ga je kod sebe primio neki zanatlija ipredao ga vojvodi od Normandije, ali bez nekihpotpunijih obja{wewa.

Me|utim, izvesna je sudbina madam Elizabe-te, sestre Luja XVI. Ona je 1794. godine giqotini-rana, a bila je zato~ena zajedno sa madam Rojal, ko-ja je nekim slu~ajem ostala u ìvotu. Elizabetinadva brata, grof od Provanse i grof od Artoa,ostala su posle revolucije u ìvotu.

* * *

O revoluciji i svemu {to se za vreme we de-{avalo Nostradamus pi{e:

Da bi proredili redove onih,Koji su hteli da podrè ugroènuLozu Kapeta, crveni }e napasti.

81

I svaka porodica bi}e o`alo{}enaNekom smr}u. A onda }e do}idrugi jo{Crveniji, da pobiju ove prve crvene.Oni koji su do{li na vlast posleVelikog Kapeta, bi}e uvedeni uKonventI dvanaest crvenih zavi}e se u pokrov.I kroz ubistvo ubistva }e se nastaviti.

Po Nostradamusu }e tre}i stale` dograbitikraqevsku vlast i ima}e svoj Konvent. Po wemu sudvanaest crvenih ~lanovi Komiteta narodnog spa-sa.

Nostradamus je o dolasku naroda na vlast uFrancuskoj pisao svome sinu Cezaru, a o samoj re-voluciji tako|e.

U Poslanici Anriju II Nostradamus tako|egovori o revoluciji i wenom trajawu, kao i o dola-sku na vlast Napoleona I.

On pi{e: „Drhta}e sva kraqevstva hri{}anstva, a

isto tako i nevernici u trajawu od 25 godina ivodi}e se veliki ratovi i bitke; i bi}e varo{i,gradovi, zamkovi i druge zgrade spaqeni, uni{te-ni.“

Ovo proro~anstvo se odnosilo na vreme od1789. do 1814. godine od izbijawa Francuske revo-lucije do restauracije monarhije u Francuskoj1814. godine.

Nostradamus potom govori da }e 1790. godina,koja }e se smatrati obnovom veka, biti po~etakprogona hri{}anstva i crkve, u trajawu od skorojedanaest godina, {to se i obistinilo, jer je 1790.

82

godine donet gra|anski zakon o sve{tenstvu, dokje 1801. godine vra}eno pravo javne veroispovesti.

O tim progonima on pi{e:

Marsova pretwa pokoq je grozanKrv sedamdeset }e se proliti puta.Sve{tenik zga`en, u blato srozan,Ali je sudba u bezverniku kruta.

Nostradamus je u svojim proro~anstvimapredvideo i krvoproli}e u gradu Nantu, 1793. go-dine. On pi{e:

Prvaci pobuwene varo{i koja je ustalaDa bi imala slobodu, ima}e odse~enuglavuI u jezivoj gu`vi, krici i jauci u~ini}eDa }e biti `alosno videti Nant.

Po nekim tuma~ima on je takve nemire pred-skazao i u Lionu. Stvarno je i grad Lion bio dostaopusto{en i pqa~kan, jer su ga robile ne samo voj-ske ve} i seqaci iz okolnih mesta.

83

7.

Neki tuma~i tvrde da se pojedine strofe izNostradamusovih centurija odnose na AleksandraVelikog, a drugi da se te iste strofe odnose na Na-poleona.

Potom }e se vojnik vinuti od cara,U pla{t }e usko~iti iz kratkog haqetka,Oru`ju ve{t a lo{ kraj oltaraGori po popa od crnog |avola.

potom:

Kada se gomila robova bude suvi{euzdigla,Zbaciv{i svoga kraqa,Do}i }e jedan Marsovac preko morakoji }e seIsta}i iz vojske koja je pre{la prekobregova.A o qudima koji }e se oko wegaokupitiRe}i }e se pre da su kasapi negokne`evi.

Neki stihovi govore da je taj car ro|en u bli-zini Italije, da je gra|anskog porekla, da je prezi-rao crkvu i da je voleo vojni~ku karijeru. Sve ovo

84

moè se odnositi na Napoleona, koji je od obi~nogvojnika postao car Francuske. No, Napoleon nijejedina li~nost koja je od obi~nog vojnika stigla docara.

On je ro|en u primorskom gradu Aja~iju, kojije u doba wegovog ro|ewa pla}ao danak \enovi.Wegovo carevawe trajalo je ~etrnaest godina, i tood 1800. do 1814. godine, kada je abdicirao.

Napoleon je izvanredno dobro znao da vojskuop~ini svojim naredbama; to mu je omogu}ilo da1798. godine izvr{i uspe{an pohod na Egipat, a daposle wega, opijen slavom izvr{i i dràvni udar.

Nostradamus za Napoleona kaè:

On }e svojim jezikom op~initi velikuvojskuI wegova slava vlasti propa{}e posleIstoka.

Napoleon je stvarno imao svoj pohod na Is-tok. A kako je pro{ao, to nam kaè istorija.

Daqe za Napoleona Nostradamus pi{e:

Wegove lakome slave svako }e sebojatiAli wegova deca bi}e zba~ena s vlasti.

Nostradamus Napoleona naziva Sokolom,stoga {to je soko ptica grabqivica, a Napoleon jegrabio i vlast, i slavu, i pobede. Nostradamus Na-poleonovom decom smatra sina, posinka i bra}umu, a svi su oni padom Napoleona i sami propali.

Uspon i pad Napoleonov Nostradamus opisu-je ovako:

85

Veliki senat dodeli}e pompu jednom,Koji }e kasnije biti pobe|en i prognan.

Napoleon je bio i dobar zakonodavac, {tosvedo~i wegov ~uveni „Napoleonov Kodeks“ na ko-me je zasnovano javno pravo u Francuskoj. Napole-on nije imao samo svoj pohod na Egipat, on je taj po-hod poku{ao i na Englesku, iz Bulowe.

U Bulowi hteti }e da popravi svojegre{ke.Ali nije mogao kao {to nije uspeoNi tamo gde je hram boga sunca.

Napoleonov odnos prema crkvi bio je izrazi-to negativan. Za vreme wegove vladavine papa Pi-je VII bio je prognan, a zatim je ipak sklopqenKonkordat izme|u Napoleona i Vatikana.

O ovome Nostradamus u svojim centurijamapi{e:

Dvoje sjediwenih ne}e dugo ostatizajedno.Kroz trinaest godina od varvarskogsatrapaObe strane pretrpe}e velike {tete da }eBlagosiqati papu kad se vrati u svojudr`avu.

Poznato je da papa i Napoleon nisu mogli du-go da sara|uju, jer je kod wih do{lo do nesuglasi-ca, kako neki tvrde zbog Napoleonove oholosti.Napoleona je najja~e napadao katoli~ki kler, jeron nije po{tovao Svetu stolicu. Zato je u tokutrinaest godina do{lo do raskida saradwe, {to je

86

uslovilo da i crkva i Francuska ovim sukobom do-sta izgube. Neki tuma~i tvrde da je Konkordat si-lom nametnut papi Piju VII, od 1800. do 1814. godi-ne, nakon ~ega se on vratio u svoju dr`avu.

Nostradamus je ina~e voleo da prori~e o pa-pama, nesumwivo zato {to je crkva igrala, a i da-nas igra, veliku ulogu u politici sveta, pogotovou vreme o kome ovde govorimo.

Svoja proro~anstva o odnosu Napoleona i ka-toli~ke crkve, Nostradamus zavr{ava time {to}e Napoleon po}i u napad na Rusiju, a to zna~i usopstvenu propast. On pi{e:

Rimska zemqa kojom upravqasve{tenikBi}e ugwetavana od Francuza,Ali neka se narod francuski boji ~asaKada se sa vojskom bude uputio nadaleki sever.

U nekoliko kvatrena Nostradamus govori oNapoleonom povratku sa Elbe i o wegovoj drugojvladavini od sto dana, koja se zavr{ava porazom naVaterlou.

87

Pobe|eni princ zarobqen na ElbiDo}i }e morem do Marseqa.Velikim naporom stranaca bi}eponovo pobe|enIzbe}i }e smrt, ali }e to biti krajcarske p~ele.

Poznato je da je Napoleon bio zato~en na El-bi, da je morem sa svojom vojskom pre{ao \enovskizaliv i iskrcao se na kopno, te da je od strane Pru-sa i Engleza bio poraèn u bici kod Vaterloa.

Kona~ni kraj Napoleonov Nostradamus ova-ko opisuje:

U tre}em mesecu od diù}eg suncaDivqi vepar i leopard zdruì}e sena boji{tu.Ve} umoran i upla{en leopard}e podi}i oko nebuI videti kako ispod sunca orao pada.

Da bi nam ovi stihovi bili jasniji evo nekihobja{wewa. Nostradamus je u svojim centurijamaEnglesku ozna~avao leopardom, Rusiju kurjakom,Francusku petlom, Prusku veprom, Japan krokodi-lom, [paniju pijavicom. Napoleona je nazivao so-kolom, a samo na jednom mestu ga naziva orlom,ba{ u ovoj bici na Vaterlou, kada je predskazaowegov poraz i kona~no kraj wegove vladavine, juna1815. godine.

U svojim prora~anstvima Nostradamus kaèkoliko }e trajati vladavina Luja Filipa, zatimgovori o revoluciji 1848. godine i dolasku na

88

vlast Napoleona III i wegovom kona~nom padu. Onpi{e:

Po{to je vladao sedamnaest godinaKada ovo vreme bude proteklo,pet godinaTraja}e promene. Potom }e bitiizabran jedan,Za isto toliko vremena,A to }e i}i protiv interesa crkve.

Poznato je da je Luj Filip vladao od 1830. doizbijawa revolucije 1848. godine.

Nakon kraja wegove vladavine nastale sumnoge promene koje }e trajati do 1852. godine kadana carski presto dolazi Napoleon III, koji je vla-dao sedamnaest i po godina, odnosno do 1870. godi-ne. Ni politika Napoleona III nije odgovarala in-teresima crkve, vaqda zbog iskustva sa Napoleo-nom.

Nostradamus Napoleona III vidi ovako:

Tre}i }e nali~iti prvom kao prst prstu.To }e biti monarh koji }e seOdozdo podi}i gore. On }e ratovatii `ele}e da popravi onog prvog.

ili

Po{to dve krhke stvari propadnuBratu~ed carem tada }e biti.U kwigama }e sevati no`eviA bratu~ed zastavu }e od strahasviti.

89

Mnogi komentatori su u ovim stihovima pre-poznali Napoleona III koji je na vlast do{ao za-hvaquju}i propasti dveju revolucija, one iz 1830. ione iz 1848. godine. Napoleonom III carstvo uFrancuskoj prestaje.

Zna se da je Napoleon III izgubio bitku kodSedana, a zahvaquju}i izdajstvu koje mu je pripre-mio mar{al Bazen, koji je tvr|avu Mec predao ne-prijatequ. Nostradamus pi{e:

Kad izdajnik koji je branio velikutvr|avuBude predao Mec i svoju vojsku,Wegov protivnik na~ini}e velikepodvige,A wega }e tek posle careve smrtisuditi.

Iz ovog se vidi kako su i na koji na~in Nem-ci prodrli u Francusku i dobili rat. Ratni vojnisud, 1873. godine, osudi}e Bazenovo izdajstvo i on}e biti pogubqen.

Stihovi koji slede vrlo su zanimqivi. Onise poklapaju sa istorijskim doga|ajima.

Iz progona do}i }e kao begunacZbog urote weni }e du{mani stradati.To razdobqe bi}e sjajni vrhunac,Sedamdeset }e i tri godine vladati.

Ovo se odnosi na Tre}u i ^etvrtu Republikuu Francuskoj, koje su postojale u vremenu od 1871.do 1944. godine. Zakqu~no sa 1944. godinom, odno-sno s krajem ^etvrte Republike, Nostradamus za-vr{ava proro~anstva o sudbini Francuske.

90

8.

Nostradamus je u svojim proro~anstvima do-sta pisao o sudbini Engleske. Kao {to je predvi-deo slom monarhije u Francuskoj, 1789. godine, ta-ko je predvideo i ~uvenu Kromvelovu revolucijukoja je s prestola zbacila ^arlsa I.

Evo kako je to Nostradamus opisao:

Sa engleskog prestola onaj koji jebio dostojan odagnan jePo{to je svoje savetnike predao gnevu,Wegove pristalice }e se nisko spustitiPa }e melez biti priznat za polukraqa.

Nostradamus jesmatrao da je ^arls Ibio dostojan da vladaEngleskom, ali da je we-gova velika gre{ka {toje sa svojim savetnici-ma, Laudom i Strafor-dom, do{ao u sukob, paga je to ko{talo presto-la. Predat je na izdajuKromvelu, tj. melezu ipolukraqu, kako ga No-stradamus naziva.

91

Daqe pi{e:

Kada Gan i Brisel budu i{li protivAnversaLondonski Senat osudi}e na smrtsvoga kraqa,Vino i so }e im do grla do}iZbog wih, jer mete` kraqevstvomvlada.

Poznato je da su se u Holandiji i Belgiji vo-dile borbe sa [panijom 1648. godine, i da }e se oveborbe, 1649. godine, zavr{iti Minsterskim mi-rom. Iste }e godine ^arls I biti osu|en na smrt odstrane Senata.

Potom }e na presto Engleske do}i Kromvelkoga Nostradamus ovako opisuje:

Vi{e kasapin no kraq EngleskeRo|en u neznanom rodu silom }ezgrabiti vlastBez vere, bez zakona, proli se krvzemqi.Wegovo vreme se primi~e, pauzdi{em od jada.

Zna se da je Kromvel rodom iz Ipsvi~a i dapoti~e iz jedne prose~ne porodice. Za sve vremesvoje vladavine ose}ao se nesigurnim, pa je pribe-gavao zastra{ivawu stanovni{tva. Pogubio jemnoge svoje protivnike. Za wega se ne mo`e re}ikojoj je veri bio opredeqen, jer je progonio i jed-ne i druge, odnosno anglikance i prezviterijance.

Neki komentatori tvrde da je posledicaKromvelove revolucije rivalstvo izme|u Francu-

92

ske i Engleske, da je ovo rivalstvo kasnije dovelodo Francuske revolucije.

Koliko }e i kako Kromvel vladati, Nostra-damus pi{e:

Dvadeset sedam godina traja}ewegov rat,Jeretici mrtvi, zarobqenici izgnani,Krvi u telu qudskom bi}e otkriven tok.

Ovde nam je prorok bez gre{ke prorekao da}e Kromvelov gra|anski rat trajati ta~no dvade-set sedam godina, da }e jeretici biti ubijani, da }ezarobqenici biti prognani iz zemqe.

Posledwi stih ove strofe nam govori o tomekako je, 1628. godine, nau~nik Vilman prona{ao,tj. utvrdio cirkulaciju krvi u ~ove~jem organi-zmu, pa je to jo{ jedan od pokazateqa kako Nostra-damus saìma doga|aje iz ranih oblasti qudskihaktivnosti, a to nimalo ne pomaè tuma~ewu ono-ga {to je èleo da kaè. Pogotovo je to te{ko zaono vreme koje je udaqenije od Nostradamusovog.

O Kromvelu on daqe pi{e:

Dvadeset meseci drà}e vlast potpunoTiranin svirepi na~iniv{i vlast jo{gorom.

Kromvel je 1655. godine raspustio Parla-ment i vladao je za to vreme sam. Interesantno jeda mu je, 1657. godine, novi Parlament ponudiokraqevsku krunu, ali je on to odbio, da bi ubrzo,1658. godine umro.

Na presto Engleske dolazi wegov sin Ri~ard,kao protektor.

93

Mladi} u zemqi britanskoj ro|enNa o~evoj smrti dobi}e savetDa preuzme krunu i ispuni zavet.

Ri~ard je tokom svoje vladavine bio mnogoo{triji i suroviji no {to mu je bio otac.

* * *

Na~in na koji Nostradamus sa`ima doga|ajevidi se iz slede}ih stihova:

Trideset }e qudi usred LondonaZaveru skovat protiv vladaraUsmrtit wih }e kom sre}a je sklonaFrizijac plavi izabran za cara.

Ovo se, u stvari, odnosi na ~itavo 17. stole}eu Engleskoj, po~ev od zavere da se eksplozivom ra-zori Parlament kad u wega bude do{ao kraq, pasve do dolaska na vlast Holan|anina VilijemaOranskog, koji }e vladati Engleskom od 1689. do1702. godine.

Prvenac u braku umre}e dok sedva otoka sva|ajuDo`ivev{i jedva osamnaest godinaMladi polaga}e slogu u nade.

Mnogi tuma~i tvrde da se ovi stihovi odnosena Frawu II, koji je u svojoj 18. godini umro nakonnesretnog braka sa Marijom Stjuart, i dugotrajnogsukoba {kotske i engleske kraqice.

94

Da vidimo jo{ neke stihove koji se odnose naEnglesku:

Sedam }e mena skobit Britance,Krvavih dvesta devedeset leta,Sve bez Germana slomi}e lanceU ~asu kad Ovan s poslom se sreta.

Nostradamus prve britanske neda}e ve`e zapo~etak 1528. godine, a traja}e skoro tri stole}a,a po Nostradamusu to zna~i sve do 1818, vladavineLuja XVIII.

95

9.

Mihael Nostradamus je Prvom svetskom ratu,upore|uju}i ga sa drugim doga|ajima, posvetio ma-lo svojih kvatrena. Neki wegovi tuma~i tvrde daje tako ~inio zato jer je znao da }e se posle tog su-koba zbiti jo{ jedan ve}i i mnogo opasniji.

Tako ne{to nam i Nostradamus govori u svo-jim stihovima:

Posle velikog sukoba jo{ se ve}ispremaI veliki motor obnavqa}e vekoveKi{a od projektila, krv, glad, vatrai uni{teweA preko neba juri}e ogaw sipaju}ivarnice.

Ovim je Nostradamus stvarno potvrdio da }eDrugi svetski rat biti mnogo opasniji u odnosu naPrvi i da ovim ratom prete mnoge ve}e opasnostiqudima.

On je prorekao da }e veliki sukob, tj. Prvisvetski rat po~eti onda kada ~ovek bude i{ao ne-bom, preko mora i kroz talase.

Vrlo je interesantno Nostradamusovo proro-~anstvo kojim ka`e:

96

Blizu V i Srbije izbi}e sukobI jedan smrtonosni rat.

Svakako da se ovo odnosi na doga|aje pre po-~etka Prvog svetskog rata. On kaè da }e do}i dovelikog sukoba Srbije i V. Ovo rimsko pet se kaomesto doga|aja ne moè rastuma~iti, ve} se moèuzeti kao broj dràva u~esnica u ovom ratu, iakoje to neta~no. Sarajevski atentat na Ferdinanda,kao {to je poznato, bio je povod Prvom svetskomratu.

Kako je Nostradamus predvideo prodor Nema-ca preko Belgije u Francusku, govore nam ovi sti-hovi:

Kada jedan od najve}ih carevaBude pogazio ugovor od wegovog oca,Onda }e oni od Nirnberga, Azburgado BazelaProdreti preko Flamanske u Galiju.

O ovom prodoru Nemaca, toku borbi i ishodu,Nostradamus veli:

U velikoj bici neprijateq }eodstupiti, ali ne}eBiti gowen. Tek kada vojska budeorganizovanaI kada legije napada~a budu smaweneTada }e ga potpuno izbaciti iz Galije.

Svakako da nam ovi stihovi govore o bici ko-ja se odigrala izme|u Nemaca i Francuza na reciMarni u toku Prvog svetskog rata. U ovoj bici suFrancuzi iza{li kao pobednici.

97

Nostradamus izme|u ostalog pi{e:

I plavi Ferdinand u}i }e u ratNapusti}e svet krina zbog Makedonijeali }e propasti na pola putaJer }e ratovati protiv hrabrihMirmidona.

Mirmidonci su hrabri ratnici Ahilejevi izHomerovog speva „Ilijade“. U ovom slu~aju No-stradamus upore|uje Srbe sa jakim i hrabrim Mir-midoncima. Plavi Ferdinand je, u stvari, bugar-ski kraq koji èli da osvoji delove Makedonije,ali }e na pola puta propasti, jer }e se sukobiti savrlo hrabrim i nepokolebqivim ratnicima kojise bore za svoju slobodu i koji ~uvaju svoju otaxbi-nu.

Nostradamus kao da je bio u~esnik nekih do-ga|aja iz Prvog svetskog rata, tako ih preciznopredvi|a, kao {to je slu~aj u ovim stihovima:

Odavno se takva velika àlost nijevidelaOni koji su mnogo davali bi}eprinu|eni na milostGoli i gladni, mu~eni zimom i è|uluta}e i pre}i prekovelikih bregova, na velikozaprepa{}ewe celoga sveta.

Ko iole poznaje istoriju moè bez ikakvihpote{ko}a da zakqu~i kako je ovde re~ o povla~e-wu srpske vojske, 1915. godine, preko gudura Alba-nije. Povla~ili su se gladni, èdni, goli i bosi,

98

iscrpqeni od ratovawa, napadani i ubijani od ne-kih arbanaskih plemena.

Neki od Nostradamusovih tuma~a, de{ifra-nata i komentatora ovom proro~anstvu posve}ujumnogo pa`we, s obzirom na to da se ono u detaqezbilo kako je i prore~eno.

Zna se {ta je i koliko je Srbija u Prvomsvetskom ratu pretrpela, pa bi se ono rimsko pet(V), koje se nalazi pored re~i Srbija, moglo tuma-~iti kao znak Viktorija (pobeda).

O zavr{etku Prvog svetskog rata prorok jenapisao:

Kada budu stigle vesti o velikomgubitkuZbog tog saznawa vojska }e se povu}i.Iza wihovih le|a bi}e pobuna.Vojska u koju vi{e ne}e verovati,veliki napusti}e.

To se odnosi na proboj Solunskog fronta, po-sle kojega je neprijateqska vojska bila prinu|enada se povla~i. U vojsci je do{lo do pobune a sve jeto uveliko doprinelo okon~awu rata.

U sklopu onoga {to govori o Prvom svetskomratu Nostradamus za Oktobarsku revoluciju pi{e:

Varvarsko carstvo kojimJedan plemi}ki stale` vladaNajve}i wegov deo posla}e u smrt,Stari }e wih smr}u pogoditi.

U to vreme, o kojem Nostradamus pi{e, uEvropi nije postojalo nijedno drugo „varvarsko“carstvo, izuzev Rusije, u kojoj je narod `iveo pod

99

te{kim feudalnim uslovima, nasle|enim iz pro-{lih vekova.

* * *

Pored Oktobarske revolucije Nostradamusje prorekao i druge va`nije doga|aje koji }e pret-hoditi Drugom svetskom ratu.

Evo kako je video dolazak nacional-socijali-sta na vlast u Nema~koj, 1933. godine:

Po{to bude do{ao iz krajwih wenihoblasti[ef germanski na zlatan presto zase{}e.Dama slu`benica vide}e svoj krajJer nije mogla da savlada te{ko}e.

Poznato je da Hitler nije ro|en u Nema~kojve} u Austriji. A Dama slu`benica je Nema~kavajmarska Republika.

Dolazak Hitlerov na vlast Nostradamus ova-ko predvi|a:

Do}i }e jedan koji }e na zavodqivna~inPoku{ati da u~ini ispru`enom rukomOno {to se stisnutom pesnicomnije moglo.

Poznato je kakav je bio fa{isti~ki pozdravispru`enom rukom, pa je Nostradamus i tu bio upravu. U svojim centurijama on nastavqa:

Jedan dan }e postatiPrijateqi dva velika gospodara

100

I wihova vlast }e seNaglo i dosta pro{iriti.

Retko koji od tuma~a nije ovo povezao sa Hi-tlerom i Musolinijem. To se na wih dvojicu i od-nosi, jer Nostradamus uglavnom pi{e o doga|ajimakoji za istoriju imaju veliki zna~aj.

Poznato je da je Nostradamus `iveo i prori-cao u Provansi koja je nedaleko od Marseja. Nekiod tuma~a tvrde da se naredni stihovi odnose naatentat koji je, 1934. godine, izvr{en na Aleksan-dra Kara|or|evi}a, tada{weg kraqa stare Jugo-slavije.

Evo tih stihova:

Kada jedan varvarski najamnik budekraqanepravi~no pogodio, ni on ne}eizbe}i smrti.A uzrok svemu bi}e tvrdi~lukRepublike.Ali onaj koji je zaveru skovao, kaja}ese jako.

101

Odmah posle ovih stihova o atentatu Nostra-damus nam daje situaciju u Francuskoj, pa pi{e:

Opet }e biti svete crkve prqaneI napadane od Senata iz Tuluze.

Ovi stihovi, po nekima se odnose na izbore1936. godine u Francuskoj, na kojima je pobedilavlada Narodnog fronta ~iji sastav i ideologijasvakako nisu odgovarali interesima tada{we cr-kve u Francuskoj.

Nostradamus u svojim centurijama nije zaobi-{ao ni gra|anski rat u [paniji, koji }e buktatiod 1936. do 1938. godine. O ovom proricawu posto-ji dosta nejasno}a, mada neki komentatori tvrde daje Nostradamus i ovom prilikom bio vrlo preci-zan.

Nostradamus je u svojim proro~anstvima, te-è}i sintezi, pojedine epohe definisao u jednojjedinoj re~i, bilo da se radi o revoluciji ili ne-kom carstvu koje je duè obitavalo. Interesantnoje kako je on, koji je ìveo u doba renesanse, mogaoda kaè kakav }e biti dvadeseti, i naredni vekovi.On prori~e doga|aje u mnogim sferama ìvota:politi~koj, vojnoj, nau~noj.

Kako on vidi idejna, politi~ka i filozof-ska kretawa na na{oj planeti. Uzmimo, na primer,ove stihove:

Filozofska {kola novoga stilaPreziru} slavu i bogatstva,Ne}e na} dom sred germanskog krila.Sledi}e wu mnogobrojna bratstva.

102

Sasvim je ta~no da Nostradamus ovim govorio pojavi nove filozofije i predskazuje ro|ewemarksizma, koji }e se roditi u Nema~koj, odakle jeKarl Marks, ali }e slavu ste}i van germanskogkrila, naravno u Rusiji.

Nostradamus daqe pi{e:

Italski puk i {panski bez knezaZbog svog lakoumqa zaveden }e biti,Smrt }e ga sna}i sred Hersoneza,Potokom bujnim krv }e se liti.

Ovi stihovi odnose se na [paniju posle ab-dikacije {panskog kraqa i na Italiju u vreme fa-{izma, ~iji }e narodi proliti krv, prvi u gra|an-skom ratu, a drugi u osvajawima koja je preduzelaMusolinijeva ratna ma{inerija.

103

10.

Istoriji je poznato da su Italija i Nema~ka,svaka posebno, nastojale da postanu mo}ne. Wiho-ve te`we dovele su do Drugog svetskog rata. No-stradamus jo{ u 16. veku spomiwe mesto Te{in.Poznato nam je da su se oko wega ~esto sporilePoqska i êhoslova~ka. Te{in je prilikom re{a-vawa sudetskog pitawa pripao Poqskoj. Ba{ ovoisto mesto bi}e povod za napad Nemaca na Poqskuna po~etku rata. U vezi s tim prorok predvi|a:

Kada se dve vojske zbog zidovaNe budu mogle sudariti,U tom trenutku }e zadrhtati Te{in.

Nostradamus jasno kaè da }e taj ratni sukobizazvati:

Narod koji je tu| i dalek Rimqanima,Dràva ~ija se nalazi na Majni.

Svakako da se i ovi stihovi odnose na Poq-sku:

Nebo }e oplakivati propast me{ovitedràveDo neba }e qudska krv biti prolivena,Kroz smrt }e se opet ovaj narod roditi.

104

Poqska je u isto vreme bila kraqevina i re-publika i imala je me{ovito stanovni{tvo - nekisu katoli~ke, a neki pravoslavne veroispovesti.

Nostradamus nastavqa:

Velika varo{ }e biti opusto{enaOd stanovnika retko }e ko ostati.

Malo je koji grad u toku Drugog svetskog ratastradao kao {to je to slu~aj sa Var{avom, pa nemasumwe da se ovi stihovi i na wu odnose.

Prorok iz Provanse ovako prori~e okupaci-ju Francuske:

Sred Orleana, Remsa i TursaI svih gradova, prevrat {to zadesi,[ator }e di}i strana kultura,Tresak i lom po zemqi i po vodi.

Zatim pi{e kako }e u Francuskoj biti mnogigradovi opusto{eni od strane „skakavaca“ - avio-na.

Od skakavaca koji }e sti}i s nebaDo}i }e do smrti i uni{tewaNe po{tuju}i zakone rata.

Nostradamus je predvideo i pojavu bombi iprojektila koji }e se upotrebqavati, kako u Pr-vom, tako i u Drugom svetskom ratu. Tako|e i pod-zemne hodnike (rovove) koji su me|usobno poveza-ni, ~ak i hemijska sredstva koja }e se primewivatiu ratu.

Da vidimo {ta nam ka`u slede}i stihovi:

105

Orla kroz prozor koji krstari nebomFrancuzi }e videti pre megdana:Dobrim to moè i lo{im biti znakom.Dobrim }e smatrat ga slaba ga strana.

Ova strofa odnosi se na po~etak rata, na vre-me kada je Francuska podeqena. Posebno intere-santni su naredni stihovi koji se odnose ba{ naDe Gola, vo|u pokreta otpora u Francuskoj i we-nog budu}eg lidera.

Dugowa iz sveg plaka}e glasaIzabran {to be{e u krivo vreme,@ele}e oti}i istoga ~asaKada ga izda vlastito pleme.

Kada je re~ o podzemnim utvr|ewima danas sunam poznate Maìno i Sigfridova linija. No-stradamus ih je u wegovo vreme ovako video:

Blizu velike reke bi}e u zemqiiskopanaVelika utvr|ewa koje }e voda delitiNa petnaest ravnih delova.

U veku u kome je prorok ìveo znalo se samoza utvr|ewa koja su gra|ena na zemqi, a ne u zemqi,i obi~no su gra|ena od opeke ili kamena, u oblikukula, bedema i tvr|ava. U Drugom svetskom ratusvakako se moralo pristupiti izgradwi podzem-nih utvr|ewa, s obzirom na pojavu artiqerije sarazornim granatama. Ta~no je i to da je linija Ma-ìno ispresecana re~nim tokovima.

U slede}oj kvatreni Nostradamus pi{e:

106

Svi oni sa Ilera bi}e u MozeluUbijaju}i one sa Loare i Sene.I na moru }e biti velikog gowewaPo{to je [paniji isce|ena krv.

Svakako da se ovo odnosi na borbu izme|u Ne-maca i Francuza u oblasti Mozela u toku Drugogsvetskog rata. Govori se da }e na kopnu i moru do-}i do velikih bitaka. U posledwem stihu se ka`eda je [paniji isce|ena krv, {to se bez sumwe i de-silo u gra|anskom ratu od 1936. do 1938. godine.

Prorok Drugi svetski rat vidi i iz ovogugla:

Veliki mitovi prevari}e qudeI oni }e biti tvorci velikog sukoba.Pre toga verova}e se da je nebo vedro,ali }e oru`jaKoja }e biti u levoj rucibiti najubita~nija.

107

Zna se da je Hitler pomo}u fa{isti~ke ide-ologije i starih mitova o arijevskoj rasi uveo Ne-ma~ku u Drugi svetski rat, govore}i da su Nemcibogomdani da vladaju ~itavim svetom. Otuda su we-gove metode mu~ewa drugih naroda, naro~ito Je-vreja i Slovena, bile naju`asnije u istoriji ~ove-~anstva.

Tre}i stih odnosi se na verovawe mnogih daje vreme pred Drugi svetski rat, a posle velikeekonomske krize, mirno i vedro.

Ubita~na oru`ja u levoj ruci odnose se na ru-sko oru`je ka}u{e, koje se u toku drugog svetskograta bile jedno od najubita~nijih oru`ja.

Nostradamus je pisao da }e narod koji }e po-zdravqati stisnutom pesnicom, misle}i na komu-niste, u~estvovati u pobedi. Ponekad ga naziva le-vima, {to odgovara i dana{woj podeli na desne,reakcionarne, i leve, napredne, politi~ke parti-je.

108

11.

@eneva je ~esto spomiwana u centurijama.Prorok je naziva „Vrtom sveta“.

Vrt sveta kraj nove varo{iGde se u planinama nalazi iskopan putBi}e grabqen i ba~en u veliki ogawI bi}e silom vode otrovane sumporom.

Ovi stihovi nas upu}uju na to da bi u plani-nama iskopan put mogao biti ~uveni Simplonskitunel, koji nije ba{ daleko od @eneve. Posledwadva stiha se najverovatnije odnose na hemijski rati bojne otrove. Prorok predvi|a da }e @eneva bi-ti zapaqena i zatrovana bojnim otrovima, ali seto o~igledno odnosi na neko budu}e vreme, {to jesasvim mogu}e.

* * *

Kada je re~ o Balkanskom poluostrvu Nostra-damus malo predvi|a. Jedini stihovi koji se odno-se na Balkan glase:

Najve}a krila izvan pristani{ta ZadraKrenu}e u Bizant, on bi}e wihov ciq.

109

Neprijateq }e pretrpeti veliki gubitakAli ni prijateq se ne}e koristiti,Jer }e tre}i sve uzeti i opqa~kati.

Mnogi tuma~i nisu, bar do sada, uspeli darazjasne ove stihove. Jedino {to je pouzdano to jeda se najve}a krila odnose na avione. Ili je tu upitawu za Nostradamusa karakteristi~no sa`ima-we raznih vremenskih epoha.

Me|utim, ne{to su jasniji, a donekle i ta~ni-ji ovi stihovi:

Ki{e i mraz na~ini}e zemqu jo{vi{e neplodnomA pristani{te Selima ima}e velikeinvazije vode.

Zna se da je 1940. godine u Anadoliji pored ze-mqotresa i mraka, do{lo do iznenadnih katastro-falnih poplava koje su opusto{ile taj deo Turske.

[to se ti~e zemqotresa Nostradamus je pro-rekao da }e se dogoditi dva katastrofalna, i to je-dan u Aziji, u jesen 1940. godine, a drugi u oblastiPirineja. Prorok je ta~no odredio i mesta koja }enajvi{e stradati.

* * *

Posebno je interesantno za{to se Jugoslavi-ja, dana{wa wena teritorija, u prorokovim pred-vi|awima ne tretira kao teritorija koja je u sklo-pu Balkanskog poluostrva, iako su u prorokovovreme postojale balkanske dr`ave koje danas ~ineJugoslaviju.

110

Skoro svi tuma~i za naredne stihove tvrde dase odnose na grad Rim, me|utim, pre }e to biti Be-ograd, mada u Evropi ima vi{e gradova koji leèna dvema rekama. Evo tih stihova:

ûvaj se da se ne pribliì{Varo{i koju zapquskuju dve reke,Jer }e{ tu krv propquvatiTi i tvoji u mesecu kada cvetaju ruè.

Prema jednom tuma~ewu tvrdi se da }e Jugo-slavija igrati dosta veliku ulogu u doga|ajima ko-ji }e se zbiti posle 1975, pozivaju}i se na Nostra-damusa, koji na jednom mestu kaè da }e novi svetbiti velik i zna~ajan.

111

12.

Me|utim, kako Nostradamus, tako i ve}inawegovih tuma~a nisu dosledni o svr{etku Drugogsvetskog rata, odnosno wegovog ishoda.

Da se osvrnemo na slede}e stihove:

Pola i pola dva bi}e xinaBi}e im mo} sve ve}a i ve}a:Novi }e svet biti veli~inaCrvenom brojnost bi}e sre}a.

Po tom tuma~ewu ovo treba shvatiti ovako:da }e posle Drugog svetskog rata postojati dve ve-like sile, {to je svima poznato, SSSR i SAD, teda }e one nastojati da pro{ire svoje interesnesfere. Wihova mo} o~ito je sve ve}a i ve}a, pogo-tovu ako se misli na trku u naoruàvawu koju po-tenciraju obe velesile.

êtvrta strofa ovog kvatrena „crvenom broj-nost bi}e sre}a“ odnosi se na komuniste, jer i samNostradamus, crvenim naziva komuniste. Crvenombrojnost bi}e sre}a, jer svake godine sve je vi{esocijalisti~ko-komunisti~kih zemaqa.

Ta~no je da se po zavr{etku Drugog svetskograta nijednoj evropskoj zemqi, iskqu~uju}i SSSR,nije pruìla mogu}nost da postane velesila, mada

112

je bilo zemaqa koje su to prièqkivale i radilena tome i za vreme rata a i posle wega.

Nastale su, dakle, samo dve velesile, kojimaprorok u svojim proro~anstvima ~ak odre|uje i ge-ografski poloàj. SSSR naziva „Slavijom“ aSAD, koje u wegovo vreme nisu ni postojale nazi-va „engleskim zapadom“. Na „engleski zapad“ odno-si se i ovaj stih: „AMERI^KI GLAVAR ]E BI-TI IZ LONDONA“.

U Nostradamusovo vreme kao {to rekoh, Se-verna Amerika tj. SAD nije postojala kao dràva,ve} su samo postojale kolonije Portugalije i [pa-nije. Jedino se za predznake stvarawa SAD moguuzeti sukobi tokom 18. i 19. veka koji su se zbiva-li na tim teritorijama.

Te doga|aje Nostradamus nagove{tava ovimstihovima:

Carstvu {to bra}u zavaditi htede,Otet }e vojsku i britansko ime.Posle }e do}i pak AnglikaniUplivu {panskom kraj }e biti.

Zatim, Nostradamus za jedan duì periodpredvi|a da }e do}i do pojedina~nih nemira u ne-kim isto~noevropskim zemqama, ali da oni ne}ebiti tako stra{ni kao oni koji }e zadesiti SAD,kako on to predvi|a ba{ u ovoj deceniji na{eg ve-ka.

Nostradamus je ne{to precizniji kada se ra-di o regionu Bliskog istoka.

On govori da }e na vi{e mesta u svetu do}i donemira, ali }e ih najvi{e biti na Bliskom istoku,naro~ito u Palestini, pa kaè:

113

Nova zemqa, zakoni noviod Sirije pa do Palestine,Carstvo }e po}i {to varvarski govoriPre no Febovo prole}e mine.

Ili u Africi i Aziji, pa veli:

Berberi kojih osta ve}inaMnoge }e pobiti ro|ake svoje.Stara~ku smrt na}i }e ~etvrtinaRodovi da se istrebiti ne bi.

Nostradamus predvi|a da se prilikom ovihnereda ne}e po{tovati nikakvi sporazumi, ugovo-ri niti ma kakvi dogovori, zatim, da }e ba{ u ovompredelu, do}i do velikih nereda i nemira {to sedanas i te kako potvr|uje.

Prorok ide toliko daleko pa daqe kaè da }ekod malih dràva dolaziti do ~e{}ih sukoba, a dase dvojica velikih zadugo ne}e odlu~iti da remetesvetski mir, ali da }e i oni jednoga dana zbog svoggrabeà do}i do sukoba, i nastavqa:

Kasni}e oba. Cvije}e izgubit.Zakonu ne}e protivit se zmija.

On ovaj sukob predvi|a u vremenu vladawaKosmate zvezde, a to je vreme posle 2123. godine. Uto vreme, on Evropi predvi|a druga~iju sudbinu ipodre|eniji poloàj nego danas. Nostradamus da-qe kaè da bi sve to {to je ~eka u 22. veku, Evropamogla izbe}i ako se ujedini u jednu celinu, i to dokraja ovog na{eg, 20. veka. To se moè posti}i po-mo}u jednog parlamenta kome Nostradamus odre|u-je sedi{te u [vajcarskoj.

114

* * *

Nostradamus u svojim proro~anstvima nabra-ja oko dvadeset velikana od kojih dve tre}ine tre-ba tek da se pojave u narednim stole}ima i mileni-jumima. Interesantno je, on ne pravi razliku, tj.ne razgrani~ava li~nosti od dr`ava. Ili je negdedo{lo do pogre{nog tuma~ewa wegovih centurija,pa se ta pogre{ka prenosi sa spisa na spis, iz pre-voda u prevod, ili namernim zamagqivawem poje-dinih pojmova. Nostradamus o Evropi ka`e da }edo}i vreme kada }e: Vladati mir i sloboda. No, tajmir ne}e dugo potrajati, ve} }e biti reme}en po-bunama, sukobima i lokalnim ratovima, a ponaj~e-{}e pobunama mladih u mnogim evropskim zemqa-ma. [to danas nije daleko od istine.

115

13.

Nostradamusa kao proroka svakako da su in-teresovale i najezde, pa je prema svom znawu iozna~io neke etape tih invazija. Da li su se wego-va predvi|awa ostvarila ili ne, to }e se mo}iutvrditi iz narednog izlagawa. On pre svega pola-zi od toga kako }e Arapi u Palestini godinama vo-diti ratove protivu Jevreja i da }e Jevreji bitiporaèni. Daqe kaè da }e Arapi opijeni pobeda-ma nad Jevrejima zaèleti da zavladaju Evropom.On ~ak prori~e da }e Arapi osvojiti Palestinu iSevernu Afriku, da }e jedan Arapin muhamedan-ske vere kod svih Arapa probuditi fanatizam zadaqim osvajawem, te da }e stvoriti jednu velikusvearapsku dràvu kojoj }e prvi uspeh biti uni-{tewe Izraela.

Tog Arapina Nostradamus ovako opisuje:

On }e do}i, zao, r|av, sraman Tirani{u}i Mesopotamiju, Wegovi vojnici ~ini}e preqube. Zemqa stra{na a on crnog lica.

Za ovo i ovakvo osvajawe Nostradamus tvrdida se trebalo desiti 1973. godine. Potom kaè da}e taj osvaja~ vr{iti osvajawa i porobqavawa.

116

Zatim da }e se nastaviti sa osvajawem maloa-zijskih i severnoafri~kih naroda. Da }e najprebiti osvojen Egipat, a da }e potom opasnost zapre-titi Galiji.

Pa prori~e:

Brodove gutat morski }e viri Uz Jadran }e zrak i zemqa se tresti. Egipat pada, islam se {iri âk u Herault namerava sesti.

Ovi stihovi mora da se odnose na napade naItaliju, s obzirom da se spomiwe Jadran.

Daqe kaè:

U februaru oni }e ih Haldeje Napasti hri{}anstvo sa tri strane Na Latinskim obalama po~e}e samrtni rat.

Po Nostradamusu ovi napadi trebalo je da seostvare 1975. godine i da osvoje Francusku, [pa-niju i Italiju. Daqim arapskim osvajawima, kaèprorok, pridruì}e se i jedan antipapa. Arapi }epotom preko Italije osvojiti Bosnu, Dalmaciju,Hrvatsku, Ma|arsku, pa }e ~ak zavladati i Cari-gradom. Sve ovo trebalo se zbiti 1978. godine.Sli~na proricawa su davali i jo{ neki proroci.Svi oni su jedini spas Evrope videli u tome {to}e taj problem re{iti Francuska i Engleska, asve uz pomo} Amerike, ali sa napomenom da }eAmerika imati problema, jer }e se mnogo pla{itiAzije, odnosno Kine, koja je mnogoqudna i dugove-ka.

117

Stawe u Evropi, u 1980. godini Nostradamusje predvideo ovako:

Na podru~ju blizu Venere sjajne Afri~ke dve }e i azijske snage Do Dunava dopreti, pa i do Rajne Vapi}e Malta i Ligurske drage.

Dok slika Evrope 1981. godine treba ovako daizgleda: tri antipape razjedini}e katoli~ku cr-kvu, hri{}anstvo }e biti u rasulu i sve }e to Ara-pima omogu}iti lak{e napredovawe. Potom on is-ti~e da }e spasewe i mir za Evropu do}i tek 1987.godine a i da taj mir ne}e dugo potrajati.

Prema Nostradamusovim proro~anstvima na-jezde Arapa trebalo je da se realizuju 1973, 1975,1978, 1980. i 1981. godine. Evropa ih se treba oslo-boditi tek 1987. godine. Dakle sve godine invazijaminu{e, ali arapske najezde ne be{e. A {to se ti-~e oslobo|ewa od Arapa 1987. godine nema ni{ta,jer nemamo se od ~ega osloba|ati. Zna~i, nije vapi-la nijedna dràva, Dunav ni Rajna, pa ni ligurskedrage ni Malta.

Nije nam jasno gde su i {ta se zbilo s trimaantipapama? I {ta se sve de{ava sa pomenutim ve-rama? Da li su u rascepu i rasulu? Jedino je ~iwe-nica da se u ovim na{im danima islam vi{e akti-virao no ikada do sada. [to je islam vi{e no rani-je aktivan, razloge treba traìti u wemu samom, sobzirom na versku i svetovnu borbu za vlast u mno-gim zemqama, pa ~ak i u wihovim ratnim sukobimaoko prestià u arapskom svetu i regionalnih, po-liti~kih i drugih interesa. Jedino za {ta se moè

118

re}i da se delimi~no ostvarilo jeste wegovo pro-ro~anstvo o sukobu Izraela i Palestinaca.

Nekoliko proroka je predvi|alo najezduArapa na Evropu koja se, eto, na sre}u nije obisti-nila. Ipak, u ovom slu~aju posredi mo`e biti gre-{ka u odre|ivawu vremena, odnosno godina ovihdoga|aja, jer Nostradamus nije ba{ uvek bio pre-cizan.

Ili je i to jedna od zamki wegovih stihova, dadoga|ajima ~esto pomera vremena stvarnog de{a-vawa. O~ito je da }e problemi oko Palestineigrati veliku ulogu u budu}nosti i da su izvor, mo-`da, i ve}e nevoqe, koju je Nostradamus iz svogvremena video i to nam kazao na svoj osobeni na-~in postavqaju}i nam zamku u tuma~ewu wegovihprora~una.

Kod Nostradamusa ima dosta gre{aka, kao{to ima i dosta tuma~a, de{ifranata i komenta-tora koji pojedine doga|aje prilago|avaju proro-~anstvima ili proro~anstva doga|ajima. Nostra-damus je za arapsko carstvo rekao da }e se {iritiiz Mesopotamije, Palestine i Arabije, preko ce-le Severne Afrike, od Egipta do Maroka, da }e seto {irewe nastaviti preko tri poluostrva: Piri-nejskog, Apeninskog i Balkanskog. Zatim on tvrdida }e posle oslobo|ewa od Arapa biti oslobo|eniJerusalim i Palestina i da }e se tu utvrditi vlastpapa, koji su nekada odatle bili proterani, da }edo}i do ujediwewa Hri{}ana i Jevreja. Nostrada-mus ka`e da }e {esti po redu papa od slave masli-ne, a maslina je simbol jevrejskog naroda, biti tajkoji }e izvr{iti pristupawe Jevreja hri{}anskojcrkvi i da }e se Sveta stolica nalaziti u Jerusa-

119

limu. I kona~no kaè da }e do}i do mira koji do-du{e ne}e dugo potrajati jer }e posle sedam godi-na, odnosno 1994. godine otpo~eti invazija ùterase.

***

Invaziju ùte rase Nostradamus predvi|a1994. godine, odnosno 1996. godine. tj. onda kada seu Jadranskom moru pojave neka ~udna predskazawaza koja kaè:

U Krustimiumu iz Jadranskog mora Pojavi}e se jedna ~udnovata riba sa qudskom glavom a ribqim repom koje }e se oma}i sa udice.

Nedavno je {tampa u ~itavom svetu pisala dasu se na Jadranu u Italiji pojavila neka ~udovi-{ta u moru, a da su o~evici neki ribari. Malo jeverovatno da je neki od ovih ribara ~itao Nostra-damusova proro~anstva. Po Nostradamusu ovo ~u-dovi{te je predznak nekih stra{nih stvari, a naime toga Nostradamus prori~e:

S Jadrana sve do Sabinskog kraja Morska }e neman stra{na doplovit, I kada ta riba zemaqska i morska Bude talasima izba~ena na obalu, Tada }e se od mora Do zidova pojaviti neprijateq.

120

A taj neprijateq pojavi}e se 1996. godine, i uEvropi }e se voditi ratovi sve do 1999. godine. Ato je vreme vlade Meseca. Neprijateq sa Istoka -ùta rasa - zauze}e celu Evropu, opusto{i}e je iuni{titi hri{}ansku civilizaciju. Na kraju }eAzijati biti proterani iz Evrope 1999. godine, pa}e po Nostradamusu i tada naro~ito oja~ati Jugo-slavija i Ma|arska, odnosno dràve koje se nalazeizme|u Dunava i Alpa.

Po Nostradamusu 1999. godine treba da se de-si pomra~ewe Sunca i Meseca. Za vreme ratova saùtom rasom prorok predvi|a da }e do}i do nebe-skih kataklizmi, velikih ki{a i poplava, a vrelivetrovi pali}e sva poqa. Sve }e se razneti u pepe-lu, dimu i ogwu. Za vojsku Azijata kaè da }e bitimnogobrojna i savremeno naoruàna, da }e raspo-lagati ogromnim vazdu{nim i pomorskim snagama.Pravac wenog napada predvi|a od Kine, preko In-dokine, Indije, Persije, Avganistana, Kurdista-na. Japansko-kineske jedinice iskrca}e se u Per-sijskom zalivu i tako izi}i na Crno i Mramornomore. Dok }e se flota kretati tim pravcem morem,invazija se nastavqa na Gr~ku i Tursku. Zatim }eflota kroz Crveno more izbiti u Sredozemqe i uJadransko more, gde }e do}i do strahovitog rata.

Potom }e se pojaviti sila u znaku Terazijakoja }e pomo}i Evropi da se oslobodi najezde odùte rase, pa }e ~itava Azija drhtati od straha.

Ova proro~anstva a naro~ito wihova tuma~e-wa koja su data u odnosu na najezdu ùte rase naEvropu o~ito odgovaraju zapadnim politi~kim ivojnim krugovima da bi na taj na~in prikazali se-be kao jedine spasiteqe.

121

Najezda ùtih vr{i}e se velikom brzinom, iobuhvati}e vrlo veliko prostranstvo, ali }e ipakdo najve}ih borbi do}i tek 1998. godine, i to namoru. Ta pomorska bitka bi}e takva da }e od we imore pocrveneti.

Nostradamus opisuju}i ovo doba kaè da je todoba kada }e vladati antihristi. Nostradamus po-raz ùte rase predvi|a krajem ovog veka, pa kaè:

Na istoku bi}e veliki uàs i strahNovoizbarani koga podràva i crkva Rodos i Bizant bi}e od varvarske krvi obojeni.

Bizant je po Nostradamusu Carigrad. No, onu svojim stihovima kaè da }e se dve velike sileujediniti u borbi protiv ùte rase i da }e tada do-}i do kona~nog oslobo|ewa 1999. godine, kada }e seuni{titi Antihrist. Tada }e do}i do velikih po-plava i ogwenih ki{a, a sve ove nepogode pretho-di}e izlasku Zemqe iz svoje orbite, koje }e se do-goditi 2023. godine, zna~i u prvoj ~etvrtini 21. ve-ka.

Nostradamus kaè da su svi doga|aji, koji suse zbili ili }e se tek zbiti u budu}nosti, nastalii nastaja}e pod dejstvom Meseca, Sunca i Saturna,kao i pod uticajem drugih planeta.

O pojavi Kosmate zvezde Nostradamus kaè:

Kada Kosmata zvezda nebom preleti Tri }e vladara do}i do sva|e wima i miru zemqotres preti.

Ili kada kaè za neku drugu pojavu:

122

Otkri}e se dva sun~ana sjaja.

Pojavom ove zvezde do}i }e do nekih poreme-}aja u vasioni, ali tu nam Nostradamus ni{ta kon-kretno nije rekao. On tvrdi da se vladavina Mese-ca zavr{ava 2000. godine i da }e tada na ovoj na{ojplaneti do}i do mira i izobiqa.

***

Nostradamus u svojim proricawima samo na-zna~uje pojedine etape tih invazija, jer im nije mo-gao na}i (ili nije hteo) pravo vremensko odre|e-we. Tako on ekspanziju islama vidi u onim danimakada na zapadu vladaju velike ekonomske krize. Paka`e:

Galima tu~: srp Mese~ev raste.

Potom on veli da }e u doba mle~ne ki{eislam zapretiti [paniji:

S obala reke One Iberiji daqe, u carstvu Granade,Muhamedanci krst }e da gone, Kordovqanin jedan izda}e nade.

U istom vremenu on prori~e i sudbinu Izra-ela, za koji ka`e:

Jalova tad }e sva sinagogaU ruke pasti nevernom soju.Vavilonskom su`wu, gnanom sa loga,Srezana krila bi}e u boju.

123

Zatim isti~e da }e taj neverni soj osvojitiEgipat, a da }e ih trojanska krv isterati iz Ne-ma~ke, a selinsko brodovqe zatvori}e im prolaz uSredozemno more. Predvi|a da }e muslimani go-spodariti celim Sredwim istokom, SevernomAfrikom a da }e na Evropu i daqe vr{iti povre-mene upade.

Naravno, ovo je samo jedan deo o kome je u ra-nijem izlagawu bilo re~i. Poznati su nam pravcinastupa Arapa i `ute rase. I na kraju da }e ovaarapska osvajawa i osvajawa `ute rase biti spre-~ena i kona~no dotu~ena }elavim glavama koje tre-ba da stupe na scenu. Po Nostradamusu te }elaveglave obezbe|uju trajniju slobodu Evropi.

124

14.

Prema vremenima i godinama koje Nostrada-mus odre|uje 1980. je godina kojom po~iwe sedmimilenij od postanka sveta. Po wemu 1999. ili 2000.bi}e 7020. godina od stvarawa sveta. On ka`e:

Jer razmak od na{ih prvih, koji su bili prenas, jeste takav da stavqaju}i se pod ispravke naj-svetijeg su|ewa, smatram da je prvi ~ovek Adambio pre Noja oko hiqadu dve stotine ~etrdeset idve godine, ne oslawaju}i se na ra~une neznabo-`anske, ve} samo prema Svetom pismu i prema sla-bosti moga duha u astronomskim ra~unima. PosleNoja, od wega i op{te potopa pa do Avrama prote-klo je oko hiqadu osamdeset godina, a ovaj je bionajve}i astrolog i prvi je, po nekima, prona{aohaldejsko pismo. Potom je do{ao Mojsije, posleotprilike pet stotina petnaest ili {esnaest go-dina, a u me|uvremenu od Mojsija do Davida prote-klo je pet stotina sedamdeset godina. Potom izme-|u vremena Davidovog i vremena na{eg spasiteqai iskupiteqa Isusa Hrista, ro|enog od jedne devi-ce, proteklo je hiqadu tri stotine pedeset godina.

Prema ovom od Adama do Hrista proteklo je4757 godina, kako je Nostradamus izra~unao. Me|u-tim, na drugom mestu sam Nostradamus sebe pobijai te cifre mewa tako da kona~ni broj koji on daje

125

za ovaj period do Hristovog ro|ewa iznosi 4137godina.

On tvrdi da }e od ro|ewa Isusa Hrista dokraja wegovih proro~anstava prote}i 3797 godina,dakle od nastanka do propasti sveta bi}e ukupno7970 godina.

Nostradamus daqe tvrdi da je vladavina Me-seca otpo~ela 5020. godine pre Hrista i da }e vla-da Meseca trajati 7020 godina, pa tako dolazimodo toga da vladavina Meseca prestaje 2000 godinaposle Hristovog ro|ewa. Nostradamus je iznosioneke odre|ene cifre koje kada se saberu ili odu-zmu utvr|enim redom, pokazuju sudbonosne godineza ~ove~anstvo. Neke od wih su 1789, 1914, 1936. Go-dina 1999. tek }e biti sudbonosna.

Nostradamus kaè da }e prestankom vladavi-ne Meseca do}i do mnogih nesre}a i neda}a, da }ebiti strahovitih ratova izme|u rasa i religija. Anajva`niji doga|aj po Nostradamusu, koji }e se po-sle vlade Meseca zbiti, jeste naru{avawe ravno-

teè u Sun~evomsistemu, tako dana{i unuci i pra-unuci ne}e imatiprilike da videmnoge planete kojemi danas moèmovideti. Ovim }e sepromeniti i ugaonagiba Zemqineose prilikom pro-mene ravnoteè uSun~evom sistemu.

126

Neke }e se zvezde toliko pribliìti Zemqi da }eone izgledati mnogo ve}e nego {to nam danas iz-gledaju. I Mesec }e se pribliìti Zemqi i iza-zva}e mnoge promene: ogromne plime, potrese, po-plave, erupcije vulkana.

Po wemu, pomerawe centra gravitacije Sun-~evog sistema bi}e prouzrokovano pojavom novognebeskog tela, odnosno, pojavom planetarne nebu-loze. Klima }e se izmeniti u ~itavom svetu, do}i}e do seqewa qudi i ìvotiwa iz jednog kraja na-{e planete u drugi kraj, nesta}e hrane i ostalog{to je potrebno za ~ovekov ìvot.

Izgleda}e da je Zemqa izgubila svoju ravno-teù i da je propala u veliki mrak. Do}i }e domnogih i velikih poplava, pa }e pored velikih ki-{a padati i ogaw, usijano kamewe. Od ovog }e sespasiti mali broj qudi u razli~itim delovima na-{e planete.

Za to vreme prorok kaè: „êtrdeset godinaduga se na nebu ne}e pojaviti a isto toliko godina}e se videti svakog dana.“ Zatim on predvi|a:

Mesec }e biti pomra~en i u dubokoj tami A Sunce }e dobiti zar|alu boju.

Nostradamus daqe kaè da }e posle svih ovihpomerawa do}i do velike gladi me|u qudima, da }ejo{ za vreme invazije Arapa i ùte rase biti mno-ga dobra uni{tena.

I posle svih ovih neda}a dolazi vlada Suncakoja }e trajati 953 godine odnosno do 7973. godinekada se i zavr{avaju Nostradamusova proro~an-stva.

127

***

Nostradamus u svojim proricawima ~ini za-stoje, pa ~ak vr{i preskakawa po nekoliko dece-nija, a de{ava se recimo da u jednoj strofi prika-`e ~itavo jedno stole}e.

On je u svojim proro~anstvima predvideo ~i-tavu seriju zemqotresa koji treba da se zbiju nana{oj planeti. Po~etak serije stavqa u 1914. godi-nu, a znamo da su prvi zemqotresi po~eli 1905. go-dine u Mesini i San Francisku, zna~i devet godi-na ranije nego {to je prorok tvrdio, {to je pri-li~no malena pogre{ka s obzirom koliko ga godi-na deli od vremena o kome prori~e.

Ako analiziramo ove wegove stihove vide}e-mo da se oni odnose na jedan ~itavi vek:

Filozofska {kola novoga stila Prezira}e bogatstva.Ne}e na}i dom sred germanskog krila Sledi}e wu mnogobrojna bratstva.

Zar se ovo ne odnosi na pojavu marksizma, od-nosno i na Oktobarsku revoluciju koja }e obele-`iti ceo ovaj vek.

Nostradamus je u svojim proro~anstvima go-vorio o mnogim pronalascima, a predvideo je i is-krcavawe qudi na Mesec.

Na Mesec sjajni brzo }e sti}i U kraj }e stran, neobi~an pasti, Nezrelo vo}e gra|u }e di}i Rug jednoj sili a drugoj ~asti.

128

Nostradamus u svojim proro~anstvima ~estopredvi|a velike gladi koje }e zadesiti qude. Azar je i danas mali broj onih koji gladuju i umiruod gladi. Opasnost od gladi je iz dana u dan sve ve-}a, pogotovo ako se ne preduzmu odgovaraju}e mere.Nije opasnost samo u natalitetu stanovni{tva ve}u opasnosti od radioaktivnih otpadaka, zaga|iva-wa reka i tla, zra~ewa, zaga|ivawa atmosfere,upotrebi raznih hemijskih sredstava protiv koro-va, gamadi i sli~no. Tako Nostradamus na jednommestu o gladi kaè:

Dolazak slutim velike gladi Svi }e na svetu patiti qudi

On predvi|a da }e u doba gladi do}i i do qu-do`derstva, i drugih strahota. Govori o pojavi na-kaza, ali ne precizira da li }e se te nakaze izro-diti na Zemqi ili }e do}i iz svemira.

Posle 2000. godine Nostradamus predvi|amir i blagostawe ponekad, a potom vladavinu mno-gih tiranija, pa kaè:

Prognani {to na ostrvu ~ame Okrutni kada do|u vladari

Nostradamus pored nakaza spomiwe i ro|eweDeteta - zmije odnosno ro|ewe bezrukog deteta.Wegovo ro|ewe desi}e se u doba pojave komete. Onkaè:

@dero }e biti na ostrvu ro|en Samo dva zuba }e imati u glavi. Gla|u }e ~itav kraj pogo|en biti.

129

Nostradamus, nakon gladi i kuge predvi|a ve-like su{e i poplave. Najpre }e biti velikih su{anegde oko 2170. godine.

Saturn i Mars kad jednako àre Su{a, vru} vetar, ratovi prete.

Potom kaè da }e ki{e padati sve re|e i da}e padavine jednog dana prestati. Ove }e nesre}etrajati u vremenu od 2170. do 2250. godine, zna~iukupno 80 godina.

Nostradamus je svaku novu katastrofu simbo-li~no ozna~avao, npr: glad - izopa~eno{}u, revo-luciju - vihorom, kugu - nedostatkom pravde.

Po Nostradamusu ~ove~anstvo }e drmati de-vet neda}a: revolucije, svetski ratovi, gladi, ze-mqotresi, zaga|ivawa atmosfere, kuge, su{e, po-top, te najezda Arapa i ùte rase.

Kad je u pitawu najezda Arapa, slede}i stiho-vi vrlo su zanimqivi.

Belgijski }e se vladar razqutiti Varvari }e na se bes da skrenu. Libijski progon tad }e uslediti, Heraklo }e od Panona ih terati.

Nostradamus predvi|a veliku mo} Belgije,pa je to jo{ jedan posredan dokaz da namerno zama-gquje pravo vreme doga|aja.

130

15.

Po Nostradamusu neobi~ni vek otpo~eo je na-{ih dana, odnosno zavr{etkom Drugog svetskog ra-ta. U ovom }e veku do}i do stvarawa jednog velikogcarstva koje }e se u potpunosti konstituisati u 21.veku.

I pored nekih neodre|enosti Nostradamus jeipak u nekoliko slu~ajeva odredio ta~no vreme imesto zbivawa nekog doga|aja. Tako je ta~no odre-dio vreme osvajawa Meseca i odlazak qudi na we-ga, zatim da }e crni ugaq biti zamewen belim tj.atomskom energijom, pojavu balona i aviona. Po-tom je predvideo i stvarawe atomske bombe, hemij-skih otrova i drugog, po ~oveka opasnog oru`ja.Pored wegovih ostalih stihova ovi nam o~ito go-vore o novim oru`jima:

Seju}i pomor ogaw }e ìvi Plamsati grozno.

Nostradamus predvi|a nevoqe u ùdwi zazlatom i u potro{wi. U vezi s tim Nostradamuskaè slede}e:

Veliko zlo se narodu sprema Sveti }e zakon zgaziti silaNovi }e zakon vredeti vi{e Kad na|e se zlatna i srebrna ìla.

131

Za potro{wu on kaè da je ona ta koja }e po-remetiti i moral me|u qudima, {to ilustrujeovim stihovima:

Obiqe novca, srebro i zlatoBi}e uzrok pojavi bezo~nog bluda.

Da bi nakon ovog tvrdio da }e bogatstvo u sve-tu potrajati vrlo kratko i da }e se pretvoriti uveliku bedu pa kaè:

Rat }e iscrpeti zalihe wine.

Nema perioda u kome Nostradamus ne vidi ne-ki od ratova, pa i one lokalne, a za sve wih kaèda uni{tavaju qudska dobra i ìvote.

Vrlo je karakteristi~an wegov stih:

U obiqu bednom mre}e od gladi.

Zar u ovom na{em veku nije takav slu~aj? Doku pojedinim zemqama Evrope i SAD ima hrane uizobiqu dotle na drugim mestima vlada glad.

Za budu}nost Nostradamus veli da }e u wojbiti mnogih doga|aja. Do}i }e vreme vladavineAematija, zatim }e vladati pet carevina, potompredvi|a i Aenobarba, Hirenu i druge. Kad pi{e orepublici, on misli na vladavinu gospe, ène. Kodwega Marijana simbolizuje francusku republiku,naro~ito tre}u. Gospa predstavqa neku vrstu ma-trijarhata, naravno simboli~nog - upravu èna,me|u kojima su donedavno bile Indira Gandi, Gol-da Meir, Sirimavo Bandaranaike i druge. On de-luje kao ènomrzac i vrlo ih kudi.

132

Ali kada je u svojim vizijama video na svet-skoj pozornici neku ènu on to pi{e bez obzira{to ène omalovaàva.

Za jedan ènski lik on kaè:

Zemqom sirota, srodstvom malena, Milom i silom se{}e na presto. Vlada}e dugo mlada èna Gori se silnik ne ra|a ~esto.

Ovde je re~ o èni koja }e u budu}nosti vla-dati nekom zemqom. Prava je {teta {to Nostrada-mus nije odredio geografsko mesto dr`ve kojom }eova èna vladati.

* * *

Nostradamus je skoro u detaqe predvideo svestrahote i uàs Drugog svetskog rata. Prorekao jeda }e Evropa izvr{iti pravo samoubistvo. No, za-vr{etkom Drugog svetskog rata nijednoj se evrop-skoj zemqi nije pruìla prilika da postane impe-rija, mada su to mnoge prièqkivale. Ali, zato suposle Drugog svetskog rata nastale dve super - si-le - SSSR i SAD.

Nostradamus je i rekao da }e se posle jednogvelikog sukoba izroditi dve mo}ne sile, {to sesvakako odnosi na ve} pomenute dràve. Da je tota~no dokaz je to {to im je geografski odredio me-sta. Jedna }e, kaè on, biti na istoku i on je nazi-va Slavijom a druga }e biti na Engleskom zapadu, awome }e vladati glavar iz Londona. Poznato namje da u 16. veku, kada prorok ìvi, nije postojala

133

Severna Amerika kao dràva. Ovim delom svetatada su gospodarili Portugalci i [panci. U tovreme Engleska jo{ nije postala pomorska sila,{to }e se kasnije ostvariti.

Potom je on za Engleski zapad rekao da }e po-stati jedna sna`na i velika dràva, {to se ostva-rilo kroz stvarawe SAD. Znamo i to kako i na ko-ji su se na~in SAD oslobodile engleskog gospo-darstva. Me|utim, nije jasno {ta Nostradamuspodrazumeva pod po~etkom kraja SAD kada kaè:

„Nebo }e spaliti na 45 stepeniVatra pribliàva veliki novi grad.Odmah veliki plamen razbacaniprole}e“

Zbog nejasno}a da li se radi o gradu na 45 ste-peni geografske {irine ili o vatri iste temper-ature dajemo centurije u originalu:

„Le ciel brûlera à 45 degrésLe feu s'approche de la grande nouvelle cité.Instantanément, une grandeflamme éparse jaillira“

Najverovatnije misli da }e neki veliki gradu Americi nestati pod udarom vatre sa neba,nadamo se da ne predvi|a atomsku bombu ilisli~no jer bi to bio i kraj sveta.

U vezi SAD spomiwe i godinu 1999, zbognejasno}a teksta dajemo dva prevoda istog centuri-ja i wegov izgled u originalu:

134

"Godine 1999, sedam meseci Od neba }e do}i kraq alarma Da bi se ìvot velikog kraqa Angolmois, Pre nego Marsu vladati po sre}e ".

"U 1999 godinu i sedam meseci,nebo }e do}i veliki kraq terora,on }e vratiti veliki kraq Mongola,ali pre ovog rata kraqica bez ograni~ewa"

„L'an mil neuf cens nonante neuf sept mois,Du ciel viendra un grand Roi deffraieurRescusciter le grand Roi de'AngolmoisAvant que Mars regner par bonhneur X.72“

Nostradamus pored dve postoje}e sile pred-vi|a i uspon neke dràve u Sredozemqu. Nemamonikakvih dokaza na koju dràvu ili tetiroriju mi-sli.

Nostradamus vidi kako u na{e vreme dve siledele ~itavi svet. On jednu naziva „crvenom“ a dru-gu „novim svetom“. Zatim kaè da }e jedno vremevladati mir i sloboda, ali da }e to potrajati vrlokratko i da }e onda do}i do pobuna. Te }e pobunedobro uzdrmati Slaviju, naro~ito predele dana-{we Ma|arske i Rumunije. Velike pobune predvi-|a i na teritoriji druge supersile, potom na Bli-skom istoku gde kaè:

Nova je zemqa, zakoni noviU Siriji i PalestiniCarstvo }e biti {to varvarski govori.

135

Sa Bliskog istoka prelazi na Afriku za ko-ju kaè:

Berberi kojih osta ve}ina Mnoge }e pobiti ro|ake svoje.

Za ovo na{e doba Nostradamus kaè da je do-ba kada se ne}e po{tovati nikakvi ugovori, te da}e se radnici buniti u skoro svim zemqama sveta inastavqa:

Nagodbe niko se dràti ne}e Varawu i laì svi }e biti skloni.

Danas u nekoliko zemaqa Evrope tih pobunaradnika ima: kao {to je slu~aj rudara u Engleskoj,radnika u Francuskoj, Italiji i drugim zemqama.

I pored mnogih radni~kih pobuna Nostrada-mus kaè da }e se krajem 20. veka jedna prema dru-goj dve velike sile miroqubivo pona{ati, ali dataj odnos ne}e dugo potrajati. Na kraju }e se suko-biti, pograbiti oko daqe podele sveta. Ovo razdo-bqe o kome Nostradamus govori odnosi se na dobaod 1794. godine do 2164. godine. Zna~i, sve do drugepolovine dvadeset drugog veka, do doba kada vladaplaneta Mars. Ako je Nostradamus ta~no prore-kao, zna~i da se na ovoj na{oj planeti, globalnommiru moèmo nadati jo{ punih 180 godina. Ovo seodnosi samo na dve velike sile, dok }e me|u osta-lim dràvama dolaziti do lokalnih ratova. U na-{em vremenu takav je slu~aj sa Iranom i Irakom inekim drugim dràvama, npr. u Indokini.

Zatim, prorok smelo tvrdi da Evropa ne}ebiti ovakva kakva je danas, ve} da }e biti u vazal-nom odnosu na dve velike sile. On kaè da sve ze-

136

mqe Evrope krajem 20. veka treba da se ujedine, dame|usobne sukobe elini{u. Tako }e izbe}i sve ne-voqe. Ako do ujediwewa do|e, sedi{te wene vla-sti on stavqa u [vajcarsku.

Za Francusku kaè da }e u 21. veku biti pode-qena na tri dela. Na kakvu podelu misli, ne znamo.Zatim, kaè da }e to biti pokrajine koje }e se usvemu razlikovati, a posebno u politi~kim siste-mima.

U naredna dva veka Nostradamus predvi|a po-javu Kosmate zvezde i velike ratove na teritorijidana{we Italije. Kada se Kosmata zvezda pojavi,kaè on, do}i }e do sukoba izme|u triju vladara uEvropi. U tom vremenu oformi}e se savez izme|uistoka i severnoafri~kih teritorija muslimana,koje on naziva Libija. Ovo je, kaè on, doba islam-skog preporoda koji }e u sebi sadràti politi~kia i vojni duh, osvajawe i versku ekspanziju koja }ese najvi{e manifestovati na dana{woj teritori-ji Irana i Iraka. Ovo se odnosi i na druge zemqeSredozemqa.

Taj napad on opisuje ovako:

Velika sila koja krst mrzi Di}i }e u me|ure~ju glavu Reku }e pre}i odredi brzi.

Verovatno da se pod pojmom reka ovde mislina Sredozemno more.

Posle ove akcije dolazi do stvarawa jedne ve-like svearapske dràve ~iji }e prvi uspeh i pobe-da biti uni{tewe jevrejske dràve.

137

Pod sinagogom podrazumeva se dana{wa dr-àva Izrael.

Jalova sva sinagogaU ruke }e pasti nevernom soju.

Ovako veliki svearapski savez osvoji}e azij-ske i afri~ke dràve, potom Egipat, Italiju i da-qe, a da }e daqe nadirawe Arapa obuzdati dva ve-lika vladara. To zna~i da }e obuzdati daqu islam-sku najezdu.

***

Po Nostradamusu uz sve prirodne neda}e idui ratovi. Pred nama i budu}im generacijama stojiniz neverovatnih zbivawa, koja slede posle zbrkenastale pojavom Kosmate zvezde.

U tim danima do}i }e do pomirewa me|u vla-darima i tada }e jedan veliki sve{tenik pro{eta-ti celim svetom. Ali uz to idu velike gladi na Ze-mqi, vojna osvajawa, pojava zmija i dr.

Za nas je vrlo interesantan ovaj Nostradamu-sov stih:

Otkri}e se dva sun~ana sjaja.

Da li ovo moè da se odnosi na otkrivawejo{ jednog sun~evog sistema, odnosno uspostavqa-wa kontakta nas Zemqana sa nekom drugom civili-zacijom iz prostranog kosmosa.

Neki komentatori ovo dovode u vezu sa dola-skom Beskona~nog naroda koji treba da se pojavi i

138

zauzme na{u planetu. Ali nije jasno da li je tajBeskona~ni narod sa na{e planete ili je to nekadruga civilizacija iz svemira. Nostradamus, kadaje u pitawu Beskona~ni narod, kaè da }e oni po-}i u osvajawe ~itave planete iz jedne luke. Mestogde se ta luka nalazi nije odre|eno: pa ono moèbiti na Zemqi ili neko lansirno mesto u kosmosu.

U ovom dobu Nostradamus predvi|a i ro|ewenekih nakaza:

Nakaze dve dvostrukih glavaKrv, plamen i potop nebeskim svodom.

Verovatno pod ovim nakazama Nostradamuspodrazumeva pojavu nekih bi}a iz svemira namajo{ nepoznatih. Drugi stih govori o plamenu, kr-vi, potopu i nebeskom svodu, koje }e ona izazvati.

Nostradamus za 22. vek, ta~nije oko 2170. go-dine predvi|a, posle kuge i gladi, vreme velikihsu{a, pa potom ki{a.

Za su{u on kaè:

Saturn i Mars kad isto àre Prè sav kraj tajanstvene jare

Ova velika su{a traja}e ~etrdeset godina savrlo velikim temperaturama, pa }e ~ak i more bi-ti pretoplo:

Na ~etrdeset osam stepeni More peni a ribe se kuvaju.

Za ki{u koja treba da usledi i poplave, koje}e tako|e trajati ~etrdeset godina, Nostradamuskaè da }e biti ve{ta~ki izazvane iz ledenih san-

139

ti, odnosno iz ledenih podru~ja planete. Izaziva-we ve{ta~ke ki{e, kako prorok tvrdi, bi}e omo-gu}eno pomorskom naukom.

Evo kako on to, prili~no nejasno, zapisuje:

Pomorsko znawe ki{u }e stvoriti.

Za obe pojave Nostradamus kasnije veli.

êtrdeset godina duga se ne}epojavqivati,êtrdeset godina stalno }e duga sijati. Suva }e zemqa sve suvqa biti, A potop }e do}i kada se duga vrati.

Prorok tvrdi da }e ~itava Engleska u dobapotopa biti potopqena, i ne samo ona, ve} i mnogedruge dràve. Sem toga, ovaj }e se dana{wi oblikZemqe i te kako izmeniti, do}i }e do pomerawatla, do spajawa i razdvajawa kopna i velikih kon-tinenata.

Kada sve neda}e koje su opisane pro|u ~ove-~anstvo po Nostradamusu treba da jedini spas vidiu vra}awu bezvernika Bogu.

140

16.

Pred kraj ìvota Nostradamus je ~esto pobo-qevao od kostoboqe i vodene bolesti, jer mu je or-ganizam bio jako iscrpqen. Pred prorokovu smrtwegov u~enik i prijateq Saviwi nije se odvajao odwega. Poznato nam je da je on ovom svom u~enikuodavao tajne proricawa. Wemu je otkrio i svojuposledwu tajnu: zidawe sopstvene grobnice, neko-liko godina pred smrt. Ona se nalazila u zidu cr-kve Kordelie, izme|u ulaza i oltara svete Marte.Nostradamusova izri~ita èqa bila je da bude sa-hrawen u uspravnom poloàju, kako ga qudi ne bigazili ni posle smrti.

Nostradamus je znao ~as svoje smrti, pa je po-zvao notara i izdiktirao mu testament. U toku bo-lesti dobio je kraqev poziv da do|e u Arles.

Uve~e, jula meseca 1566. godine Saviwi se sprorokom oprostio, rekav{i:

„Dovi|ewa do sutra“.

Nostradamus mu je odgovorio:

„Sutra, kada se sunce rodi, mene vi{e ne}ebiti“.

141

U wegovim posthumnim proro~anstvima po-stoji jedna strofa koja se odnosi na wegovu smrt, akoja glasi:

Kad s kraqevim darom poklisarse vratiRo|aci }e to javiti bra}i Mrtvog }e wega u krevetu na}i.

Me|utim, sutradan u rano jutro na{li su gamrtvog izme|u kreveta i klupe pored prozora.Tvrdi se da su prisutni bili èna mu sa sinovimai wegov prijateq Saviwi. Neki tuma~i tvrde da jeumro 1567. godine, {to nije ta~no.

Nostradamus je ìveo 62. godine, 6 meseci i12 dana. Umro je u Saloni, 1566. godine.

Nostradamus je po sopstvenoj èqi sahrawenu grobnicu koju je sam sebi sagradio. Ali, grobni-cu su, zajedno sa crkvom u kojoj se nalazila, 1791.godine razorili revolucionari, za vreme trajawaFrancuske revolucije.

I do danas je ostala tajna za{to je Nostrada-mus zahtevao da bude uspravno sahrawen. Takavobi~aj sahrawivawa nije postojao ni u jednoj qud-skoj kulturi, od postanka sveta do dana{wih dana,niti je negde zabeleèn neki pojedina~ni slu~ajtakvog sahrawivawa.

Navedeni razlog, da ga qudi ne bi gazili, ~i-ni se prili~no neubedqivim, pogotovo {to segrobnica nalazila u zidu crkve izme|u ulaza i ol-tara svete Marte, pa ga, i da je sahrawen u vodorav-nom, leè}em poloàju, niko ne bi mogao gaziti.

Jo{ jedan podatak je zanimqiv: le{ nikakodugo vremena ne moè da ostane u uspravnom polo-

142

àju, jer se kosti na kraju sve zgomilaju u dowi deogrobnice, dok se to ne de{ava u slu~ajevima sahra-wivawa u leè}em poloàju. Bez sumwe, Nostra-damus je i to znao, ali je ipak insistirao da ga ta-ko sahrane. Odgovor ne znamo, a verovatno da ga ni-kada i ne}emo saznati.

143

17.

O Mihaelu Nostradamusu, kao {to smo rani-je rekli, napisano je mnogo kwiga komentara, a naj-vi{e u Francuskoj gde je ìveo i radio. Zapravo je~udo da i danas postoji veliki interes za wegovaproro~anstva, naro~ito na Zapadu. Kod nas u Jugo-slaviji nije jo{ izdata nijedna kwiga komentara,studija ili sli~no, sem jednog prevoda sa francu-skog na hrvatsko-srpski jezik.

Moram jo{ jednom ista}i da Nostradamusovaproro~anstva obuhvataju vrlo veliki vremenskiperiod i to od 1547. do 3797. godine, ukupno 2250godina. Neki tuma~i tvrde da je sa proro~anstvimaotpo~eo osam godina kasnije, 1555. godine, pa obu-hvataju period od 2242 godine. U oba slu~aja wego-va proro~anstva zavr{avaju sa 3797. godinom.

Zna se da je Nostradamusovo delo nejasno idosta zagonetno pa se postavqa pitawe za{to i ot-kuda toliko interesovawe za wegove centurije odstrane ~italaca a i mnogih teoreti~ara? Pogoto-vu {to Nostradamusovo delo nije jedinstveno, nipo vremenu nastanka ni po sadràju, jer je nastalo,kako i sam tvrdi, „prema poloàju nebeskih tela“,odnosno zvezda.

Nije redak siu~aj da Nostradamus u svojimcenturijama sam zapada u kontradiktornost. Po-red toga ima dosta stihova koji su puni praznover-

144

ja, nejasnosti, religijskih zabluda, neta~nosti, a imnogo ponavqawa stvari. Barem jedna ~etvrtinastrofa ponavqa ono {to je ve} re~eno ili obja-{weno u wihovim dubletima. Potom ima dostaslu~ajeva da su mnoge strofe nerazumqive, nemajunekog sadràja, podudarnosti sa pojavom ili doga-|ajem, ne mogu se svrstati u nikakvu kalendarskuvremensku odrednicu, vek ili ~itavo razdobqe ko-je Nostradamus obuhvata svojim proricawem. Imai takvih centurija, koje se mogu uklopiti, kako u 1.tako i u 21. vek, pa se postavqa pitawe wihovogstvarnog zna~ewa. Neke wegove centurije, poredostalog, govore i o nekim otkri}ima skrivenogblaga, ali gde je i kada to blago skriveno on ni{takonkretno ne kaè. Naravno da ratovi, zemqotre-si i druge katastrofe uvek pod ru{evinama osta-vqaju le{eve, pa i blago. A koliko je do sada biloratova, zemqotresa i drugih katastrofa?

Ipak, i pored svega Nostradamus je jedan odnajneobi~nijih qudi svoga doba. Poznato je da od1550. godine pa naovamo proroci nisu bili samoismejavani, ve} su neki mu~eni pa i ubijani. Pogo-tovo ako ti proroci nisu pripadali crkvenom sta-leù. Iz straha da se wegovo delo, ili on li~no,ne na|u na loma~i Nostradamus je, kako i sam ka-è, pribegao tajanstvenosti, konfuznosti i mra~-nosti u svom proricawu - pisawu.

Potom isti~e da je u svom pisawu, pored osta-log, koristio i Kabalu, filozofsko-religijskou~ewe Jevreja kako bi izbegao neprilike jer takoga mogu shvatiti samo dobro obrazovani qudi. Zaveliko je ~udo da je do danas {tampano nekolikostotina izdawa Nostradamusovih proro~anstava, s

145

puno tuma~ewa, komentara i kqu~eva za wihovode{ifrovawe, a da se do danas niko nije mogao po-hvaliti da je razjasnio sve centurije. Postavqa sepitawe ko je u stvari Nostradamus?

Poznato je da je o Mihaelu Nostradamusu na-pisano na stotine kwiga i da su se pojavili mnogide{ifranti wegovih centurija i kvatrena. Jedanod wih je na{ savremenik @an [arl Fonbrin,Francuz, za koga se kaè da je jo{ pre petnaest go-dina ta~no „pro~itao“ niz Nostradamusovih kva-trena koji se odnose na posledwe dve decenije te-ku}eg stole}a. On je u vezi s ovim objavio i kwiguiz koje sada analizira {ta se sve od toga obistini-lo. Evo {ta on iz wegove kwige „Nostradamusistori~ar i prorok“ objavqene 1979. godine kaè:„Jedan prorokov kvatren glasi:

„Mleko, àbqa krv te}i }e Dalmacijom. Sukob je nametnut, kugla u blizini Balena. Pokli~ }e se proneti celom Esklavonijom, Tada }e se roditi ~udovi{te iz Ravene“.

Moje tuma~ewe (kaè Fobrin) „Nakon mlekadobrobiti, krv naroda }e te}i Jugoslavijom, kadasukob bude zapo~et, u isto vreme }e se zbiti i zlokod Balen{teda. Veliki ratni pokli~ prone}e seRusijom. Velike nesre}e nasta}e u Raveni“. [ta sepo meni zbilo i od tada ispunilo?

Godinu dana nakon objavqivawa moje kwige,dogodio se progon crkve, sa dolaskom Jaruzelskog.

146

Na pregovorima izme|u Jevreja i Arapa, jedan oddvojice qudi koji su se zalagali za mir bio je ubi-jen na neobi~an na~in: Anvar el Sadat, stradao 10.oktobra 1981. godine. Dogodio se rat za Fokland-ska ostrva, velika pomorska bitka Engleske naAtlantiku. Sli~no je i sa masakrom kom je prepu-{tena Jugoslavija - nisam znao da li }e se to desi-ti 1985, 1989. ili 1990. godine. On daqe kaè da jedobro protuma~io i kvatrene koji se odnose na ratIraka i Kuvajta, zatim da }e Levica opet do}i navlast, ali da }e sigurno nestati nakon tri godinei sedamdeset dana. Kaè da se ovo odnosilo na ko-munisti~ke ministre u Francuskoj koji su i oti-{li sa politi~ke scene 20. jula 1984. godine.

@an [arl Fonbrin koji se smatra najboqimtuma~em Nostradamusovih proro~anstava u Fran-cuskoj kaè {ta je video da }e se desiti do 2000.godine. Nostradamusov kvatren koji glasi:

„VII 1999, s neba }e do}i velikistra{ni kraq,ponovo }e postati veliki kraqAngulmua,pre i posle Marsa vlada}esre}no“.

Fobrin to ovako tuma~i: „Jula 1999. stra{nivladar do}i }e vazdu{nim putem da bi ponovo oì-veo velikog osvaja~a iz Angulmua. Pre i posle ra-ta, sre}no }e vladati“. On vidi pobedu Kine i da jetaj kraq Kinez.

Fobrin, zatim o~ekuje islamsku republiku uAlìru, Tunisu i da }e kraq Maroka biti ubijenod strane integrista zbog izdaje.

147

Za svoju Francusku kaè da }e u woj i daqetrajati „ruà“, a to zna~i vlada socijalista i po-sle Miterana.

O~igledno je da nijedan wegov stih nije suvi-{an, da u svakom ima neka poruka i da stih ima svo-je zna~ewe. Nijedna se strofa ne moè zanemari-ti, pa ni onda kada ona u sebi sadrì izvesna pona-vqawa. Jer ta ponavqawa pojedini tuma~i smatra-ju osnovom za de{ifrovawe svih centurija. NekiNostradamusova proro~anstva tretiraju kao jednucelinu, dok drugi tvrde da se ta proro~anstva te-matski razlikuju i da ih treba tretirati kao trizasebna dela koja imaju ukupno 939 strofa ne ra~u-naju}i jo{ dve strofe koje se ponavqaju u dva dela.Prema tome sva Nostradamusova proro~anstva na-laze se u 939 strofa, odnosno 939 slika, koje namadanas na svoj na~in, daju pregled pro{losti i vi-ziju budu}nosti.

148

Ako je Nostradamus u svom radu bio harmoni-~an i teìo hronici i nekoj sistemati~nosti i si-metri~nosti iz kojih razloga mu se onda sva tridela kwige razlikuju? Za to postoje razlozi kojisu nama danas prili~no nedoku~ivi, jer mi ne pose-dujemo proro~ki dar, pa tek kad se neki doga|aj de-si mi shvatamo da je bio predvi|en, ali da ranijenismo mogli da to uo~imo. Ima mnogo istine u re-~ima da jednog proroka razume jedino drugi pro-rok. Nama ostaje da se samo trudimo da bi razume-li nama ~esto nejasne i konfuzne re~i, ali pozna-vaocima sasvim jasne i razumqive.

Zamislite da neko napi{e da }e taj i taj ~o-vek odre|enog dana umreti. U ranijim vekovimabio bi progla{en za |avoqeg u~enika i spaqen. Tose i Nostradumusu moglo dogoditi. Ve} za svogaìvota on je osetio porugu, napade i sumwe u ono{to je pisao, a bio je progawan i od katoli~ke cr-kve.

Naravno da posle takvih pretwi niko pame-tan ne bi pisao jasno i razumqivo, jer bi to zna~i-lo da sam sebe osu|uje na smrt. U ìvotu se de{avajako mnogo tragi~nih doga|aja, ubistava, ratova,prirodnih nepogoda, gladi; tu su isprepletani ra-zni interesi, èqe za mo} i vlast, da svaki pro-rok, upadne ili me|u `rvweve istorije biva sa-mleven, kao i mno{tvo drugih a neopreznih qud-skih bi}a.

Prorocima je to jasnije nego li drugima, jeroni jasnije sagledavaju puteve istorije i preseca-we pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. I narav-no, bilo bi bezumno da poku{avaju ne{to prome-niti.

149

Mi moèmo re}i da mnogo toga ne razumemo ine znamo kada je u pitawu dar za proricawe. ôvekje sam sebi ogromna nepoznanica. Pre svega ne znana koji na~in misli, kako se odvija istorija, da lise u vremenu cikli~no ponavqaju izvesni doga|aji,kako su povezane dru{tvene promene sa promenamau svesti pojedinaca, postoji li kolektivna svestkoja se manifestuje na na~ine koji su nama danasjo{ nerazumqivi, ali to ne zna~i da postoje.

Toliko ima tajni, a proroci su samo jedna odwih, zajedno sa Mihaelom Nostradamusom koji, nebez razloga, nosi ime „Prorok nad prorocima“.

I jedna wegova strofa na|ena u zaostav{ti-ni, upozorava nas i jasno kaè da u proricawu ne-ma proizvoqnosti, da je sve precizno odre|eno, ia-ko mi ne znamo zakone po kojima se ono vr{i, panam ~esto izgleda odve} misteriozno ili konfu-zno, ne zbog svoje nejasno}e ve} zbog na{eg nezna-wa.

Nostradamusovim re~ima zavr{avamo ovukwigu:

Neka oni koji budu ~itali

Ove stihove, zrelo razmisle.

I neka se astrolozi, budale i varvari

Drè na odstojawu.

Ko god bude

Radio druga~ije, neka ga nebo prokune.

150

mr pavle xeletovi} ivanov nostradamusova · pdf fileistra`ivawa su pokazala - a to i sam...

Documents