Mr Svetlana Turudija ivanovi

Instituz za prouavanje lekoditog bilja Dr Josif Pani

Sokobanja, 19. 05. 2012.ORGANIZACIJA PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITOG I AROMATINOG BILJA U SRBIJI

U svetu trite lekovitog bilja se posmatra kao sub-sektor sektora zdravlja, dok su neki autori ovo trite opisali kao sektor biljne medicine.U Srbiji ne postoji zvanina klasifikacija trita, koristi se termiin sektor lekovitog i aromatinog bilja (LAB) koji obuhvata proizvodnju irokog asortimana proizvoda: poljoprivrednih (sirovine), prehrambenih (ajevi), dijetetskih proizvoda, biljnih lekova, tradicionalnih lekova i dr. Ponuda lekovitog i aromatinog bilja (LAB) na tritu Srbije potie iz vie izvora: - gajeno (kultivisano, plantano) - samoniklo bilje (divlje) tj. sakupljeno iz prirode. - trite u Srbiji se snabdeva i iz uvoza, vrstama koje ne rastu u zemlji ili postoji deficit na tritu

Srbija je znaajan centar biodiverziteta,

700 biljnih vrsta imaju medicinske odlike, 400 je u upotrebi, oko 250 lekovitih i aromatinih biljaka je u prometu

najvee koliine bilja koje se prometuje u Srbiji, poreklom je iz spontane flore

prema nekoj proceni u naoj zemlji ima oko 4000 organizovanih LAB beraa, odnosno berakih domainstava (procenjuje se da beraa ima oko 12000)

Sakupljanje samoniklog lekovitog bilja je jo uvek dominantan nain snabdevanja evropskog trita sirovinama, cena ovih sirovina je nia u odnosu na sirovine koje se dobijaju gajenjem.

Sakupljanje bilja je dominantan nain snabdevanja u Albaniji, paniji, Maarskoj i Turskoj.

U Maarskoj 30 do 50% bilja je poreklom iz prirode, u Nemakoj kree izmeu 50 i 70% , u Bugarskoj izmeu 75 i 80% , dok je u Albaniji i Turskoj skoro 100%

Sakupljanje iz prirode doprinosi iroj raspodeli novanih prihoda u ruralnim oblastima i pomae fer trino partnerstvo

sakupljanje je uglavnom dominantan nain snabdevanja u podrujima s niskim tehnolokim razvojem, posebno u Aziji, Africi, Srednjoj i Junoj Americi kao i Jugoistonoj Evropi.

Generalno, u svim zemljama je trend na tritu ka veem ueu kultivisanog materijala

Veina kompanija koja posluje na ovom tritu, (OTC, farmaceutske i dr), preferiraju kultivisani biljni materijal, naroito od biljaka ija proizvodnja je sertifikovana kao biodinamika ili organska.

Procenjuje se da se povrine pod gajenim biljem u EU kreu oko 70.000 ha, gaji se 130 - 140 biljnih vrsta. Francuska i panija su zemlje sa najveim povrinama pod plantaama lekovitog bilja

Neke od njih se gaje i sakupljaju (lincura ) a neke se samo gaje (nana).Najee gajene vrste su: lavanda (Lavandula spp.), opijumski mak (Papaver somniferum), kim (Carum carvi) i mora (Foeniculum vulgare).

U sektoru LAB-a Srbije, posluju organizacije koje se bave razliitim delatnostima: otkupom i prometom, primarnom preradom (koja najee podrazumeva doradu do odreenog stepena usitnjenosti), proizvodnjom etarskih ulja, filter ajeva, dijetetskih proizvoda i dr.

U plasmanu biljnih i dijetetskih proizvoda uestvuje vie kanala prodaje. Naime, ovi proizvodi se distribuiraju kroz sledee kanale: apoteke, biljne apoteke, drogerije, ,,prodavnice zdrave hrane (biopajz), maloprodajni objekti razliite namene, zelene pijace, oglaavanjem, internet, direktna prodaja i dr.

Prometom sirovina bave se preduzea koja direktno otkupljuju sirovine od proizvoaa, delom ih prerauju, i dalje plasiraju na tritu a takoe i izvoze.

U lancu snabdevanja proizvodima od bilja javljaju se veleprodaje lekova i medicinskih sredstava, odnosno veledrogerije, koje su posrednici u snabdevanju izmeu proizvoaa i ostalih kanala prodaje.

Veina preduzea je registrovana kao d.o.o za promet na domaem i meunarodnom tritu, kao i proizvodnju, dok su preduzea koja se bave proizvodnjom preparata uglavnom registrovana za proizvodnju dijetetskih proizvoda. Ovakav nain registracije, tj. organizacije, uslovljen je zakonskom regulativom vezanom za upotrebu LAB-a.

U sektoru LAB-a Srbije veina preduzea pripada grupi malih i srednjih preduzea, koja pored sakupljanja lekovitog i aromatinog bilja i umskih plodova, prerade i konzerviranja peurki, suenja voa i povra prerade i pakovanja ajeva, meda i ostalih pelinjih proizvoda, registrovana su i za proizvodnju i pakovanje zaina, dodataka hrani i zainskog bilja.

Ova preduzea kao i zadruge i udruenja koja su registrovana za ovu delatnost, treba da imaju kljunu ulogu u organizovanju i obuci proizvoaa/beraa i animiranju drave i donatora za projekte unapreenja rada sektora.

Nacionalno trite roba i usluga Srbije, u Registru preduzea i radnji na poziciji 01133 Gajenje bilja za napitke i zaine ima 24 privredna subjekta, od kojih je 17 malih preduzea (d.o.o.) u privatnoj svojini, sa domaim kapitalom (16, jedno sa meovitim) i 7 zadruga.

Za potpuniji uvid u strukturu privrednih subjekata koji se bave gajenjem zainskog bilja neophodno je imati u vidu i poziciju 01121 Gajenje povra, cvea i ukrasnog bilja. Pored gajenja povra i peurki, ova delatnost ukljuuje i gajenje zainskog bilja (kapri, papriice, mora, perun, krasuljica, tarkanj, majoran i dr.), kao i gajenje cvea i bilja za potrebe rasaivanja i ukraavanja.

U Srbiji se diferencirao deo koji obuhvata prostorno jugo-istok Srbije (optine Svrljig, Knjaevac, Sokobanja, Boljevac, Aleksinac, Gadin Han, Pirot, Surdulica i dr.) gde se orgnizuje sakupljanje bilja i vri otkup.

Pojedina preduzea pored otkupa, bave se primarnom preradom, proizvodnjom ajeva i etarskih ulja.

U ovom regionu posluju sledea preduzea: Plantamel, Jeligor, Iris u Svrljigu, Sanicula u Gornjoj Mutnici kod Paraina, Betula u itkovcu kod Aleksinca, Adonis u Sokobanji, ,,Srbija-ume u Knjaevcu i Boljevcu.

U centralnoj Srbiji treba preduzea Tilija iz aka, Malina-impex iz Valjeva, Drina Pak u Ljuboviji.

Preduzea iz centralne i zapadne Srbije nisu uspela da razviju otkup kao ni plantano gajenje u ovom regionu

Broj preduzea koja posluju u ovom sektoru je daleko vei, a delatnost kojom se bave kao i lokacije na kojima se nalaze obuhvataju prostor cele Srbije, i oni su potencijalni akteri irenja areala sakupljanja i gajenja lekovitog bilja.

Posebno treba raditi na poveanju povrina pod kultivisanim LAB-om i na ostala podruja u cilju ekonomiijeg snabdevanja sirovinama ostalog dela Srbije kao i bolje iskorienosti proizvoakih kapaciteta.

Sakupljanje bilja ne moe da obezbedi ekonomski opstanak velikog broja porodica.

Iz razgovora sa vlasnicima preduzea, dnevna zarada radnika na plantai se kree u proseku 10-20 .

Ako se radi o sakupljanju i prodaji suenog bilja, sakuplja moe da zaradi 20-50 . Pojedina preduzea organizuju branje na terenu, plaa se po kilogramu ubranog bilja, a zarada moe da bude do 50 dnevno.

Intenziviranje gajenja lekovitog bilja kod nas zapoinje sredinom prolog veka.

U odnosu na raniji period, danas se intenzivnije proizvode vee koliine sirovina od 3050 biljnih vrsta.

U nekim regionima Srbije gajenje ima dugu tradiciju.

Regionalizacija u ovoj oblasti uslovljena je: kvalitetom zemljita, klimom, nadmorskom visinom, zastupljenou LAB-a u prirodi, tradicijom, blizinom trita, opremljenou gazdinstva mehanizacijom, radnom snagom itd.

Zavisno od zastupljenosti biljnih vrsta LAB-a u odreenom podruju, zavisi i struktura otkupa. Trite diktira strukturu i koliinu biljnih vrsta koje se sakupljaju ili kultiviu, kao i cene LAB-a.

Njivska proizvodnja lekovitog bilja nazastupljenija je na podruju Vojvodine (Banat, Baka).

Jedan od aktera irenja njivske proizvodnje LAB-a je IPLB ,,Dr Josif Pani iz Beograda. Lokacija ove ustanove (proizvodnja i pogon za preradu nalaze se u Panevu), kao i istraivaki rad agronomske slube koji je u poetku bio okrenut Junom Banatu, pomogao je da selo Bavanite i ovaj deo Banata budu najvei i najznaajniji centar plantane proizvodnje lekovitog bilja u Srbiji. Proizvodni pogon preduzea Centroproizvod, kao i privatnog preduzea Herba d.o.o. iz Beograda smeteni u selu Bavanitu, kao i Institut, diktiraju strukturu biljnih vrsta koje se gaje na ovom podruju (nana, matinjak, perun, bosiljak, slaica ,beli slez i dr). Veina proizvoaa u ovom selu poseduje neophodnu poljoprivrednu mehanizaciju, suare kao i opremu za primarnu preradu bilja (maine za odsecanje cvetnih glavica kamilice, sita itd.).

Odeljenje za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bakom Petrovcu je deo Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. U ovom delu Bake gaje se najee kim, mora, hmelj, korijandar i dr.Osnivanjem preduzea Menta-Padej u Padeju, na ovom podruju se danas dominantno gaji nana, matinjak, mora i dr.Dalji razvoj njivske proizvodnje LAB-a pospeuje i sve vei broj privatnih preduzea koja se bave preradom i pakovanjem. Na podruju Vojvodine, u regionu Bake, postoji nekoliko privatnih preduzea koja se bave proizvodnjom, preradom, otkupom i izvozom lekovitog bilja. U Bakoj Palanci privatno preduzee Fructus ,U Novom Sadu Melissa i Macval (sa proizvodnjom u oki). U Beogradu posluju preduzea koja se bave otkupom, proizvodnjom i prometom bilja i preparata dobijenih od LAB-a: IPLB ,, Dr Josif Pani, Bilje-Bora, Sinefarm, Herba, Centroproizvod, Galenika, Pharmanova, Esensa, Kirka, Bg-farm, Ivani i sinovi itd.

Vee angaovanje zadruga u ovom sektoru moglo bi na lokalnom nivou da doprinese: poveanju zaposlenosti;

Poboljanju lokalne infrastrukture (organizovanje otkupa na vie lokacija); organizovanju prerade sirovina na mestu otkupa,

Porast prihoda sakupljaa i proizvoaa

Takoe aktivnosti zadruge doprinele bi i u ouvanju ivotne sredine kroz organizovano i kontrolisano sakupljanje i plantano gajenje lekovitog bilja.

Postoji i institucionalno angaovanje u LAB sektoru, koje bi moglo da ima veu ulogu u razvoju ovog sektora. Neke od najvanijih institucija i nevladinih organizacija su: Institut za prouavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif Pani, Beograd; Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd;Zavod za hmelj sirak i lekovito bilje u Bakom Petrovcu; ,,Srbija-ume; Privredna komora Srbije; Privredna komora Beograd; Udruenje proizvoaa i preraivaa LAB-a u PKS;

Udruenje ,,Srboflora;Institut za umarstvo;Institut za bioloka istraivanja ,,Sinia Stankovi, i dr.Postoje razliiti odseci na fakultetima koji se bave istraivanjem LAB-a: Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu; Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, kao Tehnoloki fakultet, umarski fakultet kao i srodni fakulteti u drugim gradovima Srbije.Takoe treba pomenuti Odsek za biljne i ivotinjske genetike resurse pri Ministarstvu za poljoprivredu.