mumonkan

BIBLIOTEKA HORIZONTI

BIBLIOTEKA HORIZONTIUREDNIK: VITO MARKOVIC * RECENZENTI: VITO MARKOVIC, dr VUJADIN JOKIC * GRAFIKA OPREMA: MIOUUB POPOVIC * KOREKTOR: VESNA PETKOVIC * IZDAVAC: IRO GRAFOS, SIMINA 9a, BEOGRAD * TAMPA: R.O. TAMPARIJA BUDUCNOST, UMADIJ- SKA 12, NOVI SAD * TAMPANO U 4.000 PRIMERAKAMUMONKANZBIRKAZEN-KOANAPreveo DAVID ALBAHARIGRAFOS BEOGRAD 1980.

MUMONOV PREDGOVOR

Sutina Budinog uenja jeste ostvarenje prosvetljenja. lako mnogi putevi vode do njega, srei- nji put je bez prolaza. Kako se, onda, prolazi kroz taj neprolazni prolaz? Neki kau da sve ono to je prolo kroz prolaz ne pripada nama, i da e sve ono to je stvoreno uz pomo drugih propasti i ieznuti. Takve rei su kao talasi koji se podiu bez vetra ili lekovi koji se pripremaju za zdravo telo. Onaj ko se oslanja na rei i pokuava da shvati zen pomou ob- janjenja, taj je kao tupoglavac koji pokuava da udari mesec tapom ili da poee stopalo kroz on na cipeli.U leto 1228. godine poduavao sam kaluere u hramu Rjuo, u istonoj Kini. Prepriavao sam im stare koane, koje je trebalo upotrebiti kao komad cigle kojim se pokuca kada se prolaz otvori, cigla vie nije potrebna i baca se. Meutim, moje beleke su postepeno prikupljene, i u zbirci se nalo etrde- set i osam koan, nabacanih bez ikakvog reda, uz moje komentare u prozi i stihu. Ovako sabrane koane nazvao sam Neprolazni prolaz.Ako je italac dovoljno hrabar, probie se kroz sve prepreke i nikakve opasnosti nee ga u tome spreiti. Indijski i kineski patrijarsi drhtae u nje- govom prisustvu. Ali ako samo na trenutak bude ok- levao, on je kao ovek koji na prozoru eka da vidi konja u galopu. Upravo kada trepne, konj proe i on nita ne vidi.

#

7Veliki put je bez prolaza,Iako hiljade staza voi do njega.

1. DOSUOV PASKada proe kroz neprolazni prolaz, Slobod.no koraa izmeu zemlje i neba.

#

9Neki kaluer jednom upita Doua: Poseduje li ovaj pas svojstva Bude?Dou odgovori: ,,Mu\" [Mu doslovno znai ,,ne, ali se ovde upotrebljava bez ikakvog znaenja.]Mumonov komentar: Da bi se izuio zen, moraju se proi prepreke koje su postavili stari uitelji. Pros- vetljenje dolazi tek onda kada su svi misaoni putevi zatvoreni. Ako se prepreke ne prou i misaoni putevi nisu zatvoreni, onda ste kao duh zapetljan u korov i travuljinu. ta je, dakle, ta prepreka? Upravo ova re ,,Mu, koja je u stvari ulaz u zen, i zato se ova knjiga zove Neprolazni prolaz.Oni koji prou kroz prolaz nee videti samo starog Doua, ve i sve uitelje koji su prenosili istinu zena. Moi e da hodaju s njima, da razgovaraju s njima. Ono to oni vide i uju, i vi ete videti i uti. Zar to nije prijatno?Da li elite da proete kroz prolaz?Ako elite, onda morate da usredsredite celo te- 1 o, svih tri stotine i eszdeset kostiju i osamdesete- tiri hiljade pora, na pitanje: ta je M? Mislite na njega i danju i nou. Ne smatrajte ga obinim odri- canjem; ne smatrajte ga nitavilom, suprotnou postojanja. Sve dok se ne osetite kao da ste progutali usijanu gvozdenu kuglu koju, ni uz najvei napor, ne moete da ispljunete.Tada e sva vaa ranija, beskorisna i pogrena znanja ieznuti. Posle izvesnog vremena, kao voka koja zri, vaa subjektivnost i objektivnost prirodno e se sjediniti. Znaete to, ali samo za sebe; kao ne- mi ovek koji je usnio san koji ne moe nikome da ispria. Kada dospete u to stanje, moi ete da zat- resete nebo i zaljuljate zemlju. Osetiete se kao da ste dobili veliki ma Kuana Jua, s kojim moete da radite ta elite. Ako sretnete nekog budu, ubijte ga! Ako sretnete nekog zen uitelja, ubijte ga!ak i ako se naete na pragu ivota i smrti, biete slobodni. Biete svoj gospodar na svih est staza postojanja i u sva etiri oblika ivota.Kako, upitaete, kako se koncentrisati na Mu? Usmerite svu svoju energiju na njega i ne odustajte; ako uete u Mu i ne odustanete, zapalie se jo jedna svetlost prosvetljenja i osvetlie se ceo svemir.Svojstva Bude u psu?To je prikaz celine, nepobitna zapovest!Ako pone da misli ,,da ili ,,ne,Ti si mrtav ovek.Jednom se desilo da je svakoj Hjakudovoj propovedi prisustvovao neki starac. Kada bi, na kraju, kalueri izali iz dvorane, i on je izlazio s njima. Je- dnog dana, meutim, ostao je, i Hjakudo ga upita: ,,Ko si ti?Starac odgovori: Ljudsko bie nisam, ali ne- kada davno, u vreme bude Kasjape, bio sam zen uitelj na ovoj istoj planini. Tada me je jedan od kaluera upitao da li je prosvetljen ovek podloan zakonu uzroka-i-posledice, i odgovorio sam mu da nije. Zbog tog odgovora, koji je svedoio o mojoj pri- vrenosti apsolutnom, pet stotina puta sam se rodio kao lisica i jo uvek sam lisica. Sada sam doao da te zamolim da me svojim zen reima oslobodi ovog stanja i lisijeg tela. Tada upita Hjakuda: ,,Da li je prosvetljen ovek podloan zakonu uzroka-i-posledice?Hjakudo odgovori: Prosvetljen ovek je deo zakona uzroka-i-posledice.Na te rei starac se prosvetlio i, duboko se pok- lonivi, rekao: Sada sam osloboen ponovnog raanja i vie neu biti lisica. Moje telo ete pronai na drugoj strani planine. Molim vas da me sahranite kao umrlog kaluera. Tada je iezao.

2. HJAKUDOVA LISICA

3. GUTEJEV PRSTNarednog dana Hjakudo naredi glavnom kalueru da izvri sve pripreme za sahranu kaluera posle podnevnog obroka. Niko meu nama nije bio bolestan, zaudie se kalueri. ta li je to smislio

#

12

11na uitelj? Posle obeda Hjakudo ih povede na drugu stranu planine. Zaeprkao je tapom u dnu neke stene i iskopao umrlu lisicu; posle toga, obavio je celu ceremoniju spaljivanja.Uvee, meu kaluerima, Hjakudo je ispriao celu priu. uvi je, Obaku upita: Taj starac je, kako sam shvatio, pogreno odgovorio i pet stotina puta se rodio kao lisica. Ali, pretpostavimo da nijed- nom nije odgovorio pogreno ta bi se onda desilo s njim?Hjakudo odgovori: Prii, pa u ti rei.Obaku prie Hjakudu i oamari ga jer je znao da je to odgovor koji je uitelj njemu namenio.Hjakudo zapljeska i, smejui se, ree: Mislio sam da stranac ima crvenu bradu, ali sada znam jednog koji ima crvenu bradu!Mumonov komentar: Prosvetljen ovek nije podloan kako moe taj odgovor da pretvori kaluera u lisicu?Prosvetljen ovek je deo zakona uzroka-i-posledice kako moe taj odgovor da oslobodi lisicu?Da bi se ovo jasno razumelo, dovoljno je imati samo jedno oko.Podloan ili ne-podloan?Ista kocka dva lica.Ne-podloan ili podloan?Ista ozbiljna greka.Kad god bi ga upitali neto o zenu, Gutej bi samo podigao prst. Neki njegov posluitelj, deak, po- e da ga oponaa. Ako bi ga upitali ta je sutina uenja njegovog uitelja, on bi takoe podigao prst.Doznavi za to, Gutej uhvati deaka i odsee mu prst. Sav u suzama od bola, deak pojuri van sobe, ali ga Gutej tada ponovo pozva. Kada se deak os- vrnuo, Gutej podie svoj prst. U tom trenutku deak se prosvetlio.Kada je Gutej osetio da mu se pribliava kraj, okupio je kaluere oko sebe i rekao: Ovaj prst-zen primio sam od svog uitelja Tenrjua, i premda sam ga koristio celog ivota, nisam ga iscrpeo." Kada je to izrekao, preminuo je.Mumonov komentar: Gutejevo i deakovo prosvetljenje nemaju nikakve veze sa prstom. Ako se bude- te drali prsta, Tenrju e biti toliko razoaran da e unititi Guteja, deaka i vas, sve skupa.Gutej obezvreuje Tenrjuovo uenje Kada oslobaa deaka otrim noem.U poreenju s kineskim bogom koji je delio planine dodirom ruke,Gutej je obian imitator.Kada je video sliku bradatog Bodidarme, Va- kuan je pitao: Zato taj stranac nema bradu?Mumonov komentar: Ako izuavate zen, stvarno ga izuavajte. Ako se prosvetlite, to mora biti istinsko prosvetljenje. Da biste videli Bodidarmu, morate da imate njegovo lice. Tada je dovoljan samo jedan pogled. Ali ako kaete da ste ga sreli, onda ga nikada niste videli.Ne govori o svom snuPre svakom benom.Zato Boidarma nema bradu?Besmislenog li pitanja!Kjogen je rekao: Zen je kao ovek koji visi sa drveta, iznad ponora, a samo se zubima dri za njega. Ni rukama ni nogama ne moe on da se osloni na neku granu. Ispod tog drveta stoji drugi ovek, koji ga pita u emu je smisao Bodidarminog dolaska u Kinu. Ako ovek na drvetu ne odgovori, izbegava svoju dunost. Ako odgovori, izgubie ivot. ta treba da uradi?Mumonov komentar: Iako vam rei teku kao reka, ovde vam to ne koristi. ak i ako rastumaite sve budistike sutre, ni to vam nee koristiti. Kada bu- dete mogli da date taan odgovor, moi ete da ubi- jete ive, da oivite mrtve. Ali ako ne moete da odgovorite, moraete da saekate Maitreju i da ga pri- upitate.Kjogen je samo buala Koja beskrajno iri otrov to zatvara usta uenicima I bui potoke suza iz njihovih mrtvih oiju.Jednom prilikom kada se naao na planini Sve- tog leinara Buda je, pred skupom kaluera, podigao cvet. Svi su utali, samo se preasni Mahakasja- pa nasmeio.Buda tada ree: Posedujem oko pravog uenja, srce nirvane, pravi aspekt ne-forme, i nepogreivi ko- rak darme. To se ne izraava reima, ve se prenosi uenjem-bez-uenja, koje sada predajem Mahakas- japi.Mumonov komentar: Zlatoliki Gautama je mislio da moe svakoga da prevari. On je prodavao psee me- so kao jagnjetinu, i jo je mislio da je to divno. A ta bi bilo da se ceo skup istovremeno nasmejao? Kako bi onda predao svoje uenje? A ta da se Mahakas- japa nije nasmeio, kako bi onda predao svoje uenje? Ako kae da se prosvetljenje moe predati, on je kao gradska laovina koja vara seoske tupoglav- ce, a ako kae da se ne moe predati, zato onda kae da ga je predao Mahakasjapi?Kada je podigla cvet,Zmija je pokazala rep.Mahakasjapa se smei,

4. VAKUANOV STRANAC BEZ BRADE

6. BUDIN CVET

5. KJOGENOV OVEK NA DRVETUA kaluderi blenu.

13

14

#Neki kaluer jednom ree Douu: Tek to sam doao u ovaj manastir. Molim te da me podui."Dou odgovori: Da li si pojeo svoju porciju pi- nnca?Jesam, odgovori kaluer.Onda, ree Dou, idi i operi iniju.U tom trenutku kaluer se prosvetlio.Mumonov komentar: Dou je ovek koji otvara usta i pokazuje srce. Ako kaluer nije dokuio istinu, onda je od zvona pomislio da je tepsija.Sve je tako jasno A sve se tako tesko vidi.Ako shvatite da je glupo tragati za vatrom sa upaljenom svetiljkom,

17Pirina e vam se bre skuvati.

7. DOU PERE CINIJU

7. DOU PERE CINIJU2 Mumonkan

Gecuan je jednom rekao svojim uenicima: ,,Ke- iu, prvi kineski kolar, napravio je dva toka sa po pedeset bica. Kada biste uklonili glavinu koja sje- dinjuje bice, ta bi postalo od toka? A da je Keiu to uinio, da li bismo mogli da ga zovemo majsto- rom kolarom?Mumonov komentar: Ko na ovo odmah odgovori, oi e mu biti kao kometa a um kao munja.Kada se toak bez glavine okree,Ni majstor ne moe da ga zaustavi.On se kree preko neba i irom zemlje,

8. KEIUOV TOAK

10. SOZAN I SIROMANI SEIZEJ

9. BUDA PRE ISTORIJENa jug, sever, istok i zapad..

18

#

19Neki kaluer upita Seida: Daicu Dio, buda koji je iveo pre zabeleene istorije, sedeo je i meditirao tokom deset ciklusa svoga postojanja, a nije mogao da ostvari najviu istinu, pa tako ni da se u potpunosti oslobodi. Zbog ega?Seido odgovori: Tvoje pitanje samo sebe objanjava.Kaluer je bio uporan: Ako je buda meditirao, zato nije mogao da ostvari budinstvo?Seido odgovori: Zato to nije bio buda.Mumonov komentar: Prihvatiu njegovo ostvarenje, ali ne i njegovo razumevanje. Kada obian ovek po- stigne ostvarenje, on je mudrac. Kada mudrac pone da razumeva, on je obian ovek.Bolje je ostvariti um nego telo.Kaa se um ostvari, ne treba brinuti za telo. Kada se um i telo sjedine,ovek je slobodan. ta e mu onda pohvale?Kaluer po imenu Seizej ree Sozarnr. Seizcj je sam i siromaan. Hoe li mu pomoi?Sozan ree: Seizeju!,,Da, gospodine, odgovori Seizej.Sozan ree: Poseduje zen, najbolje vino u Ki- ni, i ve si ispio tri ae, a jo uvek tvrdi da jo nisi ni ovlaio usne.Mumonov komentar: Seizej je posluan, ali ta on doista misli? Sozan, meutim, ima oi i zna s kim ima posla. Ali i pored toga, elim da vas upitam: Ka- da je Seizej popio vino?Najsiromaniji ovek u Kini,Najhrabriji ovek u Kini,Jedva sastavlja kraj s krajem,A hoe da se meri s bogataima.Dou je otiao kod nekog pustinjaka i rekao: Ima li? Ima li?Pustinjak podie pesnicu.Dou odgovori: Brod ne moe da pristane tamo gde je voda odvie plitka. I ode.Posle nekoliko dana otiao je kod drugog pustinjaka i rekao: Ima li ?Ima li?Pustinjak podie pesnicu.Dou ree: Slobodno daje, slobodno uzima. Slobodno rtvuje, slobodno unitava. I duboko mu se pokloni.Mumonov komentar: Obojica su podigli pesnice. Za- to je jedan odbijen a drugi prihvaen? U emu je greka? Ko god ovo shvati razumee da u Dou- ovom jeziku nema kostiju. as ga podie, as ga sputa, u potpunoj slobodi. Ali iako je tako, upam- tite i da su dva pustinjaka prozrela Doua. Ko god pomisli da postoji razlika izmeu njihovih uvida, taj nema oiju. Kao to nema oiju onaj ko pomisli da nema razlike izmeu njihovih uvida.Svetlost oka je kao zvezda padalica, Kretnje due kao bljesak munje.Ma koji ubija oveka Ma je koji ga spaava.Svakog dana Zuigan se sebi obraao: Uitelju. Zatim je sam odgovarao: Da, gospodine."A onda je dodavao: Probudi se! Probudi se!" Ponovo je odgovarao: Da, gospodine.,,A posle toga, nastavio je, ,,ne dozvoli da te drugivaraju.,,Da, gospodine, odgovarao je. ,,Da, gospodine.Mumonov komentar: Uitelj Zuigan prodaje, pa sam kupuje. To je pravo lutkarsko pozorite. Jedna ma- ska doziva Uitelja, druga mu odgovara. Onda druga kae: Probudi se, a naredna: ,,Ne dopusti da te varaju. Ako se neko uhvati na neku od tih ma- ski, pogreie, a ako ipak bude podravao Zuigana, pretvorie se u lisice.Neki uenici zena ne prepoznaju pravog oveka u masci,Jer prepoznaju samo relativan um:Izvor venog kruga raanja-i-smrti,Koji glupaci nazivaju pravim ovekom.Jednog dana Tokusan je, sa inijom u rukama, lcrenuo u trpezariju iz dvorane za meditiranje. Us- put ga je sreo Sepo i rekao mu: ,,Ni zvono ni bubanj za obed jo se nisu oglasili. Kuda si poao sa tom inijom? Tokusan se okrenu i vrati u svoju sobu.Sepo je prepriao ovaj dogaaj Gantu, koji re- e: Stari Tokusan jo nije razumeo konanu istinu. Doznavi za to, Tokusan posla pomonika po Ganta i, kada je doao, ree mu: ujem da ne odo- brava moj zen. Ganto mu odgovori apatom. To- kusan na to ne ree ni re.Narednog dana Tokusan se na sasvim drugaiji nain obratio kaluerima. Ganto zapljeska i zasmeja se, i ree: Sada vidim da starac doista razume konanu istinu. Vie ga niko u Kini ne moe nad- maiti!Mumonov komentar: to se konane istine tie, ni Ganto ni Tokusan nemaju pojma to je to. Kada bolje zagledate, oni su obine lutke.Ko razume prvu istinu,Razumee i konanu;

11. DZOUOVI PUSTINJACI

12. ZUIGANOVO DOZIVANJE UCITELJA

13. TOKUSANOVA INIJAAli te dve rei Nisu jedna re.

20

#

21Kada su se jednom prilikom kalueri iz isto- ne i zapadne dvorane posvaali oko neke make, Nansen dograbi ivotinju i, visoko je podigavi, re- e: Kalueri! Ako neko od vas moe da kae neku dobru re, potedeu maku. Niko nije odgovorio, i Nansen je hitro presee na dva dela.Kada se Dou vratio te veeri, Nansen mu ispria ta se dogodilo. Dou tada izu svoje sandale, stavi ih na glavu, i izae napolje. Nansen ree: ,,Da si ti bio ovde, spasao bi maku.Mumonov komentar: Zato je Dou stavio sandale na glavu? Ako neko moe da odgovori na ovo pitanje, razumee Nansenovu presudu. Ali ako ne moe, neka se pripazi.Da je Dou tu bio,Sve bi bilo drugaije.Dou bi uzeo no A Nansen bi molio za svoj ivot.Kada je Tozan doao kod Umona, ovaj ga upita: Odakle dolazi?,,Iz sela Sato," odgovori Tozan.,,U kom hramu si proveo leto?,,U hramu Hodi, u provinciji Konan.Kada si poao odande?Dvadesetpetog avgusta.Na te rei Umon planu: Zasluio si tri udarca tapom, ali danas ti ih opratam.Narednog dana Tozan prie Umonu, pokloni se i ree: Jue si mi oprostio tri udarca. Zbog ega misli da sam u neemu pogreio?Umon ree: ,,Ti, nitarijo! Zato si onda dolazio iz Kozeja i Konana?Na te njegove rei Tozan se prosvetlio.Mumonov komentar: Umon je nahranio Tozana dob- rom zen hranom. Ako je Tozan svari, Umon moe da doda jo jednog lana svojoj porodici.Cele noi Tozan je plivao po moru razlike izme- u Da i Ne, ali kada je dugo oekivana zora dola Umon mu je smrskao ljuturu. Sve u svemu, on jo uvek nije bio sazreo.Sada elim da vas upitam: Da li je Tozan zasluio tri udarca? Ako kaete da, onda svi vi zasluujete po tri udarca. Ako kaete ne, onda je Umon bio va- ralica. Ako jasno odgovorite na ovo pitanje, onda moete da okusite istu hranu kao Tozan.Lavica grubo poduava svoje mladunce: Kada skoe, obori ih apom.Umonova prva strela samo je okrznula Tozana,

14. NANSEN PRESECA MAKU

15. TOZANOVA TRI UDARCADruga se zarila duboko, duboko.

22

#

23Umon je rekao: Svet je toliko velik i prostran, zato onda navlaite svoje ogrtae kada zazvoni zvono?Mumonov komentar: Kada izuavate zen, ne smete da pratite zvukove i oblike. Iako ima onih koji su se prosvetlili kada su uli neki zvuk ili videli oblik nekog predmeta, taj put je sasvim obian. Pravi uenici zena upravljaju zvukom, koriste oblik i jasno vide vrednost svake stvari. Ali i pored toga, recite mi: Da li zvuk dolazi do uha ili uho odlazi do zvuka? A kada zaboravite i jedno i drugo, ta onda znate? Ako sluate uhom, ne moete da ujete. Da biste uli, morate da sluate okom.Prosvetljen, pripaa porodici;Neprosvetljen, neznanac si.Neprosvetljen, pripada porodici;Ako se prosvetli neznanac e biti.u, carev uitelj, tri puta je pozvao svog poslu- itelja Oina, i tri puta se on odazvao. u tada ree: Mislio sam da sam ja pogreio prema tebi, a u stvari ti si pogreio prema meni.Mumonov komentar: Carev uitelj je tri puta pozvao i jezik mu se ucrvao. Posluitelj Oin je tri puta odgovorio i rei su mu bile prekrasne. u, oronuo i usamljen, smatra da kravi treba gurati glavu u tra- vu. Posluitelj nee ni da uje za to hrana nije potrebna oveku koji je sit. Kada je zemlja napredna, svi su nemarni; kada je kua bogata, deca su pok- varena.Kada su zatvorske stege od gvoa i nemaju prorez za glavu, zatvorenik je u dvostrukoj nevolji.Kada u celoj generaciji nema mesta za zen, i ona je u ozbiljnoj nevolji.Ako eli da pomogne svome uenju i uini da procveta,Morae bosonog da se uspnc uz planinu od maeva.Neki kaluer jednom upita Tozana: ta je Buda?"Tozan odgovori: Tri kilograma lana."Mumonov komentar: Zen starog Tozana je kao kolj- ka. Kada otvori kapke, moete joj videti celu utro- bu. Ali i pored toga, elim da vas pitam: Da li vidite pravog Tozana?Tri kilograma lana kako da ne!Rei i znaenje su bliski, nerazdvojivi.Onaj ko objanjava razliku izmeu ,,da i ,,ne"

16. UMONOV OGRTAC

17. CUOVA TRI POZIVA

18. TOZANOVA TRI KILOGRAMA LANAOstaje da zivi u podruju te razlike.

#

24

#Dou upita Nansena: ta je put [Tao]? Nansen odgovori: Svakodnevni ivot to je Put.Dou upita: Kako se moe dospeti na njega? Nansen odgovori: to ga vie trai, on je sve dalji.Otkud onda znam da je to Put? upita Dou. Nansen odgovori: Put ne pripada ni spoznaj- nom ni nespoznajnom svetu. Spoznaja je iluzija, ne- spoznaja je besmislena. Ako eli da stupi na pravi Put, bez ikakve sumnje, budi slobodan kao nebo. Ne reci ni da je dobar, ni da je nedobar.Na te rei Dou se prosvetlio.Mumonov komentar: Nansen je mogao da otopi zale- ene Douove sumnje odgovarajui na njegova pitanja. Iako se Dou prosvetlio, ne bih rekao da je dostigao Nansena. Za pravo razumevanje potrebno mu je jo trideset godina.Proleni cvetovi, jesenji mesec,Letnji povetarac, zimski sneg Ako ti um nije zatamnjen beskorisnim stvarima,Svako je oba podjednako dobro.ogen je upitao: Zato prosvetljen ovek ne us- tane i izjasni se? I jo je rekao: Ne govori se samo jezikom.Mumonov komentar: ogen je ovo jednostavno rekao, ali koliko e ga razumeti? Ako ovo neko stvarno shvata, neka prie i oseti moj veliki tap. emu? Jer da bi se osetilo pravo zlato, morate ga videti kroz vatru.Ako pomerim nogu, okean pokulja;Ako sagnem glavu, vidim nebo.Gde da se smesti toliko telo . . .Zavrite sami ovu pesmu.Neki kaluer jednom upita Umona: ta je Buda?Umon odgovori: Sasueno govno.Mumonov komentar: Sve bih rekao da je Umon toliko siromaan da ne moe da razlikuje ukus jednc hrane od druge, ili da je toliko zauzet da ne moe itko da pie. Pokuao je da podri svoju kolu sa- suenim govnima, i eto ta je ispalo!Bljesak munje,Pljusak varnica!

19. NANSENOV SVAKODNEVNI IVOT

21. UMONOVO SASUENO GOVNO

20. OGENOV PROSVETLJEN OVEKJean treptaj oka I nita niste videli.

#

26

25Ananda ree Kasjapi: Buda ti je predao zlatom izvezeni ogrta nasledstva. ta ti je jo dao? Kasjapa ree: Ananda!Da? ree Ananda.Kasjapa ree: Sada moe da skine obeleje mog propovedanja i da istakne svoje.Mumonov komentar: Ako neko razume ovo, videe da stari skup na planini Grdhrakuti jo uvek traje. Ali ako ne razume, makar izuavao istinu jo od vremena prvog Bude, nikada se nee prosvetliti.Pitanje je dosadno, a odgovor poznat.Kome e sve ono otvoriti oi?Stariji brat poziva, mlai odgovara;

33Ovo prolee se razlikuje od svih ostalih.

22. KASJAPINO PROPOVEDNICKO OBELEJE

22. KASJAPINO PROPOVEDNICKO OBELEJE3 Mumonkan

Na elu onih koji su progonili estog patrijarha nalazio se kaluer Emjo. Kada je esti patrijarh video da ga Emjo sustie, on poloi ogrta i iniju na oblinji kamen i ree: Ovi predmeti predstavlja- ju veru i nad njima ne smemo da se borimo. Ako e- li da ih uzme, uzmi ih.Emjo odmah pokua da ih podigne, ali oni su bi- li teki kao planine. Nije mogao ni da ih pomakne. On tada zadrhta i ree: Doao sam ovde po uenje, a ne po predmete. Molim te, podui me."Sesti patrijarh ree: Kada ne misli na dobro i kada ne misli na zlo, kako izgleda tvoje prvobitno lice koje si imao pre roenja?Na te rei Emjo se prosvetlio i celo telo oblio mu je znoj. Poklonio se estom patrijarhu i rekao: Predao si mi tajne rei i tajno znaenje. Da li postoji neki jo skriveniji deo uenja?esti patrijarh odgovori: Nita nije skriveno u onome to sam ti rekao. Ako postoji neto skriveni- je, pronai e ga u sebi.

23. DOBRO I ZLO

i

Emjo ree: Proveo sam mnogo godina pod pe- tim patrijarhom, ali nisam nikada sagledao svoje prvobitno lice. Zahvaljujui tvom uenju, dospeo sam do izvora. Kao kada ovek ispije au vode i sam dozna da li je hladna ili topla. Smem li te zvati svojim uiteljom?

34

#

35esti patrijarh odgovori: Zajedno smo uili kod petog patrijarha. Smatraj njega svojim uiteljom, ali sauvaj ono to si malopre ostvario.Mumonov komentar: esti patrijahr je nesumnjivo bio ljubazan u ovakvoj nunosti. Oljutio je voku, povadio kotice, i stavio vam je u usta. Ostalo vam je samo da je progutate.Ne moe opisati, ne moe naslikati,Ne moe pohvaliti, ne moe osetiti.To je tvoje pravo bie,koje ne moe nige da se sakrije.Kada unite ceo svet, ono e ostati neunitivo.24. FUKECUOVE REI I TIINANeki kaluer jednom upita Fukecua: Kako mo- emo da izrazimo istinu bez rei i bez tiine? Fukecu ree:Uvek mislim na prolee u Konanu.Jarebice cvrkuu meu cvetovima.Mumonov komentar: Fukecuov zen je kao munja. Kad god mu se ukae prilika, on njime bljesne. Ali, zbog ega mora da pozajmljuje stihove iz starih pe- sama? Ako stvarno elite da izrazite istinu, odbacite rei, odbacite tiinu, i recite neto!Fukecu nije sastavio svoju reenicu,Ve je, umesto svojih, upotrebio tue rei.Da je nastavio da brblja,

!Kaluer bi se sasvim izgubio.Jednom je Kjozan usnio san u kojem se naao u Maitrejinom prebivalitu. Tamo je prepoznao sebe na treem seditu. Tada neko objavi: Danas e propoved odrati onaj ko sedi na treem seditu!" Kjo- zan ustade, udari ekiem i ree: Istina mahajan- skog uenja prevazilazi rei i misao. Da li razumete?Mumonov komentar: elim da vas upitam: Da li je Kjozan propovedao ili ne? Ako otvori usta, izgubljen je; ako ih zatvori, izgubljen je. Ako ih ne otvori i ne zatvori, onda se nalazi 108 000 kilometara dale- ko od istine.Usred bela dana,Dok jo sanja, on tumai san.Avet nad avetima,

25. KJOZANOVA PROPOVED U SNU

27. NIJE UM, NIJE BUDASamo e rasterati sve prisutne.

36

38

3726. DVA KALUERA P0DI2U ZASTOREKada je Hogen iz manastira Seirjo doao da odr- i propoved pre podnevnog obeda, primetio je da za- stori od bambusa jo nisu podignuti. Pokazao je na njih. Dva kaluera napustie skup i podigoe ih. Ho- gen tada ree: Jedan dobija, drugi gubi.Mumonov komentar: Recite mi: Koji je od ova dva kaluera dobio a koji izgubio? Ako neko od vas ima samo jedno oko, videe gde je uitelj pogreio. Na- ravno, ja ne upadam u istu greku raspravljanja o dobitku i gubitku.Kada se podignu, otvara se veliko nebo,Ali ono nije usklaeno sa zenom.Najbolje je da se raskrsti s nebom I da se zatvori prolaz vetru.Neki kaluer jednom upita Nansena: Postoji li istina o kojoj jo niko nije poduavao?Postoji, odgovori Nansen.ta je ona?" upita kaluer.Nansen odgovori: Nije um, nije Buda, nije stvari.Mumonov komentar: Nansenu su postavili samo jedno pitanje, kad odjednom on potroi celo svoje blago! Mora biti da je sasvim oronuo.Nansen je Ijubazan i gubi svoje blago.Rei, meutim, nemaju nikakvu mo.Planina moe da se pretvori u more,Ali rei ne mogu da otvore niiji um.Tokusan je posetio Rjutana jedne noi i postavio mu mnoga pitanja. Rjutan na kraju ree: Oka- snilo je; trebalo bi da poe.Tokusan se pokloni i izae napolje, ali se ubrzo vratio. Napolju je tako mrano, ree.Rjutan mu ponudi upaljenu sveu. Upravo kada je Tokusan hteo da je uzme, Rjutan dunu i ugasi je. U tom trenutku Tokusan se prosvetlio.ta si uvideo? upita Rjutan.Tokusan odgovori: ,,Od sada vie neu sumnjati u rei uitelja.Narednog dana, tokom propovedi, Rjutan ree okupljenim kaluerima: Vidim meu vama jednog kaluera. Zubi su mu kao maevi, usta kao inija kr- vi. Ako ga udarite tapom, on se nee ni osvrnuti. Jednog dana on e se popeti na najvii vrh i tamo e uspostaviti moje uenje.Neto kasnije, ispred manastirske dvorane, To- kusan je nainio lomau i spalio sve svoje komentare sutri. Tada je rekao: Bez obzira koliko su sva ova uenja duboka ona su, u poreenju sa prosvet- ljenjem, samo jedna dlaka naspram prostranog neba. Bez obzira koliko je duboka sloena spoznaja sveta, ona je samo kap vode u velikom okeanu. Posle toga je napustio manastir.Mumonov komentar: Dok se Tokusan jo nalazio u svojoj zemlji, zen ga nije zadovoljavao ikao je bio uo za njega. Pomislio je: Oni kalueri s juga kau da mogu da poduavaju bez sutri. Gree. Morau ja njih da poduim. I tako je krenuo na jug. Sluajno je zastao u blizini Rjutanovog manastira da se malo okrepi. Starica koja se tamo zatekla upita ga: ta to tako teko nosi?Tokusan ree: ,,To je moj komentar ,Dijamant- ske sutre.Starica ree: ,,U toj sutri pie: ,Proli um se ne moe zadrati, sadanji um se ne moe zadrati, bu- dui um se ne moe zadrati. eli malo aja da se okrepi, a? Koji e um okrepiti?Tokusan je zanemeo. Konano je uspeo da upita staricu: Zna li nekog dobrog zen uitelja u blizini?Pet kilometara odavde ivi Rjutan, ona odgovori.Tako je Tokusan otiao kod RjuLana, ponizan i sasvim drugaiji nego kada je poao. Rjutan je sa svoje strane bio toliko ljubazan, da je sasvim zaboravio na svoje dostojanstvo. A trebalo je da ga po- lije blatnjavom vodom kao nekog pijanca. Sve u svemu, nepotrebna komedija.Sto sluanja nisu ravna jenom vienju.Ali kaa vii uitelja, sto vienja nisu ravna jenom sluanju.Nos mu je stvarno bio visok,Ali je on zato bio slep.Vetar je zanjihao zastavu pred svetilitem, i dva kaluera poee da se prepiru oko toga. Jedan ree da se zastava kree, a drugi ree da se vetar kree. uvi to, esti patrijarh ree: ,,Ni vetar, ni zastava; um se kree. Kalueri na to zanemee.Mumonov komentar: Ni vetar, ni zastava; um se kre- e. Kako da shvatimo patrijarha? Ako ovo dobro razumete, videete da su ova dva kaluera kupovala gvoe a dobila zlato. esti patrijarh se saalio na ova dva tupoglavca, pa im je to jeftino prodao.Vetar se kree, zastava, um.Sve je to isto.Kada se usta otvore,

28. RJUTANOVA SVEA

29. PATRIJARHOVA ZASTAVA

Sve je pogreno,

39

40

#Daibaj upita Basoa: ta je Buda?Baso odgovori: Ovaj um je Buda.Mumonov komentar: Ko ovo razume, taj nosi Bu- dinu odeu, jede Budinu hranu, izgovara Budine re- i, ponaa se kao Buda, Buda je.Ali i pored toga, Daibaj je zaveo mnoge ljude koji su od jezika na vagi pomislili da je sam teret. Onaj ko stvarno razume tri dana e prati usta po- to izgovori re Buda. Da je Daibaj razumeo, on bi, uvi gde Baso govori: Ovaj um je Buda," zapu- io ui i pobegao.Kako je anas lep dan!Ako luta okolo I raspituje se za Budu,Kao da tvrdi da si nevindok dri ruku u tuem depu.Jednom je neki kaluer upitao izvesnu staricu koji put vodi u Taizan, uveni hram koji je navodno davao mudrost onome ko bi se tamo molio. Starica ree: Idi pravo. Poto bi kaluer odmakao nekoliko koraka, ona bi dodala: Jo jedan ode kud i svi ostali.Neko je to kasnije ispriao Douu, koji ree: Priekajte dok ne ispitam tu staricu. Narednog dana je otiao, postavio joj isto pitanje, i dobio isti odgovor. Kada se vratio, Dou je rekao skupu kaluera: Ispitao sam tu staricu.Mumonov komentar: Starica je dobro umela da is- planira rat, ali nije znala da pijuni mogu da se uvu- ku u njen ator. Stari Dou je odigrao pijuna i stvari su se promenile, ali ni on nije bio sposoban general. Oboje su imali svoje greke. Sada elim da vas pitam: ta je Dou ispitao kod starice?Kada je pitanje isto,Odgovor je isti.Kada je pitanje pesak u iniji s pirinem,Odgovor je trnje ispod blata.Neki filozof jednom upita Budu: Bez rei, bez tiine, hoe li mi saoptiti istinu?Buda je utao.Filozof se pokloni i zahvali Budi, rekavi: Tvo- ja dobrota rasprila je moje zablude i pomogla mi da stupim na pravi put.Kada je filozof otiao, Ananda upita Budu: ta je ovaj filozof uvideo kada ti se toliko zahvaljuje? Buda odgovori: Dobar konj potri ak i na sen- ku bia.Mumonov komentar: Ananda je bio Budin uenik, ali njegovo razumevanje njie bilo nita bolje od drugog. Sada elim da vas upitam: Kolika je razlika izmeu uenika i onoga koji to nije?Hodati duz otre ivice maa,Trati preko tankog leaZa to nije potrebno slediti tragove.

30. BASOV UM

31. DOUOVA STARICA

32. BUDA I FILOZOFZa uspon uz strmu liticu nisu ti potrebne ruke.

#

42

43Neki kaluer jednom upta Basoa: ta je Buda?Baso odgovori: Ovaj um nije Buda."Mumonov komentar: Ko ovo razume, taj je izuio zen.Ako na putu sretnete uitelja maevanja, podajte mu svoj ma.Ako sretnete pesnika, ponudite mu svoju pesmu.to se ostalih tie, recite im samo deo svoje misli;

33. NIJE BUDA

35. GOSO I SEIDINA DUA

34. NIJE PUTNikada ne govorite sve odjednom.

44

#

45Nansen je rekao: ,,Um nije Buda. Znanje nije Put.Mumonov komentar: Nansen je ostario i zaboravio da se stidi. Otvarao je svoja smrdljiva usta i priao drugima o sramoti u svojoj kui. Meutim, malo je onih koji su mu za to zahvalni.Dan je vedar, sunce iz.laz,i;Kada pada kia, zemlja se navlaii.Koliko je velika bila njegova Ijubaznost,A koliko ih je malo verovalo u njegove rei!Goso je rekao nekom kalueru: Devojka Sei- do je imala dve due jedna je bila bolesna kod kue, dok druga, u gradu, bee udata ena sa dvoje dece. Koja je dua bila prava?Mumonov komentar: Ko ovo razume, taj e znati da je sasvim mogue izai iz jedne ljuske i ui u drugu, kao to putnik svako vee zanoi u drugom preno- itu. Ali onaj ko ovo ne razume, taj e, kada njegov trenutak doe i etiri elementa se podele, kao kra- ba mlatarati rukama i nogama u kljualoj vodi. Ne- mojte onda da kaete da vas nisam upozorio!Mesec meu oblacima uvek je isti;Planine i reke uvek se razlikuju.Kako je sve to sreno!Ovo je jeno, ovo je voje.Goso je rekao: Kada na putu sretnete zen uitelja, ne moete ga pozdraviti reima, ne moete ga pozdraviti tiinom. Kako ete ga pozdraviti?"Mumonov komentar: Ako moete odmah da mu odgovorite, treba vam estitati na uvidu; ali ako ne moete, moraete nastojati da gledate oko sebe nita ne videi.Kada na putu sretnete zen uitelja,Ne koristite ni rei ni tiinu.

49Odalamite ga dobro po bradi I on e odmah razumeti!

36. GOSO SREE ZEN UITELJA

36. GOSO SREE ZEN UITELJA4 Mumonkan

!Neki kaluer jednom upita Doua: Zato je Bodidarma doao u Kinu?Dou odgovori: Hrast u vrtu.Mumonov komentar: Ako neko jasno sagleda Dou- ov odgovor, Sakjamuni nee biti pred njim ni Mait- reja iza njega.Rei ne izraavaju stvari,Niti otkrivaju poruku srca.Ako doslovno primi rei, izgubljen si;Ako objanjava reenicama,1nema prosvetljenja u ovom ivotu.Goso je rekao: Kada bik ode van ograde do ivice ambisa, glava i rogovi i kopita mogu da mu pro- u, ali zato rep ne moe da proe?Mumonov komentar: Ako neko, u vezi sa ovim, mo- e da otvori oko istine i kae re zena, moi e da is- plati etiri zahvalnice i da spase sva iva bia. Ali ako ne moe to da uini, neka se vrati repu.Ako bik proe, upae u ambis;Ako se vrati, dopae kasapinu.Onaj repi

37. DOUOV HRAST U VRTUI

39. UMONOVA GREKA

38. GOSOV BIKKakva je to stvar!

50

52

51Neki kaluer jednom ree Umonu: Sjaj Bude osvetljava ceo svemir, ali jo pre nego to je to izu- stio Umon ga upita: Nisu li to rei iz pesme osecu usaja?Da, odgovori kaluer.Umon ree: Pogreio si.Kasnije je iin to izloio skupu i rekao: Gde je kaluer pogreio?Mumonov komentar: Ako neko uvidi Umonovu po- sebnu vetinu, doznae gde je kaluer pogreio i bi- e uitelj ljudima i bogovima. Ali ako ne uvidi, onda nee moi da opazi ni samoga sebe.Udica u brzom potoku Pohlepan e biti upecan.Ako samo otvori usta,Izgubie ivot.Hjakudo je jednom prilikom poeleo da odabe- re uitelja za novi manastir. Pozvao je sve kaluere i rekao im da e to mesto dobiti onaj ko najbolje odgovori na postavljeno pitanje. Onda je uzeo posudu za vodu, spustio je na pod i upitao: ,,Ko moe da kae ta je ovo a da ne kae kako se zove?Glavni kaluer ree: ,,Ne moe se nazvati klon- fom.Isan, koji je tada bio kuvar, prevrnu posudu no- gom i izae.Hjakudo se nasmeja i ree: Glavni kaluer je izgubio. A Isan je dobio mesto uitelja u novom manastiru.Mumonov komentar: Isan je bio dovoljno hrabar, ali nije mogao da izbegne Hjakudovu klopku. Napo- sletku, on je napustio lak posao i preuzeo teak. Za- to to kaem? Zar ne vidite da je skinuo svoju udo- bnu kapu i namakao gvozdene stege!Odbacio je sudove,Porazio brbljivca.Uprkos uiteljevoj prepreci,Sve rui nogama, ak i Budu.Bodidarma je sedeo licem prema zidu. Njegov naslednik, odsekavi sebi ruku, stajao je u snegu. Tada uzviknu: ,,Um tvog uenika jo nije uspokojen! Molim te, uspokoji ga!Bodidarma odgovori: Donesi mi ga, pa u ga uspokojiti.Naslednik ree: Traio sam ga, ali ne mogu da ga pronaem.Onda je tvoj um, ree Bodidarma, ,,ve uspokojen.Mumonov komentar: Taj krezavi stranac je preao na hiljade kilometara preko mora kao da poseduje neto izuzetno. To vam je kao kada se talasi podiu bez vetra. I posle svih godina imao je samo jednog uenika, a i taj je bio bogalj. Avaj, i dan-danas njegovi uenici su bez mozga.Zato je Boiarma doao u Kimii Godinama se kalueri oko toga prepiru.Cela ta zbrka, nikada okonana,Potie od tog uitelja i njegovog uenika.Jednom davno Mandusri je poao na skup svih buda. Meutim, kada je tamo dospeo, skup je ve bio zavren i svaki buda se vratio u svoje prebivalite. Samo je jedna devojka nepokretno sedela u dubokoj meditaciji. Mandusri tada upita Budu Sakjamunija kako ta devojka moe da dospe u to stanje, koje je ak i za njega nedostupno. Buda mu odgovori: Pro- budi je i pitaj je sam. Mandusri tri puta obie oko devojke i pucnu prstima, ali nije uspeo da je probudi. Upotrebivi svoje magine moi, on je tada prenese na nebo i oproba sve mogue naine, ali uzalud. Buda Sakjamuni tada ree: ak ni sto hiljada Man- dusrija ne bi moglo da je probudi, ali ispod nas, mi- lijardu i dvesta miliona svetova nie, nalazi se bodi- satva Momjo, seme iluzije. Ako on doe, devojka e se probuditi. Tek to je Buda to izrekao, Momjo is- koi iz zemlje i pokloni mu se. Buda mu ree ta treba da uradi. Momjo prie devojci, pucnu prstima, i istog trenutka devojka se prenu iz svoje duboke me- ditacije.

40. ISANOVA POSUDA

41. BODIDARMA USPOKOJAVA UM

42. BUDA I DEVOJKAMumonov komentar: Stari Sakjamuni je priredio be- dnu predstavu. Sada elim da vas upitam: Ako Man- dusri, koji je bio uitelj sedmorici buda, nije mogao da probudi tu devojku, kako je to mogao bodi- satva koji je bio najobiniji poetnik? Ako ovo stvarno razumete, i vi moete da uete u duboku medita- ciju dok ivite u svetu iluzija.

53

54

55

44. BASOV TAP

43. UZANOVA PALICAJean moie da je probudi, drugi ne. Obojica su treerazredni glumci. Jedan nosi masku boga, drugi avola. Ovo je drama na ivici komedije.

#

56

57uzan je podigao svoju palicu i rekao: Kalu- eri! Ako ovo nazovete palicom, potvrujete. Ako je ne nazovete palicom, poriete. Ne potvrujui i ne poriui, kako ete je nazvati?Mumonov komentar: Ako ovo nazovete palicom, potvrujete. Ako je ne nazovete palicom, poriete. Bez rei, bez tiine, brzo mi recite ta je ovo, ta?Poizanjem palice On dodeljuje ivot ili smrt.Pred takvim napadimapotvrivanja i poricanja ak i bude i patrijarsistrepe za svoje ivote.Bao je rekao okupljenim kaluerima: Ako imate tap, ja u vam ga dati. Ako nemate tap, ja u ga uzeti od vas.Mnmonov komentar: Kada nema mosta preko poto- ka, tap e vam pomoi. Kada se u noi bez mese- ine vraate kui, tap e vam praviti drutvo. Ali ako ga nazovete tapom, odleteete u pakao kao strela.Ovim tapom to mi je u ruci Mogu a izmerim dubine i pliake celog sveta.On podupire nebo i zemlju,I iri pravo uenje kud god krene.Hoen je rekao: Frole i budue bude njegove su sluge. Ko je on?Mumonov komentar: Ako jasno uvidite ko je on, onda kao da ste sreli svoga oca na raskrsnici. Zato biste nekoga pitali da li je to on ili ne?Ne zatei njegov luk.Ne jai njegovog konja.Ne govori loe o njemu.

45. HOENOVO KO JE ON

46. SEKISOV STUB

47. TOSOCUOVE TRI PREPREKENe meaj se u njegov posao.

58

#

59Sekis je pitao: Kako moete da produite sa vrha stuba visokog sto metara?" Drugi jedan drev- ni zen uitelj je rekao: Onaj ko sedi na vrhu stuba visokog sto metara dostigao je izvesnu visinu, ali njegov zen jo uvek nije slobodan. On mora da produi sa vrha stuba i da se pokae u deset delova sveta.Mumonov komentar: On moe da koraa ili da se slobodno okree na vrhu stuba. U oba sluaja treba ga potovati. Ali ipak elim da vas upitam: Kako ete vi produiti sa vrha tog stuba? Pazite!Onaj kome neostaje tree oko Samo misli na tanih sto metara.On e skoiti i ubiti se,Kao slepac koji vodi slepce.Tosocu je sainio tri prepreke, pred koje je do- vodio kaluere pomou sledeih pitanja:Oslobaanje od iluzija i prodiranje u istinu po- stie se sagledavanjem svoje prirode. Gde je, u ovom trenutku, tvoja prava priroda?Kada dosegne svoju pravu prirodu, oslobodi- e se raanja i umiranja. Kada ti se svetlost u oi- ma ugasi i umre, kako e moi da ih se oslobodi?Ako se oslobodi raanja i umiranja, trebalo bi da zna gde se nalazi. Tvoje telo se razdvaja na e- tiri elementa. Gde si?Mumonov komentar: Onaj ko proe ove tri prepreke bie majstor gde god se zatekao. Onaj ko ne mo- e to da uini hranie se oskudnom hranom, a ni nje nee biti dovoljno da se zadovolji.U trenutnom prosvetljenju vii se beskrajno vreme.Beskrajno vreme je kao jean tren.Kaa pojmi taj beskrajan tren,Razume osobu koja ga glea.Neki kaluer jednom upita Kempa: ,,Bude iz svih deset delova svemira odlaze istim putem u nii- vanu. Gde poinje taj put?Kempo podie svoj tap i povue crtu u vazdu- hu. Ovde, ree on.Kasnije se taj kaluer obratio Umonu sa istim pitanjem. Umon, kome se lepeza tada zatekla u ruci, ree: Ova lepeza e dosegnuti do trideset i treeg neba, i udarie tamonje boanstvo po nosu. Ona je kao zmaj iz Istonog Mora koji udarcem repa prevr- e kine oblake.'Mumonov komentar: Jedan uitelj odlazi na dno mora i tamo eprka po zemlji i die prainu. Drugi odlazi na vrh planine i podie talase koji skoro do- tiu nebo. Jedan dri, drugi puta, a obojica pridr- avaju duboko uenje samo jednom rukom. Oni su kao trkai koji imaju podjednake izglede. Savrenog oveka je teko pronai u ovom svetu. Ali ako se dobro zagledamo u ovu dvojicu, videemo da nijedan ne zna gde put zapoinje.Jo nisi ni kroio, a ve si na cilju.Jezik se jo nije pomerio, a govor je ve zavren.Sada priprema potez,A protivnik je ve matiran.Amban, svetovni uenik zena, rekao je: Prea- sni Mumon je upravo sabrao i objavio etrdeseto- sam koana. On kritikuje rei i postupke starih patrijarha. U tome je kao prodavac utipaka koji silom gura utipke prolazniku u usta. Kupac ne moe ni da ih proguta ni da ih ispljune, to izaziva patnju. Mu- mon je sve dovoljno naljutio, pa mislim da smem sam da dodam jo jedan utipak. Pitam se da li e ga uitelj Mumon pojesti? Ako ga pojede i svari, is- putae svelost i pokretae zemlju [kao Buda kada propoveda], ali ako ga ne pojede, morau sve skupa ponovo da ih proprim. Govori, Mumone, odmah govori!Buda je, prema jednoj sutri, rekao: ,Stani, stani! Ne govori! Konanu istinu ne sme ni da pomisli'.Ambanov komentar: Odakle ta takozvana istina? Ka- ko to da ovek ne moe ni da je pomisli? Ako bi neko govorio o njoj, ta bi se desilo s njom? Buda je bio veliki brbljivac i iznosio je suprotne stvari u istoj sutri. Zbog toga su se kasnije u Kini pojavile oso- be kao to je Mumon, koje prave nesvarljive utipke i dosauju ljudima. I ta da radimo? Pokazau vam.Tada je Amban sastavio dlanove, savio ruke, i rekao: Stani, stani! Ne govori! Konanu istinu ne sme ni da pomisli. A sada u prstom nacrtati mali krug preko sutre i rei da se pet hiljada drugih sutri i Vimalakirtijeva prepreka bez ulaza sadre u njemu!"Ako ti neko kae da vatra je svetlost,Ne obraaj panju.Kada se dva lopova sretnu,

48. KEMPOV PUT

49. AMBANOV DODATAKPrepoznaju se bez upoznavanja.

60

#

61Po predanju, zen u Kini zapoije dolaskom Bo- didarme sa zapada 520. godine, a svoj procvat doiv- ljava tokom vladavine dinastije Tang (618906) i s pojavom Huei-nenga, estog patrijarha, koji je postavio temelje kineskom zenu. Vreme dinastije Sung oznaava poetak postepenog gubljenja vitalnosti zena, to se izraava kroz sve vru sistematizaciju njegovog uenja. Jedan od vidova te sistematizacije jeste uvoenje koana, anegdota iz ivota starih uitelja, koji sada postaju osnov za njegovo izuavanje. Drugim reima, umesto dotadanjih slobodnih, ne- sputanih razgovora koji su se uobliavali kroz od- nos uitelj-uenik, osoba koja pristupa zenu sada se suoava sa datim situacijama, na koje esto mora da odgovori unapred pripremjenim odgovorima. Na- ravno, u rukama pravog zen uitelja ta krutost nije nikada sama sebi cilj; unapred pripremljeni odgovori, izreeni bez potrebne spontanosti, njega ipak ne mogu da prevare. Tako se desilo da je sistem koji se u Kini nalazio u stalnom opadanju zadobio, prela- skom u Japan (tokom dvanaestog i trinaestog veka), novu sveinu, posebno nekoliko stotina godina kasnije, kada je Hakuin (16861769) uspeno obnovio i preradio Rinzajev sistem koana.U tom periodu, prvo u Kini kasnije u Japa- nu, nastaje nekoliko zbirki koana, meu kojima po- sebnu popularnost uivaju dve: Hekiganroku i Mu- monkan. Mumonkan je, za razliku od drugih zbirki, delo samo jednog oveka, zen uitelja Mumona, i

MUMONOV NEPROLAZNI PROLAZ

MUMONOV NEPROLAZNI PROLAZ5 Mumonkan65

moda ga to Hekiganroku je delo vie autora, iji se komentari i primedbe meusobno prepliu ini najpristupanijim zapadnom itaocu. Najpristu- panijim, naravno, u smislu da ga je lake proitati od bilo koje druge zbirke: on je i krai i jednostav- niji od ostalih. Naalost (ili na sreu?), obinom i- taocu to skoro uopte ne pomae. Nakon proitanog koana koji ga dovodi u nedoumicu, on prilazi Mu- monovim reima sa uverenjem da e mu komentar pomoi tamo gde je skoro svaka logika nemona. Nita od toga nee pronai. Mumonov tekst je, bar na prvi pogled, esto zamreniji od samog koana, dok su njegovi stihovi koani za sebe; na drugi pogled uviamo Mumonovu nameru da nas povede sa puta obinog izbora izmeu ,,da i ,,ne na jedinstve- ni sredinji put, rekao bih: put izmeu, kojim se je- dino moe savladati neprelazna prepreka i proi neprolazni prolaz. Da bi to postigao, Mumon je spreman ak i da porekne samog sebe, da nagrdi ono to svi hvale i da ismeje najuzvienije duhove zen bu- dizma. Sve to zato da bi um, u neprekidnom koleba- nju i kretanju, dospeo do svojih krajnjih granica, do orsokaka; nakon ega sledi prasak: satori, prosvet- ljenie. O emu mogu da govore samo oni koji su to doiveli.Mumon Ekaj ie roen 1183. godine, u drugoj po- lovini vladavine dinastije Sung (9601279). Zen je poeo da izuava pod Gecurinom, koji mu je zadao da rei koan o Douovom Mu (prvi koan u Mumon- kanu'). Mumon ie utroio est godina ne bi li reio ovai koan, i pria se da se zavetovao da nee zaspati dok ga ne rei. Kada bi mu se pridremnlo, izlazio je napolje i udarao glavom o stub. Iznenada, jednog dana, kada je zauo podnevni gong, on se prosvetlio, i tada je sastavio sledeu pesmu:Mu!Mu!Mu!Mu!Mu!

Mu!Mu!Mu!Mu!Mu!

Mu!Mu!Mu!Mu!Mu!

Mu!Mu!Mu!Mu!Mu!

koja je navela neke savremene komentatore da upo- rede duh zena sa duhom dadaizma. Posle toga, sve do smrti, Mumon je bio izuzetno cenjen i potovan, ali je i tada, iako est gost na carskom dvoru, uvek nosio prostu odeu i bio spreman sa svakim da po- razgovara. Blit kae da je bio luda kao svi najbo- Iji zen uitelji.Mumonkan je prvi put objavljen 1229. godine, i pretpostavlja se da je u Japan dospeo stotinak godina kasnije. Postoje brojni komentari Mumonovog ela, od kojih neki prelaze hiljadu stranica. Mumon- kan, kao to sam Mumon istie u predgovoru, nije sastavljen po nckom strogom planu. Prirodno je to zapoinje koanom o Douovom Mu koji pred- rtavlia jedno od sutinskih pitanja zena, ali nas mo- ' zauditi zato ih Mumon nije bar hronoloki po- reao.. Istori'ski gledano, koani koji su uneseni u knjigu pokrivaju skoro celu dotadanju istoriju zena, period od oko sedamnaest vekova: od trenutka kada je, po legendi, Buda preneo doktrinu zena svom tr eniku Mahakasjapi (6. koan), do ogena koji jc bio Mumonov savremenik (20. koan); preko, na pri- mer, 41. koana koji ukratko prepriava dogaaj kada je Bodidarma konano pristao da prenese svoje uenje Eki, i to tek poto je ovaj odsekao svoju le- vu ruku i ponudio je Bodidarmi u znak svoje iskre- nosti! Meu ostalim loim glumcima, kako ih Mu- mon naziva, nalaze se mnogi najblistaviji predstav- nici kineskog zena: Dou, Nansen, Umon, Hjakudo i drugi. U stvari, postoji jedno sasvim dobro oprav- r!anje za Mumonov red ili nered meu koanima; na- ime, svaki od unesenih koana moe da izazove prosvetljenje kod uenika, te stoga poto ne pred- stavljaju stupnjeve neke imaginarne razvojne linije u savladavanju zena nije ni potrebno da poivaju u nekom vrestom redu. Odnosnu, ovu knjiicu moete itati unazad, od sredine, na preskok, kako god* Za iru istorijsku pozadinu videti: Suzuki, From, Zcn bu- izam i psihoanaliza, Nolit, Beograd, 1977, str. 103154.elite. Ona u isto vreme, ako tako moe da se kae, slui kao zen-bukvar za poetnike i kao diplomski is- pit iz zena.Na kraju, nekoliko rei o prevodu. Prevod sa prevoda je nunost kojoj treba pribegavati samo u izuzetnim okolnostima. Opravdanje za ovaj prevod moe se nai u tome da je broj naih prevodilaca sa istonih jezika jo uvek mali da bi zadovoljio pot- rebe italaca. S druge strane, kao olakavajua okol- nost slui injenica da su koani iz Mumonkana toliko prevoeni na zapadne jezike, da je mogue tragati za nekim srednjim prevodilakim reenjima. Delo R. H. Blita je bilo nezaobilazno za rad na ovoj knjizi, kao i tekstovi Suzukija, Repsa, Hofmana i mnogih drugih.David. Albahari

68

67

mumonkan

Documents