s r e d a , 2 6 . o k t o b a r 2 0 1 6 .

Muzi~ki ritam gradaI ove godine, po 42. put, bi}e organizovane Ni{ke muzi~ke sve~anosti (Nimus). Na ovom festivalu klasi~nemuzike, koji traje od danas do 10. novembra, nastupi}e desetak orkestara, instrumentalnih solista ioperskih peva~a koji sti`u iz Srbije, Gr{ke, ^e{ke i Holandije. Svi }e nastupiti pod sloganom Ritam grada.

Bi}e to prilika da neki fini svet, a i sve vi{e mladih ljudi, u`iva u ozbiljnoj muzici na par lokacija u gradu.Istovremeno, bi}e to i dobar povod da se zaljubljenici u festival, klasi~nu muziku i umetnost generalnopodsete po~etaka i istorijata ove manifestacije, koja je, ne mogav{i to nikako da izbegne, pratila ritamvremena u kojem se odr`avala.

Osnovana je daleke 1975. godine, pod nazivom Oktobarske muzi~ke sve~anosti. Termin njenogodr`avanja odredila je i proslava 14. oktobra, Dana oslobo|enja Ni{a u Drugom svetskom ratu. Njenosniva~ bila je Skup{tina grada, a organizatori Ni{ki simfonijski orkestar i Dom kulture Josip Kolumbo. Bila je{est godina mla|a od Bemusa.

Festival je do sredine 1980-ih godina jedan deo programa posve}ivao muzici rodoljubivog karakterakoja je tematski bila vezana za rat, revoluciju i ideologiju bratstva i jedinstva. Pred kraj 1970-ih na festivalusu nastupili izvo|a~i druga~ije umetni~ke muzike – d`eza. Koncert pobednika sabora Prva trubaDraga~eva 1977. godine bio je, me|utim, jedini koncert narodne muzike, koja nikad nije na{la mesto urepertoaru ovog festivala.

Mada su organizatori od samog po~etka igrali na repertoar proverenih vrednosti i sigurnog odzivapublike, Nimus se ve} na samom po~etku susreo sa nedostatkom poznatih ansambala i solista. Tokomratnih 1990-ih, kad je Srbija bila izolovana, a unutar nje carevali turbo-folk i isprazni dens, takavnedostatak bio je jo{ ve}i. Zbog prekida kulturnih, umetni~kih i nau~nih veza sa svetom, na festivalu nisunastupali umetnici iz Zapadne Evrope. Boje sveta branili su umetnici iz Bugarske, Rusije ili Gruzije.

Uprkos vunenom vremenu, festival je opstao, a njegov umetni~ki nivo nije ~esto padao ispod zadatog.Po~etkom 1990-ih bio je deo Oktobarskih sve~anosti kulture, koje su sadr`ale i druge koncerte, kao ipozori{ne predstave, likovne izlo`be i knji`evne ve~eri. Ve} 1994. Festival se opet osamostalio i dobiodana{nji naziv, Nimus. Njegovi organizatori su Ni{ki simfonijski orkestar i Ni{ki kulturni centar.

Mada ga neki progla{avaju festivalom za elitu, bi}e da je on mesto gde svi, pa i muzi~ki sladokuscimogu ~uti kvalitetnu muziku. U vreme kriza, koje nikako da pro|u, a podrazumevaju i sunovrat vrednosti,kvaliteta estetike, to je vi{e nego va`no.

Dobro do{li na Nimus.

POKROVITELJI I PRIJATELJI FESTIVALAPokrovitelj Nimusa je Grad Ni{, prijateljifestivala su Turisti~ka organizacija Ni{,kompanija Medivest KT, a medijski gapodr`avaju Ju`ne vesti, Narodne novine,Zona Plus, City radio i RTV Belle amie.

NI[KE MUZI^KE SVE^ANOSTI

26. OKTOBAR – 10. NOVEMBAR

s r e d a , 2 6 . o k t o b a r 2 0 1 6 . iiiii DSVE^ANOOTVARANJENi{ki simfonijski orkestar sadirigentom Jozefom Suilenom(Holandija) i solistkinjom RitomKinkomPROGRAM: \uzepe Verdi (1813-1901):Uvertira za operu „Mo} sudbine“ (1861);Sergej Rahmanjinov (1973-1943):Klavirski koncert br. 3, de-mol, op. 30(1909) – „Allegro ma non tanto“,„Intermezzo: Adagio“, „Finale: Allabreve“; Antonjin Dvor`ak (1841-1904):Slovenske igre (izbor); @or` Bize (1838-1875): Svita „Arle`ijanka“ (1872) –„Pastorale“, „Intermezzo“, „Farandole“

Smatra se da je Jozef Suilen visokoinspirativan, uzbudljiv i mo}an dirigent.Muzi~ari i publika posebno isti~u njegovupreciznost, muzi~ki temperament,harizmati~nost i toplinu, kao i dubokuekspresivnost u interpretaciji. Karakteri{ega, tako|e, autenti~an pristup upravljanjuorkestrom koji kod izvo|a~a provociraposeban entuzijazam. Suilen je studirao na odsecima za orkestarsko dirigovanje iklarinet na konzervatorijumima za muziku u Mastriktu i Amsterdamu. Diplomirao jeu klasi prof. J. Van Zona sa najvi{im ocenama, cum laude. Studije je potom nastavio uLondonu pod vo|stvom B. Haitinka i K. Klajbera. Na njegovom repertoaruzastupljena su dela od perioda klasicizma, sve do 20. veka. Posebnu pa`njuposve}uje centralnoevropskoj klasicisti~koj i romanti~arskoj muzici, za koje smatrada su potcenjeni i zapostavljeni na standardnim koncertnim programima. Dirigovaoje {irok simfonijski repertoar u brojnim evropskim zemljama. Na poziciji je muzi~kogdirektora kamernog orkestra u Brabantu, zatim Nijmegen University simfonijskogorkestra i Holandskog kraljevskog vojnog orkestra. Trenutno je anga`ovan kaogostuju}i dirigent u Holandiji, Ukrajini, Bugarskoj, Rumuniji, Rusiji i Kini.Rita Kinka (1962, Subotica) studije klavira na Akademiji umetnosti u Novom Saduupisala je 1977. Diplomirala je sa najve}om ocenom 1981. Postdiplomske studijeuporedo je upisala na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu i Akademiji umetnostiu Novom Sadu. Za uspeh na magistarskim studijima dobila je Oktobarsku nagradugrada Beograda za najbolja studentska ostvarenja u 1983. Usavr{avala se akademske1988/89. na D`uliardu u Njujorku, koriste}i stipendiju fondacije \. Bahauer koja joj jedodeljena na me|unarodnom takmi~enju Kraljica Elizabeta u Briselu 1987. Snimala je

za radio i TV centre u vi{e zemalja, realizovala vi{e nosa~a zvuka...Rita Kinka je redovna profesorka za glavni predmet Klavir i {eficaKatedre za klavir na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.Dvorana Ni{kog simfonijskog orkestra, 26. oktobra u 20 sati******

KLAVIRSKI DUOMi{a Daci} & Ivan Novakovi}PROGRAM: Sergej Rahmanjinov (1873-1943): Zvona, simfonija zasoliste, hor i orkestar op. 35 / aran`irao M. Daci} (1913) – Srebrnizvon~i}i na sankama, Setna svadbena zvona, Glasna zvona zauzbunu, Gvozdena zvona `alosti; Pol Dika (1865-1935):^arobnjakov u~enik, simfonijski skerco / aran`irao P. Dika (1896-97); Moris Ravel (1875-1937): koreografska poema za orkestar /aran`irao M. Ravel (1919-20)

Mi{a Daci}, nakon u~e{}a na festivalu Marta Argeri~ u Luganu isenzacionalnog ameri~kog debija na Internacionalnompijanisti~kom festivalu u Majamiju 2003, ubrzo nastupio nanekim od najpresti`nijih festivala {irom SAD. Daci}eva koncertnaaktivnost sadr`i solisti~ke, kao i nastupe sa orkestrima {iromSeverne, Srednje i Ju`ne Amerike, Evrope, Bliskog istoka, iJapana. Godine 2009. Daci} je po~eo saradnju sa legendarnomviolinistkinjom Idom Hendl, sa kojom nastupa {irom sveta. Daci}je trenutno profesor na katedri za klavir na Univerzitetu u

Mersinu, Turska, i gostuju}i profesor na Fakultetu umetnosti u Ni{u.Ivan Novakovi} ro|en je u Ni{u 1976. Magistrirao je 2005. na Akademiji umetnosti uNovom Sadu, gde je i diplomirao. Od 2003. zaposlen je na Fakultetu umetnosti u Ni{u,a od 2016. radi kao vanredni profesor za predmet Korepeticija i ~itanje s lista.Dvorana Ni{kog simfonijskog orkestra, 28. oktobra u 20 sati******

HLADNI KOMADI I VE@BEBranka Parli}, klavir (Novi Sad)PROGRAM: Erik Sati: Hladni komadi – Melodije koje izmi~u i Ukr{teni plesovi 1, 2, 3(1897); Filip Glas: Etide za klavir br. 2, br. 6, br. 11, br. 16, br. 17, br. 20 (1991-2012)

Branka Parli} posve}eno sebavi muzikom francuskogkompozitora Erika Satija od1986. kao i Novom Muzikom20. i 21. veka: minimalizmom ipostminimalizmom. Kaoaktivna pijanistkinja,predava~, organizatorkoncerata i pedagog, ve} duginiz godina, posve}eno se bavipromovisanjem i afirmisanjemNove Muzike. Branka Parli} jenastavnik stru~nog predmeta,a od 2014. i {ef na Katedri zaklavirski praktikum Akademijeumetnosti u Novom Sadu. ^est je predava~ na kursevimai seminarima Nove Muzike. Od 2006. deluje kao umetni~ki direktorkoncertnog serijala Nove U{i za Novu Muziku.Dvorana Ni{kogsimfonijskog orkestra, 2. novembra u 20 sati******

PROFESORU S LJUBAVLJUProfesor Borivoje Mladenovi} ro|en 1955. uNi{u gde je zavr{io ni`u i srednju {kolu. Fakultetmuzi~ke umetnosti – klavirski odsek diplomiraou Skoplju 1979. Bio je ~lan proslavljenog horaMladih iz Ni{a sa kojim je u~estvovao uosvajanju svih mogu}ih nagrada u zemlji iinostranstvu, uporedo je bio i ~lan akademskoghora od njegovog osnivanja. Dosada{nji radnivek proveo bez prekida u Muzi~koj {koli, po~evod 1980. Uporedo predavao i na Vi{oj muzi~kojkao i na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Ni{u,prve ~etiri godine od osnivanja. Od novembra2002. direktor je Muzi~ke {kole. Kao profesorklavira postigao izuzetne rezultate namnogobrojnim takmi~enjima u zemlji iinostranstvu. Pored pijanisti~ko-pedago{kog rada bavi se i komponovanjemmuzike za pozori{ne predstave. Napisao je vi{e orkestarskih klavirskih i kamernihkompozicija, kao i veliki broj de~ijih i starogradskih pesama, koje su osvajale brojnenagrade na raznim takmi~enjima.SVIRAJU: Slobodanka Paji} (1976, Kladovo), Milan Miladinovi} (Ni{, 1988), IvanPavlovi}, Jovana Stojanovi} (Ni{, 1981), Senka Simonovi} (Kru{evac, 1984), StevanJeli} (1987, Ni{), Aleksandar Pavlovi}, Nikola Cvetkovi} (1990, Aleksinac), AndrijaMamutovi} (1990), Mina Milosavljevi} (Prokuplje), Nikola \oki} (]uptija, 1994),Kristijan Vu~kovi} (Ni{, 1999) i Petar Mladenovi} (Ni{, 1984).Dvorana Ni{kog simfonijskog orkestra, 4. novembra u 20 sati******

SVE^ANO ZATVARANJENi{ki simfonijski orkestar sa dirigentom Sa{om Nikolovskim, solisti VangelisTrigas i Nikos Katsikis (buzuki)PROGRAM: Trajko Prokopiev (1909-1979): Svita br. 2 (Na saboru) iz baleta Labin iDorjana (1958); Teodor Broutzakis (1969): Koncert za 2 buzukija i orkestar; ZoranSimjanovi} (1946): Filmska svita; Soni Petrovski (1977): Pijani tanec

Sa{a Nikolovski \umar (Bitolj, 1966), diplomirao na FMU (odsek za muzi~ku teoriju ipedagogiju), zavr{io i odsek kompozicije i dirigovanja. Nakon toga volontirao uMakedonskoj filharmoniji i pomagao u Makedonskoj operi i baletu. Od 1993. bio jemuzi~ki direktor Letnjeg muzi~kog kampa Muzi~ke omladine Makedonije i glavnidirigent Omladinskog kamernog orkestra. Godine 1995. formira me|unarodniorkestar za savremenu muziku Sinteza. Nastavio je da razvija svoje dirigentskeve{tine na konzervatorijumu N. R. Korsakov u Sankt Peterburgu. Od 1996. `ivi uMakedoniji, gde nastavlja saradnju sa horom i orkestrom Fakulteta muzi~keumetnosti u Skoplju, Omladinskim kamernim orkestrom, Muzi~kom omladinomMakedonije, Operom i Baletom, Makedonskom filharmonijom, Makedonskimkamernim orkestrom i Ansamblom Alea.Zavr{io je master studije 1999. na AkademijiPan~o Vladigerov (Sofija)...Vangelis Trigas – buzukista i izvo|a~ki pedagog,sara|ivao je sa poznatim muzi~arima kao {to suM. Faranturi, G. Dalaras, H. Aleksiou, D.Mitropanos, M. Mitsias, M. Ledakis, V. Lekas i G.Andreatos sa kojim je koncertirao u Gr~koj iinostranstvu. Godine 2015. nastupao je saraznim ansamblima, a najzna~ajniji suUniverzitetski hor iz Esena, hor Unna i NeuePhilarmonie Westfalen simfonijski orkestar.Dobar deo svog li~nog i profesionalnog ̀ ivotaposvetio je istra`ivanjima i analizama buzukija,{to je presudno uticalo na njega. U poslednjevreme usmeren je ka izu~avanju gr~ke narodnemuzike, kao i snimanju i dokumentovanjunajve}eg dela gr~kog folklornog nasle|a.Nikos Katsikis ro|en je i odrastao u Atini. Svojprvi buzuki kupio je sa 13 godina i bio jesamouk. Nakon perioda nastupa po no}nim klubovima, po~eo je da izu~avabuzuki, teoriju i harmoniju. Koncertirao je sa poznatim solistima kao {to su Zafirou,Papadopulos, Moraitis, Vizas i dr., koji su zna~ajno uticali na njegov izvo|a~ki stil.Sara|ivao je sa renomiranim gr~kim kompozitorima nakoncertima, snimanjima i u no}nim klubovima, kako u Gr~koj,tako i u inostranstvu. Ostvario se i kao kompozitor, a godine1999. sa trojicom kolega osnovao je buzuki kvartet Rast sa kojimje ostvario neo~ekivan uspeh i snimio dva kompakt diska. ^lan jei trija Los Tre Swing u kome kombinuju muziku M. Kiotisa sa svingstilom \. Rajnharda. Od 1999. bavi se podu~avanjem dece od 8do 18 godina u Centru za mlade (Dafni).Dvorana Doma Vojske, 10. novembra u 20 sati******

PROGRAM 2016.

Foto:

Mari

j van

Haren

MLADI NA NIMUSUDu{an Panajotovi} – studentprve godine doktorskihstudija na odseku za violinuFakulteta muzi~ke umetnosti uBeogradu; Bojan Mladenovi}(1983) – 2009. upisao jedoktorske studije na FU uNi{u; Kristijan Vu~kovi} (1999)– poha|a III razred Srednjemuzi~ke {kole u Ni{u.PROGRAM: Sezar Frank(1822-1890): Sonata za violinu i

klavir A dur(1886) – Allegretto benmoderato, Allegro, Ben moderato:Recitative Fantasia, Allegretto pocomosso (Du{an Panajotovi}, BojanMladenovi}); Henrik Vijenjavski (1835-1880): Varijacije na originalnu temu,op. 15 (Du{an Pavlovi}, BojanMladenovi}); Frederik [open (1810-1849): Etide op. 10: br. 8 Ef-dur; br. 10As-dur; br. 1, Ce-dur – Etudes op. 10:no. 8 F Major, no. 10 A-Flat Major, br. 1,C Major (1829-1833) – Andantespianato e Grande Polonaise, op. 22,Es– dur, Andante spianato e GrandePolonaise, op. 22, E-Flat Major (1830-1834) (Kristijan Vu~kovi})Dvorana Ni{kog simfonijskogorkestra, 1. novembra u 20 sati******

IGOR ALEKSI] & PRIJATELJIObele`avanje 30 godina umetni~kog rada i decenije od osnivanjakamernog orkestra KonstantinusPROGRAM: Henri Persl (1659-1695): ^akona u ge-molu za guda~e; AntonioVivaldi (1678-1741): Koncert za dve violine, guda~e i kontinuo, a-mol,RV522; V. A. Mocart: Divertimento za guda~e Ef-dur; Petar Stojanovi}(1877-1957): Svita u starom stilu za violinu i klavir (svetska premijera); J. S.Bah (1685-1750): Goldberg varijacije (Arija) – transkripcija za guda~e; Franc[ubert (1797-1828): Nokturno za klavirski trio; Roland Dajens (1955): Tangoen skai za gitaru i guda~ki kvartet (1985); Astor Pjacola (1921-1991); KlodBoling (1930): Svita za violinu i d`ez trio – „Gavota“: „Vals Lente“; „Tango“

Igor Aleksi} (1970), od 2003. zapo{ljen je kao profesor violine na Fakultetu umetnosti u Ni{u. Osniva~ je i ~lan ansamblaKonstantinus u okviru kojeg deluje nekoliko kamernih sastava, kao i orkestra Kamerata Serbika iz Beograda.Dvorana Ni{kog simfonijskog orkestra, 9. novembra u 20 sati******

KVARTET & KLARINETDarko Brlek, klarinet (Slovenija) & Guda~ki kvartet „Ni{“PROGRAM: Volfgang Amadeus Mocart (1756-1791): Kvintet za klarinet i guda~e,A-dur K581 (1789) – „Allegro“, „Larghetto“, „Menuetto“, „Allegretto conVariazioni“

Darko Brlek uspe{no izvodidela klasi~ne i modernemuzike, a mnogo puta sukompozicije pisane upravo zanjega. Brlek dr`i majstorskekurseve {irom sveta, a ~lan je`irija mnogih presti`nihmuzi~kih takmi~enja. Brlek je idirektor Muzi~kog festivala uLjubljani, kao i predsednikEvropske asocijacije festivala.Guda~ki kvartet Ni{ suStanislava Ala|ozovski(magistrirala na FU u Ni{u,nastupala kao solista i saorkestrima na brojnimkoncertima u zemlji iinostranstvu, koncert majstorje Ni{kog simfonijskog orkestraod 2006), Vladan Veljkovi}(specijalisti~ke studije zavr{io2010. na FU u Ni{u, nastupao{irom Evrope, solo i saorkestrima, ~lan je vi{e kamernih sastava i guda~kih kvarteta, radi u Ni{komsimfonijskom orkestru na mestu vo|e viole), Sa{ka Stojanov Krsti} (magistriralana muzi~koj akademiji u Skoplju, u~esnica brojnih takmi~enja u zemlji iinostranstvu, radi u Ni{kom simfonijskom orkestru na mestu zamenika vo|eviola) i Ana Stankovi} (violon~elistkinja, ~lanica vi{e muzi~kih sastava i Ni{kogsimfonijskog orkestra).Dvorana Ni{kog simfonijskog orkestra, 3. novembra u 20 sati******

ZAJEDNOMiroslav Matejka, flauta (^e{ka), Bledar Zajmi,violon~elo (^e{ka), ~lanovi ansambla Martinu i Andrija Mamutovi} (klavir)PROGRAM: Volfgang Amadeus Mocart (1756-1791):Sonata za flautu, violon~elo i klavir, Ef-dur, K. 13 –„Allegro“, „Andante“, „Menuetto I.“, „Menuetto II“; Robert[uman (1810-1856): Fantasti~ni komadi op.73 za ~elo iklavir (1849) – Ne`no i izra`ajno, @ivo, lako, Brzo i vatreno;Antonjin Dvor`ak (1841-1904): Humoreska za flautu iklavir; Antonjin Dvor`ak: Tihe {ume op. 68 za ~elo i klavir(1883); Karl Maria Veber (1786-1826): Trio za flautu,violon~elo i klavir, ge-mol, op. 63 – „Allegro moderato“,„Scherzo. Allegro vivace“, „Schäfers Klage. Andanteespressivo“, „Finale. Allegro“Dvorana Ni{kog simfonijskog orkestra, 7. novembra u 20 sati******

Rita Kinka

Kristijan Vu~kovi}

Mi{a Daci}

Jozef Suilen

Bojan Mladenovi}

Du{an Panajotovi}

Darko Brlek

Branka Parli}

Borivoje Mladenovi}

Igor Aleksi}

Miroslav Matejka

Andrija Mamutovi}

Sa{a Nikolovski

Vangelis Trigas

Nikos Katsikis

iv D

Dodatak realizovan uz podr{kuMinistarstva kulture iinformisanja Republike SrbijeD POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

s r e d a , 2 6 . o k t o b a r 2 0 1 6 .

Darko Bulatovi}

I etno i d`ezi kvalitetnaklasika

Izra`avam zadovoljstvo zbog ~injenice da je i u te{kimvremenima Nimus opstao i ove godine sa ponosomo~ekujemo njegovo 42. izdanje. Ove godine mo}i }emoda ugostimo poznata imena poput holandskog dirigentaJozefa Suilena, ali i da u`ivamo u muziciranju doma}ihmladih snaga koje obe}avaju i najavljuju blistavumuzi~ku karijeru – ka`e gradona~elnik Ni{a DarkoBulatovi}.

– Iako je Ni{ kod ljubitelja muzike popularniji po svojimetno melodijama i izvo|a~ima, ali i rok sastavima ifestivalu d`eza, tradicija negovanja ozbiljnog muzi~kogizra`aja postoji vi{e od pola veka. Ni{ki simfonijski orkestarokosnica je scene posve}ene ozbiljnoj muzici u gradu ijedna je od najzna~ajnijih institucija kulture u Srbiji i jedinisimfonijski orkestar u zemlji izvan Beograda. U godinamaza nama sara|ivao je sa zna~ajnim umetnicima iz zemlje iinostranstva kao poznatim muzi~arima i dirigentima. Odnjega je i potekla ideja da se i u gradu odr`e Ni{ke muzi~kesve~anosti (Nimus) – ka`e on.

– Prvi put Nimus je odr`an 7. oktobra 1975. podnazivom Oktobarske muzi~ke sve~anosti. Vreme

odr`avanja festivala je odabrano upravo zbog po~etkakoncertne sezone, odr`avanja brojnih kulturnihsvetkovina, likovnih i knji`evnih kolonija, sajmova knjiga...Tokom duga~ke istorije, njegovu afirmaciju su pomoglibrojni umetnici i profesori koji su u~estvovali u stvaranju ioblikovanju kvaliteta programa, kako u samoj organizacijitako i na samoj sceni ove velike manifestacije: Juraj Ferik,Radojica Milosavljevi}, Milorad Veljkovi}, Tomislav Poji} imnogi drugi. Zahvaljuju}i Nimusu, grad Ni{ je ugostioneka od najve}ih imena umetni~ke muzike iz zemlje iinostranstva 20. i 21. veka – Nauma [tarkmana (klavir),Jovana Kolund`iju (violina), Emanuela Paija (flauta),Stefana Milenkovi}a (violina), Ljudmilu Angelovu (klavir),Jurija Revi~a (violina) i druge.

Dobra organizacija festivala, ali i uvek srda~ni iotvoreni doma}ini su prava pozivnica za sve ljubiteljeozbiljne muzike da posete Ni{ tokom trajanja Nimusa iuvere se da osim pozitivnih vibracija koje {aljemo kadu`ivamo u svom tradicionalnom melosu imamo {ta dapoka`emo i kad je u pitanju organizacija festivala ozbiljnemuzike – ka`e gradona~elnik Bulatovi}.

RE^ GRADONA^ELNIKA

Iako je Ni{kod ljubiteljamuzikepopularniji posvojim etnomelodijama iizvo|a~ima,ali i roksastavima ifestivalud`eza,tradicijanegovanjaozbiljnogmuzi~kogizra`ajapostoji vi{e od pola veka

“

Vesna Brati}

Jo{ se ne shvatazna~ajNimusa

i{ke muzi~ke sve~anosti zna~e duhovno uzdizanjegra|ana Ni{a i priliku da oni i svi drugi posetioci vide i~uju najrenomiranije svetske muzi~are, te istinskiu`ivaju u njihovom vrhunskom muzi~kom ume}u.

Na`alost, kulturna politika u Srbiji, odnosno oni koji o njojodlu~uju, dosad nisu shvatili pravu su{tinu i zna~aj jedne ovakvemanifestacije – ka`e Vesna Brati}, umetni~ka direktorka Nimusa idirektorka Ni{kog simfonijskog orkestra.Da li ovogodi{nji Nimus ima neke novine ili specifi~nosti uodnosu na pro{logodi{nje/prethodne?

– Trudimo se da svaki festival bude novina u odnosu naprethodni i da svaki Nimus ostane po ne~emu poseban. Ovegodine, recimo, bi}e to koncert na sve~anom zatvaranju Nimusa uKlubu Vojske Srbije, za dva buzukija i orkestar, gr~kog kompozitoraTeodora Broutzakisa. On je izrazio ̀ elju da poseti Ni{, ~uje svoje delo

u izvo|enju Ni{kog simfonijskog orkestra i dvojice buzukista NikosaKatsikisa i Evangelosa Trigasa, i pokloni se pred ni{kom publikom.Svakako }e biti zapam}eno i otvaranje Nimusa, na kojem }enastupiti renomirana pijanistkinja Rita Kinka, koja }e premijernoizvesti Koncert za klavir i orkestar br. 3 Sergeja Rajmanjinova, a poddirigentskom palicom eminentnog Jozefa Suilena iz Holandije.Da li je bili problema u organizaciji i kojih?

– Na{ najve}i problem su finansije. Festivalu je potrebno barduplo vi{e sredstava da bi odr`ao sada{nji kvalitet, a pri tomdoveo poznata i velika umetni~ka imena, kakva su ovakvojmanifestaciji i njenom renomeu potrebna. Prinu|eni smo da tore{avamo li~nim molbama i poznanstvima. To nam polazi zarukom, mada ne znamo dokle. Jer, da to ka`em prili~no grubo – savelikim umetnicima nema poga|anja. Ili }ete platiti ili }eteodustati od ideje da ih imate na festivalu.Koliku finansijsku i drugu podr{ku Nimusu pru`aju Grad, akoliko Republika?

– Ni{ki simfonijski orkestar i Ni{ki kulturni centar, kaosuorganizatori, od Grada su dobili 2,7 miliona, odnosno jedan

milion dinara. Ranijih godina je samo Simfonijskiorkestar dobijao 3,5 miliona dinara. Sada nekakonadome{}ujemo smanjena sredstva prodajomulaznica. Republika, pak, ove godine za Nimusnije izdvojila ni dinar, za razliku od prethodnih,kad smo dobijali od 500.000 do 800.000 dinara.Konkurisali smo kod Ministarstva kulture iinformisanja, ali nismo pro{li. To je zaistaneverovatno, tim pre {to znamo da su sli~nifestivali u Beogradu i Novom Sadu dobilisredstva.

Bojana Simovi}

Potreban je„napadniji“nastup ujavnosti

estival Nimus svake godine bude razli~it, ali imastandardni kvalitet, stalnu publiku, a dovodi i sve ve}ibroj mladih ljudi. Kao {to je poslednja nedelja unovembru praznik knjige, zbog na{eg Sajma knjiga,

tako je poslednja nedelja oktobra praznik muzike, zbog Nimusa –ka`e Bojana Simovi}, direktorka Ni{kog kulturnog centra, koji jesuorganizator festivala.

– Mada na Nimus dolazi manje publike nego na koncertepopularne muzike, ovaj festival ima konstantnu publiku, koja, da to

tako ka`em, predstavlja krem na{eg dru{tva.Ti ljudi svake godine jedva ~ekaju Nimus,kako bi u`ivo mogli da ~uju vrhunskuozbiljnu muziku i izvo|a~e iz raznih delovasveta – ka`e sagovornica Danasa.

– Odnos dr`ave i grada prema Nimusu jerazli~it. Dr`ava ima vi{e razumevanja zavelike festivale ili institucije, kao {to suBeogradska filharmonija ili Opera Narodnogpozori{ta, a ba{ i ne vidi Nimus, kojem sekvalitet ne mo`e osporiti. Grad ima vi{erazumevanja, a pri tom ljudi koji brinu oNimusu zagovaraju i otvaranje Opere, {tozasad ostaje samo na poku{ajima –obja{njava Bojana Simovi}.

– Li~no mislim da sam festival iorganizatori moraju da imaju ve}umarketin{ku spremnost da ga promovi{u inametnu javnosti. Morali bi da imajunapadniji nastup u medijima, da u|u u{kole ili na fakultete, da probude svest {tove}eg broja gra|ana Ni{a o zna~aju jedneovakve manifestacije – zavr{ava ona.

SNALA@ENJE

Festivalu jepotrebno barduplo vi{esredstava dabi odr`aosada{njikvalitet

“N

F

PRAZNIKMUZIKE

Dr`ava ima vi{erazumevanjaza „velike“festivale iliinstitucije,kao {to suBeogradskafilharmonijaili OperaNarodnogpozori{ta, a ba{ i ne vidi Nimus

“

Urednik: Dragan Sto{i} / Tekstovi: Zorica Miladinovi} / Korektura: Marjana Stevanovi}, Ana Ron~evi} / Prelom: Zoran Spahi}