Pravni fakultet Podgorica

Seminarski rad iz predmeta Krivično-procesno pravo

Tema: Načelo ne bis in idem u krivičnom postupku

I.UVOD

,,Život bez principa je brod bez kormilara.’’-Gandi

Načelo Ne bis in idem –neponovljivosti svojstva subjekta u istoj krivičnoj stvari ili zabrana ponovnog suđenja u Zakoniku o krivičnom postupku Crne Gore definisano je u Glavi I –Osnovna pravila, pa se između ostalih osnovnih (opštih) načela ili pravila krivičnog postupka navodi i ovo načelo.

I.1.Uopšte o određenju pojma načelo i pravilo krivičnog postupka

U određenju ovih pojmova poslužićemo se razmatranjima iz Komentara Zakonika o krivičnom postupku profesora Milana Škulića:

,,4. Naslov prve glave Zakonika o krivičnom postupku je promijenjen u odnosu na nekadašnji ZKP, tako da se umjesto osnovnih načela sada navode ,,osnovna pravila’’ što je adekvatnije rješenje, imajući u vidu da većina pravila koja su u dosadašnjem Zakoniku definisana kao načela to suštinski nisu, već se zapravo radi samo o dijelovima pojedinih načela ili o drugim odredbama opšteg karaktera.Nezavisno od toga, suštinski nije sporno da načela i jesu ,,opšta pravila’’,tj.pravila najopštijeg karaktera, odnosno pravila koja se odlikuju veoma visokim stepenom opštosti, pa stoga veliki broj odredbi svrstanih u Glavi I crnogorskog Zakonika o krivičnom postupku ima karakter krivičnoprocesnih načela, ali to ipak ne važi za sve odredbe koje su svoje mjesto našle u toj Glavi ZKP-a, isto kao što se neka krivičnoprocesna načela definišu u potpunosti ili djelimično u nekim drugim odredbama Zakonika...

5.Smatra se da u krivičnom procesnom pravu egzistira izvjestan broj načela na kojima se zasniva sistem krivičnog postupka, koja inspirišu organizaciju postupka i uređenje pojedinih instituta, a to su osnovna načela krivičnog procesa, nekada izraz političkih tendencija, nekada rezultat stručnog i pravno-tehničkog iskustva, ili što je najčešće, predstavlja kombinaciju jednih i drugih faktora.U teoriji krivičnog procesnog prava pojam krivičnoprocesnih principa nije definisan na jedinstven način, pa se tako po jednom shvatanju princip određuje kao osnovna ili opšta ideja , po drugom kao određena postavka za sagledavanje i rješenje jedne problematike, princip se zatim, definiše i kao sam po sebi određeni zahtjev , a može se odrediti i u vidu ,,definicije za pravnike’’, po kojoj krivičnoprocesni principi predstavljaju ,,postavke na kojima je zasnovano i pomoću kojih je izgrađeno krivičnoprocesno pravo’’.Procesne maksime su se razvijale na stotinama godina dugoj tradiciji i povezano se odnose kako na omogućavanje djelovanja pravila pravne države, tako i na zaštitu građanskih prava, vitalnih ljudskih prava i onih tekovina koje se smatraju obilježjima pravne države.

6.Pravna načela se uošte posmatrano, objašnjavaju kao apstraktne norme koje su izvedene iz niza manje apstraktnih normi i koje važe za čitav niz slučajeva obuhvaćenih nižim normama, a stvaraju se na osnovu normi koje važe za više ustanova.Prihvatljiva je i definicija po kojoj se pod principom ili načelom krivičnog postupka podrazumijeva institut ili odredba koja generalno utvrđuje način (formu) postupanja za cio postupak, dijelove postupka, ili u više određenih slučajeva, pri čemu se naglašava da među principima postoje oni koji su osnovni (elementarni, bitni), koji su nužno uvijek prisutni, a ima i onih koji su rukovodni (usmjeravajući),tako da su povrede osnovnih principa redovno procesno sankcionisane,dok

povrede rukovodnih načela, po pravilu ne podrazumijevaju posebno sankcionisanje.Principi krivičnog postupka predstavljaju opšte zakonske smjernice za postupanje kako svih službenih aktera krivične procedure, tako i drugih subjekata postupka.’’*

U vezi određenja pojma načela i pravila dodali bi i da ,, iako su načela krivičnog postupka u odnosu na drugu procesnu materiju manje sklona promjenama, to ne znači da su ona jedna apsolutna i univerzalna kategorija van prostora i vremena, nego se upravo prilagođavaju uslovima života,promjenama u društvu koje promjene neminono utiču i na modeliranje krivičnog postupka...’’**

I.2.Načelo ne bis in idem- klasifikacije i utemeljenje

Postoji veliki broj klasifikacija osnovnih načela(maksima ili principa) krivičnog postupka kao bazičnih pravila koja se odnose na osnovne krivičnoprocesne pojmove.Različiti autori daju različite klasifikacije i ne postoji opšteprihvaćena klasifikacija.,,Sve podjele krivičnoprocesnih načela i njihovo svrstavanje u određene grupe, ipak treba shvatiti na jedan relativan način.’’***

Evo par klasifikacija iz kojih se vidi da se u odnosu na različite kriterijume jedno te isto načelo može različito klasifikovati, pa je tako i sa načelom ne bis in idem :

-,,Krivični postupak se odvija u skladu sa određenim osnovnim krivičnoprocesnim načelima, koja se odnose na:1)krivično gonjenje, 2)izvođenje dokaza i 3)vođenje krivičnog postupka.U načela krivičnog gonjenja spadaju:1)načelo akuzatornosti 2)načelo legaliteta oficijelnog krivičnog gonjenja,3)načelo oportuniteta krivičnog gonjenja,te 4)načelo ne bis in idem.’’****

-,,...postoje određena načela koja su vezana za krivičnoprocesne subjekte...i koja su karakteristična za sve subjekte i ta načela bismo mogli nazvati opštim načelima krivičnoprocesnih subjekata,...a to su načelo odvojenosti krivičnoprocesnih funkcija i načelo neponovljivosti svojstva subjekta u istoj krivičnoj stvari(ne bis in idem).’’*****

Načelo ne bis in idem utemeljeno je , istovremeno kako kao zakonska( striktna odredba u ZKP-u), tako i kao ustavnopravna( striktna Ustavna odredba) kategorija. Istovremeno, ovo načelo je utemeljeno i u relevantnim izvorima međunarodnog prava, koji su od strane naše države prihvaćeni.

__________________________

*Milan Škulić-Komentar Zakonika o krivičnom postupku Crne Gore,str.46-47

**Dr Drago Radulović-Krivično procesno pravo,str.49

*** Milan Škulić-Komentar Zakonika o krivičnom postupku Crne Gore,str.49

****Isto

***** Dr Drago Radulović-Krivično procesno pravo,str.78

II.Načelo ne bis in idem u Ustavu i Zakoniku o krivičnom postupku Crne Gore

Kao što smo već naprijed istakli, načelo ne bis in idem utemeljeno je kako u Ustavu, tako i u ZKP-u Crne Gore.

II.1.Načelo ne bis in idem , poznato još od Rimskog prava, našlo je svoje mjesto u Ustavu Crne Gore u drugom dijelu koji govori o ljudskim pravima i slobodama, gdje je svrstano u odeljku dva o ličnim pravima i slobodama:

Ne bis in idem

Član 36

Nikome se ne može ponovo suditi niti može biti ponovo osuđen za isto kažnjivo djelo.

Ovo je garancija prisutna u svim modernim ustavnim sistemima i krivičnim zakonodavstvima, koju treba razumjeti tako da, ipak, ne isključuje ponovno suđenje po vanrednim pravnim sredstvima.

II.2.U Zakoniku o krivičnom postupku Crne Gore stoji:

Zabrana ponovnog suđenja (Ne bis in idem)

Član 6

(1) Nikome ne može biti ponovo suđeno za krivično djelo za koje je pravosnažnom odlukom osuđen ili oslobođen optužbe.

(2) Zabrana iz stava 1 ovog člana ne sprječava ponavljanje krivičnog postupka u skladu sa ovim zakonikom.

Kao što se vidi, i ustavna i zakonska odredba načela ne bis in idem (ne dva puta o istom) -neponovljivosti svojstva subjekta u istoj krivičnoj stvari -sadrže zabranu ponovnog suđenja istom licu za isto krivično djelo. ,,Drugim riječima, ukoliko je krivični postupak u odnosu na konkretno krivično djelo već pravosnažno okončan meritornom presudom (oslobađajuća ili osuđjuća presuda), ne može se po pravilu-ponovo voditi krivični postupak protiv istog lica u odnosu na isti osnovni predmet krivičnog postupka,tj. isto krivično djelo.Načelna zabrana ponovnog suđenja proizilazi iz vitalnih interesa pravne sigurnosti i pravičnosti,koji u vezi s ovim principom, u mnogim nacionalnim krivičnoprocesnim zakonodavstvima odnose prevagu u odnosu na princip istine,onda kada se u određenim situacijama ta načela ,,sukobe’’.S druge strane, mnoga krivičnoprocesna zakonodavstva poznaju i izuzetke u odnosu na djelovanje ovog načela i to kako u korist okrivljenog, tako pod određenim zakonskim uslovima i na štetu okrivljenog, koji je prethodno pravosnažno oslobođen, kao što je to slučaj i u novom Zakoniku o krivičnom postupku Crne Gore.’’*

_________________________

*Milan Škulić-Komentar Zakonika o krivičnom postupku Crne Gore,str.84

Kako navode A.Garačić-M.Grgić u svom radu ,,Ne bis in idem’’ ,,Određivanje sadržaja pojmova bis i idem je veliki izazova pravnoj teoriji ,a naročito praksi.Neosporno je da o tom pitanju treba približiti stavove različitih država s obzirom da raznolika tumačenja ne doprinose pravnoj sigurnosti građana niti uspostavi jedinstvenog pravnog područja u Europi, koje je nužni uvjet za slobodno kretanje ljudi i roba. Razilaženja u tumačenju te posljedično o primjeni ovog načela ne podupiru vjerodostojnost pravnih sustava što je prepreka uspostavi kvalitetne i održive suradnje između država. Uspostava široko prihvaćenih standarda kako u odnosu na sudske postupke tako i u donošenju konačnih odluka, posebno prilikom odmjeravanja primjerenih kazni, cilj je kojem treba težiti. Na taj bi se način mogli izbjeći mnogi prigovori i zamjerke jedne države prema drugoj u konkretnim predmetima s međunarodnim elementom’’*

Prilikom utvrđivanja sadržaja pojma idem=isto neophodno je utvrditi ,, identitet djela i učinioca(objektivni i subjektivni identitet).

Kad postoji objektivni identitet teže je utvrditi nego kad postoji subjektivni identitet.Isto djelo će postojati ako činjenično stanje iz nove optužbe i činjenično stanje iz pravosnažne presude čine jednu kriminalnu količinu, odnosno radiće se o istom djelu i onda kada nova optužba sadrži nove činjenice ukoliko one ne mogu samostalno graditi drugo činjenično stanje.Kod utvrđivanja istovjetnosti djela nije od značaja pravna kvalifikacija.

O subjektivnom identitetu radiće se uvijek kada je novi postupak pokrenut ili optužba podignuta protiv lica na koje se odnosi ranija odluka, a uz to se radi o istom djelu.Promjene koje se tiču obilježja učinioca krivičnog djela nemaju uticaja na istovjetnost(na primjer optužen kao izvršilac umjesto saučesnik).Istovjetnosti nema kada se pokrene postupak za isto djelo, ali protiv drugog lica kao saučesnika.’’**

Osnovni cilj ovog pravila je da se učvrsti pravna sigurnost građana i autoritet pravosnažnih sudskih odluka. ,,Načelo „ne bis in idem“ kao opšte načelo (krivičnog) prava se primjenjuje u mnogim nacionalnim pravnim sistemima. U nekima je to načelo normirano kao ustavno pravo . U nekim od međunarodnih instrumenata kojima se štite ljudska prava, to načelo smatra se ličnim pravom pojedinca. Istorijski gledano načelo ne bis in idem koje se primjenjivalo u nacionalnim sistemima, bilo je ograničeno na krivično pravo. Što se tiče sadržaja odnosno obima ovog načela, tradicionalno je postojala razlika između postavki nemo debet bis vexari pro una et eadem causa (niko ne smije biti dva puta optužen za isto krivično djelo) i nemo debet bis puniri pro uno delicto (niko ne smije biti kažnjen dvaput za isto krivično djelo). U nekim zemljama to načelo predstavlja prepreku dvostrukom kažnjavanju. Ratio načela ne bis in idem je višeznačno. Njime se osigurava zaštita građana od ius puniendi države i kao takvo normirano je zakonskim odredbama i pretpostavka pravičnom suđenju. Osim toga uvažavanje pravosnažne presude - res iudicata (pro veritate habitur) značajno je za očuvanje zakonitosti pravnog sistema i države u cjelini.

_________________

* A.Garačić-M.Grgić –Ne bis in idem,str.24

** Dr Drago Radulović-Krivično procesno pravo,str.79-80

Značajna je činjenica da vrlo mali broj država priznaje i izvršava stranu sudsku odlukuu krivičnim predmetima ukoliko to nije uređeno ugovorom. Države smatraju da primjenavlastitog prava na kažnjavanje počinioca krivičnih djela predstavlja bit i sadržaj njihovesuverenosti. Priznanje strane sudske odluke smatra se kao odricanje države od tog svogautentičnog prava. Osim toga, odluka donesena u drugoj državi ponekad ne odražava onepravne standarde, kako u pogledu provedenog postupka tako i u pogledu sadržaja odluke,posebno izrečene sankcije, koji se primjenjuju u državi koja bi takvu odluku trebala priznati teeventualno izvršiti. Razumljiva je želja države koja "nije zadovoljna" ishodom postupka udrugoj državi, koji bi primjenom načela ne bis in idem trebala verificirati, da ponovnoegzercira svoju vlast i "popravi" učinjene pogreške u toj drugoj državi. Međutim, odbijanje priznanja strane sudske odluke dovodi do višekratnog procesuiranja počinioca što sigurnouzrokuje probleme za takvog počinioca, ali se odražava odnosno ugrožava međusobneodnose dviju država.’’*

U svijetlu ovih činjenica profesor Škulić navodi sledeće:,,Načelo ne bis in idem( engl.: the prohibition of double jeopardi) podrazumjeva da se postupak ne može voditi za isto krivično djelo protiv lica kome je u istoj državi već suđeno ( interni ne bis in idem princip),ili da se u drugoj državi, kao i pred međnarodnim sudom (ne bis in idem princip u odnosu na relacije među državama, ili između države i međunarodnog suda), postupak ne može voditi, ako je lice već osuđeno ili oslobođeno.Dok se za ,,interni’’ ne bis in idem princip može smatrati da je dio običajnog međunarodnog prava, zakonski status njegovog ,,internacionalnog’’ ekvivalentnog principa je još uvijek kontroverzan, pa je tako na primjer, jedan italijanski sud smatrao da on ne važi, ali je Ustavni sud Italije 1976.g. stao na stanovište da važi.

Do ponavljanja krivičnog postupka, odnosno vođenja postupka po određenom vanrednom pravnom lijeku, može doći kako u korist, tako i na štetu okrivljenog, u slučajevima propisanim Zakonikom o kivičnom postupku(čl.420 ,čl.424 i 425 ZKP-a).

Procesna posljedica povrede načela ne bis in idem se u Zakoniku o krivičnom postupku definiše u okviru povreda Krivičnog zakonika, kada se radi o razlogu iz člana 387 tačka 2.tj.ako postoje okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, a naročito ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ili je gonjenje isključeno usljed amnestije, odnosno pomilovanja, ili je stvar pravosnažno već presuđena.’’**

____________________________________

* A.Garačić-M.Grgić –Ne bis in idem,str

** Milan Škulić-Komentar Zakonika o krivičnom postupku Crne Gore,str.

III. Načelo ne bis in idem u sudskoj praksi

Kako smo već mogli iz naprijed navedenog vidjeti, odluke sudova na određeni način normiraju sadržaj načela ne bis in idem.Kako postojeća sudska praksa u Crnoj Gori ne daje mogućnost šire eksplikacije ovih tvrdnji, to ćemo se poslužiti sa nekoliko odluka sudova iz Evrope i bližeg okruženja.Za potrebe našeg rada navodimo sledećim sudske odluke:

-Presudom Suda Bosne i Hercegovine Broj: X-KŽ-09/691 donijete u Sarajevu, 25.08.2010. godine po žalbi optuženog Emira Terzića

,, Odbrana u podnesenoj žalbi ukazuje na povredu načela ne bis in idem, zbog činjenice da je po istom činjeničnom osnovu i protiv istog lica već ranije vođen sudski postupak pred Općinskim sudom Sarajevo-Prekršajno odjeljenje Novo Sarajevo, pravosnažno okončan oslobađajućim rješenjem, a koje je potvrđeno rješenjem Kantonalnog suda u Sarajevu.

Ovo Vijeće nalazi neosnovanim istaknuti žalbeni prigovor odbrane. Naime, činjenica da je protiv optuženog Terzića pravosnažno sproveden prekršajni postupak, ne eskulpira pokretanje i vođenje krivičnog postupka protiv istog, budući da prekršajna odgovornost ne konzumira kaznu iz krivičnog postupka, te da je krivična odgovornost počinitelja krivičnog djela, u odnosu na prekršajnu, neosporno šira i nesumnjivo štiti značajnije vrijednosti zaštićene krivičnim zakonom. Slijedom navedenog, ovo vijeće odbija navode žalbe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, tj. povredi načela „ne bis idem“, obzirom da nema kumulacije krivične i prekršajne odgovornosti u konkretnom slučaju, jer je prekršajni postupak prije okončan. Stoga, žalbeni prigovori kojima se ukazuje suprotno, odbijaju se u cjelosti kao neosnovani.’’

-Presuda ECHR u slučaju Maresti (presuda na hrvatskom jeziku dostupna na http://sljeme.usud.hr/usud/prakES.nsf/Praksa/87FBF5009E7EBC4EC1257370002...),još jednom sporu kojeg je RH izgubila pred tim sudom.

Najjednostavnije rečeno, presuda se primarno bavi problemom poštovanja načela ne bis in idem. To načelo poprilično je jasno - ne može se dvaput suditi o istoj stvari. Ipak, kako to sprovesti u praksi kada je po činjeničnom stanju moguće pokrenuti za isti događaj dva različita postupka pred različitim institucijama? Ono što je dodatni problem je ako je rezultat tih dvaju postupaka isti - zatvorska kazna.

Prvo pitanje kod određivanja radi li se u konkretnom slučaju o ne bis in idem je odrediti kako se zapravo određuje "idem". U tom kontekstu ECHR se u presudi poziva na svoju presudu u slučaju Zolotukhin vs Russia i zaključuje da se  zabranjuje kazneni progon ili suđenje za drugo 'djelo' ukoliko ono proizlazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u biti iste te da se Sud u svome ispitivanju treba stoga usmjeriti na one činjenice koje predstavljaju skup konkretnih činjeničnih okolnosti koje uključuju istoga okrivljenoga i koje su nerazdvojno povezane u vremenu i prostoru, a čije postojanje treba dokazati kako bi se osigurala osuđujuća presuda ili pokrenuo krivični postupak.

Drugo pitanje je radi li se o "bis", tj. radi li se o tome da je osobi zaista dvaput suđeno.

U slučaju Maresti radi se o dupliranju prekršajnog i kaznenog postupka. Prekršajni zakon rješava samo jednu moguću varijantu - situaciju u kojoj prekršajni postupak hronološki dolazi nakon krivičnog postupka (član 10. PZ: Protiv počinioca prekršaja koji je već u krivičnom postupku pravosnažno proglašen krivim za krivično djelo koje obuhvaća i obilježja počinjenog prekršaja ne može se pokrenuti prekršajni postupak za taj prekršaj, a ako je

postupak pokrenut ili je u toku, ne može se nastaviti i dovršiti.), a tu ovom slučaju ne može doći do primjene jer je prekršajni postupak dovršen prije krivičnog.

Ako uzmemo u obzir član 1. PZ (Prekršajem se povređuje javni poredak, društvena disciplina ili druge društvene vrijednosti koje nisu zaštićene Krivičnim zakonom i drugim zakonima u kojima su propisana krivična djela.), moguće je zastupati tezu da je provođenje prekršajnog postupka zapravo supsidijarno u odnosu na krivični postupak. Ipak, takvo moje tumačenje može se pobijati članom 63. st. 2. KZ (Kazna zatvora, novčana kazna ili globa za prekršaj uračunava se u kaznu za krivično djelo ako opis tog djela odgovara prekršaju zbog kojeg je izrečena kazna.) koji implicitno predviđa mogućnost da se krivični postupak vodi za isto djelo za koje je vođen prekršajni postupak u kojem je izrečena kazna.

Tim više, nakon ovog slučaja jasno je da je potrebno mijenjati dosadašnji pristup odnosu krivičnog i prekršajnog postupka. Treba odrediti za koja će se ponašanja sprovoditi koji postupak i po kojim kriterijima će se o tome odlučivati. Takav problem osobito nastaje kod ponašanja sankcionisanih i krivičnim i prekršajnopravnim normama, kao na primjer kod nasilja u porodici.  U svakom slučaju, posljedice ove presude već su se odrazile na presude. Tako je već u prosincu došlo do pozivanja na slučaj Maresti u krivičnom postupku zbog preprodaje droge u kojem je jedan od pet optuženih oslobođen optužbi upravo jer je za isto djelo već osuđen u prekršajnom postupku (http://www.glasistre.hr/istra/vijest/148514). Smatram da je na ovom slučaju jasno koliko je štetno održavanje ovakvog zakonskog uređenja i prakse. 

Naravno, ne dolazi pri ovom problemu samo do povrede prava osuđenog lica (pogotovo jer će ionako morati odslužiti kaznu, uz uračunavanje) koji prolazi kroz dva postupka, nego osobito dolazi do povrede prava okrivljenog koji je oslobođen jer mu to ne daje garanciju da se protiv njega neće provesti i drugi postupak.

Ipak, postoji i još jedan problem, a to je pitanje efikasnosti i ekonomičnosti sistema pravne zaštite. Ovakvim pristupom za isti događaj se pravni sistem dvostruko opterećuje - jednom za prekršajni postupak sa svim njegovim pravnim lijekovima i drugi put za krivični postupak sa svim njegovim pravnim lijekovima. Nemoguće je doći do podatka koliko je takvih "dvostrukih" presuda već doneseno, ali je jasno da se time nanosi šteta sistemu.

I o sadržaju pojma "isto (idem)" Evropski sud pravde odredio se svojim odlukama:- krivična djela koja se sastoje od izvoza i uvoza iste opojne droge koja su procesuirana urazličitim državama potpisnicama Konvencije, u načelu, se smatraju "istim djelima" u smislučlana 54 Konvencije... (Presuda od 09. ožujka 2006. u predmetu broj C-436/04, povodomkrivičnog postupka koji se vodio protiv Leopolda Henri Van Esbroeck pred belgijskimKasacionim sudom),- u predmetima krivičnih djela koja se odnose na drogu, nije odlučno da količina droge koja jepredmet postupka u dvjema odnosnim državama ugovornicama ili navodni počinilac tihkrivičnih djela u ove dvije države ugovornice, budu istovjetni;-kažnjiva radnja koja se sastoji od izvoza i uvoza iste droge koje su procesuirane urazličitim državama ugovornicama i članicama Konvencije, u načelu, treba smatrati "istimdjelima", u smislu člana 54 Konvencije... (Presuda od 28. rujna 2006. u predmetu broj C-150/05, Jean Leon Van Straaten protiv Države Nizozemske i Republike Italije).

IV.Načelo ne bis in idem- međunarodni aspekt

Najvažnije odredbe o načelu ne bis in idem na međunarodnom nivou date su u sledećim prilozima:

Prilog 1.Evropska konvencija o međunarodnom važenju krivičnih presuda Vijeća Evrope, od28. maja 1970. godine (odredbe o pravilu „ne bis in idem“)Poglavlje III. – Međunarodni učinci evropskih krivičnih presudaDio 1. – Ne bis in idem

Član 53.1. Osoba u odnosu na koju je izrečena evropska krivična presuda ne može za isto djelobiti niti krivično gonjena niti kažnjena niti podvrgnuta izvršenju kazne u drugoj državipotpisnici:a) ako je oslobođena krivice;b) ako je izrečena kazna: - u potpunosti izvršena ili se izvršava, ili -u potpunosti, ili u dijelu koji nije izvršen, predmet pomilovanja ili amnestije, ili - više ne može biti izvršena zbog protoka vremena;c ) ako je sud osudio počinioca a da pri tom nije izrekao kaznu.

2. Uprkos tome, država potpisnica, osim ako sama nije zatražila postupak, neće imatiobavezu poštovati učinak ne bis in idem ako je djelo za koje je izrečena presuda bilousmjereno protiv neke osobe ili ustanove ili bilo čega što ima javni položaj u toj državi,ili osuđenik sam ima javni položaj u toj državi.

3 Nadalje, svaka država potpisnica u kojoj je počinjeno djelo ili se takvom smatra premazakonima te države neće biti obavezna poštovati učinak ne bis in idem osim ako tadržava nije sama zatražila postupak.

Član 54.Ako je pokrenut novi postupak protiv osobe koja je u drugoj državi potpisnici osuđenaza isto djelo, tada će se svako razdoblje lišenja slobode koje je rezultat izvršenjakazne oduzeti od kazne koja može biti određena.

Član 55.Ta kazna neće spriječiti primjenu širih domaćih odredbi koje se odnose na učinakne bis in idem koje se odnose na strane krivične presude.

Prilog 2.Konvencija o sprovođenju Šengenskog sporazuma od 14. juna 1985. godine (odredbe opravilu „ne bis in idem“)POGLAVLJE 3.PRIMJENA NAČELA NE BIS IN IDEM

Član 54.Osoba za koju je sudski postupak konačno dovršen u jednoj ugovornoj stranci ne može bitikrivično gonjena u drugoj ugovornoj stranci za ista djela, pod uslovom da je kazna koja jeizrečena izvršena, trenutno je u postupku izvršenja ili se više ne može izvršiti premazakonima ugovorne stranke koja je kaznu izrekla.

Član 55.1. Ugovorna stranka može prilikom ratificiranja, prihvaćanja ili potvrđivanja ove Konvencijeizjaviti da je ne obavezuje član 54. u jednom od sljedećih slučajeva:(a) ukoliko su se djela obuhvaćena stranom presudom dogodila u cijelosti ili dijelomna njenoj vlastitoj teritoriju; u tom slučaju, međutim, ovaj izuzetak se nećeprimijeniti ukoliko su se djela dogodila dijelom na teritoriju ugovorne stranke u kojoj jepresuda donesena,(b) ukoliko djela obuhvaćena stranom presudom predstavljaju krivično djelo protivnacionalne sigurnosti ili drugih jednako važnih interesa takve ugovorne stranke,(c) ukoliko su djela obuhvaćena stranom presudom počinili službenici te ugovornestranke povredom službene dužnosti.2. Ugovorna stranka koja je dala izjavu u smislu izuzetka iz stavka 1. točka (b) naznačit ćena koju vrstu djela se ovaj izuzetak može primjenjivati.3. Ugovorna stranka može u bilo kom trenutku povući izjavu u odnosu na jedan ili višeizuzetaka iz stavka 1.4. Izuzeci koji su bila predmetom izjave iz stava 1. se ne primjenjuju ukoliko je odnosnaugovorna stranka za ista djela zahtijevala od druge ugovorne stranke pokretanje krivičnogprogona ili je odobrila izručenje odnosne osobe.

Član 56.Ukoliko se nastavi krivični progon u ugovornoj stranci protiv osobe za koju je krivičnipostupak u odnosu na neka djela konačno dovršen u drugoj državi ugovornici, svako vrijemelišenja slobode u potonjoj ugovornoj stranci, vezano uz navedena djela, biće uračunato uizrečenu kaznu. U mjeri u kojoj to domaće pravo dozvoljava, kazne koje se ne sastoje odlišenja slobode također će se uračunati.

Član 57.1. Ukoliko ugovorna stranka tereti osobu za krivično djelo a nadležne vlasti te ugovornestranke imaju razloga vjerovati da se optužba odnosi na ista djela za koja je postupak konačno dovršen u drugoj ugovornoj stranci, takve vlasti će, ukoliko smatraju potrebnim, zahtijevati odnosne informacije od nadležnih vlasti ugovorne stranke na čijoj teritoriji je presuda već donesena.

2. Tražene informacije dostaviće se što je moguće prije te će biti uzete u obzir prilikom daljnjeg preduzimanja radnji u postupku koji je u toku.

3. Svaka ugovorna stranka će prilikom ratifikacije, prihvaćanja ili potvrđivanja ove Konvencije imenovati vlasti nadležne za traženje i primanje informacija iz ovog člana.

Član 58.Gornje odredbe ne isključuju primjenu širih nacionalnih odredbi o načelu ne bis in idem uodnosu na pravosudne odluke donesene u inostranstvu.

Prilog 3.Statut Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (odredbe o pravilu „ne bisin idem“)

Član 9Uporedna nadležnost1. Međunarodni sud i nacionalni sudovi uporedo su nadležni da krivično gone osobe zateška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivšeJugoslavije od 1. januara 1991. godine.2. Međunarodni sud ima prvenstvo pred nacionalnim sudovima. Međunarodni sud možeu bilo kojoj fazi postupka formalno zatražiti od nacionalnih sudova da prepustenadležnost Međunarodnom sudu u skladu s ovim Statutom i Pravilnikom o postupku idokazima Međunarodnog suda.

Član 10.Non bis in idem1. Nijednoj se osobi ne može suditi pred nacionalnim sudom za djela koja prema ovomStatutu predstavljaju teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, a za koja jojje već suđeno pred Međunarodnim sudom.2. Osobi kojoj je pred nacionalnim sudom suđeno za djela koja predstavljaju teškakršenja međunarodnog humanitarnog prava može se ponovno suditi predMeđunarodnim sudom samo ako:a.) je djelo za koje je osoba suđena okvalifikovano kao obično krivično djelo; ilib. )postupak pred nacionalnim sudom nije bio nepristrasan ili nezavisan, ili je biousmjeren na zaštitu optuženika od međunarodne krivične odgovornosti, iliako je krivični postupak nepropisno vođen.3. Prilikom razmatranja kazne koja će biti izrečena osobi osuđenoj za krivično djeloprema ovom Statutu, Međunarodni sud će uzeti u obzir u kolikoj je mjeri već izdržanakazna izrečena toj osobi od strane nacionalnog suda za isto djelo.

Prilog 4.Evropska konvencija o izručenju od 13. decembra 1957. (odredbe o pravilu „ne bis inidem“)

Član 8.ISTOVREMENO VOĐENJE POSTUPKA ZA ISTA KRIVIČNA DJELAUgovorna strana može odbiti izručenje neke osobe u slučaju da nadležni organ testrane vodi postupak protiv te iste osobe zbog jednog ili više krivičnih djela zbog kojih setraži izručenje.

Član 9.NE BIS IN IDEMIzručenje se neće izvršiti u slučaju da su nadležni organi strane od koje se tražiizručenje već donijeli izvršnu i pravosnažnu presudu u vezi s istom osobom i za isto ili istakrivična djela za koja se traži izručenje. Izručenje se može odbiti u slučaju kada su nadležniorgani strane od koje se izručenje traži odlučili ne pokrenuti ili prekinuti postupak u vezi sistim krivičnim djelom ili djelima.

Dopunski protokol uz Evropsku konvenciju o izručenju od 15, oktobra 1975.(odredbe o pravilu „ne bis in idem“)

Član 2.Član 9 Konvencije će se dopuniti sledećim tekstom. Član 9 u izvorniku Konvencije postaje stav 1, a niže navedene odredbe postaju stavovi 2, 3 i 4:

“2. Izručenje osobe protiv koje je donesena pravosnažna i izvršna presuda u trećojZemlji, Ugovornoj strani Konvencije, za krivično djelo ili djela s obzirom na koja se izručenjetraži, neće se odobriti:a. u slučaju da je osoba gore navedenom presudom oslobođena optužbe;b. u slučaju da je kazna zatvora ili druga mjera:I. odslužena ili izvršena u cijelosti;II. predmet pomilovanja ili amnestije, bilo u cijelosti, bilo samo dio koji još nijeizvršen;c. u slučaju da je sud osudio počinioca krivičnog djela, a da nije odredio kaznu.

3. No, u slučajevima, navedenim u stavu 2, izručenje se ipak može odobriti:a. ako je krivično djelo s obzirom na koje je izrečena presuda, počinjeno protiv nekeosobe, institucije ili bilo čega što ima javni karakter u Zemlji koja izručenje traži;

b. ako je osoba protiv koje je izrečena presuda bila javniradnik u Zemlji koja traži njezino izručenje;

c. ako je krivično djelo s obzirom na koje je presuda izrečena, počinjeno bilo u

cijelosti, bilo djelimično, na teritoriju Zemlje koja izručenje traži, ili na mjestu koje imastatus njene teritorije.

4. Odredbe stava 2 i 3 neće spriječiti primjenu opsežnijih lokalnih zakonskihodredbi koje se odnose na pravne posljedice načela “ne bis in idem” koje se primjenjuje napresude donesene u krivičnim postupcima u inostranstvu.”

Prilog 5.PROTOKOL br. 7., od 22. novembra 1984., uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava itemeljnih sloboda (odredbe o pravilu „ne bis in idem“)Član 4.PRAVO DA SE NE BUDE DVA PUTA SUĐEN ILI KAŽNJEN U ISTOJ STVARI1. Nikome se ne može ponovno suditi niti se može kazniti u krivičnom postupku istedržave za krivično djelo za koje je već pravosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sazakonom i krivičnim postupkom te države.2. Odredbe prethodnoga stava ne sprječavaju ponovno razmatranje slučaja u skladu sazakonom i krivičnim postupkom dotične države ako postoje dokazi o novim ilinovootkrivenim činjenicama, ili ako je u prethodnom postupku došlo do bitnih povreda kojesu mogle uticati na rješenje slučaja.3. Ovaj se član ne može derogirati na osnovu člana 15. Konvencije.

V.UMJESTO ZAKLJUČKA

Nesumnjivo da je načelo-pravilo ne bis in idem civilizacijski domet koji treba očuvati u modernom krivično procesnom pravu, ali ne i samo u toj grani prava. Prateći razvoj pravne misli i sudsku praksu nacionalnih, stranih i međunarodnih sudova u definisanju sadržaja pojmova koji čine načelo kao i što se tiče njegove primjene, može se uočiti težnja prema ujednačenosti praktičnih rješenja:-sadržaj pojma "idem" uglavnom se veže uz identitet ponašanja koje predstavlja krivično djelo, dakle za istovjetnost činjeničnog stanja, nezavisno o sadržaju pravne norme kojom se određeno ponašanje kvalifikuje kao krivično djelo. -sadržaj pojma "bis" mijenja se uvođenjem nove vrste reakcije pravosuđa nakažnjivo ponašanje, tako da se pod pojmom dvaput (dvostrukog kažnjavanja) ne cijeni samokonačna sudska odluka odnosno osuđujuća ili oslobađajuća presuda. Odluke drugihpravosudnih tijela (na primjer prekršajnog suda) cijene se kao konačne u smislu primjenenačela. Također se značaj presuđene stvari daje u slučaju kada ishod postupka nije kaznaveć zakonom predviđena alternativna sankcija. ,,Cijeneći značaj načela „ne bis in idem“ u krivičnom pravu, bilo ono nacionalno ilimeđunarodno, trebalo bi ga staviti u kontekst ravnoteže između zaštite prava pojedinca iželje država za korištenje svojih prerogativa i kažnjavanje počiniocaa teških krivičnih djela.Od konačne sudske odluke ili odluke tijela nadležnog za donošenje odluke u kakvom krivičnom postupku očekuje se da spriječi počinioca da dalje čine krivična djela, da seobešteti oštećeni kao i da ona djeluje na druge građane i odvrati ih od kažnjivog ponašanja.Priznavanje učinka jedne takve odluke u širem kontekstu od odlučnog je značaja. Teško jepronaći pravno uvjerljive argumente za dvostruko pa čak i višestruko procesuiranje teeventualno kažnjavanje iste osobe za isto ponašanje pred različitim sudovima. Stoga je ovonačelo primjerenije posmatrati sa stanovišta zaštite ljudskih prava. Višestruko procesuiranjeza isto ponašanje jedne osobe pred sudovima različitih država ne doprinosi uvjerljivosti ipercepciji efikasnosti pravnog sistema odnosnih država. Učinak ustvari može biti suprotan.Konačno za jedinstveno funkcionisanje zajednice kakva je Evropska Unija neophodnoje stvaranje i očuvanje povjerenja među članicama te zajednice ali i u odnosu na one nakoje su u svom djelovanju upućeni. Uspostavljanjem takvih odnosa među državama Evropeolakšaće se primjena i tumačenje prihvaćenih pravnih standarda što će imati za posljedicusmanjenje dilema s kojima se još uvijek susreću pravni stručnjaci a posebno praktičari u primjeni prava.’’*

_________________________* A.Garačić-M.Grgić –Ne bis in idem

LITERATURA:

-Milan Škulić-Komentar Zakonika o krivičnom postupku Crne Gore,

-Dr Drago Radulović-Krivično procesno pravo,

-A.Garačić-M.Grgić –Ne bis in idem

- http://www.sljeme.usud.hr/usud/prakES.nsf/Praksa/87FBF5009E7EBC4EC1257370002

-http://www.glasistre.hr/istra/vijest/148514

А транснационална не бис ин идем у европском подручју правосуђа

4,1 не бис ин идем, као регулаторни инструмент

Принцип не бис ин идем је општи принцип (кривичног) права у многим националним правним системима, понекад кодификовано на уставном нивоу, као и пута за исто дело клаузула у Петом амандман Устава САД. Принцип не бис ин идем је историјски разрађен као принцип да се односи само на национално и ограничена је на кривичне правде. Што се тиче суштине принципа, традиционално се прави разлика између Немо бис, одавде векари Про Уна др еадем цауса (нико не би требало да имају да се суоче са више од једног гоњење за исто кривично дело), а одавде Немо бис, пунири Про Уно делицто (нико не би требало бити два пута кажњен за исто дело). Неке земље ограничавају принцип забране двоструког кажњавања 99.

Образложење не бис ин идем је вишеструк. То је, наравно, принципа судске заштите грађана против ИУС пуниенди државе, што је део принципа због процеса и правично суђење. С друге стране, поштовање за рес јудицата (ПРО веритате хабитур) од правоснажне пресуде 1010 је важан фактор за легитимитет правног система и легитимитет државе.

Принцип не бис ин идем отвара многа питања бис. 1111 Највећи део судске праксе у различитим државама је о дефиницији идем и. Да ли ми сматрамо законску дефиницију кривичног дела или скуп чињеница (иста Фацтум) као основа за дефинисање исте / Идем? Да ли то зависи од обима и правне вредности које ће бити заштићени законским одредбама? Да ли су физичка и правна лица, различита лица за примену принципа? Да ли је обим ограничен на принципу двоструког кривичног санкционисања или се укључити и друге облике казнене санкције према приватног права или управног права? Шта је правоснажном пресудом? Да ли су ослобађајућу пресуду или разрешење оптужби? Шта принудне коначну пресуду значи? Да ли је проблем коначног насеља кривичног гоњења или другим правосудним органима ван суда? Да ли поштовање не бис ин идем захтевају бар на даље кривично гоњење или кажњавање (Ерледигунгспринзип), или могу ауторитет наметне другу казну, узимајући у обзир прву казну (Анрецхнунгспринзип)?

4,2 принцип не бис ин идем: домаће и међународне пријаве

Традиционално, не бис ин идем принцип је призната од стране државе за примену у сопственом домаћем правном поретку. Уопштено говорећи, принцип се примењује само у области кривичног права и коначне пресуде у кривичним стварима.. То значи да двоструко Тужилаштво и даље у потпуности могуће, као што то чини комбинација административних казнених санкција за кривична санкција Такође је могуће комбиновати кривичних санкција са вансудског поравнања. На крају, неке државе не важе не бис ин идем у потпуности, од забране други казну, али не узимају у обзир прву санкцију При изрицању или извршава друга (Анрецхнунгспринзип).

Веома мали број земаља призна валидност страних одлука у кривичним стварима за извршење или спровођење у национални правни поредак, без споразум основа. Држава не сматрају својим ИУС пуниенди и пуно остварење као суштинске важности за свој суверенитет. Чак је и признање да рес јудицата стране кривичне пресуде је проблематичан, свакако када је у питању територијални дела. Поред личних интереса, државе немају увек довољно поверење и поверење у друге државе управе правде. Признавање страних рес јудицата значи да ново кривично гоњење или кажњавање је забрањено (негативан ефекат) или да је одлука узима у обзир у контексту других случајева да ми се суди (позитиван ефекат). Одбијање да се призна ваљаност страних пресуда доводи до више гоњење, што је свакако проблем за појединца, али такође може бити проблематично за међународне односе међу државама. Најчешће закон правни системи не препознају рес ефекат јудицата страних пресуда. У систему грађанског права Холандија свакако има највише далекосежне и либералне одредбе. Холандски Кривични законик садржи опште не бис ин идем одредба која се односи на домаће и стране пресуде, без обзира на место где је извршен прекршај поштовање. 1212, међутим, Холандија стоје сасвим сами у то.

Не постоји правило међународног права (иус цогенс), намеће међународној не бис ин између држава. Апликација зависи од садржаја међународних уговора. Ми можемо наћи споразум басед бис ин идем не одредбе, како у људским правима као и билатералне или мултилатералне споразуме који се односе на правосудне сарадње у кривичним стварима.

Принцип не бис ин идем је основан као индивидуално право у међународним правним инструментима људских права, као што су Међународни пакт о грађанским и политичким правима од 19. децембра 1966 (члан 14 (7)). Европска конвенција о људским правима (ЕЦХР) не садржи такве одредбе и бивше Европске комисије за људска права 1313 негирао постојање принципа као што је на основу члана 6 Европске конвенције, међутим без искључује у апсолутном смислу да неки дупли гоњење може крше права правично суђење из члана 6 Европске конвенције. Одредба је разрађен у Седмом Протокола Европске конвенције (члан 4), али само мањина од 25 држава чланица ЕУ су ратификовале Протокол број 7. Међутим, судска пракса може бити инспиративан Идем. Већина случајева се о дефиницији. После неког контрадикторне пресуде 1414 о примјени члана 4 Протокола 7, ЕСЉП је наставио да прати своју пресуду у Франц Фишер В. Аустрија, 1515 која је била заснована на Идем Фацтум, али у случају г о ктан против Француске 1616 Суд опет изгледа да се ослањају на правном Идем. Иако је случај закон је ограничен, неки закључци се могу извести из њега. Европски суд се бави само националним не бис ин, што значи у оквиру домаћег правног поретка партије држава, а не са међународним и транснационалне не бис ин идем). Ово је у складу са применом члана 14 (7 УН Међународни пакт о грађанским и политичким правима је. 1717 је такође јасно из Стразбура предмет закона који не бис ин идем принцип је није ограничено на двоструке казне, али укључује двоструки гоњење, што такође значи да је рачуноводствени принцип није довољно да се поштују не бис ин идем санкција. То наглашава важност сарадње на нивоу истраге и да се уведе преко Уне одредби, а не против кумулација. Друго, БИС такође укључује комбинацију две кривичне пријаве у смислу члана 6, што значи на пример, изрицање кривичне санкције и казнене административних казнених санкција 1818.

Принцип не бис ин идем је такође важна као основ за одбијање да сарађује у оквиру међународних уговора који се односе на правосудне сарадње у кривичним стварима. Принцип не бис ин идем укључена је у корак мултилатерални споразум о екстрадицији Савета Европе од 13. децембра 1957. Члан 9 обезбедио не само за

класичне формулације не бис ин идем, које се баве правоснажних пресуда (рес јудицата), али су и коначних одлука процесног карактера. Бивши основ за одбијање је обавезан, а други је опционално. Члан 8 укључује и опциони не бис ин идем основ за одбијање у вези Лис пенденс. Изручење Конвенција се бави не бис ин идем у класичном међувладина поставку између захтев и замољена држава.

Не бис ин идем одредбе нису ограничени на изручење, али су били укључени у многим конвенција Савјета Европе у вези са правосудном сарадњом у кривичним стварима. У Европи су учињени напори Од 1970-их, у оквиру Савета Европе, да уведу регионалне међународне бис ин идем не. Као такав, не бис ин је предвиђена под 1970 конвенција Савета Европе о међународном важењу кривичних пресуда (чл. 53-57), и под 1972 конвенција о преносу поступка у кривичним стварима (чл. 35-37 ) као обавезна. Међутим, оба ова конвенција имају прилично лоше ратификације стопа и садрже доста изузетака принцип не бис ин идем. У 1990 Конвенцију о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом (члан 18 (1е)), који је ратификован од стране великог броја потписника, принцип је опционално, али неке државе уговорнице нису га укључе у своје ратификације Декларација као основ за одбијање сарадње захтева. У овим конвенцијама принцип не бис ин идем има за циљ избегавању двоструког кажњавања, али не и двапут гоњења или истраге. То је разлог зашто не наћи било који не бис ин идем одредбе у Конвенцији Савета Европе, од 20. априла 1959 о узајамној помоћи у кривичним стварима или у додатним протоколима које се баве судским замолнице.

Чак и ако државе признају Међународни не бис ин идем, проблеми могу настати у међународним поставкама, због различитих тумачења принципа у вези Идем, БИС, итд Да ли је ЕСЉП се баве овим питањима и да појединца захтевати примену принцип не бис ин идем, као субјективно право, или чак и људско право? Да ли принцип не бис ин идем служи као препрека за међународној сарадњи у целини и на предају осумњичених посебно или је то људско право оптуженог? У сарадњи оквиру принцип не бис ин идем важи само између сукобљених страна, што значи да се може или мора да се примењује између уговорних држава у конкретним захтев омнес. Не сматра индивидуално право ерга. Међутим, ово стање-на-држава приступ је у међувремену био под утицајем случаја ЕЦтХР 1919. У Соеринг случају, 2020 Европски суд одлучио о сагласности са члановима 3 и 6 ЕКЉП за екстрадицију осумњиченог у САД је. је одлучио да, иако члан 1 Европске конвенције, који предвиђа да "високе стране уговорнице ће обезбедити свакоме у својој надлежности права и слободе утврђене у Дијелу И ове Конвенције", не може се тумачити као оправдава опште начело у смислу да држава уговорница не може да преда појединца ако утврди да су услови који су га чекали у земљи дестинације су у потпуности у складу са сваком од гарантије Конвенције, то не ослобађа од одговорности Уговорне стране на основу те конвенције за све и било предвидљива последица нису у њиховој надлежности 2121. Из ове одлуке је сасвим јасно да правило комисије и невладиних истраге не примењује у случају могућих флагрантног кршења људских права. Замољена држава има дужност да провере да ли је захтев правилно држава поштује ова права. Даље поштовање људских права придружио одговорност обе државе и грађани имају право на делотворан правни лек у овој области. То значи да поступак изручења не само да утиче на државу и државе, али и субјективних права грађана. Такође, у случајевима Дроз против Француске и Шпаније, 2222 и Ирибарне Перек против Француске, 2323 који су у питању међународни извршење кривичне пресуде, Европски суд је пресудио да држава уговорница су обавезни да одбије сарадњу ако се појави да је осуда је резултат флагрантно ускраћивање правде.

4,3 Регионална интеграција у ЕУ и транснационалне примени принцип не бис

ин идем

4.3.1 транснационалног примену у јединствено тржиште Заједнице

Значај принцип не бис ин идем сигурно није ограничено на ЕУ, трећег стуба законом права. Чак и пре ступања на снагу Уговора из Мастрихта, принцип не бис ин идем играо улогу у ЕК. ЕК је административни санкционисању овлашћења у области конкуренције и далекосежних овлашћења да усклади национално административне санкције у многим ЕК политике конкуренције. Европског суда правде је обратио пажњу на принцип не бис ин идем у области. 2424 према Уредби 17/62 , Европски суд правде 2525 одржан је већ 1969 у Вилхелм против Бундескартелламт 2626 да двоструко гоњења, једна Комисија и један од стране националних власти, били су у складу са Уредбом и није крши принцип не бис ин идем, с обзиром на чињеницу да је обим европских и националних регулаторних одредби је била другачија. Међутим, ако је резултат требало да буде наметања два узастопна санкција, општи услов природне правде захтева да било које претходне казнене одлука мора бити узета у обзир приликом одређивања икаквих санкција бити изречена (Анрецхнунгспринзип). Европски суд правде током година изградили дугогодишње традиције у потврђује да не бис ин идем, садржаних у члану 4 Протокола 7, је опште начело права Заједнице, 2727, што значи не ограничавајући се на кривичне санкције и применити у конкуренцији стварима . Међутим, изгледа да је Европски суд правде ограничава принцип не бис ин идем на двоструко кажњавање, а прихвата Анрецхнунгспринзип. Овај проблем није решен у ново такмичење Уредбе 1 / 2003). 2828 Ова Уредба предвиђа да, поред Европске комисије и националних органа за заштиту конкуренције, примењује европска правила конкуренције, укључујући и спровођење правила (члан 35. Европска комисија и националне власти ће формирати мрежу засновану на блиску сарадњу. У пракси, сукоб надлежности и проблема са не бис ин идем, иако би требало избегавати најбоље праксе сарадње, после чега органа за заштиту конкуренције може да суспендује или прекине њихов поступак (члан 13). је, међутим, нема обавезу да се то уради, што значи да двоструко тужилаштво није искључена, као што су. Сасвим је јасно да судска пракса Европског суда правде у вези са међународном не бис ин идем у конкуренцији случајевима није у потпуности у складу са Европском конвенцијом предмет закона о националним не бис ин је онемогућила Доубле тужилаштва из не бис идем и по прихватања рачуноводствене принцип. Коначно, транснационалне не бис ин идем само да има дејство на територији Уније. То значи да фирма може да буде два пута кажњен због кршења правила конкуренције различите, на пример конкуренције власти у САД и Европи у 2929.

Принцип не бис ин идем владавине могу бити од важности у другим секторима у којима Европска комисија је санкционисање моћ, на пример у области јавних набавки Европске Државе. 3030 Европска комисија је, такође, усклађена санкционисање режима у земјите. Пакет за заштиту финансијских интереса Европске комисије је добар пример. Државе чланице су обавезне да наметну административне и кривичне санкције на неправилности и превара. Article 6 of Regulation

http://translate.google.me/translate?hl=sr&sl=en&u=http://igiturarchive.library.uu.nl/law/20060203200054/european%2520evidence%2520warrant.rtf&ei=TEu_TOLAGozIswacp9GuDQ&sa=X&oi=translate&ct=result&resnum=1&ved=0CBUQ7gEwADi0AQ&prev=/search%3Fq%3Dne%2Bbis%2Bin%2Bidem

%26start%3D180%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26biw%3D1276%26bih%3D528%26prmd%3Db