XV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ DOKTORSKE STUDIJE U SRBIJI, REGIONU i EU ” Kopaonik, 2. – 5. 03. 2009. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

216

NAČIN IZRAČUNANjA PROSEČNE OCENE STUDIJA

Ilija Kovačević, Vladimir Katić, Ranko Bojanić, Dragomir Nikolić, Veselin Perović, Branislav Nerandžić, Aleksandar Zubić

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Republika Srbija

Sadržaj: U radu je dat način izračunavanja prosečne ocene studija koja se primenjuje, kao i nedostatci uočeni primenom iste, a koja u potpunosti ne daje jasnu sliku o stručnosti studenta za datu struku koju studira. Izložen je novi prikaz izračunavanja prosečne ocene studiranja, kojim bi se otklonili nedostatci sadašnjeg načina određivanja prosečne ocene studija. Ključne reči: Prosečna ocena, studije, stručnost, fakultet,

1. UVOD

Način izračunavanja prosečne ocene koju student ostvari tokom studija je do sada računata kao aritmetička sredina tj. da se sve ocene saberu i podele sa brojem predmeta. Međutim, uvođenjem jednosemestralnih predmeta, ESPB bodova i poena za svaki predmet ovaj način izračunavanja prosečne ocene je pokazao mnoge nedostatke. Predmeti sa manjim brojem bodova na tehničkim fakultetika npr. strani jezik koji se sluša osam semestara i dobija se osam ocena, ako su to npr. desetke to u mnogome utiče na prosečnu ocenu studenta u toku studija i ne daje jasnu sliku njegove stručnosti iz struke koju studira. Strani jezik uglavnom nosi manji broj bodova od stručnih predmeta, a samim tim i opterećenje studenata je dosta manje iz tih predmeta, a ocene se izražavaju istom vrednošću.

Sve ovo nam pokazuje da dosadašnji način izračunavanja prosečne ocene studenta tokom studija ne daje pravu sliku uspešnosti i stručnosti tog studenta date struke koju studira. Prilagođavanjem Bolonjskom procesu i uvođenjem poena za svaki predmet, izračunavanje prosečne ocene studiranja može biti još određenije za svaku struku. Raspon poena za svaku ocenu je oko 10 što znači da nije isto da li je student iz određenog predmeta osvojio 56 poena i dobio ocenu 6 ili 64 poena i dobio takođe ocenu 6. Sve ovo nameće potrebu uvođenja novog načina izračunavanja prosečne ocene studiranja i njenu zakonsku regulativu na teriotoriji cele Republike Srbije.

2. PREDLOG IZRAČUNAVANJA PROSEČNE OCENE STUDIRANJA Analizom predhodnog načina izračunavanja prosečne ocene studija i napuštanjem starog

načina studiranja i prelaskom na novi koji je prilagođen Bolonjskom procesu javila se potreba da se prosečna ocena studija za svakog studenta izračunava na novi način. Na Fakultetu tehničkih nauka smo ovom problemu posvetili posebnu pažnju, a sve sa ciljem da ne bi oštetili ni jednog studenta i predložili novi način izračunavanja prosečne ocene. Ovim načinom se postiže mnogo jasnija i približnija slika o stručnosti i osposobljenosti studenta za datu oblast koju studira i koju ostvari na fakultetu.

Samo računanje prosečne ocene je podeljeno u dve grupe:

1. izračunavanje prosečnog broja osvojenih poena (1) 2. izračunavanje prosečne ocene studija (2)

1

XV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ DOKTORSKE STUDIJE U SRBIJI, REGIONU i EU ” Kopaonik, 2. – 5. 03. 2009. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

217

Formula za izračunavanje prosečnog broj poena (xPR):

∑

∑

=

=

⋅= n

ii

n

iii

PR

a

axx

1

1 (1)

n - broj predmeta

ia - broj ESPB bodova i-tog predmeta

ix - broj osvojenih poena i-tog predmeta Formula za izračunavanje prosečne ocene (PO):

10556 −

+= PRxPO (2)

PO - prosečna ocena xPR - prosečan broj poena

Ako je XPR≥ od 95 tada je PO═10

U prilogu ovog rada data je simulacija izračunavanja prosečne ocene po starom (aritmetička sredina) i novom načinu računanja prosečne ocene studija. Primer je rađen za Bachelor studije u trajanju od 4 godine (240 ESPB bodova) i da na svakoj godini ima po 12 predmeta. Broj ESPB bodova i ocena predmeta su u ovom slučaju bile konstante, a za promenljivi parametar je uzet broj osvojenih poena u zavisnosti od dobijene ocene.

Prve tri kolone osvojenog broja poena A, B i C predstavljaju slučajne uzorke (korišćenjem funkcije RAND u excelu). U četvrtoj koloni je dat iznos maksmilanog broja osvojenih poena u zavisnosti od dobijene ocene na predmetu, a analogno tome u petoj koloni je dat minimalni broj osvojenih poena.

Prosečna ocena dobijena računanjem aritmetičkom sredinom u našem primeru je 7,56, da bi primenom nove formule iznosila od 7,77 do 7,81 kod slučajno izabranog broja poena osvojenih na ispitu ili 8.32 kod maksimalnog broja osvojenih poena za ocene koje su dobijene na ispitu. Vidimo da postoji značana razlika i to od 0.21, pa čak do 0.76 ako je student osvojio maksimalni broj poena za datu ocenu.

Ako student osvoji minimalni broj poena za datu ocenu prosek je 7.43 što je manje za 0.13 u odnosu na dosadašnji način računanja prosečne ocene. U slučaju osvojenog maksimalnog broja poena razlika je 0.89 na štetu studenta.

Iz datog priloga se može videti za koliko mogu biti oštećeni studenti u računanju prosečne ocene studija koja izražava njihovu stručnost i obučenost iz oblasti koju studiraju. Sve ovo nam ukazuje da nije isto na ispitu dobili 6 sa 55 poena i 6 sa 64 poena. Što govori o neophodnosti novog načina izračunavanja prosečne ocene studija.

Napomena: Ovaj način izračunavanja prosečne ocene studija prezentovan je od strane

Fakulteta u izvršnom veću AP Vojvodine na sastanku direktora Visokoškolskih ustanova strukovnih studija. Pojedine visokoškolske ustanove su počele da primenjuju ovaj način izračunavanja prosečne ocene.

3. ZAKLJUČAK

Ovim načinom računanja prosečne ocene bi se jasnije prestavila stručnost i obučenost

studenta za datu struku koju studira i uvid u njegovo znanje koje je poneo sa datog fakulteta. Da bi se ovaj način izračunavanja prosečne ocene počeo primenjivati potrebno je da bude usvojen i Zakonski regulisan na teritoriji cele Srbije. Računanjem na samo pojedinim fakultetima dovelo bi studente u neravnopravan položaj na tržištu rada sa ostalim studentima iz iste struke.

2

XV Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ DOKTORSKE STUDIJE U SRBIJI, REGIONU i EU ” Kopaonik, 2. – 5. 03. 2009. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

218

3