Visoka poslovna kola strukovnih studija, LeskovacSeminarski rad

Predmet: Agencijsko poslovanjeTema: SWOT analiza Nacionalnog parka Tara

Mentor: prof. dr. Mira Avramovi

Student: Milan Nikoli 11324/10

Smer: Turizam i ugostiteljstvo

Leskovac, 2013.SADRAJ

UVOD.............................................................................................................................. 31. Nacionalni park Tara .......................................................................................... 42. Analiza faktora za upravljanje Nacionalnim parkom Tara ............................ 52.1 Analiza makro okruenja Nacionalnog parka Tara .......................................... 52.2 Analiza trita Nacionalnog parka Tara ........................................................... 72.3 Analiza konkurencija Nacionalnog parka Tara................................................. 82.4 Analiza internog okruenja Nacionalnog parka Tara ....................................... 83. Definisanje strategije razvoja Nacionalnog parka Tara ................................ 123.1 Definisanje misije Nacionalnog parka Tara ................................................... 123.2 Definisanje ciljeva Nacionalnog parka Tara .................................................. 123.3 Definisanje smernica Nacionalnog parka Tara .............................................. 133.4 Instrumenti marketing miksa Nacionalnog parka Tara ............................... 14.3.5 Strategija turistikog proizovda Nacionalnog parka Tara ............................. 143.6 Strategija cene Nacionalnog parka Tara ........................................................ 153.7 Strategija kanala prodaje Nacionalnog parka Tara ........................................ 153.8 Strategija promocije Nacionalnog parka Tara ............................................... 164. SWOT analiza turistike destinacije Nacionalni park Tara .......................... 17ZAKLJUAK .............................................................................................................. 21LITERATURA ............................................................................................................. 22UVOD

U uspenom razvoju turizma na odreenoj destinaciji znaajnu ulogu ima efikasno upravljanje marketingom. Da bi se osiguralo maksimalno poveanje koristi od turizma i smanjenje potencijalnih problema za dravu, drutvo i okruenje, kao i za dugoroni interes same turistike privrede, potrebna je intervencija na makro nivou. Drava moe da se odlui samo za stvaranje klime koja e dovesti do uspenog rasta turistike privrede, ali moe da se opredeli i za aktivnije uee, moa ak i preuzimanje uloge preduzetnika. Turistika destinacija nosivi je element turistikog sistema, s obzirom da je za zadovoljenje turistikih potreba nuno postojanje turistiki organizovane i trino prepoznatljive ponudbene jedinice, to turistika destinacja po svojoj definiciji to i jeste. Analizom brojnih teorijskih rasprava i istraivanja uoeno je da je u njima dosta panje posveeno planiranju razvoja turistike destinacije, a malo obrazloenju koncepcije marketinga turistike destinacije i procesu upravljanja njime.

Nacionalni park Tara poslednjih godina ulae dosta sredstva u marketing aktivnosti svoje destinacije. Turizam zahteva razvoj adekvatne infrastrukture, kao to su putevi, vodovod, elektrina energija, deponovanje otpada i telekomunikacija. Turizam moe da obezbedi nova trita za lokalne proizvode ime stimuliu drugi lokalni ekonomski sektori.1. Nacionalni park TaraTara je od 13.jula 1981.god. Nacinalni parkproglaena od strane Narodne skuptine SR Srbije i ohuhvata 19.175 ha.

Briga o najlepoj planini Zapadne Srbije 1981 god. poverena je JP Nacionalni park Tara. On pokriva povrinu od 19200 ha. Pretpostavlja se da su trijaski krenjaci, na severnim stranama Tare u tercijeru bili obala Panonskog mora. Zbog povoljne klime i zabaenosti na Tari je opstao relikt i endemit balkanskog poluostrva Panieva omorika, kao i mnogi drugi spomenici prirode, blago reeno ivi fosili. Tara je uglavnom izgradjena od krenjaka, prosene nadmorske visine 1000-1200m. Najvia kota je Kozji Rid 1591m, a najnia kota 291m odnosno visina jezera Peruac. Reka Vrelo je najjae krako vrelo u N P ija se voda uliva u Drinu posle tano 365m. Klima je izrazito planinska, leta svea,a zime hladne sa dosta snega. Kie su najee u maju. Najsuvlji meseci su jul i avgust, jesen je sunana i toplija od prolea.

NP Tara je 80% podruje umskih ekosistema. Otkrivene su 34 umske i 19 livadskih zajednica.75% su meovite sastojine smre, jele i bukve. Pored Panieve omorike znaajne su i meija leska, tisa, boikovina, jeremiak, dervenski razliak, bour, paprat rebraa.Od 53 vrste sisarakoliko ih je zabeleeno na Tari, najatraktivniji su mrki medved, divokoze koje na Tari ive i na 290mnv. Od 135 vrsta ptica, 43 su selice, a posebno se istiu i najugroenije vrste poput orlova, sokolova i drugih istaa prirode.

U umama Tare postoji vie od 251 vrste gljiva, od kojih su 3 otrovne. Jedna od njih je Zelena pupavka najopasnija gljiva Evrope.

Ribolovna vodama kojima gazduje NP Tara predstavlja pravo uivanje. Ove vodotokove nastanjuje oko 40 vrsta riba (mladica, lipljan, som, aran, mrena.jez itd.).

Podruje NP Tara obiluje arheolokim nalazitima koja datiraju od neolita do srednjeg veka. Poznate su neke nekropole - steci u Perucu, ostatci srednjevekovnog utvrenja Solotnik i manastir Raa, zadubina kralja Dragutina Nemanjia iz 13-og veka.

Na Tari je obeleeno 18 planinarskih staza sa ukupnom duinom od 120km. Za korienje ovih staza preporuuje se korienje planinarskih mapa do kojih se moe doi na informativnim punktovima u Parku.

Projektom TAROCIKLdefinisano je 27 biciklistikih staza duine oko 420km i otvorena vrata novoj vrsti turizma, bez tetnih posledica.

Lov u NP Taraje uvek organizovan i uskladjen sa planskim dokumentima. U umama Tare ima oko 40 medveda, 300 divokoza, 320 srna i oko 40 divljih svinja. Dozvolu za lov, vodie i transport divljai na druga podruja,odobrava Sluba za zatitu i unapreenje lova i ribolova JP Nacionalni park Tara.2. Analiza faktora za upravljanje Nacionalnim parkom Tara2.1 Analiza makro okruenja Nacionalnog parka Tara

Tara se nalazi u zapadnom delu Srbijei pripada unutranjem pojasu Dinarida i zauzima povrinu od 183 km2. Duina Tare je je 50 km, a irina 22 km i ima prosenu nadmorsku visinu od 1200 m. Najvii vrh je Kozji rid sa 1591 m. Pripada grupi podrinjskih planina i ima sloenu geoloku prolost i raznoliku petrografsku grau.Zahvata podruje ogranieno laktastim tokom Drine izmedu Viegrada i Bajine Bate, te pripada delu starovlakih planina (Starovlako-Raka visija).

Podrucje se nalazi izmedu 43 52' i 44 02' severne geografske irine i 19 15' i 19 38' istocne geografske duine. Pristup u Nacionalni park je relativno dobar i moguc iz tri pravca:- putem Bajina Bata Kaluderske bare (16 km)- putem Bajina Bata Perucac - Mitrovac (27km)- putem Kremna Kaluderske bare (9 km).

Bajina Bata je asfaltnim saobracajnicama povezana sa magistralnim pravcima:- Beograd- Valjevo- Bajina Bata Kremna Viegrad- Beograd- Cacak- Uice Kremna Mokra Gora Viegrad- abac- Loznica Ljubovija Bajina BataSlika 1. Nacionalni park Tara sa makro okruenjem2.2 Analiza trita Nacionalnog parka TaraPoloaj planine Tarepredstavlja povoljan uslov za razvoj turizma, jer omoguava raznovrstan sadraj turistikog boravka, odnosno posetu veem broju turistikih lokaliteta. Po bogatstvu i raznovrsnosti turistiih vrednosti, ekoloki ouvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni iivotinjski svet, blagotvorna klima, Drina sa vetakim jezerima Zaovine i Peruac, daju ovoj planini veliku turistiku vrednostto jeini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine. Tara ima povoljan poloaj prema komplementarnim turistikim vrednostima u neposrednoj okolini:Uicu, Mokroj Gori, Viegradu sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, koji privlae izletnika kretanja turista stacioniranih na Tari u cilju zadovoljenja obrazovno-kulturnih potreba i bogatijeg sadraja i boravka. Tara ima odlinu predispoziciju za odrivi turizam, koji predstavlja svaki turizam koji donosi minimalni uticaj na ivotnu sredinu i kulturnu batinu, ali u isto vreme dovodi do ekonomskog razvoja lokalne zajednice.

Razueni reljef Tareje pogodan za turistiku izgradnju, jer postoje dobri uslovi za lociranje turistikih objekata. Na mestima blagih padina, prevojima i erozionim proirenjima, postoje lokaliteti koji su veoma osunani i zaklonjeni od vetrova.Tokom zimskog perioda povoljni su uslovi za sankanje, nordijsko, poetniko skijanje. Mogunosti alpskog skijanja su ograniene zbog visinske razlike od svega 400 m i duine staza koje ne prelaze ni 2 km.

2.3 Analiza konkurencije Nacionalnog paka TaraZa dalji razvoj Nacionalnog parka i njegove okoline neophodno je analizirati njegovo mesto na tritu. Iako predstavlja jedan od najlepih planinskih centra, u neposrednoj blizini je Kopaonik, Zlatibor, kao i neka od poznatih mesta, koji imaju duu tradiciju turistikih mesta i ve su definisali svoje pozicije. Nacionalni park Tara je jedan od najlepih Nacionalnih pakova i planina u Srbiji, ali uprkos tome na primer, Zlatibor je mnogo vie poseivaniji od Tare, stoga je potrebno odabrati potencijale u koje treba ulagati, formirati konkretnu turistiku ponudu grada, primamljivu i neto drugaiju od svojih konkurenta.2.4 Analiza internog okruenja Nacionalnog parka TaraPanieva Omorikaje fenomen, relikt i endem Balkanskog poluostrva, jedan od simbola planine Tare, pa i itave Srbije. Radi se o vrsti etinara kakva postoji samo ovde i nigde vie. Nalik na kombinaciju bora i jele. Predpostavlja se da je u pitanju ivi fosil odnosno da je ova vrsta izumrla i nestala evolucijom te da se, nekim udom, ovde jo uvek zadrala (refugion). Omoriku je otkrio na veliki naunik Josif Pani po kojem je i dobila ime.

Kanjon Drineje blago i bogatstvo koje Tari pridodaje na znaaju i lepoti. Kriva Drina, je jedna od najlepih reka Balkana to joj i nije teko da bude obzirom da nastaje od Tare, suze evrope i nita manje lepe Pive. ini se da je Drina, ba ovde, podno Tare nekako najlepa a njeno korito, kanjon, najslikovitiji i najimpresivniji. Kanjon Drine karakteriu strme litice i stenoviti odseci obrasli gustim etinarskim umama (ovde, izmeu ostalih raste i Panieva Omorika). Bistra voda koja svoju boju menja u nijansama od plave preko kristalno prozirne do zelene u zavisnosti od godinjeg doba a za ovu pojavu zadueni su planktoni.

Splavarenje kanjonom Drinepredstavlja izuzetan doivljaj koji svakako morate iskusiti. Splavarenje Drinom pretvoreno je u turistiku artakciju. Takoe uvena je turistika manifestacija Drinska regata koja se svake godine, ve sedamnaest godina zaredom, odrava na Drini. Drinska regata okupi i do 100 000 posetilaca iz zemlje i inostranstva. Kanjon Drine bio je pre potapanja odnosno izgradnje brane hidroelektrane i vetakog akumulacionog jezera Peruac drugi po visini/dubini u svetu. Danas je to kanjon Tare (dakle, opet ove iste reke) odmah posle uvenog Velikog kanjona, kanjona reke Kolorado u SAD-u.

arganska osmicaje pria za sebe, nazivaju je jo i muzejska eleznica. Radi se o nekada korienoj a potom ukinutoj pruzi koja je povezivalaBeograd,Sarajevo,Dubrovniki Boku Kotorsku. Deo ove pruge uskog koloseka, na planini Tari reizgraen je i obnovljen za potrebe turizma. Vraene su stare ine i dotegljene stare parne lokomotive iz eleznikih muzeja koje danas voze turiste u razgledanje impresivnih prirodnih lepota ali i ljudskog genija i uma koji je uspeo da savlada veliku visinsku razliku spletom krivina, mostova i tunela tako da pruga na jednom mestu pravi oblik arapskog broja 8 po emu je i dobila ime. Zgrade eleznikih stanica na trasiarganske osmicepretvorene su u ugostiteljske objekte a sama pruga nedavno je dodatno proirena tako da sada moete da krenete u razgledanje i izlet od Mokre gore sve do Viegrada u Bosni i Hercegovini odnosno Republici Srpskoj.

DrvengradodnosnoMeavnikje etno selo nastalo kao rezultat kreativnosti filmskog genija Emira Kusturice koji je snimajui svoj film ivot je udo u kome je na najlepi mogui nain prikazao lepote planine Tare, danima ekajui lepo vreme za snimanje jedne scene uoio brdoMeavnikkoje je vazda bilo obasjano suncem. Odluio je da ovde sagradi bajku zvanu Drvengrad. Drvengrad predstavlja prikaz i retrospektivu graditeljstva ovog kraja. Drvene kue karakteristine za podruje Tare, pratee objekte, crkve brvnare, vodenice i sl. Neke od ovih graevina su kopije postojeih a neke su stvarne, demontirane i donesene na Meavnik.

Kremnasu rodno selo slavnih proroka Tarabia. Osim po Kremanskom proroanstvu koje se vie puta zaista obistinilo i spomen doma proroka Tarabia, Kremna su uvena i po gostoljubivim domainima, dobroj hrani, etno nasleu i netaknutoj prirodi. Ukoliko boravite na Tari nikako ne propustite priliku da obiete Kremna.

Pre nego to se posvetimo samoj Tari, spomenuemo jo i Bajinu Batu, najblii gradski centar kako i susednu, moglo bi se rei konkurentsku planinuZlatibor. Vekovna povezanost Tare i Zlatibora opevana je u uvenoj narodnoj pesmi Zlatibore pitaj Taru.

Tara je uvena i po svojim jezerima Peruac i Zaovine. Oba jezera su vetaka i deo su sistema akumulacije za hidroelektranu.Jezero Peruacnalazi se na Drini, nastalo je potapanjem kanjona odnosno izgradnjom brane. Ovde se nalazi i istoimeno turistiko naselje Peruac.

Jezero Zaovinenalazi se na znatno vioj poziciji a svojim lepotom ak i prednjai ispred Peruca. Jezero i naselje Zaovine sa svojih 28 zaseoka kao i kanjon Belog Rzava Sklopovi.nalazi se na junom delu planine u prostornoj celini poznatoj kao Ravna Tara. U geografskom i geomorfolokom smislu predstavljaju prirodnu sponu Tare sa Zlatiborom i Mokrom Gorom.

Turistiki lokaitetMitrovac na Tarismeten je na istoimenoj visoravni na nadmorskoj visini od 1082 m. Karakteristian je po povoljnim klimatskim uslovima sa velikim brojem sunanih dana. Na Mitrovcu se nalazi lovaki dom i objekti Centra deijih letovalita i oporavilita iz Beograda po kojima je najuveniji.

Sledee turistiko naselje i najpopulatniji turistiki centar na planini Tari suKaluerske Bare. Kluerske Bare nalaze se na jugoistonoj strani planine na na nadmorskoj visini od 1059 m. Na Kaluerskim Barama postoje ureene peake staze kao i staze za skijanje i sankanje. Ovde se nalaze hotelski objekti Omorika i Beli bor a smetaj moete da potraite i u bogatoj ponudi domae radinosti.

Izmeu Mitrovca i Kaluerskih bara nalazi seselo ljivovicakoje je takoe popularno meu domaim turistima. U ljivovici nema veih objekata za smetaj i ugostiteljstvo ve iste potraite u kuama domaina koji se bave izdavanjem. Ukoliko ste ljubitelj ruralnog turizma, ljivovica je pravo mesto za vas.

Na krajnjem zapadnom delu Tare nalazi se turistiki lokalitetPredov Krst. Predov Krst je ujedno i najudaljeniji i najnepristupaniji deo Tare do koga se stie reko Bajine Bate i Peruca, kroz uskikanjon reke Dervente. Predov krst ogranien je jezerom Peruac i granicom sa Bosnom i Hercegovinom. Upravo ovakva zabaena pozicija uinila je da Predov krst ostane najouvaniji deo planine Tare sa potpuno ouvanim i raznovrsnim biljnim i ivotinjskim svetom. Najvii vrh Tare Kozji rid (1591m) nalazi se ba ovde.

3. Definisanje strategije razvoja Nacionalnog parka Tara

3.1 Definisanje misije Nacionalnog parka Tara

Misija turistike destinacije se moe definisati kao svrha turistike destinacije tj. kao uloga koja se eli postii razvoju turizma na konkretnom podruiju, ona oznaava globalni okvir u razvoju turizma i kojem se postiu ciljevi u dugoronom iskoriavanju budunosti.Misija ove destinacije bi bila, unapreenje svih faza u turistikom razvoju i da se na taj nain omogui zapoljavanje lokalnog stanovnitva, ali i sauva i unapredi prirodno okruenje.

Formiranje i razvoj ski staza, poto trenutno najkvalitetniji i jedini skijaki teren je u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Duina staze je od 3 do 5 km. Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju etnji, jahanju, razliitim sportskim igrama, korienju trim staze i slino.3.2 Definisanje ciljeva Nacionalnog parka TaraCilj turistike destinacije predstavlja glavni faktor koji turistika destinacija istie u svojoj osnovnoj i dugoronoj svrsi razvoja turizma. Definisan cilj mora da odrazi sva tri elementa vremena (prolost, sadanjost i budunost). Za sve ciljeve vana je hijerarhija i meusobna povezanost na razliitim nivoima planiranja u turizmu.

Kako je ova turistika destinacija koja se idalje razvijaja cilj bi bio i privlaenje, za poetak, domaih turista, a zatim sa daljim razvojem destinacija i inostranih turista, kako bi se ostvario prihod od inostranog turizma.

Ciljevi turistike destinacije Nacionalni park Tara sa okolinom su da odraavaju konkurentsku prednost, njegove resurse i karakteristinu geografsku prepoznatljivost, bogatstvo prirodnih i antropogenih resursa, promovisanje grada i sl.3.3 Definisanje smernica Nacionalnog parka TaraSmernica se moe definisati kao merljivi cilj jer se ona daje u formi odreene veliine, vremena ili odgovornosti. O uspenosti smernica sudi se sa stanovita onoga to se postie tokom vremena kroz planirane akcije.

Primer za definisanje smernica vidimo ako damo cilj ,,da se povea turistiki promet u van sezonskom periodu, mora biti preciziran u obliku smernice kao na primer ,,20% poveanja turistikog prometa u periodu van sezone oktobar i maj mesec. Smernice turistike destinacije Nacionalni park Tara je da Srbija za tri godine dobije prvi deo modernog ski centra na Tari, u koji e biti uloeno 240 miliona evra, dok bi ceo kompleks trebalo da bude zavren do 2015 godine. Izvesno je da e prvi radovi na izgradnji kompleksa poeti tek naredne godine.

Prema najavama iz Ministarstva ekonomije, nakon zavretka ovog kompleksa bie poboljan i imid Srbije kao turistike destinacije, a Srbija e se sa tim modernim centrom pozicionirati na turistikoj mapi Evrope i postae jedan od najveih evropskih zimskih turistikih centara. 4. Instrumenti marketing miksa Nacionalnog parka Tara

4.1 Strategija turistikog proizvoda Nacionalnog parka TaraStrategija turistikog proizvoda Nacionalnog parka Tara sa okolinom sastoji se iz sledeih elemenata, a to su:

Atraktivnost Nacionalni park Tara sa svojom okolinom je veoma bogat raznim vrstama atratkivnosti: Kaluerske bare, Mitrovac, Zaovine, Predov Krst, ljivovica, Sokolina, Oslua, Panevieva omorika, brvnare sa tare, ergela konja, jezera u Zaovinama, jezerce i brana Jarevac, manastir Raa, vidikovac Banjska stena, vidikovac Bjeka stena, vidikovac Crnjeskovo, stene Sokolarica, Drina, Peruac, Bajina bata, kua brae Tarabia i dr.Pristupanost - Saobraajno-geografski poloaj Tare je uveliko specifian i izuzetno povoljan. Ona se nalazi blizu magistralnog puta koji povezuje Beograd, preko Gornjeg Milanovca, aka, Uica, Zlatibora, Prijepolja i Podgorice sa Crnogorskim primorjem. Zapravo, Tara se nalazi izmeu druma koji povezuje Novi Sad, abac, Loznicu i Bajinu Batu sa Uicom, i druma koji se od Uica prua preko Kremana i Kotromana prema Sarajevu (BiH).Uslovi za boravak -podrazumevaju sve elemente turistike ponude N P iz domena: smetaja ( hotel Omorika, Beli bor, Vila Tara lux, Javor, Mitrovac, deije odmaralite Mitrovac, Miloev konak, vila Nina; vikendica Maksimovi, kao i bezbroj drugih privatnih vila, apartmana, soba; ishrane: (raznovrsni restorani, kafane, brza hrana, jagnjetina i teletina ispod saa, i drugi ugostiteljski objekti), zabave: (ergela konja, ski staza, rifting i dr.).4.2 Strategija cene Nacionalnog parka TaraStrategija cena Nacionalnog parka Tara sa okolinom je da mora biti konkurentna, da obezbeuje pokrie trokova poslovanja, optimizira profit na kratki i dugi rok, omoguava dugoroni rast i razvoj turistike destinacije.

Strategija cena Nacionalnog parka Tara se oslanja na ponaanje konkurenata. Turistiki proizvodi na ovoj destinaciji imaju slinu ili malo niu cenu kao i njeni konkurenti. Cene proizvoda su raznovrsne, stabilne i pristupane svakom potencijalnom potroau .4.3 Strategije kanala prodaje Nacionalnog parka TaraZa razvoj turizma odreene destinacije nepohodno je postojanja adekvatnih kanala prodaje. Postoje direktni i indirektni kanali prodaje na podruiju Leskovca.

Turistika organizacija se bavi promocijom i unapreenjem turizma na teritoriji N P. Aktivnosti kojim se bavi turistika organizacija su podeljene u tri kategorije:- informativno-propagandne i promotivne (organizacije specoijalnih radio i tv emisija o turizmu, nastupi na sajmovima i berzama turizma, servisiranje ajta sa turistikim informacijama...);- izdavaka delatnost (izdavanje turistikih vodia i informatora za okrug i optinu, izrada turistikih i promo filmova, planova grada, razglednica, suvernira sa obelejima grada i okoline...);- manifestacije (organizacija ekoloke manifestacije, automobilske trke, ergela konja, Tara rafting.).Turistike agencije: Yuta, Jugoturs, TA Tara, TA Montings, aeroturs, Euroturs Grand tours itd.

Prisutni su i direkni kanali prodaje, tu se podrazumeva neposredni kontakt ponude i tranje ( npr. hotelijera sa turistom), to dalje znai da se prilikom posete Tari, turisti direktno obraaju/upuuju hotelima, pansionima i sl.4.4 Strategija promocije Nacionalnog parka Tara

Ova destinacija, na alost ima veoma slabu promociju. Odgovorni za razvoj turizma na ovoj destinaciji jo uvek nisu shvatili vanost promocije za razvoj destinacije, jer ukoliko turisti nemaju informacija o boravku u destinaciji, tranje nee ni biti.

Od instrumenta promocionog miksa, internet je jedino sredstvo preko koga se moe doi do informacija o ovoj destinaciji.

Strategije promocije N P ima za cilj promociju turistikih potencijala, sveopti imid ovog dela Srbije. Svi prioritei su povezani, jer je teko razdvojiti turistiku ponudu od ukupnog imida, ne nametljivi ali prepoznatljivi vizuelni identitet turistike destinacije, koji e pratiti sve promotivne materijale i koji se nee menjati za dui vremenski period. Nacionalni park Tara se promovie putem sajmova, televizijskih kanala kako regionalnih tako i nacionalnih, interneta, bilborda i drugih stredstava promocije. Da bi to uspenije turistika organizacija promovisala Taru kao turistiku destinaciju, nephodno je:

- definisati jasan regionalni brend/imid, logo i marketinku temu za zapadnu Srbiju;

- uspostaviti potencijal za websajt i internet veze sa informacijama o smetajnim kapacitetima;

- razviti strategiju za predstavljanje regiona na regionalnim sajmovima turizma - pripremiti regionalni marketinki materijal.

5. SWOT analiza Nacionalnog parka TaraPrednostiNedostaci

Podruje sa dobro ouvanom ivotnom sredinom

Mali emisioni potencijal prisutnih izvora zagaivanja

Smanjeni antropogeni uticaji na kvalitet ivotne sredine, koji se ogleda u: relativno malom zagaenju zemljita, nizak stepen zagaenosti vazduha, ogranieno zagaivanje vode, problemi vezani za buku nisu zastupljeni u veoj meri

Specifine klimatske odlike planine Tara Podruje bogatsto vodama, koje se ogleda umnogobrojnim povrinskim tokovima I podzemnim vodama; reka Drina, vetake akumulacije umsko bogatstvo - Nacionalni park Tarapredstavlja jedno od najumovitijih podruja u Srbiji i to kako po povrini tako i po kvalitetu Prisustvo vrednih predeonih (pejzanih) karakteristika Divlja priroda Planinski pejzai i vizure Geomorfoloki oblici reljefa Zatiena prirodna dobra na planskom podruju, i to: Nacionalni park Tara sa izuzetno ouvanim i visokovrednim ekosistemima, brojnim retkim i ugroenim biljnim i ivotinjskim vrstama, ogromnim I kvalitetnim umskim kompleksima, brojnim izvorima iste vode, atraktivnim ijedinstvenim klisurama i kanjonima, sa: strogim prirodnim rezervatima ''Crvene stene'', ''Ljuti breg'' (Rastite) i ''Raanska ljivovica'', spomenikom prirode Panieva omorika ''Pasjaa'' i ''Borovo brdo'' memorijalni prirodni spomenik (Raa) i dr.,

Park prirode "argan-Mokra Gora";

Prirodna dobra u stazusu prethodne zatite ili u postupku proglaenja: Predeo izuzetnih odlika ''Zaovine'', deo Parka prirode ''Zlatibor''.

Izgraena saobraajna infrastruktura -drumska: (dravni putevi I i II reda); eleznika: (pruga Beograd Bar), vodni saobraaj je lokalnog i turistikog znaaja;

Blizina vanijih magistralnih koridora u Republici Tradicija kod stanovnika da se bave poljoprivredom Postojanje tradicionalnih sela sa etno nasleem. Ouvanost lokalnih obiaja, gastronomije i arhitekture Postojanje razliitih oblika turizma

Manifestacioni turizam

Blizina inostranog trita (Republika Srpska)

Nekontrolisano i ekstenzivno irenje naselja, prvenstveno zbog izgradnje vikend objekata, bez neophodne infrastrukture,;

Naselja su ruralnog karaktera i razbijenog tipa, to umnogome oteava njihovo infrastrukturno opremanje;

demografsko pranjenje i pogorana starosna struktura stanovnitva; seoska naselja na podruju plana su poslednjih decenija izgubila skoro polovinu stanovnitva (u odnosu na 1948. godinu);

Nedovoljna izgraenost i nepostojanje sistema odvoenja otpadnih voda kao i tretman otpadnih voda (PPOV); nezatienost vodnih resursa odzagaivanja;

Neplanska sea uma, nekontrolisano branje divljih plodova, lekovitog i aromatinog bilja Postojanje eksploatacije krea i drugih mineralnih sirovina i pored izraenih negativnih posledica po kvalitet ivotne sredine;

Zagaivanje zemljita i podzemnih voda usled neadekvatne upotrebe agrohemijskih sredstava, kao i od procednih voda sa deponija i smetlita Problemi ugroavanja ivotne sredine zbog niskog nivoa razvijenosti komunalnih usluga i nefunkcionisanja deponija u skladu sa savremenim principima odlaganja komunalnog otpada;

Zagaivanja Peruakog jezera komunalnimotpadom;

Pojava erozije i bujica koje uzrokuju tete odnoenjem tla.

Postojanje divljih smetlita na planskompodruju Nedovoljna i neadekvatna informisanoststanovnitva u cilju formiranja modela adekvatnog ekolokog ponaanja nepostojanje organizovanog sakupljanja poljoprivrednih proizvoda, kao i njihovog otkupa i plasmana;

nepostojanje smetajnih kapaciteta visokog ranga internacionalnog kvaliteta;

nedovoljno odravanje putne mree; periferni poloaj u odnosu na vane dravne putne pravce;

neprilagoenost postojeih kapaciteta elektroenergetske infrastrukture zahtevima stalno rastue potronje. Javna rasveta u naseljima, kao i na turistikim lokalitetima nije potrebnog nivoa;

loe stanje postojee putne infrastrukture, tehniki elementi nisu u skladu sa rangom saobraajnica u mrei

nepostojanje aktivnih civilnih aerodroma u blizini visok stepen zavisnosti poljoprivrede od eko uslova u vegetacionom periodu;

nepostojanje baze podataka o poljoprivrednim gazdinstvima, zemljitu, proizvodnji i plasmanu broj stoke daleko je ispod potencijala krmne baze;

veina poljoprivrednih domainstava nema naslednika u poljoprivredi;

usitnjenost poseda;

otean plasman robe (domae / strano trite)

nepovezanost poljoprivrednih proizvoaa i preraivakih kapaciteta;

nedostatak uvoenja savremenih tehnologija;

nedostatak skladinog prostora (silosi, podna skladita, suare, hladnjae i sl.);

Nedovoljna zatita pojedinih delova Nacionalnog parka i drugih zatienih prostora Zastarelost smetajnih kapaciteta.

MogunostiPretnje

Razvoj ekoloki utemeljenih oblika turizma zasnovanih na principima odrivosti: sportsko-rekreativnog, seoskog, izletnikog, zdravstvenog, etno i eko-turizma Izgradnja i rad novih privrednih objekata u skladu sa odgovarajuim ekolokim standardima i propisanim normama.

Revitalizacija poljoprivredne proizvodnje na principima odrive poljoprivrede savremenih ekolokih zahteva Prirodne pogodnosti tj. ekoloki potencijal podruja sa svim uslovima za proizvodnju ekoloki ''zdrave hrane''

umski potencijal i proizvodnja drvne mase uz razvoj manjih proizvodnih i prateih uslunih delatnosti u obodnim naseljima, uz ispunjavanje ekolokih kriterijuma u skladu sa propisima iz oblasti zatite ivotne sredine.

Saniranje stanja degradiranih prostora na

planskom podruju

Racionalno korienje potencijala vodei rauna o prostorno-razvojnim ogranienjima i ekolokim uslovima

Stroga zatita i kontrola zatienih prirodnih dobara i izvorita vodosnabdevanja u cilju njihovog ouvanja i

unapreenja

Mogunost prekogranine saradnje kroz uspostavljanje regionalnog Rezervata biosfere ''Drina''

Realizacija autoputskih koridora E-761 i E-763

Osposobljavanje aerodroma Ponikve za civilni saobraaj Definisanje lokacija za helidrome u cilju razvoja ekskluzivnog turima Razvoj malih i srednjih proizvodnih kapaciteta koji su usklaeni sa zahtevima turistikog trita Razvoj seoskog, eko, etno i agro-turizma Stvaranje brenda lokalnih proizvoda Povean razvoj specifinih oblika turizma na svetskom turistikom tritu Porast interesovanja za prostorima zatiene prirode Porast interesovanja za aktivnim odmorima Porast interesovanja za boravak u ruralnim podrujima Mogunost povezivanja na regionalnom i meunarodnom nivou

Neracionalno korienje prirodnih resursa usled nepotovanja zatitnih zona i propisanih reima korienja prostora;

Nemogunost usklaivanja poljoprivredne proizvodnje u okviru Nacionalnog parka Tara sa reimom zatite ekoloke celine u ijem okruenju se odvija.

Opasnost od ne eliminisanja svih oblika eksploatacije mineralnih sirovina koje treba da se eliminiu sa podruja Nacionalnog parka Dalja devastacija prostora prouzrokovana neplanskom i neodrivom gradnjom i razvojem, kao i od ekstenzivnog i neplanskog korienja prirodnih resursa (pre svega, uma);

Mogui konflikti interesa izmeu zatite ivotne sredine i pojedinih delatnosti: poljoprivreda, turizam, privreda Nemogunost uspostavljanja sistema monitoringa kvaliteta elemenata ivotne sredine.

Nemogunost obezbeivanja materijalnih sredstava za investiciona ulaganja Slaba efikasnost rada ekoloke inspekcijske slube nastavljanje demografskog pranjenja i procesa starenja stanovnitva;

zaostajanje u razvoju i slabljenje konkurentske pozicije, pre svega turistike privrede;

nedovoljno povezivanje i usklaivanje razvoja turizma, poljoprivrede i razliitih usluga;

izostajanje aktivnosti na meuoptinskom, regionalnom i transgraninom povezivanju;

dalja devastacija prostora usled neplanske i neodrive gradnje i razvoja, kao i od ekstenzivnog i neplanskog korienja prirodnih resursa;

ne uspostavljanja sistema: organizacije upravljanja, finansiranja i monitoringa;

Mogunost unitavanja zatienih prostora u sluaju neplanske izgradnje Zaostajanje u razvoju i gubljenje konkurentske pozicije Nedostatak intenzivne promocije zatienih predela kako na domaem tako i na inostranom tritu

Zaostajanje u infrastrukturnom opremanju

Nedovoljna edukacija lokalnog stanovnitva.

ZAKLJUAK

Upravljanje marketingom na turistikoj destinaciji se sastoji iz sledeih aktivnosti: izrada SWOT analize turistike destinacije, definisanje misije, ciljeva i smernica turistike destinacije, kreiranje portfolio proizvoda turistike destinacije, izrada marketing programa za turstiku destinaciju, definisanje marketing plana turistike destinacije, implementacija marketing plana, kontrola efekata i revizija marketing aktivnosti na turistikoj destinaciji.U prvoj etapi prostornog plana pristupie se izradi urbanistikih planova za sledee delove teritorija i zona obuhvaenih, i to za:

- nove turistike i stambene zone i komplekse, - ureenje priobalja; - naselja: Kaluerske Bare, Rastite, Rau, Mitrovac, Peruac, Kremnu i Mokru Goru, - podruja za koja je obavezno odrediti javnu namenu- izgradnju svih saobraajnih, infrastrukturnih i komunalnih obejkata, kao i rekreativnih iara - radnu zonu u naselju Kremna.Pored urbanistikih planova, radie se i urbanistiki projekat za formiranu graevinsku parcelu, odnosno projekat parcelacije ili preparcelacije i urbanistiki projekat za:

- zatienu okolinu nepokretnog kulturnog dobra; - izgradnju smetajnih turistikih kapaciteta; - izgradnju javnih objekata i ureenje javnih povrina u centralnoj zoni naselja i delu naselja namenjenom za razvoj turizma; - verski objekat i dr.LITERATURA1. Avramovi M., Agencijsko poslovanje u turizmu, Visoka poslovna kola, Leskovac, 2009

2. Zeevi B., Informaciona tehnologija u upravljanju marketingom turistike destinacije, Ekonomski fakultet, Beograd, 20023. Baki O., Ljubojevi ., Baki M., Marketing starategija turistikih usluga, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 20024. Popesku J., Optimizacija instrumenata marketinga u preduzeima turistike privrede, Beletra, Beograd, 1992.5. Milosavljevi M., Marketing, Savremena admainistarcija, Beograd, 19896. Prostorni plan podruija posebne namene Nacionalnog parka Tara, Nacrt plana, Republika Srbija, Ministarstvo zatite ivotne sredine i prostornog planiranja, Republika aencija za prostorno planiranje, Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje, Juginus AD Beograd

7. http://www.yuta.rs/sr/tp/np_tara.asp8. http://www.tara-planina.com/tara.html9. http://www.skijanje.rs/ski-centri/srbija/tara/10. http://www.tara-apartmani.com/polozaj.htm11. http://www.netvodic.com/direktorijum/turizam/planina-tara-smestaj.htmlSharrocks ., Tourism development plan for south Serbia, September, 2007.

ROSTORNI PLAN PODRUJA POSEBNE NAMENE NACIONALNOG PARKA TARA - NACRT PLANA

PAGE 22