najbrojnija nacionalna manjina u srbiji minority news · manjinskih prava 5 boŠnjaČka zajednica...
TRANSCRIPT
besplatan mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji
Broj 8 | JANUAR 2013
Minority News
PROJEKAT
Minority REPORT
www.minoritynews.rs
Još 20 gradova i opštinauključeno u inkluzije Roma
INTERVJU
OBELEŽEN 17. JANUAR,NACIONALNI PRAZNIK
RUSINA U SRBIJI
RUSINSKA ZAJEDNICA
Pristupni pregovori i njihov značajza nacionalne manjine
Drugi okrugli sto u okviru projekta Minority NEWS
Održan sastanak sa predstavnicima Nacionalnih saveta
nacionalnih manjina
dr Dragoljub AckovićRomi su već dugi niz godina
najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji
Kratak pregled manjinskih prava 5
KANCELARIJABOŠNJAČKA ZAJEDNICA
Odredbe Zakona omanjinskim
pravima važe do daljnjeg
Odluka Ustavnog suda - kao strašni sud za nacionalne manjinePrema Ustavu Republike Srbije Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakonai drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima među-narodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Tako je definisana osnovna nadležnost. U praksi Ustavni sud se doživljavaviše kao naučna ustanova nego kao državna institucija jer Ustavni sud nedonosi odluke koje su obavezujuće već izdaje mišljenja koja druge državneinstitucije sprovode, a kada se neka institucija pita za mišljenje onda unjoj i u njenim postupcima u potpunosti treba da dominira um i razum. Shodno tome možemo zaključiti da je 16. januara Ustavni sud, u skladusa razumom, umom, praksom i iskustvom, procenjujući saglasnost Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i opšteprihvaćenimmeđunarodnim pravilima, utvrdio da je čak deset članova Zakonaneustavno. Odmah su negodovali brojni Nacionalni saveti nacionalnih manjina, presvih Albanski nacionalni savet i Bošnjačko nacionalno vijeće, ali i drugisaveti su se zabrinuli za svoje teško stečene nadležnosti koje su odjednompostale neizvesne. Među prvima se oglasilo i Ministarstvo spoljnihposlova Mađarske koja je posebno zainteresovana za poštovanje pravanacionalnih manjina u Srbiji, s obzirom na brojnost mađarske nacionalnemanjine, ali ne bi bilo iznenađenje ako bi se nakon predstavnika Mađarskeoglasili predstavnici vlada i drugih država koje imaju svoje nacionalne manjine u Srbiji ili određene međunarodne institucije i organizacije.Posebno zabrinjava implicitno mišljenje Ustavnog suda, ako se uzme uobzir da je ocenjeno da nadležnosti Nacionalnih saveta nacionalnih manjina nisu u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnogprava koje već duže od pola veka sa velikom pažnjom razvijaju i čuvajumnogobrojne međunarodne institucije. Naravno da Ustavni sud nijesvoje mišljenje dao u odnosu na međunarodno pravo, iako i to spada unadležnost i mišljenje, ali je trebalo da bude vođen i međunarodnompraksom. Sada, u godini izbora za Nacionalne savete nacionalnih manjina,nisu izvesne nadležnosti nacionalnih saveta i predstoji težak proces us-aglašavanja promena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih man-jina sa Ustavom Srbije. Ostaje nada da protekli period neće biti zapamćen kao zlatno doba pravanacionalnih manjina u Srbiji i da se institucionalno degradiranje pitanjamanjinskih prava od Ministarstva do Kancelarije neće desiti i sa Zakonom.
Veče poezije pesnikinje Valerije Sove
Valerija Sova predstavila jepublici svoje dve knjige na srpskom i češkom jeziku.
iz štampe je izašla veoma interesantna brošura oRuskom Krsturu kao turističkojdestinaciji
Brošura o Ruskom Krsturu kaoturističkoj destinacijii
Esad Džudžević razgovarao sa ambasadorom Turske u SrbijiMehmedom Kemalom Bozayom
Iz rusinske zajednice
Iz bošnjačke zajednice
Dragan Kopunović, članPOUBNS zadužen za informisanje ocenio 2013.godinu kao uspešnu
Iz bunjevačke zajednice
Multimedijalna prezentacijaIstorijske monografije KarelaSchovaneca
Iz češke zajednice
Izdvajamo iz manjinskih
zajednica
Iz češke zajednice
Kancelarija za ljudska i manjinska prava
ancelarija za ljudska i manjinska prava i Ministarstvopravde i državne uprave
organizovali su 6. februara sastanaksa predstavnicima nacionalnihsaveta nacionalnih manjina u prostorijama Ministarstva pravde idržavne uprave.
Sastanku su, pored direktorke Kance-larije za ljudska i manjinska pravaVlade Republike Srbije, SuzanePaunović, i državnog sekretara Ministarstva pravde i državne uprave,Gordane Stamenić, prisustvovali šef
političkog odeljenja Delegacije EU uRepublici Srbiji, Luka Bjankoni, ipredstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Tema sastankasu bile odluke Ustavnog suda Srbijekojim su određene odredbe Zakonao nacionalnim savetima nacionalnihmanjina ocenjene neustavnim.
Na sastanku je istaknuto da nacionalni saveti imaju nedoumice upogledu primene odredbi Zakonakoje su proglašene neustavnim, jerodluka Ustavnog suda još nije objav-ljena u Službenom glasniku. Tim
povodom zauzet je stav da Ministarstvo pravde i državne upraveobavesti nacionalne savete kakvo jedejstvo odluke Ustavnog suda dok seodluka ne objavi.
Učesnici sastanka su se složili dapredlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina, koji jeVlada usvojila 17. decembra 2013.godine, treba uputiti i novom sazivuNarodne skupštine, po okončanjuparlamentarnih izbora.
K
3
Održan sastanak sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina
Kancelarija za manjinska i ljudska prava sazvala je sastanak sa predstavnicima nacionalnih manjina povodom odluke Ustavnog suda Srbije da proglasi određene odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih
manjina neustavnim
Minority News
www.ljudskaprava.gov.rs
Kancelarija za ljudska i manjinska prava
ef Delegacije EU u SrbijiMajkl Devenport ocenio jeda je došlo do napretka u
okviru ovog zajedničkog projektakoji finansira Evropska unija.
Direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, Suzana Paunović, izjavila jedanas da je Srbija od usvajanjaStrategije za inkluziju Roma 2009. godine do danas napravila značajnepomake u primeni tog strateškogdokumenta.
Paunović je na skupu u Centru"Sava", na kojem je potpisan Memo-randum o saradnji između pred-stavnika lokalnih samouprava u Srbijii projekta "Tehnička podrška zainkluziju Roma" čija je vrednost 4,8miliona evra, ukazala na to da se 20opština i gradova na taj način formalno obavezalo na to da podržesprovođenje pomenute strategije.
Reč je o jednoj od strategija koja nijeostala samo slovo na papiru, i na čijojpunoj implementaciji Vlada i dalje aktivno radi, i nastaviće to da čini, istakla je ona i podsetila na to da u Srbiji postoji 750 romskih naselja.
Šef Delegacije EU u Srbiji, Majkl Devenport ocenio je da je došlo donapretka u okviru ovog zajedničkogprojekta koji finansira Evropska unija,a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji, ukoordinaciji sa Kancelarijom za ljud-ska i manjinska prava.
U okviru ovog projekta želimo dapoboljšamo uslove života romskezajednice, naročito u oblasti obrazo-vanja i zdravstva, kroz lokalne timovekoji će sarađivati sa predstavnicimaopštinskih vlasti i civilnim društvima,naglasio je Devenport i napomenuoda je i moto Evropske unije "ujedi-njenje u raznolikosti".
Šef Misije OEBS u Srbiji, PeterBurkhard, poručio je da OEBS, uz ve-lika očekivanja, nastavlja ovo part-nerstvo u zajedničkim naporima dase omogući inkluzija Roma u Srbiji usve društvene tokove, u svim oblas-tima.
Predsednik Nacionalnog savetaromske nacionalne manjine, VitomirMihajlović, podsetio je na to da u Srbiji živi više od 600.000 pripadnikaromske zajednice, koji su, kako jeocenio, najugroženija i najbrojnijamanjinska zajednica u našoj zemlji.
Mihajlović je ukazao na to da pred-stavnike te manjine prate hroničnosiromaštvo, diskriminacija, lošezdravstveno stanje, velika stopanezaposlenosti, ali i brojne predra-sude.
Na svečanosti uručeni su i sertifikatio uspostavljanju partnerstva zainkluziju Roma.
Š
4
Još 20 gradova i opština uključeno u inkluzije RomaStrategija za inkluziju Roma doneta je 2009. godine i postoje različita mišljenja o tome koliko je uspešno
primenjivana i ostvarivana, ali postoji i jedinstven stav da je u svakom slučaju napravila određene pomake odkojih su direktnu koristi imali i pripadnici romske nacionalne zajednice
Minority News
Dvadeset lokalnih samoupravapreuzele obavezu da podržesprovođenje vladine Strategije zapoboljšanje položaja Roma.
Projekat podrazumeva formiranjemobilnih timova na lokalu, koji ćebiti podrška i pomoć u rešavanju
problema Roma, a petsto stude-nata i srednjoškolaca dobićestipendije.
„Jako je važno da se politika vladespusti na lokalni nivo, da lokalnesamouprave počnu da se bave pi-tanjima Roma", kaže Suzana
Paunović, direktorka Kancelarije zaljudska i manjinska prava.
Prema njenim rečima, postoje po-daci koji govore da oko 90 opštinaima akcione planove i da su neke odnjih započele strateško planiranje.
Mobilni timovi za podršku Romima
Projekat Minority NEWS
d kada je projekat Minority News lansiran, uaprilu mesecu 2013. godine, drugi put se okupljaju ključni akteri projekta. U aprilu 2013.
godine, oni su bili poznanici i budući saradnici, a danassu uglavnom bliski saradnici i dobri prijatelji koji izmeseca u mesec unapređuju sistem informisanja manjinskih zajednica u Srbiji.
Zainteresovane strane su prepoznale značaj i potencijaleokruglog stola te su se u značajnom broju odazvalepozivu Centra za istraživanja migracija, da učestvuju uradu Drugog okruglog stola koji se organizuje u okviruprojekta Minority News.
Pored članova programskog odbora projekta MinorityNews i predstavnika Nacionalnih saveta nacionalnih man-jina, okruglom stolu su prisustvovali predstavnici Kance-
larije za evropske integracije, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, predstavnici Evropske komisije, misijeOEBS u Srbiji, mnogobrojni predstavnici ambasada i pred-stavnici medija.
Okrugli sto je otvorila Biljana Jović, direktorka Centra zaistraživanja migracija i direktorka i glavna i odgovornaurednica Projekta, koja je u uvodnoj reči govorila oizvorima i ustrojstvu mehanizama EU za zastitu manjinskih prava, apostrofirajuci posebno nadležnostključnih međunarodnih organizacija poput Ujedinjenihnacija, Saveta Evrope, Organizacije za evropsku bezbedn-bost i saradnju i Evropske unije.
Emir Adžović iz Saveta Evrope je podsetio da su pod patronatom Saveta doneta dva multilateralna iodređujuća dokumenta i to Okvirna konvencija za zaštitu
O
5 Minority News
Okrugli sto u beogradskom hotelu Moskva, svega nedelju dana od početka direktnih pregovora Srbije i Evropske unije, predstavljao je izuzetnu priliku da se na vrlo konkretan i direktan način razgovara o promenama koje standardi i principi Evropske unije donose u zaštitu manjinskih prava u Srbiji,
kao i o planovima međunarodnih i domaćih institucija da pitanje manjinskih prava zastupaju tokom i paralelno sa pregovorima o pridruživanju Srbije.
Drugi okrugli sto u okviru projekta Minority News
Predsednica Centra za istraživanja migracija i direktorka projekta Minority NEWS, Biljana Jović
“Savet Evrope je vodeća institucija koja štitiljudska prava u Evropi, a 28 članica Saveta su
ujedno i članice Evropske Unije.”
Manjinska prava u svetlu početka pristupnih pregovora sa EU
Emir Adžović, predstavnik Saveta Evrope
“Za razliku od Saveta Evrope i Organizacije zaevropsku bezbednost i saradnju,
Evropska unija nema jasno definisan mandatu vezi sa zaštitom manjinskih prava.”
Biljana Jović, direktorka Centra za istraživanja migracija
manjina i Evropska povelja za regionalne i manjinskejezike. Ratifikujući ta dva dokumenta Srbija je preuzelaodlučne korake u poštovanju manjinskih prava i do sadaje predala tri državna izveštaja o implementaciji Okvirnekonvencije i dva izveštaja o implentaciji Povelje.
Emir Adžović je objasnio organizaciju i postojanje različitihtela Saveta Evrope od kojih je jedno zaduženo za izvešta-vanje o poštovanju manjinskih prava u Srbiji. On jeposebno skrenuo pažnju da upravo od tih izveštaja direk-tno zavisi i dinamika procesa pridruživanja Evropskoj uniji.Adžović je naglasio da Srbija nije jedina zemlja koja sesuočava sa problemima u obezbeđivanju prava nacional-nim manjinama naglasivši slične probleme u Hrvatskoj,ali i u nekim državama “starijih demokratija”.
On je na kraju objasnio i načine na koje će Savet dopri-nositi procesu pridruživanja naglašavajući značajnu ulogudr Aleksandre Vujić, koju je angažovao Savet Evrope.
Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije zaevropske integracije, koji se već duži niz godina na najodgovornijim funkcijama intenzivno bavi procesomevropskih integracija, naglasio je da je u ovom trenutkuto jedan od najdinamičnijih procesa u državi i da taj proces konzumira najveće vreme mnogih državnihslužbenika koji su u njega uključeni.
Majstorović je objasnio da Povelja o fundamentalnimpravima, koja je sastavni deo Lisabonskog ugovora, ima status primarnog zakonodavstva Evropskeunije i da predstavlja osnovni dokument kojim seobezbeđuje zaštitita pripadnika nacionalnih manjina.
On je naglasio da Srbija faktički i ne pregovara sa Evrop-skom unijom već ima obavezu da prihvati standarde kojipostoje na nivou unije i da ih implementira u domaće zakonodavstvo.
Legislativa Evropske unije vezana konkretno za manjinska prava veoma je eksplicitno u nadležnosti nacionalnih zakonodavstava, naglasio je Majstorović.
On je potom pojasnio način na koji se vode pristupni pregovori. Govorio je i o podeli posla u pripremi pregovora između Evropske unije i Srbije, naglasivši da je u mnogim aspektima pregovora predviđeno učešće Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali da je deo programa kao na primer posetaEvropske ekspertske misije u nadležnosti Evropskekomisije te nije u mogućnosti da zna preciznije o tomeda li je predviđeno uključivanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali je siguran da će Nacionalni savetinacionalnih manjina imati svoju ulogu i da će svojim savetima i iskustvima pružiti svoj doprinos.
Srđan Majstorović je izrazio razumevanje za probleme sakojima se suočavaju pripadnici nacionalnih manjina istakavši da najveći deo najvećih problema ima svoje korene u ekonomskih uslovima koji dominiraju trenutnou našoj zemlji, ali s obzirom da se u najvećim evropskimi svetskim ekonomijama već nazire i najavljuje izlazak izkrize i imajući u vidu stepen povezanosti naše privredesa tim privredama - to je svakako dobra vest za Srbiju čijeposledice mogu da značajno unaprede položaj svihgrađana naše zemlje.
Pored toga, Majstorović je naglasio važnu ulogu medijakoji informišu građane o toku pregovora, prezentujućijedan loš primer sa početka prigovora sa nadom da setakvi primeri neće ponavljati u budućnosti. Nakon za-vršenog skrininga vezanog za poglavlje broj 2 koje seodnosi na slobodan protok radne snage u Briselu jeodržana konferencija na kojoj inače mnogobrojni pred-stavnici naših medija u Briselu uopšte nisu prisustvovaličime bi se stekao utisak da za javnost u Srbiji to nije temaod interesa, sa čime bi se malo ko ko živi u Srbiji složio.
Riza Halimi, narodni poslanik i predsednik Partije zademokratsko delovanje naglasio je da se odnos svakedržave prema nacionalnim manjinama može posmatratiputem dva osnovna pitanja i to:
1) Koja prava se garantuju pripadnicima nacionalnih manjina? i
2) Da li su ozbezbeđeni mehanizmi za sprovođenje tih proklamovanih prava?
Halimi se značajno osvrnuo na nedavnu odluku Ustavnogsuda prema kojoj su mnoge odredbe Zakona o nacional-
Projekat Minority NEWS
6 Minority News
“Član 2 Lisabonskog ugovora kažeda se Evropska unija temelji
na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije,
jednakosti i poštovanja ljudskih prava”
Srđan Majstorović, zamenik direktora
Kancelarije za evropske integracije
nimsavetima nacionalnih manjina ocenjene kao neustavne.On je rekao da je Zakon išao nešto dalje od ustavnihodredbi i da je čest slučaj da o integritetu države više ibolje brinu predstavnici nekih stranih država nego domaćifunkcioneri.
On je na primeru albanske nacionalne manjine i prob-lema sa kojima se ta manjina suočava govorio u okviruprvog panela o manjinskoj praksi u Republici Srbijinaglašavajući specifičnost položaja i predstavljajućitipične probleme Albanaca na jugu Srbije. On je istakaoda su ključni problemi Albanaca nezaposlenost (koja jepreko 80%), nemogućnost obrazovanja na maternjemjeziku na način koji odgovara očekivanim standardima,nemogućnost korišćenja jezika i pisma u meri koja bi bilazadovoljavajuća.
Kao primer posledice diskriminacije pri zapošljavanju Halimi je naveo da mladi ljudi pre pronađu posao na ner-azvijenom Kosovu nego u razvijenijoj Srbiji ili odlaze uevropske države gde traže politički azil.
I narodni poslanik Esad Džudžević, je sa pozicijepredsedavajućeg Bošnjačkog nacionalnog vijeća govorioo realnosti Bošnjaka u Srbiji, naglašavajući da su Bošnjaci“uhvatili poslednji voz” pri obezbeđivanju značajnijihmanjinskih kolektivnih prava koja su se počela u većojmeri poštovati poslednjih godina.
Džudžević je naglasio da ono što čini ambijent i kontekstjoš uvek jeste da se u određenim krugovima, političkim,akademskim, crkvenim, osprorava Bošnjacima pravo naetnički, nacionalni i kulturni identitet.
On je naglasio da u Srbiji postoji nejednak položaj nacionalnih manjina u Vojvodini i u ostatku Srbije koji jeinstitucionalno dodatno otežan nedavnim odlukama Us-tavnog suda čime su osporene neke važne odredbe iz Zakona o nacionalnim saveta nacionalnih manjina.
“Interesantno je i to da je sudija Ustavnog suda, koji jedoneo tu sramnu odluku, posle 3 dana podneo ostavku.Da li je to slučajno - ne znam?”, izjavio je Esad Džudžević.
Pored toga, Džudžević je izneo podatak da je u NovomPazaru procenat nezaposlenosti 57%, da je zastupljenostBošnjaka u policiji i sudstvu kao i u mnogim drugimdržavnim organima daleko ispod njihovog udela ustanovništvu tog regiona.
On je naglasio da se među Bošnjacima još uvek osećateret prošlosti i negativnih iskustava, koja Džudžević
Projekat Minority NEWS
7 Minority News
“Bošnjaci su uhvatili poslednji voz priobezbeđivanju manjinskih prava u Srbiji i
imaju velika očekivanja o procesa evropskihintegracije Srbije.”
Esad Džudžević, Bošnjačko nacionalno vijeće
“Interesantno je i to da je sudija Ustavnog suda koji je doneo tu sramnu odluku posle 3 dana podneo ostavku. Da li je to slučajno - ne znam?”, izjavio je Esad Džudžević.
Kao primer posledice diskriminacije pri zapošljavanju Halimi je naveo da mladi ljudipre pronađu posao na nerazvijenom Kosovunego u razvijenijoj Srbiji ili odlaze u evropske
države gde traže politički azil
“Nedavna odluka Ustavnog suda je korak nazad nakon nekoliko koraka
napred koje smo imali.”
Riza Halimi, narodni poslanik
naziva državnim terorom iz devedestih godina ali daEvropska unija otvara realnu “životnu šansu” i pozitivnuperspektivu za bolje poštovanje prava nacionalnih manjina u Srbiji koja su Ustavom i Zakonima zagaranto-vana. Svoje zapaženo i dobro primljeno izlaganje naokrugom stolu imao je i glavni i odgovorni urednikdnevnog lista Danas, Zoran Panović.
On je pružio osnovne informacije o dnevnom listu koji jeosnovan 1997. godine i koji je možda jedini dnevni list naprostorima bivše Jugoslavije koji je ostao nezavistan, iakoje vlasnik lista privatna kompanija.
Naglasio je da je list okrenut modernoj građanskoj Srbijii kao takav pitanje manjina je oduvek bilo u samomtemelju jer smo i mi kao novinari devedesetih godina bilimanjina. On je istakao da je pitanje manjina jedno od fundamentalnih pitanja medijskih sloboda u Srbiji uokvirnu jedne apsurdne situacije da danas trebamo davraćamo prava koja smo svi mi imali u periodusocijalističke Jugoslavije.
Panović je naglasio da rat, ratni zločini i raspad državeukazuju na to da ovaj prostor treba pomoć nadnacionalnog autoriteta kako bi se najveći problemirešavali i da je taj autoritet svakako Evropska Unija.
On je izrazio kao novinar žaljenje što se u društvima naprostoru bivše Jugoslavije određene stvari ne podrazumevaju nego manjine moraju uvek iznova daističu da su manjine i da nekoga uvek podsećaju na to.
On smatra da će naša društva sazreti kada se manjinskaproblematika ne bude potencirala već kada se bude po-drazumevala i kada manjinske zajednice neće imatipotrebu da to ističu jer će se poštovati njihova posebnaprava.
Na kraju, Zoran Panović je potvrdio otvorenost dnevnenovine za probleme i teme nacionalnih manjina,navodeći primere tema i događaja o kojima se jedinomoglo čitati u Danasu. Izrazio je nezadovoljstvo što se unašoj državi još uvek ne podrazumeva da nacionalnemanjine imaju sopstvena specifična prava i obećao je daće dnevna novina Danas i u budućnosti sa posebnompažnjom izveštavati o manjinskim zajednicama u Srbijipodsetivši da je Danas imao serijal tekstova o manjinamakoji su publikovani pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Nakon izlaganja Zorana Panovića, predstavnici nacional-nih manjina su postavljali pitanja od kojih su najznačajnijabila vezana za izveštavanje o nacionalnim manjinama i zamogućnosti saradnje sa nacionalnim savetima vezano zaplasman važnih informacija.
Panović je predstavnicima Nacionalnih saveta nacional-nih manjina objasnio težak materijalni položaj novine kojionemogućuje da mreža dopisnika pokriva čitavu teritorijuSrbije na način da u svakom većem mestu Danas ima svogdopisnika, već ta mreža podrazumeva dopisnike u mes-tima koji pokrivaju jedan širi region i gde je nemogućepreneti svaku informaciju i ispratiti svaki značajandogađaj. Međutim, on je ukazao predstavnicima Nacionalnih saveta nacionalnih manjina da putemsaopštenja ili ličnih kolumni izraze svoje stavove i da jednevna novina Danas potpuno otvorena da te stavoveprenese svojim čitaocima.
Prisutnima se potom obratio predsednik Nacionalnogsaveta roma, Vitomir Mihajlović, koji je istakao da jezbog specifičnog položaja romska zajednica i u pregov-orima sa Evropskom unijom posebno apostrofirana uodeljku 23 sa ciljem podizanja kapaciteta i standarda živ-ota romske zajednice.
On je rekao da se nikada više nego u poslednjih 10 godinanije pričalo više o romskoj nacionalnoj zajednici, a da sadruge strane Romi nikada nisu teže živeli. Romima se presvega krše ekonomska i socijalna prava, a dovoljno govoripodatak da oko 95% pripadnika romske nacionalnije za-jednice nije zaposleno i da su u istom procentu korisnicimaterijalnog obezbeđenja koje za petočlanu porodicuiznosi oko 50 Evra mesečno.
Projekat Minority NEWS
8 Minority News
“Kada su u pitanju manjinska prava i procespristupanja Evropskoj uniji, mislim da je
proces pristupanja važniji za poštovanje pravamanjina nego samo članstvo.”
Zoran Panović, glavni odgovorni urednik lista DANAS
Panović je naglasio da rat, ratni zločini i raspaddržave ukazuju na to da ovaj prostor treba
pomoć nadnacionalnog autoriteta kako bi senajveći problemi rešavali i da je taj autoritet
svakako Evropska Unija.
Mihajlović je istakao da nije problem zakona već njegoveprimene doveo do toga da romska zajednica nije u pot-punosti integrisana u ekonomski, socijalni, politički,društveni život Srbije zato što pripadnika romske zajed-nice nema na ključnim mestima gde se rešavaju problemiRoma, i ako ih ima oni stavljaju lični interes iznad interesazajednice.
On je istakao kao primer Savet za unapređenje položajaRoma u kome se nalazi određen broj pripadnika romskezajednice, a koji za godinu dana nije uspeo ni da se kon-stituiše, a izneo je zamerke i na sastav tog tela smatrajućida su u Savet dospeli ljudi koji nemaju obrazovanje damogu da iznesu teret komunikacije sa državom.
Mihajlović je rekao i da čak u Mesnim zajednicama gdeRomi čine 90% stanovništva za predsednika se ne možeizabrati neko iz reda romske zajednice nego se bira nekoko pripada manjinskoj zajednici na toj mesnoj zajednici.
Zato Mihajlović smatra da je kod pregovora sa Evropskomunijom najvažnije da se uspostave mehanizmi kontrolepri implementaciji dogovorenog kako bi pripadniciromske nacionalne zajednice osetili neko poboljšanje, aRepublika Srbije ispunila uslove koje je pred nju stavilaEvropska unija.
Ljuan Koka iz Nacionalnog saveta Roma je dodao dapored naglašenih problema u izlaganju VitomiraMihalovića postoji i dodatni problem finansiranja projekata za integraciju Roma. On je rekao da veliki broj
projekata koji su finansirani do sada, nisu imali gotovonikakvog efekta na romsku zajednicu i da su svi neslavnozavršili, a da niko do sada zbog toga nije odgovarao.
Koka je istakao da Evropska unija ima loša iskustva saBugaskom i Rumunijom u koju su uložili velika sredstvakako bi se poboljšao položaj Roma, ali na žalost sredstvanisu namenski trošena te se položaj Roma nije ni malopopravio, a problemi su se pojavili u Italiji i Francuskoj.
On je naglasio da tako nešto može da se dogodi i Srbijiukoliko proces integracija bude tekao isuviše brzo i uko-liko ne bude bio praćen adekvatnom primenomodgovarajućih mera.
Koka je podsetio da je RTS još pre više od 7 godina potpisao sporazum sa nacionalnim savetima o realizacijiemisija na jezicima manjina, kao i da se formiraju redakcije na jezicima manjina, ali se to do dan danas nije realizovalo. Paradoks je da neki ljudi iz njihovih redakcijeprave priloge o nacionalnim manjinama, a mi se pret-varamo u objekte, a ne u subjekte te realizacije.
RTS već 7 godina reemituje emisiju na romskom jeziku izVojvodine, koja je opet emisija koju neko drugi realizujei u kojoj naša zajednica nije u mogućnosti da sama pred-stavi sebe već to neko drugi čini na način kako on misli datreba.
Miodrag de Deo Mihajlović, predsednik Nacionalnogsaveta nemačke nacionalne manjine osvrnuo se na
Projekat Minority NEWS
9 Minority News
Ljuan Koka, Nacionalni savet Roma
“RTS još pre više od 7 godina potpisao sporazum sa nacionalnim savetima
o realizaciji emisija na jezicima manjina, kao ida se formiraju redakcije na jezicima manjina,
ali se to do dan danas nije realizovalo”
“Romima se pre svega krše ekonomska i socijalna prava, a dovoljno govori podatak da oko 95% pripadnika romske nacionalnije
zajednice nije zaposleno i da su u istom procentu korisnici materijalnog obezbeđenja
koje za petočlanu porodicu iznosi oko 50 Evra mesečno.”
Vitomir Mihajlović,
predsednik Nacionalnog saveta Roma
odluku Ustavnog suda koji je odredbe Zakona o nacional-nim savetima nacionanih manjina ocenio neustavnim,zaključivši da u tom slučaju treba menjati Ustav i na tajnačin ćemo obezbediti da Zakon bude u skladu sa ustavom, dodavši da u Ustavu Srbije ima što šta da semenja.
De Deo Mihajlović je rekao da se dva ili tri veka nemačkekulturne baštine u Vojvodini guraju pod tepih i da Nemcine samo da ne mogu da ostvaruju svoj kulturni identitetnego nemaju pravo na sopstveno ime i prezime, što jeosnova svakog ličnog identiteta.
On je kao dokaz diskriminacije Nemaca naveo primerBele Crkve u kojoj je doneta odluka da se postavevišejezične table na ulazu u mesto koje su ispisane na srpskom, mađarskom, čak i rumunskom jeziku iako mestonikad nije nosilo naziv na rumunskom, dok nema ispisana nemačkom iako je prvobitan naziv mesta bionemački.
Predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalnemanjine, Galip Bećiri, je postavio pitanje da li država Srbija sluša nacionalne savete i konstatovao da ne slušabar gledajući činjenicu da je nekadašnje Ministarstvo zaljudska i manjinska prava danas svedeno na Kancelariju.Dvadeset nacionalnih saveta nije čak ni dokument pot-pisalo kako bi se pobunilo protiv toga, a vrlo brzo sevidelo da je situacija bila ipak mnogo bolja dok se pitanjima manjinskih prava bavilo posebno Ministarstvo.
Bećiri je naglasio da je, jedno od važnih pitanja koje pravi
velike probleme funkcionisanju svakom od Nacionalnihsaveta jeste pitanje finansiranja, koje posebno pogađaNacionalni savet Albanaca koji usled bojkota popisastanovništva dobija znatno manja sredstva nego što bidobijao da bojkota nije bilo.
On je naglasio da ima nešto uspeha što se tiče obrazo-vanja, ali da je nedovoljno. Kao ilustrativan primer Bećirije navio da je trenutno od 350 potrebnih udžbenika naalbanskom jeziku u upotrebi samo jedan i da će problemudžbenika, ako se bude rešavao ovom dinamikom, rešititek za 12 godina.
Direktor bunjevačkog informativnog centra, Mirko Bajić,sreknuo je pažnju na to da još uvek postoji jaz izmeđustarijih nacionalnih zajednica koje su odavno već stekleodređena prava i imaju razvijene sisteme i “novih” na-cionalnih manjina koje te sisteme tek razvijaju, kao što točini bunjevačka nacionalna zajednica.
Problem koji je Bajić istakao vezano za bunjevačku nacionalnu manjinu je taj što ta zajednica još uvek u školama ima predmet izučavanja govora sa elementimanacionalne kulture, a nema jezik sa elementima nacionalne kulture baš kao što nema ni Zavod za kulturu,iako su to pravo realizovale i brojčano manje zajednice.
Bajić se zalaže za pozitivnu diskriminaciju zajednica kojima je Srbija jedina matična država jer one imaju pot-puno drugačinu društvenu poziciju od onih nacionalnihmanjina koje imaju svoju matičnu državu.
Nakon kraćih izlaganja jednog broja predstavnika Nacionalnih saveta nacionalnih manjina tim projekta Minority News je predstavio potencijalnu mogućnost dase informacije iz nacionalnih manjina predstave na jedannov način i putem drugačijeg kanala nego što su bilten iportal, kao što je to do sada slučaj.
Urednik biltena Minority News, Sveta Matić, predstavioje pilot emisiju “Hronika nacionalnih manjina” koja jenapravljena kao predlog i poziv na proširenje saradnjeNacionalnim savetima nacionalnih manjina .
Matić je predstavio ideju i koncept emisije naglasivši dase emisija od sličnih razlikuje po tome što je zamišljenoda u njenom kreiranju, kao i kod biltena Minority NEWS,učestvuju predstavnici nacionalnih manjina, a ne novinarii redakcije koje nisu osposobljene da kreiraju sadržaj najezicima nacionalnih manjina.
Hronika nacionalnih manjina bi bila polučasovna emisija,koja bi se u prvoj sezoni emitovala nedeljno i koja bi sesastojala iz 3 dela.
U prvom delu bi se predstavile najznačajnije informacijesa nacionalnog nivoa koje su od interesa za nacionalne
Projekat Minority NEWS
10 Minority News
Miodrag de Deo Mihajlović, Nacionalni savet Nemaca
“Dva ili tri veka nemačke kulturne baštine uVojvodini guraju se pod tepih i Nemci ne
samo da ne mogu da ostvaruju svoj kulturniidentitet nego nemaju pravo na sopstveno
ime i prezime, što je osnova svakog ličnog identiteta.”
manjine. Tako da bi se tu našle informacije o aktivnos-tima državnih organa na svim nivoima (republički, pokrajinski i nivo lokalne samouprave), o zvaničnim pose-tama predstavnika međunarodnih organizacija i pred-stavnika vlada matičnih država nacionalnih manjina, opristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
Drugi deo emisije rezervisan je za gosta hronike, koji bibila ličnost od interesovanja za pripadnika nacionalnemanjine. To može biti ambasador, verski poglavar,ekspert, državni zvaničnik ili aktivista nevladine organi-zacije za ljudska prava, prava manjina itd. ili ličnost kojabi mogla da objasni neki aktuelni problem kojim su na-cionalne manjine posebno pogođene.
U trećem delu emisije bi se predstavili značajni datumi,običaji ili ličnost iz određene nacionalne manjine koji bibili vezani za period emitovanja.
Prva tri dela emisije bi činila prvu polovinu emisije i tajdeo emisije bi bio na srpskom jeziku koji je razumljiv svimpripadnicima nacionalnih manjina u Srbiji.
Drugu polovinu emisije činili bi prilozi iz nacionalnih manjina na jezicima nacionalnih manjina titlovani na srpski jezik.
U organizacionom smislu projekat Hronika nacionalnihmanjina biće sprovođen slično kao i projekat MinorityNEWS, odnosno o programskim pitanjima će odlukedonositi Programski odbor koga će činiti predstavnici svihNacionalnih saveta nacionalnih manjina, a izvršenje od-luka programskog odbora će obezbeđivati Centar za istraživanja migracija, a sprovodiće ih urednik emisije.
Matić je objasnio da je emisija predata kao predlogJavnom servisu RTS na konkurs za nezavisne produkcijekoji je okončan sredinom decembra, a čiji će rezultati bitisaopšteni tokom marta 2014. o čemu će svi Nacionalnisaveti nacionalnih manjina, kao i misija OEBS i druge zain-teresovane strane, biti obaveštene.
Nenad Čelarević, predstavnik misije OEBS u Srbiji jeizrazio podršku projektu Hronika nacionalnih manjina upozorivši da je potrebno voditi računa o obimu projektai obaveza koje iz njega nastaju, s obzirom na veoma lim-itirane ljudske resurse u ovom trentuku. On je istovre-meno izrazio uverenje da će bilten, portal i televizijskaemisija činiti jednu celinu.
Ljuan Koka iz romske zajednice je podelio iskustvo romskezajednice u saradnji sa RTS-om i naglasio je da su na relativno jednostavan način uz podršku Upravnog odboraRTS-a uspeli da obezbede ugovor kojim im se garantujeemitovanje emisije na romskom jeziku, jednom nedeljnona Drugom kanalu u ranom poslepodnevnom terminu.
Opšti je utisak da je Okrugli sto bio pre svega izuzetno in-formativan, ali i veoma inspirativan za većinu učesnikakoji su svoje diskusije nastavili i tokom ručka. Okrugli stoje završen bez formalnih zaključaka, ali sa čvrstimobećanjem organizatora učesnicima da će se i ubudućnosti nastaviti sa ovakvim formama dijaloga kojimnogi predstavici nacionalnih saveta smatraju najkvalitetnijim načinom informisanja i koordinacije sa
Projekat Minority NEWS
11 Minority News
Intervju
ekada Roma, položaj Roma kod nas i u svetu,kao i perspektive za integraciju Roma bile sudovoljan povod za razgovor sa dr Drago-
ljubom Ackovićem, zamenikom direktora Kancelarijeza ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije ipredsednikom Svetskog kongresa Roma.
MN: Koji je osnovni problem Roma u Srbiji?Dr Acković: Po meni je osnovni problem to što seuopšte ne zna koliko Roma u Srbiji ima. Zavod za statis-tiku kaže da ima 147 hiljada Roma, ali taj podatak apsolutno nije tačan jer ima najmanje 3 do 4 puta višeRoma u Srbiji što je između 500 i 600 hiljada. Premamojim podacima, a bavim se problematikom Roma oko40 godina, samo u Beogradu živi preko 100 hiljada,
tačnije 105 hiljada Roma. Još osamdesetih godinaTatomir Lukanović, naučnik, etnolog svetskog glasa, jegovorio o 500 hiljada Roma u bivšoj Jugoslaviji, dok jezvaničan podatak bio svega oko 100 hiljada. Posedujem spisak od gotovo hiljadu romskih enklava uSrbiji koje broje od 10 kuća pa naviše, iako se zvaničnospominje svega par stotina enklava odnosno mahalakako ih mi zovemo, a pored toga postoje ljudi koji žive iu soliterima i u mestima koja nisu enklave. Taj narod ima problema u mnogim oblastima, pre svegau svim oblastima koje su u nadležnosti Nacionalnogsaveta, ali i u drugim oblastima, u svih 13 oblasti kojimase bavi Strategija. Po mom dubokom ubeđenju najteža je situacija uoblasti stanovanja. Veoma malo organizacija, pa čak i
12 Minority News
D
Dragoljub Acković, zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava
Romi su već dugi niz godina najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji
Intervjudržava se veoma malo i nedovoljno bavi tim problemom.
MN: Spomenuli ste jedan konkretan problem kojim setrenutno bavite, a koji dobro ilustruje koliko je u nekimdelovima Srbije stambena situacija Roma teška. Recitenam više o tome.Dr Acković: Već nekoliko meseci se bavim problemimaRoma u selu Barlovo koje se nalazi na tri kilometra udaljenosti od Kuršumlije i koje je jedno od 2 sela u Srbiji u kojima je većinsko stanovništvo Romsko.Tih 200 Roma, koji žive u 40 kuća žive kao da se nalaz-imo na početku 19 veka ili čak u sredini 18 veka. Posled-njih 10 godina, možda i 15 niko od zvaničnika nije otišaou to selo da vidi u kakvim uslovima žive ti ljudi tamo. Sasvojim saradnicima sam otišao u to selo i razgovarao sastanovnicima i zaključio sam da je situacija zaistaizuzetno teška, ali na žalost ne samo u tom selu već i umnogim drugim selima i ne samo u opštini Kuršumlijaveć i u drugim opštinama.
MN: Koje bi još oblasti istakli kao posebno kritične ida li postoje i neke oblasti gde se beleži napredak upoložaju Roma?Dr Acković: Teška je situacija što se tiče zdravstva i zapošljavanja gde imamo procenu da je svega 9% Romazaposleno. Nešto je bolja situacija i ostvaren je određeni napredakpo pitanju obrazovanja Roma. Pre desetak godina biloje negde oko stotinak Roma koji su završili fakultete, prepet godina bilo ih je tri stotine, a sad ih je već 5 do 6stotina fakultetski obrazovanih Roma što je po meniveoma ohrabrujuća činjenica jer verujem da će romskaintelektualna elita u narednom periodu igrati veomavažnu ulogu.
MN: Romski jezik je od ove školske godine u školama.Bilo je informacija da do sada nije bilo moguće uvestiromski jezik zbog problema oko standardizacije jezika.Šta je od toga tačno ?Dr Acković: Priča da Romski jezik nije mogao da uđeranije u škole jer nije standardizovan je neozbiljna inetačna. Takođe nije tačno da postoji više romskihjezika. Postoji samo jedan romski jezik o čemu govori irezolucija broj 1 Svetske romske organizacije iz aprila1971. Tada je rečeno da postoji jedan Romski jezik, a dasu svi dijalekti Romskog jezika ravnopravni. Jedna malaSlovenija na primer ima 57 dijalekata, ali svi su dijalektiSlovenačkog jezika. Tako i veliki broj različitih dijalekataRomskog jezika nije nikakva neobična pojava.
MN: Čuli su se međutim i argumenti da ne postoji do-voljan broj obučenog osoblja koji bi mogao dasprovodi nastavu Romskog jezika sa elementima na-cionalne kulture. Da li je to tačno?
13 Minority News
Znam na desetina Roma, koji su završili fakultete i koji su pisci, naučnici, lekari i oni se ne deklarišukao Romi jer su uvereni da bi bili diskriminisani i psihološki terorisani
Rođen je 1952.godine u Osipaonici kod Smedereva.Sredinom sedamdesetih godina diplomirao je nafakultetu političkih nauka, a potom i na filozofskomfakultetu - odsek etnologija. Postdiplomske studijenastavio je na pravnom fakultetu u Beogradu, adoktorske na fakultetu za mir Ujedinjenih Nacija.
Dragoljub Acković je autor nekoliko stotina tekstovai dvadesetak knjiga koje govore o romskoj problem-atici. Aktivan je i u romskom političkom pokretu.Bio je prvi predsednik Romske kongresne partije.Član je Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcuod 2007.godine i predsednik je Fonda za istraživanjegenocida dr Milan Bulajić od 2010.godine.
Od 1. septembra 2011. godine, zamenik je predsed-nika Internacionalne romske akademije umetnostii nauka. Iste godine postao je član NacionalnogKomiteta za nematerijalnu kulturu Ministarstva kul-ture i informacionog društva Srbije.
Aktivan je u Svetskoj organizaciji Roma od njenogIII Kongresa. Osmog aprila 2013. godine izabran jeza Predsednika Svetskog Parlamenta Roma.
Proteklih dvadeset godina bio je zaposlen na rad-nom mestu urednika romskog programa na prvomprogramu Radio Beograda. Od septembra 2012. go-dine zamenik je direktora Kancelarije za ljudska imanjinska prava Vlade Republike Srbije.
Dragoljub Acković
Dr Acković: To je tačno i to je veliki problem. Mi smo uproteklih nekoliko godina na različite načine pokušavalida što veći broj pripadnika romske zajednice uputimou srednje škole i na fakultete kako bise stvorili uslovi da imamo dovoljanbroj nastavnika, ali na žalost to jošuvek nismo uspeli. Ne možete nekogako ima svega 3 ili 4 razreda školeposlati da predaje deci, a sem toga toi po zakonu nije dozvoljeno i ne treba da bude dozvoljeno.
MN: Veoma je značajno najavljena Dekada inkluzijeRoma u čitavom svetu. Koji su uspesi do sadazabeleženi nakon pokretanja Dekade?Dr Acković: Najinteresantnija pojava u oblasti bavljenjaromskom problematikom je Dekada inkluzije Roma,koja je počela 2005. i trajaće do 2015. godine . Krenulaje od 4 oblasti: obrazovanje, stanovanje, zapošljavanjei zdravstvo. Tu se postižu neki rezultati, ali to jepoprilično teško s obzirom da su Romi 6 puta siromašnijiod svih drugih građana. Strašan je i podatak koji nećetenaći ni kod jedne druge nacionalne manjine u Srbiji, ato je da su u Srbiji svega dvojica Roma doktori nauka.To govori dovoljno o uspehu Dekade inkluzije Roma.
MN: Koja je uloga Svetskog kongresa Roma u DekadiRoma?Svetska organizacija Roma , koju nekada zovemo i Svet-ski kongres Roma, je jedan od potpisnika Sporazuma oDekadi Roma i kao takva organizacija je aktivnoučestvovala i aktivno će učestvovati u budućnosti u tomprojektu. Kao predstavnik Vlade imam mogućnost dautičem u smeru produženja dekade Roma. Izvršnikomitet organizacije je doneo zaključke da je potrebnoprodužiti Dekadu Roma i da stotine godina zaostatakaza ostalim narodima ne može da se reši za 10 godina.Veliki broj zemalja deli moje mišljenje, ali ima i zemaljakoje ne bi da produže Dekadu jer im to ne odgovara.Inače u Dekadu je bilo uključeno do sad 13 zemalja, aovih dana se prijavljuje i Moldavija koja je značajna zanas jer u njoj živi veliki broj Roma.
MN: Ne tako davno u Beogradu su se čule antiromskeparole na antiromskim protestima u Zemun polju.Jedan novinski članak je izazvao bes čitavog naseljakoji je bio usmeren protiv ljudi koji nisu izabrali da setu nasele već ih je na to mesto preselila gradska administracija. Bolest, za čije se širenje okrivila skoronastanjena romska zajednica, se leči bez ikakvihposledica za 3 do 5 dana nakon čega su pacijenti potpuno izlečeni. Otkud tako žestoke reakcijestanovništva protiv Roma?Dr Acković: Sve je to bio jedan veliki nesporazum. Tajtekst je izazvao neopravdanju pažnju i sve je počelo dase razvija u smeru koji nikako nije dobar. Jedan broj ljudibliskih toj zajednici je pokušao da objasni, ali njihovi
susedi to nisu hteli da prihvate. Sreća je međutim da suse te tenzije smirile i da se čitava stvar polako zaboravila.Ono što moram da kažem da na žalost to nije jedini
slučaj. Ima mnogo sličnih slučajevakako u zemlji tako i u svetu. Tužna je činjenica da se u nekim zeml-jama godišnje od strane ekstremnihgrupacija poput Skinhedsa ubije oko40 Roma u proseku. Uzimajući to u
obzir možemo biti zadovoljni što se to u Srbiji ipak nedešava na taj način. Iako je tih slučajeva bilo ranije i uSrbiji odnos nekih od tih ekstremnih grupacija premaRomima nije odnos Srba prema Romima. O tome koliko odnosi Srba sežu daleko u prošlost ikakvog su karaktera bili još pre 2 veka govori jednaanegdota u kojoj Knez Miloš putujući po Srbiji i tražećimesto u kome će da prenoći pita meštane da li međukomšijama imaju Rome i uvek kada bi čuo da u nekommestu nema Roma on bi nastavljao dalje. Kada bi čuoda u nekom mestu ima Roma, on je odlučivao da baš tuprenoći jer kako je objašnjavao - tamo gde ima Romažive dobri ljudi.Postoje istorijski dokazi da su dvojica Roma tokom Prvog
Intervju
14 Minority News
Tužna je činjenica da se unekim zemljama godišnje odstrane ekstremnih grupacija
poput Skinhedsa ubije oko 40Roma u proseku.
srpskog ustanka bili članovi Skupštine o čemu se malozna. Još 1935. godine u Srbiji je izlazio i list na Romskomjeziku. Još 1927. godine u Beogradu je postojala Prvasrpsko - ciganska zadruga za uzajamno pomaganje ubolesti i smrti. Sve to ukazuje da su ovde vladali toler-ancija i korektni odnosi.
MN: Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, ne-davno nam je izjavio da je ubeđen da su i Romi, kojisu stradali u Drugom svetskom ratu, posedovaliodređenu imovinu na koju romska zajednica ima
pravo i da bi trebalo da upute zahtev državi da seutvrdi kolika je ta imovina bila. Šta vi mislite o tome?Dr Acković: To je vrlo interesantno pitanje o kome semalo zna. Činjenica je da Romi svoje dragocenosti nisudržali u bankama, oni su to ušivali u odeću. U logoruJasenovac Maks Luborić je ubio sopstvenog brata zbog9 kilograma zlata u takozvanoj Zlatnoj aferi. To zlato jebilo romsko zlato upravo pronađeno ušiveno u odeći. Moram da istaknem da pomoć koju smo dobili odJevreja u traženju ratne odštete je velika. Mi smo dobiliod 1250 miliona dolara 10% 2003. godine tako da je u23 zemlje deo novca dat i Romima. Pojedinačno je to
Intervju
15 Minority News
Dr Acković: Jedan broj naučnihradnika iz Evrope kao da ima željuda što je moguće više smanji brojstradalih Roma tokom Drugogsvetskog rata. O toj temi samnapisao 4 knjige, a član sam iMeđunarodne komisije za istraži-vanje genocida nad Romima, a za-vršio sam i školu u Jad Vašemu.Trenutno radim jedan rad ostradanju Roma tokom Drugogsvetskog rata u Beogradu. Nažalost, do sada nisu vršena nikakvaistraživanja o tome. Istraživanja ostradanju Roma tokom Drugogsvetskog rata u Hrvatskoj su obav-ljena. Dr Milan Bulajić, dr AntunMiletić, Vladimir Dedijer i ja smoljudi koji su objavili dovoljan brojdokumenata i knjiga tako da je ta
problematika relativno poznata. Kažu određeni istaživači da je uHrvatskoj stradalo između 2,5 hiljada i 8 hiljada Roma što je ve-lika laž ako se uzme u obzir da je uHrvatskoj tokom Drugog svetskograta stradalo oko 80000 Roma. Posedujemo spiskove sa 27 hiljadažrtava sa imenima i prezimenima,ali posedujem i rezultate popisastanovništva iz 1931. godine nakome je po prvi i poslednji putpostavljeno pitanje o maternjemjeziku i tu se 14.900 ljudi samo napodručiju Dravske banovine izjas-nilo da im je maternji jezik Cigan-ski. Poslednjih 100 godina svakičetvrti Rom govori Romski jezik,tako da tek kada pomnožite rezul-tat popisa sa 4 i dodamo prirodni
priraštaj i postaje jasno o kombroju Roma u Hrvatskoj mipričamo. Prema popisu iz 1948. godine 480Roma u Hrvatskoj je preživeloDrugi svetski rat, a u Bosni i Herce-govini 495 Roma. Pored toga velika stradanja Romasu se događala i u Rumuniji i uRusiji i u Srbiji. Srećom sada suotvorene arhive pa možemo da istražujemo, ali među namaRomima je mali broj ljudi koji setime bave. Veliki broj drugih naroda je dobilo i sredstva imogućnost da istražuju. Pokušaosam da po ugledu na Jad Vašemnapravim virtuelni muzej genocidanad Romima, ali nisam imao podršku.
Stradanje Roma tokom Drugog svetskog rata
iznosilo oko 15 hiljada maraka. U Srbiji je 4300 porodicadobilo taj novac.
MN: Gledajući brojnost romske populacije i sastavNarodne skupštine shvatamo da su Romi manje zastupljeni u odnosu na broj pripadnika od mnogihdrugih nacionalnih manjina. Koje je objašnjenje za tupojavu?Dr Acković: Političko predstavljanje Roma je veliki prob-lem. Pokušaji da se napravi jedna jaka romska političkapartija nisu uspeli. Nisu uspeli pre svega što nekimstrukturama tako nešto ne odgovara i gledali su daRomima uzmu svi po jedan deo biračkog tela, a Romi suim naročito bili atraktivni pred izbore. Pre 2 saziva parlamenta bilo je 2 predstavnika Roma,zatim nije bio ni jedan predstavnik, a u trenutnomsazivu nalazi se jedan predstavnik Roma koji jeposlanički mandat osvojio na listi Srpske naprednestranke.
MN: Kada govorimo o informisanosti Roma o sop-stvenim pravima, kako je to moguće učiniti kadaznamo da Romi žive u čitavoj Srbiji i da nisu koncen-trisani u jednoj regiji?Dr Acković: Još 1996. godine sam na jednom velikomskupu rekao da će pitanje informisanja Roma bićerešeno onoga trenutka kada Romi budi imali sveatribute koji su potrebni da bi Romi mogli da imaju.Nisam mislio tada na državu, ali su neki to tako razumeli.Mislim da u Srbiji država treba da pomogne da bi sestvorili adekvatni uslovi za informisanje. U periodu od 2000. do 2004. postojale su 3 privatneromske televizije u Srbiji. Danas postoji jedino televizijaNišava u Nišu koja tavori. Onda su nam sve to ugasili.Tada sam izvestio i Savet Evrope jer zvanično objašn-jenje od državne agencije je bilo da je Beograd region,a ne opština i da bi se emitovao program na Romskomjeziku potrebno je izmestiti se u neku od perifernihopština kao što je na primer Gorcka. Predsedavajući je iskoristio taj primer i sam ga je citiraou svom pismu u kome protestvuje zbog aludiranja daRomi trebaju da se presele u Grocku, ako žele svoj radio.Međutim na to njegovo pismo niko u državi nije obratiposebnu pažnju. Svetao primer u zemlji i u svetu je RTS. To je jedina tele-vizija na svetu koja ima dnevni program na Romskomjeziku. Ja sam 1992.godine pokrenuo polučasnovnidnevi program koji je danas pedesetominutni informa-tivni program. Znam da je ta emisija, kao i emisija kojase u osamdesetim emitovala na Studiju B, bile najslušanije emisije jer su se obraćale običnim ljudima.Rešenje za bolju informisanost Roma vidim u formiranjudnevne ili bar nedeljne novine o čemu sam između ostalog razgovarao i sa OEBS-om. Nacionalni savet Roma je takav jedan list pokrenuo,odnosno jedan čovek i da je Ministarstvo kulture
nezadovoljno time prestalo da finansira taj list što je zaRome vrlo štetno jer ako ne valjda urednik treba gasmeniti, a ne gasiti list. Treba rešiti i pitanje televizijske emisije na romskom isrpskom jeziku. Postoji neki program koji se na RTS-ureemituje sa Televizije Novi Sad. Televizija Novi Sad toradi dugi niz godina i svaka im čast, ali daleko veći brojRoma živi u centralnoj Srbiji nego što živi u Vojvodini. Država, dakle, treba da pomogne i podrži informisanostnacionalnih manjina, ali treba i da dozvoli nacionalnimmanjinama da same reše problem.
MN: Da li smatrate da je važno da televizijska emisijana romskom jeziku bude titlovana na srpski i zašto?Dr Acković: Zato što je najvažnija funkcija te emisije dainformiše i većinski narod. Pored toga veliki broj Roma,oko 30% najmanje, ne govori Romski jezik pa je i za njihbitno da emisija bude titlovana na srpski. Smatram daje potrebno imati i radijske emisije na romskom jeziku,ali i one, kao i novine, bi trebale biti prevedene na srpskijezik kako bi do kraja vršile funkciju informisanja.
Intervju
16 Minority News
Tržišno poslovanje manjinskih medija nije moguće, koliko god da su atraktivni
Minority Report
a stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma2009. godine, zaštita manjina je eksplicitnopostala jedna od ključnih vrednosti Evropske
Unije. U svojoj spoljnoj politici, Unija raspolaže snažniminstrumentima, pre svega perspektivom učlanjenja izajedničkim tržištem, kojim može da promoviše i unapredi zaštitu ljudskih i manjinskih prava u zemljama koje su potencijalni kandidati.
No, da krenemo od početka. Sistem za-štite manjina u Evropi sprovodi se kroz ak-tivnosti više institucija, OEBS-a, SavetaEvrope i Evropske Unije.
Mandat Saveta Evrope je isključivoposvećen zaštiti ljudskih prava i samimtim, i manjinskih prava, snaženjudemokratije i vladavine prava. S drugestrane OEBS se bavi ljudskim i manjinskim pravima iz uglabezbednosti i stabilnosti država članica OEBS-a. Za razlikuod njih, Evropska Unija nema jasno definisan mandat uvezi sa zaštitom manjinskih prava. Kada je u pitanju un-utrašnja politika EU, do stupanja na snagu Lisabonskogsporazuma 2009. godine i usvajanja Povelje o fundamen-talnim pravima kao pravno obavezujućeg dokumenta,Evropska Unija nije imala jasno definisan pravni okvir po
ovom pitanju. Medjutim, i pored toga, u svojoj spoljnojpolitici, to Evropsku Uniju nije sprečavalo da aktivno pro-moviše manjinska prava kao deo Kopenhaških kriteri-juma, oslanjajući se pri tom na Okvirnu povelju onacionalnim manjinama Saveta Evrope. U spoljnojpolitici, Evropska Unija se takodje vodila bezbednosnimpristupom manjinskim pravima kao ključnom elementu
za mir i bezbednost Unije.
Ako bismo pojednostavili ustrojstvo ovog sis-tema i pojedinačna zaduženja, zaštita manjinau Evropi zasnovana je na angažmanu nekolikoinstitucija koje imaju različite pristupe ovom pi-tanju. Visoki komesar OEBS-a za manjinska pi-tanja radi diskretno iza scene i bavi sesprečavanjem eskalacije potencijalnih prob-lema, Savet Evrope, koji raspolaže jedinimpravno obavezujućim instrumentom,
Okvirnom konvencijom o nacionalnim manjinama, imaključnu ulogu u postavljanju standarda i monitoringu, dokEvropska Unija koristi instrument uslovljavanja kako biizvršila uticaj na potencijalne kandidate za članstvo da un-aprede svoju manjinsku politiku.
Veliki nedostatak je nepostojanje koherentnog pristupa ijasnih i vidljivih indikatora i ciljnih vrednosti koji se
Koliko smo napredovali u poštovanju manjinskih prava?
Kratak pregled manjinskih prava - 5
S
17 Minority News
Sistem zaštite manjina u Evropi sprovodi se kroz aktivnosti više institucija, OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske Unije
Ljudska i manjinska prava su nesumnjivo postala deklarativni prioritet u procesu proširenja Evropske Unije. Koliko juče smo imali priliku da čujemo izjavu Visoke predstavnice EU za bezbednost i spoljnu politiku,
baronese Ešton, da je ”poštovanje ljudskih i manjinska prava u centru onoga za šta se zalaže Evropska Unija”.
Mandat SavetaEvrope je isključivo
posvećen zaštiti ljudskih prava i,
samim tim, i manjinskih prava,
snaženjudemokratije i
vladavine prava
dosledno primenjuju na sve zemlje kandidate. Evropska Unija, u odsustvu sopstvenih unutrašnjih standarda za zaštitu manjina, koristi instrumente SavetaEvrope i OEBS-a i oslanja se na njih u postupku procenestepena zaštite manjina u procesu proširenja.1994. godine, Savet Evrope usvojio je Okvirnu konvencijuza zaštitu nacionalnih manjina, koja je stupila na snagučetiri godine kasnije. Konvencija je prvi multinacionalnipravno obavezujući instrument koji se isključivo bavi za-štitom manjina, čime je OEBS-ov Kopenhaški dokumentiz 1990., koji je bio samo politički obavezujući, podignutna viši i pravno obavezujući nivo. Do sada je ovu Konven-ciju ratifikovalo 39 država.
Međutim, ova Konvencija je više programskog karakterai pojedinačnim državama se ostavlja široko diskrecionopravo u sprovodjenju definisanih ciljeva. Savetodavnakomisija Saveta Evrope sprovodi monitoring poštovanja
i implementacije Konvencije u pojedinačnim zemljama,koristeći, pri tom, kako kažu, “pragmatični” pristup, u os-novi pristupajući svakom slučaju na različit način. Evropska Unija sprovodi svoju politiku zaštite manjina ina unutrašnjem i na spoljašnjem planu. Dok OEBS i SavetEvrope aktivno rade na definisanju standarda za zaštitumanjina, Evropska Unija se ograničila da samo ohrabrujedržave da sprovode standarde OEBS-a, Saveta Evrope iUjedinjenih Nacija, koristeći moguće članstvo u Uniji kaomotivaciju.
U samoj Evropskoj Uniji postoji debata da li uloga Unije uoblasti manjinske politike treba da se svodi na sprovo-đenje standarda OEBS-a i Saveta Evrope, ili EU treba daučini napor da definiše sopstveni pravni okvir u ovojoblasti, rizikujući da na ovaj način ugrozi značaj Okvirnekonvencije o pravima nacionalnih manjina.
18 Minority News
Minority Report
U procesu pristupnih pregovora, manjinskim prav-ima se pristupa na osnovu političkih kriterijuma i toisključivo u poglavljima koja se bave fundamental-nim pravima. Povremeno se ovo pitanje javlja upoglavlju koje se bavi društvenom politikom ili za-pošljavanjem, naročito u svetlu diskriminacije pri za-pošljavanju.
Da bismo razumeli na koji način Evropska Unija tre-tira pitanje manjinskih prava u pristupnim pregov-orima, važno je da napravimo kratak pregledinstrumenata koji Uniji stoje na raspolaganju:
- Utvrdjivanje kratkoročnih, srednjeročnih idugoročnih prioriteta koji se odredjuju na osnovutoga da li je realno očekivati da ih država kandidatispuni ili da im se bar značajno približi u definisanomroku.
- Drugi instrument kojim može da se merinapredak u pregovorima su ciljne vrednosti (bench-marks) koje su odredjene za otvaranje ili zatvaranjeodredjenih poglavlja u pregovorima. Na primer,slučaju Hrvatske, za zatvaranje Poglavlja 23 koje sebavi Osnovnim pravima i pravosudjem, postavljen jeopšti zahtev da Hrvatska poboljša zaštitu manjina iunapredi sprovodjenje Ustavnog zakona o zaštitimanjina. Hrvatska je prvo napravila Akcioni plan zasprovodjenje zakona, da bi potom podnela izveštajda je plan izvršen i da su ciljne vrednosti ostvarene.Taj izveštaj je apriori prihvaćen, bez mogućnosti dastručna javnost i ostale javnosti od interesa budu up-
oznate sa tim o kojim se ciljnim vrednostima radilo ikakvi su bili navodi izveštaja hrvatske vlade koji jeprihvaćen od strane Brisela.
Opšte pravilo u procesu pregovora da ova doku-menta nisu dostupna i da se ti podaci ne mogu naćičak ni u izveštajima o napretku koji priprema Evrop-ska Komisija, što proces pregovora čini potpuno ne-transparentnim.
Pored netransparentnosti, u procesu pregovora saHrvatskom, veliki problem je predstavljalo i to štonisu bile definisane ciljne vrednosti za zatvaranjepregovora po poglavljima, niti je postojao jasni plan,indikatori, merljivost, ili rokovi.
Pored Poglavlja 23, pitanje manjinskih prava bilo jeprisutno i u Poglavlju 19 koje se bavi Socijalnom poli-tikom i zapošljavanjem, gde se Komisija bavila pitan-jima diskriminacije nacionalnih manjina.
Proces proširenja EU, odnosno Izveštaji o napretku,bave se procenom stepena zaštite manjinskih prava.Medjutim, naglasak u ovom procesu je stavljen nauspostavljanje zakonodavnog okvira, a ne na nje-govu implementaciju. U tom smislu, EvropskaKomisija je do sada bila uzdržana u davanju pre-poruka vezanih za poboljšanje konkretne imple-mentacije važećih zakona. I ponovo se vraćamo nanedostatak sistematskog, dobro strukturisanog pris-tupa i nedostatak javnih informacija u vezi sa moni-toringom ljudskih prava u ovom procesu.
MANJINSKA PRAVA U PROCESU PRISTUPNIH PREGOVORA
Konvencija je prvi multinacionalni pravno obavezujući instrument koji se isključivo bavi zaštitom manjina
Autorka pesama gospodja ValerijaSova, poreklom je Čehinja, koja jeodrasla u Tuzli a kasnije je radila iživela u Smederevu i Beogradu. In-teresantno je pomenuti da jegospodja Sova potomak slavnogčeškog književnika Antonina Sove.Antonin Sova, je predstavnik sim-bolizma, istaknuta pojava češkogpesništva na kraju XIX i početkom XXveka.
Veče poezije proteklo je u toploj iprijatnoj atmosferi. Izlaganje poezijebilo je spontano i nadahnuto. Zamuzički deo i performas zaduženi subili pevačka i folklorna grupa Češkebeside Kruščica. Ljubavno psihološkapoezija pesnikinje Valerije Sove,našla je mesto u svakome od nas kojismo bili prisutni i bar za taj trenutakučinila da se osećamo drugačije, is-punjenije. Oduševljena publika,posle svake pesme, kao i na krajuprograma, nije štedela dlanove daburnim aplauzom pozdraviizvodjače. Prema rečima gospodinaJozefa Irovića, predsednika Češkebeside Kruščica , jednog od organi-zatora ovog kulturnog dogadjaja,bilo je to jedno izuzetno veče koje jeupotpunilo kulturni život Čeha.
Iz češke zajednice
19 Minority News
Veče poezije pesnikinje Valerije SoveLjiljana Stehlik
predsednik Odbora za kulturu Nacionalnog saveta Čeha
rajem 2013.godine, u Kruščici, selu kraj Bele Crkve, održano jeveče poezije pesnikinje Valerije Sove iz Beograda. Tom prilikomgospodja Valerija Sova predstavila je publici svoje dve knjige “Tražim “ ( “ Hledam “ ) i “ Ključić u snu “ ( “ Kliček v snu ” ) na srp-
skom i češkom jeziku. Domaćin ove književne večeri bila je Češka besedaKruščica u saradnji sa Nacionalnim savetom Čeha koji je pomogao u orga-nizaciji promocije. Osim gospodje Valerije Sove, sa njom su doputovali ičlanovi Književnog kluba “ Ivo Andrić “ iz Zemuna. Predhodno su gosti izBeograda tokom dana obišli znamenitosti i turističke lepote Bele Crkve kaoi Muzej Čeha u Češkom Selu. Književni klub “ Ivo Andrić” iz Zemuna postojii radi više od dvadeset godina. Pored pisane reči neguje i kreativno stvar-alaštvo u oblasti kulture. Takodje ima i svoje izdavaštvo te objavljuječasopise pod nazivom “ Stopa “ i “ Horizont “. Okupljeni pisci i entuzijasti suse toplim rečima obratili domaćinima i zahvalili se na srdačnoj dobrodošlicii prijemu. Predsednik kluba književnika je govoreći o autorskom delu pes-nikinje Valerije Sove istakao da osim mostova koji nas spajaju ( a stalno suprisutni u delima Ive Andrića ) postoje i ljudi mostovi a jedan od njih je up-ravo gospodja Sova.
K
Iz češke zajednice
20 Minority News
Multimedijalna prezentacija Istorijske monografije Karela Schovaneca
Ljiljana Stehlik predsednik Odbora za kulturu Nacionalnog saveta Čeha
subotu 01.02.2014. ugradskoj Biblioteci uBeloj Crkvi održana jemultimedijalna prezen-
tacija istorijske monografije KarelaSchovaneca pod nazivom „ Istorijačeškog naselja Fabijan u kraljeviniJugoslaviji “. Monografiju je pron-ašao u Pragu i za štampu pripremiodoktor Jaromir Linda sa Filološkogfakulteta Univerziteta u Beogradu.Prezentacija je upotpunjena izlož-bom „ Duh Čeha “ autora AntonaStehlika. Celokupan doživljajprezentacije obogaćen je nastu-pom članova Češke besede izKruščice sa učiteljicom češkog jezikaIlonom Kirchnerovom. IzdavačMonografije je Nacionalni savetčeške nacionalne manjine a projekatje podržalo Ministarstvo kulture i in-formisanja Republike Srbije.
Cilj ovog projekta bio je otkriti i učinitidostupnim veći deo zaostavštinejednog od najznačajnijih i najaktivni-jih članova belocrkvanske Čeho-slovačke besede, učitelja, KarelaSchovaneca. Ovo izdanje Istoriječeškog naselja Fabijan je nesumnjivosamo torzo prvobitno mnogoobimnijeg dela Karela Schovaneca.Zanimljiva je činjenica da je ovaj tekstdoktor Jaromir Linda pronašao uNaprstkovom muzeju afričkih, azi-jskih i američkih kultura u Pragu u za-ostavštini inspektora čeških škola udijaspori, ministarskog savetnika,
Jozefa Folprehta (1897–1950).
Karel Schovanec ( 1905 - 1984 ) poprofesiji učitelj, spadao je u najak-tivnije članove čeških društava uBeloj Crkvi. Bio je važan činovnikČehoslovačke besede u Beloj Crkvi.Postao je njen član na jesen 1928. go-dine a sve do početka rata bio je njensekretar. U periodu između dva ratabio je takođe predsednik dramskogkružoka a od 1937. godine predsed-nik sekcije čehoslovačke omladinekoja je osnovana 1936. godine. Bio jetakođe sekretar Sreskog prosvetnogi privrednog odbora Čehoslovačkogsaveza od njegovog osnivanja 1937.godine.
Nakon rata bio je kratko blagajnikBesede, od 1945. potpredsednik a uperiodu između 1945. do 1949. njen
predsednik. Istovremeno je naosnivačkoj skupštini Sreskog odboraČehoslovačkog saveza za Banat 22.aprila 1946. izabran za predsednika,nakon preseljenja njegovog sedišta uVršac. Pozorišnu aktivnost KarelaSchovaneca bila je veoma inten-zivna. On je zajedno sa svojomsuprugom Stevankom (koja jenajčešće bila sufler) režirao veomaveliki broj uspešnih pozorišnih pred-stava.
U Schovanecovoj Istoriji češkognaselja Fabijan nalazimo mnoštvojedinstvenih i nepoznatih podataka ičinjenica. Najznačajnije su one kojese tiču privrednog života u Fabijanugde Schovanec navodi i strukturupoljoprivrede, unikatna su njegovazapažanja o odevanju, čistoti jezika,nacionalnim prilikama (uključujućipodatke o mađarizaciji sela pre 1918.godine), moralu i odnosu prema srp-skom, većinskom stanovništvu inemačkoj manjini.
U potpunosti nesvakidašnji i za oblastsrpskog Banata uopšte, prvi put suspomenuti opisi čeških narodnihobičaja u Fabijanu, današnjemČeškom selu, od kojih su neki,nažalost, izumrli.
U
beležavanje Sveta Trikralja predstavlja jošjedan neizostavni deotradicionalnih Božićnih
svetkovina. Meštani sela Kruščicenastoje da ovaj verski običaj zadržea što je posebno interesantno oni gaprenose svojoj deci. Deca svojimsimpatičnim i bezazlenim nastupomobeležavanju ove svetkovine dajeposebnu draž.
Kulturno nasljeđe vojvodjanskihČeha bogato je nizom običaja kojiprate Božićne praznike. Praznik Svetatri kralja slavi se svake godine 6. jan-uara i predstavlja kraj Božićnog raz-doblja “dvanaestodnevnice”. Božić jepravi porodični praznik i u duhovnomsmislu Božić je mera vrednosti, mira,sloge, poštovanja doma i moralnihnormi. Sveta tri kralja obeležavaju izavršetak Božićnih praznika. Timdanom, poznatim i pod nazivom Bo-gojavljenje, u hrišćanskoj tradicijislavilo se Isusovo rodjenje te i pohodtrojice mudraca. Sveta tri kralja sespominju kao trojica mudraca koji susa istoka došli da se poklone Isusu.Na put su krenuli prateći zvezdurepaticu, a nakon što su u Betlehemupronašli Isusa, darovali su mu trisimbolička dara.
Tri Biblijska maga, nazvana još svetatri kralja, sveta tri cara ili sveta tri mu-draca, bili su neobični stranci koji su,prema hrišćanskom predanju, došli
su iz daleka. Njihova imena su Bal-tazar, Melkior i Gašpar. Već tradi-cionalno njih u Kruščici predstavljajutri dečaka. Ove godine to su bili Hu-bert David, Vokoun Darko i IrovićJovan koji su sa velikom ozbiljnošćupokušali da ožive ove mudrace. Onisu odeveni kao kraljevi obilazili kućei pevali božićne pesme želeći
domaćinima materijalno i duhovnodobro. Obeležavanje Sveta tri kraljaje njihov doprinos da se ne zaboraveobičaji Čeha na ovim prostorima.
Nematerijalna kulturna baština jeblago neprocenjivog značaja i svakipokušaj njegovog očuvanja vredan jepažnje.
Iz češke zajednice
21 Minority News
O
Tradicija obeležavanja Sveta Tri kralja u KruščiciOdbor za kulturu Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine
Biblijski magi, nazvani još sveta tri kralja, sveta tri cara ili sveta tri mudraca,bili su neobični stranci koji su, prema hrišćanskom predanju, došli iz dalekihzemalja pokloniti se novorođenčetu Isusu. Njihova imena su Baltazar,Melkior i Gašpar.Prema Evanđelju po Mateju, došli su s istoka u Jerusalim, da se pokloneIsusu. Pratili su zvijezdu repaticu, betlehemsku zvijezdu. U Jerusalimu,primio ih je kralj Herod, koji ih je želio prevariti, s ciljem da mu kažu, gdese Isus rodio, tako da ga može ubiti. Kada su pronašli Isusa, poklonili sumu se i darovali mu tri dara: tamjan (kao Bogu), zlato (kao kralju) i ple-menitu mast, smirnu (kao čoveku). Potom im Bog zapovedi, da se nevraćaju Herodu i vrate se drugim putem u svoju zemlju. Tri kralja su pred-stavnici paganskih naroda, koje je Bog pozvao u svoje kraljevstvo, time štoim je javio rođenje Spasitelja.Nakon smrti triju istočnih magova njihove su relikvije odnesene u Carigrad,nakon što ih je pronašla Sv. Jelena, a odande su kasnije otišle u Milano inapokon u Keln u najljepšu njemačku katedralu, gde su i danas. Darove jedo svoje smrti čuvala Bogorodica Marija do svog Uspenja. Krajem 4. vekacar Arkadije je preneo darove iz Jerusalima u Konstantinopolj u hram SveteSofije gde su se čuvale sve do pada Carigrada pod Osmansku vlast. Odtada se one čuvaju u manastiru Svetog Pavla na Svetoj gori Atos. Melkior se u Rimokatoličkoj crkvi poštuje kao zaštitnik putnika i Svetskogdana mladih, a Baltazar obolelih od epilepsije.Spomendan se slavi 6. januara, i zapovedani je katolički praznik i neradnidan.Praznikom Bogojavljenja ili Tri kralja zaključuje se središnji skup božićnihobičaja.
Tri mudraca
d svog osnivanja do danas Novinsko-izdavačka ustanova „Bunjevački informativnicentar” prerasla je u jednu od najprimernijihinstitucija u bunjevačkoj zajednici. Planovi za
dalji razvoj postoje, pre svega na polju elektronskihmedija.
Nakon formiranja Privremenog organa upravljanjaBunjevačkog nacionalnog saveta za oblast informisanja ubunjevačkoj zajednici zadužen je Dragan Kopunović,ujedno i predsednik Upravnog odbora u Novinsko-izdavačkoj ustanovi „Bunjevački informativni centar”.
Kopunović ističe da je u 2013. godini urađeno mnogo togpo pitanju informisanja Bunjevaca, ali i da ima dosta poslakoji čeka sve one koji se bave ovim pitanjem. – NIU „BIC”prošla je značajnu transformaciju od kako je osnovana,pa do danas. Nacionalni savet osnovao je NIU „BIC”, ana početku se rad ogledao kroz izdavanje mesečnika„Bunjevačke novine”, malo kasnije i dečijeg lista„Tandrčak”, a imali smo i prostor na drugom programuRadio Novog Sada. Na žalost, ta polusatna emisija seuglavnom nije čula na svim prostorima gde žive Bun-jevci. U NIU „BIC” je bila redovno zaposlena samo jednaosoba, uz nekoliko honorarnih saradnika, a finansiranjeje bilo ograničeno na redovne dotacije Pokrajine – kažeKopunović, pa nastavlja: - U međuvremenu se dostauradilo, pa je NIU „BIC” sada jedna od najprimernijih in-stitucija u bunjevačkoj zajednici. Uz „Bunjevačkenovine” i „Tandrčak” i pomenutu polusatnu emisiju, sadimamo još dve radio emisije na Radio Subotici, još jednuna Radio Somboru. Razvijen je Internet portalwww.bunjevci.net, na kojem se, gotovo svakodnevnoobjavljuju vesti iz bunjevačke zajednice, ali se i mogupronaći sva dosadašnja izdanja „Bunjevačkih novina” i„Tandrčka”, te radio emisije. NIU „BIC” je postao us-tanova sposobna za samostalnu produkciju, za izradupisanih izdanja, ali i elektronskih, ustanova koja zapošl-java osam stručnih mladih ljudi. Takođe, urađen je ipomak što se tiče finansiranja. Finansijsku strukturusada čine i sredstva iz Grada i Republike, putem kvalitet-nih projekata koji su urađeni u međuvremenu.
Iako je, kako kaže Kopunović, dosta toga urađeno,planova za dalji razvoj ima. – Borba za medijski prostorse nastavlja. Zadovoljni smo ovim što imamo, ali to neznači da nećemo stati sa težnjom da se ostvare našaprava, da imamo makar onoliko koliko imaju druge, pobrojnosti nam slične nacionalne zajednice. Želimo darešimo problem finansiranja informisanja u Somboru.
U planu je video praćenje svih događaja, i formiranjearhive. Potrebno je da se produbi saradnja sa drugimnacionalnim zajednicama, a u okviru te saradnje smodeo projekta „Minority news”.
Kopunović ističe i da će posebna pažnja biti posvećenaformiranju Redakcije na bunjevačkom u okviru RadioSubotice, ali i navodi potencijalne probleme u ovojoblasti. - Svakako da je u planu formiranje Redakcije nabunjevačkom. No, tu postoji veliki znak pitanja, presvega zbog novog Zakona o informisanju. Naime, pi-tanje je dalje postojanje lokalnog radio servisa, podokriljem Grada. Može se desiti da dođe do privatizacijeovih medija. Nastojimo da ukažemo da bi privatizacijajavnih medija bila pogubna, pogotovo za brojčano malenacionalne zajednice kao što je bunjevačka. Takavzakon bi bio veliki udar za informisanje na jezicima na-cionalnih manjina u Srbiji – istakao je Kopunović.
Zadovoljni smo ovim što imamo, ali to ne znači da nećemo stati sa težnjom da se ostvare našaprava, da imamo makar onoliko koliko imaju druge, po brojnosti nam slične nacionalne zajednice
Iz bunjevačke zajednice
Dragan Kopunović, član POUBNS zadužen za informisanje ocenio 2013. godinu kao uspešnu
22 Minority News
OMnogo je urađeno, ali još ima da se radi
Kopunović je posebno naglasio da mu je drago štose u borbu za informisanje Bunjevaca uključuju idruga udruženja, te iskazao dobronamernost NIU„BIC” da svaki dobar projekat podrži. – Mladobunjevačko udruženje UG „Bunjevački omladinskicentar” pokrenulo je zanimljiv projekat, a NIU„BIC” ga je podržao. Reč je o formiranju dečijeredakcije koja radi od oktobra 2013. godine. Da setamo zaista i radi govore i rezultati, vidljivi već uprvom broju časopisa „Bocko”, koji je nastao kaoplod rada dece, mahom one koje uče u školamabunjevački govor s elementima nacionalne kulture– dodao je Kopunović.
DOBRI PRIMERI
akon uvođenja izbornog predmetaBunjevački govor sa elementima nacionalnekulture u osnovne škole, sada već davneškolske 2006/07. godine odmah se započeo
proces izrade udžbenika. Za te svrhe je prvi saziv BNS-aimenovao petočlani radni tim za izradu udžbenika.
„Moja prva bunjevačka gramatika – Klupče” je gramatičkipriručnik od I do IV razreda osnovne škole, na čijoj izradisu radile: mr Suzana Kujundžić Ostojić, Ruža Josić i Jadranka Tikvicki, „Bunjevačka čitanka” za I i II razred bilaje poverena Mirjani Savanov i Nevenki Bašić Palković, doksu „Priručnik za učitelje” uradile Mirjana Savanov i RužaJosić. Udžbenici su rađeni u saradnji i po standardima Za-voda za udžbenike u Novom Sadu, gde je urednica bilaJelica Nedić. Recenzenti udžbenika su: prof. dr Pavle Ilić,prof. dr Dragoljub Petrović i Karolina Gašparovski, dok jeza gramatiku treći recenzent Nataša Dobrić.
U Zavodu je zbog pedagoške i metodičke prilagođenostiučenicima i njihovom što lakšem sticanju znanjaodređeno da će se u udžbenicima naći i ćirilično pismo.Naime, deca koja uče bunjevački govor pohađaju os-novnu nastavu na srpskom jeziku, a latinično pismo us-vajaju posle prvog polugodišta II razreda. Na ovaj načindeci će biti omogućeno da prate udžbenike i da iz njih bezproblema uče. Sva dalja građa u udžbenicima je nalatiničnom pismu, kao što će biti i u udžbenicima kojislede posle ovih.
Praćenje svih zahteva Zavoda je oduzimalo najviše vre-mena, usklađivanje sa zakonima o izradi udžbenika, kojisu se menjali dosta često, što je sve zahtevalo konstantnepromene i usaglašavanja. Posao težak, neizvestan, najprejer se radilo bez ikakog primera iz sopstvene zajednice,jer svi udžbenici koji su ranije i postojali pedagoški imetodološki bili su prevaziđeni.
Krenulo se od samog početka, najpre od uvođenja stan-darda samog bunjevačkog govora, kako će se on pisati iprimenjivati. Nakon toga, građa potrebna za udžbenikepočela je rasti svakim novim brojem „Tandrčka” dečijeglista na bunjevačkom. Tako se u udžbenicima našlo samobunjevačko jezičko i kulturno nasleđe, što svi autori saponosom ističu kao jednu od najvećih vrednosti.
POU BNS-a je prošlog meseca na sastanku Tima za obra-zovanje odredio autore za ostale udžbenike koji supotrebni da bi se nastava na bunjevačkom ispratila do VIIIrazreda osnovne škole: – „Bunjevačka čitanka” za III i IVMirjana Savanov i Nevenka Bašić Palković – Gramatika ičitanka od V do VIII razreda Suzana Kujundžić Ostojić,Ruža Josić i Ana Popov. Svi se nadaju da će ovaj, ne bašmali deo posla oko udžbenika koji je ostao biti urađendaleko brže i efikasnije nego što je to do sada bilo. Kadaće udžbenici izaći iz štampe još uvek se ne zna, jer su zato potrebna materijalna sredstva, o kojima se dosad jošnije raspravljalo, ali postoji nada da će i to biti ubrzo.
Iz bunjevačke zajednice
Konačno odobreno štampanje bunjevačkih udžbenika
23 Minority News
NSedam godina dug put
PODSEĆANJE NA PROŠLOST, ALI I ZAVET ZA BUDUĆNOST
Iz rusinske zajednice
24 Minority News
Ove godine, u porukama čelnika rusinske zajednice dominirao je poziv mladima da se aktivnijeuključe u javni život i doprinesu očuvanju i napretku Rusina na ovim prostorima
OBELEŽEN 17. JANUAR, NACIONALNI PRAZNIK RUSINA U SRBIJI
usini u Srbiji ove godine su sedmi put obeležili17. januar, svoj Nacionalni praznik. Centralnaproslava organizovana je u Novom Orahovu,a prigodni programi povodom Dana Rusina
održani su u svim naseljima gde deluju rusinska kulturnadruštva i područne kancelarije Nacionalnog saveta, teu kojima u značajnijem broju žive pripadnici rusinskenacionalne zajednice.
Nacionalni praznik prilika je da se Rusini prisete ko su išta su, da svoju istoriju, tradiciju i narodnu kulturu pred-stave širem okruženju, koje ponekad ne zna dovoljno osvojim komšijama Rusinima, ali i da se govori o sadašnjicii budućnosti. Ove godine, u porukama čelnika rusinskezajednice dominirao je poziv mladima da se aktivnijeuključe u javni život i doprinesu očuvanju i napretkuRusina na ovim prostorima.
Duboki koren tvrdog orahaNacionalni praznik Rusina u Srbiji određen je u spomenna 17. januar 1751. godine, kada je savetnik carice MarijeTerezije i administrator Bačkog distrikta Franc Jozef deRedl u Somboru potpisao ugovor o naseljavanju 200rusinskih grkokatoličkih porodica sa obronaka Karpata natadašnju pustaru Veliki Krstur usred Bačke. Naseljavanjedanašnjeg Ruskog Krstura, najstarijeg i najvećeg rusinskognaselja u regionu, uzima se kao početak života Rusina naovim prostorima, koji traje već 263 godine. U
međuvremenu, pored povremenih doseljeničkih talasapravo iz postojbine, Krstur je postao najveći “rasadnik”odakle su tokom XIX i početkom XX veka naseljavanadruga rusinska mesta u Bačkoj i Sremu, a poslednjaznačajna organizovana kolonizacija desila se 1946. go-dine, kada je 360 rusinskih porodica iz Ruskog Krsturanaselilo Novo Orahovo u današnjoj Opštini Bačka Topola.Vremenom, većina doseljenika se vratila, ili migriraladalje, ali u Orahovu je rusinska zajednica pustila dubokikoren isprepleten u suživotu s komšijama, mahommađarske nacionalnosti. Stoga je izbor Novog Orahovaza mesto Centralne proslave Nacionalnog praznika Rusinau Srbiji, koja je održana u subotu, 18. januara, dobio isimboličko značenje jer je podcrtana veza najstarijeg i“najmlađeg” rusinskog naselja na ovim prostorima, tekontinuitet trajanja rusinske zajednice u Bačkoj.
Posebno treba istaći da su se Novoorahovčani pokazalikao veoma dobri i srdačni domaćini. Pored Svečaneakademije, održane u temeljno renoviranoj sali kino-sale(u čijem okviru su i prostorije tamošnjeg rusinskog KUD“Petro Kuzmjak”), u sklopu proslave predstavljene su dvepublikacije Društva za rusinski jezik, kulturu i književnost– zbornik “Rusini u Novom Orahovu” i “Hungarizmi urusinskom jeziku” Ksenije Benčik, te je otvorena izložbafotografija na kojima je dokumentovan život rusinske za-jednice u Orahovu, praktično od prvog dana do danas,koju je priredio Vladimir Magoč. Na zadovoljstvo svih
R
prisutnih gostiju, domaćini su priredili i pravu „izložbu“rusinskih slanih i slatkih tradicionalnih jela, te takoprezentovali i taj deo nacionalne kulture, na koji se udanašnjem savremenom svetu već polako zaboravlja. U novoorahovskoj Crkvi Hrista Otkupitelja, Apostolskiegzarh za grkokatolike u Srbiji vladika Georgij predvodioje Arhijerejsku liturgiju, uz sasluženje četvorice sveštenikaEgzarhata, te novoorahovskog župnika, koju je pratiogostujući Hor Doma kulture i Katedralne Crkve Sv. Nikoleiz Ruskog Krstura.
Vredimo koliko nas poštuju komšijeBrojne zvanice i gosti ukazali su čast domaćinima naSvečanoj akademiji, jer pored čelnika i članova Na-cionalnog saveta Rusina, svih rusinskih organizacija, in-stitucija i ustanova, sveštenstva Egzarhata za grkokatolike,Akademiju su pratili i predstavnici lokalnih samoupravau kojima žive Rusini i pokrajinske administracije, pred-stavnici nacionalnih saveta drugih zajednica, te gosti izHrvatske i Slovačke. Na svečanosti su bili i narodniposlanici Karolj Čizik i Olena Papuga, ambasador Slovačkeu Srbiji Jan Vaš, otpravnik poslova ambasade Ukrajine uSrbiji Oleksander Kiričenko, kao i brojni posetioci iz drugihrusinskih centara.
- Danas se sećamo onih koji su zaorali prve brazde u plod-noj orahovskoj zemlji i kroz vreme sačuvali jezik, veru iobičaje koje baštine današnji Orahovčani, dostojni po-tomci svojih predaka. Neka i ubuduće ostanu tvrd orah!– poručio je u pozdravnom govoru egzarh GeorgijDžudžar.
U ime Vlade Vojvodine, Nacionalni praznik Rusinačestitao je pomoćnik Pokrajinskog sekretara za kulturu ijavno informisanje Atila Juhas, koji je istakao odličnusaradnju pokrajinske administracije sa svim savetima na-cionalnih zajednica, koja rezultira brojnim zajedničkimprojektima u cilju očuvanja i unapređenja kulturne au-
tonomije i nacionalnog identiteta manjina.
- Jake, svesne nacionalne zajednice i građani, preduslovsu izgradnje jake regije kakvoj svi zajedno težimo, jer Vo-jvodina smo svi mi – poručio je Juhas. Istakao je da jednazajednica vredi u meri u kojoj je poštuju komšije, te dastoga svečanost povodom Nacionalnog praznika uNovom Orahovu Rusinima može da služi na čast.
Predsednica Opštine bačka Topola Melinda Kokai Mern-jak dobrodošlicu je poželela na rusinskom jeziku, a potomje u pozdravnom govoru istakla kako rusinska zajednicabrojčano jeste mala, ali imajući u vidu način i istrajnostkojom kroz vekove čuva svoju kulturu i tradiciju, mogu sena nju ugledati i znatno brojnije zajednice. Inače, imajućiu vidu da je Novo Orahovo nacionalno mešovita sredina,pored konferanse na rusinskom i srpskom jeziku, programSvečane akademije predstavljen je i na mađarskom, te jeprigodni tekst o Rusinima i njihovom Nacionalnomprazniku pročitala Ramona Dudaš iz Novog Orahova.
Predsednik Nacionalnog saveta Rusina Slavko Rac pod-setio je da je ovo izborna godina, u kojoj će biti izabrannov saziv Saveta i izrazio želju da Rusini ponovo izaberunajbolje između sebe
- Ako na prvo mesto postavimo ono najvažnije, da smoRusini, da volimo i poštujemo svoje i da želimo daočuvamo svoje nacionalno biće i jedinstvo, u drugomplanu ostaju sve razlike i podele, bilo političke, bilozavičajne – istakao je predsednik Nacionalnog saveta.Takođe, pozvao je mlade pripadnike rusinske nacionalnezajednice da se blagovremeno upišu u poseban biračkispisak, kako bi stekli pravo da glasaju na izborima za noviNacionalni savet, te da kao pokoljenje koje će jednoga
25 Minority News
Blagodarnu Liturgiju predvodio je vladika, kir Georgije Džudžar
Na svečanosti su bili i narodni poslanici Karolj Čizik i Olena Papuga, ambasador Slovačke u SrbijiJan Vaš, otpravnik poslova ambasade Ukrajine u Srbiji Oleksander Kiričenko,
kao i brojni posetioci iz drugih rusinskih centara
Sa promocije knjige - stoji Ksenija Bencik, autorica knjige “Hungarizmi u rusinskom jeziku”
Iz rusinske zajednice
dana preuzeti brigu da sačuvaju nasleđe predaka, prih-vate aktivniju ulogu u životu zajednice.
Veoma kvalitetan program Svečane akademijeKao kruna Centralne proslave Nacionalnog praznikaRusina u Srbiji svake godine je Svečana akademija, nakojoj se predstavlja deo najkvalitetnijeg muzičkog i poet-skog programa domaćina i šire rusinske zajednice. Opštiutisak je da su ove godine domaćini – orkestar i pevačkegrupe KUD „Petro Kuzmjak“ - bili na nivou kvaliteta drugihizabranih tačaka za Svečanu akademiju, a pripremio ih jestručni rukovodilac u toj oblasti Miron Sivč, inače nas-tavnik u kulskoj osnovnoj muzičkoj školi (njenom odel-jenju i R. Krsturu), kompozitor i aranžer, a istovremeno jei rukovodilac i dirigent Nacionalnog orkestra Rusina. Up-ravo je Nacionalni orkestar Rusina jedna od tekovinasvečanih akademija povodom Nacionalnog praznika, kaoi jedan od rezultata rada Zavoda za kulturu vojvođanskihRusina.
Pored Ženske pevačke grupe i orkestra, u ime domaćinasa rusinskim narodnim i novim kompozicijama nastupilisu izvođači Vladimir i Boris Magoč, glumac JoakimPapuga sa njegovim likom Deda Ferkom, kod Rusinaveoma popularnim komičnom ulogom; Mešani horDoma kulture Ruski Krstur i Katedralne crkve sv. Nikole iztog mesta, pod dirigenstvom mr Mirka Preguna (koji je
na počtku programa izveo himnu Srbije i svečanu pesmuRusina u Srbiji „Braćo Rusini“), te solisti Zvonimir Kočiš izNovoga Sada, Marko Radišić iz Đurđeva, kamerni muzičkitrio „Antonija“ iz Novoga Sada, recitator Aleksej Oros izR. Krstura i, posebno sa Spletom rusinskih pesama,pomenuti Nacionalni orkestar Rusina, koji je pratiopevače na Akademiji, kao i Devojačka grupa iz Đurđeva.Scenografiju za Svečanu akademiju osmislio je poznatirusinski umetnik Silvester Makaji iz Kucure, konferansuje za tu priliku napisao Aleksandar Mudri iz Kule, a krozprogram publiku i učesnike vodio je profesionalnivoditeljski par Programa redakcije na rusinkom jeziku RTVVojvodine Marina Sabadoš i Zlatko Ramač.
Pored posebnog Organizacionog odbora, sve programeCentralne svčanosti povodom Nacionalnog praznikaRusina organizovali su Zavod za kulturu vojvođanskihRusina (čija je to i programska delatnost i glavni je finan-sijer svečanosti), Nacionalni savet Rusina, a ostvarenjeCentralne svčanosti finansijski su pomogli i Pokrajinskisekretarijat za kulturu i javno informisanje Vlade AP Vo-jvodine, Opština Bačka Topola, Mesna zajednica NovoOrahovo i pojedini sponzori. Sledeće godine, Centralnasvečanost povodom Nacionalnog praznika Rusina bićeodržana u Vrbasu.
Ivan Sabadoš/Mihajlo Zazuljak
26 Minority News
Iz rusinske zajednice
Autor izložbe Vladimir Magoč na otvaranju postavke fotografija
Autor izložbe Vladimir Magoč na otvaranju postavke fotografija
Tokom predhodnih sedam godina,Nacionalni praznik Rusina je veomaprihvaćen u svakoj sredini gde uvećem broju žive pripadnici rusinskezajednice. U pogledu kulturno-na-cionalnog života Rusina, 17. januars jedne strane predstavlja “krunu”prethodne, te početak nove godine,kada se pravi presek urađenoga iplanova za dalje. Svečanim pri-jemima i prigodnim programima,
kao i verskim obredom, Dan Rusinaje obeležen u Ruskom Krsturu, Ku-curi, Novom Sadu, Đurđevu, Vrbasu,Kuli, Šidu, Sremskoj Mitrovici i Sub-otici, ali i u Beogradu, gde takođepostoji mala rusinska zajednica oku-pljenja oko grkokatoličke parohije.Organizatori su bili lokalna kulturno-umetnička društva i područnekancelarije Nacionalnog savetaRusina, kao i grkokatoličke parohije.
Predstavnici lokalnih vlasti u sredi-nama gde žive Rusini prisustvovalisu proslavama i čestitali praznikprigodnim rečima.. Na sedištimarusinskih organizacija pored državnei zastave AP Vojvodine, istaknuta sui nacionalna znamenja Rusina. Bilaje to prilika da se okupe svoji sa svo-jima, ali i sa brojnim gostima, pri-jateljima i komšijama.
SVOJI MEĐU SVOJIMA
BROŠURA O RUSKOM KRSTURU KAO TURISTIČKOJ DESTINACIJI
Iz rusinske zajednice
27 Minority News
Ove godine, u porukama čelnika rusinske zajednice dominirao je poziv mladima da se aktivnijeuključe u javni život i doprinesu očuvanju i napretku Rusina na ovim prostorima
amim krajem 2013.godine, iz štampe je iza-šla veoma interesantnabrošura o Ruskom
Krsturu kao turističkoj destinaciji, uizdanju Turističkog udruženjaRuskog Krstura i Mesne zajedniceRuski Krstur. Inače, Ruski Krstur injegovo Turističko udruženje, kojeobuhvata sva udruženja građana umestu, je redovni član Turističkogdunavskog klastera „Istar 21“ iovom brošurom je na najbolji načinpredstavljen centar Rusina u Srbiji,kao mesto i za turističku posetu,odmor, ali i kulturne, sportske,gastronomske i druge sadržaje.
Na srpskom i engleskom jeziku na 32strane ukratko je predstavljen Krsturi Rusini - istorija, običaji i tradicija,vera i verski turizam, obrazovanje,kultura, sport, lov i ribolov, ponuda domaće kuhinje, kaoi ponuda za smeštaj gostiju, a sve je bogato ilustrovanofotografijama više autora, sa savremenim tehničkimprelomom Igora Orsaga.
Izdavanje Turističke brošure o Ruskom Krsturu finansijskisu omogućili Pokrajinski sekretarijat za privredu,zapošljavanje i ravnopravnost polova, opština Kula iMesna zajednica Ruski Krstur.
U celosti, zainteresovani ovu turističku ponudu Krstura,koja je i svojevrsna „mala“ monografgija tog mesta, mogupogledati na veb-sajtu Mesne zajednice Ruski Krstur –www.ruskikerestur.org
M. Zazuljak
S
PREDSTAVLJANJE RUSINA ŠIROJ JAVNOSTI
ve odredbe Zakona o nacionalnim savjetimanacionalnih manjina koje su nedavnoosporene odlukama Ustavnog suda važe dodaljnjeg, pa i odluke koje se tiču izbora direk-
tora osnovnih i srednjih škola, jednoglasan je zaključaksvih učesnika na hitno sazvanoj konferenciji u organi-zaciji Ministarstva pravde i lokalne samoprave, Kance-larije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbijei Delegacije Evropske unije u Srbiji, koja je održana uBeogradu, a na kojem su učesnici bili i predstavnici svihnacionalnih savjeta nacionalnih manjina u Srbiji.
Predsjednik Vijeća Esad Džudžević, učestvujući u raspraviizrazio je zadovoljstvo zaključcima sa ove konferencijekojim je smanjen osjećaj pravne nesigurnosti koji jestvoren odlukom Ustavnog suda.
Predsjednik Vijeća je ponovio stav Bošnjačkog nacio-
nalnog vijeća u vezi sa osporenim odredbama zakona odstrane Ustavnog suda Srbije, da je Ustavni sud ovim pos-tupkom učinio da se manjinski narodi u centralnoj Srbiji,a posebno Bošnjaci, dodatno dovode u nejednak položaji izlažu daljnoj institucionalnoj diskriminaciji u odnosu namanjinske nacionalne zajednice u Vojvodini.
Također, na ovoj važnoj konferenciji je zaključeno da seprihvataju izmjene i dopune aktuelnog Zakona, a koje setiču izbornog procesa, kao i da će se izbori za novi sazivNacionanalnih savjeta održati u oktobru ove godine.
Predsjedavajući na konferenciji bili su Luka Bjankoni, zamjenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, SuzanaPaunović, direktorica Kancelarija za ljudska i manjinskaprava Vlade Republike Srbije i Gordana Stamenić državnasekrtetarka Ministarstva pravde i lokalne samoprave.
Odredbe Zakona o manjinskim pravima važe do daljnjeg
Iz bošnjačke zajednice
28 Minority News
S
Glavnom uredu Bošnjačkog nacionalnogvijeća održan sastanak predstavnika Vijeća,Javnog informativnog preduzeće informa-tivni centar Tutin – TV Tutin i Odbora za in-
formisanje Vijeća na kojem se razgovarano omodalitetima kojima će Vijeće pokrenuti procedururadi prijenosa, preuzimanja osnivačkih ili suosnivačkihprava nad ovom informativnom ustanovom naBošnjačko nacionalno vijeće.
Ova informativna kuća koja jedina emituje program nabosanskom jeziku, proglašena je nedavnom odlukomVijeća ustanovom od posebnog značaja za Bošnjake u Republici Srbiji.
Načelno je dogovoreno da će u realizaciji ovog projektaučestvovati Opština Tutin, Televizija Tutin i resorni odborVijeća.
BNV pokreće proceduru preuzimanjaOsnivačkih prava nad Televizijom Tutin
U
Iz bošnjačke zajednice
29 Minority News
Glavnom uredu Bošnjačkog nacionalnogvijeća održana je pres konferencija povodom1. februara – Dana sandžačkog novinarstva,na temu: Realizacija ideje BNV-a o manjinskoj
redakciji na Radio-televiziji Srbije. Na konferenciji sugovorili predsjednik Odbora za informisanje Galib Gicići koordinator za kulturu i informisanje Semir Gicić.
Predsjednik Odbora za informisanje Galib Gicić rekao jeda je Vijeće ponovo uputilo Elaborat i zahtjev za formi-ranje redakcije za programe na bosanskom i drugimjezicima nacionalnih manjina pri Radio-televiziji Srbije, ida je taj Elaborat dobio pozitivno mišljenje od strane Pro-gramskog odbora i čeka se mišljenje i odluka Upravnogodbora Javnog servisa.
On je rekao da su ciljevi Bošnjačkog nacionalnog vijeća iobnavljanje nedjeljnika Sandžačke novine, štampanogglasila na bosanskom jeziku, koje je Ministarstvo kulturei informisanja prestalo da finansira u decembru 2011. go-dine, kao i osnivanje regionalnog javnog servisa uSandžaku, u skladu sa Medijskom strategijom donijetom2011. godine, što ne mora da znači transformaciju Re-gionalne – radio televizije u regionalni javni servis.
“Nejednak je položaj Bošnjaka i drugih manjinskih narodau Centralnoj Srbiji u odnosu na manjinske narode u Vo-jvodini, kada je informisanje u pitanju. Na dva kanalaRadio-televizije Vojvodine emituje se oko 53% programana jezicima manjinskih zajednica, dok na Radio-televizijiSrbije manjinski narodi nemaju ni minutu takvog pro-grama. Ova tri cilja na kojima Odbor za informisanjeBošnjačkog nacionalnog vijeća radi je, pored ostarivanjaosnovnog prava Bošnjaka na informisanje na svommaternjem jeziku, i smanjenje incidentnog izvještavanjasa teritorije Sandžaka”, rekao je predsjednik Odbora za
informisanje.On je, također, rekao da je Centar za istraživanja migracijaprošle godine pokrenuo Bilten Minority news, koji informiše o najvažnijim događajima manjinskih naroda uSrbiji.
“Pored Biltena Minority news, Centar za istraživanja migracija je pokrenuo projekat koji bi trebao da sadržioblik manjinskog dodatka dnevnom listu Danas, atakođer je i najavljena manjinska TV hronika, koja bi trebalo da emituje na RTS-u. To je jedan od koraka za kojise zalaže Bošnjačko nacionalno vijeće već nekoliko godina“. Koordinator za kulturu i informisanje Semir Gicići član Programskog odbora Biltena Minority news, rekaoje da se Dan sandžačkog novinarstva obilježava u znaksjećanja na 1. februar 1932. godine, kada je u Prijepoljuizašao prvi broj lista “Sandžak”, kao i da je pojava tog listaoznačila seriozni početak žurnalistike u Sandžaku.
Početak realizacije ideje BNVo manjinskoj redakciji na RTS-u
U
redsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijećaEsad Džudžević razgovarao je danas uBeogradu sa ambasadorom Turske u SrbijiMehmedom Kemalom Bozayom.
Na sastanku su se zajednički složili da je ostvarivanjeprava Bošnjaka u Srbiji evropski proces i doprinos imple-mentaciji sistema vrijednosti koji je standard u zemaljamaEvropske unije i najbolja brana svakoj vrsti separatizma isegregacije.
Dijalog i saradnja Bošnjačkog nacionalnog vijeća i central-nih vlasti u Beogradu od ključnog je značaja zapoboljšanje položaja i kvaliteta ostvarivanja kolektivnihprava Bošnjaka u Republici Srbiji.
Na sastanku je posebno naglašeno da će predstojeći iz-bori za novi saziv Bošnjačkog nacionalnog Vijeća, koji seočekuju u oktobru ove godine, obezbijediti i dodatnoojačati reprezentativnost ovog najvišeg predstavničkogtijela Bošnjaka i samim tim ostvariti konsenzus unutarbošnjačke nacionalne zajednice.
Ostvarivanje prava Bošnjaka je evropskiproces i vodi ka nacionalnom koncenzusu
Iz bošnjačke zajednice
30 Minority News
P
Razgovori sa Ambasadom SAD i misijom OEBS u Srbiji
redsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća Esad Džudžević razgovarao je danas uBeogradu, sa predstavnicima OEBS misije i Američke ambasade u Srbiji. Tom prilikompredsjednik Vijeća upoznao ih je sa najnovijim dešavanjima u Sandžaku kao i o procesu ostvarivanja prava Bošnjaka u Republici Srbiji. Posebno je bila istaknuta
odluka Ustavnog suda Srbije kojom su osporena pojedina ovlaštenja nacionalnih savjeta. Ustavni sud je ovim postupkom učinio da se manjinski narodi u centralnoj Srbiji, a posebnoBošnjaci, dodatno dovode u nejednak položaj i izlažu daljnoj institucionalnoj diskriminaciji uodnosu na manjinske nacionalne zajednice u Vojvodini.Na sastancima je bilo i riječi o predstojećim parlamentarnim izborima kao i izborima za nacionalne savjete koji se očekuju u oktobaru ove godine.
P
Publikaciju finansijski podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda i misija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove Vlada i organizacija
koje finansiraju ovaj projekat.