�NIK

ROVA TAJNA NAUKA Potraga za skrivenim znanjima drevnih ljudi .

DERETA

IN

u ovoj knjizi sakupljene su neobične teori je koje prate nacističke pokušaje da osmisle novu religiju, zasnuj u novu na­uku i stvore novu l judsku vrstu. Čudni rituali i ratni potezi bili su samo uvod za stvaranje novog "superčoveka" . No­va rasa, kako su se nacisti nadali, pose­dovala bi nadljudske fizičke moći, što j e trebalo da bude rezultat neortodoksnih naučnih istraživanja .

A utor j e ponovo otkrio mnoga zabo­ravljena dokumenta, neka od njih po prvi put su objavljena u ovoj knj izi, o potragama nacističke Nemačke za pod­zemnim energijama zemlje . I lustrovana materijalima iz originalnih nacističkih izvora, Hitlerova tajna nauka nam pru­ža mogućnost da zavirimo u j edan alter­nativni pogled na svet, koj i nas sa j edne strane zadivl ju je a sa druge uza sava svojim sredstvima i dometima.

Najdžel Pen ik

Hitlerova tajna nauka

POTRAGA ZA SKRIVENIM ZN ANJIMA DREVNIH LJUDI

Prevod sa engleskog

Duška Tomanović

Beograd, 2007. D ER ETA

P O S V E T A

Ova k njiga je posvećena svim

iskrenim sledbenicima zemaljskih misterija:

neka nikada ne stave svoja otkrića u službu zl@.

PRIZNANJA

Veoma sam zahvalan za pomoć koju su mi pru­žili: Majklu Behrendu iz Impingtona; Kristoferu Berdu iz Vašingtona; Kolinu Bloju iz Birminghema; Klausu Griebahu iz Hamburga; Prudens Džouns iz Kembri­dža; Rupertu Peniku iz Bekslija; Piteru Rataciju iz Ho­uva; Paulu Risu iz Rajndalena; Majklu Skotu iz Tanži­jea i Rori Tomasu iz Sohama.

Razni prevodi sa Nemačkog su delo Majkla Be­renda, Prudens Džouns i autora. Želeo bih da se za­hvalim Institutu za geomantska istraživanja, kolegiju­mu Univerzitetske biblioteke u Kembridžu i Morgano­voj zbirci slika za razne ilustracije .

SADRŽAJ

vod o o o o o o o o o o o o o o o o o .. o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o 1 1

Prvo poglavlje Skrivena tradicija - Tajni sud o o o o o 1 5

. Drugo poglavlje Koreni nacizma o o o o o o o o o o o o o o o o o 25

Treće poglavlje Četvrto poglavlje

Peto poglavlje Šesto poglavlje

Sedmo poglavlje

Osmo poglavlje

Deveto poglavlje

Deseto poglavlje

Tajna doktrina o o o o o o o o o o o o o o o o o 33

Runa i svastika o o o o o o o o o o o o o o o o 45

Neslućena prošlost - sveta geografija 59

Merlinova skrivena moć o o o o o o o o o 71

Skrivene energije o o o o o o o o o o o o o o o 9 1

W-sila o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o 99

Zaprepašćujuće mogućnosti 1 07

Nova religija o o o o o o o o o o o o o o o o o o 1 1 5

Jedanaesto poglavlje Izopačeno viteštvo - Himlerov SS o o 1 29

Dvanaesto poglavlje Izgubljeni gradovi Atlantide 1 4 1

Trinaesta poglavlje Arhitekte evolucije o o o o o o o o o o o o o o 1 5 1 Četrnaesto poglavlje Genocid - čin crne magije o o o o o o o o 161

Petnaesto poglavlje Državna magija o o o o o o o o o o o o o o o o 171 Šesnaesto poglavlje Nacističko planiranje sveta o o o o o o o 179

Sedamnaesta poglavlje Anenerbe o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o 1 85

Osamnaesto poglavlje Zamak Klingsor o o o o o o o o o o o o o o o 203

Devetnaesta poglavlje

Dvadeseto poglavlje

Planina Grala Memoari demonskog carstva o o o o o o

207

21 3

Bibliografija o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o 223

UVOD

Pojava nacizma je bila čudna i tragična epizoda svetske istorije, ---e e pogubne posledice i danas osećaju. Opasni autoritativni

tni principi su postali svetska politička snaga za samo dva na­kratkih godina, jer je neskriven a namera nacista bila ništa ma­

-e do potpuno promeniti svet ljudi. Njihova revolucija je trebalo bude do te mere radikalna da je imala za cilj da preobliči celu

duću civilizaciju prema svojoj izopačenoj predstavi. Iako je na­-onal-socijalizam, da ga nazovemo njegovim pravim imenom, bio - ajnji proizvod pruskog militarizma, on je imao jednu važnu do-

mu dimenziju - bio je mesijanski; nije to bio univerzalni mesija­nizam hrišćanske ili islamske veroispovesti, već elitistički mesijani-

zasnovan na rasi. Ceo nacistički etos je izrastao iz magijskog pogleda na svet i istoriju nacističke Nemačke su kovali čudni fana-- i čija se dela mogu objasniti j edino okultizrnom. Ortodoksni-

- oričari mogu nj ihove zločine samo da opišu kao ludačke opsesi-je medutim, imajući u vidu čvrsto utvrdena okultna verovanja, ti. zločini se uklapaju u dobro definisan obrazac.

Nacizam ne samo što nije predstavljao tek jednu od mnogih olitičkih doktrina, on je bio ni manje ni više nego planirani magij­Ti pokušaj izmene sveta. Rasna nadmoć, ta mnogo hvaljena 'sud­

bina' nacista, nije predstavljala krajnjj i cilj nihovog programa. Nji­hov cilj je bio stvaranje nove rase nadljudi, biološke mutacije čo­veka višeg nivoa. Novi čovek, rezultat selektivnog razmnožavanja, koj i bi posedovao parapsihičke moći, pomerao bi unapred granice nove civilizacije zasnovane na magijskoj tehnologiji koja bi bila

1 2 Najdžel Pen ik

nekoliko puta savršenija od nezgrapnih veština sadašnjosti. Novi natčovek, kako su verovali, konačno bi prevazišao ljudsko stanje - dosegao bi bezgraničnu moć nad univerzumom i stekao besmrt-nost. Postao bi bog.

.

Međutim, okultizam je učio naciste da, pre nego što ovaj no­vi natčovek može da se pojavi na zemlj i , ona mora da se očisti od untermensch-a podljudi. Nije bilo dovoljno samo oduzeti građan­ska prava ovim ljudima, poglavito Jevrej ima i Ciganima, tvrdili su nacistički okultisti, bilo je neophodno potpuno onemogućiti nji­hov dodir sa "svetom zemljom" Rajha, jer j e nj ihovo postojanje smatrano preprekom fizičkoj manifestaciji novog čoveka.

Ovakvo viđenje istorije može zaprepašćivati materijaliste ko­j i smatraju tržišne snage ili geopolitiku pokretačkom silom doga­đaja . Međutim, svi dokazi govore u prilog mojoj tvrdnji: iako su dokazi· raznovrsni i potiču iz mnogih mračnih izvora, kako su se oni postepeno gomilali, nisam našao nijedan nov element koj i bi protivrečio ranije sakupljenim , činjenicama. Koreni nacističkog okultizma su tu, naočigled svih, njihovi izvori se kriju u ezoterij­skim tradicijama " graničnih nauka", teozofije i mističnog naciona­lizma. Ja polazim od tih tradicija, a ne od zvaničnih teorija profe­sionalinih istoričara. Akademska nauka se u poslednja dva veka do te mere afirmisala da su se ljudi uljuljkali u osećanje lažne si­gurnosti, u nj enu sveobuhvatnu nepogrešivost. Ljudi skoro prećut­no pretpostavljaju da je zvanična mudrost katalogizirala i akadem­ski svet uzeo u obzir svaki postojeći predmet, knj igu, dokument i događaj . To, međutim, nije slučaj . Na osnovu dokaza iz raznih do­ba, nailazimo ne samo na jednu već na nekoliko paralelnih tradi­cija. U tradiciji okultizma, učitelji su vekovima predavali tajanstve­na znanja svoj im učenicima a da ih nikada nisu oktrili celom sve­tu. Takođe slušamo o određenim skrivenim knj igama, delima ili predmetima koji nikada nisu javno odspeli pod lupu akademika. Ta jne knj ige nemačkog Vehma ili 'Tajnog suda', Crveni toranj i l ortl11undski kodeks ne mogu nigde da se nađu. Također, alhe­mi j . ki Šropširski rukopis, Tajne arhive Vojvode od Medikanelija i flt! ro van iva starog Majkla O'Lirija se spominju u knjigama ali ni­kil i:l nisu videla svetlost dana. Neke od njih možda više ne posto­jl'; 1l10;, I: Sl1 10 a mo flejasna sećanja izgubljenih remek-dela. Dru-

UVOD 1 3

ge knj ige s u možda još uvek skrivene u nepristupačnim biblioteka­ma Vatikana, Kremlja ili Vestminsterske opatije . Kakva god bila sudbina ovih dokumenata, nacistički okultisti su bili duboko zain­teresovani za sve tajne rukopise. Pažlj ivo su proučavali sve drevne arhive koje su pljačkali tokom svog divljanja po Evropi u potrazi za nekim dubljim znanjem koje bi im pomoglo u stvaranju "No­vog poretka".

Među ovim izobiljem polu-zaboravljenog okultnog znanja koje su nacisti ponovo uskrsnuli nalazila se i fizička kontrola nad nacijama posredstvom drevne nauke geomantije koju neki naziva­ju "zemaljska magija". U drevna vremena, saznali su, glavno sveti­lište jednog naroda je neizbežno bilo i sedište njegove vlade. Pose­dovanje ovog svetog mesta, para psihičkog centra nacije, značilo je vlast nad njom. Preživele legende i folklor govore kako bi se bila bit­ka za vlast nad nekim svetim mestom, i onda, iznenada, kad bi ono palo u ruke osvajača, sav otpor bi prestao. Sav otpor je bio uzalu­dan pošto je parapsihički centar bio osvojen. Zemlja je magijski pa­la u ruke osvajača. Takva legenda se dovodi u vezu sa londonksom tvrđavom Tarom, sedištem drevnih velikih kraljeva Irske.

Nacisti su sa žarom sledili ovu ideju. Iako je pojam magijske kontrole nad zemljama osvajanjem nj ihovih svetih mesta odavno odbačen kao nemoguć od strane 'racionalističkih' mislilaca, naci­stički okultisti nisu bili zainteresovani za 'racionalističko' mišlje­nje . Plod nezavisnog istraživanja pojedinaca i kasnije usvoj ena kao pravoverna vera zvanično odobrenih organizacija, cela nauka geo­mantije je konačno postala suštinsko magijsko oruđe u osvajanju Evrope. Prožet drevnim znanj ima Indije i Persije, obuhvatajući okultne sisteme drevne Nemačke i Tibeta, unutrašnj i poredak na­cional-socijalizma je izmislio primenjenu magijsku tehnologiju precizno skrojenu prema svom ideološkom stavu. Istraživači obla­sti folklora, drevne istorije, arheologije, astronomije, astrologije, simbolizma i radiestenzije su se sakupili da sintetišu naročitu 'ari­j evsku' nauku i religiju koje bi služile Novom poretku nacional-so­cij alizma. Za razliku od magisj skih sistema koju su mu prethodili ili usledili, ovaj novi okultni sistem se nije zasnivao ni na judejsko­hrišćanskoj Kabali ni na tradicionalnom masonstvu, već na ponov­nom tumačenju paganske magij e pre-hrišćanske Nemačke, na ari-

14 Najdžel Penik

jevskom solarnom kultu Ahura-Mazde i raznim idejama nezvanič­ne nauke devetnaestog veka.

Vrlo je žalosno što se takav potpuno poguban politički sistem prihvatio proučavanja i primene alternativne nauke sa takvim sve­srdnim žarom. Radiestezij a, magnetizam, astrologija, okultna me­ditacija, alternativna kozmologij a i geomantija su do te mere pro­žimale samu tkivo nacističke misli, da, čak posle četrdeset godina, ljudi ne mogu da pomisle na mnoge od ovih tema izvan nj ihovog političkog konteksta. Ipak, upotreba ili zloupotreba nauke u naj ­širem značenju te reči ne opovrgava njene principe, koj i se i danas mogu proučavati i proširivati., Jer, ovladavanje znanjem bilo koje vrste povlači za sobom golemu odgovornost da se ono koristi u dobre a ne u loše svrhe; da zagovara život, a ne smrt; slobodu, a ne ropstvo; da gradi a ne da uništava. Granice nove civilizacije će se možda ipak pomeriti zahvaljujući znanju koje se tako olako od­bacuje kao 'okultno'. Izvucimo nauk iz nacističke zloupotrebe ovih moći i ne odbacuj mo dobro zajedno sa zlim.

P R V O P O G L A V L J E

Skrivena tradicija - Tajni sud

N emačka ima dugu tradiciju moćnih okultnih društava. Još od srednjeg veka, vlasti su često nalazile za shodno da koriste tajne sekte kao neplaćenu tajnu policiju kako bi držale na uzdi otpadni­ke i j eretike. Od vremena Karla Velikog (772 naše ere) do pada na­cizma ( 1 945) , mnogobrojna mračna društva su prohujala podze­mljem nemačkog društva donoseći ogromne posledice svoga po­stojanja . Od svih okultnih tela, najduže je opstao i najveći strah izazvao Tajni sud.

Tajni sud je imao nekoliko naziva. Bio je poznat kao Geheim­gericht (Tajni sud), Tugendbund (Savez za negovanje vrlina) , ili Stillgericht (Tihi sud); ali češće kao Fehm-, Behm- ili Vehmgericht, drevno ime nejasnog porekla. Neki veruju da taj naziv potiče od re­či Fahne ( zastava) , simbola moći, ili od stare tevtonske reči Vehen ( izuzetan) . Škotlanđanin Džejms Sken (James Skene) , poznavalac Vehmgericht-a, napisao je 1 824: "Spremniji sam da se složim sa mi­šljenjem onih koj i smatraju da (naziv) potiče od Baeume gericht (Sud drveta), pošto je drvo činilo jedini očigledan uslov njegovog postojanja i pružalo svetu prvi i jedini znak njegovih postupaka, za­h valjujući nesrećnim žrtvama koje su nađene obešene na njemu."

Kodeks Tajnog suda izdat je u Milerovom (Mueller) Re­ichstheater-u pod opširnim naslovom: "Kodeks i statuti Svetog taj-

1 6 Najdžel Penik

nog suda slobodnih grofova i slobodnih sudija Vestfalije", osnovanog godine 772 od strane cara Karla Velikog i obncvljenog 1404 od strane kralja Roberta, koji je pošto ih je opunomoćio napravio ove izmene i dodatke neophodne za izvršavanje pravde u sudovima Ilu­minata. Prema francuskom okultisti Elifas Leviju (Eliphas Levi ) : "reč 'iluminati' ovde nadenuta saradnicima Tajnog suda razotkriva njihovu celu misiju : trebalo je da krišom udu u trag onima koj i se klanjaju mraku; u tajnosti su uklanjali one koj i su kovali zavere protiv društva da bi zaštitili m isteriju; medutim, oni sami bili su taj­ni vojnici svetlosti, koj i su rasvetljavali zločinačke postupke."

Po predanju, Vehm je nastao pošto je Karlo Veliki 772 godi­ne osvoj io Saksoniju. Pokorivši Saksonce posle 33-ogodišnjeg krva­vog rata, car je protiv pagana uveo strahovladu, osnaženu Tajnim sudom. Kako bi smirio saksonske zemlje, proterao je 30.000 Sak­sonaca preko Rajne i umesto njih naselio sličan broj hrišćanskih Gala. Deo Nemačke gde su se oni naselili postao je poznat kao Za­padna Galija ili Zapadni Vels (West Wales), naziv koj i se uskoro go­vorom iskvario u Vestfaliju. Glave ovih galskih porodica imale su za zadatak da vrše pritisak na pagane i da ih potčine terorom. Sak­sonci su godinama nalazili u šumama, štalama, svojim sopstvenim kućama, podrumima pa čak i na ulicama gradića, obešena tela svo­jih sunarodnika koj i su prekršili zakon Karla Velikog.

Medutim, kada su se pagani konačno, prestrašeni, pokorili i kada je cilj Vehma bio ostvaren, ispostavilo se da je moć koju je Sud davao svoj im članovima isuviše velika da bi j e se oni lišili i or­ganizacija je postala ilegalna . Tajni sud je nastavio da postoj i kao tajna sila usmerena ka suzbijanju zločina, paganstva, vračanja i ot­padništva od Crkva. Vehm, koji je vekovima bio ilegalan, je, me­dutim, u četrnaestom veku ponovo zvanično digao svoju ružnu glavu. Usled vremenskog podudaranja, ova obnova se može dove­sti u vezu sa ugušivanjem reda templara do kog je došlo tačno pre obnove. Koji god da je bio razlog za njegovu iznenadnu ponovnu pojavu, Tajn i sud je prvi put zvanično uključivao u svoje redove vi­soke crkvene zvaničnike. Jedna od titula kelnskog nadbiskupa je bi­l a :" Vrhovni sudija Svetog tajnog suda". Članovi Vehma su zajedno hi l i poznati kao Die Wissen den - Iluminati (Prosvetljeni ) . Ovaj na-

, {'.iv j dv mi l en j e r Witze je stara tevtonska reč koja znači kazna.

\1 lU II/,NA TRADICIJA - TAJNI SUD 1 7

Kao mnogi magijski redovi, postojala su tri stepena inicijaci­l l ' \I Vehm-u. Obični posvećenici su bili Schoeffen; (porotnici ) , ko-1 1 1. III(.lanti su bili Freigrafen (slobodni grofovi) a voda je bio SIli/J/herr (u bukvainom prevodu vlasnik stolice - predsedavajući. PI i I l l . prev ) . Pozivaj ući se na pravo preke odmazde nad prestupni-

1 1 11:1 u ime časti i QPšteg dobra, članovi Tajnog suda su se, sa ka­pldj ačama na glavi, ponekad sakupljali u mračnim tamnicama, k;to u Nirnbergu, ali mnogo češće na otvorenom, na svetim geo­l l l a ntskim mestima van grada.

Schoeffen su bili izvršitelj i Tajnog suda. Prisustvovali su pre­k i 111 sudskim procesima, potkazivali optužene i izvršavali brza i preka pogublj enja . Nikada nisu koristili zatvor. Njihova tradicio­na l na praksa bila je da obese svoje žrtve na lipu, obično kanapom· I lačinjenim od vrbinih grana, a ne od konoplje, pošto je drevni za­kon zabranj ivao taj materijal . Prema svetom nemačkom geografu .Iozefu Hajnšu (Joseph Heinsch) , ove lipe su se uvek nalazile pa lačkama odredenim geomantijom, znanjem koje se prenosilo l Ismenim putem sve do Drugog svetskog rata.

Moć Schoeffen-a je bila velika. Bilo im je dozvoljeno da vrše preka pogubljenja svih prestupnika uhvaćenih na delu. Mogli su da ih obese o prvo drvo bez suđenja; u podnožje drveta, dželati su zabadali nož u zemlju kao znak svoje tajne moći, upozoravajući ostale da bi bilo kakva istraga dovela znatiželjnog do slične sudbi­ne. Na ovoj ceremonijalnoj kami su bila upisana slova S.S.G.G. za koj e se govorilo da predstavlj aju Strick, Stein, Gras, Grein (Omča, Kamen, Strava, Razdor) . Nekoliko vekova kasnije, slova SS sU se pojavila na kamama drugih ljudi koji su vršili preka pogubljenja .

Kao mnoga tajna društva, Tajni sud je imao svoja sopstvena unutrašnja pravila i ceremonijal. Posvećenici su smatrani svetim ljudima. Njihova moć je bila tolika da su se bilo gde mogli nenao­ružani pojaviti znajući da će odmazda Tajnog suda stići svakog ko ih povredi. Dortmund, poznat kao Die Krumme Grafschaft ( Kri­vagrofovij a ) , bio je središte Tajnog suda. Opšti sabori Vehma odr­žavali su se ili tamo ili u Avenzbergu ili Saksenhauzenu, mestu na kome se kasnije nalazio ozloglašeni nacistički koncentracioni lo­gor. Vlast Tajnog suda bila je zapisana u knjizi zakona sa crvenim koricama koja se zvala " Crveni toranj". Nije poznato gde se ova

Najdžel Penik 18

knjiga nalazi, ako još postoji. Još jedno izgubljeno delo u kome su

zapisane tajne Vehma se zvalo " Dortmundski kodeks". Naziv " Cr­

veni toranj" je alegorija na legendu o kralju Arturu, jer je Parsifal,

vitez Grala, otkrio dva viteza obešena u šumi koja se zvala "Šuma

crvenog tornja" . Vehmske su bile samo određene kategorije zločina: jeres, ot-

padništvo od vere, skrnavljenje, silovanje i nasilje nad trudnim že­

nama, krađa i razbojništvo u saradnji sa Jevrejima, ubistvo, preva­

ra, vračanje i pobuna. Vehm je na svojim zasedanjima odlučivao

da li neki zločin zahteva njihovo delovanje. Ako bi odgovor bio

potvrdan, izvršitelj sa kapuljačom na glavi bi u mrkloj noći uručio

poziv na sud. Jedan zabeležen sudski poziv glasi: "Znaj, Grofe

Grunenbergu, koji prebivaš u Frankfurtu, da te je Grof fon Mulu­

zin optužio za ozbiljan prestup pred Tajnim sudom i ovim se pozi­

vaš da se pojaviš sledećeg utorka, pred mojim Freystuhl-om (su­

dom) pod lipom kod Lihtenfelsa" (potpisao) Johan Laske, Frajgraf

fon Lihtenfels. Dolazak nije bio dobrovoljan. Žrtvu bi kidnapovali i dovodi-

li pred Tajni sud. Na početku svakog 'suđenja', sudija, ili Stuhlherr,

bi pokazao dag, čudan simbol njegovog zvanja. Bila je to kama ko-

ja je sadržala tri oštrice u jednoj . Na njoj su bili ugravirani sunča­

ni točak, slovo V - skraćenica za Vehm, i rimski broj 5 - broj Čo­

veka i broj vitezova koja su po predanju osnovali prvi Vehm. Pe­

čat Tajnog suda sastojao se od zatvorene pesnice koja drži mač

pravde a oznaka Vehma je bila simbolična svastika sačinjena od

osam preklopljenih kvadratnih pločica, koja se pojavljivala na nji­

hovoj zastavi _ Raedleinsfahne. Zlokoban moto Vehma je bio

" Reinier door Feueri" - Pročisti vatrom. Čak i kad se nesrećnici ne bi pojavili na Vehmu, svaki poku-

šaj izvrdavanja je bio beskoristan. Optuženi je bio žigosan čovek,

" strick-kind" _ dete omče. Ako bi pobegao, sudski poziv bi nalepi­

li na sva četiri zida njegove kuće i započinjao bi lov. Kada bi optu­

ženi pobegao, sudilo mu se u odsustvu i njegovo ime je krvlju upi­

sivano u " Crveni toranj". Dužnost svakog člana j e bila da ga ubi­

je čim ga negde pronađe. To j e bio die Heimliche Acht - Tajni čin.

Kažnjavanje od ruke Vehm-a se prividno vršilo u ime odbra­

ne Crkve i Carstva. Naravno, u praksi, ova strahovlada je omogu-

'\1\lUVENA TRADICIJA - TAJNI SUD 1 9

l .Ivala članovima da izmire sv· v . v

�IC, da vladaju. Vlasti su ili za��e r�cunv�' ulllste supa.rnike i, uop-

I ivno podržavale Na . d Oa�a e OCI pred eksceSIma ili ih ak-

. Je nom pstem sab d v I llundu pod nazivom De S ' l"

oru, o rzanom u Dort-

V:IO car Zigiszmund p"ored

r pIheg

pe (Ogledalo), kojim je predseda-

. , SVI relgra�.{en-a· St hlh .

prisutno više od hiljadu Schoeffen-a K /' .. , l uv

.. err-na, btIo je

I.hiju Vehm nisu urodili l d . �Sn

,lJI pokusaJl careva da su­

društva Vehm se pretvo .p o

dom, me , vutlm, najzad, sa razvojem

, no u ruge VIse r ' vk k l ,ije. Poslednji Preigraff Z h ' L po ltlC e, o u tne grupa-

IllllfO J'e 1 826 d' , a anas ebeke (Zacharias Loebecke)

go me, u poznO j 99-0' d" U ' '

predstavlj' ao samo ruzVn J go llll. to vreme, Vehm Je

u uspomenu Vehm .. b' b l ' dok ga politički ekstremisti ovo veka ' nlJe . 10 o nav Jan sve

I vene terorističke poduhvate. �eđuti;lsu uzeh k,:o u.zor za sop-

l,la se dogodi, drevne jeresi koje je Vehm' t�e n;go sto J� �? moglo

1,Ivele su veliki preporod. a o ugo OSUJeClvao do-

Okultne Jeresi

Jednu od najupornijih i najpro on' '''h h , v, .. Ilsnovao Mani učitelj' k .. ' v·

g Je,�lJl nscanskih Jeresi j e

, 0)1 Je Zlveo u PerslJ I u t ' k v

Mani je otac manihejske je ' k" , recem ve u nase ere.

�Ire sa učenJ'em Isusa H ,r tesl'

M Odja Je

,spaJ�la tajne i veru Zoroa-

ns a. u raCl sa Ist k v. ' . �vetlosti Ahura-Mazd Vl'

o a, svesrelllCl boga

" , . e, su pronas

l tek rođenog Isu ' ,

k.lO "Tn kralja sa istoka" M . . , l db " ,s,a l poznatI su

. V . . alllJeVl s e elllcl su b l M d ' k

I' su presh u hrišćanstvo i odselili se u Si" d l l U r�Cl 0-

opstvenu sektu Tamo s t l' d nJu g e su osnovah svoju

. u os a l o vremena k t v k d '

I',rupu, vkoju su gonili Saraceni skoro do B rs asa, a , � su Jedn�

I lod zast itom templara OVI' , , v ' v as:r.uma, spaSIh templan.

. . ' mlstlclll svestelllCl s k 'd

I d i svojim spasiocima i pred l' . " u se us oro pn ru-

a l lm svoJa tajna zn . J d d

11:1 ove grupe su postali katari k '" anja .

.. e na o gra-

Kada J'e 1 3 1 4 d' .p' oJlma cemo se kasnlJe vratiti .

. go me apa proterao t l' l

IIIlih koji su uspeli da pobegnu otražili e�� are,v

ma a �rupa

'>II osnovali zbor u Aberdl'n p v v k

sU utoClste u SkotskoJ, gde . v

u, pretecu s otskog m N"h prvI Staresina, Petru s de Bononi'a (d B . . asonstva. J I ov

J e onollla), Je uskoro proširio

20 Najdžel Penik

njihovo učenje; prvo po Italiji, zatim Švedskoj, Rusiji i Nemačkoj.

Nemački ogranak je postao poznat kao Johannes Brueder, red bra­

će Svetog Jovana Krstitelja (čiju su odrubljenu glavu, 'Bafomet', '

templari obožavali) . Kako su godine prolazile, Johannes Brueder

se izdvoj io i osnovao Milosrdne vitezove Svetog grada, poznate i

kao Stroga zajednica. Ove masonske grupe su vršile obred zasno­

van na škotskoj tradicij i, koja je tvrdila da njome gospodare tajni

majstori koji neposredno potiču od templara i, samim time, mani­

hejaca. prusku kralj Fridrih Veliki je 1767 osnovao Afrikanischen

Bauherren (Red zidara Afrike) . Glavni centar ovog reda je bila

Konstantinopolska loža u Berlinu, gde su posvećeni izučavali hije­

roglife, nauke, istoriju, starin'e i manihejske misterije. Sa ovom

grupom je bio povezan unutrašnji red Vitezovi svetlosti, čije je taj­

ne obznanio " Sudija Pjanko" , Gotlib Efraim Vaj se ( Gottlieb Ep­

hraim Weisse) , 1781 godine. U delu Der Rosenkreutzer in Seiner

BIosse, izdatom u Amsterdamu, on je napisao, " majstori Druge

tajne bili su majstori u poznavanju cele prirode, njenih moći, nje­

nih podela .. , imali su takođe tajne nauke znane samo najvećem

među njima - zvanom Magos, Mag ili Mudri majstori - koji su lju­

de učili božanskim stvarima. Mogao je da čini stvari koje su delo-

vale vrlo natprirodno . . . " Fridrih Veliki, kome se Hitler divio, smatrajući ga najvećim

Nemcem svih vremena, strasno je izučavao okultne pojave. Godine

1768, naručio je od svog arhitekte Majla (Meil) da sagradi zdanje

u Šleskoj za Veliki zbor Pruske, opskrbio ga velikim novčanim sred­

stvima, skupim nameštajem i odabranom bibliotekom. Fridrihov

lični bibliotekar u Berlinu bio je nekadašnji benedikta nski monah,

Dom Antoan Žo sef Perneti (Dom Antoine Joseph Pernetty) , čovek

dobro upućen u okultno. Đudone Tiebo (Dieudonne Thiebault) ,

njegov savremenik i profesor na Berlinskom univerzitetu, pisao je

da je Perneti verovao u Kamen filozofa, misterije Kabale, prikaze,

patagonske vradžbine i rasu divova. Perneti je lično poznavao le­

gendarnog Grofa de Sen Žermena (Comte de Saint Germaine) . Ka­

snije je napustio Nemačku da bi osnovao Academie des Illumines

d'Avignon, koja je praktikovala švedsko obredno masonstvo.

Velika pruska loža Fridriha Velikog je tvrdila da direktno po­

ti" od drevnog tajnog udruženja Mudraca sveta. Ova 'Bela loža'

'\I\/\IVENA TRADICIJA - TAJNI SUD 2 1

ll' ista grup� skrivenih majstora koju opisuju Teozofsko društvo f,de BI�,

vackt (�lavatsky) ,i nemačko Tulsko društvo iz koje je pote-

"I') vecma nacista. Pruskt masoni su tvrdili da su OVI' M d ' l . , . u raCi sve-1:1 ,)Ih niko drugi do karpokrati, grupa Hristovih učenika kojoj j e Oil, preda� tajnu na

"uku, d,a bi j e oni potom prene li templarima i ti­

IIlC, kr�z Sko:sk�, svedsktm obrednim masonima. Jedno od osnov-1,1�h nacela ?npls�vanih karpokratima bilo je jeretičko verovanje u ICII�karnac�Ju. NJima Je, po predanju, takođe bilo zaveštano maj­'>IOISt':,O mistenozne moCi crpljene iz zemlje - maj storstvo Vril-a.

. ClanOVI kako Vehm-a, tako i Vitezova svetlosti su se zvali

f)/e Wzssenden - Iluminati (prosvetlj eni) . Prvog maja 1776, profe­sor kanonskogyrava na univerzitetu u Ingoištatu, Adam Vaj sha­IIpt (Adam W�lshaupt), osnovao je grupu koja se baš tako zvala. Mno�o Je, napls

.ano o Vaj sh,�uptu i bavarskim iluminatima, koji su l)ostoJah J edva Jednu ��c�nl j�. Tvrdilo se da' je ova grupa došla na

deJu " Svetske r,evoluclje kOJU su kasnije preuzeli komunisti. Go­�ordo se �a su lluminati infiltrirali druge nemačke okultne grupe I ()Jzen�r�!cere, masone i ,ievrejske kabaliste, ali ne deluje verovat� 110 da Je I jedna od n:,noglh okultnih grupa osvojila toliko moći za l:1ko krat�o

,vreme. Cinjenica je, ipak, da su bavarski iluminati bi­

II zabr�nJen: zakonom 1785, godine kao državrii neprij atelji . Do ()voga Je doslo zbog jedne neverovatne podudarnosti.

" Jedan ilumina�a.' po imenu Hans Cvak (Hans Zwack), preveo

II �aJshau�t?ve ongmalne revolucionarne beleške i izdao ih kao kllllgu - Ezntge

,Or�ginal Schriften, i primerak dela je poslat fran­

,us�lm prosvetl!enlma - masonima koji su zagovarali revoluciju.

1 \ uvnra, ,�rosvetlJenog po imenu Lance (Lanze) , je udario grom (ili

1l(�StO sheno gromu! ) dok je j ahao prema Parizu kroz Regensburg. la ko se Lance pretvorio u ugarak, dokumenta koja je nosio osta-1:1. su netakn�ta. Dospela su u ruke policij skih vlasti, koje su od-I llah obavestlie bavarsku vladu da taJ'no drusVtvo k ' k I. ' . v "

U je zaveru a-'o bl obonlo, d:ust:renl sistem. U prepadima na kuće vodećih ilu-I lllna:a pol,IClJ� Je otkrila papire za koje se tvrdilo da dokazuju za-o VC�"u I red Je bl? ugušen. Pozatvarane su njihove lože a masonske Ime Vehkog onJenta, koje su bile povezane sa iluminatima su ta-kođe ukmute.

'

22 Najdžel Penik

Godine 1786 detalji navodne zavere su se pojavili na engle­skom pod naslovom Originalni rukopisi reda i sekte iluminata. Uskoro posle pretpostavljenog gušenja iluminata u Nemačkoj, francuska revolucija" predvođena pseudo-masonskim jakobinci­ma, je ostvarila program koji je Vajshaupt zastupao.

Sam identitet Vajshaupta ostaje i dalje problematičan. Njego­vo ime se može tumačiti simbolično: Adam, prvi čovek; weis, zna­nje; i haupt, vođa. Njegovo ime, dakle, znači "prvi čovek, vođa onih koji znaju". Profesor kanonskog prava u Ingoištatu, jezuit­skom univerzitetu koji je obrazovao misionare, osnivače misija u Arizoni i Kaliforniji, Vajshaupt je verovatno bio upućen u neke taj­ne 'doktrine. Šta god bilo istina, izgleda da je Vajshaupt bio prvi koji je spojio okultizam i revoluciju.

Tokom osamnaestog veka, politika i okultizam su imali do-dirne tačke u Nemačkoj. Dok je Vajshaupt kovao svoju zaveru ilu­minata, jedan drugi okultista je ubrzano spremao napad na hr i­šćansku veroispovest. Ovaj okultistički prorok zvao se Johan Ge­org Haman (Johann Georg Hamann), veliki patriota, koji je bio pobornik intuicije protiv nastupajućeg doba razuma. Haman, hi­pohondar koji je uobičavao da prorokuje, udubio se II kabalistič­ke rukopise Jakoba Bemea (Jacob Boehme) i postao poznat kao "Mag severa ". Njegovi haotični izleti u svet izdavaštva su obično imali emotivne podnaslove kao što su Hijerofantska pisma ili Rap-sodija u kabalističkoj prozi.

Iz ovakve okultističke sredine je potekao čovek koji je sjedi-nio magijske ideje nemačkog nacionalizma, Hamanov učenik Jo­han Gotfrid Herder (Johann Gottfried Herder). Poreklom iz Ke­nigsburga, glavnog grada Istočne Pruske, Herder je učio kod Ha­mana i filozofa Imanuela Kanta. Njegova originalna misao je ubr­zo priznata i izgleda da je imao skoro mesijanski uticaj na svoje sa­vremenike. Jedan prijatelj mu je u pismu iz 1785 hvalio njegova dela kao" bogom inspirisana" .

'

Herder je pokušao da u Nemcima probudi nov ponos na za-jedničku prošlost. Trudio se da potisne njihovo visoko poštovanje grčke kulture i da ga zameni poštovanjem germanske kulture, lim tnosti Albrehta Direra i gotske arhitekture. Međutim, novi pa­pl1l1, ki II mački nacionalizam se pojavio upravo u njegovim mist-,

\/ /11 \'/ Nil TRADICIJA - TAJNI SUD 23 �\ 11111,1 delima. I:Ierder j� tvrdio da je germanstvo oslabljeno hri­il ,IIISI vom

,I da Je obnoyva �eke vrste nacionalnog pante izma neop­III ,d II��. U Jednom upecatlJlvom pasusu, piše: "Pošto, prema ideji .Illll'rlcl<Ih domorodaca svaka reka svako drvo s k l' d .

I y . ' , , va a l va a Ima \ 11�1I, zasto Je �e bi imale i nemačke planine i reke? Neka neko da-11("

,hranI na�IOnal�i duh

y . . . i primerima pokazuje da je Nem�čka lid S,11l10g r::ocetka Imala cvrst nacionalni duh u svim slojevima da IJJ" I LI sadasnje vreme ima, i da će ga, prema svom uređenJ'u i�a-

II ',:lLivek." '

. ,. Hrišća.nst�o je propovedalo bratstvo među ljudima, a to su 1 11 � 1.11 l tluml11at�. Ako �I se. ove idyeje ostvarile u praksi, tvrdio je I !ll, �er, onda bl ��mac�a l nemacka ras,a nestali zauvek, utopile IH se u h�mogenI ljudski rod. Strahovi da bi internacionalistička I,,"�a drustv� mogla da izazovu revoluciju su se uskoro obistinila

I I IT�ncuS�oJ. ,Tamošnja revolucija, ustanci u Irskoj i neredi i po­h,lllle u BntanIJI nav

,ell su

, kr�ni,sane glave da se uplaše najgoreg. (d)�l11e 17�8, pruski kralj Fndnh Vilhelm II je zabranio sva tajna dl'lI stv� OSl� svoje sopstvene Drevne pruske masonske lože. Za "I II Je IzgradIO poseban letnjikovac na svom imanju u Šarlotenbur­)',11 nedaleko od Berlina. Gušenje jeresi i magijskih redova je uvek bio nezahvalan za­

d:Hak. Samom svojom prirodom, takva društva su tajna i, kada su ""branjena zakonom, nestaju da bi se ponovo pojavila u drugač i­

Itm r�hu. Tok�m devetn�estog veka postojao je beskrajan niz op-kurnIh o�ultnIh grupacIJ,�' od kojih se svaka posvetila upražnja­v ",nj u

, svoJe osobene verzIJ� drevne mudrosti. Osnove nacističkog okultizrna mogu s� pronaCi u ovom izobilju organizacija . Pisci kao

, I () su Edvard EmIl Ekert (Edward Emil Eckert) i Karl Resler (Karl IZ�)essler) �� tvrdili da nemačko masonstvo predstavl'ja nastavak Isonske �njevske v�re dre:ne Persije, koju su do njihovog vreme­"�' don�h manIhejCI, katan, templari, viteški redovi, škotski maso­III � braca sv. Jovana. S konačnim ujedinjenjem Nemačke 1871 i ta­d:1SnjOm opsesij.om

, biološkim naukama, pogotovo biologijom Iludsk?� �oda, btlo Je samo pitanje vremena kada će se svi elemen­I1 SjedInItI u okultni nemački rasizam.

D R U G O P O G L A V L J E

Koreni nacizma

. . . potreban nam je ponos, volja, prkos, mržnja, mržnja i ponovo mržnja

Adolf Hitler

r anuara 1 8, 1 871 , U Sali ogledala u Versaju, pruski kralj Vilhelm Y>rvi j e krunisan za nemačkog cara: Daleko od nemačkog naroda, Ila osvojenoj zemlji i u sred rata, odigrao se značajan istorij ski do­gađaj : osnovan je Drugi nemački Rajh. Simboličko rađanje j ednog 'arstva na ruševinama drugog bilo je bez istorijskog presedana. Kao da j e neka božanska ruka blagosilj ala Nemačku pobedom i novim jedinstvom da izvrši veliku misiju u Evropi, ponovnu iz­gradnju tevtonske civilizacije. Ili u najmanju ruku, tako su Nemci shvatali svoju pobedu. Međutim, iako je novi nemački car, ranije kralj Pruske, politički ujedinio nekadašnje nezavisne nemačke dr­!.ave, nemački narod još uvek nije bio zaista sjedinjen, imao je sa" 1110 zajednički jezik. Lokalni nacionalizam je još uvek zauzimao prvo mesto. Svaki Nemac ili Nemica se smatrao prvo građaninom Saksonije, Pruske, Bavarske, itd, pa tek onda Nemcem.

Kako bi prevazišli ovakvo stanje stvari koje je moglo da se I.avrši katastrofom, graditelji novog Rajha pozvali su istoričare, fi­l ozofe i stvaraoce mitova da ujedine ljude koji govore nemački u stvarnu naciju. Čineći to, oni su spojili sve nacionalne opsesije sre-

26 Najdžel Pen ik

dine devetnaestog veka: drevnu istoriju, rasnu teoriju, narodnu re­ligiju i književnost. Kao pri osnivanju svih novih nacija, istoričari Rajha su pokušali da dokažu njegov istorijski pedigre, nalazeći in­spiraciju u prethodnom Nemačkom carstvu, Prvom Rajhu. U Pr­vom Rajhu su našli herojsku koncepciju monarhije: kralja kao mi­stičnog heroja koji pobeduje svoje neprijatelje i neprijatelje nacije.

U periodu izmedu 1871 i 1918, postavljen je kamen temeljac za Hitlerov pakao. Nemački istoričari, kao Kosina (Kossina), su se trudili da dokažu superiornost drevne nemačke kulture. Istoričari njegove škole su se zadubili u drevne zapise kako bi dokazali da drevna germanska civilizacija, ne samo što nije zaostajala, već je bila jednaka ako ne i bolja od klasičnih civilizacija Grčke i Rima. Nemački arhivisti, kao na primer Bether (Boetcher), dokazivali su da su drevni Germani bili odlični zemljomeri, dok su nemački bi­olozi veličali 'nadmoćnu prirodu' tevtonske rase. Nemački naučni­ci i inženjeri su uzdigli Nemačku na istaknut položaj vodeće svet­ske industrijske nacije a nemački vojni stručnjaci su učinili da ne­mačka armija bude najjača i najbolje opremljena na svetu.

Godine 1914 počeo je Prvi svetski rat. Nemci su mislili da je samo pitanje nedelja pre nego što 'nadmoćna' moralna i vojna sna­ga Rajha trijumfuje, ali nij'e tako bilo. Više od četiri godine krvavog ratovanja završilo se novembra 1918 primirjem a ne pobedom.

Devetog novembra 1918, pažljivo odgajane tradicije carevog Rajha srušene su revolucijom. Car Vilhelm Drugi bio je prisiljen da abdicira i dogodilo se nezamislivo - Nemačka je postala republi­ka. Sve stare zakletve na vernost bogu, caru, domovini, pa čak i oficirskom korpusu postale su predmet podsmeha. Nemačka armi­ja, koja je tvrdila da nije pretrpela nijedan poraz, vratila se sa fron­ta samo da bi naišla na opšti prezir naroda. Anarhisti, komunisti i ostali levi revolucionari su se naoružali, spremni da obore vlast. štrajkovi, pobune i ustanci su postali svakodnevna pojava. Uskoro su ulične tuče izmedu levice, većinom radnika, nezaposlenih i ne­zadovoljnih bivših vojnika i desnice, bivših oficira i monarhista, (' postaje uobičajene. BezbrOjna politička ubistva, atentati, pokušaji puča i upotreba ručnih bombi su se smenjivali sa buntovnim sa­st(ln ima, upotpunjenim privatnim vojskama.

/lllil NI NACfZMA 27

Republička vlada, užasnuta sve većom mogućnošću boljše-1\ kv revolucije, tajno je pozvala oficirski korpus da formira ne­

I ,Illične privatne vojske - Freikorps (Frajkor) - kako bi suzbile ,,!liliiIlU. Godine 1919 ove proto-fašističke vojne bande su bile or­I tllli/,ovane i stavljene u akciju. Početkom te godine, Frajkor je 1I"lcŠllo ugušio sovjetski ustanak u Berlinu a Bavarsku, koja je jed­Ilo kraće vreme bila pod revolucionarnim socijalističkim režimom, II vojio je Frajkor i "očistio" od levice. :rajkor je bio više od obične bande nepokornih vojnika. U I ' olcce 1919, vlada nove nezavisne države Latvije se nalazila u ve­III'cJln škripcu. Sledeći rusku revoluciju, revolucionari su se otvore­IIiI hunili i pretili da Latviju pretvore u komunističku zemlju. Vla­d" jc u očaju pozvala nemački Frajkor da joj pomogne u istreblje­Iljll "crvene opasnosti " . Kako bi dali podstrek tn.)pama, Latvijci su ilp

,dova�i na stari nemački san o seljačkoj utopiji. Za četvorogodi­

'1 1 1/11 sluzbu pod sopstvenim oficirma u latvijskoj Landeswehr (Ze-111,i1jskoj odbrani),-vojnici bi zauzvrat dobili pravo na latvijsko dr-1,lvljanstvo i 90 jutara zemlje.

Privučeni obećanjem slobodne zemlje, hiljade su se javili kao di >hrovoljci i naslikali svastiku - simbol baltičkog Frajkora - na ',v()jim čeličnim šlemovima. Zemaljska odbrana je pod nemačkom I ()ll1andom razbila komunističke snage i Frajkor je zauzeo glavni 1',I':lci, Rigu. Svaki grad koji su Nemci osvojili bio je opljačkan, a I \'Volucionari, anti-nemački raspoloženi gradani i Jevreji nemilo­'d dno izloženi pokolju. Strahote su počele kada su osvojili Rigu. v,lko za koga se sumnjalo da gaji simpatije prema komunistima il, da je anti-nemački raspoložen izveden je pred vojni sud. Zatvo-

1('llike su ubijali u grupama od po pedeset. Frajkor, sa svojim šle­Illovima sa svastikama, su najzad pobedile združene snage Latvija­\ ,I I LItvanaca u bici kod Vendena. Preživeli su otpremljeni nazad II Nemačku gde su se pridružili drugim naoružanim grupama.

Tokom kratke pobede Frajkora u Latviji, njegovi oficiri su ".1 voreno pričali o baltičkim državama kao o kolonijama novog I ('vtonskog reda, ponovne pojave drevnog srednjovekovnog Or­r/l'lIstaat-a, tevtonskih vitezova koji su živeli na tom području pre IIIIlOgO vekova. Himlerov ozloglašeni SS, čiji su mnogi članovi ne-

28 Najdžel Penik

kada pripadali Landeswehr-u, pokuša će za nepune dve decenije ponovo da osnuje ovu drevnu feudalnu oblast.

Kako su se građanski nemiri u Nemačkoj stišali, tako je Bri-. gada Erhard (Ehrhardt), jedna od najozloglašenij ih jedinica Frajko­ra, otišla u ilegalu. Zvanično zabranjena, Brigada Erhard se preo­brazila u tajni OrganizaCioni konzul i vršila ubistva svesno u tradi­cij i drevnog Vehm-a. Članovi Frajkora su nastavili da se sastaju u raznim udruženj ima koji su činili razgranatu mreže polu-sportskih društava, atletskih klubova i kulturnih asocijacija, kao što su Liga čeličnih šlemova, društvo Olimpija sport, Vikinško društvo, Bi­zmarkova unija, Mladi nemački red, Tulsko društvo i Bliher unija. Procenjuje se da su ove organizacije imale preko 750000 članova.

Organizovani teror se proširio zemljom. Članovi koji su pre­više pričali su osuđivani na smrt a većina ubistava u režij i Tajnog suda je prolazila nekažnjeno od strane popustlj ivih vlasti. Politička ubistva su se nastavila tokom ranih dvadesetih godina. Juna 192 1 Garajz (Garreis), poslanik socijalističke vlade ubijen je u Minhenu. Avgusta te godine, dva člana brigade Erhard su ubili j oš jednog po­slanika, Ercbergera (Erzberger). Sledeće godine, Valter Ratenau (Walter Rathenau), poznati jevrejski poslanik, koj i je organizovao nemačku industrij sku proizvodnju tokom Prvog svetskog rata, ta­kođe je postao žrtva Vehm-a. Usled ili su protesti, ali komisija sa­zvana da vrši istragu protiv tajne organizacije je uskoro podrivena i okrenula se protiv levice. Dok je trajalo krvoproliće, fanatici ra­znih uverenja kovali su zaveru da obore nestabilnu socijal-demo­kratsku vladu i da je zamene jednopartij skom državom.

Jedan od ovih zaraženih, nezadovoljnih fanatika bio je i Adolf Hitler. Ovaj sin austrij skog carinika, rođen je u Braunau-am­Inu, Austriji, 20-og aprila 1889 godine. Ovaj datum bi mogao bi­ti značajan jer je, po predanju, Rim osnovan 20-og aprila 753 go­dine pre nove ere. Kao mladić, Hitler je živeo 'boemskim' životom u Beču, gde je proučavao umetnost, arhitekturu i okultizam u mnogim dobrim gradskim bibliotekama. Hitler, koji je bio strastach čitalac anti-semitskih pamfleta, koji su kružil Evropom tih dana, j d i n io je učenja nemačkih rasiSta sa tada novim okultizmom te­

oz f k i h loža . Naoružan ovom filozofijom u povoju, služio je ne-

/\ 1 I IU',NI NACIZMA 29 1 1 1 , 1 �k L l �ojsku u Prvom svetskom ratu i dobio Gvozdeni krst l ' I , l hrost. "

za

, /o�le primivrj�. 19

,18. �itler je otišao u Minhen, gde j e postao PI I l i C I J skI age?t, spIJumraJuci tajna društva. Uskoro se inflitrirao u I l 'dove ne�ohko okultnih-političkih grupa koje su vlasti smatrale I l hv rZlv

.mm. Jednog dana, njegovi nadređeni su ga poslali u piv­l i l l I I gde Je nova grupa imala sastanak. Organizacija je policiji bi­I. I �' .'pozn�t�. Grup� se zval� Nemačka radnička partija, a svaka I ' 1

,1 t

ol ja kOJa

. J.e u nazI�u sadrzala reč radnik bila je osumnj ičena za 1 1 1 . 1 1 h lzam Ih komumzam. Hitler J'e uskoro otkrio d o o " , ' h " v , . . v a ova partI ja " � I t

. nl anar IstI�ka m

,�omumstlcka i pristupio joj je kao član broj '

,d' l 1 1 1 . �s�oro Je par.tlJI nametnuo svoja uverenja i istovremeno joj P' o 1 1 1 e 1110 Ime u NaCIOnal-SOCijalistička nemačka radnička pa t "

I l o k N . . vk . r IJ a, I I � 1 t o aCIstic a partI ja. O�a .�a:tija bila je čudnog porekla j er, za razliku od ostalih ( ' I< SI'rem�stlCkrh gru�a" bila je više mistična nego politička. Njena I ( ) kre�tacka sn��a ?IQ . je Ditrih Ekart (Dietrich Eckart), rasistički 1 I 1 : 1

.

g Ekar.t, kO!I Je ZIveo ?v

d .1 868 do 1923 bio je do Prvog svetskog 1 . 1 1 ,I pesmk, pIsac pozonsmh komada i pisac. Kao i Hitler pre y ._ ( "o Je brita�.sko puštahje otrovnih gas ova u nemačke rovo�e i p::_ I Iq'; ; 10 morfIJum� kako b� y

ubl�žio bol. Postao j e zavisan od droge I llskoro postao l alkohohcar, sto ga je na kraju i ubilo. ,

Por�d toga što j �ij e bio pokrovitelj Nemačke radničke parti­I " , , I �kart Je t�kođe:. bi? vod�ći član Tulskog društva, čudne grupe l t i p Je toboze. trazI1a Izgubl jenu nordijsku domovinu Tulu vrst . I ' verne AtlantIde. Dok j e umirao od alkohola i droga Ek t

u \ I l lo l io b?gu d� .

Tulsko društvo nastavi svoju misiju i da �sko:� i�� 1 I 1 1: I � ' pnroduO ozlvot� n� zemlj i .

o�riča se da je Ekart na svojoj samrt-",'

,".oJ p�stelJl ?drza

.o poslednJ � g?vor svojim sledbenicima. U njoj I 1

.� kaO. "Sl�dlte HItlera. ?n ce Igrati ali ja sam taj koj i treba da ·t� , l . Posve�IO sam ga u Ta jnu doktrin

yu, otvorio njegove vizionar­, < t centre l da? m� sredstva da opsti sa Silama. Ne žalite za I I I I lom, Jer sam J a utICaO na istoriju više od bilo kog drugog N . _ " D k ' . em 1 , 1 .

"o Je �mlrao, uputio je svoju poslednju molitvu "Kamenu iz Mrke , parcetu crnoglmeteora istim kao s lavna k�'aba u središtu 1 " , I : l l l�skog sveta. U svom

. testamentu, Eka:t je kamen ostavio pro­I i or L I Obertu (Obert�), Jednom od pionira nauke o raketama i le-

30 Najdžel Pen ik

tu u kosmos. Obert je još uvek proučavao okulti�am na s�oj osa.m�

deseti rođendan, pedeset i jednu godinu kaSOl}e. Kao I Tub, I Obert je bio u vezi sa tibetanskim lamama.

v . '

Godina 1923 nije bila povoljna po Nemacku . Te .god�ne J�

francuska vojska okupirala Rur. Nemci su na. okuplra�o} �entonJ1

vodili gerilski rat i francuske vlasti su �ogubll� nek?h�o .Istaknu­

tih članova pokreta otpora. Iste godine }e ceo fman�IJskl sistem ze-mlje doživeo krah. Inflacija j e rasla ogr�mnom brzmom.

. . Nedeljne zarade onih koji su mog�1 d� nađu P?sao su IznOSI­

le prvo stotine, zatim hiljade, mi�ione I �a}zad milIJarde maraka. Inflacija je uzela takvog maha da }e marki padala vrednost bukval-no svakog sata. . . ' l ' U isto vreme doba, ljudi koji su imah pnst�p �:ran?} va utl živeli su kao bogovi. Hitler i nacisti, koji s� imah pr

,l}atel}e u dru­

gim zemljama, mogli su da kupuju �o�ede I preduzeca za sumu od nekoliko dolara. Inflacija i beda kOJu }e ona prouzrokova

.la, pred­

stavlj ala je božj i dar za fanatike kao što je.�

io Hitler. Godme 192� budući Firer je rekao: "Slobodi pripad� �Ise od ekonoms�e pohtl­ke; više od znoja. Da bismo se oslobodih, p?t�e��n nam }e p�nos, volja, prkos, mržnja, mržnja i ponovo mrzn}a !

. Ekonoms

vkl

. ko­

laps, koji je uništavao rad i imovinu, rađao }e ovu .mrzn

.lu u

ogromnim količinama. Znajući nap�met. groznu

. ant�-seml�sku

knj igu Protokoli sionskih mudraca, Hitler �e. navodiO n}:n na!po­

znatiji citat: "Zavišću ili mržnjom, borbom Ih ratom, pa cak l Slf�­njem gladi, bede i kuge, dovešće�� naš �aro� U. takav t�s�:c d� ce im jedini izlaz biti potpuno potcm}ava�}e

. �a,so} vlad�vml.

. Hitler

se okomio na ove reči, napisane o tobozn}o} Svetsko} zaven Jevre-ja' , i iskoristio ih kao osnovu svoje borbe za vlas

.t.

. . U dobu, u kome su uništene stare vrednosti - �a}�, car, VO}-

ska i sada novac, pa čak i pojam vr.ednosti

.� postoJao .l.e v�kuu�

u koji su mogle da zakorače nove Id�ologIJe: U dezovrIJentlsan?! ,

rasparčanoj zemlj i, u kojoj j e volja vecme .n��lr�na �psto� besClI} ­

noscSu, postojala je duhovna sredina u kOJo} �e }��a IstreOlrana vp­lja mogla da pobedi. Hitler je ima? takvu vO:}U, .Ih }e ta�o v

.erovao�

jer ga je u tajne posvetio Ekart. N}egovo o.seca�}e �ro�l?en}a zap�

l io je tulski okultista i(, oktobra 1923 arhl-raSlSta l blVSI carev �h­zica, Hjuston Stjuart Cemberlen (Houston Stewart Chamberlam) ,

KORENI NACIZMA 3 1

pisao je Hitleru: "Pred vama su velika dela; međutim, bez obzira I l a vašu snagu volje, ja vas ne smatram nasilnim čovekom . . . Posto­j i nasilje koje proističe iz haosa i vraća se u njega, a postoj i i nasi­l j e u čijoj je prirodi da stvara kosmos . . . Baš ovaj smisao građenja kosmosa j e onaj kojim želim da vas uvrstim među ljude koji grade : 1 ne među nasilne ljude."

Hitler nije bio čovek koj i bi čekao, tako da je rešio da isko­r isti trenutak. Rasistička partija slobode, političko krilo Frajkora, ponudila je 1922 godine svoju podršku nacistima u slučaju držav­I lOg udara, tako da su Hitler i njegov vern i sluga Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg) skovali plan da obore postojeći sistem. Rozen­herg, član Tulskog društva i budući religiozni filozof Trećeg Rajha, doveo je svog prij atelja Maksa Rihtera (Max Richter) , koji je pro­veo mnogo godina u Rusij i, pomažući zemljoposednicima da ugu­še anarhistički ustanak 1905 godine. Rihter je takođe bio nemač­k i špijun u Turskoj i učestvovao je u neuspešnoj kontra-revoluciji I I Rusiji . Izbačen iz Rusije, ponudio je svoje ne beznačajne talente I\ozenbergu. Krajem septembra 1923, Maks Ervin fon Šojbner­I \ i hter (Max Erwin von Scheubner-Richter) , novo visokoparno ime koje je sebi nadenuo, predao je Hitleru opširan plan sprovo­denja revolucije . Tako je rođen plan za sramni Minhenski puč.

U svojoj okultnoj ulozi "graditelja kosmosa", Hitler je sa­n jao da će za njega biti obična formalnost da zbaci vladu i uvede "Novi poredak" . Međutim, stvari su krenule vrlo loše. Policija je ot vorila vatru na njegovu šaroliku grupu jurišnih trupa. Šesnaesto­ro ih je poginulo a Hitler se našao u zatvoru. Njegov ishitreni po­t Cl. je proniclj ivo prorekla poznati astrolog Elspet Ebertin (Elspeth I ·:bertin) . Početkom 1923 godine, ona je napisala "Čovek od akci­je rođen 20-og aprila 1889 sa suncem 29 stepeni u Ovnu . . . može " : 1 111 sebe da dovede u opasnost izuzetno neoprezno m akcijom i vr­Io verovatno bi mogao da potegne obarač nekontrolisane krize. N j egov položaj zvezda pokazuje da ovog čoveka treba shvatiti ve­I ) I n a ozbiljno; on je predodređen da igra vodeću ulogu u budućim I l i l"kama . . . " Da su oni koj i su ga uhapsili poverovali ovom proro­� ; l I l StVU, možda bi bili u stanju da spreče tragediju Trećeg Rajha.

Ali to se nije dogodilo. Hitler je odležao sitnu kaznu u rela­t I v noj raskoši zamka Landsberg. Tamo, uz pomoć svog poručnika

/

32 Najdžel Penik

Rudolfa Hesa, Hitler je napisao budući bestseler, knjigu Mein Kampf. Mein Kampf, u bukvainom prevodu - Moja borba, detalj ­no je opisivala kako će izgledati Hitlerov Rajh - uključujući i pro­ganjanje Jevreja i rat protiv neprijatelja Nemačke. Kada je napu­štao zatvor, Hitler je bio slobodan da na sve strane nudi svoju po­gubnu doktrinu sa katastrofalnim posledicama. Za manje od devet godina postao je diktator Nemačke.

T R E Ć E P O G L A V L J E

Tajna doktrina

,

l ospoda Helena Blavacki bila j e j edna od nazagonetnij ih lično-I I devetnaestog veka. Udata za ruskog generala u svojoj sedamna­

l" l o j godini, Helena je uskoro pobegla i lutala svetom u potrazi za 1 1 0 1 1 pr i rodnim. Posle deset godina se vratila u Rusiju sa dobro raz­v i l " l l i m medijumskim darom. Mogla je voljom da pokreće pred-1 I 1 (' I l ' , da stvara vetar i druge natprirodne pojave. Medutim, 1 8 60 I I H l i l l c ranjena je mačem ispod srca dok se bavila ritualnom magi-1 1 1 1 1 1 i i zgubila je svoju moć. Posle j oš nekoliko fantastičnih avan-1 \ 1 1 , l , 1 8 7 1 godine je osnovala Societe Spirite (Spiritističko društvo) I I I ' , l i r u . Ovo društvo nije dugo opstalo i Blavacka je ozbiljno op-1 1 1 / " 1 1 : 1 za prevaru i proneveru.

H lavacka je 1 8 73 godine upoznala pukovnika Olkota (OI­I ! I I ) I I Vermontu, S.A.D. Godine 1 8 75 su osnovali Teozofsko dru­I I I , koj e je tvrdilo da tumači vrline ezoterijskog budizma, ustano­

, l j l 1 ) \' I I n i verzalno bratstvo ljudi, populariše drevne veštine i mu­" 1 1 1 ' . 1 i . vesno vlada latentnim ljudskim parapsihičkim moćima. I ! I U lilit' 1 8 78, Blavacka, Olkot i nj ihova dva učenika su otputova­I I I HO l I ba j j uskoro su se svetom proširile zaprepašćujuće vesti o / 1 i1 I . 1 1 s i h i vk i m čudima. Pročitavši · o ovim navodnim čudima, čla­I I I l V I I ) n l štva za i zučavanje parapsihičkog, sa sedištem u Londonu, \ I pl )�ln � D r. Hodžsona (�) I I TnrijU da vidi o čemu se ra-

34 Najdžel Penik

di. Tamo, u Ađiru, novom sed ištu teozofa, on je izučavao dokaze o materij alizacij i i drugim natprirodnim događaj ima . Hodžson je nerado javio da nije našao ništa osim "opiplj ive prevare i izuzetne lakovernosti " članova.

.

Bez obzira na ovakvu nevericu, gđa Blavacki j e nastavila svo­je učenje. Uskoro je izdala svoj u kapitalnu knjigu, Tajna doktrina, u kojoj su se nalazili svi budući elementi nacističke istorije sveta i rasizma. Posle smrti Blavacke 1 8 9 1 godine Eni Besant (Annie Be­sant), žena sveštenika iz Linkolnšajra, postala je zvezda vodilja te­ozofije. Pristupivši društvu samo dve godine ranije, preuzela je vlast i izmenila teozofiju u svetlu hinduizma.

Iako je bila revolucionar sa vezama u sindikalnim i anarhi­stičkim pokretima, prihvatila je hindu bogove i boginje i odobra­vala kastinski sistem kao nužan deo " zakona Karrne" . Zapadna ci­vilizacij a, tvrdila je, predstavlja samo senku nekadašnje velike ari­jevske hindu civilizacije drevne Indije. Ovu tvrdnju je potkrepljiva­la glavnim tekstom Blavacke - Strofe Dzijana. Pričalo se da su ove strofe bile milenijumima zakopane u tajnoj tibetanskoj biblioteci i da su 1 8 8 8 godine otkrivene Blavackoj u transu. Ove strofe, koje predstavlj aju ključne tekstove u okultnoj istori j i sveta, zauzimale su značajno mesto u radovima pre-nacističkog Tulskog društva i uticale su na istraživanje Neindifikovani letećih objekata posle drugog svetskog rata.

Pod vođstvom Eni Besant, Londonska loža Teozofskog dru­štva je postala nadmoćna i glavne ideje su poticale od njenih pro­svetitelj a, kao što su A.P. Sinet (A.P.Sinett ) , c.v. Ledbiter (C.W. Le­adbeater) i V.Skot-Eliot (W. Scott-Eliot) . Teozofija je imala već pri­lično veliki broj sledbenika u Nemačkoj . Nemački okultni nacio­nalisti su spremno' upijali misli Londonske lože i sjedinjavali ih sa tradicionalnim oblicima okultizrna.

Godine 1 8 80 iluminati su se iznenada ponovo pojavili u Ne­mačkoj . Nj ihov vođa bio je Leopold Engel, okultista koji je održa­vao veze sa teozofskim i rozenkrojcerskim društvima u Engleskoj . Engel je verovatno bio zaslužan za osnivanje britanskog hermetič­kog reda Zlatne zore, magij ske grupe iz koje je potekao majstor­ski okulti sta Alister Krouli (Aleister Crowley) . Još jedan okultista koj i je značajno uticao na nacizam bio je Gvido fon List (Guido

I �\ I NA DOKTRINA 35

v u n List) . Kao mladić, on je čitao rimskog pisca Tacita, koji j e opi­, I vao drevne Germane kao heroj sku rasu plavookih i plavokosih 1 . 1 I n ika. Oni su za fon Lista predstavljali rasni ideal, spoj smelosti d revnih heroja i drevnih veština i mudrosti paganskih maga. List l l " sanjao da je poslednj i naslednik j edne tajne magijske tradicije poreklom iz drevne Nemačke, i rešio je da obnovi polu-zaboravlje­I I I I s lavu prošlosti. Magijski red po imenu Armanen, tvrdio j e, is­I , i l 1 čano je uticao na nemačku istoriju a on je bio izabran da nasta­v i njegov rad u dvadesetom veku.

U svojoj ranoj mladosti, fon List se zakleo pred glavnim 01-I . l rom Bečke katedrale da će jednog dana posvetiti novi hram vr­hovnom bogu Vodanu (Odinu ) . Dugodnevicu 1 878 godine je pro­• 1 : 1 v io ritualom u slavu boga sunca Baldura. Tokom ceremonije, I , t kopao je flaše vina u brdo nad glavnim gradom Austrije. Flaše I ' poređao u obliku svastike.

Tri godine kasnije, Gvido fon List izdao je svoj znamenit rad Nemački mitološki pejsaži. Ovo delo je izazvalo senzaciju u naci-

1 I 1 1 ; t 1 i stičkim-okultnim krugovima i dovelo svom autoru verne sled­he l l i ke . Njegovi učenici su 1 90 8 godine stvorili Društvo Gvida fon I 1 � 1 ;1 . Prvi sekretar društva je bio sledbenik gđe Blavacki Johan I l , de l i (Johannes Baltzli ) , urednik teozofskog časopisa Prana. Hart-1 1 1 . 1 1 1 (Hartmann) , vlasnik časopisa, je u početku bio blizak sarad­I l I k Blavacke, da bi kasnije svoju vernost preneo na fon Lista i do­I v ( ) l io Baiclij u da proširi sadržaj časopisa i uključi nordijsko mno­I'.( ) ! loštvo. Na drugoj godišnjoj konferencij i Teozofskog društva u 1 l l l Idonu, 1 907 godine, član iz Nemačke, A. fon Ulrih, (A. von Ul­I I I h ) je dokazivao postojanje veze između okultne istorije Blavac­I l ' i d revne nemačke legende. Bile su sjedinjene teozofske tradicije 1 1 . 1 1 ; l I 1ka Arijevaca i stare skandinavske knj iževnosti, dragulj a ne-1 1 1 . 1 �k i h okultnih nacionalista. Stare nordijske legende su opisivane I . I I ) uzbudlj iva poglavlja stvarne istorije, precizno skrojene prema l i ' o I l w loškim potrebama tog vremena. "Ljubav prema domovini" , 1'. ' ) v ( ) r i o je fon Ulrih, "bila j e jedna od vrlina nemačkih naroda, i 1 I I I . I j k o voli svoju domovinu, voli njenu prošlost, koja je, zaista, l 'd l l l O majka sadašnjosti. " Lavina je krenula.

Iz Društva Gvido fon List je ponikao Filip Štauf (Philip Sta­I t l I ) , predstavnik tog društva u Berlinu. On se 1 9 1 2 odvoj io od

3 6 Najdžel Penik

društva i osnovao svoju zasebnu grupu koju je nazvao Nemački red. Iz ovog reda je potekao još jedan izvorni uticaj na buduću na­cističku ideologiju - Rudolf fon Zebotendorf (Rudolf von Sebbot­tendorf) . On je bio vođa posebnog unutrašnjeg pokreta u okviru reda, Glavne anti-semitske lože, čij a je namera bila da " se bori protiv tajnog saveza Jevreja " . Pravila ovog Nemačkog reda bila su stroga i nedvosmislena. Članovi su mogli postati samo Nemci ko­ji su mogli da dokažu čistotu svoje nemačke krvi tri pokolenja una­zad. Kako bi bili sigurni da nisu primljeni članovi " inferiornih ra­sa", Nemački red je merio lobanje kandidata kako bi se utvrdila nj ihova rasna 'prikladnost' . Zebotendorfu je rasna propaganda bi­la najvažnija . Nemački red je propovedao da je mešanje rasa uzrok svih nevolja i trudio se da stvori novu super-rasu koja bi vladala svetom.

Godine 1 9 1 7 je postojalo preko 1 00 zasebnih Loža ovog re­da širom Rajha. Krajem rata se Nemački red raspao, podelivši se u nekoliko novih organizacija. Herman Pol (Hermann Pohl), jedan od njegovih prvih članova, postao je vođa j edne grupe. Fon Zebo­tendorf, tada šef bavarskog odeljka, je nadenuo sebi visokoparnu titulu Velikog majstora bavarske provincije i osnovao novi časopis Runen (Rune ) . Časopis je pisao je o misticizmu, izučavanju runa, tajnama zemlje, rasnoj istorij i i otvoreno se bavio rasističkom pro­pagandom. Tulsko društvo, grupa koja se okupila kako bi prouča­vala legendu i ostatke Tule, izgubljene severne Atlantide, bila j e povezana sa časopisom " Rune" . Ova grupa je tvrdila da je Tula bi­la mesto iz kog je potekla tevtonska rasa. Amblem Tulskog društva je bio mač, hrastovo lišće i zaoblj ena svastika. Ovi simboli su se kasnije pojavili na nacističkoj vojnoj opremi.

Adolf Lane (Adolf Lanz) je takođe izvršio značajan uticaj na okultnu nacionalističku misao. Lane, ili kako je kasnije sebe zvao Jorg Lane fon Libenfels (Jorg Lanz von Liebenfels ) , . je u početku bio odan i pravoveran katolik. Sa sedamnaest godina, 1 8 93 postao je kaluđer Cistercijskog reda, ali je uskoro izbačen j er je prekršio strogi moralni kodeks. Pošto ga je katoličanstvo ekskomuniciralo, počeo je strasno da se zanima za mističnu stranu arijevske rase i dopisivao se sa Gvidom fon Listom o magij i i rasističkoj istorij i . Naoružan tim novotkrivenim idejama, fon Libenfels je osnovao

I l / Nil J )OKTR INA 37

I"" 1 l ' l L1 n magijski red, Nove templare. Godine 1 90 7 j e osveštao PI VI hr:1 1 l1 svog reda u drevnom zamku nad Dunavom. Tamo je pr­,1 p i l i razvio novu zastavu templara - svastiku.

1 ao i mnogi njegovi okultni savremenici, fon Libenfels je te­ln k:1 d revnom germanskom mnogoboštvu i naslov njegovog ča­"PIS ; 1 , - Ostara, je to odražavao. Ostara je bila tevtonska boginja

1 I 1 ! ' � ( ,C<1 , čiji se praznik slavio svakog proleća, za vreme hrišćanskog ' ''' Ii rS; 1 , koj i je po njoj dobio ime (Uskrs se na engleskom kaže Ea-1 (' 1 : l i zgovara ister - prim.prev) . Glavna knj iga fon Libenfelsa je .

1 1 { )'I h nezgrapan naslov Teozoologija - ili priče majmuna iz Sodo-1 1 1 , 1 i božanski izbor - uvod u najraniju i najmoderniju svetsku fi­I ( )/ ( ) (i j u i opravdanje Redova prinčeva i aristokratije . Teozoologi-1 . 1 , jeL i na od prvih knj iga iz sociobiologije - nalazila je navodno "PI ,l vdan je rasnih i klasnih razlika na osnovu biologije - spajala je d ,l l'v i n i stičku evoluciju sa božanskim poreklom društva tumače­I I I i i ) u nordijskoj mitologij i . Idej e fon Libenfelsa su naišle na izu-1 I' l l l l I dobrodošlicu kod žutokljunih nacista, a Ariozofski pokret, I " j i je on kasnije organizovao doprinos je razvoju 'Arijevske teo­ln / I je ', 'religioznog' duplikata nacional-socijalizma. Fon Libenfels I I ' l ; 1 k za Hitlera izradio nešto što je nazvao "Kabalistički horo-I ( ) P " · Hitler je bio strastan čitalac Ostare i prvi put se upoznao­

' 1 \ I on Libenfelsom 1 909 godine, kada je otišao u njegovu kance­I t l l l j l l da bi nabavio neke prethodne brojeve časopisa. Fon Liben­I I' J � j c tvrdio da je budući Firer bio jedan od njegovih učenika.

Škola mudrosti, koja je počela rad u Darmštatu 23 'novem­h l , l , 1 923 , je takođe imala značajan okultni uticaj na Nemačku.

J' o l u j e osnova grof Herman Kajzerling (Hermann Keyserling) i 1 1 J 1 ' 1 1 p riznat cilj j e bio da "uzdigne nemački duh" putem "unver­l , t i l l C polifonije" . Prema Kajzerlingu, "Moj polifonski stil razmi­, J I . l l l j a se isto odnosi ka stilu razmišlja ja moj ih prethodnika kao ,t l ( ) se polifona melodija odnosi prema homofonoj ( jednoglasnoj ) 1 1 I ( ' lod i j i . " Kajzerlingova aristokratska filozofij a, po svojoj suštini , I I I I i -h ri šćanska i anti-demokratska, bila je čvrsto zasnovana na 1 1 J l ' /� ( ) voj sopstvenoj vizi j i budizma. Za njega je celo Budino učenje l I L I l o nepogrešivi pečat prinčevskog uma, čime se budizam poka-

1 . 1 0 mnogo superiornij im od hrišćanstva. Dok je hrišćanstvo bilo p l o lctersko, budizam, ogranak hinduizma, bio je aristokratski, ve-

3 8 Najdžel Penik

rovao j e Kajzerling. Ova hinduistička veza sa Nemačkom, kroz arijevsku rasu, predstavljala je za Školu dokaz da su Nemci, isto kao i Indusi, po svojoj fiziologiju " kastinski narod" . Jedini način da se Nemačka spase 'opasnosti' demokratije ili komunizma je bio da se povrati stari feudalni sistem uređenja društva, hijerarhijska socij alna država u kojoj je najvažnija pripadnost rasi.

Kajzerlingova Škola mudrosti se trudila da prevaziđe dobro i zlo. "Čovek ne treba da se brine o bogu ili đavolu ", pisao je, " jer ga njegove inicij ative stavljaju van nj ihove moći" . Takve ideje, ko­je su izvorno potekle iz manihej ske jeresi, bile su uobičaj ene za okultno mišljenje tog vremena i predstavljale su kamen temeljac za magičare kao što su Alister Krouli i Adolf Hitler.

Dok su fon List, Kajzer1ing, fon Zebotendorf, Ekart i fon Liben­

fels širili svoj okultni nacionalizam, cvetale su i druge, čistije okultne

grupe. Jedna od najznačajnijih je bila Ordo Templi Orientis, Red is­točnih templara, ili skraćeno OTO. OTO je upražnjavao magijske

veštine iJuminata, a osnovao ga je Teodor Rojs (Theodor Reuss) , ma­son i rozenkrojcer. On je 1 9 12 godine otputovao u London kako bi

upoznao Alistera Kroulija, koj i je nastavio da održava svoje nemač­ke veze tokom Prvog svetskog rata i bio optužen za pro-kajzerovsku

propagandu protiv Britanaca. Kakva god bila istina o Krouliju, Rojs

je nesumnjivo bio član nemačke tajne službe i možda je čak i upoznao

Maksa Rihtera, Rozenbergovog revolucionalnog stratega. Magov kao Krouli i Roj s su tražili ličnu moć. Čarobnjaci le­

ve struje su po predanju pribegavali upotrebi određenih istančanih

energija za sopstvene ciljeve. Okultisti ovog vremena su svesrdno

pokušavali da zauzdaj u sve-prožimajuću energiju zemlje, zahvalju­

jući kojoj bi, ukoliko bi je svladali, imali bezgraničnu moć. Ova

snaga, poznata hilj adama godina, bila je nazivana mnogim imeni­ma. Kinezi su je zvali Vitalna energija a Indijci Prana. Polinežani,

koj i su verovali da je ova snaga zauzdana kako bi se podigli kipo­vi na Uskršnjem ostrvu, zvali su je Mana. Ovu moć, skrivanu u srednjem veku u ezoteričnim redovima kao što su bili templari i tevtonski vitezovi, javno su otkrili alhemičari kao Paracelzus, koj i j u je nazivao Munis, i Van Helmont, koji joj je nadenuo ime Mag­nale Magnum. Franc Anton Mesmer je koristio tu moć. Nazvao ju

je Životinjski magnetizam. Fon Rajhenbah ju je zvao Odska ili

I I / NI\ I)OKTRINA 39 ( )dil ička energija a sledbenici radiestezije Eterična energija. Za te­I l / I ) I . je to bila Astralna svetlost. U dvadesetom veku, L.E. Iman ju / 1 ' I V ' lO Energija-X, Vilhelm Rajh Orgone a nacistički rašljari Ener­/ , I J · I � . . � dan danas je oni koji istražuju ley zovu Ley-energij a, ili P! ) I ' ! I cn IJe, Zmajevo bilo. Sovjetski parapsiholozi je nazivaju Ener­)l I J . l bloplazme ili Psihotronička energija.

Ovu energiju su opisivali gđa Blavacka i britanski lord Balver I t i on ( Bulwer Lytton) . Liton je 1 8 75 godine izdao čudan roman J . 1 1 1 ! : l st ike - Rasa koja dolazi. U romanu, rudarski inženjer uvodi I I I povedača u podzemni svet nastanjen čudnom vanzemaljskom I , 1�( ) I 1l . Ovaj narod, po imenu Vril-Ja, poseduje parapsihičku moć I n j : \ mu omogućuje da živi bez mašina i svih zamki savremene ci-

t l i,.aci ie. Ta moć se zove Vril. " Sta je to Vril ? " pita pripovedač Rase koja dolazi. "Zi (do­

I l lO rodac) smesta počne s objašnjenjem koje sam jedva razumeo, 1 " 1 I l e postoj i reč ni u jednom meni poznatom jeziku koja bi bila I I I : l l l sinonim za ,vril. Mogao bih je nazvati električna energija, I I I ( 'd L l tlm, ona svoJIm raznovrsnim granama podrazumeva i druge I " I rodne sile, kojima je naša naučna nomenklatura nadenula raz­I I I 1 ! : 1 i mena, kao što su magnetizam, galvanizam itd . "

Roman je odmah doživeo uspeh i stvoren je kult sa velikim , I Dj e m sledbenika. Posebno je imao uticaja na nemačke okultiste 1 " 1 , LI izobilj u okultnih grupa s kraja veka, nailazimo na Društv�

I d , posvećeno ovladavanju ovom energijom. Isprva poznato kao I 1 ) /' : \ svetlosti, ovo Društvo Vril je sjedinjavalo ideje švedskog l d I l I t i ste Emanuela Svedenborga i učenja bavarskih iluminata i al­h l ' l I l iča ra i kabaliste Jakoba Bemea, koji je živeo u sedamnaestom I ' k u . .ove id�je je u svom učenju sjedinio francuski okultista Luj

/ , i 1w l lO ( LOUIS Jacolliot 1 8 3 7-1 8 90), koj i je verovao da su načela V i h l j udskih dela otelovljena u univerzalnoj energiji zvanoj Vril.

/ , i 1< o l io je tvrdio da je tokom svoj ih diplomatskih poseta Indiji I I pm. l lao posvećenike koji su poznavali tajnu upravljanja Vrilom.

I I I I hol ove sekte bila je svastika. Litonov roman je za članove Društva Vril bio više od beletri­

I I ke . On je sadržao određene okultne istine koje su samo posve­I 1 ' 1 1 i 1 1 l0gli da primete. Rasa koja dolazi zaista sadrži čudne pred­I I t . l ke na�izma. U j ednom delu knj ige, Liton govori o jeziku Vril-

40 Najdžel Penik

ja i objašnjava principe stvaranja reči . Tu. nailazimo na zapanjuju­ći odeljak: "Zi, kao poslednji slog, označava nepromenljivost, po­nekad u dobrom, ponekad u lošem smislu, u zavisnosti od reči s kojom je povezan. Iva-zi, večno dobro; Nan�zi, večno zlo" . Da je Nostradamus napisao ove reči, smatrali bismo ih proročanstvom.

Društvo Vri l je verovalo da ispod zemlje postoji podzemno kra­ljevstvo zvano Agarti. U njemu nadmoćna rasa čeka da dođe njeno vre­me da osvoji površinu zemlje i pokori ljudski rod. Prema rusko-polj­skom istraživaču Ferdinandu Osendovskom (Ossendowski), 1 890 godine se čudno biće, koje je sebe nazivalo Kralj sveta, pojavilo iz ovog unutrašnjeg sveta kod hrama Narabanči u Mongolij i. Priča se da je ovo podzemno biće izreklo proročanstvo u vezi sa predstojećih pola veka tokom koga će doći do ogromnog uništavanja i socijalnih preokreta, posle čega će uslediti period mira. Posle ovoga, veliki glo­balni rat će predstavljati znak za narode Agartija da "izađu iz svo­j ih podzemnih pećina na površinu zemlje ." Ovi misteriozni stanari su, prirodno, posedovali superiornu proročku moć zvanu Vril .

Društvo Vril nije bilo jedino koje j e tragalo za ovom 'moći ' . Tulsko društvo je verovalo da ovladavanjem ovom moći mogu da uzdignu Nemačku na neosvoj iv poloiaj sa kojeg bi gospodarila svetom. Godine 1 9 1 9, Tulsko društvo (osnovano 1 9 1 2 ) je postalo zborno mesto bavarskih okultnih anti-semita. Anton Dreksler (An­ton Drexler ) , prvi vođa Nemačke radničke partije, bio je član tog društva. Njegov član j e takođe bio i Rudolf Hes (Rudolf Hess ) , ko­ji će uskoro postati Hitlerova desna ruka, kao i Alfred Rozenberg, budući filozof nacional-socij alizma. Ovo društvo je tvrdilo da predstavlja oruđe legendarnih tibetanskih 'Tajnih vođa' - nasled­nika onih koj i su preživeli potapanje Atlantide i obitavali negde u dalekim Himalajima. 'Tajnim vođama', poznatim i po imenu 'Be­la loža', ili 'Mudraci sveta', navodno je vladao Kralj straha ili Kralj ' sveta, kao 'nepoznat natčovek' , koji će jednog dana ponovo zavla- , dati zemalj skom kuglom. Jedan od okultnih obreda društva bila je i vrsta proricanja uz pomoć specijalnih tibetanskih tarot karata. Tulski posvećenici su tvrdili da posredstvom tih karata mogu da stupe u vezu sa svoj im tajnim gospodarom, Kraljem straha.

Tvrdeći da ih usmerava tajanstveni gospodar, članovi Tul­. kog d ruštva su sledili tradiciju Fridriha Velikog, gđe Blavacke i

I I I N,I f )OKTRINA 41

1 , I I I I j l l c l a Mekgregora Metersa (Samuel MacGregor Mathers), 1 1 ' . 1 I I vača britanskog reda Zlatne zore. Meters, nekadašnj i saradnik A I I , l era Kroulija, pisao je da održava vezu sa ovim tajanstvenim I I I 1 1 1 1 3 , koja predstavlj aju " ljudska bića koj a žive na ovoj zemlj i, I t l ' k o ja imaji strašne i nadljudske moći" . Kada ih je upoznao, Me­I ' " � jc osetio da je "u vezi sa tom moći koja je do te mere strašna , L I ll' mogu uporediti sa šokom koj i čovek doživi kada se nalazi bli­I I I groma za vreme velike oluje i istovremeno ima velikih teškoća

,\ t l i s;:1 I1 jem . . . " Moć 'Tajnih vođa' zvuči neverovatno slično VriJ-u. Kao i Meters, članovi Tulskog društva su veroval i da je nji­

l I ( I V gospodar čovek koji živi na zemlj i . Pored proricanja uz pomoć I , I rt i , koristili su radio prijemnik kako bi stupili u vezu sa svoj im I Idom. Ovo navodi na pomisao da Kralj straha nije bio gospodar . ! lllO astralnog plana. Neki su nagoveštavali da je nj ihov tajan­I v('n i mentor bio niko drugi do Georg Ivanović Gurđijev, ruski

P' ofcsor metafizike, čovek veoma širokih interesovanja. Gurđijev l " postao kaluđer na Tibetu, da bi zatim putovao Rusijom i Evro­I ! l i l l šireći novo tumačenje budističke filozofije. Govorio je da ve-1 1 1 1 : 1 l j udi prolazi kroz život spavajući, živeći kao automati, bez

V ( ' � l log upravljanja svoj im sopstvenim delima. Jedini način da se p( )bže svoja volja, učio je Gurđijev, je da se čovek probudi iz ovog p" .' i v nog, obamrlog stanja. Učenici Gurđijeva su upražnjavali niz I I I Ičk ih i duhovnih vežbi namenjenih da im pomognu da se probu­d" i 3ktivno učestvuju u drami života. Da bi to postigao, učenik je I I l mao da razvija stalnu samosvesnost i da je pretvori u perma-1 I ( ' 1 1 [ n o stanje duha. Hitlerov poklič Deutschland Erwache (Pr6bu­. I I s ' Nemačko) i njegovo stalno ukazivanje na 'trijumf volje' pred-1 , I v l ja ju znake ove filozofije na delu .

U periodu između 1 903 i 1 90 8 budući nacistički okultista I , I ri Haushofer je posetio Gurđijeva na Tibetu. Rođen 1 8 6 9 Ha-1 I ,. l lo fer je bio vojni ataše nemačke ambasade u Tokiju. Na svoj im , " I i m putovanjima po Dalekom istoku, izučavao je orijentalnu fi­I I I/,( ) fi ju i, dok je bio u Japanu, postao je posvećenik jednog od naj-1 . 1 1 , l l l stvenijih budističkih tajnih društava. Tamo je došao do uve-1 , ' 1 1 ja da je germanska rasa nastala u centralnoj Azij i i da Rajh mo-1 , 1 da se proširi prema istoku kako bi zauvek očuvao nemačku Il. l dlllOĆ. Ova ekspanzija bi trebalo da uključi ne samo Istočnu

jjt;,

42 Najdžel Pen ik

Evropu, tvrdio je Haushofer, već i Ukraj inu li Rusiju, Turkestan,

Iran, goru Pamir, pustinju Gobi i Tibet. Ova poslednja mesta su

imala veliki značaj u svetoj geografij i, kao šta ćemo kasnije videti.

Vrativši se u Nemačku 'zbog Prvog svets�og rata, Haushofer

je službovao u činu generala i bio poznat po svom daru predviđa­

nja događaja, pogotovo neprijatelj skih ofanziya. Posle rata, 1 92 1

postao j e profesor geopolitike n a Minhenskom univerzitetu. Kako

bi unapredio svoje ideje iz oblasti geopolitike ,- koja se bavi odno­

sima među zemljama zasnovanim na geografij i - osnovao je Geo­

politički pregled i napisao nekoliko knj iga na :,tu temu. Rudolf Hes

je bio Haushoferov student i nj egove idej e o Herrenvolk-u - ne­

mačkoj takozvanoj Vladajućoj rasi - su ostavile tako jak utisak na

Hesa, da ga je upoznao sa Hitlerom. Hausho"ter je ubeđivao prvo

Hesa, a zatim i Hitlera, da se učlane u Tulsko društvo, ,gde su se

proučavale i raspravlj ale njegove mistične idefe o svetoj geografij i .

Haushoferovo povezivanje politike i geografije ima jednu

ezoteričniju stranu, svetu geografiju ili geomantiju. U drevna vre­

mel].a, širom sveta a i danas u Japanu, HongfXongu, Singapuru i

Butanu, profesionalni pretskazivači imali su za zadatak da utvrde

tok tajnih energija u zemlji kako bi se zgrade ,ili groblja gradili na , najharmoničnij im i nablagotvornijim mestim�. Geomantij a se sve- I

strano koristila u vreme Haushoferovog boravka na Dalekom is­

toku. Nastava u ezoterijskim budističkim društvima je zasigurno

uključivala načela ako ne i praktičnu primenq geomantij e.

Haushofer' je bio kolega još jednog Hitlerovog ranog sara d- I

nika, generala Erika fon Ludendorfa (Erich Jon Ludendorff) . Lu- :

dendorf je bio načelnik službe snabdevanja tokom Prvog svetskog

rata i 1 92 1 je napisao knj igu o geopolitici, omiljenoj Haushofe­

rovoj temi . Godine 1 923 Ludendorf je pomogao Hitleru u neuspe­

šnom Minhenskom puču koj i je prouzrokovao privremeni nesta­

nak nacista sa političke scene. Kao mnogi vodeći nacisti, Luden­

dorf je bio predan 'graničnim naukama'. Mladi nacistički advokat ,

po imenu Rajnhard (Reinhardt) ga je oktobra 1 924 upoznao sa

Frai1Com Tauzendom (Franz Tauzend), alhemičarem. Tauzend je

ostav i o tako jak utisak na Ludendorfa da je poznati general finan­

s i rao njegov pok.l.lšaj da pretvori metale niže vrednosti u zlato.

I l /Nil DOKTRINA 43

l :1 ko je pravljenje zlata najpoznatij i cilj alhemij e, drevna ve-1 1 1 1 . 1 se takođe trudi da ovlada snagama univerzuma. Pretvaranje

I I H ' l , l I a n i žih vrednosti u zlato je bio samo znak da je ova, sve-pro­I 1 1 1 , l juća energija Vril zauzdana. Rani nacisti, posvećenici Tulskog,

I d � kog društva i raznih drugih magijskih grupacija, očajnički su I i . I I i l i k l j uč za ovu moć koja bi im osigurala vladavinu nad svetom. 1\ 1 1 ' \ ;1Llzend nije bio nj ihov spasilac. Ludendorf je smestio alhemi- ' I M , l L I šLlmarevu kuću duboko u Bavarskoj šumi i postavio naoru-I I I I I I stražu da ga čuva. Nekoliko bogatih industrijalaca, koj i su

, hog svoje gramzivosti postali lak pIen, uskoro su uložili svoj no­. I r LI Tauzendovu alhemiju, poznatu pod imenom Projekat 1 64.

1 . i 1«) je Ludendorf ustanovio da je Projekat 1 64 korisni izvor nov-1 .1 . Alhemija je bila jedno, ali njegove nacionalističke novine Die

I I I kswarte su se nalazile u velikim finansijskim nevoljama i blago­I l' I l 1 Cna inekcija novca ih je održala na kioscima.

Mladi članovi Frajkora koje je Ludendorf postavio da zaštite I pOl 11ognu Tauzendu u njegovim alhemijskim operacijama oboža­

. d i su majstora okultizma smatrajući ga spasiocem. Bio je poznat I , l O 'Majstor', i njegove obožava telj ke su uzdisale nad njegovim ' 1 1 i ma kao u Hrista', međutim, oni koj i su ga potpomagali, su po-1 , l j : l l i sve nestrplj iviji zbog nedostatka rezultata. Godine 1 92 6 Lu­

dl ' I l c./Orf je povukao svoju 'podršku', a nekoliko prvih pomagača su d ig l i ruke od eksperimenta koji su finansirali i koj i im nije doneo l l l k a kvu dobit. Međutim, uskočili su drugi finansijeri, uključujući i l i rskog industrij alca Alfreda Manesmana (Mannesmann) , magna­I t , čclične industrije Filipa i Riharda fon Šelera ( Philipp, Richard I I I I Schoeller) i Platenburg-Meruna (Plattenburg-Mehrun), gene­

I , I l nog direktora kompanije za prekookeansku plovidbu Hamburg­I I Icrika. Zahvaljujući takvoj finansijskoj podršci, Tauzend je bio u

'IL l n j u da izgradi alhemij sku fabriku u Frajburgu, Saksonij i . Jedan jedini put kada je Tauzend stvorio zlato, novosti su se

pi l j a vile na naslovnim stranama cele nemačke štampe, dok nije ot­I I i vcno da je istovremeno tajanstveno nestao zlatni deo njegovog l I , d i v pera. Uhapšen je 1 92 9 godine i doveden pred sud u Minhenu. I , 1 l I zend je poslat u zatvor i posle nekog vremena se našao u kon-1 l ' l l t -racionom logoru Dahau gde je umro 1 93 8 godine. U to vreme 1 I , l c i sti su veoma stideli svoje nekadašnje veze sa njim.

Č E T V R T O P O G L A V L J E

Runa i svastika

Kobni znak sujevernog terora Rufus Mur o svastici, 1 897

Svastika je simbol nepojmljive starosti. Pojavljuje se širom sveta u l i l l 10gim različitim kulturama i koristile su j e sve rase. U Evropi je I I ; ldena na drevnim spomenicima Grčke, Kipra, Italije, Španije, I )ortugalij e, Francuske, Nemačke, Engleske, Škotske, Irske i Skan­d i navije. Pojavljivala se i u drevnoj Americi, isto tako često u Pe­! ' l I U kao i u Meksiku i Severnoj Americi. Od najranij ih vremena, �vJstika je bila simbol dobre sreće u Kini a i dan danas predstavlja rl' l i giozni amblem u hinduističkoj i budističkoj veroispovesti. Nje­I l O sadašnje englesko ime, svastika, potiče od sanskritske reči sva­� I i koja znači 'dobra sreća' ili 'sve je u redu'. Ova reč se retko ko­r i st i la u engleskom jeziku do 1 900 godine; do tog vremena se da­v; l lo prvenstvo heraldičkom nazivu Fylfot (kukasti krst) ili Gam-1 1 I adion. U engleskoj heraldici svastika je takođe bila poznata kao ( : roix Gamme ili Croix Cramponnee. Zaobljeni, tulski oblik sva­� I ike bio je poznat kao Tetraskele. Svastika, koja se na engleskom I I l'kada piše sa 'v' a nekada sa 'w', ušla je u engleski kroz teozof-ka dela Indije .

Svastika je odavno izvor rasprava u ezoterij skim krugovima. ( kl kasnog devetnaestog veka do pada hit1erizma, mnogi učeni pi-

46 Najdžel Penik

sci izlagali su svoja mišlj enja o poreklu, razvoju i simbolizmu ovog upečadj ivog znaka. OkuItna priroda svastike uočlj iva je od davni­na i usvoj ili su je mnogi religiozni i ezoterijski pokreti. U njih spa­daju i pre-nacistički Novi templari, Tulsko društvo, Teozofsko društvo i Društvo Vril. Jedna sumnjiva okuitna grupa povezana sa poslednjom caricom Rusije je takođe koristila simbol svastike.

Simbolizam svastike predstavljao je više od j ednog veka stal­nu temu knj iga i časopisa koji su se bavili okultizrnom. U decem­barskom izdanju Intelligence, The Metaphysical Magazine ( Inteli­gencija, Metafizički časopis) 1 8 97 godine, Rufus 1. Mur (Rufus E. Moore) je napisao "tangentna putanja materijalnog i duhovnog na­pretka koja se u svim zemljama s imbolizuje kukastim krstom, 'sva­stikom', tim kobnim znakom sujevernog terora za neposvećene svih doba; točak se stalno lomi i obnavlja se onoliko često koliko se ljudski rod žrtvuje u bolu i kl iče od zadovoljstva; to je neizreciva tajna svih vremena. " Oni koj i su izučavali ovaj znak tražili su nje­govo značenje u njegovoj navodnoj evoluciji; mislili su da će rasve­diti zagonetku ako uđu u trag ranijim simbolima iz koj ih je nastao. U Knjizi znakova, izdatoj 1 9 3 0 godine, Rudolf Koh (Rudolf Koch) je izneo svoje mišljenje da se svastika 'razvila' razbijanjem sunčevog kruga. Ovo razbijanje je stvorilo zaobljenu tulsku svastiku, koja se može 'izravnati' kako bi se stvorio poznati znak.

Godine 1 93 3 , profesor Herman Virt (Hermann Wirth) je pi­sao da je svastika potekla iz jednog runskog znaka. Potičući od ru­ne Odil, svastika je uobličena š i renjem rune u pravcu četiri strane sveta na kompasu, koje su onda dobijale prav ili zaobljen oblik. Virtova teorija da se svastika razvi la iz runskog znaka nije verovat­na, pošto pre-runski zapisi na stenama u Skandinaviji , poznati kao Hallristningar, sadrže svastike koje su okreću u oba smera.

U svojoj knjizi Sveti simboli Mua, izdatoj 1 93 3 , Džejms Čurčvord (James Churchward) je tvrdio da je razrešio yravo zna­čenje svastike, koje je bilo zagubljeno ' 3 500 godina' . Curčvord je rekao da mu j e jedan tibetanski sveštenik dao Naakalske rukopi­se, drevne tekstove koj i su nastali pre bezbroj eona na izgublje­nom kontinentu Mu, preteči Atlantide. Poredeći ove tekstove sa grupom 'Meksičkih tabli', koje j e nekada sakupio istraživač stari­na Niven , Čurčvord je verovao da drži ključ celog religioznog

1\ l INA l SVASTIKA 47

>, l I l l bolizma. Kao i Herman Virt, Čyrčvord je imao sopstvene po­I " l t -de na r�vzvoJ ovog simbola:. Po Curčvordu, svastika j e u počet­

I. I I h ila oblcan krst. Krstu je dodat krug a kraci krsta su izlazili van I I l iga. N�j zad s� kraci krsta povijeni i krug je odbačen, ostavlj a­I l l l' l svastiku, kOJa Je po njemu simbolizovala 'četiri velika gradi-1 1 ' l j a univerzuma'.

Kakvo god bilo tumačenje svastike, većina pisaca se slaže u " ,d nom - da je svastika arijevskog porekla. Već 1 8 9 1 godine, h l vard Hulm (Edward Hulme) je napisao u Simbolizmu u hrišćan­� k ( ) j umetnosti: "Upotrebom kukastog krsta, rani hrišćani su j ed­/ lostavno usvoj ili i promeni li u svoje svrhe simbol koji je bio mno-1'.' ) vekova stariji od hrišćanske ere, simbol ranog arijevskog pore­I· 1 : 1 , obilno korišćen u indijskoj i kineskoj umetnosti . . . on označa­V , I munje kojim vlada svemoćno božanstvo bez obzira da li J'e ,to I v , \( )zanstvo Manu, Buda ili Brama na istoku, ili Tor ili Zevs na za-p: I L i u . " Kao i kukasti krst Vehmgericht-a ili Tajnog suda, svastika

J I " predstavljala natprirodnu moć vrhovnog boga koju je iskalj ivao 1 1 . 1 svojim neprijateljima, predstavljala je Vril koji su nacistički nk u l tisti tako očajnički tražili.

Iako danas mnogi govore da je Hitlerova svastika bila usme­i I ' l I a ka zlu, rani teozofi nisu bili sigurni koji je smer pravilan. Ka­d, l bismo danas posetili hinduistički hram, videli bismo svastiku u " I ' I lOm tradicionalnom smeru i obliku - istovetnu kao ona koju J ' > Hltl�r koristio. Bar je za nj ih ta svastika bila pravilnog oblika. f\ ! eđutim, na zapadu su vođene mnoge žestoke rasprave na tu te- ' l I l l I . Teozofski pregled je 1 909 godine objavio članak H. S. Grina ( ; reen) upravo na tu temu. "Mnogi čitaoci su svesni," pisao je Grin .. . . . da postoj i određena razlika u mišljenj ima o smeru u kome bi rst trebalo da se okreće . . . koji se god smer smatra pravilnim na­l l l l om crtanja ovog simbola, onaj suprotni će označavati ono što l l ' �uprotno božanskom redu, i tako zlo, uopšte, a posebno crnom 1 1 1 : l gijom . . . ako krst treba da se okreće u smeru suprotnom smeru I , I t.a ljki na satu (kao što ga je Hitler koristio - primedba autora) ( l l l da je to pravilno predstavljanje . . . većina autora je dosada sma� I I . i l a da j e ovo pravilan način crtanja svastike i to je način na koj i I ' > ona nacrtana u Tajnoj doktr ini " . Tajna doktrina, glavno delo " ,dl' Blavacke, bila je 'Biblija' teozofa.

48 Najdžel Penik �

Smer svastike koju su koristili nacisti je zaista bio češći; sva­stika koja se okreće u tom smeru se nalazi na Indijskom domu u Londonu; na britanskim štednim markama tokom Prvog svetskog rata; na dablinskoj Svastika perionici; knj ige Ruđarda Kiplinga (Rudyard Kipiing) i avioni američke eskadrile Lafajet iz Prvog svetskog rata su svi imali svastike u 'nacističkom' smeru. Ovaj smer, kada predstavlj a Torov, Mjolnirov, malj koji se spušta, je smer kazaljki na satu, kraci idu napred. Eni Besant, koja je nasle­dila Blavacku i postala vođa teozofa, bila je drugačijeg mišljenja. Ona je shvatila svastiku kao "krst vatre . . . kada se okreće, plame­novi lete u suprotnom smeru od onog u kojem se okreće. Okreće se nadesno, kao sunce, kao kazaljke na satu . . . ovo je svastika de­sne staze ." Besant je smatrala svastiku 'hitleroyog' smera svasti­kom " leve staze" . Međutim, Grin je zaključio da "Neka neizve­snost mora da okružuje temu svastike. " Zanimlj ivo je istaći da je zvaničan pečat Teozofskog društva 1 909 godine imao svastiku okrenutu u 'Hitlerovom smeru', ali da se njegova svastika sada okreće u suprotnom smeru.

Svastike koje se okreću u oba smera pojavljivale su se u iz­vanrednom delu general majora Dž.EC. Fulera (J.EC. Fuller) Taj­na mudrost Kabale. On je smatrao svastiku 'Hitlerovog smera' muškom a onu suprotnu ženskom, kao i Grin 1 909 godine. Svoj ­stva muškog oblika su: pozitivna, aktivna, analitička, egoistična i demonska, nasuprot ženskom obliku, koji je: negativan, požudan, sintetički, altruistički i pobožan. Fuler svastiku svrstava među 'za­gonetke Alefa' , prvog slova hebrejskog pisma. Prema ovoj kabali­stičkoj proceni, predstavljeni su i bog i đavo: prema jeretičkoj maksimi vračeva, Daemon est Deus Inversus - Đavo je obrnuti bog. Svastika koja se okreće u 'Hitlerovom smeru' predstavlja zlo ako nigde drugde onda bar u j evrejskoj simbolici. Možda je ovo znak višeg stepena Hitlerove inicij acije .

Preteče nacističke svastike su bile mnogobrojne. Država je odobravala hobi traženja svastika gde god su se one mogle naći. Hans Frank, jedan od prvih nacista i budući guverner okupirane Polj ske, koji je umro na nirnberškim vešalima, bio je vrlo zaintere­s o v a n za heraldiku. Frank je bio član tajnog Nemačkog rodoslov­nog d ruštva i zadužio je Dr. V. Daumenlanga, direktora društva,

/( l JNA J SVASTIKA 49

I i : l traži svastiku u heraldici nemačke aristokratije. Niko se nije I I I I lOgO iznenadio kad j e Daumenlang poslušno pronašao da se \ v: l stika nalazila na starom grbu porodice Hoencolern, stare kra­I I L ' Vske porodice u Pruskoj .

Nacistički arheolozi su uvek svesrdno tražili svastike. Gde I � ( )d

vbi se pojavile, bile bi pozdravljene kao dokaz arijevskog utica­

/ : 1 . Casopisi koji su se bavili drevnim tajnama u to vreme prepuni � l l svastika pronađenih na stenama, krstovima, alatima, oružju, p ( )suđu, peharima, nadgrobnim pločama, ukrasima i rukopisima. �S oficiri na čelu Aonenerbe - Organizacije nasleđa predaka - sla­l i su istraživače na sve strane u potrazi za svastikom. Prok rsta rili � I I celu Evropu - Virt je navodio primere iz Španije, Irske i Skan­d i navije, kao i iz Nemačke - stigavši čak i do Tibeta, gde je svasti-1' , 1 bila najpoštovanij i simbol ezoterijskog budizma. Drugi istraži­v , lči su odlazili u Peru i Meksiko u potrazi za Ostacima arijevske t\ l i a ntide.

N a c i s ti čk a z a s t a v e

Zastava je oduvek predstavljala sveti znak duha neke ideje. I ) : l n as većina vlada smatra svoju nacionalnu zastavu skoro sveti-1 1 1 ( ) m i uvreda ili upropašćavanje zastave se strogo kažnjava. Za-

'

· . t : l v a , koja predstavlja narod ili neku ideju, se oduvek u bitkama 1 1 1 ' . l n i la do s

vmrti, a osvajanje zastave neprij atelja je označavalo nje­

I',( )V poraz. Skolovan u tradiciji nemačkog militarizma, Hitler je in­·t I i l l ktivno shvatio da zastava mora da obuhvata svu suštinu naci-1 1 1 1 ; 1 . Izabrao je svastiku i primenio je na sve što je bilo nacističko; 1 1 1 ( )žda je bio prvi koj i je primenio ono što stručnjaci za reklamu I ( ) V I I imidž korporacije. Može biti da j e Hitler razvio ovu veštimi I I v reme kada je zarađivao za život slikajući postere za vlasnike 1 , l d l l j i u Beču ( jedan poster je bio za 'puder protiv znojenja Tedi ' ! ) I kI o bzira na kobno poreklo njegovih ideja, on je zamislio j ednu I I I I I la j upečatlj ivij ih zastava svih vremena, odmah prepoznatlj ivu, l d l : l VU koja je mogla da izazove oduševljenje ili strah.

50 Najdžel Penik

Nacisti su nacističku zastavu bukvalno smatrali svetinjom. Nacistički stručnjak za starine F.D. Plasman (Plassmann) pozdra­vio je 'svetu zastavu' kao naslednika ratnog koplja Vodana i boj­nih zastava nemačkih hrabrih vitezova. "U ovom simbolu", pisao je Plasman, " žive duše naših predaka i naših ratničkih dela" . Ova zastava je bukvalno postala svetinja na nacističkim skupovima. Na prvom nacističkom skup�, održanom 26 januara 1 923 godine u Minhenu, glavni obred je bio blagosiljanje zastave. Obred, koji je održan na otvorenom prostoru posvećenom bogu Marsu u Mar­deldu, započeo je masovnim skupom u kome je 5000 j urišnika pa­žljivo zauzelo svoja mesta na mestu parade. 'Svaka grupa od po sto jurišnika je nosila nacisticku crveno-belo-crnu zastavu i orkestar unajmljen posebno za tu priliku je svirao tradicionalnu pesmu za­hvalnosti Niederlandischas Dankgebet. Posl� kraće tišine, Hitler je okupljenima održao govotr o simbolizmu nacističke zastave. Crve­no, rekao je Hitler, predstavlja krv partije, belo predstavlja nacio­nalnu silu i čistotu, dok swastika treba svakog da podseća na bor­bu do s�rti za pobedu adjevskog čoveka nad jevrejstvom i mark­sizmom. Zastava je tako �veta, nastavio je, da se nikada neće do­zvoliti nekom boljševiku ili Jevrej inu da je 'uprlja' svoj im dodirom. Onda je pozvao postrojeIiJ.e jurišne trupe da se zakunu da nikada neće napustiti svetu zast�vu ni pod koj im uslovima osim u smrti.

Odmah posle govora, Hitler je posvet\o zastave. Jurišnici su promarširali pored njega sa spuštenim zastavama. Bilo j e potreb­no tri četvrt sata da trupe' prođu pored podijuma i sve to vreme je Hitler drža� ruku ukrućenu u uskoro pre�oznatljivom nacistič­kom pozdravu. Nekoliko meseci kasnije, Hitlerovi l judi su poku­šali da obore vladu - bio je to ozloglašen Minhenski prevrat. Poli­cija je otvorila vatru na jurišnike dok su mqrširali sa podignutim zastavama i šesnaestoro ' ih je poginulo. Zastavu koju su taj dan nosili je ovako osveštao Hitler, i tako je n<jstala poznata 'krvava zastava' . Na svakom sfedećem nacističkom skupu, ovu zastavu se prislanjali drugim zastavama, blagosiljajući ih nekom vrstom pre­lazne magije, prožimajući nove zastave duhom stare, koja je pred­stavljala neposrednu vezu sa danima puča.

1\ l /NiI I SVASTIKA

Rune

Rune i čini su vrlo praktične formule stvorene da donesu određene rezultate, kao što je izvlačenje krave iz blata

5 1

T.S . Eliot, Muzika poezije

Rune su bile staro germansko pismo. Postojalo je opšte uvere­I l je da ovaj alfabet, pisan uglastim slovima prilagođenim urezivanju l i k lesanju, poseduje magična svojstva. Runsko pismo, koje se kori­

' , I i lo skoro isključivo za obredne zapise, je cvetalo u Nemačkoj, pa-1 '. · l l 1 skoj Skandinaviji, Britaniji i Islandu, a neki čak tvrde da su našli I ( ) pismo na Tibetu i Severnoj Americi. Sa pojavom hrišćanstva, na I I I I L ko pismo s e gledalo sa neodobravanjem zbog njegovih magij­.J i h konotacija i na Islandu je čak bilo zabranjeno kao mađija .

Ono što se pouzdano zna o runskom pismu je da j e bujalo u nemoj Evropi u periodu između 400 godine pre nove ere i 1 200

p,od i ne nove ere, šireći se tokom mnogih seoba Saksonaca i Nor- ' I I I ; l n a . Runsko pismo je posle 1200 godine nove ere prestalo da se I or isti u svakodnevnom životu. Po predanju j e runsko pismo, ko­i < ' se koristilo kao sveto, čovečanstvu darovao Odin, otac svih nor­d i j skih božanstava, syeznajući jednooki lutalica koj i stiže neprepo­I I l : 1 t i iznenada. Preostali posvećeni, poznati po imenu 'Majstori I I I I l a

', smatraju da sama reč 'runa', koja opisuje jedno slovo u

I i " buci, znači "tajna' ili "zagonetka' na staro-engleskom i sličnim lo, icima. Savremena nemačka reč raunen ima konotaciju misterije, ! . l j n i i šaputanja. Na staro-engleskom, glagol to rown - u nečije l i VO značio je i šaputati.

Runsko pismo je od početka poglavito služilo za proricanje, 1 ) : l canje žreba, magij sko prizivanje i osveštavanje spomenika mr-

52 Najdžel Penik

tvima. Svaka pojedinačna runa imala je svoje ime i simboliku, ko­ja je prevazilazila njenu fonetsku vrednost. Ova simbolična znače-

; nja su bila izvedena iz Hallristningar-a, magijskih zapisa u stena­ma praistorij ske Skandinavije. Runsko pismo je predstavljalo spoj ovog drevnog severnog magij skog pisma koje su koristili magičari i sveštenici, i svetovnog fonetskog sistema poreklom od Etruraca iz Italije . Dok je zvanična nacistička nauka tvrdila da je runsko pi­smo drevni preteča svih pisama sveta, savremena istraživanja su pokazala da ono potiče iz drevnog severnog italskog, etrurskog pi­sma. Pre nego što su ih iskorenili Rimljani, Etrurci su se bavili tr­govinom od Mediterana do Baltičkog mora, gde su tevtonska ple­mena iskopava la ćilibar. Pismo koje su koristili Etrurci je sjedinje­no sa simbolima Hallristningar-a, stvarajući novi moćni magijski alfabet - runski. Spajanje ova dva sistema je izgleda bilo delo jed­nog genija, čoveka koj i je kasnije obogotvoren i obožavan kao bog Vodan ili Odin. On je takođe bio predak kraljevskih porodica Skandinavije i Saksonaca.

Rune su se koristile za proricanje - "bacanje runa" - magij­sko prizivanje, zaštitu mrtvih i kao amajlije "Uvek nosi ovaj luk od tisovine u metežu bitke", kaže jedna runska zabeleška na runskom kalendaru pronađenom u Britsumu, Holandij i . Palice od tisovine su često nošene kao zaštita i sveta paganska tisovina i danas ukra­šava hrišćanska groblja . Na drugoj čarobnoj palici od tisovine, pronađenoj u Vesteremdenu, zapisane su rune koje imaju moć nad talasima. U Volsunga S,agi, Brinhild uči Zigurda (Zigfrida) "runa­rna, ili drugim predmetima u korenu stvari" . Ona ima u vidu upi­sivanje 'tyr' -a na maču kako bi ratnik pobedio u bici, jer je oružje vikinškog perioda obično bilo zaštićeno ugraviranim runarna, ko­je su ponekad bile inkrustrirane metalom druge boje .

Zanimajući se za okultne pojave, nacisti su prirodno bi l i za­interesovani da saznaju sve što mogu O runarna. Klasična mišljenja da je pismo nastalo u Italiji se nisu uklapala u nacističku ideologi­ju, jer su se istraživanja koja su nacisti potpomagali trudila da do-

. kažu kako runsko pismo predstavlja vezu sa najmanje rasvetljenim delovima nemačke praistorije . Iz štamparij a se slivala beskrajna re­ka knj iga o runskom pismu tokom vladavine nacizma. Jedva da bi pro V i o mesec dana a da se ne pojavi novi tom i nekoliko časopisa

/, I INII J SVASTIKA 53

I " )svećenih skoro isključivo izučavanju runa; ova literatura se po­' O I ojano prodavala zainteresovanoj publici. Mnoga od tih dela bila '. 1 1 L I potpunosti naučna ali neizbežno izvitoperena u političke svr-1 1 ( ' , Ekstremni nacistički pisci su objašnjavali da su rune preteča ,. vl' L l kupne pismene reči; da su potekle sa Atlantide ili da imaju l i ld ne, nepojmlj ive veze. Ovoj drugoj školi mišljenja je pripadao K : l r I Teodor Vigel (Karl Theodor Wiegel), možda najekstremnij i is­I r ; l ž i vač teorije runa. On je 1 934 godine napisao traktat u kome j e poredio rune i nj ihove izvedenice, hausmarken, sa kineskim i ja­P, I nskim ideogramima. Sledeći nacističko rasističko načelo da je o I r i jevska civilizacija potekla iz centralne Azije, Vigel j e tvrdio da se l l l n sko pismo proširilo i na istok i na zapad. U Evropi, tvrdio je, ( J I I O je postalo alfabet drevne Germanije, dok se u drugom smeru 1 . I /,v ilo u ideograme Istočne Azije . Kako bi dokazao svoju tvrdnju, I l o i veo je primere kineskih ideograma za kišu, biljku, drvo, selo, 'd l l l Ce, zemlju, vodu i proleće i srednjevekovne nemačke hausmar­I l 'n-e koj i su nosili isto značenje. Ovi pažlj ivo odabrabni primeri 'd l se savršeno podudarali ! Ovakav način mišljenja je dostigao vr­I I t I nac kad su nacisti objavili da su Japanci 'počasni arijevci', dok '. 1 1 , s druge strane, Kinezi untermensch - podljudi.

Profesor Herman Virt, stručnjak za poreklo svastike, bio je ( .(hn pristalica teorije da sva pisma potiču od runskog. U svojoj I l l j izi Die Heilige Urschrift der Menschheit ( Originalno sveto pi­' 0 1 1 10 čovečanstva) , izdatoj 1 93 2 , želeo je da dokaže kako sva dru­, '" I pisma, kako drevna, tako i savremena, potiču iz runskog. Nje­",ove ideje je podržao E. Berens (E. Behrens ) , koji je 1 94 1 godine i l . l p isao " svo pisanje potiče iz riznice runa kamenog doba ." Nje­" ,ov i dokazi su bili slabi, ali u j ednopartijskoj državi nacističke Ne-1 1 1 : l čke propaganda se smatrala mnogo važnijom od istine. Mnogi 1 l , l učnici podležu tragičnoj optužbi da su svoje znanje izopačaval i /, , 1 takav cilj .

Pored toga što su predstavljale antikvarnu zanimlj ivost, rune 'd l bile estetski prijatne i magijski značajne. Zato je skoro svaki ne-1 ( 1 : 1 Čki magijski red sklon nacionalizmu našao mesta za ovo pismo . In i na grupa je čak razvila verziju "nemačke j oge" , u kojoj su lju­di zauzimali položaje tela u obliku runskih znakova. Knj iga Gvida 1 ( ) 1 l Lista Tajne runa je predstavlj ala obaveznu lektiru u okultnim

54 Najdžel Penik

krugovima njegovog vremena. Učenik fon Lista, Bernard Kerner (Bernhard Koerner) je bio izuzetno energičan propovednik magij­ske upotrebe runa i uveo ih je u Nemački red kada mu je pristupio 1 9 1 2 godine. Simbolika, i moć runa su tako postale ključni deo učenja ovog reda. Kernerov saradnik baron fon Zebotendorf je čak izdavao časopis Runen posvećen izučavanju runa, arijevstvu i napadima na jevrej ski narod. Krajem Prvog svetskog rata, budući nacisti su se skupljali da proučavaju njegove ideje i 1 923 kada je osnovan SS, podrazumevalo se da će amblem trupa biti runski.

Poznate 'strelice' SS-a, za koje mnogi misle da predstavljaju munje, kao na amblemu Britanske unije fašista Ser Osvalda Mosli­ja (Sir Oswald Mosley) , bile su u suštini dve sig rune, simboli mo­ći i pobede. Rune se pojavljuju u celoj nacističkoj vojnoj opremi: značke Deutsche Jungvolka (Nemačke omladine) , neke vrste naci­stičkog pokreta mladih izviđača, imale Sl\l jednu sig runu; značke sportske spretnosti Hitler Jugenda (Hitlerove omladine) su sadrža­le runu tyr koja je označavala pobedu; a nacističko medicinsko osoblje je nosilo crvenu 'runu života' na beloj pozadini, paganski ekvivalent Crvenog krsta . Čak i danas postoji veza između nacio� nalizma i runa, jer, šestog januara, 1 9 8 1 na pogrebu velikog admi­rala Karla Denica (Karl Doenitz) , poslednjeg firera Trećeg Rajha, viđena je zastava sa runom odalo

R une t S S

Rune privlače pažnju svoj im upečatljivim geometrijskim ob­likom. Njihova veza sa drevnim vremenima i romantikom prohu­jale ere varvarskog heroj stva ih je činila savršenim za svrhe naci­sta. Hajnrih Himler (Heinrich Himmler) , vođa elitnih SS trupa, je potpomagao mnoga proučavanja porekla i značenja runa. Foto­grafi su putovali Nemačkom slikajući rune na zgradama, arheolo­zi su i skopavali runske palice a antikvari su preslikavali i uzimali od l i v ke runa u stenama duž cele Nemačke i Skandinavije. Stari ru-

1\ I INII I S VASTIKA 55

I op i s napisani runskim pismom su izvađeni iz arhiva i novo doba I I I I I Ičavanja je otkrilo mnoge zaboravljene dragocenosti.

H i mler je za rune bio zainteresovan više u magijskom nego u I I pr i j skom smislu, jer taj je rajhfirer SS-a, kojeg su se svi plašili, h i l ) uključen u program razvoja magijske tehnologije koja je treba­I I I t i :l vlada Rajhom i, kako se on nadao, svetom. Da bi ostvario vo j l : ciljeve, Himler se bavio najmanje poznatim delovima drev­

! log nauka, ne ostavljajući nijedan delić neistražen. Godine 1 93 7

l l i I n le r je naredio profesoru Karlu Dibiču (Karl Diebitsch) , vođi I I I i l I henske SS službe koja se bavila umetničkim simbolizmom, da I I t I p ravi skicu odgovarajućeg germanskog grba za najvažnije vođe

, : t . Neki stručnjaci za rune su tvrdili da �u srednjovekovni he­l .r I Iski simboli izvedeni iz određenih runa, a pošto se 'predmet' ili I" I I odnosi na određenog pojedinca, onda runski amblem označa­

i 'magij sko ime' te osobe. Profesor Dibič je poslušno napravio I i el: znamenja na grbu zasnovane na simbolici koju je pripremila I l ćnerbe, Organizacija drevnog nasleđa. Sedamnaestog jula, 1 93 7 I H:nerbe je obavestila grupenfirera Pola, jednog od izabranih, da

.. i' :1O polaznu tačku uzimamo drevne grbove Germana; oni čine I ll, l I o vni amblem. Oni predstavljaju totem germanskog plemena i J I I ( 'govih predaka. Uspostavljanje veze sa drevnim germanskim ple-1 1 I ( , l l skim znacima zahteva izuzetno pažljivo istraživanje ."

Istraživači organizacije Anenerbe, o kojoj ćemo kasnije više I ( )voriti, detaljno su proučavali sve moguće tragove koj i bi rasve­t i d i ' nadmoćno poreklo' ranih Tevtonaca. Na jednom ,više ezote­I I I I l om nivou, oni su proučavali runsku magiju. Prema načelima I I I : lg i je forme, neki oblici imaju određen uticaj na okultne sile i taj -1 1 \' l: l l ergije . Runsko pismo je klasičan slučaj . Na primer, ako su od­I ,( )va rajući runski zapisi zabeleženi na steni ili stubu koj i se nalaze I I I p ravoj geomentskoj tačci, onda će doći do određenih posledica. !' , l kaV događaj se pominje u staroj islandskoj Egilovoj sagi, gde I T, i I Skala-Grimson postavlja nithsong ili palicu kletve. Na njoj j e 1 I 1 1 1 : l m a napisana kletva Kralja Ejrika Krvave-Sekire i njegove kra­I p l'l ' . Stručnjaci Anenerbea su nagoveštavali da runski zapisi na

! l ' l I a ma označavaju nj ihovu svrhu u geomantijskom sistemu ze­( I d je i Jozef Hajnš je potvrdio ovu runsku vezu. On je otkrio da su

56 Najdžel Penik

ley linije, koja se prostiru zapadno od Rajne, u stvari formirale ogromne rune koje su prožimale tu oblast magij skim svojstvima.

Nacistički okultisti su verovali da su crteži runa probrani iz kolektivnog sećanja naroda, tako da to kolektivno sećanje i dalje reaguje na nj ih. Tekst koj i je pravilno napisan runskim pismom, tvrdili su, automatski dobija dodatni magijski značaj , vrlo povo­ljan za kontemplaciju ili meditaciju. Himler je bio veoma zaintere­sovan za ovaj vid izučavanja runa. SS oficiri su obavezno pohađa­li kurseve runske meditacije, a Himlerovi 'vitezovi' Crnog reda Ve­velsburga su se koristili runskom meditacijom u svoj im pokušaj i­ma da fizički utiču na tok istorije . Rune, koje nemaju ni talasaste ni zaobljene oblike, posebno su pogodne za izuzetno skoncentrisa­no ispisivanje, i magijski čin " bacanja runa" se izvodi u tom sta­nju duboke koncentracij e. U takvom kontekstu, ovi drevni znaci . čine sredstvo prenošenja volje . Po predanju! su majstori runske ma­gije oduvek bili u stanju da us mere svoju volju i moći ka određe­nim ciljevima. Himler je bio jedan od tih posvećenika.

Sam amblem SS-a, koj i je delom bio izveden iz S.S .G.G.-a Tajnog suda, bio je oblik blagoslovene amajlije koja je štitila sve one koj i su je nosili. Drugi runski čarobni predmeti su takođe predstavljali osnovne delove esesovskih 'kraljevskih znakova' . SS prsten je predstavljao svesno oživljavanje drevne nemačke pagan­ske magije, j er je ponovo uvodio simbol zvanja Gotija, sveštenika starih bogova. Nekoliko drevnih prstenova ove vrste j oš uvek po­stoje, i na njima su runskim slovima upisane magij ske formule. Na spolj ašnjoj i unutrašnjoj strani zlatnog prstena, pronađenog 1 8 1 7 godine u Grejmor Hilu, Karlajiu, koj i se sada nalazi u Britanskom muzeju, upisana je neodgonetljiva runska formula. Srebrni prsten koji su dobij ali SS oficiri, nije bio ništa drugo do savremena verzi­ja, oznaka zvanja u verskom redu .

Esesovska kama je takođe predstavljala svesno oživljavanje drevne paganske tradicije. Kama je bila posvećena starim bogovi­ma, a takođe i zvanični znak Tajnog suda. Na kamama su bile upi­sane rune SS sasvim podražavajući mačeve heroja iz davnina, i sva­ki mač je imao svoje sopstveno čarobno ime i ličnost. Poznati mač k ra l j a Artura se zvao Ekskalibur, Hajmdal, čuvar Valhale, nosio je mač po imenu Glava a magična sablja Tyrfing (Tyr=pobeda) je

/I I INA l SVASTIKA 57

1 1 I 1 1 1 a takvu moć da je mogla da ubije čim bi j e njen vlasnik izvu-, l O iz korica i pre nego što bi je u nj ih vratio. Kao i svi vojni ofi­

I I I i , vodeći esesovci su na svim ceremonijalima bili opasani svoj im l ' l . lg i jskim mačevima sa upisanim runama. Pisani spomenici i sim­I ( ) I i k a runa su predstavljali obavezan deo poučavanja svih eseso-

, I r a , tako da je svaki oficir bio vrlo svestan volšebne prirode svo­l!' 'cremonijalne odežde. Kao kod sveštenika ili magičara, njegova l H '\cbna odeća je isticala i izražavala njegove okultne moći uliva-. , ' I \ I � I mu osecanje solidarnosti sa njegovim drugovima i izazivajući I I I , I S njegovim protivnicima. Opasan ovakvom čarobnom zaštitom ( )�l'ćao se nepobedivim, zaštićenim i vođenim od strane viših sil� , 1 1<0 b! isp��io sudbinu koju su mu njegovi gospodari obećali, go­

i podan, kOJ Ima se on zavetovao na slepu poslušnost do smrti.

P E T O P O G L A V L J E

Neslućena prošlost - Sveta geografija

Topografski izgled Nemačke - kao i većine zemalja sveta - nije rl'zultat neplaniranih, slučajnih dejstava koja su se odigrala tokom vekova. On predstavlja rezultat promišljene namere onih koj i se I , ; l ve drevnom naukom geomantijom da se ljudske tvorevine po­\ I a ve po površini zemlje u skladu sa tajnim unutrašnj im i spolja­" l j im strujama i energijama. Tokom dvadesetih godina ovog veka, '

,l pogotovo u doba nacizma, misterije zemlje, il i svetu geografiju, k:J ko je bila poznata, detaljno su proučavali mnogi naučnici, finan-i rani od strane državnih institucij a. Da je nacistička Nemačka op­

\1 ; l i a , nj ihovi pronalasci bi se sigurno naširoko primenjivali po i -' v ropi, medutim, kako to nije slučaj , ostvareno je samo nekoliko ! ',comantskih planova, poglavito u vojnoj oblasti.

Iznenađuje činjenica da većina nemačkih ideja o svetoj geo­! '/afiji vuče poreklo iz Engleske, jer je rad Britanaca na Stonhen­d/. u predstavljao osnovu nemačkog istraživanja pravih linija po površini zemlje. Već 1 6 1 0 godine, kralj Čarls I je poslao svog dvor­\ kog arhitektu Iniga Džounsa ( Inigo Jones) u Stounhendž da ispi-1 . 1 ove zagonetne megalite. Džounsov zaključak da kamene groma­de predstavljaju uništen rimski hram je godinama bio prihvaćen I l l'C nego što je shvaćeno da su drevni Britanci u stvari izgradili Sto­I l I l hendž nekoliko hiljada godina pre nego što je Rim osnovan. Ka-

60

da su masoni i rozenkrojceri doživeli veliki preporod u XVII i XVIII veku, oni su se, prirodno, počeli zanimati za osnovnu svetu geografiju Stounhendža, i bar jedan arhitekta, Džon Vud (John Wood) , je čak uključio nacrt i razrnere Stounhendža u svoj proje­kat grada - bio je to kružni trg varoši Bat.

Bez obzira na veliko interesovanje koje je vladalo za same ka­mene gromade, tek 1 846 godine uzet je u obzir položaj samog Sto­unhendža u odnosu na njegovu okolinu. Te godine, otac Edvard Djuk (Edward Duke) je izdao knj igu Druidski hramovi Vilta, koja je pretpostavlj ala postojanje prave linije između Ejvberija i Sto un­hendža. Ova linija, tvrdio je Djuk, je predstavljala "osovinu Mo­ći " , i svaki kameni krug ili drevni nasip na njoj je bio posvećen jed­noj astrološkoj planeti. Njegova ideja je uskoro pala u zaborav bez obzira na svu njenu ingeniozno st i razložnost. Kasnije je jedan bri­tanski arheolog sasvim nezavisno došao na pomisao o tome da prave linije spajaju drevna mesta u zemlj i .

Viljem Henri Blek (William Henry Black) , poštovani član Bri­tanskog arheološkog društva, je izneo svoju zaprepašćujuću ideju o "velikim geometrij skim linijama" koje se pružaju preko kontine­nata, spajajući drevna sveta mesta. Na sastanku ovog društva u hotelu Zeleni zmaj u Hierfordu 1 870 godine, Blek je predstavio svoju teoriju nepoverljivoj publici arheoloških autoriteta. " Spome­nici postoje" , rekao je Blek, "i oni obeležavaju velike geometrijske liniie, linije koje prekrivaju celu Zapadnu Evropu, pružajući se preko Britanije ka Irskoj , Hebridima, Šetlandima, Orknij skim ostrvima, pravo do Arktičkog kruga. To postoji u Indij i, u Kini i u istočnim provincijama, koje sve. imaju isti topografski izgled. "

Establišment se nije obazirao na Blekove ideje, ali je on ipak imao mali broj sledbenika u Hijerfodu, koje je predvodio Dr. Bul (Bull) iz Vulhoup kluba. Poznati j i teoretičar pravih linija koj i se I

kasnije pojavio bio j e Alfred Votkins (Alfred Watkins) , koj i je pri­stupio klubu nekoliko godina posle Blekovog izlaganja. Votkins je usavršio i širio ideju velikih geometrijskih linija, i uveo termin ley, koj i danas većina ljudi koristi kada ih opisuje.

No, da se vratimo Stounhendžu. Saznanje o linijama oko Sto­unhendža bilo je usađeno u kolektivno pamćenje. Frensis J. Benet (Francis J. Bennett) , geometar Geološkog katastra, pričao je 1 904

(;,

N I l / UĆENA PROŠLOST - S VETA GEOGRAFIJA 61

, ', I )d i ne kako mu je jedan meštani n nekoliko godina ranij e pričao o I I l iT id i janskoj (sever-jug) linij i u oblasti Stounhendža. Benet je pri-1 I I I ' I l i o ovaj delić lokalnog kolektivnog pamćenja na svoje istraži­v , l l l j c .oblasti Kent i pronašao da su drevno kamenje i crkve raspo-1 1 ' l ie n l na meridijanskim linijama.

U prvoj decenij i ovog veka, poznati astrofizičar Ser Norman I J ) k jer (Sir Norman Lockyer) se zainteresovao za priče meštana o 1 / I . I s k u sunca u Stounhendžu. Tamo, kako su meštani tvrdili, sun­I I ' �L' l�a �etnji solsticij moglo videti kako izlazi direktno iza velikog ' 1 ) ( ) l l aSnjeg kamena, poznatog kao Fratrova peta ili Petni kamen. I l l k j er je odneo svoje merne instrumente u Stounhendž i naučno J lI I I v rdio priče meštana. Jozef Hajnš, vodeći teoretičar zemaljskih I l l l. \ I Crija u nacističkoj Nemačkoj , zabeležio je zanimlj ivu anegdo­I I I : dok je Lokjer merio linije Stounhendža, "generalni direktor I l p ra ve katastra britanske vlade u Sauthemptonu, pukovnik Džon-1 ) I I , mU je ukazao da se paralelno sa osovinom kamenog kruga i

1 1 1 , ' l l l m nastavkom, Avenijom, nalaze još tri poznata drevna mesta : I " s l Dičiz, Grovli Kesl i Sidberi Hil, i da je razdalj ina među njima l id , l J .4 kilometra toliko neverovatno precizna da je shodno tome

p remeravanje te oblasti poboljšano ." Tokom svog boravka u I " ', i ptu 1 8 92, Džonson je potvrdio liniju izlaska sunca u hramu od 1 1 1 'sanog kamena faraona Ramzesa Drugog kod Abu Simbela, ta­I I I da je bilo prirodno što je posvetio pažnju megalitskim mestima I I 'iVojoj domovini.

Lokjer je uskoro uvideo da Stounhendž predstavlj a ključnu L l i k u celog kompleksa linija, koje su uključivale j ednakostranični I I I H lgao koj i spaja Stounhendž i drevne nasipe kod Ould Seruma i

I rov li Kesla. Stranice ovog trougla su bile duge skoro celih šest I l l i l j :l . Dalje, on je utvrdio da je zapadna stranica tro ugla za vreme 1 1 ' l l l j e ravnodnevice okrenuta ka izlasku sunca i da se pruža van 1 1 ( ) J lg la još po 7 1 14 milja u svakom smeru ka Sidberi Hilu i Kesi I ) 1 i s u .

Pojava Lokjerove knjige Stounhendž 1 909 godine j e podsta­I I . I d ruga istraživanja drevnih kamenih spomenika. Izdate su razne I I I I d i j e o redovima kamenih gromada u Irskoj , Škotskoj i Britani­I I . , I Ll Nemačkoj su se astronomi zainteresovali za odnos između dl ( ' v n ih kamenih gromada i zvezda . Tokom prvog svetskog rata,

62 Najdžel Penik

inženjer geodezije po imenu Albreht (Albrecht) je dao povoljnu kritičku ocenu Lokjerevog rada na Stounhendžu u časopisu Das Weltall (Univerzum) . Albreht je kasnije poginuo u ratu, ali je nje­gove ideje preuzeo sveštenik Johan Lojgering (Johan Leugering) . Godine 1 920 Lojgering je primenio Albrehtovo tumačenje Lokje­rovih nalaza na topografiju svoje rodne Vestfalije . Uvideo je da se zaista mogu povući prave linije između drevnih mesta i da se ta mesta obično nalaze na utvrđenim razdaljinama jedno od drugog.

Ove razdalj ine predstavl jaj u sadržatelje ili činioce stare ger­manske mere, raste, koja je jednaka 44 km. Mesta po im<mu Ras­ten burg i Urenberg, tvrdio je Lojkner, nesumnjivo su imala značenja u geometri j i predela. Hitlerov glavni štab na istoku, Wolfsschanze (Vučja jama), je kasnije bio izgrađen, prema geomantskim princi­pima, kod Rastenburga, u Istočnoj Pruskoj , na mestu bivšeg glav­nog štaba strašnih tevtonskih vitezova.

Ocu Lojgeringu je u istraživanju pomagao mesni advokat i oblasni projektant po imenu Jozef Hajnš . Hajnš je nastavio i pro­širio Lojgeringova istraživanja, stvorivši koherentnu teoriju svete geografije . On je utvrdio da se, pored fiksiranih razdaljina, mnoge linije takođe pojavljuju u određenom položaju prema stranama sveta. Hajnš, koj i je verovao da je njegov sistem univerzalan, istra­živao je mnoga mesta u Nemačkoj , oblast Šartr u Francuskoj, ok<]­linu Stounhendža u Engleskoj , pa čak i Palestinu. Istraživanja u Nemačkoj su Hajnšu pokazala da su drevna mesta često povezana 'solarnom godišnjom linijom', koja se nalazi 6 stepeni bilo sever­no bilo j užno od geografskog istoka. Ove linije spajaju dva među­sobno povezana mesta, sveto brdo na zapadu, koje je u drevno do­ba bilo posvećeno Mesecu, sa solarnim mestom na istoku od nje­ga. Od ova dva središna mesta, tvrdio j e, zraka sto se pružaju lini­je u određenim položaj ima prema stranama sveta. Na ovim linija­ma se nalaze stare crkve, kapele i tradicionalna svetilišta. Uglovi između položaja i strana sveta se nalaze u neposrednoj vezi sa sve­tom geografijom, očitom kod svih drevnih svetih zdanja, koja pro­jektuju svoj oblik preko celog predela.

Kako geometrij ski oblik svakog zdanja ima svoje sopstvena astrološka i magijska svojstva, tako i mnogo veći topografski iz­gled pred ela takođe odražava ove sile.

N I SI UĆENA PROŠLOST - SVETA GEOGRAFIJA 63

Nastavljajući svoj rad, Hajnš je usmerio svoju pažnj u na Sto­I l I d l cndž, detaljno ga proučavajući. Sistem koj i je prvo otkrio u ' v o jn j rodnoj Vestfalij i se takođe odnosio na Englesku. U oblasti ( ) I t.beri-Stounhendž je otkrio šesnaest uverljivih solarnih godi­I i l i h l inij a i njihova odgovarajuća sveta mesta na uzvišicama, na

I !' I mer, Solzberška katedrala-Cizelberi; Klierberi Ring-Kapela Mi� 'll ' I r or; Stounhendž-Kodford Serkl , itd. Ova središta svete moći su 1 1 ( , � l I rnnj ivo bila određena prema utvrđenim pravilima. Međutim, l o j a j e bila njihova svrha ? Obožavanje sunca? Drevni kalendari ?

'

) vo pitanj e je bilo od osnovnog značaja za budući razvoj nemač-1· ( · svete geografije.

Godine 1 933 tokom iskopavanja kod pevnice u Katedrali I \ ; I n ten U Rajnskoj zemlji otkriven je drevni pod u geometrijskom l l lmaiku. Hajnš je pozvan da ga prouči. Pod je po svom obliku p l' l 'dstavlj ao kvadrat ispresecan linijama i dijagonalama. Hajnš je 1 / l l l erio ugao položaja ovog poda prema stranama sveta i utvrdio d . 1 se podudara sa uglom Avenije kod Stounhendža - u pitanju je " I ct bila prava linij a izlaska sunca za vreme letnjeg solsticija. Ob­l d, poda podsećao je na drevne ko smičke dijagrame kineske, mek­'. 1 ke i nordijske kosrnologije. Proveravajući šemu na mapi te obla­'01 I . Hajnš je primetio da linije ovog kosmografskog mozaika odgo-

. 1 1 ' : l j Ll položaju crkava u tom kraju. Na osnovu ovog zapanjuju­I l 'g pronalaska, Hajnš je bio u mogućnosti da uoči glavnu sever­I I ) '. osovinu na Donjoj Rajni, koja je bila ista kao i one koje su I l / l l k , Benet i Lokjer proučavali u Engleskoj . Sada je držao ključ vl'! e geografije Evrope.

U isto vreme, između 1 920 i 1 93 5 u Nemačkoj je pod pokro­I I l ' I j stv6m čudnog verskog nacionaliste Vilhelma Tojta (Wilhelm

I ( ' l l d t ) radi la jedna prilično nezavisna Škola svete geografije. Tojt (' godinama zanimao za praistoriju i 1 9 1 7, godine je izdao patri­

I I I ... k Ll knj igu pod naslovom Deutsche Sachlichkeit (Nemačka 1 I 1 1 j c ktivnost) . Skolovan u duhu izuzetno šovinističkih ideja struč-1 1 J . l ka za praistoriju Kosine, Tojt se trudio da dokaže nadmoć drev­l i t ' germanske rase. Tokom svog istraživa,nja, stigao je do Teuto­I H , rške šume, mističnog srca Nemačke. Na tom mestu je u devetom vrk l l naše ere germanski junak Herman ili Arminius Herusk pobe­d i O elitne rimske legije koje su se nalazile na vrhuncu svoje moći .

64 Najdžel Penik

Ova pobeda je Tevtoncima donela slobodu od rimskog jarma. Te­utoburška šuma, mesto hodočašća od pamtiveka, bila je isto tako privlačna za nemačke mistične nacionaliste kao Glestonberi za bri­tanske.

U središtu Teutoburške šume se nalazila čudna formacija ste­na poznata kao Eksternštajn. Ova masivna izbočina vremenom razjedenih stena, koje se uzdižu po 1 00 stopa u visinu, zauzima posebno dragoceno mesto u nemačkoj narodnoj mitologij i . Na ovom izuzetnom središtu moći su smeštene radnje legendi Ede, germanskih narodnih priča, i svetilište Hermana. Veliki paganski stub sveta po imenu Irminsul je stajao u Eksternštajnu dok ga fra­načke voj ske Karla Velikog nisu srušile posle pobede nad Sakson­cima 772 godine.

Nekoliko prolaza i kapela je uklesano u stenu Eksternštajna. Tojta je posebno zanimala jedna kapela, poznata po imenu Sace 1-lum. Još 1 823 fon Benigzen (von Bennigsen) je uočio da se iz sre­dišta niše preko puta kružnog prozora ovog sacellum-a može vide­ti Mesec na svojoj najsevernijoj .tačci. Tojt je primetio da gnomon ili kazaljka, postavljen u udubljenje u oltaru pod prozorom sacel­lum-a, pokazuje dugodnevničnu tačku. Ovo je za Tojta predsta­vljao dokaz paganskog a ne hrišćanskog porekla hrama. Svojim arheološkim istraživanj ima, on je dokazao da su hrišćani namerno uništili sacellum, polugom odvoj ivši velike komade stene i ostaviv­ši dve strane sacellum-a potpuno otvorene. Jedna od tih ploča, ko­je sad leže u podnožju stena, težila je preko pedeset tona.

Pošto je na svoje zadovoljstvo utvrdio paga nsk u prirodu ovog hrama, Tojt je usmerio svoju pažnju ka drugim primerima. Godine 1 92 9 je izašla njegova prva knj iga Germanische Heiligtu­mer (Drevna germanska svetilišta ) . U toj knj izi on piše: "Kult sun­ca u Eksternštajnu predstavljao je samo mali deo astronomskog kulta koj i je bio centralan za celu rasu i koj i se temel j io na širokim naučnim osnovama. " Dalja proučavanja su na njegovo zadovolj­stvo pokazala da se preko cele Nemačke pruža čitava mreža Hei­lige Linien (Svetih linij a ili ley linij a ) . Nastavljena su proučavanja i stvorena je cela škola svete geografije, čij i su istraživači, kao na primer Hopman (Hopmann), Rerig (Roehrig) , Miler (Mueller ) , Gerl a h (Gerlach) i Brokpeler (Brockpaehler) , dali značajne radove.

NJ \ J . UĆENA PROŠLOST - SVETA GEOGRAFIJA 65

I , d\O je postavljen kamen temeljac za Himlerovu parapsihičku ge­I I I l I : l n tij U .

Kao mnoge drevne veštine, geomantija poseduje dublj u , ezo­Iničniju stranu. Nije dovoljno povući linije po zemlji, usmeravaju­I I i h prema položaj ima izlazaka sunca i meseca. Mora da postoj i l I l ' k i dublj i etos iza tako s loženog i teškog poduhvata. Alfred Vot­I l l i S , jedan od glavnih istraživača spomenika i mesta na linijama, I I I k rio je da svetionici predstavljaju sastavni deo ovog sistema. U d revna vremena, pre nego što su izmišljeni semafori-telegrafi i te­I ( ' komunikacije, paljene su vatre na ranije dogovorenim mestima I ( J j e su upozoravale na dolazak osvajača. Još 1 5 70 godine je Vi­IW I l l Lambard (William Lambard) u svojoj knjizi Obilazak Kenta d ,lO mapu na kojoj su bile ucrtane prave linije između svetionika u l ( l l l l okrugu. Iako kritikovana zbog odavanja državnih tajni, ova I l l j iga je započela ponovno vrednovanje tada veĆ odumirućeg si­'. I ( ' l l l a svetionika upravo na vreme kako bi se razbila Španska ar-1 1 1 : l da 1 5 8 8 godine.

Votkins je otkrio da tradicionalna mesta na koj ima se nalaze 'lV l' t i onici u Britanij i predstavljaju početne ili krajnje tačke ley !ini-1 , 1 . Svetionici su takođe bili povezani sa crkvenim tornjevima ti En­I',bkoj . Zapadni toranj Dover Kesla je ni manje ni više nego origi-1 1 : t 1 n i rimski svetionik, ili Pharos, a Tojt je takođe na svojim svetim 1 I I I i j 3ma otkrio stražarske kule slične vrste. Isto se tako se veruje t 1 , 1 su mnogi od zagonetnih okruglih crkvenih tornjeva u Istočnoj i\ l I glij i za koje je utvrđeno, na osnovu materij ala od kog su izgra­den i , da su starij i od crkava koj ima su pridodati, takođe bili sveti­I l I l ici ili stražarske kule.

Osnovni značaj ovih linija u odbrani zemlje - služile su kao I ! l l 1 lunikacioni sistem - bio je tesno povezan sa nj ihovom svetom I, v rhom. Tojt je uočio da se, pored veze sa svetionicima i stražar­I,k i m kulama, svete linije dovode u vezu i sa zvukom. On kaže da '0 1 1 rani hrišćani potopili u jezera zvona koja su pripadala nj ihovim J i, l ganskim sugrađanima, ali da su kasnije posvetili ova sveta pa­/'o, l l I ska zvona i ugradili ih u svoje crkvene tornjeve. Mnogi nazivi 1 1 , 1 Tojtovim ley linijama su povezani sa zvukom: Flotpfeife (frula) , j t 'd no značajno mesto, j e Tojtu napominj alo zvuk koj i se čuo u isto V l l 'me kada se palila vatra u svetioniku. Druge zvučne nazive -

66

Klokenbrihk, Doenberg, Hoj imajer - shvatao je kao dodatne do­kaze drevne paganske upotrebe zvuka u obredima. Najzad, suzbi­janje demonskih sila zvukom ili svetlošću je dobro poznata vešti­na. "Zvono, knj iga i sveća" u hrišćanskom obredu isterivanju đa­vola j e opštepoznata stvar, a upotreba zvona, gongova, čegrtaljki, zviždaljki, vatrometa, bubnjeva, uzvika, crkvenog pojanja, mantri

· i crkvenih pesama pre ili tokom verskih ceremonija predstavljaju univerzalne veštine za otklanjanje đavoljskog uplitanja . Sveci kelt­ske crkve u Britaniji i Irskoj su imali običaj da stalno sa sobom no­se ručna zvona. Zvuk tih zvona je stvarao pravu parapsihičku sre­dinu za njihove verske aktivnosti, Isterivanje demonskog carstva. Iako izgleda da Tojt nije shvatio parapsihički značaj zvuka na sve­tim linij ama, nije bilo sumnje da su to shvatali viši SS oficiri koji su bili školovani u nacističkom okultizrnu.

Proučavanja koja su vršili Tojt i njegovi savremenici bila su upravo 0!l0 što je nacistima bilo potrebno. Izučavanje drevne te v­tonske religije je pokazalo da je pre-hrišćanska Nemačka imala na­turalističku veru koja je bila bliža prirodnom svetu nego što su to bili lj udi dvadesetog veka. Ta stara vera je na prvo mesto stavljala položaj čoveka u božanskom poretku, podvlačeći njegov magijski odnos sa kosmosom. Vera, nauka, magija i politika su bile sjedi­njene u jedinstven pogled na svet. Nacizam je imao za cilj da oži­vi ovakvo stanje stvari.

Jedna od osnovnih tema nove praistorije je bila ponovno ot­krivanje nesumnjivog astronomskog dara drevnih predaka. Godi­ne 1 92 1 negde u isto vreme kada su Lojgering i Tojt započinjali

. svoja geomantska proučavanja, Vilibrord Kirfel (Willibrord Kirfel) je izdao svoje monumentalno delo Die Cosmographie der I (Kosrnologij a Indije ) . Kirfel je na osnovu besprekornih izvora kazao da su drevna arijevska plemena Indije poznavala uni do neverovatnih detalja, sakupivši svoja znanja u celovitu složenu i koherentnu kosrnologiju. Ovo otkriće je došlo u pravo vreme ka­ko bi bilo sjedinjeno sa novim pronalascima u domenu astro-arhe­ologije, položaja megalitskih spomenika i ley linija prema strana­ma sveta, i nije prošlo mnogo vremena pre nego što je isto takvo i traživanje izvedeno u astronomij i drevne severne Evrope.

N J S / .UĆENA PROŠLOST - SVETA GEOGRAFIJA 67

Čovek koj i je revolucionisao proučavanje drevne evropske . 1 , 1 ronomije se zvao Oto Zigfrid Rojter (Otto Siegfrid Reuter) . I � ( ) j t'er je rođen u Liru, Istočnoj Pruskoj , 1 876 godine, i bio j e sin 1 1 1 � t ruktora pomorske navigacije. Posle studija društvenih nauka 1 1 . 1

vfakulte:i�a u Altoni i Lajpcigu, Rojter se zaposlio u Carskoj

p ( )stansko] l telegrafskoj službi. Rojter je dobro napredovao na ..vom poslu, i pre nego što je otišao u penziju, 1 924 godine, postao / 1 ' d i rektor telegrafa u Bremenu. Za vreme vanrednih studija kod I l . l c i onalističkog arheologa Kosine, Rojter se zainteresovao za sta­l . I I lordijska dela poznata kao Edda i 1 922 godine je napisao zna­l . l j l l U knjigu - Zagonetka Ede (Das Ratsei der Edda) . U njoj je po­V C i.ao kosrnologiju drevnih nordijskih naroda sa indijskom ko­'d l lografijom smatrajući ih delovima iste indo-evropske, ili arijev­k e, tradicije. Uvideo je da se razni brojevi u Edi poklapaju sa Ju­

f'" l l l la ili dobima sveta u indijskoj mitologij i, na primer broj Aj­I i l l c r j ara, Odinovih čuvara . Na Ragnarok., Sudnji dan, po 800 Aj­I l i l crjara je dojahalo iz svake od 540 kapija Valhale kako bi se bo-1 do sa Fenris-Volfom i Lokijem, bogom tame. Njihov broj je I 1 2000, broj godina u dobu Kali-Juga, poslednjem dobu čovečan­

,.t va koje se završava uništenjem sveta. Broj 432000, uzgred, je bio 1 I I učni broj u okultnoj kosmologij i, gde Blavacke. Takve upadljive " l i č I losti su navele Rojtera da proučava drevnu astronomiju Sever­I I I ' Evrope a 1 934 godine su njegova istraživanja dostigla vrhunac I I I l j egovom velikom delu Germanische Himmelskunde (Drevna ) ',nll1anska astronomija ) .

U Drevnoj germanskoj astronomiji, Rojter je pokazao fanta­,. t I čnu erudiciju u rekonstruisanju sazvežđa, navigacionih tehnika i , 1 , 1 ronomskih sistema drevne Severne Evrope. Pokazao je da je N ronornija uzirnana u obzir pri određivanju položaja sela i navi­)'" I c ionih metoda Vikinga, čij a su dugačka epska putovanja preko

t lantika opevana u mnogim sagarna . Rojter je ponovo otkrio ' .k oro zaboravljena dela drevnog islandskog astronoma Odi Hel­) '" I \O l1a (Oddi Helgason), "Zvezde-Odija" , čija dela ni do danas ni­'d l prevedena ni na nemački ni na engleski jezik. Provevši devet go­d l l l a u izučavanju ovog magnum opusa, Rojter nije zapisivao ništa I I( 'I. obilnih dokaza kao što se vidi iz bibliografije, koja sadrži pre-

68 Najdžel Peh ik ko šest stotina jedinica. Takav tour de force, do te mere sređen i pedantan, predstavlj ao je za nacističke propagandiste božj i dar.

Sa ovakvim stvarnim dostupnim dokazima, ova knj iga je da­vala " verodostojnost drugim granama nemačke praistorije i sazna­nje da naši germanski preci nisu bili samo obrazovani već takođe , ,�

i vrlo vešti u bavljenju naukom" , pisao je J. Hogrebe povodom Rojterovog 60-og rođendana, 1 9 3 6 Rojterov uspeh u nacističkoj Nemačkoj ga je i upropastio, jer saradnik Nationalsozialistische Monatshefte-a (Nacional-socija l ističkog mesečnika) bi teško mo­gao biti ozbiljno shvaćen posle rata i njegov odličan rad je danas skoro zaboravljen. ,

Jedan od Rojterovih najvećih doprinosa našem znanju o pre­hrišćanskoj nauci predstavlja njegova rekonstrukcija starih sak­sonskih sazvežđa. Cinjenica da su postojala sazvežđa i njihovi na­zivi dokazivala je da je poznavanj e astronomije u drevnoj Severnoj Evropi bilo mnogo naprednije nego što se ranije verovalo. Upore­dan rad profesora Hermana Virta (poznatog po proučavanju runa i svastike) pokazivao je da je topografski izgled čitavih zemalja bio astronomski određena. Norveška, Island i Farska ostrva, u najma­nju ruku, su bili tako postavljeni da bi se horizont, posmatran sa nekog svetilišta, delio na osam delova. Virt je uočio da ovo ima ve­ze sa starim paganskim kalendarom (koji danas još uvek koriste vračare i Odinisti ) , po kome se godina delila na osam a ne na dva­naest delova.

, Virt je posetio Irsku, gde j e čuo da j e nekadašnji običaj ovde

biO da se oko centra svakog imanj a ili sela podignu kamene hum­ke-međaši zvani Dagsmarken ili Eiktamarken. Na ovaj način bilo je moguće izuzetno precizno utvrditi položaj izlaska sunca. Virt je zabeležio da je običaj podizanja dagsmarken-a izumro tek sredi­nom devetnaestog veka.

Nacisti su ovu podelu prostora i vremena na osam delova shv�tali k�o dokaze koji potvrđuju postojanje nekad koherentnog naucnog S Istema u drevnim nordij skim vremenima. Kada se ovo povezalo sa dokazima Stounhendža, Tojtovim svetim linijama i Hajnšovom svetom geografijom, pojavila se dotad neslućena civi­lizacija. Jedna nacistička publikacija zadivljujuće sažima ovo rado-no ponovno otkriće. Slika iz d evetnaestog veka, koja' prikazuje

N/ \/ UĆENA PROŠLOST - SVETA GEOGRAFIJA 69

1 1 . 1 1 1 :1 germanskog plemena u dronjavoj koži kako stoji pred oho­I 1 1 1 1 R . imlj aninom u togi, precrtana je i ispod se nalazi natpis : Po-1 ', 1 I ' �na s l ika. Ideju da su Nemci bili necivilizovani divljaci, bilo je 1 1 1 1 l , l š n jenje, sada je potpuno opovrglo savremeno istraživanje. Rim \'1 l ' I l i je mogao da se shvata kao jedini koren evropske civilizacije; , l i h su morale da se uzmu u obzir i drevne veštine i mudrost tev­

I I I I I ske rase. Astronomska dostignuća zahtevaju staloženu, sređenu I l i l l u ru, dosta drugačiju od ranije propagirane slike plemena koja '. 1 ' -.[ :1 l no sukobljavaju. "Moramo da se odučimo od svog verovanja t I , 1 j e Rimska crkva pod franačkim carem Karlom donela civilizaci­I I I va rvarskim p lemenima Nemačke" , pisao je Toj t.

, " Stara slika naših predaka; primitivni i nerazumljivi običaji,

\ 1I, l j ave, prkosne i divlje osobe, otrcana, oskudna odeća od loše 1 1 \ I : l v lj ene kože . . . (je zamenjena) poznatim, ozbiljnim ponašanjem, I I I' j ; ,1 j i vim izgledom ljudi na svečanosti, u elegantnim, dobro na­I r : l v l jenim odelima, uključujući dobro skrojen donj i veš, tkanine l id v une i kudel je:,. Raskošne bunde, bogat nakit od zlata, srebra, I I I i hara i bronze. Zivahno, izražajno, melodično pevanje preko ko­l i ') ', do nas dolaze naše najbolje i najpoznatije narodne pesme, u j l l , l t n j i tehnički usavršenih, milozvučnih instrumenata. "

Posmatrana u vezi s a ezoteričnom okultnom istorijom Arije­\ ,I ' : 1 i Atlantide, ova novo-pronađena tevtonska civilizacija, neslu­( ( ' i l : l prošlost, bilo je upravo ono što su nacisti želeli. Za razliku od ve l i k ih civilizacija Egipta, Grčke i Rima, ova civilizacij a nije osta­v i l : \ nijedno veličanstvepo delo u kamenu, jer je većina germanskih 1 1 ( - 1 : 1 rađena u drvetu. Cak je i stvoren novi naziv, novo doba, koj i I I I opisivao ovu eru kulture i nauke - Drveno doba. Velika drvena " L I n ja drevnih vremena, kao što je paganski hram u Upsali, Šved­' !- ( l j , i S tare crkve u Norveškoj bila s u samo bleda senka istinski 1 l ! ' J 'oj skih građevina drevnijih vremena, arhitekture koja je inspiri­',, 1 1 . 1 klasična zdanja Grčke i Rima. Nacistička Nemačka tvrdili su , , I '" ! l Iski j e naslednik ovog Drvenog doba, država koja će ponovo I I I I veti drevne tevtonske nauke i ponovo uzdići nemački narod na I l J q�ov nekadašnj i nadmoćni položaj .

Š E S T O P O G L A V L J E

Merlinova skrivena moć

eomantija, ili Feng-SI1Ui, uJll verzalno se koristila u Kini do 1 949 godine, kada je komun istička revolucija u velikoj meri suzbi-1 . 1 ovu veštinu. Feng-Shui, što bukvalno znači vetar i voda, je nau­k , 1 koja određuje povoljna mesta za groblj a i kuće, za uređivanje ) ',I ; l dova i celog predela, s ciljem da izrazi i preinači nj ima svoj stve-1 1 ( ' tajne energije. Geomantija i dalje cveta u Hong-Kongu i Singa­! l I l rU , gde se čak i najsavremenija zdanja projektuju uz pomoć sa­\' ( ' 1 <1 geomanta. Prema Feng-Shui-ju, svako mesto na zeml j i ima IH )sebne odlike koje modifikuju lokalne uticaj e tajnih snaga priro­dl ' . Oblici brda i pravci vodenih tokova su najvažnije odlike, ali i ( )h l ici i razme re zgrada, pravci puteva i granica takođe imaju od­I nlcno dejstvo. Priroda ovih tajnih sila se menja iz sata u sat sa 1 I 1 L' l l janjem uticaja planeta, tako da, pri izračunavanj u najboljeg I I l l ' s ta za zgradu, geomant mora uzeti u obzir astrološke aspekte v I dene sa tog mesta.

Loš položaj, pak, ne znači potpunu propast, jer je moguće p( )d izati nasipe, kopati j arkove, graditi pagode ili postavljati ogle­d , t 1 a na određenim mestima kako bi se promenila okolina i ublaži­LI loša Feng-Shui. Na međusobno delovanje zemalj skih struja, ko­) \ ' , imbolizuje pet elemenata : zem l ja, vatra, voda, drvo i metal ; i na I I \ ' c suprotnosti, yin i yang, može se uticati ovim putem, dajući ta-

72

ko geomantu moć nad njegovom sredinom. Feng-Shui može obez­bed iti harmoničan život, plodne njive i političku kontrolu. Ovo po­slednje je ono što fascinira ljude od drevnih vremena sve do danas .

Postoje dokazi da se Feng-Shui koristila u Kini još pre 3000 godina. Geomanti su tačno određivali mesta za vladine rezidencije .i carske palate. Kada bi vladini službenici stigli u neki grad, kori­stili bi geomantski kompas, neophodan instrument koj i su svi ki­neski geomanti posedovali, kako bi procenili mesto pre početka iz­gradnje . Takvi običaj i su zabeleženi u nekoliko drevnih kineskih tekstova. Tokom sledećih vekova, ova nauka je usavršena do naj­višeg stepena preciznosti i postala je isključivo vlasništvo jedne škole posvećenih, koj i su, kao nj ihove kolege vekovima kasnije, etrurski proroci ili evropski masoni, l jubomorno čuvali svoje veli­ke tajne od masa.

Evropljani su prvi put čuli za Feng-Shui u sedamnaestom ve­ku kada je u Kinu poslata j edna jezuitska misi ja. Za misionare su posebno birani obrazovani ljudi čije je poznavanje matematike i astronomije trebalo da napravi povoljan utisak na kineskog cara . Pošto su dobili njegovu naklonost, pokušali su da se reš e poznava­laca Feng-Shui-a i zadrže njene tajne za sebe. Čak su' ubedili Cara da bi bilo dobro uništiti sve geomantske knjige, čime je počelo sta­vljanje van zakona ove poštovane nauke. Nije bilo teško shvatiti razlog koji je ležao iza ovog poteza. Ubeđeni u moć Feng-Shui-ja, jezuiti, koji su sada posedovali znanje geomantije, želeli su da is­korene upotrebu ove nauke kako bi jedini vladali njenom moći.

Nije prošlo mnogo vremena od povratka jezuitskih misiona­ra u Evropu pre nego što su spoljni principi Feng-shui-ja počeli da se primenjuju na planiranje parkova. Zvanični vrtovi Versaja, ko­je je Le Notr (Le Notre) zasadio u pravim linijama, izmenjeni su u svetlu kineske 'estetike' i pravolinijska formalnost je nestala. Ot­prilike u ovo vreme su takođe i jezuitski eksperimenti u svim obla­stima doveli do pronalazaka u oblasti magnetizma Franca Antona Mesmera (Franz Anton Mesmer) . Njegovo proučavanje tajnih energija je posredno dovelo do otkrića u oblasti geomantije.

Međutim, pre nego što je ovo moglo da se dogodi, principi Feng-Shui-j a su morali biti stavljeni u kontekst koj i je Zapad mo­gao , da razume. Pravo vreme ove nauke je nastalo tek početkom

A I I I\ I INOVA SKRIVENA MOĆ 73

I I I I )g veka . Između 1 906 i 1 909 godine, nemački putnik i istraži­\ . l l po imenu Ernst Beršman (Ernst Boerschmann) je prokrstario I II I I I fotografišući živopisna mesta. Za razliku od mnogih putni-1 . 1 , pak, Beršman se izuzetno zanimao za razloge zbog koj ih se ' ) ', 1 , I ci e koje vidi nalaze upravo na tim mestima. U svojoj knj izi Ži­( J 1 ) l sna Kina, koja je izašla i na engleskom i na nemačkom, opisao

I I p ri nCIpe Feng-Shui-ja i ono šta je stajalo iza njih. Karl Hausho-1 ,' " Hitlerov poverenik i vodeći geopolitičar, takođe se susreo sa I t i l ' j : 1ma Feng-Shui-j a . Pošto se, prema okultnom učenju, indo-ger-1II.IIlska rasa zadržala u oblasti Gobi, bilo je razumno pretpostavi­I l i : l su principi geomantije takođe bili ind o-germanskog ili arijev­I og porekla. Otkrića Toj ta, Hajnša i Rojtera su pojačavali ovu

j I l l ' t postavku. Određene planine širom sveta smatraju se prebivalištem bo­

) ova . Primeri su mnogobrojni i rasprostranjeni : Drevni Grci su I I l : 1 i i svoj Olimp; Hindusi Meru i Kaj ias, tibetanski budisti Kang­

I l ' l ldzeng, severno-američki domoroci Bear Bat, Šastu i Tvin Piks .1 1 1 Fransiska; drevni Britanci su imali Snoudon i Glestonberi Tor

II j v v reji Sinaj i Horeb. Jozef Hajnš je uočio da su takva " sveta br­d . l " početne tačke ley linija a Pol Devero (Paul Devereux) je usko­I ( I primenio njegove ideje na Britaniju . Sveta brda u Peruu su re­d! > V l lo povezana svetim linij ama i svetilištima, i sva predanja spo-1 1 1 1 1 1 1 u posebne svete moći planina.

Okultisti su više od jednog veka tvrdili da ove posebne svete p l . l l l i n� u s�va�nosti

, pred

,stavljaju centre energije, koji sakuplj aju

I ( )s l lllcke sr1e IZ vas IOne l usmeravaju ih u "vene zemlje" , mrežu l l lngij a sačinjenu od ley linij a . Posmatranje svetih planina osnažu­j " ovu tvrdnju. U određena doba godine, kada je ova energija naj ­

,J : 1 , IJa ovakvim mestima se često vidi čudna svetlost i druge po­o i v c . Sasta, jedan od svetih vrhova severno-američkih domoroda-

I . 1 , je jedno takvo mesto; tu su zapaženi mnogi neobjašnj ivi blje­l ov i svetlosti. Ovi bljeskovi, koje su prvi zabeležili kopači zlata

I I I kom velike kaliforn.ij ske zlatne groznice 1 849 godine, viđeni su d , l I l j u , za vedrog vremena, kada nije bilo nikakvih munja. Danas ( ' k ol ima koja se nalaze u blizini ovog vrha kvari sistem za palje­

I I I I ' hez ikakvog očiglednog razloga. Ovo je klasična manifestacija 1 ' l Ingi je, koja je uočena u vezi sa pojavom NLO-a, Stounhendžom

74

i zagonetnim 'predajnikom' koji j e Hitler postavio na vrhu Broken u Nemačkoj . Kada je ogroman požar zahvatio većinu te oblasti 1 9 3 1 godine, Šasta je iznenada obavij ena tajanstvenom maglom. Vatra nije mogla da zahvati vrh p lanine koji je magla štitila. Jo· mnogo godina se ocrtavala savršena krivulja koja je obeležavala dokle je vatra stigla.

Već nekoliko godina je primećeno da se na određenim karak­terističnim mestima pojavljuju različite, naizgled nepovezane poja­ve, kao 'magla' na Sasti. Bile te pojave Neindentifikovani Leteći Objekti, duhovi, loptaste munje, poltergejst aktivnosti, ili priče O svetim čudima i izlečenjima, izgleda da sve one pripadaju mreži pravih linija i zemalj ske geometrije koja jedino može biti izraz svetske matrice energije . Ove pojave, koje su u prošlosti shvatane kao anđeli, demoni, vile, varlj ive svetlosti i slično, predstavljaj u manifestaciju energijske mreže koja se nalazi u međusobnom de stvu sa lj udskim umom, kako svesnim tako i nesvesnim. Nesvestan um može da izazove poltergej st aktivnost ili nekontrolisana privi4 đanja . Međutim, kada svestan um, ili još bolje, istrenirana volj uzajamno deluje sa ovim energijskim poljem, onda može doći klasičnih pojava, koje se tradicionalno dovode u vezu sa '- "' Ll' \.. (UIILQ ,

i vračevima . Oblici u koj ima ova energij ska kontrola može da pojavi zavise potpuno od motiva podstrekača.

U svoj im knjigama Čudna bića iz prostora i vremena i N nečista planeta, istraživač misterija Džon Kil (John Keel ) obrađu ono što on naziva ' jezgranim pojavama'. Do ovih pojava kada određeni 'magnetski' uslovi preovladaju u 'prozorskim' o stima. To jest, pojave kao što su vatrene lopte ili duhovi mogu stati samo na određenim mestima kada su ispunjeni određeni sebni uslovi. Na ovim mestima u određeno vreme, ove pojave ul ze u naš plan percepcije iz drugog vremenskog/prostornog nuuma. Prema drevnom okultnom učenju, svesna volja maga že da obezbedi prave uslove za materi jalizaCiju ovih pojava u šem 'svetu'. Pošto ova 'pomaljanja' mogu biti prizvana j ućim sredstvima, magičar treba samo da nađe pravilno mesto ko bi izveo prizivanje. Odatle obožavanje svetih mesta, tra nalnih svetilišta koja ili proriču geomanti, ili su pokrenuta tičnim događajima ili obelodanjena 'otkrovenjem' natprirod

A l / /\ 1 INOVA SKRIVENA MOĆ 75

I I I I I · l va . Kroz celu istoriju nailazimo na pojavu prisvajanja svetili-I o I . Nova religija koja stiže u neku zemlju zbacuj e staru veru i pre-

1 1 / 1 1 1 1 3 njene hramove. Malo toga se menja. Možda se na starim I I I \ ' � I ima postavljaju nove zgrade ili novi simboli, a li sama mesta l I 'd , l j U , ostaju 'prozorske' oblasti koje koristi samo nova religij a .

Kao tačke pristupa zemlj inoj energij skoj mreži, ovi centri su 1 \ 1 1 1 l j ubomorno čuvani. Svete zgrade su bile posebno projektova­I I I ' k ako bl usmerile i povećale ove energije za isključivu upotrebu vl ' � l cnstva koje ih je posedovalo, jer posedovati ova mesta znači­

I i i l l ' imati kontrolu nad 'parapsihičkim telom' cele zemlje . U drev-1 1 . 1 v remena, sveti topografski izgled zemlje je smatran osnovnom 1 ' 1 1 ' 1 postavkom za plodnost nj iva, stada i l judstva, tako da je vla­" . I l l j C nekom državom zavisilo od kontrole nad geomantijom te ze­I I i I j e . U starom srednjevekovnom romanu Objašnjenje, nailazimo 1 1 . 1 priču naslovljenu Uništenje Zemlje Logra. Pisac kaže da su ne­l " d a živele kod izvesnog puis-a (svetog izvora ili brežuljka) devoj­I l ' koje su osvežavale hranom ili pićem umorne putnike i lovce.

( )vek bi samo trebalo da ode do jednog od puis-a i izrazi svoju 1 I ' I I l I i one bi mu donele hranu u zdeli. Jednog dana, kralj po ime­I I I I !\ mangons je silovao jednu od tih devojaka i ukrao njenu zde­I I I , i > u i s je istog trenutka presušio i sve nj ive su postale jalove. Vi­I I ' / ovi kral ja Artura su na sebe preuzeli dužnost da ponovo prona­I h l o ve puis-e i da štite njihove devojke-čuvare. Molili su se bogu d,l ponovo stvori puis-e i tako ponovo oplodi zemlju, ali bez kori-

l i , Zeml ja je ostala j alova, ništa nije raslo i ništa nije uspevalo, jer l l ' postojao samo jedan način da se puis-i ponovo stvore a to je da l ' I lađe Sveti Gral - kamen koj i j e mogao da usmeri božanstvene

I I I ( ' ('gije na već uništen sistem. Ovi pu is-i su bili isto što i ključna mesta u sistemu fey linij a

l l i l l ' se pružaju preko zemlj ine površine. Ako su te linije nosioci 1 I / I I i h energija, kažu rašij ari, onda se uništeni sistem može vratiti \I / I vot jedino vraćanjem energije tog sistema pomoću svetog ka-1 I I I ' I l a postavlj enog na lokalnom svetom brdu. U skladu sa astrolo-I I I l l ciklusima neba, ovo se moglo izvesti samo u jedno određeno 1 1 ' l l lC, i sve legende o Gralu mu daju atribute skrivenog blaga ko­

li' ( ' pojavljuje samo u određenim intervalima. Gral će ponovo ne­I . l I i 3ko se ne prepozna i ne reaktivira u .to vreme. Takođe, ako

76

oni koj i ne razumeju nađu kamen i pokušaju da ga upotrebe, on će ih uništiti . Na primer, kad je Lanselot, koji nije bio dostojan vi­tez, video Gral, oborio ga je nalet vrućeg vetra i izgubio je vid, sluh i moć govora. Ostao je u nesvesti dvadeset i četiri dana i noći, ne mogavši da se pomeri, pre nego što je najzad ozdravio. Očigledno se nalazio na meti naleta energije . Postoje mnogi savremeni prime­ri ljudi koj i dotaknu uspravljene stene i budu oboreni od strane ne­poznatih energija.

Sve drevne legende u vezi sa geomantskim mestima ukazuju na dejstvo ove tajne energije, Vril-a Bulvera Litona. Kontinentalne verzije legendi o Arturu prikazuju čarobnjaka Merlina kao onoga koj i rukovodi ovim silama. U Livre d'Arthur, Merlin svojom ma­gij skom tehnologijom čini nekoliko čudnih stvari. U moru stvara rotirajuće ostrvo od metala koje na mestu drži magnet. Kada sustane ljudska snaga, on prenosi kamene gromade Stounhendža iz Irske' "ne silom već Merlinovom veštinom" . On štiti gra dvoma metalnim zmajevima i izvodi mnoge druge čarolije .

Ovde vidimo maga veštog u vrsti magnetske tehnologije ja je sada većim delom izgubljena. Ova tehnologija je shvatana manipulisanje duhom. Kada je Merlin preme šta o kamene groma de u Stounhendž, prema istoričaru Džefriju od Monma (Geoffrey of Monrnouth) , "Postavio ih je oko grobova i time kazao da duh može učiniti više od snage ." Duh je naravno bio taj na energija Vril, usmerena drevnom naukom geomantijom. '-/\.'U<1 L ­

ni dokazi za ovo nalaze se u drugom Merlinovom podvigu: on stavlja zaštitu od bakra oko svog rodnog grada Karrnartena. legenda je doskora delovala nerazumlj ivom. Zidovi od bakra ! đutim, nedavna radiestezij ska istraživanja su pokazala da se ta od bakra zaista može postaviti oko nečega. U svojoj iz noj knjizi Kameni obelisci, izdatoj 1 978 godine, Tom Grejvs (To Graves) je pokazao kako linije zemalj ske energije zaobilaze mesto, zahvaljujući, na primer, kamenom krugu oko njega. su na neki način 'zarobljene' kada stignu do kamenja i stvara se sta 'štitnog prstena', koji izoluje one unutar kruga od tih energija Danas savremeni rašljari i geo-akupunkturisti znaju da do istog efekta dolazi kada se na mestima gde se nalaze energijske li n ije u zemlju zabadaju bakarni klinovi ili žice . Ukoliko se b

A I I IU INOVA SKRIVENA MOĆ 77

1 l ! l l ( l v i i l i žice zabodu oko nekog predmeta ili mesta, onda su ovi 1 1 I 1 , \ l l l l eti i l i mesta izolovani. Merlinovi 'bakreni bedemi" su najve­I I I I . l l l l i j e bili upravo to; izolovali su njegovo rodno mesto Karmar­II I I od spolj ašnj ih energijskih uticaja od spoljašnjeg parapsihičkog I I I l u da . Njegovo okruglo magnetsko ostrvo deluje zastrašujuće 1 1 1 1 1 0 letećem tanj iru.

LJ većini legendi o Arturu, potragu za Svetim Gralom podsti­I I I p red lozi Merlina, stručnjaka za zemaljske energije, koj i želi da j l l l l l l ;l de izvor i modu lator ovih energija. U najpoznatijoj legendi o I o I . i l u na evropskom kontinentu, Parsifalu Volfganga fon Ešenba­h . l ( Wolfgang von Eschenbach) , Gral je zaista kamen. U ovoj le-1 1' l l t i i Gral je nazvan kamenom "koji je od najčistije vrste. Ako ga l l " poznaješ, ovde će ti biti imenovan. Zove se lapsit electris. " Kjot l )' ( ) t ) , od kog je Volfram fon Ešenbah čuo priču o Gralu, govorio

/ 1 t i : l je kamen Gral našao Flegetanis, paganski naučnik koj i je o 1 I / I ' I I l U pročitao u zvezdama. Veruje se da je Flegetanis bio irački I I I I l ič;:rrTabit Ben Korah, koji je živeo u Bagdadu od 826 do 9 0 1 I l id i l l e nove ere. Ben Korah je bio alhemičar koj i je preveo na 1 1 . 1 pski mnoge drevne grčke alhemij ske tekstove. Kjot je bio Pro­I I I I \a l ac. Provansa je bila uporište katara i nekoliko drugih j ere­

I i l " i il sekti i Kjot je saznao za Flegetanisa/Ben Koraha iz drevnih \ 1 . 1 pskih dokumenata koje je našao u Toledu, koji je tada bio pod \ I , l pskom vlašću.

Veza između kamena i a lhemij e je veoma jaka. Ostanes, j e­. 1 " 1 1 od prvih alhemičara, pisao je o 'kamenu koji ima dušu'. Ovaj ' I , l i nen sa dušom' ili 'električni kamen' poznat kao Gral je identi­I , I l l sa eliksirom ili Filozofskim kamenom alhemičara. Možda je to 1 1 1 1 . 1 neka vrsta transformatora energije koji bi, ukoliko je posta-

1 / 1 ' 1 1 na pravilnom geomantskom mestu i aktiviran pravilnom pa­\ I p� ihičkom atmosferom, emitovao energije koje su mogle da čistB I ln l'. Veza sa bagdadskim mistikom postaje dvostruko zanimlj ivi­ld , I k o napomenemo da je Bagdad mesto na kome su pronađene dl ( ' vne električne baterije. Možda su se delići drevne nauke o 'elek-1 1 1 \ I lom kamenu' zadržali u Bagdadu dok je Kjot pisao o Gralu. I l ' l l l plari, koji' su, kako neki veruju, posedovali Sveti Gral, bili su I If ' I sumnje posvećeni u ove stvari. Njihov gradić u Hertfordšajru l' I danas zove Baldok, evropsko ime za Bagdad.

78

Volfram podvlači neutralnu prirodu ove energije u pesnički izrazima. Kamen Gral je trebalo da štite oni anđeli koji su oS,ta neopredeljeni u prepirci između boga i satane. Ta grupa anđela ponekad poznata po imenu Sumnjičavi. Volfram je napisao:

Oni koji nisu stali ni na jednu stranu U bici Lucifera i Svete Trojice Ti anđeli, plemeniti i dostojni, Koji su bili prisiljeni da siđu na zemlju Ovom istom kamenu.

U svoj oj knjizi Wolfram und der Gral (Volfram i Gral ) , ' toj u Bernu 1 93 9 godine, S. Zinger ( Singer)je pokazao da je neutralnost bila doktrina katara. Ona se ponovo pojavila u koj misli devetnaestog veka, u Ničeovoj knj izi Sa one strane do i zla, u učenju Kajzerlingove Škole mudrosti i nacističkom nju. Kao i električna energija , magija ili nuklearna fisija , energije se mogu koristiti u dobre i l i loše svrhe. Zemaljske je - Vri l - koj ima vlada kamen Gral , su takođe neutralne. na tog kamena čini Vril blagotvornim ili zloćudnim.

Veza kamena Gral i zemaljskih energija se dalje vidi kroz j ave povezane sa kamenom. U Queste de Saint Graal (T v

Svetog Grala) , Gral se pojavljuje pred Kraljem Arturom i nj vitezovima kod Vitsantajda: " Čuo se udar groma, propraćen b stavim zrakom svetlosti. " Ovo preobražavanje zemalj skih e u zvuk i svetlost viđeno je na mestu mnogih geomantskih sp nika. 'Hladna svetlost' ili 'hladna vatra', vrsta magnetskog sjaja, uvek dovodila u vezu sa drevnim magijskim tehnologijama. J staro nemačko suj everje kaže da blago izbija na površinu tek svakih 700 godina, kada obznani svoje prisustvo malim pia plamičcima - takozvanom 'vatrom blaga' . Zraci svetlosti ili koja izbija iz predmeta ima široku i poštovanja dostojnu tr Blez de Vižener (Blaise de Vigenere, 1 523-1 569) , alhemičar koji bio pod uticajem Kabale, opisivao je "stablo drveta smrti koje isijavalo crveni zrak smrti" . Godine 1 979 istraživač misterija mlje, Pol Devero je fotografisao zrak infra-crvene energije koj i

1 1 1 ' I IN( ) VA SKRIVENA MOĆ 79

I I" II K ra lj eve stene kod Roulingrajt Stounza, drevnog kamenog I \ 1 / ', , 1 od megalita u Oksfordšajru.

Trad icionalna moć Filozofskog kamena je bila moć preobra­I I I l 1 1enjanja jednog stanja stvari u drugo. Najpoznati j i primer t Jl', , 1 IC menjanje metala nižih vrednosti u zlato. Koristeći savre­

\ ' I I I rečnik, takav kamen bi mogao da stvori polj e sile koja bi mo­d , 1 t t pravlja materijom i energijom, pretvarajući jedan element

" " Ig i . Svaki predmet koji poseduje ove moći bi takođe mogao da I I V,I 1 ' ;1 jednu vrstu energije u drugu, magnetizam u svetlost, zvuk I I l ' k I r ičnu energiju, itd. Cilj drevnih alhemičara bio je da steknu

l J kamen, jer bi onaj koj i ga poseduje takođe doživeo i duhov­prosvetljenje. Energije koje kamen zrači bi delovale na alhemi-

1 , 1 I postavile ga u jedinstven položaj u odnosu na vreme, prostor " 1 , l l ni j u . On bi onda mogao da prodre dalje od ovih osnovnih re-1 ' 1 1 1" i, dostigavši 'veliko delo'. Posedovanje ovakvog kamena mo­

" h i l a zastrašujuća odgovornost, jer je on davao moć stvaranja 1 1 I 1 I � t a vanj a. Zato bi pristup kamenu trebalo dozvoliti samo naj­' l'iI ( ) j n i j ima, bio to najplemenitiji vitez ili najprosvetljeniji alhemi­t l , M oći koje je on davao za kontrolisanje Zemljinog tajnog ener­" , I ( )g tela putem sistema ley linija omogućavale su skoro bezgra­

I li I I I I mogućnost da se porobi svet, ukoliko bi neko zao pronikao I I I I / l 'govu tajnu, tako da su ove ideje vekovima čuval i posvećeni i I ' i d , l va l i ih samo onima koji ih neće otkriti . Ove tajne su procu­, \t o l okom Renesanse i konačno su odate onima koji su mogli da , 1 .1 1 ( ' za njih u devetnaestom veku. Bilo je samo pitanje vremena

, d " će biti primenjene u zle svrhe. . Jedan veliki posvećenik, Leonardo da Vinči, je smatrao da je

" l l l . i l j ska kugla živo telo ispresecano uzduž i popreko kružnim ka-1 \ " 1 1 1 1 ;1 . U Rukopisu Lester, on spominje oseku i tok unutrašnjih . 1 \ l l lO v a sveta i nj ihov uticaj na ljudsko telo - bila je to zapadna

I l i j a Feng-Shui-ja i akupunkture. Prema zagonetnom dokumen­I I I 1/ Pariske nacionalne biblioteke, da Vinči je bio Veliki majstor I ! I l l s kog manastira, okultne grupe povezane sa templarima i ka­I I i ·, k o m jeresi. Posvećenica dvadesetog veka, Dajon Forčn (Dion I I I I I I l ne ) , autor okultnih romana i osnivač Bratstva unutrašnjeg

" I l a , pisala je da se drevni hramovi kao Ejvberi ponašaju kao I I I I I r i energije. Izvođenje pravilnih obreda u određeno vreme mo-

80

že, kako je tvrdila Forčn, da emituje moć koja čini ono što žele njc­ni pošiljaoci. Takav je princip okultne kontrole.

Dajon Forčn je ove ideje primila od reda Zlatne zore, kojem se pridružila pred kraj njegovog postojanja. Red je gajio veze s mnogim nemačkim okultistima, pošto ga je osnovao 1 8 8 6 godin Dr. Vin Vestkot (Wynn Westcott ) , koji je tada bio istražni sudija severoistočni London. On je naišao na neke tajne šifrovane ru pise na polici,antikvarnice. Kada su ovi rukopisi dešifrovani, isp stavilo se da predstavljaju osnovu sistema obredne magije koji drži adresu veze: Gđice Ane Šprengler (Anna Sprengler) iz Ni nberga. Red iluminata se javno ponovo pojavio u Nemačkoj 1 8 godine i gospođica Šprengler j e verovatno bila član ove grupe. pisuj ući se sa nemački m okultistima, njihove engleske kolege dobile detaljna uputstva i dozvolu da osnuju Društvo rozenkroj ra u Engleskoj - Hermetični red zlatne zore.

Obred inicijacije Hermetičnog reda je sadržao sledeću postupka: Kandidat koji moli za svetlost dovodi se do oltara i siljava da se zavetuje na tajnost pod pretnjom izbacivanja i smrti oduzetosti od strane neprijateljske struje volje. (Autorov kurziv Ovo pokazuje da je red imao na raspolaganju, ili verovao da i sposobnosti da oslobodi moći koje uništavaju nervne sisteme gih l judi. Ovo znanje je preneto iz nemačkog okultizrna. Dela jon Forčn o magijskom aktiviranju zemaljskih energija pokazuje je ovu veštinu izučavao Red zlatne zore. Strahotan pravac telj skih struja volje kroz sistem ley linija je užasavajuća mo Drevni spisi spominju Druis Lanach, Vril ili 'Grom Druida' koji bio usmeren protiv jeretika i koj i ih je bukvalno svodio na lu gomilu pepela. Paralele sa još neobjašnjenom pojavom nog ljudskog sagorevanja su vrlo bliske. Pretpostavljano je da spontano sagorevanje može izazvati u određenim ' "

oblastima povezanim sa zemaljskim sistemom energije . Možda davnašnji posvećenici znali kako da usmere ovu silu ili da liše bu normalnog psihičko-fizičkog odbrambenog sistema protiv nje.

Godine 1 8 95, A.P. Sinet, vodeći član londonskih teozofa napisao: "Postoje velike eterične struje koje se stalno prelivaju ko površine zemlje od jednog pola do drugog u količini koja nji hovu moć neodoljivom kao nadolazeća plima; a postoje i

l t I l i N O VA SKRIVENA MOĆ 8 1

I I I , d l v ; l i j uj ući kojima se ova čudesna sila može bezbedno koristi­\ I 1 . 1 " ( ) bi nevešti pokušaji da se ona kontroliše bili propraćeni 1 I / . I 'd l ( ) J l l opasnošću. " Nemačko Društvo Vril je bilo osnovano sa j 1 0 0 / 1 I O Jll namerom da kontroliše ovu univerzalnu energiju, i četr­I , ' 1' 1 godina posle Sineta, Hajnrih Himler je započeo program tra-

1 1 1 , 1 I l ;lčina da se ovlada Vrilom. Metodi na koje Sinet aludira su bili rezervisani samo za po-

1'( ( " I l e, jer je kontrola nad 'eteričnim strujama' mogla biti pove-1 1 0 1 ,a 1110 onima koji imaju dobre namere. Crkva je jedno takvo lo , K ontrola nad ovim silama se pokazuje u skici sveštenika Hju I I ( ) I la (Hugh Benson) 'U manastirskoj kapeli' napisanoj 1 920-

I ik l lson prikazuje opštenje između duše kaluđerice i Svete tajne I I I v rste magnetske sile koja šalje emanaciju po celom svetu, iza-

j . I j l l ć i čudne posledice u ime dobra. "Ova crna prilika (kaluđeri­) k Icčaše u centru stvarnosti i sile " , pisao je otac Benson, "kon­

I I I t ić i pokretima svoje volje i usana duhovne sudbine večnosti. I I Vl " mirne kapele strujaše linije duhovne moći koje su se gubile d , d j i n i , zbunjujući svojom obilnošću i užasavajući silovitošću

t l i t ' skrivene vatre. Duše se prenuše i obnoviše sukob dok ova ja­I ·. d : l posezaše za njima. Duše, čak i u trenutku napuštanja tela, I I I I I �l" se protiv smrti i za duhovni život, padaše dahćući, spašene,

I I I '" I l oge Spasitelja na drugoj strani smrti ." A ko dobronamerna volja kaluđerice može imati takve posle­

I " " onda moći zla oslobođene na ovaj način mogu izazvati pu-1 1 1 ' " " I i ) je samo druga strana medalje.

82

1. Irminsul, simbol drevnog ne­mačkog paganstva. Ovaj 'stub sveta' je stajao u Teutoburškoj šumi dok ga nije srušio Karlo Veliki 772 godine naše ere. Na­cisti su planirali da podignu nje­govu repliku kod Eksternštajna.

2. Ditrih Ekart, Hitlerov okultni mentor.

3 . Drevni kamen sa runa­ma. Ovakvi pre-hri­šćanski spomenici su predstavljali inspiraci­ju za nemačke okultne nacionaliste.

I I I " t:lW \1A TAJNA NAUKA

lt � f ;t lit J>' 7if ?<-

EB t ffi t �

I � +�+--����� +-EB�+-- � � �

4. Razvoj svastike: 1 . Hallristningar, drevni Skandinavski zapisi na steni. 2. Prema Rudolfu Kohu. 3. Prema Her­manu Vinu. 4. Prema Džejmsu Čurčvordu.

5. Prozor i oltar u sacellum-u Eksterštajna.

83

84

6. Svastika kamen, koji su pronašli istraživači Anenerbea u Španij i, štampan u nacističkoj publikacij i.

I I I I I I':ROVA TAJNA NAUKA

lOCKYER HEINSCH

\ -fO,S'

N - - �

o r t u. n 9 -- �;S.: s�J. ..... "

Il'L

I. Mapa pravih linija Stounhendža Ser Normana Lokjera.

M apa 'položaja prema stranama sveta Stounhendža' Jozefa Hajnša.

&.l m oo ..

lj J .ry linije i položaji prema stranama sveta u oblasti Stounhendža J ozefa Hajnša.

STONEHENGE REGION Fitt�lon + � ���rr

/

Scratehbury Hill

+G.af1t Hill Cod1'ord / " Ci,c'e / \ �II / \ -+-,Monkton ,/ \

10. � / ,D ... rill Gro.elr ,/ 10 ·50,

/

Stonehenge " " 49.50 "

'+ Porton

a .... rley ..

5� ' Ca"'}� l \ / " " \ -+-\ /250 " �9.5° / / " �kbridge @oorlOfl \ / ,, / WiItO� \ ' � / \ L. ..... Sal. 'Ibur), / c •• tle <>=-:----- \

II lli �k +.'. ..... Ditches l ChiMlbu<r I "vo·am , 0 .,/ Ai / " 49.5° 60 ..... -+--=:::::::::2.. I / " ..... "'" 2 -+-

/ '+.-: 3 +_ lli! 641 '.' ---; �h.ft�, Micselfore -----

iYl." / '-/,(9.50 " ____ + Martin

/ '-+-t "0f' +�1mel Ashmore

III "'." Mavna

----6 etearbur, Ring

1 Pnthistoric viMage 2 00nhNd St Andrew 3 EbbHbotne Wilke

85

86

I I I I I I I

D = 31 ·5",

I 42 m L _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

16\" 99 ...

ODRY CIRClES

10. Sveta geometrija kamenih krugova kod Odri u Čehoslovačkoj,

Jozefa Hajnša.

1 1 . Drevni paganski hram kod Upsale, Švedska. Nacistički geo­manti su veroval i da su ovakva zdanja izgrađena na mestima

gde su se koncentrisale zemaljske energije.

1 1 1 l 1 ' .H O VA TAJNA NA UKA

JIlII �f"h lftu.n "'It. JIIl.(rll4l'u, I(r. "adttt'd.tl iIIINI .... _ h4 �iI"r Ort .... nJj� ... rc- Jltltr. 1i6uI ....... • ..;.,. ,,& ..... :.no "Ita __ -nl .. 'ct n.". Icr Ai ........ , lWIIIt .. nruua ,,"It ... �. MIrI ' I. lto!� � r, J--� "'- tl�. ''' • ..... l �. fc� � h.:-. .. &.WI ...

� ... � 11 . ...... ..., .. � 3 .. ..,." .. ... 1M ... ,� �

Rt �'" h Jli"I .""C .... ,. ro,a.4cIl . ac.. .. ,,� Ji'" j ... , 114-.. ..,. ... �� Id .&u Jelliru rr_., .... k\:Cn �'" .. .. "�. �\no "'" �n JDiaOI ... t�1 IIH _"

87

12. Nemački geomantski istraživač Zigfrid Ziher je ponovo otkrio ovu gravuru travnatog lavirinta na ledini drevnog grada Troje kod Štoipa, Pomeranije (sada Slupsk, Poljska), koja podseća na podne lavirinte benediktin­skih katedrala.

1 3 . Himlerova naređenje svim SS vo­đama da poštuju božićne vatre.

8 8 1 / 1 1 / / /WVA TAJNA NAUKA

1 6 . Gerlahova mapa sistema ley l inija u Češkoj sa datumima osni­vanja manastira.

1 7 . Rekonstrukcija saksonskih konstelacija Ota Zigfrida Rojtera .

.. -:,"---.,- ::�.:.:.:.:�.� .. �

---_ .... :. .... .. . .. .. ...

. ..... .... . ........... ! -', ,,-'

8 9

S E D M O P O G L A V L J E

Skrivene energije

I V remena primena jedne drevne ideje, dugo odbacivane kao be-1 I 1 I � I IC1, od 1 978 godine spašava udove mnogih žrtava nesreća.

I I I I I l ' je amputacija predstavljala jedino rešenje za lomove kosti­I ( ) j i se nisu mogli izlečiti, ali te godine je Dr. Endrju Baset

I I d rl 'w Bassett) sa Kolumbija univerziteta u Njujorku započeo " I I k , i l I I i novi tretman zasnovan na magnetizmu. Basetov sistem l i p In i j e stavlj anje slomljenih udova u elektromagnetski kalem I I I I k oji se pušta naizmenična struja. Rezultati su bili impresivni. \ 1 1 I )sa mdeset procenata odraslih i šesdeset pet posto dece koj i bi

\ 1 1 1 1 1 ' h i l i podvrgnuti amputaciji slomlj enog uda uspešno su izleče­( ) \, ; 1 veština je utoliko korisnija i stoga što ne zahteva ni opera-

I l i l i ekove, pošto magnetske sile neposredno deluju na ćelij sku l i d I l i r u tela. Istraživanja u laboratorij i Strejndžvej s na Kembri­II ', I I pokazala da ovo magnetsko polje ubrzava formiranje mine­I I I I k ostima.

Ih setovo otkriće potvrđuje ideju da sistem ley linij a unutar I I d \ l ' � provodi tajne energije, jer se do skora smatralo da mnoga

I I - 1 , 1 ima ju lekovita svoj stva. Spavanje kod određenog hrama ili " 1 ' . 1 1 1 1 ( ' II određenom izvoru u označeno vreme smatralo se blago-1 1 1 1 1 1 1 1 1 za one koj i pate od određenih bolesti. Na primer, prespa­I I I I I ll' kod groba kralja Henrija V u Vestminsterskoj opatiji tre-

, -

92

balo je da pomogne ljudima koji pate od bolesti kostiju . Ako ova mesta zaista predstavlj aju središta magnetskih ili energij skih mani· festacij a, onda je moguće da Basetov efekat ima dejstva na tim me· stima. Zemal j ska struja koju spominje geomant Kolin Bloj (Coli n Bloy) opisana je kao impulsna struja " više kao naizmenična nego kao jednosmerna struja " sa četiri impulsa u minuti . Bloj j e 197 godine napravio radiestezijske analize poznatih spiritualnih ' telja tokom nj ihovog rada. Kada su se iscelitelji nalazili u neo hodnom mentalnom stanju, stvarale su se multi-paralelne linije je su se mogle otkriti radiestezijom i koje su ih povezivale sa ley l nijama energijskog sistema zemlje. Bloj je uočio da se takve lin ' takođe pojavljuju među ljudima koj i se nalaze u stanju telepa komunikacije.

Upotreba magnetizma u medicini počinje najkasnije u naestom veku, kada je Franc Anton Mesmer započeo svoja " .. r" ,!"'," .

vanja . Danas se ime Mesmer povezuje samo sa nejasnim idejama hipnozi, međutim, u to vreme, njegovo proučavanje magnetizma i njim povezanog "životinjskog magnetizma" je predstavljalo ciju u Evropi. Mesmer je tvrdio da magnetizam može izlečiti razi čite bolesti i verovao je da nervni sistem koncentriše silu koju je nazvao "životinjski magnetizam" . Mislio je da izlečenje kada se poveća ova sila kod pacijenta. Ovo bi se postiglo ili nom magneta ili dodirom krepkij ih ljudi. U svetlu Blojovih izgleda da dolazi do neke vrste transfera energije. Ideja " I-'VJ_a"'(�UII ruku" ima dugu i poštovanja dostojnu tradiciju, koja je obja kao prelazak duha, "Svetog duha" ili lične snage.

Mesmer je svoje eksperimente izvodio u saradnj i sa j skim profesorom astronomije iz Beča koj i je imao neodgovarajuće ime Otac Hel ( reč Hell na engleskom znači - prim. prev) . Pošto je bio j ezuit, Hel je poprimio velike količi tajnog okultnog znanja, koje je možda uključivalo i magnetsko celivanje. Mesmer kaže da je Hel napravio jedan " broj U'L''''�U nih komada odgovarajućeg oblika za primenu" na ljudsko kojim je postigao nekoliko značajnih isceljenja : " Stavio sam magnetisana komada" , pisao je Mesmer, "na stomak i obe Posle kratkog vremena, ovo je propraćeno neobičnim osećaj ona (pacijent) je osećala da kroz nju teku bolne struje skriven

,' ! !\ l VENE ENERGIJE 93

I l l . l t c rijala . . . " Ovaj 'skriveni materij al ' je bio "Životinjski magne-1 1 / , 1 1 11

'. Primena magneta je u drugim slučajevima izazivala osećaj

l l ( ' - k anja, saopštio je Mesmer. Osetlj ivi l judi su tvrdili da su videli I , J I\O iz magnetisanih ljudi izbij a fizički odsjaj , kao 'vatra blaga' .

)hc pojave su skoro uočene u vezi sa drevnim megalitskim mesti-1 1 1 , 1 , tako da je razumno pretpostaviti da imamo posla sa istom t I lngijom i u l judskom telu i u zemlj i .

Bez obzira na svoje uspehe, Mesmer je na kraju izgubio po-{ ' I 'cnje i proglašen je prevarantom. Pošto je Mesmer pao u nemi­

Imt , 'životinjski magnetizam' je nastavio da proučava Markiz od PI l'gira (Marquis de Puysegur ) , jedan od njegovih učenika. De Pi­('I ', i r je verovao da bi tu silu mogla da m;merava volja . Njegovi pa­

I I ll ' I Hi, koji bi bili dotaknuti magnetom, pali bi u trans u kome su l' p l l 1 1 j avali sva naređenja. Džejms Brejd (James Braid ) , hirurg iz M , l nčestera, je uočio ovu pojavu i dao joj ime kojim je i danas zo­

{ ' I l lO - hipnoza. To je samo savremena reč za mnogo stariju okult­l l \ ! pojavu - fascinaciju, stanje u kome magičar ima potpunu moć 1\ ld drugom osobom. Ovo je, po definicij i, zlo.

Dr. Jung-Stiling (Jung-Stilling) je 1 808 godine objavio zapa­l I j l l j L lĆU tvrdnju da 'životinjski magnetizam' može izazvati čudan kbt, " astrainu dislokaciju ' ili , 'astrainu projekciju', vantelesno

i k l J stvo koje je sad opštepoznato po svojoj skraćenici OOBE. Sa­r I , 1 s u se sve drevne veštine okultnih Maga objavljivale, ali u no-( l i l l naučnom ruhu dalekom od skrivenih salona tajnih magičara.

I I r : l ž ivanja Mesmera, de Pisegira i Jung-Stilinga su potakla druga I I I k r ića. Tokom 1 840-ih, Dr. Karl fon Rajhenbah (Karl von Reic­h l' l l hach) , poznati nemački klasični hemičar, je izjavio da osedjivi I I I I d i mogu videti s jaj koji izbija ne samo iz magneta i magnetizo-

," I i h tela, već takođe iz metala i kristala. Fon Rajhenbah je pret­pt l t a vl jao da je ovaj sj aj posledica 'magnetskog fluida' koju je on 1 1 , I I, vao Odyl, univerzalnog nosioca energij e. Ime ovog fluida je 1 I I . I ča j no j er je izvedeno iz imena Odina, glavnog boga nordij skih hl ll : l n stava, izvora sve moći i energije. Odyl, tvrdio je fon Rajhen­Ih l l ! , se polarizuje oko provodnika magnetizma i zato je vidlj iva.

Ove neo-naučne tvrdnje su imale dubok uticaj na okultno I 1 1 , l j cn je tog vremena, uticaj koj i se i danas oseća. Veliki francuski 1 1 1 . 1 ) \ E l ifas Levi, maj stor okultnih veština i otkrivač mnogih tajni,

94

pokušao je da ovlada ovim tajnim energijama putem obredne ma gije . Njegov engleski saradnik Lord Liton, takođe posvećenik, kovečio je Levijeva magij ska otkrića kao Vril u Rasi koja dOlazi .

U drugoj polovini devetnaestog veka, došlo je do rasce okultizrna i tehnologije . Ove dve oblasti se nisu ponovo uje do nacističkog perioda. Veliki napredak, načinjen u nauci o ele tričnoj energiji između 1 875 i 1 900, težio je da baci senku na bi kakvu pomisao o tajnim energijama. Interesovartje je bilo PVlIJU" 1o usredotočeno na obezbeđivanje jeftine i unosne energije koja pokretala mnogobrojne mašine koje su se pojavile tokom el ne revolucije, a sledeći korak napred učinjen je na marginama o istraživanja . Početkom ovog veka, Dr. T. Henri Morej (Henry Moray) j e tvrdio da je stvorio revolucionarni novi način za .

čenj e slobodne energije iz neba iznad nj egovog rodnog grada Lejk Sitija, u Juti, S.A.D. Godine 1 909, on je pustio u rad svoj vi izum snage 75 vati a 1 9 1 6 godine Morej je imao napravu za ju je rekao da može proizvesti 50000 vati energije iz vazdušno malj skih veza. Posle ništa manje do 120 uspešnih U,-'HV'''' pred vladinim islednicima i naučnicima, njegov izum je odnešen Vašington, gde je bio zagubljen ili uništen.

Morejova 'Sprava zračne energije' se sastojala od kutije te 35 funti koja je sadržala kondenzator, oscilatore, ventile i taj 'cev' koja j e kontrolisala transformator visoke frekvencije. Nj instrument je stvarao električnu energiju pomoću sifonskog sa zasnovanog na poznatim eksperimentima sa zmajem na Frenkiina (Benjamin Franklin) . Morej je uvideo da ova ele na energija oscilira i da nije statična, i da se zato može koristiti izvor energije. Ubedio je posmatrače da ne postoj e skrivene ž baterij e ili spoljašnji izvori energije bilo koje vrste koji bi bili vezani za aparat. Dozvolio je stručnjacima zaduženim da . njegov pronalazak da prekinu bilo vazdušnu bilo zemalj sku što je trenutno dovodilo do prekida energije . Mnogi njegovi vi su izvođeni 28 milj a daleko od najbliže energane !

Morej j e 1 9 1 1 godine tvrdio da njegov aparat zauzdava giju koja na površinu zemlje stiže iz nekog spoljašnjeg izvora. tenijel Boldvin (Nathaniel Baldwin) , j edan od ispitivača " , ,' 'lTr" '" ''

pronalaska, napisao je 1 930 godine da Morejeva naprava mora

\ 1 I" VI:NE ENERGIJE 95

1 . I I I /.dava neku solarnu svetlost, toplotu, radio i zvezdanu radijaci­I " N i je isključeno da je takođe zauzdavala zemaljske energije.

Jedna od najvećih zagonetki nauke je srpski genije iz Hrvat­I I ' Nikola Tesla. Iako je danas skoro potpuno pao u zaborav, Te­I I I I I l ticaj na elektrifikaciju tehnologij e se ne može preceniti. Pri­

I I I l " I 1 : 1 naizmeničnih struja na transmisiju električne energije, pro­l i ' , koji je omogućio da velike količine energije budu korišćene u I I t I I l s triji i transportu i time nepovratno promenio svet, danas se 1 I I . I I ra Teslinim najvećim doprinosom. Tesla, koji je izmislio i ra­

d i t ) : l parat, napravio je demonstraciju bežične telegrafije pet godi-1 1 . 1 pre Markonija (Marconi ) , ali se nikada nije potrudio da je usa-

1 , 1 . I mao je novu opsesiju - bežični prenos energije. Tokom eksperimenata u kojima je koristio opremu izuzetno

I ,' ( ) ke voltaže, Tesla je uočio dotad neviđene efekte, stvaranje ve­LI ' ke lopta ste munje . Loptasta munja i danas predstavlja skoro

I I I'oh jašnjenu prirodnu pojavu. Ona se javlj a u vidu sjajne okrugle 1 I 1 . 1 �l' usijanog gasa ili plazme koja lebdeći ulazi u kuće, ili lebdi niz 1 I ' I ( · fonske ili električne kablove. Ovaj nenormalni oblik munje je I d e l l kako prolazi kroz prozore od stakla, bez ikakvog uticaja na 1 . 1 k l o . Ima slučajeva da je takva munja upala u kadu s vodom i da " voja proključala. Svedoci loptastih munja bili su i atomski fizi-

1 , 1 1 Ni ls Bor (Niels Bohr), Viktor Vajskop (Victor Weisskopf) , di-1 1 , 1 1 0 1' Instituta tehnologije u Masačusetsu, i Din Ačeson (Dean \( I l l 'son) , bivši američki ministar spoljnih poslova. Ačeson ' j e re­I , lO Ja je loptasta munja prešla preko stola s doručkom dok su le­I I I I predsednikovim avionom.

Zapaženo je da se loptaste munje redovno pojavljuju na ne­I I I I I mestima. Otprilike jednom godišnj e se tokom poslednje dece­I l i j e I I zgradi 985 Vazduhoplovne baze Hil u Juti, S.A.D neočeki­

! l I H ) pojavljuju lopta ste munje. Vatrene lopte veličine odbojkaških " IP I I se stvaraju u vazduhu blizu visoko-voltažnog napajača line­\ I I i i »).', akceleratora. Plava vatrena lopta se spušta na pod, kotrlj a u 1 11 / l l i m pravcima da bi se ponovo podigla do izvora energij e i išče-1 1 . 1 . lednom prilikom je grom udario zgradu i istog trenutka se va­" 1 ' 1 1 , 1 lopta veličine teniske loptice stvorila iznad razvodne kutije l i d mi ll . Kretala se duž zida nekih trideset stopa, lebdela oko vra­I I I r: 1 Il1ena tehničara koji je nedaleko stajao, vratila se ka zidu i

96

nastavila još nekoliko stopa pre nego što j e naišla na spojnicu za cevi. Tu je lopta eksplodirala izazivajući veliki električni kvar.

Loptasta munja izgleda predstavij a drugi oblik transmisi je energije koja je na neki način povezana sa zemljom, ili, u sluča j u veštačke loptaste munje, s a izvorom energije koj i j e stvara. Tesla j radio na sličnoj pojavi, na bežičnom prenosu električne energije. Godine 1 898 mu je pošlo za rukom da iz svoj e laboratorije u lorado Springsu transtnituje dovoljno energije kako bi upalio sijalica od po 50 vati na razdalj ini od 26 milj a . Tokom ovih eks rimenata, Tesla je došao do fantastičnog otkrića: zemlja je pun električne energije.

Tesla je 1 899 godine počeo da proučava pojavu prirodne nje. Specijalnim aparatom je tokom oluj e posmatrao kretanje njao Jačina oluj e se u odnosu na njega pomerala ali ne na način koji je to očekivao. Pojavlj ivali su se redovni maksimumi i mi u intenzitet u - stojeći talasi. Tesla je s lučajno otkrio da se cela planeta ponaša u potpunosti kao provodnik električne je ograničenih dimenzij a . Stojeći talasi se mogu uporediti sa dve ce na violini koje su istovetno naštimovane. Ako j edna vibrira, pored nje će takođe početi da vibrira n a harmoničnoj Ako se ovo dešava na zemaljskoj kugli, onda prijemnik na frek ciji transmisije može da primi energiju i da je iskoristi. Tesla je rovao da može izgraditi otpremnu stanicu koja bi stvarala ogroma napon pomoću kojeg bi se energija upumpavala u zemlju i vraća na određenim harmoničnim razdalj inama od otpremne stanice.

Sve ovo zvuči neverovatno slično tajnim idejama o zemal skim energij ama, fey linijama, svetoj geometriji i Vrilu, i ta b sa okultnim mišljenjem nij e slučajnost, jer su Tesli moždani ta dolazili kao 'otkrovenja' iz nematerijalnog sveta. U svojoj nep noj autobiografiji iapisao je da j e često doživljavao spontane viz i j Prvo je pokušavao da ih potisne, ali je postepeno shvatao njiho vrednost i vežbao se da ih kontroliše . Sopstvenim naporima udvostručavao vizualizaciju i duhovne vežbe o kojima su učili ok u tisti i postao j e sposoban da sopstvenom voljom vlada svojim nl ćima. Na ovaj način je od Prirode " oteo" tajne električne

Teslina genijalnost ga je postepeno sve više i više odvaja la ortodoksne nauke. Na kraju krajeva, veštačke munje i bež

\ 1 Ii i vrNE ENERGIJE 97

1 1 , l l l s ll1 isi ja energije su ugrožavali utvrđeni red, jer bi besplatna 1 + " t rična energija u celom svetu, (Teslin j avni cilj ), ugrozila utvr­d{ , l l i politički i ekonomski poredak. Prvog jula 1 93 1 godine, Tesla I I' I ) h j avio svetu još j edno zapanjujuće otkriće - usavršio je 'zrak ' I I I I t i ' . Tesla s e nadao d a ć e ovo oružje označiti kraj svih ratova. P I o l l Jšao j e metod transmisije zrakova zgusnutih čestica koj i su se t l I" V l " I"ovatnom brzinom kretala kroz slobodan vazduh. Ove nabi-1 ' 1 I l ' čestice su mogle, primera radi, da unište svaki neprij ateljski I V I I ) 1 1 i l i čak da naprave 'mrlju' na Mesecu. Zrak bi se mogao po­! . I v i r i duž granica neke zemlje, čineći je neosvojivom.

Ali niko nije bio zainteresovan . Tesla je 1937 godine ponudio I ) j I I ideju britanskoj vladi, ali je bio odbijen. Nemački naučnici,

I 1 ) 1 i I l la nije ponudio ovu napravu, su istog trenutka započeli da ra­di' I L1 tome. Njihova istraživanja su dovela da stvaranja dveju ko­I ! '. l I i h mašina - radara i elektronskog mikroskopa, ali nikada nisu l I vv i i oružje od zraka čestica u svoj vojni arsenal.

Na Teslin osamdeseti rođendan 1 936 godine, vlada Jugosla­I J \ ' ( k ojoj Hrvatska pripada) osnovala je Institut Tesla u Beogra­

d i l , L J znak zahvalnosti za njegov doprinos nauci, Institut mu je do­dr l l o godišnju penziju od 7200 dolara. Institut Tesla je sabrao sva 1 , · ... l i n a izdata dela i dosta neobj avlj enog materijala kako bi nasta-l i ) I l j egova istraživanja. Tesla je umro 1 943 godine a američka I I I / h�l FBI je uzaptila njegove papire. Prošlo je deset godina pre ne-

1\1 ) ... t o su njegovi rođaci uspeli da otrgnu ove vredne papire od vla­I I , : d i , pošto je samo Tesla znao šta se tu sve nalazilo, američke

, 1.1'01 i su roogle da zadrže sve papire koje žele. Godine 1 941 , Jugo­I . l v i j u je pregazila nemačka vojska i materijal u Institutu Tesla je

11, 1 0 I I ruke Himlerovog SS-a. Sada su postojali svi elementi za ve­\ i l l I s intezu drevnog znanja i moderne nauke u novu magijsku teh­t i l "ogi ju koja bi služila novom poretku nacional-socijalizma.

O S M O P O G L A V L J E

W - Sila

R ; l u i estezij a je drevna veština korišćena od pamtiveka. Upotre-I ( ) I l l bilo tradicionalne leskove grane ili modernijeg viska, rašij ar .

1 I 10/.e da pronađe podzemnu vodu pokretima podstaknuti m u nje­,' ( ) v i m rukama dok prelazi preko izvQra. Radiestezija, koju je zva-1 1 1 \ 1 1 :1 nauka dugo vremena opovrgavala kao 'sujeverje', je ipak po-\ . J i . l razvijeno umeće zahvaljujući rašij arima koji su zarađivali sebi

, I ; i vot tražeći vodu. Bez obzira na embargo koji je zvanična nau­I . I �t avljala na rašljarenje, mnogi profesionalni rašij ari su pokušali . I I I I i i v rde tačan mehanizam radiestezije, ili rašljarenja, kako se ova

( " . 1 i l l a nekada zvala. Početkom ovog veka je nekoliko poznatih I 1 ·, I Fua izvršili mnogo eksperimenata, od kojih su neki doveli do

I ) l . l l l jujućeg napretka u lečenju bolesti, j er pri radiestezij i lj ud-1 ( lg tela glavni instrument ne predstavljaju rašlje već visak.

Francuski opat Merme (Mermet), jedan od najpoznatijih ra-1 1 , 1 1 ; 1 20-ih i 3 0-ih godina našeg veka, je tvrdio da rašljarenje do­Im l rezultate jer 'zraci' ili energije koje izbij aju iz tela kao što su

l I l ( · I . i l i i l i voda su međusobno povezani sa simpatičkim nervnim si­( l ' l l l om koji koristi telo kao provodnik. Klasična fizika objašnja­I l l t icaje na udaljena tela kao pojave u vezi sa 'poljem'.

Na primer, magnet je okružen sopstvenim magnetskim po­l i t I l l . Ljudski nervni sistem može otkriti različite vrste polja ili

100

emanacije; svetlost, zvuk i vibracija se često doživljavaju norma nim čulima. Takode je utvrdena i pojava magnetizma ali još n ' utvrdeno tačno na koji način d o njega dolazi.

Radi*tezisti veruju da takode postoji i 'radiostezij sko pol jc' Pretpostavlja se da sama zemlja isijava radijaciju koja se na ka površini razbija . Radiostezista, koj i je stalno okružen Zemlj nim poljem, detektuje varijacije u njegovoj snazi putem rašlji ili ska, varijacij e koje su izazvane 'senkama' u polju .

Vešt radiostezista može da napravi razliku izmedu različiti osobenosti polja na isti način na koji većina ljudi razlikuje boj Kao što je nemoguće opisati boje osobi koja je s lepa od isto tako je nemoguće radiostezisti da opiše razlike u polju me ko nije radiostezista.

Na polje mogu uticati razni predmeti koji se nalaze u nj Ti predmeti mogu da unište ili iskrive polje, izazivajući lokal uskomešanost ili vrtloge; oni mogu usmeriti ili koncentrisati nj gove efekte na neko odredeno mesto. Neki od ovih efekata se rodno pojavljuju. Kada voda teče ispod zemlje, vidlj iva je rea ja klasičnog radiosteziste. Koncentracija energije zvana 'slepi ' postoji na mestima gde voda nadolazi ali ne probija površinu i čini izvor. Ova mesta na koj ima se energij a lokalizuje koriste se davnina kao sveta mesta na koj ima se delotvornije isceljuju bol sti ili ispolj ava odanost bogovima. Takva mesta stvaraju rad'

zijske spirale, linije i 'oreole' , i povezana su sa zemalj skim getskim sistemom.

Vezu izmedu energetskog sistema i radiestezije je prvi Johan Karl Ber (Johann Karl Baehr) iz Drezdena, profesor hemi i sled benik fon Rajhenbaha, poznatog po Odyl-u. Ber, koji je silu nazvao 'dinamička aktivnost', primetio je da su materije je testirao viskom izazivale nj ihanje ka odredenim jasno­nim pravcima na kompasu. Klasifikujući ove materije prema cima u kojima se visak njihao, Ber je došao do sistema ' vanja metala prema pravcu. Time je obnovio drevno predanje kome se odredeni pravci dovode u vezu sa odredenim metal im planetarna i fizičkim osobinama. Prema mnogim kulturnim cijama, svaki pravac, a može ih biti 4, 8, 1 6, pa čak i 32, pripis je se odredenoj boji, metalu, dragom kamenu, drvetu i drugim

II SILA 101

) ', 1 1 k i m sličnostima. Izučavanja Otoa Zigfrida Rojtera u vezi sa i i i ( ' v nom islandskom astrologijom su ponovo otkrila nj ihov sistem "d osam pravaca i tako je probijen put za napredak u naučnoj ana­I I I I svete geografije .

Tokom dvadesetih godina ovog veka, H. Vincer (H. Winzer) V. Melcer (W. Melzer ) iz Štutgarta su odlučili da analiziraju po­

, I V l l bolesti raka na osnovu geografij e . Proučavali su slučaj eve ra­I , I po gradu i nisu mogli da nadu nikakvu vezu medu njima dok I I I rad iestezisti nisu predložili da prouče podzemne geološke ra­n k . Na nj ihovo zaprepašćenje, oblasti u kojima se rak najčešće

I I l j ; l Vl j ivao su se nalazile na pet velikih geoloških raseda. Vincer i ! cker su tada pretpostavili da zračenje koje izbija iz ovih raseda

1 I 1 0/.C biti glavni uzrok raka . Godine 1 929 je ovo otkriće uzeo I , l O polaznu tačku uzeo Gustav fon Pol (Gustav von Pohl ) , koj i je I . I � l j an1a ispitivao mesta na kojima su se nalazili kreveti obolelih I ld raka, i našao je da pod krevetima teku energetske linij e . Fon 1 10 1 je ove uništavajuće posledice pripisao 'Ubitačnim zemalj skim , , . 1 I . I Cl m a .

Razni nacistički čelnici, pogotovo Hes i Himler, aktivno su pod ržavali eksperimente u rašij arenju. Hes je bio duboko zaintere-

1 1 1 ' ,1 11 za alternativnu medicinu i 1 936 godine je otvorio homeo­p.1 1 � k u bolnicu u Lajpcigu, gde je podsticao upotrebu medicinske 1 . l l l i cstezije pri postavljanju dijagnoze bolesti. Himler je u medu­I I 'menu osnovao jedinice za magnetnu terapiju koje su lečile bo-

1 1 '� l I c i ranjene esesovce. Hesov glavni radiestezista je drugi bivši I W l l l ičar, Jozef Vist (Joseph Wuest), Berov sledbenik. Vist i Jozef

I l nc r (Joseph Wimmer) , koga je Himler zaposlio da obučava ra-. l 1 1 · ... t eziste u SS Klatno institutu , zajedno su radili u Anatomskom 1 1 , 1 i r utu na minhenskom univerzitetu. Koristeći rašij arsku račva­I I I grančicu u obliku viljuške, koja je bila napravljena od čelične I I l ' debele dva milimetra i dugačke 60 santimetara, Vist i Virner I I p roučavali odnos izmedu materijala i ugla skretanja rašlj i . po­l i ' I I I !l OgO godina intenzivnog proučavanja, najzad su dobili rezul-

1 . 1 1 \ ' n i šta manje nego za 54 hemij ska elemenata. Pošto su bili klasični naučnici, Vist i Vimer su bili mišljenja

t I , 1 ... i l a koju su oni zvali W-radijacija izaziva radiestezijske reakci­I I ' . J lroveravajući brzinu ove radijacije, uvideli su da ona putuje

102

prosečnom brzinom od oko 44 metara u sekundi, ili malo brže brzine zvuka . Brzina W-radij acije je iz ovog razloga shvaćena veza sa svetom geografijom zemlje, j er je drevna germanska mantska mera, raste, iznosila 44 kilometra. W-radijacija pređe 1 polja na energetskoj mreži u j ednoj sekundi, ili jednu raste u 1 sekundi, što predstavlj a značajnu vezu između drevne geomantij energija koje se mogu radiestezij ski detektovati.

Dalj i dokazi za postojanje W-radijacije su došli iz Francu Na pariskom kongresu o 'radiobiologij i' 1 93 0-ih godina, Fransoa Pejr (Francois Peyre) iz Banjol del Oma je obelodanio k ko je radiestezijom otkrio energetsku mrežu. Pejroova mreža, ja prekriva ceo svet, bila je podeljena u j edinice jednake od četi kvadratna metra, koje su bile orijentisaane ka magnetskim a ne ografskim polovima. Iako Pejr to nije znao, njegova mreža je u neposrednoj vezi sa otkrićima nemačkih geomanata, jer osnovna jedinica, raste, bila jednaka 1 1 000 polja mreže. ZanimIj vo je da se broj 1 1 000 pojavljuje u nemačkoj hrišćanskoj lll1LVl'UP' gij i . Priča se da j e Sveta Ursula, čij i se hram nalazio u Kelnu, um rena mučeničkom smrću zajedno sa 1 1000 devica. Ovaj broj 1 1 65 godine predanju dodao opat Gerlah (Gerlach) iz Dojca, jem je broj prikazan u božanskom otkrovenju . Čudna je poduda nost da je tokom četrdesetih godina našeg veka najveći stručnj za geomantiju tog vremena bio Kurt Gerlah, njegov prezimenj Ursulin hram, podignut na mestu drevnog paganskog grobIj predstavljao je značajan čvor na zemaljskoj energetskoj mreži, što je sa drugim svetim mestima bio povezan ley linijama raste jedinicom. Izgleda da su 1 1 000 devica bile simboličan prenošenja znanja o zemaljskoj mreži, međutim, posle doba u jem je Gerlah živeo, device su shvatane bukvalno i verovalo se su zaista postojale. Veliki deo drevnog tajnog znanja je sačuvan alegorijskim formama, i savremeni kineski geomanti i dalje re o 'belim tigrovima' , 'crvenim zmajevima' i drugim životinjski oblicima koj i karakterišu topografski izgled neke zemlje. Možda opat Gerlah želeo da sačuva poznavanje umiruće veštine u obli koji b i preživeo i koji bi ponovo bio prepoznat kada geoman oživi u nekoj nepojmljivo dalekoj budućnosti.

\1 ' SILA 1 03

Hajnrih Himler je vrlo rano shvatio da j e ključ za dominaci­j l l svetom povezan sa parapsihičkom kontrolom. Jedno je bilo ml'o j iti naciju vojnom silom i vladati njome političkim terorom, I I I ( ' L iutim, suzbiti sav otpor je zahtevalo upotrebu psihologije, ili, I I )� holje, para psihički uticaj na umove. Takva ideja je do te mere �I r , l n a savremenom razmišljanju da bi u prvom trenutku mogla de-1 1I V : l t i besmisleno. Ipak, savremena istraživanja su u velikoj meri I . l wctl ila poluskrivena dela nacističkih zemaljskih magičara. Kolin 1 1 1 ( ) j , stručni radiestezista i istraživač zemaljskih energetskih liniji­Ll I L' nekoliko godina proučavao- ovaj aspekat. On je rašij ama pro­( ' r : l Vao Hitlerova spomenike u Nirnbergu i mesto na kome se na­

I t l / i nacistički štab Smeđa kuća u Minhenu, i na svoje zadovoljstvo i lOL- i o da su nacisti posedovali praktično poznavanje geomantije i 1 t ' 1 1 1 : 1 l jske energije .

Bloj je u svoj im proučavanjima nastavio istraživanja Arhi­d i l I i da Francuske Pola Bušea (Paul Bouchet) , koji je u svojoj knj i­I I I ) ruidi tvrdio da Evropu prekriva ogroman sistem energetskih li-1 1 1 1 . 1 . Polazeći od planine u oblasti Pamir ( jedne od svetih planina

I i j evaca ) u Sovjetskom Savezu, koja sada nosi ime Vrh Komuni­/ , 1 1 1 1 , ova linij a se prostire od Teherana, gde se deli na dve grane. In i l l a grana ide ka zapadnoj Rusij i, dok druga preko Vavilon a do-1 1 I rt ' do Jerusalima. Tamo se grana ponovo račva. Jedna linija na-! . I v l j a do piramida i dalje u Afriku, a druga ulazi u Evropu preko

I I pra, Rodosa i Santorinij a. Evropske svete planine i hramovi ho­t I ( )l' : l snika, kao na primer Sant jago de Kompostela, su svi poveza­I I I ovim energetskim sistemom od Pamira . Jedna značajna linija se I I p'>t ire od Francuske preko Ren-Ie-Šatoa, Burg-Madama, Lej ide i 1 . 1 r : l goške katedrale do velikog manastira reda Svetog Jeremije u I , I ! -:skorijalu, svetog groblj a špan skih kraljeva.

Energije koje je Bloj uočio se mogu otkriti viskom kao i voda. ) 1 1 jc verovao da je taj sistem sličan nervnom ili akupunkturnom hl l ' l 1 1U zemlje, koji je sam po sebi organizam a ne mašina. Verovao

l l ' d . l ove zemaljske linije izviru iz kosmosa, ulaze u zemlju vertikal­l l i " prave zaokret nadesno, idu savršeno pravim linijama preko ili I I I II površinski sloj zemlje, onda ponovo zaokreću i prolaze kroz . I 1 1 1 ( ) središte planete. Pošto su vanzemaljskog porekla, te linije su

I l \' ( ' k viđene kao solarne, kao predstavnici dominantnog muškog

104

principa, yanga. Mesta na koj ima linije dolaze iz kosmosa ili Ll njaju u unutrašnjost zemlje predstavlj aju centre specijalne sile, ko su obeleženi mrežom koja se može radiostezijski detektovati. O energetski sistem, tvrdio je Bloj , predstavlja ključ za skriveno no znanje i mehanizam koji stoji u osnovi paranormainih po On je zabeležio da ove linije posebno preovlađuju na mestima j ima su ranije upravljali templari. Jedna takva značajna linija zuje templarska mesta sa Stounhendžom.

Karakteristični obrasci koje je Bloj uočio uključuju sko svaki veći oblik koji postoji u svetoj geometrij i, sa izrazitim ' vijanjem trouglova. Posebno su značajani lavirinti jer "Zanimlj i je ," kaže Bloj , " da neki od ovih lavirintskih obrazaca odgovara oblicima koji se još uvek mogu opaZiti u kamenim podovima znih katedrala a sve katedrale se nalaze na jednoj od glavnih ja; pošto što smo zapazili da arhitektura katedrala, nj ihovih njeva i vrata prepoznaje ili stvara linije pretpostavlj amo da su ditelj i znali nešto o ley sistemu. " Nacistička Nemačka je

v .

obnovu interesovanja za ove j edinstvene jednosmerne la pogotovo za nemačke travnate lavirinte. Haje Hamkens ( Hamkens ) , Fridrih Mesinger (Friedrich Moessinger) i Zigfrid ber (Siegfrid Sieber) istraživali su poreklo tada postojećih ta u Štajgri i Štolpu (sada Slupsk u Poljskoj ) . Ovi lavirinti, k predstavljaju mikrokosrničke oblike sveta i pomažu konlcenltn:slI nju i meditaciji, verovatno su bili povezani sa benediktinskim dom kaluđera. Poslednje britansko istraživanje travnatih i nih lavirinata, koje j e izvršen u okviru projekta Caerdroia vođstvom Džefa Savarda (Jeff Saward) , pokazalo je jaku vezu među tih lavirinata i benediktanaca . Postoji mnoštvo zapisa o nediktinskoj primeni svete geografi je širom Evrope i očigledno da je ovaj r�d koristio zemalj ske energije kako bi širio Istraživanja Hamkensa, Zibera i Mesingera su sva izvedena pokroviteljstvom Himlera, koji j e očigledno iz njih izvlačio

Linije sile koje su povezivale sveta mesta u Evropu su se kođe mogle koristiti i kao linije osvajanja . Nemački romano . i šekspirolog, Kurt Gerlah, je slučajno otkrio ovu istinu kada jc traživao nemačko osvajanje Češke u desetom veku. Uočio je da benediktinski red tamo podigao utvrđene manastire na

II S i tA 1 05 -------------------------------------------

1 1 I / , l . l i j inama duž ley linija . Duhovna i vojna sila j e iz ovih maI;la-1 1 1 , \ držala kolonij u u pokornosti. Gerlah je tvrdio da su monaški

l I ' dov i preuzeli sveta mesta i imali duhovnu moć nad nj ima širom I v I ope. Velika mreža linija, koja se prostire od Jorka u Engleskoj . I l i hi lde u Nemačkoj, od Akvilej e u Italiji do Utrehta u Holandi­

I I , 1 )( 1 Verduna u Francuskoj do Bremena u Nemačkoj , od Trond­I I I I J l I \ <1 u Norveškoj do Lunda u Švedskoj , od Tenkitena u Poljskoj . I I I Nideraltajha u Austriji, i od Orhusa u Danskoj do Salcburga u

I I ' t r i j i , povezivala je ove monaške zadužbine. Himlerovo interesovanje za sve oblike moći, kako fizičke ta­

� ( I I okultne, je podstaklo ova istraživanja, jer su ona potvrđivala , I k r i ća nj egovih radiostezista. Ovo je bila mogućnost da se putem , 1 " ( l I nantije obnovi drevna parapsihička kontrola nad nacij ama.

( ,ke od najčudnij ih epizoda Drugog svetskog rata su proizašle "p r , \ vo iz ovog pokušaja.

D E V E T O P O G L A V L J E

Zaprepašćujuće mogućnosti

l i strijanac Hans Herbiger (Hans Hoerbiger) je verovatno bio I I I I l l l r icajniji alternativni naučnik u Nemačkoj dvadesetih godina 1 I . 1 �( 'g veka. On se u nauci pojavio kao grom iz vedra neba 1 925 I I Id l l 1C kada je svim poznatim naučnicima poslao ovaj preteći ulti-1 1 \ . l l u m : " Došlo je vreme da napravite izbor - da li ćete biti sa na-1 1 1 , 1 d i protiv nas. Dok Hitler čisti politiku, Hans Herbiger će sa pu­I i I l k l oniti sve lažne nauke. Doktrina Večnog leda će biti znak pre­I ! ! I m la nemačkog naroda. Pripazite ! Pređite na našu stranu pre 1 1 1 ' / ',0 što bude kasno! "

I -Ierbiger je ovu taktiku preuzeo od nacista. Započeo j e kam­P,I I I j U , koja je bila upotpunjena informativnim servisom, članari-1 1 1 1 1 1 1 , regrutovanjem i vrbovanjem, metodima koj i vrlo podsećaju I I I I I I I C koj ima se danas služe granični kultovi. Zahvaljujući značaj-1 1 1 1 1 I i l l ansij skoj pomoći iz neobjavljenog izvora, on je pridobio po­! l II H č l anova Hitlerove omladine i drugih nacista. Jedna od njego­Ih I hnih ruku bio je Horst Vesel (Horst Wessei ) , koga je kasnije

, t I l I I I jedan komunista. Uz pravi nacistički ritual proglašen je za pr­l I l l I l Ičenika Trećeg Rajha.

l lerbiger je maksimalno koristio oglase u novinama i oglasne , I d l ' ; 1 sastanke ortodoksnih astronoma su prekidali nj egovi naci­I l o j i su govornicima stalno upadali u reč. Naučni časopisi i pro-

108

fesori su bombardovani pismima u prilog Teorije svetskog leda direktorima naučnih instituta se otvoreno pretilo: "Kada pobed mo, ti i tvoja vrsta ćete prositi u jarku ."

Pokret je bio vrlo uspešan. Objavio je n i manje n i više četrdeset popularnih knjiga, tri velike rasprave i stotine ma�l j ' traktata. Takođe je izdavao mesečnik zvan Ključ svetskih doga ja koj i j e imao prilično velik tiraž.

Naučne teorije se retko nameću svetu na ovako nasilan međutim, ovaj način je odražavao čoveka i teorije tog doba. ger je rođen 1 860 godine i po profesiji je bio inženjer. Kada je cl plomirao na Bečkom tehničkom univerzitetu, zaposlio se kao jektant u firmi parnih mašina. Kao inženjer budimpeštanske ko panije Land, 1 894 godine je izmislio novi revoucionarni sistem v tila za pumpe. Pošto je svoj patent prodao za velike pare, svoje v me je posvetio Teoriji večnog leda. Kao inženjer koji se bavio nim mašinama, Herbiger je bio opčinjen promenama fizičkog nja vode iz leda u paru. Primenivši svoje poznavanje astrofizik kosrnologije, formulisao je teoriju za koju je tvrdio da objašnja stvaranje sunčevog sisterria i kasniju geološku istoriju zemlje.

Herbigerova teorija se savršeno uklapala u nacističku sli sveta jer j e bila zasnovana na dualističkoj ideji o večnoj borbi, ju su Hitler i njegovi prij atelj i tako voleli. Ideju katastrofizrna i rekla arij evske rase j e ,obrađivao Ignacij e Doneli ( Ignati Donnelly) u svojoj knj izi Atlantida, prepotopski svet, ali je Her ger naizgled objasnio razloge ovih kataklizmi. Teorija svetskog da (Welteislehre - WEL) j e takođe objašnjavala uticaj e na Zemlju koj i su se uklapali u Himlerove ideje o zemalj skim jama. Ovo je bila još j edna teorij a koja je davala naučna tuma nja mitova Bibilije i Ede, Potopa, izgublje-nih zemalja i borbi iz đu divova, bogova i čudovišta. Večna borba između vatre i leda ložena u WEL-u je shvata na kao spoljni izraz unutrašnje borbe jevca na strani Ahura-Mazde, vrhovnog bića svetlosti, protiv A manskih sila mraka. Herbiger je stvorio upravo onakvu heroj kosrnologiju kakva j e bila potrebna nacistima.

WEL je tvrdila da se sunčani sistem formirao kada je no parče leda palo na sunce pre mnogo miliona godina. Jaka z i ja je iz rotirajućeg sunca istrgla masu istopijene materije. Ova

I, \ f ' f\ EPAŠĆUjUĆE MOGUĆNOSTI 1 0 9

' " I s c posle nekog vremena sjedinila i stvorila planete. Herbiger je do­', , 1 0 do ove neortodoksne kosrnologije kao mladić. "Otkrio sam je" , I l . l pisao je , "dok sam �ao mlad inženjer jednog dana posmatrao ka­I ( ) se istopi jeni čelik preliva na mokru zemlju prekrivenu snegom; m i l i j a je posle nekog "remena eksplodirala velikom žestinom. "

Po ovoj teorij i rođenoj u dvorištu livnice, upravo se ista stvar dogodila kad se led su-dario sa suncem. Ništa se nije dogodilo hi-1 " l d J ma godina a onela je iznenadna eksplozij a istrgla deo sunca. ) V ; l j odvojeni deo su:11ca se podelio na trideset delova - planete,

nd koj ih neke nisu od kamena kao što tvrde klasični astronomi, ( 'Ć od leda. Neke plaIlete su samo prekrivene ledom, dok su dru­

Hl' - Mesec, Jupiter, i Saturn - č�st led. Brazde na Marsu su u stvar­l Iosti pukotine u santi leda koja pokriva celu planetu. Iza sunčevog 1 � l ema, na razdalj ini tri puta većoj od one između Neptuna i Sun-

1 , 1 ( Pluton još nije bio otkriven kada je WEL objavljena) , Herbiger \' smestio ogroman O' bruč od leda kroz koj i svetlucaju preostale Ivo,de. To je Mlečni :put.

Savremena istra�ivanja kosmosa su pokazala da su Herbige­I ( 'vc tvrdnje pogrešne , ali u to doba je ta teorija bila neodoljiva. I d ( ' j J o ledu u kosmo:5u nije ni nova ni neverovatna. Ortodoksni d ', 1 ronomi veruju da su komete napravljane od kosrničkog leda i ' d he leženi sil mnogi jJadovi meteora od leda. Najveći zabeležen p,1 l 1 leda se dogodio u doba cara Karla Velikog, kad� je komad ve­I I � i l l e 6 sa 1 1 sa 1 5 stOpa pao sa neba. Meteorski kamen prekriven I I 'd om je pao kod Đucmsale u Indiji 28 jula 1 860 godine, a ledeni 1 1 ( ) k ovi veličine tanjir .a su pali kod Severnog Mo!tona, u Devonu, l lovembra 1 950 godi ne. Svemirski brod Vojadžer je novembra I ( I HO godine poslao na zemlju snimke Saturnovih prstenova - pra-Ih kosrničkih glečer.- koj i kruže oko druge po veličini planete !

I I I v rđeno je da se i n�koliko satelita kako Saturna tako i Jupitera I tl k ođe sastoj e od kos.-oičkog leda ili ga sadrže.

Bez obzira na o-ve potvrde Herbigerove teorije, njen glavni d ( ·( ) je potpuno zasn ovan na fantaziranju. Od samog početka 11 '. 1 ronomij e kao nauk.e poznato je da sunčeve pege prati 1 1-ogodi­I i i i ci klus. Herbiger j� uočio da je Jupiteru takođe potrebno 1 1 go­

d l l l ; 1 da se okrene oka Sunca i zaključio je da su sunčeve pege re­l t i l l :1 t komada leda k,oji sa ove najveće planete padaju ka suncu.

1 10

Ovi komadi leda i ledeni kristali koji popunjavaju kos mos post '. peno usporavaju planete, tvrdio je Horbirger, što će ih pre ili k a snije dovesti do toga da padnu na sunce i tako budu uništene. Ka­da sve planete padnu na sunce, tvrdio je, nova eksplozija će viti ciklus i razvoj planeta će ponovo započeti.

Kao Doneli pre i Velikovski posle njega, Herbiger se udubi u drevne legende kako bi našao dokaze o katastrofama u sti. Borba vatre i leda, tvrdio je, pojavljuje se u Edi kao priča Ragnaroku - Sudnjem danu. Ovo je predstavlj alo kolektivno nje na stvarno uništenje Atlantide ili Tule kada j e prethodni pao, tvrdio je Herbiger, veruj ući da je sadašnji Zemljin mesec tvrti po redu. Pre sadašnjeg Meseca, tri mase kosrničkog leda, je su lutale kosmosom, bile su zarobljene i posle nekog "rf'ml'na pale na Zemlju. Svaki 'mesec' je bio odgovoran za po jednu šku epohu, na kraju koje je padao na zemlju, uništavajući veći n živih bića i izazivajući mutacije kod preživelih.

Upravo zbog ovog dela je Herbigerova teorija bila tako mamljiva za naciste. U geologiji je veliku prepreku za ne-kata fističke teorije predstavljalo prividno nizanje iznenadnih vidljivih po fosilnim ostacima. Organizam koji prirodno umre j nostavno istrune i ne skamenjuje se; samo neko ko je trenutno hranjen naletom mulja ili blata može biti sačuvan na ovaj način. londonskom Prirodno-istorijskom muzeju se mogu videti čita morska dna organizama u položaju u kome su se zatekla u tren smrti i ostala sačuvana za potomstvo. Jedini način na koji je moglo da se dogodi, tvrdio je Herbiger, je pad meseca, koj i bi zvao kataklizmičke promene i okamenio postojeće oblike života,

Ova teorija je predviđala da je poslednjih nekoliko stotina lj ada godina pre. pada meseca, on kružio oko zemlje na razdalj i od nekoliko zemljinih prečnika, stvarajući velike neravnoteže u vitaciji. Ovo se, opet, pretvaralo u gigantizam, stvaranje mutantIl vrsta ogromnih razmera. Na kraju Prve epohe, tvrdio je Herb· postojali su divovski insekti i čudovišna vegetacija; na kraju dinosaurusi; a na kraju Treće, ogromna ljudska bića, nadlj Atlantide i čudovišta koja ostaju ovekovečena u legendama š· sveta. Pre petnaest miliona godina, zemljom je kročila civir naprednih divova, koju je izbrisao pad jednog drugog meseca,

" \ J ' I� FPAŠĆUJUĆE MOGUĆNOSTI 1 1 1

\' I I , l j ući njenu pod-rasu robova, čovečanstvo. Priča se da se ova po­Il l t - t l nja kataklizma dogodila pre 150000 godina i da je 1 3 8000 go­d l l l : l prošlo pre nego što je iz svemira zarobljen nov mesec.

Tokom ovog međulunarnog perioda, je objašnjavao je Herbi­Jl,1'r, pojavile su se mnoge civilizacije pod vođstvom poslednj ih pre-1 1 V l' l ih članova super-rase divova. Najzad je zbrisana i ova bleda '.( ' l l ka civilizacije divova - Atlantida, ostavljajući arijevsku rasu na l l l l i ost i nemilost neprijateljskom svetu opustešenom zarobljava­lW I l l sadašnjeg Meseca. Najzad su bivši robovi uhvatili poslednje d i v ove i nj ihove samrtne muke su ovekovečene u drevnim legenda-1 \ 1 . 1 () bogovima, divovima i junacima.

Poslednji deo Herbigerove sage o okultnoj nauci je bio od I I I I I č nog značaja za naciste, j er je predstavljao dokaz za mogućno­I i koje su tražili. Ako su ranije na zemlj i postojale rase nadljudi,

I , I /, l 1 l i šljali su, onda se one mogu ponovo stvoriti. Potencijal za I \1 : 1 ranje ove nove rase je postojao u jedinim naslednicima istinske

Il I l j cvske krvi - u samim nacistima. Ova teorija se potpuno ukla-1 1 . 1 1 : 1 LI rasno-katastrofičke maštarij e Alfreda Rozenberga. Ona je I I I I /a la objašnjenje za uništenje domovine arijevske rase i takođe I lh l : l šnjavala strukturu planete na način koji se poklapao sa naj no-1 1 1 1 1 1 otkrićima Himlerovih stručnjaka. Herbiger je imao sve što su

I I . I I i sti mogli poželeti, uz dodatak da su njegovu teoriju žestoko 1 I , I I ) : ldali ortodoksni naučnici. Njegova nauka je bila intuitivna, ra­

I I I ) orij entisana, i na snažan način je pokazivala Sv.oju opoziciju P I ( ' I n a 'j evrej sko-liberalnoj nauci ' , kako su je nacisti nazivali . Pre­l i l . I I Ierbigerovom pogledu na univerzum, čovek je mogao da kon-1 1 1 1 1 i še svojom sopstvenom voljom bezgraničnu energiju kosmosa, I I I I li:· kojom su Himlerovi naučnici pokušavali da ovladaju. Magij-I I od nos između Arijevaca i univerzuma je opet postao očigledan.

1 1 1 1 1 1,0 je predstoj ala sledeća mutacija, koja bi se mogla ubrzati se­" , I I i v nim razmnožavanjem. Buduća rasa bi bila sastavljena od su­I ( ' I l j udi, polu-bogova svesnih svog aristokratskog odnosa prema I I ) mosu. Nacističko-herbigerovski etos je predstavlj ao staro Bo-I I I I , k o pravo kraljev� preneto na celu rasu kojoj su Velike moći

I I ) I'n i j e čuvanje Zemalj skog reda, i, po zakonu magijskih slično­I I , Icda samog kosmosa.

1 12

Istorijska je činjenica da Hitlerove armij.e, koje su napale R siju u leto 1 941 godine, nisu imale nikakvu opremu za ratova ! zimi. Objašnjenje koje se često daje za ovo čudno stanje stva ri da je nemačka vrhovna komanda verovala da će Sovjetski Sa biti pokoren mnogo pre no što padne prvi sneg. Veruje se da je I mlerova herbigerovska meteorološka služba prognozirala izuze I blagu zimu 1 94111 942. Koj i god bio razlog, Wehrmacht je m da se bori u letnj im uniformama po mrazu, što je dovelo do de Crvene armije nad njim i do konačnog uništenja Trećeg Raj Kada su se generali žalili Hitleru da im vojnici umiru od hl u Rusij i, on je odgovorio: " Što se tiče hladnoće, ja ću to rešiti . II

Verovao je da njegove magijske veštine obuhvataju i vlad vremenom.

Šup lj a Z e m lj a

Postoje dve protivrečne i nepomirlj ive teorije šuplje Zem U nacističkom okultizmu je izgleda bilo mesta za obe. Prva kaže da je Zemlja šuplja kugla sa ulaznim rupama na različi mestima, pogotovo na severnom i južnom polu. Druga teorija k že da je Zemlja šupljina u beskrajnom kosmosu čistog kamena, da mi svi živimo unutar lopte .

Prva teorija obično spominje tajne rase, patuljke, prežive Jc Atlantide, itd, koji žive neprimećeni i čekaju priliku da iza osvoje ljudski rod - nižu rasu privremenih uzurpatora. Ova id je izgleda nastala 1 8 1 8 godine kada je penzionisani američki o Džon Klivz Sims (John Cleaves Symmes ) pokušao da organ ekspedicij u koja bi istraživala unutrašnjost Zemlje. Razni d ljudi su različito tvrdili o ovoj zabranjenoj oblasti, ali ' nje nacista j e proisteklo iz legende o Agartiju. Prema predanju, poslednj i preživeli super-civilizacije, koja je nekada tala na mestu gde se sada nalazi pustinja Gobi, pobegli su pod mIju, u dva podzemna grada poznata kao Šambalah i Agarti. mački sledbenici alternativne kosrnologije su ove gradove sm

\ I '/U I'AŠĆU]UĆE MOGUĆNOSTI 1 13

I I I I I super-bunkere uklesane pod Himalajima, već unutar šuplje " ' l l i I j e . Tajne nacističke ekspedicij e koje je Himler slao kako bi us­I H I ' . t , l v i te kontakt sa legendarnim 'Kraljem sveta' u Agartiju možda 1 I I I . I ž i le ulaz u šuplju Zemlju negde u Tibetu. Takođe su slate eks­

d l c i j e na Antarktik da utvrde mesto polarnog ulaza. Druga teorija šuplje Zemlje je takođe američkog porekla. Re-

1 )l. l l i 'mesija' iz devetnaestog veka po imenu Sajrus 'Koreš ' Tid I I l S 'Koresh' Teed) je izmislio potpunu novu kosrnologiju kako

I lh j :Jsnio svoju fantastičnu teoriju konkavnog sveta. Prema nje­t l i l l idejama, Sunce, Mesec, planete i zvezde su tek sićušna tela 1 , 1 lebde u centru kružnog udubljenja i njihovo prividno kreta­

Jl' izazvano posebnim 'koreškim' optičkim zakonima. Iako je 1.1 suprotna svim tada poznatim činjenicama, Tidova teorija je Idoh i la sledbenike, od kojih se razvila zajednica Koreš unije u I , l gU . Istraživači Korešove zajednice su putova II po Sjedinjenim 1 I , l vama me reći svet i nisu se iznenadili kada su saznali da je svet I l lbvan, baš kao što je njihov 'mesija ' video u svojoj vizij i .

Neki alternativni kosmolozi u nacističkoj Nemačkoj (ali ne I h lgcrijanci ) su stvorili svoju sopstvenu verziju Tidove ideje -

I l l h l weltlehre (Teoriju šuplj eg sveta ) . Ova verzij a korešovske ide-1 1 ! l l . l š nj ava zašto građanin Drezdena ne može da pogleda u ne­I I v i d i Peking kako visi. Svetlost, tvrdili su, ne putuje pravolinij ­

I . 1 0 što su svi fizičari dotad smatrali, već u zategnutoj krivulji, I I I (13 se vraćaju na površinu na razdaljini od nekoliko milja .

I I pojava stvara lažan utisak horizonta, kako su tvrdili fanatič­p( ) hornici Hohlweltlehre-a . Različite talasne dužine svetlosti,

I l l d i su, putuju praveći različite krivulje. Iako su ovakve ideje bi­pi l i puna besmislica, one su na neki način preovladale u nemač-1 1 1 . I I I lOj mornarici, koja je pokušala da ih primeni kako bi ima­

l l ) I I LI nadmoć nad Britancima. Fk spedicija pod vođstvom Dr. Hajnca Fišera (Heinz Fisher) ,

l i H I l j ; l ka za infra-crvenu svetlost, stigla je aprila 1 942 godine na I V I I Rigen nedaleko od Štralsunda na Baltičkom moru. Opre-1 " 1 1 1 eksperimentalnim aparatom za stvaranje infra-crvenih zra-1 1 . 1 1 l čnici su započeli program testova. Infra-crveni zraci su bili

I 1 1 ' l l i LI nebo pod uglom od 45 stepeni, iako nijedan od tehniča­I i I I ' su izvodili eksperiment, nije znao o čemu se zaista radi; oni

1 1 4

su jednostavno slušali naređenja . Izvršena s u merenja i oprema po nekoliko dana bila uperena u istom pravcu.

Razlog za ovaj neverovatan eksperiment je postao j asan '

da nisu postignuti zadovoljavaj ući rezultati. Bio j e to pokušaj da pronađe britanska flota kod Skapa Floua na Orknijskim ostrvi Prema Hohlweltlehre-u, trebalo j e da inEra-crveni zraci usmereni upravo u tom pravcu. Da je teori ja bila ispravna, Ne bi zadobili neprocenj ivu nadmoć u ratu. Međutim, pošto to bio slučaj , bedan poraz misije naučnika na Rigenu se završio šenjem i progonom sledbenika korešizma. Fišer, koji je posle r bio ključni naučnik u američkom projektu za razvoj bombe, j e j ednom prilikom izj avio da su ga nacisti prisiljava1 i radi lude stvari koje su u velikoj meri ometale nj egova istraživa Imajući u vidu njegov kasniji posao za SAD, alternativna logi ja j e možda bila presudna za nemački poraz u ratu.

Eksperimenti sa inEra-crvenim zracima na Rigenu nisu potpuni promašaj i jer su stvorili osnovu za sistem detekcije va koj i su Nemci pokušali da postave u Gibraltarskom kako bi sledili kretanje savezničkih brodova. Tokom sledećih na rata, na ostrvu Rigen se nalazio radarski odred koji je ulazio trag krstarećim raketama lansiranim iz Peneminda.

Zanimlj ivo je da je Rigen u srednjem veku bio pagansko to ostrvo dok danski kralj Valdemar I nije suzbio paganstvo. njemu se takođe nalazio hram Hitlerove omladine.

Hitlerova odanost 'nastranim' verovanjima je ozbiljno dila raketni program Peneminda. Tokom 1 943 godine, kada se vijala V2, prva krstareća raketa zemlj a-zemlja, Valter D (Walter Dornberger) , voda istraživačkog tima, dobijao je neposredno od Firera. Zaprepastio se kada je uvideo da Hitler zahteva da se razvoj raketa ubrza, kao što je on očekivao, već da naprotiv, naredio da se program smanji u velikoj meri. Ispostavi se da je Hitler sanjao da će rakete izazvati pad Herbigerovog in planetarnog leda, što bi ubrzalo kraj sadašnje ere koja bi doživ kosmičku apokalipsu. Najzad, kad se ratna situacija pogoršala j da j e kraj već bio vidlj iv, Hitler je omekšao, ali j e odlaganje zad ozbil jan udarac mogućem oružju koj im bi dobio rat.

D E S E T O P O G L A V L J E

N ova religija

Prizivaj u demonske si le drevnih germanskih božanstava

i pošto u nj ima oživljava ta strast za borbom koj u

nalazimo u drevn i h Germana . . . spektakl će se izvesti u

Nemačkoj , i u poređenju s nj im će francuska revoluci j a

možda delovati k a o nevina idila.

Hajnrih Hajne o Ne711ačkoj FilozofiJi prirode, 1 83 5 .

. 1 -; 1 1 0 j edne večeri 1 933 godine, Hitler j e pio ča j sa svoj im sara d­I l i l l l l l :1 . Medu nj ima su bili j Gebels (Goebbels ) , Štrajher (Streic-1 1 1 ' 1 ) i Raušning (Rauschning) , koj i se uskoro odrekao nacizma i

i l l l' ; l i j uj ući kome imamo j edino svedočanstvo o razgovoru koji I I 'd l . Započeo je razgovor o religij i i Hitler j e izj avio da su sve re-

1 1 1, 1 j l " s l ične i da nemaju budućnost. Ipak, kao i Musolini u Italij i, I I I I l " s e nagoditi sa Crkvom. Ali ne n a duge staze, "Oni me neće

l " ( 'l i t i da istrgnem hrišćanski koren i granu hrišćanstva" . Razlog I I I I ) '. kojeg ne može biti kompromisa, nastavio je Hitler, je taj što

I I N e mac "ozbiljan u svemu čega se lati " , tako da, za razliku od 1 1 , I I I L l 1 Za ili Ita li j ana, koj i istovremeno mogu da budu i hrišćani i I I 1 ) ' . . 1 I 1 i , Nemci mora}u da se odreknu hrišćanstva i da usvoje " čvr­

t i i , I I ('roj sko verovanje II Boga u prirodi, Boga u našem sopstve­lli I I I I 1 1 :1rodu, II našoj sudbini, i našoj krvi " .

1 1 6

Nije moguće spojiti nacističku rasističku ideologiju a I I šćanstvom, dodao je Firer. Pošto crkve ionako nestaju, nacisti I raju da ubrzaju ovu tendenciju . "Moramo sprečiti crkve da u m bilo šta više od onog što danas rade, tj , i z dana u dan gube tl nogama . Da li zaista verujete da će mase ikada ponovo biti hri ni? Gluposti ! Nikada više . Ta priča je gotova. Niko je ponovo će slušati. Popovi će biti prisi l jeni da sami sebi kopaju grobov ' , daće nam svog boga . "

Hitlerov plan je bio da preokrene metode hrišćana. ska crkva je bila preuzela paganske praznike i tumačila ih na način. Nacizam će, zauzvrat, da kooptira hrišćanske praznike. tler je bio siguran da, pošto su " liberalni popovi" bili tako ni da promene svoja mišlj enja zbog naučnih otkrića, neće biti trebno uložiti mnogo napora kako bi ih ubedili da krst svastikom.

Hitler se, medutim, veoma protivio obnovi drevnih skih kultova _ Smatrao je da je beskorisno jednostavno obn staro paganstvo ili prehrišćansku Germaniju . Hitler je u više ka napao Himlerovo neo-paganstvo kao nešto "gore od Cr kao "povratak srednjem veku" . Paganstvo nikada ne bi mogi zadobije veći broj sledbenika, što nije ni zanimalo demagoga k j e mogao da utiče na milione i da ih mobiliše. Za razliku od mlera, koji j e živeo u svom sopstvenom privatnom svetu, druge cističke vode su smatrale paganstvo istrošenom snagom. "Odin mrtav" , pisao je Alfred Rozenberg, iako je iskreno žalio što Sll šćani prisvoj i li paganske bogove i boginje za svoje svece. Ne misticizam, koj i su on i njegovi s ledbenici želeli da šire, preva7.i je smrt Odina, tvrdio je Rozenberg.

Hitlerov odnos prema paganstvu je, kao i prema drugim stvarima, bio dvojan. Dok je s jedne strane Hitler toler Himlerove romantične izlete, s druge strane je izričito zabran in sto obožavanje paganskih bogova. Mada nacisti moraju da s reknu intelekta, govorio je Hitler, "to ne srne da dobije obl i k ) novijenog obožavanja Odina . " Proganjanje zakletih Odinisr:l započelo još u , doba ranog nacizma. Rudolf fon Zebotendorf u hapšen i prognan 1 93 3 godine. Zabranjena su dela odinistick p i saca, kao što su bili Lanc fon Lebenfels (Lanz von Lebenft

1 1 7

,l j l i l w ld Ebertin (Reinhold Ebertin) i Ernst Isbener-Haldane 1 1 1 1 '> 1 l ssbener-Haldane} . Čak je nekadašnja pripadnost odinistič­

" I )rganizaciji automatski diskvalifikovala osobu za položaj u " I I i č koj partij i .

On i koji su širili kultove bili su podesni za ubrzavanje pada I VI ' , tvrdio je Hitler, ali u budućnosti će nova religi ja " ukorenje-1 i pri rodi i krvi" prirodno nići iz indoktriI)irane rasne duše se-

1 , 1 . Sve vreme je kod nacističkih vođa vidlj iv pokušaj sj edinjava­I I l ovog sistema magije i religije, vrsta radikalnog tradicionali-1 . 1 , l i šenog spoljašnjih znakova stare religije, koji medutim uklju­I woju živu srž u savremenom ruhu.

I I i t lerovo predviđanje da će " liberalni popovi" prodati svog 11 , , 1 sc ostvarilo. Već 1 932 godine, godinu dana pre nego što su I "I i došli na vlast, mala grupa protestanata j e osnovala crkvenu 1 1 1 1 1 1 koja se zvala Nemački hrišćani. Nj ihov program je sadržao

' , I i čke idej e koje su uključivale zabranu braka između arij ev� i l I j evrej skih Nemaca, i, zahvaljujući nacističkoj partij i, osvoj i­I i I vd nu trećinu mesta u Saboru protestantske crkve. Nj ihov vo­I" h io nacistički vojni sveštenik Ludvig Miler (Ludwig Mueller),

" l i l l ' ranije Hitlera zadužio time što je preobratio svog koma n-1 1 1 . 1 , generala fon BIornberga, u nacional-socijalizam. Kada je 1 1 1 ' 1' došao na vlast, Miler je imenovan za nacističkog predstav-

1 , 1 I I protestantskoj crkvi. Kasnije, septembra 1 933 godine, po­I I I I l OgO nacističkih ujdurmi, Miler je izabran za biskupa Rajha . 1 l' ionalnom sinodu u Vitenbergu.

I l i der je koketirao sa crkvom jedino iz svoje žel je za vlašću. I ) � L I mu bili potrebni glasovi katolika u Rajhstagu kako bi se " 1 1 0 zakon koji j e nacistima davao apsolutnu vlast u Nemačkoj ,

l ' I ',1 I V k rajnji cilj je bio potpuno istrebljenje hrišćanstva. Medu­I I , \ I l "O vreme su crkve još uvek predstavljale veliku snagu i stva­II I rebalo izvoditi vrlo pažlj ivo, Cinično je to što je Hitler j avno 1 I , I V ; lO hrišćanske crkve, pozdravljajući ih kao najvažnije ele-

II l i l l ' očuvanja nacij e. Kao i mnogi potajni revolucionari, znao je I I I ( ' � v remenom lukavo podrivanje biti mnogo uspešnij e od fron­

I I I I ) ) ; napada. ( ; I avni arhitekta ovog plana podrivanja hrišćanstva bio je Al­

I l i I � ( )zenberg. Rozenberg se rodio 1 893 u baltičkom gradu Re-

1 1 8 val a obešen j e u Nirnbergu 1 946 kao ratni zločinac. Rozenber I

rano postao član nacističke partije i povereno mu je mesto nje vode tokom kratkog vremena koje je Hitler proveo u zatvoru 1 9 godine. Rozenberg je 1 930 godine postao urednik Nationa listische Monatshefte-a (Nacionalsocija lističkog mesečnika ) i obi vio svoju najznačajniju knj igu Der My thus der 20 Jahrhu (Mit dvadesetog veka ) . Ova knj iga je neophodna za razumevar okultne istorije koja leži u korenu nacističke rasne teorije . Valter Dare (Walther Darre ) , teoretičar krvi-i-tla, Rozenberg je dio da je cela civilizacija nastala zahvaljujući naporima Nord ij Rozenberg j e od Ignacija Donelija i teozofa preuzeo ideju da je :l jevska rasa nastala na izgublj enom kontinentu Atlantidi i da odatle proširila po svetu svoj im " labudim" i "zmajevim" brod O ma kako bi osnovala sve drevne civilizacije . Nj ihova religija j e la j edina čista vera iz koj e su proistekle ostale vere. Prirodno, j nu čistu veru koja još postoji propoveda jedina čista rasa, no ski Arijevci, čiji su čuvari nacisti.

Ova okuitna priča o poreklu Arijevaca je izmišljena k opravdanje za nacističke teorije o nemačkom Herrenvolk-u -

dajućoj rasi. Jedan' od prvih kontinenata koje su naselili izbegl sa Atlantide, tvrdio je Rozenberg, bila je Azij a, pogotovo Ind i i potkontinent, na kom su Arij evci, kao vladajuća rasa, druge niže domorodačke narode. Tamo su uveli princip Varn podele na kaste prema boji, koja pravi razliku izmedu bele ari ske vladajuće rase i tamnij e dravidske potčinj ene rase. Rozen j,e verovao da su se "plemeniti i nadmoćni Arij evci" u Indiji peno mešali sa Dravidima i da je zato nj ihova nadmoćna ku l t oslabljena i konačno uništena.

Medutim, pre nego što se ovo dogodilo, j edna grana ari ske rase se iz Indije iseli la u Iran, gde je stvorena nova civiliza zasnovana na obožavanj u Božanske svetlosti u obliku Ahura­zde. Zoroaster, ili Zaratustra iz Ničeovog poznatog traktata, jt· stvorio arij evsku religiju koja je propovedala večnu borbu ' Ahura-Mazde, svetlost,i, i Ahrimana, mraka . Prema Rozenb pravi nordij sko-arij evski čovek bi trebalo da se bori na strani A ra-Mazde, baš kao što se Ajnherjar borio za Odina protiv Fenr isa i Zmije Midgard u Valhali. Ova odanost mazdaizl 1 1u

NI J VA RELIGIJA 1 19

1 1 : l č i la da nord.ij ski čovek ne time da s e izgubi u samoposmatranju I ( I j i m se izbegava svet ili u asketizmu. Šta više, trebalo bi da se I I ' l o bodi kako bi postao borbeni nosilac ideala koj i čuva svet, na­Ll z( 'ći se "u nepostednoj službi Najvišeg" .

Alfred Rozenberg j e sanjao o danu kada će se na pepelu hri­I l l l stva osnovati Crkva nacionalnog Rajha. Rozenberg je plani­

r '\ l ) da restruktuira religiju u liku Novog poretka kada stara vero­I povest konačno bude istrebljena. Bibliju je trebalo ukinuti . Na " I L i r i ma crkava u Rajhu se ne bi nalazilo ništa osim nacističke bi­I l l k - Hitlerovog Mein Kampf-a. Levo od oltara bi stajao simbo­l I ! , I l l mač . Trebalo je odrediti dan kada će Nacionalna crkva Raj ­h d postati j edina veroispovest u nacističkoj Evropi. "Na dan nje­l i ) '. osnivanja" , pisao j e Rozenberg, "hrišćanski krst mora biti tl I ( )n jen iz svih crkava, katedrala i kapela i mora biti zamenjen j e­I I I i I l l neosvoj ivim simbolom - svastikom. "

Većina nacista nije mrzela hrišćanstvo do te mere. Od svih I I II i sra koj ima se sudilo za ratne zločine u Nirnbergu, j edino su I I l l io l f Hes, Juli jus Štrajher (Julius Streicher) i Alfred Rozenberg ' 1 I I h i j � 1 1 i da prisustvuju nedel jnoj službi u zatvorskoj hrišćanskoj I d j l l · l i . Ova trojica, j edini pravi nacistički mistici od bilo kakvog 1 I o 1 e-a ja koji su preživel i rat, ostali su nepokoleblj ivi do kraja . Bez

"h m:l na sve pokušaje da ga ubede da se odrekne svoje vere, Ro­I l l i lcrg je do vešanja ostao dosledan anti-hrišćanin.

Rozenbergovo vezivanje za mazdaističku religiju nije bilo slu­l j i l O jer je iz mazdaizma potekla manihej ska j eres koja predsta-1 1 . 1 ( )snovu velikog dela evropskog okultizrna. Prema nacističkom I I V , I ( : l nju , ova večna borba izmedu sila mraka i svetlosti j e pred­I I v l j :da " zakon borbe" , okultni pandan "opstanku naj sposobni­l i " (:arlsa Darvina: da će najj ači biti najsposobniji da opstanu i

I I l l ' ovladati slabij ima. Manihejci su verovali da je Đavo po svo-1 I I I I I loći i položaju j ednak Bogu i da ova dva oprečna bića večno h l J l I hcskrajnu bitku za prevlast u kosmosu. Jedan neortodoksan

I I 1 1 I : l I1ihej skog, a potom katarskog verovanja, koj i je delimično l l l l e b o iz j evrejske kabalističke misli, j este da je biće koje naziva-1 1 1 1 1 I ) : 1volom pravi tvorac sveta. Ovo biće, poznato kao Rex Mun­" , k 1 : 1 1 j sveta, je pravi vladalac materije i stvari od ovoga sveta,

120

pošto je Bog isuviše duhovan i eteričan da bi se bavio tako nr nim poslom.

Nekoliko autora smatra da su Hitler i njegov krug u SUŠ I bil i Satanisti, sledbenici Rex Mundi-ja. Martin Borman ( mann) , Hitlerov zamenik, je zaista imao žarku želju da iskoreni kvu. On j e 1 941 godine rekao: "Nacional-socij alizam i hrišć su nepomirljivi . " Ova izjava i nesumnjiva veza sa manihej skom resi potvrđuje verovanja II nacistički satanizam, ali mora se .

u vidu da su po klasičnom hrišćanskom tumačenju Hristovi ne j atel j i s luge njegove suprotnosti, Satane. Međutim, nacizam jc leo da prevaziđe i dobro i zlo, kao neopredeljeni anđeli -kamena Gral, kojeg je veličao Volfram fon Ešenbah. Nacisti su gali za onom moći koja prevazilazi obično obožavanje bogova -najvišom kosrničkom moći koja čoveka pretvara u boga na o vu svog sopstvenog prava.

Kada se Hitlerov Rajh 1 945 godine našao u ruševinama, pa Pije XII je krenuo u napad protiv nacional-socijalističke dok ne: Nazvao ju je " arogantnim otpadništvom od Isusa Hrista, canjem Njegove doktrine i Njegovog rada na iskupljenju . " je Papa čitao o Himlerovim namerama. Himler je rekao da će, da nacisti dobiju rat, on lično da nadgleda javno smaknuće tako da je možda Pije bio u pravu što je ćutao sve dok se Rajh je pretvorio u pepeo.

Međutim, dok je Rajh j oš postojao, poruka nacistima je jasna. Njihov politički sistem nije bio predstavljen kao volj a za šću, već kao sveti pohod protiv neprijatelja nordijsko-arijevskc se, kao sveta dužnost za sve one rođene sa germanskom svoj im venama. Hrišćanstvo je automatski opovrgnuto kao ja te rase, jer je bilo zasnovario na principima bratstva među l j ma i j ednakosti svih rasa . Jednakost rasa sigurno nije bilo ono je Hitler želeo da propagira!

Rušenje hrišćanstva je započelo skoro istog trenutka kad· nacisti došli na vlast i s lanca je puštena sveopšta osveta protiv padnika Crkve. Otpušteni su katolički službenici; katolička pa je žustro obeshrabrivana; infiltrirane su katoličke omladi organizacije i katoličke škole prisiljene na zatvaranje. Zabra su katolički sastanci a crkvena imovina konfiskovana. Tok

I J \ '; \ I!ELIGIJA 121

N I I ' i dugih noževa" , 30 juna 1 934 godine, ubijeno je nekoliko is­I \ l 1 1 1 1 1- ih članova katoličkih organizacija, uključujući Eriha Klau­' 1 1 \ ( ' 1 ' : 1 (Erich Klausener) , vođu Katoličke akcije.

P rema nacističkoj vladi, nijedna od ovih represivnih mera ni­h d : ! uperena protiv Crkve ili vere. Te mere su bile uperene pro-

I ' I I ' - nemačkih aktivnosti' , 'političkog katoličanstva' protiv naci­I I .d socij alističke revolucije. Međutim, u stvarnosti je ulagan pro­I ·, 1 j ' 1 1 napor da se predstavnici hrišćanske veroispovesti kinje i l i l i t -Ic, razore i učine nemoćnim. Rozenbergu j e 1 934 godine po­I I ( , I l O obrazovanje u Trećem Rajhu. Njegov uticaj se odmah ose­

l . Ohrabrivani su svi članovi partije, pogotovo oni povezani sa hr. l /.uvanjem, da napuste katoličanstvo. Anenerbe je dobila zada­I th i zrad stare germanske paganske kalendare i otvoreno se da­lp p rvenstvo slavljenju drevnih praznika kao što je Praznik zim­I ,) " solsticija nad slavljenjem hrišćanskih praznika.

Sto hiljada Nemaca je 1937 godine formalno napustilo kato­I I I crkvu. Međutim, samo je jedan nacistički vođa., Hajnrih Hi­

dl ' l', napustio crkvu. Nekoliko drugih istaknutih nacista je razmi­I , l i l ) da mu se pridruži ali je Hitler to strogo zabranio jer, iako je

t i l /vO sve što Crkva predstavlj a, smatrao je da je prerano otvore­l l i l o j objaviti rat. Hitler, Gebels i Gering (Goering), između osta­I h , I I ustali rimokatolici u teorij i ako ne u praksi sve do svoj ih ni­l id i ) katoličkih samoubistava 1 945 godine.

Cudna sinteza paganskog i svetovnog koja je prožimala naci­l i ke obrede može se videti u 'Nacional-socijalističkom kalenda-

1 1 \ 1 . 1 1<0 Hitler nije išao tako daleko kao Musolini i brojao godi­I )d svog dolaska na vlast, ustanovljen je ceo nacistički godišnj i

l i l l i S . Godina je započinjala 30 januara, koji se nazivao 'Dan I v . l j : l I 1 j a vlasti " . Neo-paganima je ovaj praznik odgovarao jer je

I " 1 , l i 7.U drevnom prazniku Imbolku ili Sretenju. U martu se s la­I ' 1 ) :10 u spomen heroja', a 20-og aprila Firerov rođendan. Prvi

\Id I ( p raznik proleća) , još jedan drevni paganski festival, su nacio­" " ', ( )c l j alisti i drugi socij alisti proslavljali kao "Dana rada" . Za­I i I i 1 \ ' s ledilo praznovanje letnjeg solsticij a, upotpunjeno neizostav­

I I i Id j enjem Ivanjdanjskih vatri i sunčanih točkova kod drevnih I I I '" l l l sk ih geomantskih hramova na uzvišicama.

122

Najsvečaniji nacistički praznik se održavao devetog noiV I bra, na godišnj icu abdikacije Cara i Hitlerovog Minhenskog p 1 923 godine, kada su 'veterani' nacističke partije marširali k Minhen uz prigušene zvuke bubnjeva. Postojao je obredni onaj kojim se marširalo 1 923 godine, i duž njega su se vijorile stave na pola koplja a na određenim rastojanjima je u obredn i posudama gorelo ulje. Oni koji s u marširali stizali s u na mesto kome je policij a 1 923 godine otvorila vatru a odande bi nastavI li ka mauzoleju u kome su u gvozdenim sanducima ležala šesn starica poginulih u Minhenskom puču. Sav saobraćaj u bi se zaustavio i poštovalo bi se ćutanje tokom ceremonije .

Poslednj i praznik u nacističkoj godini je bio Praznik zims solsticija, On je zauzeo mesto Božića koj i j e i sam prvobitno za nio svetkovine zimskog solsticij a . Ponovo je uvedena drevna monija vatri zimskog solsticija . Himler je decembra 1936 pos poruku svim SS vođama naređujući im da slave ovaj prazn "Umiruće svetlo stare godine, koje preuzimaju novi plamenovi ve godine," napisao je, " simbolišu trajanje nemačkog života drevnih vremena do budućnosti " .

Javni obredi su u nacističkoj Nemačkoj bili vrlo snažno gijski obojeni. Tipičan primer ove kvazi-službe je bila Litanija du. Ovaj obred, uveden na skupu Službe rada Rajha na Nirn škom prazniku 8 septembra, 1 937 godine, bio j e po svom isti kao i crkveni.

Službu su započinjala zvona. Devojke iz Službe rada bi marširale do zastave i zapevale:

Pozdravi barjak, pozdravi obeležja. Pozdravi Firera, njihovog tvorca. Pozdravi sve one što za njih padoše. Odano poslušaj poziv. Od svih neprijatelja koji nam prete Danju i noću branićemo stego Možemo pobediti, možemo umreti Ali zastava će ostati čista.

M 1 \',\ RELIGIJA 1 23

Podiza ni su barjaci i zastave. Jedan glas bi izgovorio PO­I I \' : " Ovde rta četvrtoj velikoj proslavi, da bismo se posvetili novim

l ' l l k i m zadacima, čvrsto stoj imo pred svojim'Narodom i Firerom, l i d �vetoj zemlji pod našim zastavama koje vijore sa srcima otvo-1 1' l I i l l l , spremnim da slušaju . "

Svi učesnici litanij e su odgovarali usklikom: "Spremni smo ! " . I l 'd i o j e muški hor, koj i j e veličao vrline Firerove 'misi je ' . Onda je

" ' l igi glas izgovarao svečanu zakletvu otadžbini; muškarci su kli­\ 1 1 : "Nemačka ! " i oglasile bi se fanfare.

Četiri glasa, predsta vnici četvoro struke podele društva (od jek L l l og indij skog arijevskog kastinskog sistema koj i je Himler želeo

I I ) I I OVO da uvede) , oglasili bi se jedan po jedan, zahvalj ujući Ne-1 \ . 1 ' koj na hrani, gorivu i zaštiti, i obećavajući pretvaranje neplod­I I I ledina u plodnu zemlju. Posle himni Nemačkoj, zemlji, majčin­t I I i radu usledila bi četiri glasa, predstavnici severa, j uga, istoka { , I pada. Posle još jednog hora seljaka sa ašovima u rukama, koj i

I p redstavljao svečano sećanje na pale drugove, začuo se priguše­i i i / vuk bubnjeva. Glas bi držao govor u slavu ubijenih; zastave su I puštale i tri venca se polagala na 'Spomenik radu' "Za slobo­

, I t l I s lavu Rajha" . Zatim je muški hor najavlj ivao ponovno rođenje: " I naš dan

, I doći, Spremni smo za poziv, Ali naša ponosna zastava će se za­" I ' k slobodno vijoriti" . Zastave su ponovo podizane, oglašavala

l I . l l 1 fara i polagao Zavet, usamljen glas se smenjivao sa mno­I 1 ) ( 1 1 kao pop sa svojom pastvom. "Tako se u ovom svečanom ča­\ I I l 1o l imo da bude blagosloven Zavet koji polažemo. Zahvaljuje­

I l I l l I i se, Fireru, što smo te sada videli . Posmatraj nas kao svoju I lp� 1 venu tvorevinu, neka naša srca uvek kucaju po bilu tvog sr­

, l . l 1l' ka naši životi nađu inspiraciju u tvojoj l jubavi. Pogledaj nas " i k . Tvoja Nemačka smo mi! "

.

Čula se poslednja himna: "Bog neka blagoslovi našeg Firera u t l 1 ) 1 1 1 času, Bog neka nam pomogne da povratimo zemlju, Da slu­

I I I I ) Rajhu dubokom odanošću . . . " Čula su se zvona i ceremoni­',(' 1,:1 Vršavala.

I,apanjujući kvazi-religiozni obredi kao ovaj su se održavali 1 1 1- ( ' nedelje u nacističkoj Nemačkoj . Hitler, nacistička partij a i I ) h \u zauzeli mesto Hrista i svetaca činovima obožavanja svetov-

124

nih bogova. Energije koje su ti praznici budili su takođe spada I •

red religioznih iskustava. Neposredan pokušaj svrgavanja verov"ao je Hitler, ' bio bi beskoristan. Mnogo je bolje preći ih u hovoj sopstvenoj igri i istovremeno parapsihički uticati na naci

Obredi su ponavljani u manjim razmerama na svim ni Litanija radu je bila jednaka misi u crkvi Svetog Petra koju je žio Papa, ali su takođe u manj im 'kapelama' održavane manje kovine. Svaki kamp za dečake je imao svoj sopstveni razrađeni red vatre; svaka nacistička sahrana se sastojala od neo­običaja, a širom Rajha su zastave, povorke i ceremonije održa u životu verovanje da je svaki nacista član veće celine, velikog jateljstva, povezanog verom i simbolom. Postojale su čak i ke ceremonije za krštenje beba. Član SS-a je u ulozi popa služio oltarom, koji je bio prekriven zastavom sa svastikom i ukrašen tografijom Firera i otvorenim primerkom Mein Kampf-a. M v

biti sigurni da nema mnogo Nemaca koj i danas čuvaj� sliku sa 'krštenja ' ako su dobili ime tokom jednog od ovakvih obreda.

Baš kao što su nacističke ceremonije prožele kalendar i ske aktivnosti od kolevke do groba, isto su tako nacisti imali svete gradove u kojima su održavani različiti obredi tokom ne godine Rajha. Svi nacisti su se prvo okretali Minhenu kao što musliman okreće Meki. Tamo je Hitler stvorio 'hram svetih nika', mauzolej 1 6 nacista koji su poginuli u puču. Tu se takođe lazila i 'krvava zastava' koja je nošena u neuspeloj pobuni.

U drevna vremena, velike narodne skupštine, kao na pri islandska Althing, bile su projektovane tako da odrazavaju ni topografski izgled zemlje. Ljudi sa severa bi stajali na strani, oni sa zapada na zapadnoj , i tako dalje. Mesni pre ci svih struka ili zanimanja bi bili prisutni, svako na svom od nom mestu. Na ovaj način bi se sakupio pravi fizički cele nacije na posebnom mestu u određeno vreme koje su ge()m:a l t i i astronomi prorekli, kako bi se obavio sveti posao. N skupovi su bili dosta slični ovome. "Potpun mikrokozam Raj h pisao je dopisnik novina Der Montag, "mogao se videti u Nim gu između 3 1 avgusta i 3 septembra 1933 godine"

Na Nirnbeškim skupovima se spajala sva moć pro tajn ih uticaja. Grad je bio okićen hiljadama zastava sa svastika

1 25

1 I I /, i ka za marševe i usmena propaganda je tutnjala iz zvučnika na \, . "\Om fenjerskom stubu. Neprestane povorke smeđokošuljaša,

I l l p : l dnika SS-a, Radnih snaga, Hitlerove omladine, voj ske, mor­t i l l i Ice i avij acije, marširale su tamo-amo; skoro jedan milion ljudi I I l ' sabio u ovaj mali grad. Održavano je toliko parada da su me­

l i t ' v lasti morale da postave tramvajske pruge ispod zemlje kako I I 1 : l v n i saobraćaj nastavio da teče (sličan događaj se odigrao u

. ! j t,c rovom Berlinu) . Skupovi su bili omamljujući u svakom smislu te reči ; namera

I I I I L ' bila da otupe osećaj e i umrtve um. Marševi koji su trajali po l' .1 i l l sati nisu bili neuobičajeni, bio je to stalan protok mnoštva

I J t ' je paradnim korakom marširalo u ogroman geomantski-pro-I ovan stadion izgrađen u rimskom stilu i iz nj ega . Masovni sku­

l i v i ovih razmera su imali dvostruki cilj : plašili su opoziciju unu-. 1 1 I van Nemačke; i budili su ogromne parapsihičke energije koji­h l j l: Hitler, posvećenik okultnog, mogao da manipuliše u ime zla. I I govi kao Alister Krouli bi dali svoju desnu ruku za ovakav re­

,t I voar podatne parapsihičke energije. Ceremonije u spomen mrtvih nacista bile su strahotne i bizar­

til k . l o da su duše mrtvih bukvalno bile prizvane. Jedna takva cere-1 I I I I I I i ja održana 1937 godine je najpoznatija, jer je sakupljeno mno­I V I ) I j udi moralo da stoj i u stavu mirno dok su čitana imena svih

to( ) nacista. Na drugom velikom skupu, članovi SS i SA su ispunili I I I . I dn i prostor i ostavili široku stazu među svojim redovima. Odjed­III l i l l je nastupila tišina. Hitler, u pratnji Himlera i Lucea, j e polako

V('(�1 I10 stazom prešao celu dužinu stadiona između redova vojni­l . I \iš l i su 'svetoj vatri' koja je gorela u urni na kraju, zastali na tre-

1 1 1 \ . "< i onda se zaputili nazad, sve to u potpunoj tišini. Izvodio se , I ", i čin masovne obredne magije dotad nečuvenih razmera.

Dok je Hitlerova namera bila da hrišćansku religiju u Nemač­t l J I,; ]meni masovnim obredima u sopstvenu čast, sa duhovnom I I " I l om života u okupiranoj Evropi se postupalo na nešto drugačij i

t i l t I l l . Crkve su bezdušno ukidane u Poljskoj i Čehoslovačkoj , na 1 1 1 1 1 1 lT. Mnogobrojna popularna hodočašća, održavana u Čehoslo­

I I k ( ) j smatrana su žižom nacionalizma i zbog toga zabranjena. Cr­� I J I ' oduzeta imovina i zatvoreni su crkveni univerziteti. Nacisti su

I I I I I " i molitvu koja se tradicionalno izgovarala posle mise i u ko-

126

joj se arhanđeo Mihailo pozivao da uništi Satanu i Zle duhov k ji rade na uništenju duša. Osećali su da su molitve za uništenj tane bile preblizu istini! Čak je i moto čeških katoličkih nov "Narod koj i zadrži svoju veru nikada neće propasti " potpao cenzuru - SS je vrlo dobro shvatao istinitost ove tvrdnje.

Kada su nacisti stigli u Poljsku 1939 godine, počeli su matski da uništavaju poljske crkve. Neskrivena namera nacisti" osvajača je bila da sravne sa zemljom svaku poljsku crkvu na naiđu. Ovo je pogotovo bila sudbina manj ih mesta kao Šidl Ostrovjec i Krašnik . Posle rata je procenjeno da je preko 90 svetih zdanja u Polj skoj oskrnavijeno ili sravnjeno sa zem uključujući, naravno, sve sinagoge.

Gaulajter Vajs (Gauleiter Weiss) je decembra 1 940 godine javio da Poljsku crkvu treba uništiti kao bastion anti-nemačkog pora, tako da je zabranjena upotreba poljskog jezika u svim služenjima, zabranjena su katolička venčanja i sahrane i najzad većina poljskog sveštenstva našla na putu ka koncentracionim rima. Sve molitve Devici Mariji, koja se u Poljskoj nazivala Gospa, Kraljica poljske krune", i sve molitve, himne, praznici i ci od bilo kakvog patriotskog značaja bili su izbačeni iz ' obreda koji su još bili dozvoljeni. Sve ove mere su imale d cilj : prvo da uguše hrišćanstvo koje je bilo smrtni neprijatelj zma; i, drugo, da slome poljsku naciju pre nego što bude '

Norveška nam, pak, pokazuje kako su se nacisti p prema religij i u 'rasno prihvatljivoj zemlj i ' . Njena marionetska v da pod zloglasnim Kvislingom je pokušala da obnovi neo-sko obožavanje sunca kao nacionalnu veru i da ukine Ukazivana je velika pažnja K vislingovom simbolu, Sunčanom stu, norveškom pandanu nacističkoj svastici. Jednom od pro-nacističkih sveštenika, Sigmundu Fej lingu (Sigmund Feyli poverena je ova vera u začetku i on je počeo da širi pr.opa koja je spajala nordijski rasizam sa drevnim nordijskim pag stvom i odabranim hrišćanskim temama. Stvoren je katehizam kome je poslušnost Vođi (Kvislingu) postavljena kao najvažnij mačenje Pete zapovesti.

Otpor neo-paganstvu je bio ogroman i 1 februara 1942 god je došlo do velike pobune hrišćana protiv nove vere. U Trond

NI I I'A RELIGIJA 1 27

1 1 1 1 " gradu u kome se nalazi poznata katedrala, j edinica lokalnih I I l l r veških fašista je odlučila da održi pagansku ceremoniju kako bi 1 1 I I ) s l avila imenovanje Kvislinga za premijera. Ceremonija je treba­l ) 1 i ; 1 se održi u katedrali, pošto su norveškim nacistima nemački

I ('l l I n anti rekl i da ona predstavlj a ključno mesto u svetoj geografi­" Norveške. Ceremonija, ili osveštanje, je po sadržini bila tipično 'hil i st ička, i uključivala je unošenje K vislingovih neo-paganskih .h t ; l va u katedralu.

Dekan kanonik katedrale Dr. Fjelbu (Fjel lbu) im nije d�lO do­) I u da održe ceremoniju zato što bi unošenje Sunčanog krsta u

I" i šćansko zdanje predstavljalo svetogrđe. Ceremonija bi takođe I ' ( 'k i nula pričest koja je trebalo da se održi u isto vreme, tako da l , F jc lbu odlučio da se pričest održi kao što je bilo planirano. Ve­

I il gomila naroda se skupila pred određeni čas, i, mada j e mora-l i : 1 odstupi pred naoružanim čuvarima, pevala j e poznatu l ute­

" ! l I s k u himnu "Bog je još uvek naša sigurna tvrđava" . Iako su sun­II I I i krstovi bili uneti u katedralu i održan potpun nacistički obred

1 \ I· ( l jem j e K visling 'blagosiljan', j ačina hrišćanskih osećanja, kao I l I l ' naklonost naroda prema diktaturi, bili su očigledni.

J E D A N A E S T O P O G L A V L J E

Izopačeno viteštvo - Himlerov SS

C R N I R E D

", ) L ' s to primećujemo da knj iževnost 'fantastike' ponekad prethodi

" I I d l Ićim događaj ima. Da li je to zbog nesvesnog predznanja auto-1 .1 di sama knjiga postaje proročanstvo koje se samo ispunj uje, 1 1 l ' l l met je nagađanja . Međutim, 1 896 godine je štampana knj iga 1 1 ) ) , 1 predstavl ja naj izrazitij i roman prekognicije koji je ikad video

('I lost dana: M. P. Šil (Shiel ) , engleski pisac, napisao je čudnu fan­l l / I j l l o grupi bezdušnih ubica koj i divlj aju po Evropi, ubij a jući l l i l l ' I.a koje smatraju da ometaju napredak čovečanstva i spaljuju­, I l j i hova tela. Naslov knj ige je glasio S.S.

Četiri godine pošto je ovaj 'apsurdno maštovit' roman obja-1 1 1 ' 1 1 , 7 oktobra 1 900 godine, u Minhenu je rođen Hajnrih Himler.

l I V I ) je bila osoba koja će Šilovu maštariju pretvoriti u surovu I V , l l ' 1 lost. Himler je bio sin pobožnog katoličkog učitelja koj i je

I I d l l o vreme bio privatni učitelj princa Hajnriha Bavarskog, po ko­I I I ! ' l t ' s inu dao ime. Kako je bio premlad da bi učestvovao u Prvom

' 1 ' 1 kom ratu, Himler je bio tek oficirski kadet kada je palo Kaj­I I I I I V O carstvo. Odmah posle rata je počeo da izučava poljoprivre-

130

du što je dovelo do opsednutog interesovanja za istorijsko nasI čime je prokrčio put za Aušvic kroz dvadeset godina.

Sa pojavom mnogih para-vojnih političkih partija ranih tl desetih godina ovog veka, Himler je pristupio mladoj nacisti � partiji i učestvovao u Hitlerovom Minhenskom puču 1 923 god i Puč je doveo do delimičnog i privremenog povlačenja nacista tlerovog desetomesečnog boravka u zatvoru tvrđave Landsbc do hapšenja Ernsta Rema (Ernst Roehm), vođe Hitlerovih sm košuljaša, SA. Dok je nacističko rukovodstvo bilo u zatvoru, mlera su u partij u primili braća Oto i Gregor Štraser ( Strasser), ji su se privremeno nalazili na njenom čelu. Kada je Hitler osI đen, Himler je pridobio još veću vlast. Hitler j e odustao od ide naoružanoj revolucij i i započeo kampanju za legalnu vlast koj uspešno završila j anuara 1933 , njegovom pobedom na izbori U ovo vreme je Ernst Rem privremeno napustio svoj položaj SA i emigrirao u Boliviju, gde je postao vojni savetnik u pred ćem ratu za Čako. Himler je 1 926 godine unapređen na mesto menika vođe Schutzestaffela - Zaštitnih jedinica - bolje kao zastrašujući SS. SS je prvobitno osnovan kao lično Hitlc obezbeđenje 1922 godine, da bi se pod Himlerom pretvorio I I što sasvim drugo.

Himler je sa 28 godina već bio unapređen u vođu SS·, grandioznom titulom Reichsfurer-SS, i na ovom položaju je do pada Trećeg Rajha posle samo sedamnaest godina. Međuti nije 1 922 godine bila zastrašujuća i omrznuta organizacija u kasnije pretvorila. Potčinjen tada jakom SA-u, SS je brojao 200 ljudi. Himler je iza kulisa neprestano radio kako bi se nj privatno carstvo proširilo. Nije za njega bila slava javnih nastl l to je prepuštao Gebeisu i Hitleru. Radeći puno sati za malu ph svojoj kancelariji, Himler je kovao zaveru da preuzme vlast ko, mu omogućila da ostvari svoj san - stvaranje Vladajuće rase, arijevske ratničke kaste koja bi vladala svetom.

U svojim snovima o Novom poretku, Himler nije samo slio na novi politički poredak za koji se Hitler borio, već, t�l k ( i na novi biološki i duhovni poredak. Ovaj novi poredak je lo da izmeni pravac razvoja civilizacije, nauke i religije, a I I svega je trebalo da se nalazi magijsko carstvo Crnog reda S I

I I I / 'I\(ENO VITEŠTVO - HIMLERO V SS 1 3 1

Bar j e Himler tako mislio. Od rane mladosti j e Himler-ze­l I i l l oradnik verovao da su seljaci glavni oslonac nemačke nacije. / I ' l l 1 l j oradnik na svojoj sopstvenoj njivi " , pisao je vođa SS-a, I ' l 'dstavl ja glavni oslonac snage i karaktera nemačkog naroda. "

( ) I,asnivanje rasnog stabla - krvi - na drevnom mestu - tlu -I mo se uzdiglo do cele doktrine, teoretske osnove nemačke ra­

\I' l I admoćnosti. Himlerovi prijatelji u Bavarskoj su kupili farmu I ' I S l i l i ga da dolazi na nju kako bi isprobao svoju ideju o 'seljač­I I / ,�kol i ' . Ova škola je trebalo da bude srž pokreta 'povratak ze­l I " k oj i je Himler smatrao budućnošću Nemačke; postepeno uki­I l je većine industrije i ponovno stvaranje zdravog, samodovolj-

19 i rasno-čistog seljačkog društva koje se oslanja na samo sebe. San o seljaku na svojoj sopstvenoj njivi je predstavljao pokre­

I I I snagu avanture baltičkih Frajkora 1 9 1 9-1920. Mnogi bivši I lov i Frajkora su i dalje strasno sanjali o samodovoljnoj zemljo­I l I j i . Himler j e prvobitn9 zamišljao da će ovakvo društvo posto­I t l Nemačkoj, ali je kasnij ih godina njegovu ideju trebalo kom­I I ! )Vati sa širenjem Rajha ka istoku. Tražeći uzor za ovu selj ačku

l i p i j u , Himler se vratio u doba Prvog Rajha, hiljadu godina rani­I l i o je obožavalac heroja i njegov najveći junak je bio kralj He­l il h der Vogler (Hajnrih Pticolovac), osnivač Prvog Rajha. OVQg t l F ' Saksonije i osvajača Slovena, Himler je opisivao kao " pIe­

I I I I I og sei j aka svog naroda" . Otprilike u ovo vreme ( 1 926-1 928 ), Himler se povezao sa

1 ! I ' l i l l l pokretom zvanim Artamanen (Artamani) . Ovo političko _

" ', iowo telo je bilo odano ideji vlasnika - naseljenika. Iako ve­II 1\ rtamana nisu bili članovi nacističke partije, zaklinjali su se

� I v i -t lo i obećavali da će ponovo osvojiti i naseliti Evropu u ime I I l : l čke. Prva grupa Artamana se 1 924 godine nastanila na ima­I I I Saksonij i kako bi upražnjavala svoju doktrinu oslanjanja na U I \ I scbe; uskoro je više od 2000 mladih ljudi okupiralo farme u OI I lo j Nemačkoj i naoruža valo se za pretstojeću borbu protiv

" 1 1 :1 , Pokret Artamanen je bio tako značajan da je 1 924 godi-I " � : I C Hans Nikol (Hanns Nikol) objavio knjigu o rađanju ovog

. I I ('I a pod naslovom Das Neue Leben (Novi život) . 1\ rramani su u svoj im redovima imali i nekoliko ljudi, koj i su

" ' 1 ( ' napravili ozloglašene karijere: u Brandeburgu je bio Rudolf

132

Hes, koj i j e postao k'omandant logora smrti Aušvicai i Rihard

ter Dare (Richard Walter Darre) , agrarni rasista iz Argentine I ( se školovao u Engleskoj . Dare je verovao da je sve značajno zano sa rasom i, prema njegovoj filozofiji, seljaštvo je "uvek � i

l o jedinu pouzdanu osnovu za naš narod sa stanovišta krvi " . l žava, napisao je, zato mora da proširi seljačku klasu putem pon nog naselj avanja ruralnog dela zemlje, menjajući tadašnje stremij nje ka gradovima. Dare je bio jedan od članova one posebne �k le mišlj enja koja je tvrdila da su sve velike kulture sve.ta zasno ljudi nordijske krvi. Napisao je nekoliko knjiga na temu 'krvi i i sve su naišle na Himlerovu podršku.

Dare je tvrdio da su sve velike civilizacije u prošlosti pro jer nj ihovi l judi nisu očuvali čistotu svoje nordijske krvi . Kao zultat ovog 'otkrića', Dare je predložio da treba iskoreniti sve đunarodno orijentisane i humanističke organizacije kako bi sprečio pad savremene nemačke kulture. Ove organizacije su O

hvatale kako anarhizam i komunizam tako i slobodno zidare, zenkrojcere i hrišćane, koji su svi propovedali bratstvo među I dima i time ugrožavali čistotu nordijske rase.

Himler je u svoju širu okultnu viziju svetskog poretka uk pio Dareove rasističke ideje kao i teorije njihovog prethodnika la de Lagarda (Paul de Lagarde) , Pošto je nastavak civilizacije visio od čistote nordijske rase, razmišl jao je Himler, onda lova sa mora da ima neke specija lne mistične�ili parapsihičke moći j ih je lišeno inferiorno čovečanstvo. Mistično ostvarenje magi rase mogućih nadljudi bilo je moguće samo ako su se oni na na mestu koje im pripada, u bliskoj vezi sa svetom zemljom nj ve domovine.

Artamanen se rasplinuo kao i mnogi drugi pokreti, ah je re regrutovan u SS gde mu je poverena nova Rasse und. Siedl samt ( S lužba rase i ponovnog naselj avanja ) . Dare je isko ovaj položaj kako bi ušao u Ministarstvo poljoprivrede Ra j gde je mogao da primeni u praksi svoje teorije o samodovolj Jedan od njego,vih blagotvornijih ukaza je bilo pošumljavanje plodne i napuštene zemlje. Negativna strana njegove s lužbe je la ta što je širila anti-semitsku propagandu a potom i istrebij Jevreja i Cigana.

I I " AČENO VITEŠTVO - HIMLEROV SS 133

Ratne svireposti SS-a nas mogu navesti na pomisao da je ve-1 1 1 1 ; 1 njegovih članova bila nenormalni sadisti, ali je procenjeno da I ' l l i manje ni više nego svaki četvrti imao titulu doktora. Uskoro I l lq O su nacisti došli na vlast, 1 933 godine, Himler je pozvao oda-1 1 . 1 1 1 skup naučnika, industrijalaca, oficira i zemljoposednika na P' I V ;l tan razgovor. Uplašeni nedavnom propagandom protiv inte­l! \' l l I alaca i viših slojeva, većina je očekivala da će se naći na niša­I I I I f:matičnih napada. Međutim, desilo se nešto sasvim suprotno. l i l l I l ler je pozvao elitu, koja je bila tu sakupljena, da "pomogne u I I ' I I I cravanju svih struja tradicije ka SS" . Svakoj državi je potreb-1 1 . 1 e l ita, izjavio je, a u nacističkoj Nemačkoj to je bio SS. Među-1 1 1 1 1 , SS, nastavio j e, može biti delotvoran samo ako njegovi člano­

I " unesu u društvene potrebe današnjice istinsku vojnu tradiciju, I I ohene poglede, ponašanje i vaspitanje nemačkog plemstva, i I v . 1ra lačku efikasnost industrij alaca na osnovu rasne selekcije" . I lbv stav, koji j e prvo naišao na zaprepašćenje, dočekan j e bur­

II I I I ovacij ama, i skoro svi članovi skupa su se pridružili SS-u. SS pukovi su od samog početka bile elitne trupe. Kako bi u

" I h u lio osećanje elitnog kontinuiteta, Himler je obnovio stara I ll r �ka imena pukova iz doba Kajzerovog Rajha. Podražavajući is­I l p lč ive pruske Vitezove crnog orla, reda osnovanog 1 70 1 godine, I l ukovi su dobili titule kao Totenkopf, Liebstandarte, Hohen­h I I l ffen, das Reich, imena koja su odzvanjala j unačkim vojnim lit i l v izima prošlih pobeda. Kao i Glavni husari smrti Fridriha Ve­I l lg i Telesna garda kralj a Bavarske, novi SS pukovi će s lužiti Tre-

1 1 1 1 1 Rajhu u njegovom 'najboljem času'. Pored drevnog vojnog uzora, Himler je svesno zasnovao

I I I SS na jezuitskom redu. Osnivač jezuita, Ignacije Lojola I I ' I l) 1 -1566 ) , ustanovio je komandnu strukturu posvećenika koju l , I I i mler skoro doslovce preslikao. Baš kao što su jezuiti postali I I I I ITni verski odred Španskog carstva, tako je Himler zamišl jao . 1 1 I I jcgov tek rođeni SS igra istu ulogu u "Hiljadugodišnjem Raj­I I I I " . I a ko su prividno bili ortodoksni hrišćani, j ezuiti su detaljno " l l I l l čavali astrologiju, svetu geometriju, geomantiju i simbolizam.

l l h ov i manastiri i crkve su bili izgrađeni prema drevnim kanoni­I \ l d i t.bora mesta i razmera izvedenih iz pre-hrišćanske tradicije. I I I v i s u bili i hramovi SS-a. Na američkom kontinentu su jezuiti

1 34

preuzeli drevna svetili šta kako bi duhovno i parapsihički osvoji l i zemlje. SS j e na sličan način tražio i kupovao ključna mesta na n mačkim ley linij ama.

Ignacije Lojola je bio Baskijac. Himleru je ovo bilo važno '

su neki nemački okultisti tvrdili da je baskijski narod posledn ostatak rase Atlantide. Lojoline poznate duhovne vežbe su po .

l e od kaluđera manastira Monserat - benediktinske svete pl Himler je verovao da su ove vežbe prenošene sa kolena na od Gospodara Atlantide koj i su sada njega izabrali da primeni ' še sile' kako bi reaktivirao Vril radi vladanja tevtonske rase na svim ostalima.

Veza između geomantije i osvajanja koja su se ticala Ev razmatrana je u osmom poglavlju, međutim, ne postoj i opšta glasnost da se ista stvar dogodila u Severnoj Americi. Iako na, Novi Meksiko i Kalifornija sada predstavlj aju deo Sjedinj Država, njih su prvo kolonizovali španski naseljenici. Mnogi znati gradovi Kalifornije koji nose imena svetaca su mesta na j ima su španski kaluđerski redovi osnivali misije, i mnogi, ako svi ti gradovi, nalaze se na mestima na koj ima su se ranije . la svetilišta domorodaca. U Arizoni i Donjoj Kaliforniji su ove sije osnivali jezuiti . Poslednje decenije XVII veka, Kalifornijs poluostrvo je predato redu italijanskog jezuite Euzebija Fransi Kina (Eusebio Francisco Kino) , matematičara i geografa ško nog u Ingoištatu. Njegov rad je 1 73� nastavila grupa jezuit�, na njih Nemaca, po imenu Keler, Sedelmajr ( Sedelmeyr) , S (Steiger) , Grasofer (Grashofer) i Paver. Jezuitski red je četrdeset dina kasnije ist�ran iz Kalifornije i osnivanje misij a je p Franjevačkom redu. Ovi kaluđeri, koj i su potekli sa fakulteta S Fernando u Meksiko Sitiju, su 1 769 godine plovili zapadnom o lom Amerike do svoje misije . U Montereju su osnovali misiju istom mestu na kom je 1 6 8 godina ranije Otac Asension -čitao su pod raširenim granama Hrastovog drveta. Los Anđeles, Barbara, San Dijego del Alkala, San Hose, Soledad, Santa ka , San Gabriel Arcangel, San Huan Kapistrano i San Fransisko A s i s su sve pred kraj osamnaestog veka osnovali franjevački . ),cogra fi . Sve u svemu, 2 1 stalna misij a je izgrađena između m is i j e , Sa n Dijego de Alkale, 1 70 1 godine, i poslednje, San Fran 'i

I /() PA ĆENO VITEŠTVO - HIMLEROV SS 135

� k a Solana, 1 823 godine . Kalifornija je bila parapsihički 'prikova-1 1 . \ ' na način na koj i ostatak Severne Amerike nije bio.

Niz obalu od San Dijega do. San Fransiska se pružao lanac i l l i s ij a, smeštenih tako da je zemlja među nj ima bila ravnomerno 1 . l spodeljena. Svaka misij a je činila gotovo autonomnu patrijaršku d ri.avu pod autokratskom vlašću Padrea, koju su branili vojnici :panskog carstva. Manastiri su konačno ukinuti naredbom špan­'.k e vlade 1 8 13 godine; ova naredba nije bila stavljena na snagu u K a l i fornij i do sredine druge decenije devetnaestog veka. Sistem mi­'t l j � l je tada srušen, domoroci su se vratili svoj im starim običaj ima I S jedinjene Države su konačno osvojile Kaliforniju 1 846 godine.

Ovi kaluđerski redovi su bili u jedinstvenom položaju j er su � i 'd inj avali geomantske veš tine Istoka i Zapada. �ao dobri pozna­v .lOci drevnog kabalističkog nauka, alhemije, astrologije i para psi­l i i " k ih nauka, jezuiti su predstavlja l i pokretačku snagu španske 1 1 1l 's i j anske kontra-reformacije i zastrašujuće inkvizicije. Pomoću ( ) ve užasne institucije oni su iz ugušivanih okultnih redova izvl ači­I i l a j na znanj a koja bi zatim primenjivali u svoju korist. Himler je I . dwđe imao svoju sopstvenu inkviziciju, Gestapo, korisno oruđe 1 ( l j i m se moglo doći do raznih vrsta informacija, od kojih su neke I l I k okultne. Jezuiti su pokazali šta organizacij a naoružana ovim ! . I j l l ama može učiniti u osvojenoj zemlji - može prožeti tu naciju " " hovnom snagom, kako su je oni shvatali, Svetim duhom. Himle­I ( I V SS, koji je odlično poznavao jezuitske metode, takođe je sanjao d. l prožme svet svojom soptvenom zlom vrstom PSI kontrole.

Paralele između SS-a i jezuita idu dalje od sličnosti u okul t­I l I l j metodologij i . Šegrtovanje za jezuita traje dve godine, da bi I I �kd ilo nekoliko godina podučavanja i učenja . Najzad se Svešte­l I I k zariče. SS je ovde bio istovetan po strukturi kao Društvo Isu-" , Neki j ezuiti polažu jednostavne zakletve. I u SS-u je postojao

( I h l l-an kadar. Drugi jezuiti polažu posebne zakletve i smatraju se ' f , I \, letim' . Oni predstavlj a ju elitu Društva. U SS-u je ova grupa či­I I d . 1 unutrašnj e 'sveštenstvo' - Crni red.

Etape kandidovanja za SS su bile ispunjene obredima i for-1 I 1 . ! l l I ostima kao i u svim religioznim društvima. Na godišnj icu

I I I I henskog puča, devetog novembra, osamnaestogodišnji mo­I i I l k hi bio prihvaćen za kandidata . Bilo mu je dozvoljeno da nosi

1 3 6

SS uniformu bez širita. Na godišnj icu dolaska n a vlast nacista, og januara, kandidat je postajao kadet i primao svoju zvaničn l l propusnicu. Kadet je 20 aprila, na Hitlerov rođendan dobijao je širite i svoju stalnu SS propusnicu. Na svečanoj ceremoniji, k det se zaklinjao: "Zaklinjem se tebi, Adolfe Hitleru, kao F' Kancelaru nemačkog Rajha, na vernost i hrabrost. Zaklinjem tebi i nadređenima koje ćeš imenovati na poslušnost do srp.rti, ko mi Bog pomogao. "

Čak ni ova zastrašujuća zakletva nije predstavlj�la kraj . đu polaganja zakletve 20 aprila i početka službe prvog oktobra, vi član je morao da zasluži Sportsku značku Rajha i da napamet uči SS katehizam. Ovaj katehizam, zasnovan na katehizmu hr ske crkve, trebalQ je kandidatu da usadi nacistički etos.

Nacistički sistem verovanja je bio objašnjen i definisan pitanja i odgovore. "Zašto verujemo u Nemačku i Hitlera ? " , je katehizam. Odgovor: " Zato što verujemo u Boga, verujemo Nemačku, koju je On stvorio u svom svetu, i u Firera, Adolfa tlera, koga nam je On poslao" . U ovom SS katehizmu su mesij ske maštarije Hitlera dovođene do vrhunca.

Jedna od najuobičajenijih osobina samozvanih mesija je nj ihova autoritativnost. Razlog za to je bio jednostavan: oni stovećuju svoju instuticionalizovanu vlast sa božjom voljom. U hovoj vlasti, kažu, pr�biva Božanska volja, koja je zato ne()aOI I J I va; jer odoleti vlasti znači odoleti božjoj volj i, a to je Nacisti su insistirali na bukvalno verskoj odanosti svom poslušnost je bila lozinka; poslušnost koja je navodila ljude da čine najgore moguće zločine u ime viteške odanosti. Masovne u ce kao Adolf Ajhman (Eichman) bili su potpuno potčinjeni svoj ih nadređenih, postavši ništa više do obična oruđa, kao m ni drugih voljnih robova u sistemu u kojem robovska fJV"" """ ' ' '' predstavlj a glavnu vrlinu.

Ova religiozna autoritativnost nije bila Hitlerovo delo -je poticala od Kajzerovog Rajha. Car Vilhelm Drugi je 1 0 bra 1 89 1 godine održao govor novim regrutima u Potsdamu u jem je sažeo ceo taj stav: " Regruti - Vi ste mi se sada zakleli na nost Ll prisustvu božjeg sveštenika i pred ovim oltarom. Zakleli sc men i . To znači da ste sada moji vojnici. Predali ste sebe men

I ' I I ! 'AČENO VITEŠTVO - HIMLERO V SS 1 3 7

', I' I ' j a tela i svoje duše, Odsada ćete znati samo j ednog neprij atel ja I I lOg neprij atelj a . . . Mogu vam narediti da ustrelite svoje rođake,

,.vo ju braću pa čak i svoje roditelje - ne daj bože! - al i čak i tada 1 I I < I rate da poslušate moja naređenja bez pogovora. "

U prirodnom nasledniku Kajzerovog Rajha, nacističkoj Ne­I I l . l čk oj , 'božansko naimenovanje' Hitlera je uvek iznova bilo isti-1 , 1 1 1 0 . Mesijanske parole, uključujući onu groznu "Protiveći se Je­

n ' j i ma, borim se za božje delo" , ukrašava le su oglasne table, pa 1 , I k i crkve, jer je Hitler tvrdio da je njegov posao božanski pohod / . 1 Nemačku protiv svih onih za koje je on verovao da su protiv ' l I l ' l l 1 inovnog' uspona Herrenvolk-a. Svi koji 'su bili protiv nacizma l l u trani su agentima koj i se protive božanskom planu sveta, sve­

LI I I koj em arijevska, pogotovo tevtonska, nadmoć predstavlj a pri­I odan red stvari.

Esesovac je u nacističkoj mitologij i predstavljao buduću na­d l l rase, i primećujemo kako je ovo naglašavano u zaključnoj cere­I l l o n ij i u kojoj kadet postaj e punopravan član. Pošto bi uspešno I , I V I-šio svoju službu u Radnoj jedinici Rajha i vojsci, kandidat j e I l lmao da položi konačnu zakletvu kako b i postao punopravan na­I I I ički član. U ovoj zakletvi, položenoj na nacistički 'sveti dan' de­Vl ' l og novembra, član je obavezivao sebe i svoju buduću porodicu d , 1 poštuju rasni zakon koj i je Himler objavio 3 1 decembra 1 93 1 : d , 1 č lanovi SS-a mogu da se venčavaju " samo ako su ispunjeni neo­p i l ( )dni uslovi rasnog i zdravstvenog porekla" . Sada je mladi ese­I l v ac dobijao svoje oznake čina, koje su mu davale posebna zadu-

1 ( , l l j a i privilegije nedostupne nižim 'smrtnicima' . Oznake činova, t l , 1 koj ima su se nalazila vehmska slova SS napisana runskim pi-I l lO I TI, podražavala su drevna prava Schoeffen-a Tajnog suda. SS

I I ' kao organizacij a odvojena od običnog društva, uživala privile­,', I I I' ;l n pravni status. Šarfe (Scharfe ) , koji se nalazio na čelu esesov­" 1. ( ' pravne službe, je odlučio da nijedan državni sud, pa čak n i na-1 1 ' , 1 i čk i partijski sud nema pravo da sudi esesovcu. Ovo je bila po-1 1 . 1 , r ica samo ,viših esesovskih oficira . Kršeći drevni pravni sistem I '" kome nijedna osoba nije iznad zakona, nacisti su napravi li pr-

I k orak u pravcu ponovnog ustanovljavanja drevnog arijevskog I 1 ' , 1 i nskog sistema - povratka u feudalizam.

1 3 8

Ova hijerarhijska struktura društva j e prožimala sve naci t i ke organizacije. Posvećenje j e bilo podeljeno na tri stepena u 111. 1 ) ( gim okultnim redovima, i SS nije predstavljao nikakav izuzeta Slobodni zidari u principu imaju tri stepena posvećenja; s!ični , akademski stepeni - diplomac, magistar i doktor nauka. Cak j ' drevno keltsko sveštenstvo bilo podeljeno na barde, ovate i dr de. Himler je pravio razliku između SS 'sveštenika' i 'prvosvešte ka' Crnog reda i 'svetovnjaka' u organizaciji zasnovanoj na njevekovnim kaluđerskim redovima vitezova, templara i tev skih vitezova, sa koj ima je Himler namerno želeo da se takm Postojala su tri čina u Himlerovom redu. Provereni esesovci,

. obzira na čin, imali su pravo da nose prsten sa pečatom na kqj . se nalazila srebrna lobanja. Iako se ovaj prsten prvo dodelj i 'staroj gardi' koja je imala članski broj manji od 100000, 1 939 dine ga je dobijao skoro svaki SS komandant koji se tri godine n lazio na višem položaju.

Kama je bila simbol komandantskog SS kora. Kama, koja predstavlj ala drevno viteštvo koje je Himler želeo da imitira; lj ivala se samo esesovcima koji su bili oberšturmfireri (O mfurer) i na višim položajima. Za razliku od prstena, kamu je gao darivati samo Himler, ali su diplomci kadetskih škola aUl\./11 1 .,U ski dobijali kame pošto bi uspešno položili svoje poslednje ispite.

Iznad ove elite je postojala još jedna elita . Himler je bio nesen drevnim običaj ima tevtonskih vitezova, Barbarose i Kra Artura, i, podražavajući hijerarhije ovih heroja, birao je svojih bolj ih dvanaest obergrupenfirera (Obergrupenfurer) za svoje nike. Poređenje SS-a i viteških redova rasvetljava mnogo toga.

Samo dobro odabrani vitezovi su mogli da sede sa ili za Okruglim stolom; ne samo oni koji su bili majstori bor veština već i oni koji su posedovali viteške vrline istrajnosti, srne sti i odanosti. Razmišljanje nije predstavljalo jednu od viteških na, pošto je vodeći princip bila poslušnost većem autoritetu. U di o Kralju Arturu odluke je donosio magijski tehnolog Merlin; nacističkoj Nemačkoj to je činio samozvani 'mesija' Hitler.

Posao srednjevekovnih vitezova je bio da održavaju red u m l j i . Svaki vitez je smatran odrazom višeg čoveka, Hrista, u K r;l l j ;l Artura, a u vreme nacista, novog natčoveka. Nacistički SS

1 .' 1 ) I 'AĆENO VITEŠTVO - HIMLEROV SS 13 9

k . I O i srednjevekovni viteški redovi, imao za cilj da stvori i namet­I I I ' feudalni sistem 'nižem' čovečanstvu. Ove paralele su OČigledne i I l \ l n ler ih je namerno isticao kako u obrednim tako i u javnim od-1 1 1 ) ,� i ma. Himler je na istoku težio da stvori feudalna imanja za SS, PU l JOVO stvarajući srednjevekovni Ordensstaat tevtonskih vitezova. I t 'v tonski vitezovi su bili odani potčinjavanju ne-germanskih naci­

j , 1 I J J istoku, kao i SS. I u Tevtonskom redu i u SS-u je postojala pe­d, l l J tna birokratij a; svaki član je imao svoj dosije; čuvane su finan­' I / '; ke i pravne arhive i oba reda su imala svoje škole.

Komandanture i glavni štabovi tevtonskog i SS reda su pred­LI vijali i vojne i religiozne centre. Njihove tvrđave su se zvale Or­

dl ' l J sburgen, i tevtonski vitezovi i esesovci su geomantima povera­, i l i biranje najpovoljnij ih mesta za tvrđave. Nekoliko poznatih

I " v tonskih vitezova su bili mističari; kao i neki esesovci. Jedno zna­I , q l lO tevtonsko delo, Mainauer Naturlehre, koje je oko 1290 godine , I s l avio Hugo fon Langenštajn (Hugo von Langenstein) , obrađuje

" ,( 'ografiju, astronomiju i medicinu u svetlu misticizma. Himlerova mržnja prema Jevrejima je nastavljala tradicij u

1 1 ' v l onskih vitezova, jer nijednom Jevrej inu nije bilo dozvoljeno da ( ' naseli u bilo kom delu Ordensstaata; ovde su zaista postojali svi

I k tn enti nemačke nadmoći: isključivanje Jevreja, potčinjavanje i h l rebljenje mesnog stanovništva, i svođenje preživelih na robove.

I j c slučajno što je glavni arhitekta nacističkog rasizma, Alfred I ( )/.cnberg, bio baltički Nemac rođen u Revalu, srcu starog Or­dl ' l l sstaata.

Delovanje SS-a u Poljskoj i na istoku je začuđujuće verno po­di , I /,avala strahote tevtonskog reda - svake zime su hrabri vitezovi I I I ) ', : l I1izovali lov na Slovene. Poznato je da su u tim ekspedicijama 1 1\ ( ' \ rvovali i zapadne viđene ličnosti kao Henri od Derbija, koj i je

O I I l i j e postao engleski kralj Henri Četvrti. Masakr i istrebljenje su I I ( , ( I stavijali svakodnevnu pojavu, kao i šest vekova kasnije. Iron�č-1 \ 1 I l l' to što je SS imao istu sudbinu kao i tevtonski vitezovi - koje

I I f lobedile udružene snage Poljaka, Čeha, Tatara i Litvanaca.

D V A N A E S T O P O G L A V L J E

Izgubljeni gradovi Atlantide

Nemačka je oduvek bila poznata po svojoj nadarenosti i učenja­', I v u , i, na svakom koraku nailazimo na nemačke stručnjake prili­I, om proučavanja sporednih grana istorije . Nemački naučnici pro­" l og veka su dali značajan doprinos razumevanju praistorije, a u d oba velikih akademskih sloboda, nj ihove misli su se okrenule ka­I . d< l izmama i izgubljenim civilizacij ama. Iako su dokazi o velikim 1' ; 1 r aklizmičkim promenama u istorij i naše planete očigledni na sve 'd r:1 l1e, zvanična nauka ih doskora nije uzimala za ozbiljno.

Najbolj i dokaz kataklizmičkih promena je očigledan po raz­l ič i t im ostacima na Arktiku. Najpoznatij i i najzagonetnij i takvi I ) ' r aci su zaleđeni mamuti. Već 1 799 godine, Rus po imenu Osip . I l rnahov otkrio je potpuno očuvanog mamuta, zamrznutog u le­d I I na ušću reke Lene. Četiri godine kasnije je poveo trgovca slo­I I ( ) VaČOm, Bultanova, do mamuta i prodao mu njegove kljove za pl 'deset rubalja. Za razliku od većine trgovaca s lonovačom, Bulta­I I ! ) V je otkriće zabeležio crtežima koje je poslao Akademij i u Petro-1 ', I , l d u . Vesti o otkriću su stigle do engleskog zoologa Henrij a i\d ; l ll1sa, koji je 1 806 godine organizovao ekspediciju da pronadu m l ; � tke mamuta. Iako je veći deo tela mamuta istrulio, ekspedicij a l ! ' I l ::l šla parčiće kože. Koža je bila prekrivena vunastom dlakom. / ( ) ( li ozi su utvrdili da je ta životinja, kao i njen savremenik, vuna-

142

sti nosorog, sigurno morala da se prilagodi hladnoći. Ako je to i s t na, šta su ove izuzetno velike životinje jele ? I šta je uništilo celu stu ? Kasnija proučavanja su došla do zapanjujućeg odgovora ova pitanja .

Jedna činjen ica koja izaziva zaprepašćenje je da je posled J I ' ledeno doba zaobišio Sibir. Novosibirska ostrva, koja su većim lom bila neistražena do pre jednog veka, sastoje se od ostataka ma. Edvard fon Tol (Edward von Toll ) , koji j e posetio ova os u periodu između 1 8 85 i 1 902 godine govorio j e da se ona sa od ugljenisanih debla drveća na koj ima su se još videli otisci i p lodova. Jedno ostrvo s'e nije sastojalo samo od ostataka već i od rasparčanih tela mamuta i ostalih izumrlih životinjskih v stao Glečer k(}j.i se kreće unakazio bi i zbrisao sve tragove orga skog života, ali ostaci na ovom ostrvu su bili potpuno zamrzn Ogromna stada mamuta i nosoroga su trenutno bila sahranjena večitom ledu. U njihovim stoma cima su čak nađeni ostaci nj ih poslednjeg jela.

Očigledno da se ova pojava ne može objasniti postepeni nadolaskom' hladnoće koji j e trajao hiljadama godina. ��L" .. U��' kataklizma koja je zbrisala celu vrstu, sahranjujući stvorenja u tu koje se istog trenutka sleđivalo da se nikada ponovo ne zne, predstavl;a, jedino objašnjenje. Međutim, šta j e moglo da zove ovu katastrofu? I da li j e u to doba na zemlji postojala ska civilizacij a ?

Ovakva iznenadna promena temperature se poklapa sa sud rom u kosmosu. Da se u to doba manji planetoid sudario sa mIjom, došlo bi do promene položaja polova tako da bi dotad šnje oblasti sa umerenim temperaturama postale ledene. Mora, ja bi se haotično preliva la preko zemlje, svoj im nadolazećim tala sima strahovitih razmera bi zbrisala sve niže oblasti. Sve civiliza je bi bile zbrisane, i preživelo bi vrlo malo ljudi koji bi pamtili katastrofu u sv,0-jim mitologij ama. Atlantida, ili bilo koja drevna civilizacija, bi u to vreme bila uništena.

Ako je postojala neka civilizacij a u doba koje mi sada nazi ­vamo praistorijom, mislili su naučnici, onda možda još postoj n jeni tragovi na pravim mestima koje treba proučiti. Tokom devet ­n aestog veka su izlagane razne ideje i pretpostavke, dok zanimanj '

/ /(,U13LJENI GRADOVI ATLANTIDE 143

l i k l l l tista za te civilizacije nije ovo pitanje odstranilo iz zvanične I l . l u ke . Nakon toga je istraživanje izgubljenih civilizacij a počelo da 'il ' smatra 'ekscentričnim'. Atlantida je predstavlj ala popularan p redmet teozofskih dela i sam Hitler je napisao: "U svim ljudskim p redanj ima, bilo usmenim bilo pismenim, nailazimo na pominja­l i l l ' ogromne ko smičke katastrofe . . . Po mom mišljenju, ta stvar se I l lo/.e objasniti samo zahvaljujući hipotezi o katastrofi koja je pot­p l l 1 1 0 uništila čovečanstvo koje se već nalazilo na visokom stepenu ! i v i l i zaci je . Fragmenti naše praistorije su možda samo reprodukci­l \ ' predmeta koji pripadaju daljoj prošlosti .. " Interesovanje nacista / , 1 izgubljene zemlje nije bilo samo akademsko, jer je pružalo mo­H 1 Ićnost da se nađu dokazi o arijevskoj super-civilizacij i koja je prethodila svim drugim kulturama.

Prema učenju teozofa, i, uvereni smo, tibetanskog predanja, I , I SJ sa Atlantide je preživela katastrofu na granicama tog nekada ( ' I i kog carstva i čak se i danas mogu naći njeni tragovi. Nacistički

I l s i sti su žarko želeli da otkriJu te ostatke i utvrde kako nj ihovo po­! ddo vodi od Atlantide. Međutim, gde se Atlantida nalazila? Neko" I d( ( ) decenija pre Hitlerovog dolaska na vlast, nemački naučnici su �(' \" I'udili da pronađu mesto na kome se nalazila. Već 1 665 godine ll' i eZLIitski sveštenik Atanasius Kirher (Athanasius Kircher ) objavio 1 1 1 : l pU na kojoj se nalazilo ostrvo u sred Atlantskog okeana, među­l i l l l , u drugoj decenij i našeg veka, većina nemačkih naučnika je bi­I . I m išljenja da se radi o Tartesosu. Veruje se da se ovaj grad, koji 1 1 osvoj ili i uništili Kartaginjani 533 godine pre n�)Ve ere, nalazi is­

pml sadašnjeg španskog grada Sevilje, Profesori Sulten (Schulten) : I l l ' I'man, Henig (Hennig) i Jesen (Jessen) su tvrdili da je Tartesos 01 ! 1 1 : l n j e ni više nego prava Atlantida. Jesen je naveo poznate Plato­I love opise izgubljenog grada i pokazivao tačku po tačku, kako se L l i grad poklapa sa poznatim ,činjenicama o Tartesosu.

Drugi nemački naučnici nacionalističke škole su, pak, tvrdili d , 1 ic Tartesos bio germanska kolonija a ne kolonija Atlantide. Ova l. k o l J mišljenja je smatrala da je Severna Afrika mesto na kome se 1 1 , I L lzi Ja Atlantida. P. Borhard (Borchard) je 1 926 godine tvrdio da 'd l I �erberi, koji su većinom plavooki i svetle puti, ostatak rase \ 1 1 : l ntide i pokušao je da u nazivima berber skih plemena pronađe 1 I ' ) ', I ' l l darna imena deset Posejdonovih sinova. Jedno pleme se zva-

144

lo Uneur, što je vrlo slično Euneoru, Platonov om legendarnom p vom stanovniku Atlantide.

Međutim, Seve rna Afrika nije bilo jedino mesto koje su p čavali zanesenjaci Atlantidom. Neki nemački proučavaoci stari su ostrvo smestili u Severno more (u kom se povremeno oruđa iz kamenog doba) , ili u samoj Nemačkoj, u Meklenbu Hitler je kasnije predlagao da se njegova nova prestonica izgradi Meklenburgu, tačno na mestu ove 'Atlantide' ali je plan kasnije bačen. Pošto je zastoj u pronalaženju Atlantide potrajao, mnogi traživači su se okrenuli proučavanju mitologija postojećih kultu koje su možda potekle iz Atlantide. Članovi Tulskog društva su li stručni u ovome, dokazuj ući na osnovu Edde da je Ragnarok, mrak bogova, ustvari istorij ska priča o uništenju Tule od strane v kanske aktivnosti. Ova kataklizmička vulkanska aktivnost se objasniti Herbigerovom teorijom, jer je Herbiger tvrdio da je bio civilizovan već pre 20000 godina i da je njegova civilizacija trebljena kada se prethodni mesec sudario sa zemljom. Mesec, je pao, izazvao je opšti potop, preplavivši sve tropske zemlje i vivši preži vele samo na planinama Etiopije i Perua.

Prema Herbigerovima sledbenicima, Hansu Belarniju ( Bellamy) i Arturu Poznanskom, drevni peruanski gradovi Tiah nako i Maču Piču su nastali u nepojmlj ivo dalekoj eri. Bila su poslednja utočišta vladajuće rase Atlantide i u to doba su to bi morske luke a ne planinski gradovi. Upravo Čarls Darvin, po svojoj teorij i evolucije, može se uzeti kao potvrda ovog nja, jer je na svojim putovanjima, visoko u planinama Anda, krio morske školjke modernog tipa - što je dokaz katakliLlul'-"\I! uzdizanja tla.

Nemački istraživači su verovali pričama putnika da l'L ,l",U,V 1 1 'lll ni gradovi arijevske nadrase još postoje negde u južn Mato Grosu. Gđa Blavacki je zapazila da je u Centralnoj i Juž Americi obožavan bog po imenu Votan i da se o'n poistovećivao Vodanom

'( Odinom), vrhovnim bogom germanskog panteona.

če o brazilskim Indijancima koj i se klanjaju bogu Odinu, zajed sa srednjevekovnim legcndama Haj Brazila� raja zapada, bile dovoljne da ubede nemačke rasiste da se tu nalaze ostaci tivi l i c i j e Atlantide.

I ' ( , (}BL]ENI GRADOVI ATLANTIDE 1 45

Smatra se da ova 'civilizacija ' poseduje magične moći, ili bar i l l crna tivne veštine; svetlo koje gori bez vatre; j ezik sličan Sanskri­

l i i ; plavooki domoroci. Takve teme su zagre vale maštu istraživača I , l O što je pukovnik Foset ( Fawcett) , koji je nestao u Mato Grosu I ' ) 25 godine Krup (Krupp) iz Esena je u prvoj deceniji ovog veka 1 I I I ; I Ilsirao veliku ekspediciju naoružanih ljudi, tovarnih životinja i d ( ) l I lorodaca-vodiča koja je krenula u Mato Groso u potrazi za 1 ) \' 1 1 1 1 izgubljenim gradovima. Bio je to fiasko i veoma mali broj I II ( ''>n ika se vratio. Još jednu tajanstvenu ekspediciju u legendarne h l , l z i lske gradove je 1 926-27 godine organizovao jedan nemački 1 I . I I IČnik iz Hamburga. ' Smatra se da je ta ekspedicija otkrila drev­I I I I p iramidu prepunu hijeroglifa, ali nikada ništa značajno nij e o I I / I I I C objavljeno. Najzad, oko 1932 godine, veliki nemački pilot I l l Igo Ekener (Eckener) je predložio da preleti preko neprohodnih I I , l l. i l skih džungli u letelici Graf Zeppelin, ali se ova ekspedicija ni­I , 1 ( / ; 1 nije ostvarila.

Antarktik je predstavljao drugu mogućnost. Prva nemačka I I �pedicija je tamo otišla 1 873, a 1901 i 1 9 1 1 su napravljeni slede­I I pohodi na ovaj zaleđeni kontinent. Pre Hitlerovog dolaska na

1 . 1 \ 1 , zanimanje za ovaj j užni kontinent je oživljen Herbigerovim I I I H l čavanjem kosrničkog leda. Priče o izgubljenim gradovima, u 1 1 ) l i ma toplotu na čudesan način obezbeđuje vulkanska aktivnost, I d\ l lde su se širile među nemačkim istraživačima Atlantide. Kao i I I I I I oamerički i himalajski 'izgubljeni gradovi', ova zamišljena an­I I I I k 1 ička civilizacija je slovila za ostatak kulture Atlantide.

Hitler je 1938 godine poslao ekspediciju na 'Neu Schwabenland' ( 1 1 ) 1 ; 1 se sada zove Zemlja kralj ice Mod) na Antarktiku. Avioni su , 1 1, l c i i i male zastave sa svastikama po celoj teritoriji kako bi je pri­

I l j i l i za Rajh. Hitlerove pretenzije su bile delom teritorijalne, de-1 1 ) 1 1 1 ic nameravao da unapredi klasično polarno istraživanje a de-11 1 1 1 1 i da potvrdi Herbigerove tvrdnje. Šta se dogodilo sa bazom i I I ] I I I I III otkrićima obavijeno je tajnom. Veruje se da je tu osnovana 1 1 ) 1 1 , 1 baza podmornica, j er se nekoliko godina posle pada Rajha, 1 " " l l ra l Berd (Byrd) zaputio sa ekspedicijom iz Sj edinjenih Država I I I I vo j teritoriji, koja sada pripada Norveškoj . U izveštaj ima o iz­I l i I , j l l ' n i m američkim avionima otvoreno piše 'uništeni od strane I I I 1 ' I I I . l lelj skih dejstava'. Možda je ova najjužnija nacistička baza

146

predstavljala poslednj i postojeći bedem Trećeg Rajha. U to v je Berd izveo svoj sada poznati let, tokom kojeg je, kako se pri lo, zašao u teritoriju neobeleženu na mapama koju su neki smat li 'unutrašnj im svetom' šuplje zemlje . Možda je nastavljao naci . k� istraživanja, jer j e

v nj ihovo zanimanje za Teoriju šuplje

bIlo dobro poznato. Cak i da nije zašao u neku teritoriju neo ženu na mapama, doteran izveštaj o putovanju u 'šuplju zeml ju ' možda nastao na osnovu nacističkih dokumenata koj i su pron ni tokom ekspedicije.

Drugo mesto na kome se uspostavila veza između Atlanti Teorije šuplje zemlje su Himalaj i . U svojoj zanimlj ivoj knjizi Hi laj i, boravište svetlosti, ruski istraživač, geomant i slikar N' Rorik je tvrdio da brda u podnožju Himalaja sadrže ulaz ogromne podzemne hodnike koji vode u dubinu ispod �,"a.u,,"'�'" zenge, treće po visini planine na svetu. Naziv Kangčendzenga či 'Pet svetih blaga Velikog snega', što se smatra aluzijom na ne blaga Agartija sa Atlantide, koja su zakopana duboko u steni. Ezoterij ska tibetanska predanja potvrđuju da je 'blago' je unutra sakriveno čuvano milenijumima i Rorik tvrdi da je zatvorena kamena vrata od pećine sa blagom, a l i da još nije vreme da se ona otvore. Pošto je ovo jedna od planina sa zemlj inom energetskom mrežom, smatra se da 'blago' vlja ključ te mreže, kao Sveti Gral Volframa fon Ešenbaha. j e tvrdio da Kangčendzenga nije samo skladište drevne m jer mu je na visini od 1 9,500 stopa na prevoju Karakorum nj sluga pričao da je drevno blago zakopano ispod snežnog gre Ulaz, nastavio je, štiti moćna vatra i neposvećeni ne umogli kroz nju - da li j e to još jedan primer Vrila, upregnutog u s okultnih majstora ?

Nekoliko vekova pre Rorika su prodrli j ezuitski mision Otac Stefan Kaćela (Stephen Cacella ) , j edan od prvih evropski h traživača, j e zabeležio postojanje tajanstvene 'zemlje zvane bala - Šambalah Nikolaja Rorika. Legenda o Šambalahu celu Aziju i Evrop�. Ta zemlja je bila poznata u Rusiji kao dejo, u Indij i bo Sambalah, u Kini kao dom Hunguru, boginj losrđa. Nekoliko autora j u je poistovetilo sa istočnom Hiperb( jom starih Grka a pretpostavlja se da je oko 600 godine pre

l i(,UBLJENI GRADOVI ATLANTIDE 147

1' 1 l ' organizovana kopnena ekspedicija koja j e trebalo da je prona­d ! ' . Mnogo kasnije se pričalo da je Kristijan Rozenkrojc otišao do I I I ( "sta zvanog Dankar u Šambalahu ili bli�u njega, gde je dobio taj­I i ( ) I,nanje koje je predao svojim posvećenicima.

Zemlja Šambalah je čvrsto povezana sa arijevskim svetim pla­I l i l l : l ma, tim mističnim vrhovima zemaljske energije koju su tražili I l i l l l lerovi geomanti. Prema predanju, planine kao Elbrus na Kav­k i l /.u , Boluka na Altaju i Pa mir, predstavljaju karike u svetom lan­I I I povezanog sa Šam bala horn odakle potiču Arijevci i nj ihovi bo­l ov i . Prema ovoj ezoteričnoj okultnoj istoriji, Arijevci su imali veli­

I I civilizaciju na mestu na kome se sada nalazi pustinja Gobi. po­l ,' ogromne kataklizme, možda nuklearne eksplozije, Gobi j e po­I , l i a neplodna i civilizacija je uništena. Oni koj i su preživeli odseli­

l i S I I se iz nenastanjive pustoši. Jedna grupa je krenula ka Evropi, a . 1 , l iga ka Kavkazu. Evropsku koloniju su predvodila dva mudra po­

( . �enika, koj i su kasije obogotvoreni u nordijske bogove Odina i I I ) I·a . Vođe civilizacije, Mudri gospodari sveta, su sišli u sklop l il\l 'omnih bunkera iskopanih pod Himalaj ima. Tamo su se podelili I I d ve struje, j edna je sledila desnu stazu a druga levu stazu magije. t I ( ' d i šte j edne struje j e bio Šambalah a druge Agarti. Veruje se da su l iV ! ' t' ajanstvene zemlje, koje se ponekad smatraju dobrim, a u dru­I I I I slučajevima štetnim po čovečanstvo, povezane sa pretstojećom I I" I l oškom katastrofom. Ova bliska katastrofa, koja ć e imati raz­I l lne uništenja Atlantide ili Nojevog Potopa, će, prema okultnom I ' (·danju, najaviti novi ciklus zemlje. Zajedno sa ovom preokretom I ' 'l' pojaviti Novi čovek rase šestog civilizacijskog stepena. Prema I d l . \ l l stvenom posvećeniku Mahatmi Kut Humiju ( 1 8 8 1 ) , čuvari I ti l l i ha laha koji su u službi Kralja sveta izaći će iz svog podzemnog l l . d ievstva kako bi pozvali izabranike čovečanstva na saradnju i I 'I I I I I ( )Ć da bi 'prosvetlili sujeverne ljude" . Himler je svoj SS smatrao

/ , I hranicima', prethodnicima Novog nadčoveka. Bilo je prirodno d" 1 , 1 k av čovek, zadubljen u tradicije nemačkog misticizma, potra-

I I ( I magijsko biće kako bi ubrzao dolazak Novog doba, pomažu­I I I l I l 'govim 'izabranicima' u nj ihovom novom zadatku. Himlerove

I I I , · . 1 . 1 1 ice, podsticane pričama Bla vacke, Osendovskog, Rorika i 1 1. 1 1 1 , hofera, su neprestano pokušavali da otkriju 'hodnike mudro-I I I I k oj im obitavaju Mudraci sveta čije su, kako su verovali, slu-

148

ge. Nekoliko ekspedicija je poslato na Tibet sa jasnom namerom stupe u vezu sa tim majstorima za pomoć u ratu nacista za ovlada vanje svetom. Možda su istraživači Anenerbea uspeli da donesu n zad neki stari dokument, samo da bi stradali sa njim u pokolju k ji je okončao 'Hiljadugodišnj i Rajh" .

Još jedan kandidat za ostatke Atlantide su bila Kana ostrva u Atlantskom okeanu, i zanimanje nacista za Arij Atlantide se prirodno okrenulo ka proučavanju stanovnika ovi ostrva. Kada su španski moreplovci otkrili Kanarska ostrva u trnaestom veku, domoroci su se veoma iznenadili kada su sazna da na zemlji postoje i drugi živi lj udi. Svi su verovali da je celo v

večanstvo osim njih nestalo u svetskoj kataklizmi. Kanarska va, tvrdili su, predstavljaju vrhove planina velike zemlje koja je plavij ena katastrofalnom promenom nivoa mora. Istraf Atlantide su smatrali različite običaje Kqnarskih ostrvlj ana, što je mumifikacija mrtvih, obožavanje sunca, izborna monarh i pa čak i boje nj ihovih zdanja - crvena, bela i crna - dokazima ostrva predstavljaju poslednje ostatke izgubljenog kontinenta.

Nacisti, čija je zastava takođe bila crvena, bela i crna, vali su da su Kanarska ostrva ostatak rase sa Atlantide ili Rase tvrtog korena. Nemački naučnici, ponajviše Eugen Fišer ( Fischer) i Oto Hut (Otto Huth) , su smatrali plave domoroce d no izgubljenom braćom tevtonskog Herrenvolk-a. Hut je vao nj ihovo oružje i alatke i našao rukotvorine koje su se porediti sa iskopina ma u drevnim nemačkim nalazištima. koje su Germani koristili pre 4000-7000 godina, tvrdio je Hut, le su istog oblika kao one koje su se koristile na Kanarskim · vima pre šestnaestog veka. Takvi dokazi su bili upravo ono što nacistički proučavaoci Atlantide želeli da čuju.

Kakve god bile činjenice o drevnoj Atlantidi, nema sumnje postoje dokazi o podzemnim gradovima koji su kasnije nasta Otprilike 1200 godine pre nove ere, geološke promene su izazv smanjenje nivoa mora oko obala Evrope. Međutim, oko 530 ne pre nove ere, ubrzani rast morskog nivoa mora je delimično plavio obale Baltika, Holandije, Britanije, Kornvola, Velsa i U ovim zemljama postoj e mnogobrojne legende o nekadašnjim p rimorskim gradićima i lukama. Izgubljeni gradovi Ker Is u Brita-

I ( . l /BLjENi GRADOVI ATLANTIDE 1 4 9

l l l l i ; Kaer Arianrod i Lis Helig u Velsu; i Vineta, neka vrsta skan­I I I I l a vske Sodome, su možda nestali u to doba. Kakav god bio iz­I I ) r raznih legendi o izgubljenim gradićima i zemljama, sigurno je 1 ' 1 ) stajala neka činjenica na kojoj su zasnovane ove priče. Svi zna­I . l J l l i i zgublj eni gradovi bi morali da budu luke, kao gradovi Atlan­I ld : l , Vineta i Is. Najvažnij i bi bio grad Lajons, prestonica Lajone­', l ' , r:emlje zapadno od Kornvola. Kao i Aleksandrija u Egiptu, u I ( I joj se rodio Rudolf Hes, takva luka je mogla biti magnet za uče­l i l l ' i razmenj ivanje ideja, doprinoseći nastanku legende o Tuli .

Dok Drugi svetski rat nije Britaniju načinio zakletim neprija­, , · I j em nacista, nemački geomanti su pokazivali veliko zanimanje 1 . 1 britanske starine kao ostatke kulture Atlantide. Čak je i tokom 1 . l t a Kurt Gerlah pokazao da se evropske ley linije produžavaju ka . 1/. l l im mestima kao Jork i veliki deo nemačkih istraživanja, pogo­

I ! l V O istraživanja Jozefa Hajnša, je izvođen u Stounhendžu. Pisci 1 . 1 0 Diodorus Sikulus (Siculus) su spominjali veliki hram sunca na I r : l j njem severu, koji je očigledno bio Stounhendž, i bilo je j asno d . 1 je nekada u Britaniji cvetala velika civilizacija Tule. Britanija je ! . "\Ođe bila dom Arturovog ciklusa, s njegovim viteštvom i potra-11.1 ) 1 l l za Svetim Gralom. Nacisti su u Britaniji našli apoteozu svo­l i h l egendarnih korena - Izgubljenu zemlju LajoneselTule, izvor vi­I l ' \ 1 va, drevnih veš tina i mudrosti megalitske astronomije, zemalj­" I- l ' magije Merlina, pa čak i poreklo nemačkog masonskog okul­I I / I l la u škotskim ložama. Krajnje je ironično što je magijsko ostr­V l ) koje se nekada zvalo Albion odigralo ključnu ulogu u razaranju 'Iv l 'ga što je nacizam predstavlj ao.

T R I N A E S T O P O G L A V L J E

Arhitekte evolucije

N aj poznatija knjiga napisana o Atlantidi posle Platonovog dela j ( , možda Atlantida: prepotopski svet Ignacija Doneli ja . U ovom I l lo l 1umentalnom radu, Doneli, koj i je živeo od 1 83 1 do 1 90 1 )', ( )d ine j e izložio dokaze o izgubljenom kontinentu u Atlantskom ok eanu, zasnovane na dokazima iz geologije, folklora i antropolo-1 , l j L ' . Atlantida, koja je ilustrovana mnogim uverljivim dokazima, j \ ' preko noći postala bestseler i čak i danas predstavlj a uzor svog

.I ma. Atlantida, tvrdio je Doneli, bila je postojbina arijevske rase I l OVOj izjavi nailazimo na p�ve iskre ideja koje će se tako grozno

I l I scvetati u Trećem Rajhu. . "Ako je predanje Postanja istinito" , napisao je Doneli, " po-

1 ( ) l l lc i Jafeta, koj i je izbegao Potop zajedno sa Nojem, su Jonci, sta-1 1 1 ) V l l ici Peloponeza . . . Oni su sada svi priznati za Arijevce . . " Takve h l l ' I C su prvi put objavljene 1 882 godine. Četrdeset godina .kasni­l i" A l fred Rozenberg, nacistički istoričar i rasni teoretičar, je " l l l va rio" Donelijeve ideje, jer kao i Nacisti, Doneli je u svoje te-1 1 1 1 1 ( ' o Atlantidi umešao politku. Donelijeva dela j e hvalio niko , 1 1 I 1 ) ; i do Viljem Juart Gledston (William Ewart Gladstone ), koji je I I l i r i puta bio premijer Velike Britanije, rekavši da ona odražava­l i i I I I I l oge njegove ideje i uverenja .

152

Donelijevo političko opredeljenje je bilo 'populističko' . I čevši kao odan pristalica Abrahama Linkolna, Doneli je posta deća ličnost . u Savezu farmera, partij i srednjeg zapada, koj u uskoro pretvorio u sveameričku Populističku stranku. Kao i II sti , on je pokušao da sj edini duhovna saznanja prošlosti sa nom političkom stvarnošću. Doneli je tvrdio da je na Atlantidi vela vladajuća rasa čije se nasleđe oseća i u modernim vremeni Ovu rasu, čija dostignuća nisu napredovala šest hiljada god odlikuje poseban obl ik lobanje zavaljenog čela. Kasnije civili je, kao Maje, Činuki pa čak i drevni Grci, pokušale su da pod žavaju ovaj oblik tako što su veštački deformisale lobanje svoje ce. Oblik lobanje je za Donelij a bio znak 'rano civilizovanog i cl minantnog naroda" - Arijevaca.

Merenje lobanje radi odredivanja rase je postala velika m tokom devetnaestog veka. Evropski prirodnjački muzej i su u doba bili prepuni lj udskih lobanja pokradenih iz drevnih gro i kolonij a . Muzej Kraljevskog koledža hirurga u Oksfordu je sa pio na jedno mesto ogroman broj ljudskih lobanja, dok su profesori od Bremena do Londona objašnjavali razlike između jevskih, j evrej skih i crnačkih lobanja . Dr. Gildemajster (Gilde ster) iz Bremena je 1 8 78 godine objavio detaljna merenja 103 banje iskopanih iz srednjevekovnih grobova u Frizi j i , a 1 8 85 je .

šao monumentalni tom pod naslovom Rase Britanije autora D na Bedoa (John Beddoe ) . U njemu je Bedou detaljno razmatrao ćušne rasne razlike tada uočlj ive među stanovništvom različitih lova Britanskih ostrva.

Madraski muzej u Indij i je 1 900 godine radio na ve programu merenja. Živi i mrtvi Indijci, uključujući domaće je, bili su podvrgnuti merenju skoro svih mogućih delova tela i ređene su mere lobanja 'kriminalnih' i 'normalnih' učenika kako se utvrdile značajne razlike. Rad Madraskog muzeja je bio ren britanskom šefu železničke policije, F. Fosetu. Četrdeset na kasnije, jedan drugi šef policije je započeo sličan projekt na mercima' posebno ubijenim za tu priliku.

Tokom devetnaestog veka, naučno saznanje je napredov ogromnim koracima. Oslobođeni zakona koj i su zabranj ivali dl sekc i j u l j udskih leševa, anatomi su počeli da primenjuju prav

1\ lU I I TEK T! E VOLUCIJE 1 53

I l . l s i fikacije životinjskog carstva na ljudska bića. Kolonijalna car­t V ; l evropskih država su obezbeđivala obilan 'materijal' na kojem I I ; l natomi proveravali rasne razlike i na osnovu njihovog prouča­d I l ja su donošeni razni politički zaključci . Zajedno sa zakonom

I Ip�t anka najsposobni j ih Čarlsa Darvina, ove ideje su predstavlja­I i I.ačetak nacističke rasne doktrine.

Jedan od uticajnih pisaca ove vrste bio je britanski ana tom I r. Robert Noks (Knox ) . U svoj im knj igama Fragment, ili skice I I I I dskih rasa i Istori ja keltske rase, Noks je tvrdio da rasa u istori­I predstavl ja sve; homogenost rase je jedina osnova čvrste nacij e. I ( ) l 1 1entator Noksovih id�a i mnogo više od toga je bio David

organ Tomas (Thomas) , pravnik, koj i je u svojoj Dnevnoj knj izi I t l da , objavljenoj početkom ovog veka, napisao: "Rasa je ta koja I l l l č inj ava milione i milione Indijaca maloj Engleskoj . . . u svakoj ( ' I i koj svađi srž pitanja će uvek biti rasna, a carstva, koja se sasto­

/ 1 ' I ld mnogih različitih etnoloških elemenata, moraju se vremenom 1 . l /. i ći, ili , malo po malo, podleći raspadu. " Tomasov rad, posvećen 1 I 1 ', l avnom naučnom pogledu na čudne pojave i sveukupnu prirodu I v ;ui, po tonu nije otvoreno rasistički pa čak ni šovinistički, ali sa­

d r / i jake elemente koj i su kasnije ugrađeni u · rasističke doktrine . N ) l 'gov rad ne predstavlja izuzetak, već samo opšti pogled njego­( lg vremena.

Arheolozi i etnolozi Engleske devetnaestog veka bili su pot-1 1 1 1 10 odani neverovatnim rasističkim teorijama. Prema jednom I ii i popularnih verovanja, Britanci su potomci Izgubljenih pleme­I I . I I zraela . Stotine knj iga i traktata je Qbjavljeno na ovu temu, / . i \ l l ivajući svoje tvrdnje na kraljevskim tradicij ama Britanske I I I ( ' l larhije, tradicionalnim merama i običajnom zakonu. Poznati ' I r učnjak za piramide i astronom Pj aci Smit (Piazzi Smyth) je na­p . I O metarski sistem sa stanovišta britanskog izrail jca, a nj egov I / d : 1 vač, pisac traktata Edvard Hajn (Edward Hine) je propove­d . l ( ) istrebljenje Iraca kao pravilno ispunjenje biblij skog proro-1 . l l I stva.

Nasuprot britanskom izrailj stvu, mnogi antropolozi su sma­I I . d i da je nalaženje porekla Arijevske rase najvažnij i cilj . Prava I I I I roda arijevske rase obavijena je mrakom; neki veruju da je od­I ' , Ie na samo jezikom, drugi bojom kože, dok treći opet veruju da

1 54

j e kao ideja potpuno nevažeća. Klasični etnolozi i lingvisti su vali da su Arijevci kao narod nastali u Indiji i naselili Evropu u i l daljoj praistorij i . Isak Tej lor ( Isaac Taylor) j e, s druge strane, t dio upravo suprotno. U Poreklu Arijevaca, on tvrdi da " porekla Arijevaca Evrope od onih u Azi j i bilo bi razumno kao i vođenje Nemaca iz Engleske . . . geografski centar ljudske istorij •

sad pomeren sa istoka na zapad . . . " Takve tvrdnje, povezane sa tologijom izgubljene Atlantide su predstavljale osnovu iz koj Herbiger i Rozenberg izveli svoj e 'rasne istorije ' . Nemci su pri no verovali da su oni predstavnici arijevske rase, međutim, . Noks, koji j e bio fanatično pro-keltski raspoložen, nazvao je glo-saksonce "blatom rasa" . Kao i svi doktrinari, nacisti su ono što j e odgovaralo nj ihovoj politici.

Proučavanje arij evske rase je bilo sasvim ugledno zanima do kulminacij e nacističkog perioda i užasa Aušvica i Treblin Svaka naučna knj iga o rasama pre Drugog svetskog rata je d la neko obj ašnj enje 'arij evskih' rasnih osobina i poređenje te sa drugima . Oni koj i su verovali u nadmoć arij evske rase su d li potstrek kada su naučnici uočili drevni indij ski običaj , kastinskog sistema. A. C. Hedon (Haddon), lektor na katedri etnologiju na univerzitetu u Kembridžu je pre Drugog ' rata napisao : " Imamo zanimlj iv primer upotrebe . . . rasne disk minacije u Vedama, koj e su spevali pesnici arij evskih osvajača verne Indij e otprilike 1 500 godina pre nove ere. Reč Vama, se sada koristi i označava kastu, je korišćena kao dvojni broj, boje' , bela boja Arijevaca i crna boja Dasj a, to j est dravidskih st rosedelaca . . . "

'

Arij evci, koj i su osvoj il i Indiju pre 4000 godina, osnoval i rasnu aristokrati ju. Za razliku od normanske' rasne posle pobede 1 066 godine, arijevska aristokratij a se u Indij i gledno zasnivala na boj i kože. Iako j e posle nekog vremena d da brakova i mešanja rasa, kastinski sistem je zauvek ustanovl j u Indij i . Iako ovaj nepravedan starinski metod deljenja društva kad nije uveden u Evropi, bio bi da je bilo kako su želeli neki l i tički teoritičari pre pojave nacista. Artur de Gobino (Arthur Gobineau) je 1 853-55 godine napisao svoje epohalno delo sur !'inegalite des races humaines (Esej o neravnopravnosti lj udski

\ l , l l InKT! EVOLUCIJE 1 55

1 1i ' " I ) . U svojoj uticaj noj raspravi, ovaj aristokratski francuski di-1 ' 1 1 ) l l l ata, etnolog, pesnik i vajar, je tumačio doktrinu koja j e ima­Iii t l I I boke posledice po budućnost: da su neke rase bitno nadmoć-1 I 1 J t " od drugih. Čarls Darvin je 1 859 godine objavio Poreklo vrsta II ko j oj je naveo dokaze doktrine 'opstanka najsposobnijih' - koja l l ' I l :o rije Gobinoa proizvela u nauku. Za Gobinoa, " Istorija . . . I l d i l l pokazuje da sva civilizacij a potiče od bele rase, da nijedna ne I I I O/.l: postojati bez pomoći ove rase" , i da je za običnu belu rasu

I' i j cvska rasa ono što je belac za crnca. U njegovom sistemu, ko­I :- 1 1 pangermanski fanatici revnosno prihvatili, "Arijevski Nemac

ll' 1 I l 0ćno biće .. Samim tim, sve što ovaj čovek misli, sve što kaže, Vl' što čini zadobija ogroman značaj . "

Gobino j e 1 8 73 godine postao francuski ambasador u Stok-1 1 ( ) lmu, Švedskoj . Septembra te godine je napisao svojoj sestri: ,, ( ) 1 1 0 što zadržava sve (u Švedskoj ) je upravo teškoća vraćanja I l I I l a Odina. Šta bi rekla kada bi saznala da sam se uzdigao do do­

I ( ) j : 1n stva Velikog sveštenika Odina, Tora i Frej e ? " Gobino j e bio 1 ' 1 vi nordijski rasista koj i je uspostavio vezu sa starim bogovima, M i S I-ična interpretacija nordijske legende Riharda Vagnera je tako­dl " i mala veliki uticaj na Hitlerovu misao. Hitler je do poslednjeg I I ( ' IlU tka prisustvovao izvođenjima Vagnerovih muzičkih drama, \ 1 1).',otovO herojskih opera iz ciklusa Prstena Nibelunga. "Kada ču-1 ' 1 1 1 Vagnera" , rekao je, "osećam da su to zvuci praistorij skog sve­

\ . 1 . " Vagner, koj i je u početku bio s ledbenik anarhiste Bakunj ina, I , 1 � l 1 i j e je u životu postao oličenje nemačkog mističnog nacionali-

I t " Vagner se pod uticajem Gobinoa okrenuo protiv hrišćanske ve­I ' i LI eseju pod naslovom Heldentum und Christentum (Heroizam I l r išćanstvo) , je tvrdio da je sada neophodno tražiti l jude koj i se

I ll ) re protiv ponižavanja nj ihovog roda i morala kako bi ponovo I H )� t ali božanski heroj i . Trebalo je da se ovi heroj i oslobode neisti­I I . I i l ažnih principa postojeće kulture i civilizacije i da povrate duh , I l l l ožrtvovanja koj i je u hrišćanstvu uništila Crkva. Trebalo je da

1 ) 1' 1 l j udi dožive preobražaj duha i da ožive reformisano germani­fl ) \' ; 1 Il 0 hrišćanstvo Parsifala, čuvara Svetog Grala. Takvi su bili to­I l l l l l l j i cilj evi Hitlerizma. Doveli su do gasnih komora.

156

Oku I tn a r a s n a i s t o r i j a

Dela teozofa sadrže mnoge klice nacističke rasne doktrin •

teozofi i nacisti su imali veze sa tibetanskim školama mišljenja, tako da ne iznenađuje što u oba sistema nailazim slične teme. Atlantida predstavlj a zajedničku polaznu tačku. Skot-Eliot j e februara 1 8 9 6 godine objavio dugačak članak nasi vljen Atlantida, geografska, istorij ska i etnološka skica. Članak objavila Londonska loža Teozofskog društva i preštampan je k pamflet pod drugačijim naslovom: Priča o Atlantidi. Ilustrovan četiri raskošne presavijene mape u boji, koje su prikazivale svet različitim etapama njegove tradicionalne istorije, članak je ub u mnogo detalja o istoriji , religiji , geografiji i rasama ove izgubi ne zemlje . Bez obzira da li prihvatamo i l i odbacujemo kao rije teozofske detalje o Atlantidi, nj ihove ideje o etnologij i i ' koja dolazi' su bez sumnje imale ogroman utrcaj koj i j e na doveo do Aušvica i Treblinke. Skot-Eliot je objašnjavao d Blavacke da Atlantida predstavlja postojbinu Rase četvrtog c iv i zacijskog stepena, koja potiče od Rase trećeg civilizacijskog ste na sa Lemurije, još jednog starijeg izgubljenog kontinenta. P ovoj šemi, različite Rase civiliZacij skog stepena su bile PVU'I-L I " 1I u odvojene pod-rase. Rasa sa Atlantide ili Rasa četvrtog civi l ci jskog stepena bila je podeljena u sedam pod-rasa: Rmoahal, vatli, Toltek, Prva Turanska, prvobitna Semitska, Akadska i Mo golska. Naj starija je bila Rmoahalska rasa, koja je nastala pre tiri ili pet miliona godina na j ednom rtu Lemurij e. Rmoahalci bili boje mahagonija i ogromnih razmera, ali su se posle nek vremena smanj ili sa prvobitnih dvanaest stopa na visinu bližu sini l judi . .

Prošli su eoni, ledena doba su dolazila i prolazila sva k 30000 godina i prva pod-rasa je evoluirala u drugu, Tlavatli ra koja je nastanila ostrvo pored zapadne obale Atlantide. Iz njc razvila Tolteška rasa - 'veličanstven razvoj ', koja je hiljadama dina vladala celom Atlantidom, i imala ogromnu materij alnu i slavu . Tolteška je bila visoka rasa, čij i su predstavnici dosez vis i n l] od oko osam stopa, imali su crvenkasto-smeđu kožu. K

\ 1> 1 I I I F.KTl E VOLUCIJE 1 5 7

l i l i t " S l] s e degenerisali i najzad, posle stotina hiljada godina, I I ' . voj i I i su ih Asteci.

Četvrta pod-rasa, Turanci, koj i su više bili 'žuta' ;nego 'crve-1 1 . 1

' rasa kao nj ihovi prethodnici, naselila se u zemljama. istočno od I t l . l l l t ide, pošto su nastali u delu Atlantide koj i j e sada poznat kao I I �k : l i Škotska. Za ovim, nešto inferiornij im narodom, su usledili l ' ! l l i t i , "buntovna i nezadovoljna rasa" , koja je uvek ratovala sa

. \I ( ) j im susedima. Posle njih se pojavila Akadska ili šesta pod-rasa, I I l I : \ j e oborila sada već degenerisane vladaoce Atlantide i mudro I . l t i :l l a zemljom nekoliko vekova. Najzad, Mongolska rasa se raz­d . l n a ravnicama Tatarije; bio je to jedini deo Rase četvrtog civi-

1 I / . l c i j skog stepena koji je potekao van otadžbine Atlantide. Poseban deo semitske rase je po Manuovoj zapovesti odvojen

l id ostalih i poslat u veliku seobu. Ovaj odvojen deo se razvio u Ra­II petog civilizacijskog stepena, Arijevce, dok su ostali postali Jevre­

j , " nenormalna i neprirodna karika između Rasa četvrtog i petog ci­d ! f. �1Ci j skog stepena" , kako se gđa Blavacki nesrećno izrazila.

Popularnost teozofskih ideja početkom ovog veka značila je d. 1 s u se one ubrzano stopile sa okultnim mišljenj em. Antropolo­f l , k oji su se bavili kulturama i j ezicima, pedantno su proučavali I " I rodu arijevske rase u Indij i i Evropi, i samo je trebalo da neko I ( "d i n i ideje Gobinoa, Darvina, Blavacke i ostalih u koherentan

l l ( )� da bi nacizam podigao svoju ružnu glavu. Teozofi, zadublje­I I I I I i storiju prošlih rasa, staJno su tvrdili da predstoj i Rasa šestog I l v i l i zacij skog stepena, koja je neizbežna ali se još nije pojavila l I J ( 'd u nama. Ovo stvaranje 'nadčoveka', koje su najavlj ivali misli­l i I kao Fridrih Niče i nagoveštavao Čarls Darvin, bio je krajnj i I " I nacističkog rasizma . Prema teozofskoj doktrini, ova rasa tre-1 t . 1 dJ se razvije iz najnaprednij e pod-rase Arij evaca. Tvrdilo se da l l ' I ( ) tevtonska ili nemačka rasa, ' sedma pod-rasa', koja je nasta-1. 1 1 1 :1 Kavkazu.

Međutim, pre nego što ova nova rasa može da se pojavi, go­\I I I r i i i su okultisti, konfiguracija zemlj ine geografije mora da pretr­J l i I love promene. Pristalice nacizma su ovu katastrofičku vezu sa I . l l vo jem preuzeli od Herbigera, koj i je tvrdio da se mesec pribili­I 1 \ . 1 zemlj i i da to prouzrokuje promenu u gravitaciji koja će ubr­I I I I evolutivne tokove. A. P. Sinet, londonski teozof, napisao je:

1 5 8

"Manu Rase sledećeg civil izaci j skog stepena će bez sumnje v id put kojim treba da krene kada dođe vreme za odgovarajuće m e l l nje drevnih metoda . " Čovek koj i je sebe video kao tog "Manu bio je Adolf Hitler.

Tokom svog uspona, fašizam j e često tvrdio da pravi " cu za neizbežno" , da ubrzava tokove društvenog razvoja. Arta nen, Himlerova ras istička samodovoljna grupa, je predstav i j središte interesovanja ove škole mišljenja. Kada je Himler uzna dovao u Trećem Rajhu, počeo j e da ostvaruje svoje ideje selek! nog razmnožavanja ljudi kako bi ubrzao 'neizbežan' dolazak R šestog civilizacij skog stepena. On j e proučavao ekstra

'

percepciju i vladanje Vrilom veruj ući da će novi natčovek po vati ove okultne moći . Trebalo je da Rasa koja dolazi poseduje nadarenost, i istraživanje bi ubrzalo nj ihovo ostvarenje. " sko lečenje " j e trebalo da bude osnovna nauka nove rase, tvrdio Skot-Eliot, i "lična moć, koju Bulver Liton naziva Vrilom, i čije delovanje on prilično tačno opisao u svojoj "Rasi koja dolaz i" bila od posebne važnosti, Himler j e pokušavao da odabere Olle koje je smatrao da poseduju takve moći, makar i latentno, najs sobnije l jude koj i bi činili osnovu Rase šestog civilizacij skog na. Takođe je istreblj ivao one koji se nisu uklapali u Novi po

Hitler je čvrsto verovao u ovu rasu koja dolazi. "Stvara još nije završeno" , rekao j e, " Čovek j e došao do konačne eta metamorfoze. Drevni ljudski rod se već nalazi u etapi zalaska, dva uspevajući da opstane. Čovečanstvo ostvaruje po jedan napred svakih sedam stotina godina, a konačan cilj je dolazak j ih sinova. Sve stvaralačke snage će se usredsrediti u novoj Ona će biti beskrajno nadmoćnija od savremenog čoveka. mete li sada duboko značenje našeg nacional-soci jalističkog ta? Ko god Li nacional-socijalizmu ne vidi ništa više od pokreta ne zna mnogo o njemu . "

Hitler j e verovao da j e prošlo sedam stotina godina i da predstojao sledeći korak napred. Period od sedam stotina zasnovan na drevnom nemačkom blagu i nauku o Gralu, treba je da se završi 1 944 godine, kada j e sve trebalo da se p romeni. Sve se zaista promenilo 1944 godine, ali ne na način ko j i je to Hitler želeo. Njegov pokušaj primenjene eugenike,

1\ lU I lrEKTI EVOLUCIJE 159

I V . I I I C nauke poboljšavanja ljudske rase, završio j e masovnim ubi­t V lll1a i potpunim neuspehom. Eugeniku je izmislio engleski bio-

1 1 l 1 � Frensis Gelton (Francis Galton) u prošlom veku. Biranjem naj ­I H )sobnij ih i najboljih 'primeraka' čovečanstva, tvrdio je , mogu se

I>." oreniti fizičke i mentalne mane. Poreklo čoveka Čarlsa Darvina l l' 1 ) i 1 0 sledeće delo koje je predlagalo eugenično uređenje društva. 1 ) , 1 r v in je 1 871 godine pisao da će briga za slabe i bolesne članove d l l lštva neizbežno dovesti do ozbiljne degeneracije ljudskog roda. I I ) l I ston Stjuart Čemberlen, Hitlerov obožavalac, je preporučivao {, l t - ktivno razmnožavanje l judi kao način poboljšanja ljudske na­

d. l I'Cnosti. Zahvaljujući eugenici, tvrdio je, 'moralni kvaliteti' Nemca I { ' h i ti izbrušeni do vrhunca savršenstva. "Rase čovečanstva su iz-1 . l /. i t o različite po prirodi i po stepenu darovitosti" , napisao j e , " i 1,l ' I ' l l l anske rase pripadaju najtalentovanijoj grupi, koja se obično I \ . I I. i va arijevskom" . Do ove istine je došao, dodao j e, posmatraju­I I r azmnožavanje konja i pasa.

Došavši na vlast, Hitler j e započeo program eugenike. Baš I l i O što je i filozof Niče predlagao da stupanje u brak treba dozvo­I l i samo l judima sa "odgovarajućim porodičnim istorij ama" , i da I I ( ,ha "zabranj ivati život dekadenata . . . ovi drugi moraju bili e limi­I I I . I n i po svaku cenu" , Hitler je započeo program sterilizacije i 'eu­I d l l ; lz i je' onih koje je smatrao 'dekadentima': Ljudi sa naslednim h, ) icstima, mentalnim oboljenjima, homoseksualci i svi oni koji ni-il pr ipadali germanskoj rasi su bili obuhvaćeni programom ko-

1 1 . 1 ' ne eliminacije . Opravdanje za ovo dao je Niče: " .. društvo ne­I I I . I pravo da postoji radi samog sebe" već samo kao osnova i po­( ( l I j e, zahvaljujući kojem izabrana rasa bića može da se uzdigne i l ) svojih .viših zadataka, i, uopšte, višeg postojanja . " Hitler j e te­I l l l ' l j no primenjivao ovu kobnu doktrinu.

Č E T R N A E S T O P O G L A V L J E

Genocid - Čin crne magije

J edna vrsta političko-istorijskog rasizma je bila uobičajena dva de­(· t i h godina ovog veka u Nemačkoj . Beskrajna buj ica knjiga o

' proučavanju rasa' ili 'Jevrej stva' se od prošlog veka slivala iz mno­, I h i zdavačkih kuća koje su se specijalizovale za ovu vrstu knj ižev­I I ( ) s t i . Tokom Drugog Rajha su se pojavile razne knjige koje su raz-l i . t 1 e Gobinoove teorije . Najuticajnij e takve knjige su bile Die Ju­

d ( ' 1 I (Jevrej i ) R.Andrea (Andree) ( 1 9 1 1 ) , Das Rassen Problem (Ra­t l i Problem) J . Colšaua (Zollschau) , objavljene u Lajpcigu 1 8 8 1

H( )d i ne, i Rassenkunde (Proučavanja rasa) od G . Krajčeka (Kra­( · ,, , hek) ( 1 893 ) . Dvadesetih godina našeg veka, knj ige o rasama su , hukvalno slivale iz štamparija. Anti-semitski traktat automobil- /

I' og magnata Henrija Forda - Međunarodni Jevrejin se pojavio iI I I (' l l 1 Jčkom prevodu 1 922 godine, a potražnja za delima drugih I I I Iničkih rasista je bila ogromna. Ova dela su obuhvatala Odla­I i i k velike rase, ili rasna osnova evropske istorije, autora Mediso­l I d Cranta (Madison Grant) i knj ige Qd Lotropa Stodarda ( Lot­I " ( lP Stoddard) Nadolazeća plima obojenih protiv svetske nadmoći hl ' l . lca ( 1919 ) i Pobuna protiv civilizacije, objavljena 1924 godine.

Knjige o rasama, pak, nisu bile ograničene samo na političke I I I l ore koji su ih pisali iz ličnih računa. Mnogi poznati nemački l i . I t i cmici su pisali naučne rasprave o rasama. To su bili i autori-

1 62

teti kao Fric Lenc (Fritz Lenz) , profesor 'Rasne higijene' na m l henskom univerzitetu, Valter Šajt (Walter Scheidt), antropolog hamburškog univerziteta, i Verner Zime ns (Werner Siemens), đutim, najuticajnij i je bio Hans Ginter (Hans Guenther) . Knj EA. Gintera, Rassenkunde des Deutschen Volkes (Rasna istraži nja nemačkog naroda) , objavlj ena je 1 926 godine. Kao i ostale tl tropološke knjige tipične za period između 1 8 71 i 1 933 god i l i ona j e sadržala detalje o merenju lobanja širom sveta, opise ' menata potrebnih za merenje lobanja i analizu lobanja u vezi nemačkom rasom. Takođe je poredila rasni tip savremenog Ne ca sa drevnim likovima junaka i filozofa stare Grčke i Rima. knj iga je u svakom pogledu bila tipičan primer udžbenika ej ma objavlj ivanih u to doba - sem po j ednoj bitnoj razlici. Na ju knj ige se nalazio prilog o jevrejskoj rasi, sa mapom koja je d vala u hiljadama broj Jevreja, koj i čine stanovništvo različitih lova Centralne Evrope, raspravu o poreklu Jevreja, pa čak i di grame koji su pokazivali tobožnju razliku između "jevrejskog sa" i ostalih. Pošto su nacisti osvoj ili vlast, Ginterova 'otkrića ' bila od neprocenjive vrednosti za Himlerov SS.

Danas se nauka po imenu fiziognomika smatra nebitnom većina ljudi je stavlj a na krajnje granice fantaziranja . Međutim je ozbiljno shvatana tokom prošlog veka, pogotovo od strane koji su tražili znake 'kriminalnih' tipova. Ginterova proučavan 'jevrejskog nosa' su spadala u ovu nastranu oblast, jer je jedan začetnika fiziognomike, Džon Kasper Lavater (John Casper La ter) , u svojoj raspravi Esej i o fizionomiji veoma isticao nos. La ter je čak sastavio i zakone koj i su određivali savršeni nos, koji njegovom uverenju predstavlja 'granicu mozga' . Naveo j e .s . ve 'najplemenitijih ljudi u istorij i ' zasnovane na oblicima njihov nose va kako bi dokazao svoju tvrdnju. Dok mi sada možemo trati njegov rad u najboljem slučaju sporednom granom anato je, a u najgorem slučaju smešnom opsesijom, neosporno je da su dvadesetih i tridesetih godina našeg veka u Nemačkoj pojavljiva J knj ige koje su sasvim ozbiljno rasprav1hle o 'degenerisanoj ' pri ro­di 'j evrejskog nosa ' . Čak su i inače naučne i ozbiljne rasprave toM doba skreta le u 'učene' rasprave o ovoj prividnoj osobini.

f , I NOCID - ČIN CRNE MAGIJE 1 63

Da je etnološko zanimanje za jevrejski narod bilo samo na-1 1 1 1 1 0, sve bi bilo u redu. Međutim, razlog ovog neuobičajenog za­l l l l l lanja za nevažnu etničku manjinu nije bio naučni. Bio je to deo , l i lgačke i užasne priče o progonu Jevreja, koja i dalje nesvesno po­l o j i u Britaniji i danas. Većina ljudi ne primećuje karikaturu Jevre­

III I I Pančovoj ženi Džudi (Judin na nemačkom znači Jevrej.ka ) , ni­

I l maju da usklik Hip, Hip Hura ! " potiče od slova HEP, kOJa pred-1 ; l v l jaju latinsku skraćenicu za Hierusylema Est Perdita - Jerusa­

l i l I je uništen. Srednjevekovni anti-semiti bi vikali "Hip! Hip ! " dok bi Jevreje gonili iz grada ili ka vešalima.

Evropske hrišćanske zemlje nisu vo lele Jevreje. Stalno su ih I l l l l č i le, iseljavale, hapsile, oduzimale imovinu i ubijale ako bi to i l l O hir crkve i države. Već 1 020 godine su Jevreji iseljeni iz Engle­kć po naređenju kralja KailUta. Vratili su se tokom

. vla?avi�e Vi-

1 j l ' l l la Osvajača samo da bi ih poklali za vreme krumsanja �ICarda l. . l v l jeg Srca; Edvard Prvi je ponovo prognao 1 6500 Jevreja 1290 I'pd ine. Za Crnu smrt - kugu su 1 348 okrivljeni jevrejs�� ma?iča­r i i hiljade Jevreja je palo u masakru širom Evrope. JevrejI su Izba­I C i l i iz Španije i Portugalije 1492 godine i sledeća četiri veka su ih p roganjali u skoro svim zemljama. Papa Pavle IV je 1 555 godine I l . l redio svim Jevrejima u Italiji da se svake noći zaključaju u geto

deo grada u kome su Jevreji bili prisiljeni da žive. Takođe su bi­I I p risiljeni da nose žutu Davidovu zvezdu.

Progoni Jevreja su nastavljeni i u takozvano "Doba razuma" . l i r i -semitski nemiri su se 1 852 godine rasplamteli u Stokholmu, a

I I I � imu su Jevrej i progonjeni 1 864 godine. Jevreji su napadnuti u I l l d< ureštu 1 866 godine, a svi jevrejski žitelji koji su živeli u Ru­" k om Carstvu su bili na ud af u osamdesetih godina prošlog veka. I '. 1 1 1 10 je car rešio da progna jednu trećinu jevrejskog stanovništ":,a, d . 1 drugu trećinu ubije u Pogromima a jednu trećinu da zadr�i. Si-1 1 ) 1 1 1 Evrope su cvetale anti-semitske publikacije, i 1 905 godme Je I l I ska tajna policija objavila Protokole cionskih mudraca, 'bibliju' 0 1 1 1 1 i -semita. Ovo ozloglašeno delo je svojom sadržinom navodilo 1 1 , 1 pomisao da predstavlja plan zavere Jevreja da izazovu svetsku I ( ' Vo luciju - bio je to skoro duplikat 'zavere' bavarskih iluminata '. 1 ( ) dvadeset godina ranije. Protokoli, koji su trenutno postali best­· . I · l n u anti-semitskim krugovima, uskoro su prevedeni na sve

1 64

evropske j ezike. Oni koj i su verovali u zaveru su sada imali da progone Jevreja i u Nemačkoj je zasađeno seme pokolja.

Iako su u mnogim evropskim zemljama postojale razne an t semitske grupacije, ni j edna od njih nije se nije zalagala za nešto V še od progona Jevreja iz svoje zemlje . Međutim, u carstvima ov evropskih sila, pojavio se novi užasni pravac, pravac koji će usk ro biti primenjen na Jevreje Trećeg Rajha - genocid.

Potpuno istrebljenje cele rase ili nacij e kako bi se napravi mesta za drugu nije nova pojava. Već 666 godine naše ere je Vilfrid blagoslovio hrišćansku saksonsku ekspediciju koja je J V I na Ostrvo Vajt da istrebi celo j utsko stanovništvo koje je bilo gansko. U devetnaestom veku je trebalo uništiti druga ostrvska s novništva: Indijance na Njufaundlendu i Tasmanjane. Pišući svoj Dnevnu knj igu čuda, .Dejvid Morgan (David Morgan) je . svoje užasavanje nad sudbinom Tasmanjana. Tasmanjani, napis je, 'su potpuno zbrisani od strane belog čoveka . . . Dok pišem redove, ' preda mnom se nalazi gomila dokaza koje sam saku proučio i izvagao, u vezi sa metodima kojima je u mnogim zemlj ma i ostrvima beli čovek zatro rase . . . ti zločini su previše prljavi niski da bi se objavili; a surovosti i grozote predstavljaju crno i vratno poglavlje . "

Jadni Tasamanjani su bili uporno gonjeni, ubijani i proganj ni od strane kako britanskih robij aša tako i agenata britanske vl de. Hrišćanski sveštenik Augustus Robinson je sakupio poskdnj j adne ostatke Tasmanskog naroda u misij i-zatvoru gde su umrli zaraza i zlostavljanja. Ova rasa je izumrla kada je poslednja vela žena, Trugonini, umrla 1 8 69 godine; njeno telo je na BULLa'. I'

j i dodeljeno onome ko je najviše ponudio i bilo j e sekcirano. su izvršena pažlj iva merenja njenog kostura, on je postavljen u klenom kovčegu na izložbi u Hobart muzeju kao da je primera neke životinje . Grobovi Tasmanjana su stalno bili otkopavani a banje prenošene u institute civilizovanog sveta. Poslednja zbirka nalazila u Kraljevskom koledžu hirurga u Engleskoj .

Genocid tasmanske rase je prirodno bio predmet 1 /1,'" JI ;. VD učenih Viktorijanaca ali su se oni u velikoj većini slagali da su srećni domoroci ustvari samo pod-ljudi, nešto iznad . Njihovo istrebljenje je smatrano neizbežnom posledicom nj

( , I NOCID - ČIN CRNE MAGIJE 1 65

I l l iniornosti. Takav pogled j e izrazio niko drugi do Čarls Darvin, 1 . I ( ) i os�ivač teozofije, gđa Blavacki.

Genocid nije bio ograničen samo na Tasmaniju i Nj ufaun­d k- n d . U svojim afričkim posedima, evropske nacije su vršile geno­I l dc monstruoznih ' razmera. Najgori slučaj se dogodio između I » 9 0 i 1 9 1 1 godine u Belgij skom Kongu ( sada Zairu) . Kolonisti su L I Il l O namerno smanj ili domorodačko stanovništvo sa 30000000 1 1 , 1 8500000 gladovanjem, masakrom i zlostavl janjem, a u Jugo­, . . I padnoj Africi ( sada Namibij i ) , domoroci su 1 8 84 godine stavlje­I I i 'pod zaštitu' Nemaca. Pleme Herero se j anuara 1 904 godine po­I H l nilo, pošto mu je bilo dosta potčihjenosti Drugom Rajhu. Od ta­d: l do 1 906 godine Nemačka je vodila rat namernog genocida p�o­I i v Herera. Ovaj jednostrani rat je poveren generalu grofu fon 51i­k i l U (von 5chlieffen) koj i je u pismu Kancelarufon Bilovu (von 1 l l l clow) napisao: "Ovaj rasni rat koj i j e izbio može se okončati sa­I l lO uništenjem jedne od .dveju strana. " Pod 'stranom' je podrazu­l l l cvao pleme Herero. Članovi plemeria, koj i su nazivani 'štetoči-1 1 : l l 11a' i 'životinjama', gonjeni su u koncentracione logore u koji-1 1 1 <1 je stradalo četrdeset pet posto zatvorenika. Plemenske vođe i v račevi su izdvojeni i strelj ani. Za dve godine se pleme svelo sa KOOOO na 1 6000 l judi.

Razaranje izazvano Prvim svetskim ratom vratilo je genocid I I Evropu. Ponovo su proganjane etničke manjine. Preko milion Inmena je ubijeno u Turskoj a Kozaci su u Ukrajini zbrisali 8 0000 j l ' v rej a. Baltički Frajkor je u Latvij i nastavio svoj program pogro-1 1 1 :1 pošto je rat zvanično završen. Međutim Hitlerov napad na Je­v re je, najžešći i najefikasnij i po svojoj smrtonosnosti, bio je više od I l 'dnostavnog nastavka ove hronike užasa, j er je Hitler želeo da potpuno iskoreni jevrejsku rasu sa ove planete. .

Ranij i anti-semiti, čak i u Nemačkoj , težili su samo da Jevre­l l ' odstrane sa svoj ih teritorija . Hitlerova vera u rasu koja dolazi " , . 1 je navela da veruje da novi Herrenvolk ne može da se razvije dnk j e i j edan jedini Jevrejin živ. Njegova mistična mržnja prema , v im nomadskim narodima, pogotovo Ciganima i Jevrej ima, za I , I z liku od naroda 'ukorenjenih u krvi i tlu' j e dovela do naj strašni­) I h zločina. Kao predstavnici utvrđenog sveta protiv nesuštastve­l I ( )g, reda protiv nereda, vlade .protiv anarhije, hiper-autoritativni

166

nacisti su težili da unište sve oblike 'skretanja' od nj ihovog nOVI svetskog poretka. Jevrej i su vekovima živeli, pa čak i cveta l i ovom nomadskom bitisanju, a za naciste je to predstavljalo jered ko odricanje nj ihovog centrali stičkog autoriteta.

Januara 1 940 godine je započela prva etapa plana elimina ' j e j evrej stva. Odlučeno je da svi Jevreji u 'Velikom Rajhu' budu portovani u Poljsku. 'Projekt Nisko,' kako se ovaj plan zvao, brutalno istrgao iz korena čitave jevrejske zajednice i poslao ih poljski grad Lublin. U tom gradu je živelo 72000 nejevreja i Jevreja, al i j e u njega natrpano još četvrt miliona Jevreja koji su umrli od zaraza i gladi. One, koji su imali dovoljno sreće i po u deo Polj ske pod sovjetskom okupacijom, streljala je Crvena A mija kao 'dezertere' .

Dvadesetog j anuara 1941 godine s e u berlinskom Vanze susrelo petnaest visokih nacističkih zvaničnika. Nj ima je I I mlerov zamenik, Rajnhard Hajdrih (Reinhard Heydrich) . 'konačno rešenje jevrej skog pitanja' - genocid. Služba za rase i nov no naselj avanje je likuj ući j avila da se Estonija već "oslobod la Jevreja " i da se će novi metodi , koji se sada smišljaju, 'oslo diti Evropu' od njih. Robert Lei (Ley) , Ministar rada u Rajhu, već rekao da će "Poljska za pedeset godina biti cvetajuća nema zemlja, bez ijednog Poljaka ili Jevreja u njoj " . Himler, Hajdri h Ajhman su napravili šemu po kojoj j e trebalo istrebiti ukupno l miliona Jevreja a zatim 30 miliona Slovena. Pod Jevrej ima koje trebalo ubiti su podrazumevani oni koj i su živeli u zemljama k je tek trebalo osvojiti - Britaniju, Irsku, Švedsku, Španiju, POn galiju i Švajcarsku. Sistematsko i potpuno istreblj enje jevrej uključujući i najmanje dete, trebalo je biti izvedeno industrijsko preciznošću. Cigane je takođe trebalo satrti, ali to je bio sić problem u poređenju sa ' jevrej skim pitanjem'. Pukovnik Vi Brak (Victor Brack) , Hitlerov savetnik za eutanaziju, sarađivao sa Dr. Volterom Kalmejarom (Walter Kallmeyer) i Dr. Erhardo Vecelom (Wetzel ) , koj i su predlagali gas kao najdelotvornije i n3 j isplativije sredstvo za uništenje Jevreja .

Projekat je postavljen kao konkurs i nemačka industrija žarko nadmetala za nagradne ugovore. Najzad su kon kurs za g đenje specijalnih krematorija visokog kapaciteta, koj i su mogli

( ; / :NOCID - ČIN CRNE MAGIJE 1 67

�p�l le 2000 tela svakih dvanaest sati, dobili Topf i Komp�nija iz !x­I mta. Oni su dobili ugovor jer su smislili ingeniozan nacm za uste­d i l goriva - nj ihovi krematorijurni su koristili mas�oću �j u?skog I l · l a kao deo goriva. Nemačka korporacija za naoruzavanje. Je do­h i l a željeni ugovor za izgradnju gasnih komora - koje su se 'li kon­k u rsu nazivale 'pogrebnim kovčezima', dok je gas, Zyklon-B, d�­I i vat cij anida, obezbeđivala Nemačka korporacija za borbu protIv , t ctočina.

Nacističko rukovodstvo je na ovaj način želelo da 'raščisti te-r l ' l l

' za stvaranje Rase šestog civilizacijskog stepena, bez obzira na I j l ldske patnje. Transportovanje Jevreja iz Zapadne Evrope j�.

sma­I ra llO neophodnim jer većina francuskog, holands�?g, belgl)sk�g, d : l l lskog i norveškog naroda nije mogla da se pomm sa masovnlI� l l h istvima svojih sunarodnika u sopstvenoj zemlj i . Samo su hrvatski 1 : l š i sti učinili nacistima uslugu ubivši 20000 svojih jevrejskih suna­rodnika. Nisu mogli ni da pretpostave da bi hrvatski Sloveni usko­t ( ) krenuli za Jevrej ima u gasne komore da je bilo po Himlerovom.

Ovaj j eziv program je započet novembra 1 941 godine. T�? I l lcseca j e Dr. Gebels objavio preko radija: "Jevrejstvo sada proZI­v l j ava sudbinu koja, iako je teška, potpuno je zaslužena. Nema po-1 rcbe ni za kakvom samilošću a sigurno ni za žaljenjem. " U razgo­voru sa grofom Galeacom Ćanom (Galeazzo Ciano), ital�jan�kim l l l i n istrom spoljnih poslova tog istog meseca, Herman Genng Je re-1<: 10 : " Ove godine će između dvadeset i trideset miliona l judi umre­I I od gladi u Rusiji . Možda je dobro što će tako biti j er se neke na­I i j c moraju desetkovati. "

Poljski Jevrej i u Varšavi bili su prisiljeni da žive u delu ozn�-1 1 ' 1 l0m kao geto i 1942 godine je počelo sistematsko deportovanje kv reja odatle u Aušvic. Januara 1 943 godine je skupljeno 6500 Je­v rt· j a . Ovo je bio znak za tek osnovani jevrejski po�ret otpor�, pod v O L l stvom Mordekaja Anjeleviča, da stupi u akcl)u . Ubl)en Je ne-1 1 1 : l čki kapetan policije u Getu. Besan što su se 'podljudi' oduprli p ro misli vladajuće rase, Himler je izdao n

.aredbu �a se ceo geto

I II i sti od Jevreja i da se svaka zgrada sraVlll sa zemlJom. v .

Dva SS bataljona, predvođena tenkom i naoruzana bacaClma 1 1 1 . 1 l 11ena i poljskim topovima, su 1 9 aprila, 1943 � tri u

,i utrov ušla

I I geto. Taj datum je značajan. Komandant, bngadeflrer Strop

1 68

( Stroop) s e nadao da će istrebljenje Jevreja u getu biti njegov I klon Hitleru na njegov rođendan s ledećeg dana. Međutim, nij čunao na pokret otpora. Skoro istog trenutka kada je tenk ušao geto, razneo ga je Molotovljev koktel. Iako je jevrejski pokret ( pora imao samo 1 500 ljudi, naoružanih dve ma mašinkama i n liko stotina pištolj a, nj ihova razjarenost je zaprepastila bitb prekaljeni SS.

Mnogo su više izgleda, ipak, imali nacisti . Anjelevič je ubi osmog maja 1943 godine a 1 5-og maja je nestao i poslednj i juna ki otpor. Od preživelih je 7000 Jevreja odmah pobijeno, dru 7000 je poslato u logor smrti Treblinku, a 1 5000 u logor smrti Majdaneka. Organizacija Tot (Todt) , koja j e koristila robov radnu snagu, preselila se u geto i počelo je razaranje. Nacistima je bilo dovoljno što su istrebili narod; morali su čak da unište hove zgrade. Sto devedeset hektara Varšave je sravnjeno sa mIjom uz pomoć eksploziva i manuelnog rada. Bilo je toliko taka razorenih zgrada da je postavljeno 1 7 kilometara uskih tra vajskih šina kako bi se oni izneli iz grada. Čudno je kada se raz sli o tolikoj količini beskorisnog rada uloženog u uništenje Va ve u doba kada je Nemačka počela da gubi rat.

Štrop je shvatao ovu celu užasnu epizodu kao krstaški Sam sebi je čestitao lepo ukoričenim fotografskim v

svireposti koje je ponosno uručio Hitleru. "Prljava ohola SS nja" , rekao je general Jodl na Nirnberškom suđenju ratnim cima tri godine kasnije, "piše hvalisavi izveštaj od 75 stranica o loj ekspediciji ubijanja kada velika vojnička kampanja protiv bro-opremljene vojske staje na tek nekoliko stranica. " Jodl, koj i pripadao običnoj nemačkoj vojsci, nije mogao razumeti da je u ma SS-a uništenje varšavskog geta bilo više od obične ' ubijanja ' . Njima je to predstavljalo značajnu akciju u težnji za ranjem Novog poretka, preduslova za pojavu Rase šestog . cijskog stepena. Himler se hvalio da može satrti jedanaest llHHUllIO Jevreja i bio je smrtno ozbiljan. Za njega je to bio krstaški rat je imao prvenstvo nad svim ostalim - čak i nad ratnim akci Ovo je bilo najočiglednije pri kraju rata kada je Himler prisvaj vozove kako bi transportovao Jevreje i Cigane u Aušvic, T '- UJ I U �' "

i bilo koji od devetnaest logora smrti koje je držao SS. Svaki

( ; ' :NOCID - ČIN CRNE MAGIJE 1 69

ko j i je išao po izanđalom i uništenom železničkom sistemu, nosio je v ( )jne zalihe od životnog značaja, međutim Himler je svom progr�­I I I U genocida davao prvenstvo čak i nad opstankom same Nemac­kc . Genocid je bio magijski čin zahvaljulući kojem

v�e ist�rij.a sv

.�ta

l : l LIvek biti promenjena, čak i ako Nemacka ne preZl�l. EhmmaClJa .Jnreja i sa njima i nj ihove kulture i re

.l!gije b�

. ost�vll�. vak

.uu� za

pojavu demonskih snaga koje kont:oh�e Tre�l .�aJh Ih kOJe njega

kontrolišu. Himler je sebe smatrao ucesmkom f1Zlckog Armagedona. Srećom, bio je na strani gubitnika.

P E T N A E S T O P O G L A V L J E

Državna magija

Ako prethodno poglavlje deluje pomalo potresno svojom anali­zom razloga za genocid nad Jevrej ima, sada se nalazimo u položa­lU da vidimo ogroman uticaj koj i je okultno mišljenje imalo na vo­de Trećeg Rajha. Sve nacističke vode, izuzev Paula Jozefa Gebeisa, h i l i su duboko povezani sa okultnim praksama ove ili one vrste. Već su izneti detalji o poreklu Hitlerovog okultizrna: njegova hip­notička moć nad nacijom i njegova potpuna vera u svoju promi­SJO svedoče o uverenju da je u njegove ruke stavljeno izvršenje 'bo­;,anske misije' . Njegovo mesijansko verovanje u Atlantidu, rasu koja dolazi, pa čak i život na drugim planetarna je trebalo da ga l Ičini prijateljem nemačkih okultista, medutim, kada j� došao na v last 1933 godine, desilo se nešto sasvim suprotno. Pošto je i sam bio odličan okultista, Hitler se preterano plašio tajnih okultnih d ruštava. Užasnut mogućnošću da ga zavera može zbaciti sa vla­'i r i , poverio je Himleru istragu i uništenje svih organizacija koje ga l l l ogu ugroziti.

Himlerovi špijuni i agenti su infiltrirali sve vrste okultnih grupa i pripremali dugačke dosijee za Gestapo. Medu grupama ko- ' j c su bile pod istragom bili su Jehovini svedoci, jezuiti, astrološka d ruštva, slobodni zidari i rozenkrojceri. Ovi poslednji su bili pred-1 1 Iet izuzetno detaljnog ispitivanja, j er su tvrdili da znaju odredene

1 72

univerzalne tajne za koje je Himler smatrao da će bolje koristiti . u. Nj ihova veza sa slobodnim zidarima, j er su jedino masoni 1 1 1 ( gli da pristupe nemačkoj sekcij i bratstva rozenkrojcera, viđene kao pretnja državnoj sigurnosti. Njihovo zanimanje za jevrejs l ' Kabalu je smatrano pretnjom za samu nacističku magiju .

v U proleće 1 934 došlo j e do iznenadnog pritiska na astrolog ju . Casopi si i novine su dobil i nacističku direktivu da ne prihva ju astrološke reklame a šef pol icije Berlina j e zabranio sve vrst proricanja budućnosti. Smeđokošuljaši su k idnapovali i ubili ćeg vidovnjaka Nemačke, Jevrejina Hanusena (Hanussen) , koj i paradoksalno, finansijski potpomagao Naciste. Njegov časopi Die Hanussen Zeitung, koji se bavio graničnim područj ima, ' uspešno predvideo Hitlerovu pobedu na izborima aprila 193 štampao zastavu sa rečju Sieg! (Pobeda! ) u zaglavl ju. Hanusen j međutim, kasnije izgubio naklonost nacista kada j e prorekao glašeno paljenje Rajhstaga koje je Hitleru omogućilo da okru uništi svu političku opoziciju . Došlo je do sveopšte konfiskacij uništavanja okultnih knj iga a rad organizacija kao što su teozofi slobodni zidari je bio veoma ograničen.

Proganjane su i paganske grupe. Magij ska praksa je posta povlastica j edino tajnog unutrašnjeg udruženja nacističke part i j Država se nije više mogla magijom napasti iznutra.

Kako bi magijski učvrstio svoj položaj budućeg Cara Evro Hitler je postao okoreli sakupljač znakova kraljevskog dostojan stva. U početku su znaci kraljevskog dostojanstva koje je sebi klanjao bile samo kopij e, međutim, kada je rat zaista počeo, pr" jao je originalne predmete. Godine 1 934 je dobio kopije krune, stena i skiptra Svetog Rimskog Cara Karla Velikog. Iako je ovaj dan potez povukao u korist nemačkog naroda - " Ovo prihva na čuvanje u ime slavne Otadžbine" - on predstavlja znak da je tler u stvari sebe video u ulozi Kajzera Trećeg Rajha. Pošto je u to vreme svrgnuti Kajzer Viljem Drugi još bio živ, ne bi bilo mudro cl se proglasi Kajzetom, međutim, da je dobio rat, verovatno bi Kaj­zer Adolf Prvi bio krunisan na Svetskom sajmu i pobedničkim pro­slavama planiranim da se održe 1 950 godine u Berlinu.

Kako su njegova osvajanja napredovala, Hitler je nastavio cl sakuplja spoljne znake obrednog kraljevskog dostojanstva. Š st

DRŽAVNA MAGIJA 173

I l l eseci posle Anschlussa (aneksije) Austrije Nemačkoj, gradonačel­I l i k Nirnberga Libel (Liebel) je podario Hitleru j oš kopija znakova k raljevskog dostojanstva, ovaj put okultnije prirode. Kada se Hi­t ler 1938 vratio na svoju rodnu grudu kao njen gospodar, pokazao j ; ogromno zanima�je za određeni nakit koji je pripadao habsbur­,�k im kraljevima. Bili su to komadi nakita koji su u petnaestom ve­k u napravljeni za nemačkog kralja Fridriha Trećeg. Fridrih je bio poznavalac dragog kamenja, kao i astrolog i alhemičar, i kao i Hi­l l er, i mnogi carevi pre i posle nj ega, maštao je o osvajanju drugih nacija. Iako Fridrih III nije uspeo da ostvari svoje snove megalo­I l l anske veličine, u zlatne okvire njegove zbirke mističnog dragog kamenja bila su upisana slova AEIOU. Kada je Hitler čuo da to znači Austria Est Imperare Orbi Universo - Austriji je suđeno da v lada celim svetom - shvatio je ta slova kao znamenje svoj ih sno­va o Velikom Rajhu. I tako je pre sledećeg Nirnberškog skupa gra­donačelnik darovao Hitleru verne kopije ovog nakita.

Kada joe fat započeo, Hitler okultista je shvatio da mu je po­t rebna prava stvar, tako da j€ lično prisvajao sve znake kraljevskog dostojaflstva zemalja koje je nemačka vojska pregazila. Iz Beča su li'. Sobe carskih drag0cenosti pokradeni predmeti korišćeni tokom k runisanja u Svetom Rimskom Carstvu. U ovo bogatstvo je spada­h kruna sa dragim kamefljem Cqra Konrada, magičan štit, dva ma­ČJ i prsten. Bilo je tu i poznato Koplje sudbine o kojem je Trevor IZ cjvenskroft (Ravenscroft) nadugačko pisao. Iako su ovi kraljev­,k i znaci čuvani u Beču od 1 804 godine,' Nacisti su otkrili dekret 'a ra Zigismunda iz petnaestog veka po kome je trebalo da se oni drže u Nirnbergu. Ovo im je bilo dovoljno opravdanje da ih pre­l I esu u Nemačku. Kraljevski znaci drevnih čeških kraljeva su nesta­l i iz Praga i otišli u Nemačku, a iz bombardovanih ruševina Var­: l vske tvrđave su nestale poljske kraljevske dragocenosti.

Pri prisvajanju ovih kraljevskih znakova, Hitler je nastavio drevnu magijsku tradiciju osvajača koji kao simbol svoj ih pobeda ( ,c i nose preostale dragocenosti nacionalne moći, jer, po predanju, posedovanje amblema vlasti osigurava nastavak te moći. Car Na­po leon Prvi je uzimao ambleme suverenosti zemalja koje je potčinio I t a praksa je nastavljena i u Britanskoj imperij i. Magij ski dragi ka-

1 74

men Sika - dijamant Koh-i-Nor, čije ime znači Planina svetlosti odnet je iz Indije kako bi krasio simbole Britanske monarhije.

Hitler j� bio dobro upoznat sa magijskom teorijim pove7.a nom sa kraljevskim znacima: znao je da iza nakita i dij adema magija koja je dublj a od običnog nacionalnog simbolizma. Ne stoj i drugo tumačenje sakuplj anj a simbola suverenosti kada jc pitanj

vu čovek koji j e stalno napadao princip kraljevstva. Značaj

J e to sto su njegovi napadi uvek bili usmereni samo na na monarhiju, koju je nazivao "klasičnim primerom zakona selekti nog razmnožavanja koji dejstvuje u obrnutom smeru. Kraljev k porodice svaki pokoljenjem postaju sve više degenerisane dok kraju ne polude." Hitler je tvrdio da j e prava stvar j unačka, hrerprinzip monarhija, zasnovana na vođstvu najsposobnij Drevna tradicija božanstva kraljeva se takođe odnosila na njih znake, koji nisu bili samo simboli već, ustvari, alatke magijske nologije. Prisvajajući kraljevske znake potčinjenih nacija, ""',.,....,,,.."" je da će magijske moći vladanja svojstvene tim simbolima preći n njega . Konfiskacija amblema vlasti je za njega imala više od boličnog značenja; imala j e svoj stvarni, funkcionalni razlog.

Kao i Hitler, Rudolf Hes je imao korene u okultnim društvi ma. Očaran izgubljenom zemljom Tulom, astrologijom, tibetan­skim misticizrnom, putovanjem kroz svemir i homeopatskom m •

dicinom, Hes je pokušao da živi što više u skladu sa svojim uvere. njima. Kada mu se rodilo dete, naredio je svakom Gauleiter-u (Vo­đi oblasti) da mu pošalje vreću nemačke zemlje iz svog Gaua. Z _

mija je rasprostrta pod posebno napravljenom kolevkom kako bl beba

. simbolično započel� svoj život na nemačkoj zemlj i . Kada j

Hes tznenada pobegao u Skotsku, ovu priču je prenela štampa ka dokaz njegove mentalne nestabilnosti, međutim to je bio klasični geom�n�ski čin, zasnovan na drevnoj evropskoj i azij skoj tradicij i . Z�mIJ

.a tZ svake oblasti sakupljena na j ednom mestu stvara magij ­

ski mtkrokozam cele zemlj e. Jedan drevan primer toga je Tinvoid Hil kod Daglasa, na ostrvu Men, koje se sastoji od zemlje doneše­ne iz sedamnaest parohija tog ostrva. Ovaj breg, koji je i admini­strativni centar, stvara parapsihičku vezu sa svim delovima ostrva. Ovaj običaj se još uvek upražnjava prilikom krunisanju kralja cen­tralnoazijske države Butan - što je još jedan primer tibetanske ve-

f ) I<ŽAVNA MAGIJA 1 75

I.e - gde se zemlja iz svake oblasti postavlja ispod kraljevskog pre­\ t ola pre početka obreda.

Hesovo zanimanje za homeopatsku medicinu i postavljanje d i j agnoza pomoću radiostezije je dovelo do osnivanja homeopat­�ke bolnice u Lajpcigu. Nedavno su se čule tvrdnje da čovek zatvo­rcn u berlinskom Špandau zatvoru nije pravi Rudolf Hes. Iako je I l es bio teško povređen u Prvom svetskom ratu, zatvorenik nije i l 11ao nikakvih ožiljaka ni znakova da je ikada zadobio teške rane kada su ga pregledali saveznički lekari. To jest, da je lečen k lasič­I lom medicinom. Ako je Hesa lečio jedan od hirurga-stručnjaka za :-t l ternativnu medicinu, koje je zaposlio u Lajpcigu, onda nestanak ožiljaka i nije tako neobjašnj iv.

Jedan od Hesovih ranih protežea je bio Obert (Oberth) , otac raketne nauke. Obert, koji je bio učenik Ditriha Ekarta i njegovog ' Kamena iz Meke', bio je veoma zainteresovan za parapsihologiju. Godine 1 960 petnaest godina posle pada Trećeg Rajha, Obert je pozivao na iskrenost u vezi sa istraživanjima NLO-a i napao Va­I.duhoplovstvo Sjedinjenih Država što ne obelodanjuje sve što ot­k riva o njima. Čak i sedamdesetih godina ovog veka, Obert j e i da­l j e nastavljao parapsihička istraživanja žitelja Tule sa jednim nir­II berškim medijumom i tibetanskim lamom, a za svoj .osamdeseti rođendan, 1 974, je izrazio uverenje da je istraživanje kosmosa pro­.� Io samo fizičku etapu i da će uskoro dostići vrhunac u parapsiho­loškim metodama. Začuđuje činjenica da su se i Obert i njegov so­v jetski kolega Ciolkovski bavili paranormainim pojavama. Ciol­kovski je bio sledbenik austrijskog alhemičara Boškoviča (Bosco­v i tch) , koj i je živeo u devetnaestom veku i među njegovim oku lt­n im zabeleškama je Ciolkovski pronašao traktate o međuplanetar­I lom letu i unitarističkoj teoriji sila univerzuma. I ovde nailazimo na sjedinjenje okultne mudrosti i moderne nauke.

Hesova ospednutost proročanstvima je dovela do njegovog pada. Ha ushofer je 1 941 godine usnio san u kome je video Hesa u Skotskoj . Hes ga nije protumačio kao što bi to neki uradili, kao !.ilak skorog nacističkog osvajanja Britanije. Shvatio ga je kao !.Oak da mu je suđeno da ode i pregovara o miru sa Britanijom; .do­kopao se Meseršmit lovca kojim je sam proleteo kroz britansku vazdušnu odbranu i stigao u Škotsku. Britanske vlasti su, prirod-

1 76

no, bile zapanjene i oduševljene što su dobile ovako čuvenog nog zarobljenika. Hitler, koji je bio besan zbog ovako prenasi nog i nepromišljenog poteza, odmah je okrivio astrologiju i ložno preduzeo Aktion Hess, hapšenje poznatih astrologa. G r je iskoristio mogućnost da završi sa svojim crnim ovcama, pos njim masonskim ložama, tako da su se astrolozi i slobodni z' iznenada našli u koncentracionim logorima.

Iako je Gering bio ciničan i sujetan, nije bio imun na ki okultizam. Njegova žena Erni je 1938 počela da traži savete vidovnjaka po imenu Dr. Augustus Herman (Heerman) koj i j u savetovao o njenom išijasu, Hermanovoj dijeti i toku rata. J 1 940, Erni j e ubedila i svog muža i Adolfa Hitlera u He sposobnosti. Jedan kurir ratnog vazduhoplovstva je poslat u voi štab u Kelnu da preda kopiju strogo poverljivog memorandu koji je u detalje govorio o budućem toku rata, o istovremenom n padu na Holandiju i Belgiju kao delu strategije za pobedu nad F cuskom i Britanijom. Kurir je trebalo da putuje vozom i da plan, naslovljen Memorandum i direktiva za vođenje rata na du, ali se oglušio o pravila i umesto toga odleteo avionom. Avion zbog lošeg vremena skrenuo sa puta i pao u Belgiji .

Pošto je čuo za nesreću, Hitler je momentano pozvao iz njegovog dvorca u Veldenštajnu. Nazirala se katastrofa dok Hitler svom rajhsmaršalu pričao da se glavni nacistički plan nalazi na belgijskoj teritorij i. Da li je pao u ruke Belgijanaca ili je kurir uništio? Gering je bio besan. Hitler mu je pretio, i moglo desiti da će dobro pripremljeni planovi za Blitzkrieg biti uništeni.

Erni Gering je našla rešenje - treba se posavetovati sa štvom. Telefonirala je svom vidovnjačkom mentoru Hermanu, pričala mu problem i zamolila ga da svoj dar stavi u službu Posle kratke pauze na vezi, Herman joj je rekao da je čovek koj i nosio dokumenta sleteo II Belgij i . Odmah pošto je sleteo, "'U'"HV'",",

je seljaka u prolazu za šibicu kako bi zapalio cigaretu. Pokušao j da zapali memorandum bez uspeha i zamolio selj aka za još jednu šibicu. Selj ak nije više imao nijednu. U međuvremenu j e stigla bel · gijska policij a , odvela preživele do policij ske stanice i ispitivala i h . Kurir j e zgužvao memorandum i bacio ga u peć, ali j e jedan pol i . cajac skočio i izvadio papire iz plamena; o11i su, u međuvremenu

f ) /'ŽAVNA MAGIJA 1 77

de l imično izgoreli i na stranicama je bio čitljiv samo deo u sredini

\\ ranica koj i je bio veličine normalnog dlana. , Ova sumnjiva priča je prepričana Hitleru, koji je odmah, otl­

\�1O da vidi porodicu Gering. Iznet je originalni dokument I pnsut­

l l i su jedan po jedan 'su postavlj ali svoje dl�nove preko stranICa ka­

ko bi videli šta je ostalo. Na njihovo odusevlJenJe, ostaCI su pred­

,ravljali samo nerazumlj ivu gomilu reči i brojki, ��z obz,lra na

l lermanovu vidovitOst, Hitler je radi svake sigurnosti Izme mo svo­

j e planove. Posle se ispostavilo da su papiri pali čitavi u vru�e bel­

gi j skoj policij i i da je kurir izvršio samoubistvo pre vn�g� sto Je mo­

gao biti vraćen u Nemačku. Hitler je u svakom slucajU Izdao nare­

denje da bude streljan kad se vrati.

Š E S N A E S T O P O G L A V L J E

Nacističko planiranje sveta

lako su vrlo ozbiljno bili protiv slobodnog zidarstva, nacisti su, k ao i masoni, bili duboko zainteresovani za arhitektonski simboli­zam. Hitler.ova duboka povezanost odnos sa okultnim i njegova l j ubav prema arhitekturi su odigrali značajnu ulogu u ovome, jer jc birao arhitekte za koj€ je smatrao da mogu izraziti budući sjaj Trećeg Rajha. Nacizam je dvadesetih godina našeg veka bio nepo­mirljivo protiv svega šw je predstavljao Bauhaus, ta nova škola ar­hitekture u Vajmaru, koja je začela 'moderan stil ' . Na primer, ka­da je Oto Marh (Otto March) , koji je bio izabran da projektuje zgrade za Olimpijadu 1936 godine, izložio projekat u kome je do­minantnu ulogu igralo staklo i beton, Hitler ga je odbio zato što je to bio Bauhaus, a samim time i ne-nemački projekat. Staklene i če­l ične pregrade moraju biti pokrivene kamenom, naredio je Firer.

Pošto je došao na vlast, Hitler j e zatvorio Bauhaus kao 'de­generisanu' školu. Njegovo suprotstavljanje arhitekturi Bauhausa se nije zasnivalo samo na tome što su većinu njenih poznatih arhi­tekata činili Jevrej i, već zato što je raskidala sa prošlošću na tako dramatičan način. Nacizam, koji je imao radikalno-tradicionali­stičke poglede, smatrao je savremenu arhitekturu opasno interna­cionalističkom i štetnom po nemački duh. Zato je Hitler naručio od arhitekata školovanih u tradiciji neo-klasicizma da projektuju

1 80

grandiozne s lužbene zgrade Trećeg Rajha. Što se ticalo arhitek t u privatnih zgrada, naredio j e povratak jednostavnom srednjev k ( nom stilu; bili su obavezni šiljasti krovovi, koji s u tada predstav I ! l i antitezu 'modernom sti lu' . Takve krovove su morale imati i ke stambene četvrti, jer ravni krovovi potsećaju na Palestinu, movinu Jevreja.

Iako većina Hitlerovih megalomanskih građevinskih ideja kad nije otišla dalje od etape makete, može se steći utisak N poretka u arhitekturi iz onog što je izgrađeno - ogromnog stad na za skupuve u Nirnbergu . Ta nirnberška građevina, koju je jektovao Albert Šper (Speer) , koj i je namerno podražava o oltar u Pergamonu, u Grčkoj , bukvalno je predstavljala mestO . vršenje verskih obreda. Međutim, obožavalo se svetovno a bogo su bili Rajh i Firer. Hitlerov oltar je bio ogroman; ova tvorev' monstruoznih dimenzija bila je 1 300 stopa dugačka, i tako smišl na da pojedinac stekne utisak koliko je ništavan i da Nacio cijalizam predstavlja moć zeml je .

Kako j e rastao Hitlerov apsolutizam, tako su se povećaval razrnere njegovih projekata. Ponovna izgradnja Berlina je bila mo jedan od njegovih manijačkih planova. Nemačka će r..vua''-U'.l1II rekao je, sama sebe ponovo izgraditi u liku svog 'mesije'. Cela mIja je trebalo da postane ogromna mreža autoputeva koji ' zuju gradove, od koj ih će svaki vršiti neku određenu funkciju U okviru Rajha kao celine. Tako j e Berlin bio 'Prestonica Rajha" Hamburg ' Grad spoljne trgovine'; Nirnberg ' Grad skupova', Minhen 'Grad partije " .

Kada j e veliki deo Nirnberga sravnjen s a zemljom kako bi napravilo mesta za Hitlerov stadion za skupove, njegov arhitekt Albert Šper je primetio da polu-uništeni tramvaj ski depo užasno bode oči. Čelični nosači kostura zgrade su rdali, nešto što se n može videti kod drevnih ruševina koje su bile potpuno sagrađen od kamena . Kada je ovo napomenuo Hitleru, dobio je zapovest d se čelični okviri više ne koriste za Firerove spomenike. Iako je Ne­mačka imala samo nekoliko dobrih kamenoloma granita, Hitler j insistirao na granitu, tako da su velike količine ovog kamena uvo­žene iz Švedske. Kada su početni uspe s i nemačke armije u Rusiji učinili kamenolome granita dobrog kva1iteta dostupnim, Hitler j

N,\ eISTlČKO PLANIRANJE SVETA 1 8 1

I l i ( ) ushićen. Izgradnja zgrada koje nisu bile neophodne nastavlje­I L l j e ubrzanim tempom i u jeku rata, čak, na štetu ratovanja, kao ' I ( ) je, na primer, uništenje Varšavskog geta.

y Još od davnina se težilo tome da planiranje grada odrazava d ruštveni sistem tog vremena. Drevni gradovi kojima su vladale te­( )k ratije bili su projektovani prema geomantski� šem�m�.

koje su ( )dražavale tadašnje kosmološke ideje . U kasnija, s lozelllJ a doba, rnličit.e funkcije Crkve i Države su bile zadovoljavane u njihovim posebno planiranim delovima grada. Drevne rimske coloniae -I ' radovi-kolonije - imali su bez izuzetka pravougao?u osnovu, �o­j : l je bila podeljena na četvrtine dvema cestama kOJe su s�.

u�rsta­lc u srcu grada. Ove dve ceste, cardo i decumanus, od

ykoJ1h Je pr­

va išla u pravcu sever-jug a druga istok-zapad, �roduzaval� su se daleko izvan granica grada i delile njegovu okohnu. Tako Je

. grad

predstavljao mikrokosrnički odraz cele oblasti pa, prema mttolo-škim predstavama, i celog sveta.

. ' Nacističko planiranje je odražavalo ovo uverenje . Plan;>vt �a Novi Berlin su prepuni geomantskih koncepcija , koje odra��vaJu Hitlerovo zanimanje za položaj zgrada. Hitler je jednom pnhk�m rekao da je Beč poptuno pogrešno usmeren, i da bi ga

.treba�� tZ­

graditi tako da bude okrenut ka reci Dunavu, a u drugtm pnhka-ma je predlagao rekonstrukciju čitavih naselja

.i gr�dova.

. Njegova poznata zgrada, Rajhskancelarl)a , Je predstavlJ�la jedan od planova koj i je izveden. Hitler je 1 1 januara 1938 godme naložio profesoru Šperu da izgradi ovu monstruoznu zgradu. Na­redio je, po svom običaju, da se zgrada dovrši do

.1 0 j�nuara �9�9

_ za tačno godinu dana. Početni radovi na demohr�nJu postoJe�th I.grada su bili odloženi zbog mraze:� i izgr

.adnja nije

,mo?la �?ce­

t i do marta. Za ostalih devet mesect Je podtgnuta mo ena t vehcan­stvena Rajhskancelarija od kamena i mermera. Umetni�.

i, z�natlije i radnici iz celog Rajha se bili uključeni u posao, gradect mt

.kroko­

I.am nemačke veštine. Sve je bilo gotovo na vreme. "Nova RaJhska�­cela rij a " , pisalo je u jednoj publikacij i iz tog vremena, "predstavlJ a Rajh u modernom klasičnom obliku. " ,

Srce Rajhskancelarije je predstavljala soba devedeset stopa dugačka, pedeset stopa široka i trideset i tri

. stope vis�ka. Ztdovt su

b i li optočeni mermerom iz Ostrnarka, pod Je bIO od svedskog mer-

1 82

mera a ukrasi na tavanici od ružinog drveta. Sliku su upotpunile rojske bronzane plakete, motiv Rajha, orao i svastika i mon um talni portret Bizmarka. Iznad dvadeset stopa visokih vrata Hitle ve radne sobe nalazio se bronzani grb sa monogramom A.H.

Rajhskancelarija je predstavlj ala tek prvi deo Hitlerove konstrukcije administrativnog centra Berlina. Hitler se strasno nimao za ovaj projekt, jer je u mladosti proučavao planove Pari i Beča, i na njega su dubok utisak ostavili bečki Ringstrasse i pa ski bulevar i koje je projektovao baron Hausman (Haussmann) Oba grada su imala monumentalna zdanja postavljena u impresi noj okolini i Hitler je želeo da to isto ima i Berlin. Albertu Špe je naloženo da napravi opsežan plan ogromnih bulevara, koji obuhvatao potpun program urbane rekonstrukcije slične onoj ju je okultni arhitekta Oto Vagner (Otto Wagner) napravio u Beč pedeset godina ranije . Vagner je za nekoliko godina, na stotine zvaničnih zgrada, rekonstruisao ulice uz obalu i usta na bečkim kanalima i potpuno projektovao Stadtbahn, b'rzu žele· zničku mrežu koja se u Beču i danas koristi.

Hitler je želeo da prevaziđe grad svoje mladosti, ali su se ber­linske vlasti stresale pri pomisli na cene novih stanova, autoput -va, bulevara, javnih parkova, podzemnih tramvaja i prebacivanj glavnih železničkih linija na nove terminale. Razljućen, Hitler j zapretio da će stvoriti potpuno novu presto nicu ni iz čega ako S berlinske mesne vlasti ne povinuju njegovim želj ama. Predlagano je da nova prestonica bude na j ezeru Miric u Meklenburgu, na jed­nom od mesta za koje se tvrdilo da se tu nekada nalazila Atlanti­da; berlinska birokratija je popustila i odustalo se od Hitlerove no­ve prestonice. Magijske moći postojeće prestonice su u svakom slučaju bile veće od onih koje bi nova prestonica posedovala. No­ve prestonice, kao Karlsrue, Vašington, Kanbera, Brazilija ili Isla­mabad, čak i kada su projektovane po geomantskim pravilima (kao što većina i jeste ) , uglavnom deluju kao dosta beživotne.

Hitlerovi planovi za novi Berlin su, karakteristično za njega, bili monumentalni. Hitler plan, po ugledu na Jelisej ska polja u Pa­rizu sa napoleonovskom Trijumfalnom kapijom, je ipak bio veći . Njegova monumentalna kapij a je trebaJo da bude toliko velika da je Napoleonova mogla bez teškoća da se smesti pod nju. Bulevar

NACISTIČKO PLANIRANJE SVETA 1 83

koj i bi vodio do nje bio bi sedamdeset stopa širi od onog u �ariz�.

I ) rugi elementi ovog plana su bili isto toliko megalomanskI zam�� � I jeni. Na drugom kraju Hitlerovog ceremonijalnog bulevara, kOJI

j c trebalo da bude oivičen oružjem zarobljenim od pobeđenih ne­

pri jatelj a Nemačke, nalazila bi se ogromna sala pokrivena najve­

ćom kupolom koja je ikada zamišljena. Hitlerova sala, po ugledu

I l a veliku salu bečke Međunarodne izložbe 1 873 godine, delo ar­

hitekte Skota Rasela (Scott Russell ) , trebalo je da ima prečnik od

R25 stopa za razliku od bečke sale koja je imala prečnik od samo

. 1 12 stopa. Kupola Hitlerove sale je trebalo da bude visoka 726 stopa - 100 stopa viša od londonskog Poštanskog tornja. Na ovoj

velikoj zgradurini je trebalo da stoj i ogroman nacistički orao, ko­

jeg bi noću osvetljavali reflektori. Trebalo je da orao u svoj im kan­

džama drži veliku svastiku. Hitler je kasnije promenio planove­

orao će držati globus, simbolišući nacističku nadmoć nad svetom.

Ništa ovih razmera nije nikada ranije smišljeno. Kapacitet sa­

le je bio šesnaest puta veći od kapaciteta crkve Sv. Petra u Rim�.

Hitler je nameravao da sala, u kojoj je ustvari trebalo da se vrs.e

obredi, dobije značaj sličan Velikoj džamiji u Meki, da bude sredi­

šte i očigledan simbol nove veroispovesti. Kada Treći Rajh konač­

no prestane da postoji za hiljadu godina, kako je Hitler verovao,

Rasi šestog civilizacijskog stepena će ostati veličanstvena uspome­

na na veličinu koju je Hitlerovo carstvo predstavljalo.

Izrađeni su detaljni projekti i započelo je raščišćavanje terena

za mesto budućeg velikog hrama nacizmu. Hitler je planirao da

postavi kamen temeljac 1940 godine a trebalo je da Firer zvani�­

no blagosilja ovo veliko zdanje na Pobedničkim proslavama pIalll­

ranim za 1 950. Možda bi Hitler sebe ovom prilikom proglasio no­

vim Kajzerom. Međutim, 1 950 godine je Hitler bio mrtav već pet

godina a Berlin podeljen i u ruševinama.

S E D A M N A E S T O P O G L A V L J E

Anenerbe

J edna od najčudnij ih i najza�imljivijih zvaničnih organizacij a Tre­ćeg Rajha bila j e Deutsche Ahnenerbe - Nemačka organizaci ja na­sleđa predaka. Njen generalni sekretar je bio unteršturmfirer Vol­fram Zivers (Wolfram Sievers ) , koj i je kasnije streljan u Nirnbergu zbog zločina protiv čovečanstva. Ovu organizaciju je osnovao Si­verso v duhovni mentor, Fridrih Haj lšer (Friedrich Heilscher) . Ernst Jinger (Juenger) , pisac koj i je veličao rat u svom romanu Va­tra i krv, napisao j e u svom dnevniku da je Hajlšer osnovao novu religiju sa celim sistemom magijskih veza zavisnih od paganske go­dine. Razni dani svetaca i godišnja doba su se obeležavali svojim sopstvenim odgovarajućim praznicima, pesmama; za nj ih su bile vezane određene životinje, boj e i bogove, kamenje i biljke. Haj lšer je kasnije svedočio na suđenju Ziversu. Ziversu je pre pogublj enja bilo dozvoljeno da izvrši svoje neo-paganske obrede i izgovori taj ­ne bajalice; posle toga je na gubilište otišao smiren. Hajlšer j e odr­žavao čvrste veze sa nemačkim okultizmom j er je bio saradnik švedskog istraživača Svena Hedina koj i je bio lični prij atelj Karla Haushofera. Hedin je proveo mnogo godina na Tibetu i uneo veli­ki deo tibetanskog okultizma u nacističku misao.

1 8 6

Svaka organizacija koju s u osnovali takvi preispoljni neo-p, ] ganiski okultisti je morala biti nešto neuobičajeno. Istraživanja ko j a je preduzimala bila su tada i ostala bez presedana kada su II pi tanju organizacije finansirane od strane vlade. Ciljevi organiza i su objavljeni u časopisu Germanien novembra 1 936 povod O otvaranja Pflegstatte fur Germanenkunde (Centra za izučavan nemačkih starina) u Detmoldu. Na otvaranj u, na kojem je održa potpun esesovski obred, održali su govore SS brigadefirer Dr. Raj š le (Reischle) a okupljene je pozdra,vio i VilheIm Tojt, autor 'bib l i je ' nacističkih zemaljskih misterija pod naslovom Drevna nemačk l 1 svetilišta.

Ciljevi Anenerbea su bili izloženi sledećim redosledom: 1 . I s tražiti teritorijalnu rasprostranjenost i duh nordijske indo-german ske rase; 2. Uvesti proučavanje tradicije života nemačkog naroda; i 3 . Pozvati svakog 'Narodnog druga' da radi sa nama.

Predmeti koje je Anenerbe proučavala su, prema ovako opse­žnom proglasu, pokrivali puno oblasti; ova organizacija je težil da istraži i za beleži sve vidove drevne nemačke tradicije ili 'nasle­đa predaka' . Ovo j e obuhvatalo narodne pesme i igre, arhitekton­ske stilove raznih oblasti, folklor i legende kao i manje uobičajen vidove kao što su runski pisani spomenici, simbolizam, proučava­nje rasa, svete geografije i paranormainih pojava. Pored akadem­skog istraživanja, Anenerbe j e podsticala oživljavanje starih narod­nih običaja kao što su obredna trčanje, paljenje vatri radosnica na letnju ravnodnevicu i svetala za zimski solsticij .

Vodeći stručnjaci u svojim oblastima su regrutovani da po­mognu Anenerbeu. Sivers je podsticao Dr. Šefera ( Scheffer) da sa­rađuje sa nekoliko tibetanskih lama u različitim manastirima, jer su njihove natprirodne moći biti od koristi nacional-socij alizmu. Vilheim Toj t je bio zadužen da odredi drevne ley linije, dok je gru­pa rašij ara radila na zemaljskim energijama. Arheolozi i stručnja­ci za drevnu arhitekturu su dovođeni kako bi napravili nacrte od­govarajućih kraljevskih znakova i spomenika za upotrebu SS-a . Himler je Tojta imenovao za direktora programa obnavljanja Eks­ternštajna kao svetog spomenika nemačkom duhu, koji je trebalo da bude nalik onome od pre 1200 godina. Tojt je trebalo da orga­nizuje podizanje duplikata Irminsula, drevnog svetog stuba Sakso-

I\NENERBE 1 87

I l aca na najvišoj tački Eksternštajna. Trebalo je da drugi kameni stubovi budu ukrašeni kopijama iz tradicionalmh drvemh sala drevne Nemačke, 'najranije arhitekture Evrope', iz koje su, kako S LI tvrdili Tojtovi sledbenici, nastali klasični obl ici grčkih hramova.

Neke od ovih sala su zaista bile izgrađene ah ne u Ekstern­štajnu. Najpoznatija je ona na svetom ostrv

,u R,igen�, na kojem su

kasnije izvođeni čudni radarski eksperimentl. Rlgen Jev u d�vna vr�­

mena bio pagansko sve�ilište. Tokom svoje duge, prosl�stl nal

,azlO

se pod vlašću Danaca, Sveđana i Francuza da bl ko?acno pnpao Nemačkoj posle zbacivanja Napoleona 1 8 1 5 godll1e, kada su Francuzi bili prisiljeni da ga predaju Pruskoj . Godine 1 1 68 , dok se nalazio pod danskom vlašću, danski kralj Valdemar PrVl Je orgal1l­zovao krstaški pohod protiv ostrvlj ana i uništio nj ihov poznate pa-ganske hramove.

v ' . , . v Nacisti su smatrali Rigen, nekadasnje pagansko svetlhste, sa­vršenim mestom za izgradnj u velike sale - Spomenika Hitlero:,oj omladini. Ova sala, izgrađena u spomen člana Hitlerove omladll1e Hansa Malona (MaHon), ubijenog 1 93 1 bila je projektovana u Sti­lu drevnih nemačkih zdanja. Sala, sto stopa dugačka i dvadeset i četiri široka, predstaljala je hram koj i je tre?alo d� stv

,ori vezu iz­

među savremenog sveta živih i mrtvih heroj a proslostl. Ova sala, koju su izgradile Radne jedinice Rajha z�hv

.aljujući novčanim

sredstvima koje su prikupili članovi SA, SS l Hltlerove Omladll1e, usklađena je s razmerama drevnih kamenih ograda po�natlh �ao ' bašte Huna' koje se mogu naći u baltičkom delu Nemacke. U Jed­nom kraju sale, koja je bila oivičena grubo-tesanim granitn�m b lo­kovima i pokrivena slamnatim krovom na tradicion�l�n naCln, na­lazio se masivan monolitski oltar poduprt trima velikim kamemm gromadama. Mračna unutrašnjost, osvetljena jedino �nev?om sve­tlošću koja je prolazila kroz otvore na krovu, p,o�secala Je �a pa­ganske hramove prošlosti, međutim, kako naClstl su tvrdlh, sal,a nije trebalo da bude rekonstrukcija tih hramova. " Ova zgrada ,m­je rekonstrukcija" , napisao je Herman :rile (�

,ermann Wllle)" njen

hroničar, " ona predstavlja zgradu sadasnJostl . Drevna zdanja, sa svoj im okultni m razmerama i geomantskim položajem, su predsta­vljala uzor za ovu salu, međutim, njen stil je odgovarao. N�vom poretku nacional-scoij alizma, 'starom duhu u novom obhku . Za

1 8 8

obnovljen paganski praznik n a zimski solsticij, praznik "nepol divog sunca " , članovi Hitlerovi omladine su ovde mogli da v obrede i meditiraju o tome kako smrt zime prethodi ponovnom đenju proleća.

Spomenik Hitlerovoj omladini je bio projektovan zahvalj u j ć i informacijama koje je obezbedila Anenerbe, koja je deta lj proučila nemačke spomenike. Još 1 875 godine je prevladala trad cija golemih građevina k�je veličaju Rajh. Prvi takav spomenik bio Hermannsdenkmal, spomenik Hermanu, germanskom ratn · koji je u devetom veku nove ere pobedio rimske legije. Ovaj sp menik, podignut na značajnoj visokoj tački u Teutoburškoj je projektovao E. fon Bandel (von Bandel) kao simbol nacionaln jedinstva i tvorca Nacionalnog duha. Ova velika statua sa nutim mačem predstavljala je zbir i personifikaciju svih junačkih mitova i kao takva je postala uzor za kasnije nacističk spomenike.

Nacisti su duboko poštovali Hermannsdenkmal. Nacisti U bivšim vojnicima Frajkora na poklon darivali povelje na čijem za­glavlju se nalazio teatralan crtež ovog herojskog spomenika. Naci­sti su 1 934 godine osveštali još j edan Freikorps spomenik, u Es -nu u Rurskoj oblasti. Taj spomenik, postavljen na uzvišenom m -stu sa pogledom na reku, predstavljao j e neku vrstu savremeno Stounhendža, a njegova dvadeset i dva stuba su podupirala prste­nasti krov. U sredini spomenika se nalazila još jedna građevina jarbolom na kome je vijorila sveprisutna zastava sa svastikom. Ia­ko Stounhendž ima trideset monolita postavljenih u krug, sličnost je bila očigledna i predstavljala je parapsihičku vezu sa prošlošću.

SS je izgradio vernu kopiju tradicionalne megalitske grobni­ce u Hoveltu, Danskoj . Ovaj spomenik, sagrađen u spomen palih dobrovljaca Waffen-SS Freikorps Danmark, sastojao se od dvo­sloj ne okrugle zemljane kupe na čijem se vrhu nalazio dolmen - ve­liki kamen koj i leži poprečno preko dva manja mega lita. Oko ze­mljane kupe bili su postavljeni manji uspravljeni kameni a ti samu zemlju su bile stavljene pravougaone kamene ploče na koj ima su se nalazili spiskovi poginulih. Na vrhu svake ploče se nalazila za­krivljena svastika tulskog tipa. Danski pokret otpora je digao spo­menik u vazduh maja 1 945 godine . .

I\NENERBE 1 89

Svi ovi nacistički spomenici su imali jednu zajedničkucrtu -

svesno su odražava li prošlost svoj im oblikom, mestom na kojem

su se nalazili i svrhom. Nijedan od nj ih danas ne postoj i, ali na

osnovu fotografija i crteža možemo shvatiti do koje mere im j e po­

svećena pažnja i koliko se razmišljalo o svakom nacrtu.

Idej e Anenerbea su izražavane na svim nivoima, od zgrada pa

do skica okultne heraldike znački i oznaka činova. Jedan od plo­

dova istraživanja Anenerbea je bila fabrika porcelana u Alahu, či­

ja se radnja nalazila u ulici Hermana Geringa u Berlin�. Alaška fa­

brika je proizvodila reprodukcije urni, tanj ira, vaza l posuda za­

snovanih na drevnim nemački m prototipovima. Dizajn ovih pred­

meta je bio poveren posebnom odeljenju Anenerbea i svaki novi

dizajn je bio zasnovan na drevnom primer� pos,eb

.no odabra

,nom

zbog svoje simboličke i istorijske vrednostI. OVl slmboh, kOJe su

birali značajne ličnosti kao hauptšturmfirer profesor, Dr" �erma�

Virt, vođa Odeljenja za proučavanje pisanih spomelllka l slmb?h­

zrna, nacistički stručnjak za svastiku, rune i islandsku geomillltlJ u .

Ovi simboli, za koje se govorilo da proističu iz "korena naroda" ,

obuhvatali su Drvo života, svastike u oba smera i rune. Revnosno

su praćena SS iskopavanja u nadi da će biti pronađena neka, ,nova

relikvija čije se reprodukcije mogu napraviti. NaJpopularnlJ e re­

produkcije su pravljene u velikim količinan:-a} dobro su se proda-

vale, pogotovo strasnim esesovskim sakuplJ aclma. v '

Posebni 'jedinstveni primerci' su pravljeni za visoke sluzbelll­

ke. Na primer, za svoj rođendan 7 oktobra, 1937 godine, �ajnrih

Himler je dobio na poklon urnu napravljenu na osnovu sklCe ko­

ju je odabrao SS šturmbanfirer R. T. Vigel (Wiegel) iz ha�overs�og

Landesmuzeja . Ova posuda, prekrivena Odal-runama l Dr:recem

života je kopirana sa pogrebne urne iz Jakob-Frizena negde 'lZ 450

godine naše ere. Januara 1 938 godine, Anenerbe je pripojena kao puno�ravno

odeljenje SS-u i njen kadar je prešao u lično Himlerovo osoblje . Or­

ganizacij a je već 1 939 godine porasla i imala preko pe�eset,odelJe­

nja, od kojih je svako proučavalo određ�ni v�? drev,n,lh mls��nJa.

Kada je SS preuzeo Anenerbe, Vilhelm TOJ:" kOJl J e vec,lmao vlse

,:>d

osamdeset godina, povukao se iz javnog zlvota l o nJem� se l1lsta

više nije čulo. Njegova smrt 1 942 godine je ostala nezapazena.

190

, Istraživanje zemaljskih misterija je nastavljeno žurno j r j HlmI;r sada bIO svestan da geomantija predstavlj a ključ za pa,r . 1 pSlhlCku kontrolu nad nacij�ma. Anc:nerbe je nastavila da prou �n va vezu rasa � planova

,�uca, sledeci knj igu Dr. Georga Buša n (Bus�han) . Busanova knj Iga Illustrierte Volkerkunde ( I lustrovan l stu�IJa naroda) IZ 1 926 ?odi�e j e detaljno proučavala mnoge var i Jac

,IJe narod�e Ul�etnostI, oblCaJa, kostima, navika i rase u Nema � kOJ . Takođe Je u Jed�om delu obrađivala raspored soba u domovi ma. Studen:I ,

nemacke arhit��ture su utvrdili nekoliko posebn ih v�sta u tra?lCIOnalnom polozaJu soba koja su odgovarala određ(,'o mm oblas,�Ima. Drugačiji s� raspored soba mogao, na primer, na ' i u :Vestfa�IJ1 nego u Is�ocnoJ P�uskoj ; a taj oblik se takođe mogao pr

,ImemtI l na rasne tlPOV�. Hlmler se uhvatio za ovu ideju i saku­plJ ao planov� domov

,a u CehoslovačkOj , Poljskoj i' baltičkim drža­vama ka

,ko bl nJ�g�vI Anenerbe-stručnjaci 'dokazali' nemačko po­reklo

"ov�h z

,emalJ

,a l tako obezbedili 'naučno' opravdanje za njiho­vo pnpaJanJe Rajhu.

H�mle� j e takođe ?�verio, Anenerbeu održavanje raznih zgra­da od

. . IstorIJskog zn�caJa kOJe j e trebalo da postanu turističk atrakCIje kada Nemacka dobije rat. Jedna od nJ'ih J'e bl 'o b k ' k ' ' H' l un er IZ oJeg Je lt er komandovao osvajanjem Francuske 1 940 godin Druga Je bIla S

,taronova sinagoga u Pragu, koja je nastala u trina­est�m v�ku. Hlmler Je naredio da j e poštede uništenja j er j e želeo da Je sacuva kao muzej izumrle rase.

, Jo� j edno he�rejsko svetilište koje je SS poštedeo je bilo drev­n?,

JevreJsko,grobl!,

e u yor�su, u Rajnskoj Zemlji . Tela preko dve h�IJade Jevreja, kOJI su zIveh u ovom gradu između 1076 i 1 9 1 1 go­dme, su n,a ovom �roblju �ila z

,��opana u svetom pesku, posebno donetom

,IZ Jerusahma. Najstanji deo groblja je bio u obliku trou­gl�.:

da blv kas�ije bio proširen u pravougaonik. Dva mesna naci­StICka sluzbe�Ika su tokom tridesetih godina preporučivala da se groblje sravm sa zemlJom �ako bi se nešto drugo izgradilo na tom m�stu, �h su na

,ređenJa kOJa su stigla iz Berlina zabranila rušenje. �Imler Je P?SetIO groblje s� grup�m običnih turista i dobio je od cuvara preCIzan plan sa SVIm merama i položajima za svoju Ju­deJ sku bibilioteku ". Posle ozbilj nog razmišl janja, Himler j e n�re-

ANENERBE 1 9 1

dio da groblje ne treba uništiti kako se ne bi promenila geomanti­ja tog mesta i time naškodilo gradu.

Zanimanje SS-a za groblja kao boravište mrtvih duša je bio razlog j edne vrlo bizarne prakse. SS časopis Die Schwartze .Korps je podsticao esesovce da rađaju reinkarnaciju drevnih nemačkih heroja snošajem na drevnim nemačkim grobljima. Die Schwartze Korps je redovno objavljivao spiskove odgovarajućih grobl ja, ko­Ja su, naravno, prvo proveravali službenici Anenerbea iz straha da se u nj ima ne nalaze 'rasno inferiorna' tela.

Pošteda Vorms groblja ili Staronova sinagoge je predstavlj a­lo izuzetke jer je javna politika SS-a bila da uništi sve tragove ne­nemačkih kultura. SS je u Sovjetskom Savezu namerno uništio ukupno 427 muzeja, uključujući one u Lenj ingradu, Smolensku, Stalj ingradu, Poltavi l Novgorodu. Umetnička dela koja su nasta­la na zapadu prebačena su u Nemačku, međutim, ostatak je svire­po uništen u pomahnitaloj orgij i pustošenja. Anenerbe je bila od­govorna za 'obradu' zaplenjenih umetničkih dela. Dvadeset i še­stog juna 1 939, uskoro pošto je Anenerbe postala jedinica SS-a, Hitler je izdao sledeću direktivu iz Obersalcberga, jednog 'od svo­j ih utvrđenih utočišta: "Nalažem Dr. Hansu Pose u (Posse) , direk­toru Drezdenske umetničke galerije, da za Linc izgradi nove .muze­je umetnosti. Svim partij skim i državnim službama je naređeno da pomognu Dr. Poseu u ostvarenju nj egove misij e . " Misij a se svodi­la na pljačku. Pose je pod pokroviteljstvom Anenerbea putovao ši­rom okupirane Evrope birajući slike koje su izražavale 'duh drev­ne Nemačke'. Hitlerov fantastičan san o ponovnoj izgradnj i au­strij skog grada Linca kao umetničkog remek-dela Novog poretka je podrazumevao da tamo bude smeštena najveća zbirka nemačke umetnosti. Osnovana je čak i organizacija, Sonderauftrag Linz, koja se nalazila pod neposrednim nadzorom Hitlera i koja je tre­balo da ostvari ovaj golemi cilj .

Hitlerovo uništavanje sve umetnosti sem one koju je partija odobravala predstavlja još jedan primer parapsihičkog totatlitari­zrna na delu. Njegov patološki strah od svega što je 'strano' ga je naveo da veruje da je ne-nemačka umetnost na neki način para ps i­hički opasna po nemački narod. Himler nije bio tako zabrinut za slikarstvo i skulpture; njegova parapsihička paranoja se odnosila

1 92

na zgrade. Smatrao je da Rajhsbanka, koja je završena uskoro po što su nacisti došli na vlast, predstavlj a geomantski pokušaj hriY ' l

na da utiču �na finansijske tokove u Nemačkoj . Zgradu je u obl i ku hrišćanskog krsta projektovao katolički arhitekta po imenu V I f (Wolf) . Posle ovog straha, nacisti su odlučili da ništa više ne trebIl graditi bez '

-odobrenja partije i Himlerovi l jubimče, Anenerbe, j ' kritički pregledala svaku prijavu.

Dok istraživanja Anenerbea koja su se odnosila na okultnIl svoj stva crkvenih zvona ili simbolizam uništenja irske harfe u Ul steru mogu : delovati skoro privlačno, krajnji cilj je bio učvršćivao nje nacističke vlasti. Volfram Zivers se nije samo bavio okuit i · zrnom kao hobijem; poslužio je kao sredstvo za snabdevanje naci ­stičkih rasnih naučnika jevrej skim lobanjama. Profesor August Hirt, direktor Anatomskog instituta univerziteta u Strazburu, 1941 godine obratio Anenerbeu sa jezivim predlogom. Istakao j da njegova rasna proučavanja ne napreduju kao što bi trebalo jer, iako Institut ima bogatu zbirku ljudskih lobanja svih rasa, njego­va jevrejska zbirka je premala. Verovao je da SS može nadoknadi­ti ovaj propust. Hirt je predložio Ziversu da se pohvata veliki broj živih 'jevrej sko-boljševičkih komesara', pažljivo izmeriti njihova tela i onda treba prouzrokovati smrt "na način koj i ne oštećuje lo­banju. " Onda bi doktor mogao odvojiti glavu od leša i poslati je Institutu u Strazburu u posebno napravljenoj limenoj konzervi. Zi­vers je smatrao ovo velikim doprinosom nauci i zlokobne zapeča­ćene konzerve su uskoro počele da pristižu u Institut.

Iako se SS bez ceremonija opraštao od miliona drugih ljud­skih bića, ispraćaj koj i su davali svoj im sopstvenim ljudima je predstavljao obred koji je izazivao strahopoštovanje. Pošto su se svi esesovci odrekli hrišćanske vere, Anenerbe je stvorila prihvatlji­vu neo-pagansku pogrebnu službu kao zamenu za hrišćansko ope­lo. Apoteozu ovih sahrana je predstavljao oproštaj od zamenika šefa SS-a Rajnharda Hajdriha (Reinhard Heydrich) , na koga je iz­vršen atentat u Čehoslovačkoj i sahrana danskog naciste ·Hristija­�a Fredrika fon Šalburga (Christian Fredrik von Schalburg) . Fon Salburgova sahrana, kojoj su prisustvovali članovi danske kraljev­ske porodice i vlade, kao i viši SS oficiri, pokazala je sav sjaj ese­sovskog simbolizma i obreda. Na sahrani, režiranoj kao i svaka

ANENERBE 1 93

druga hrišćanska kraljevska državna sahrana, SS vode su održali

potresna posmrtna slova pod dvadeset stopa visoko:n zastavom na

kojoj su se nalazile rune SS i ime umrlo�. U podn?zJu obredne za­

stav.e se nalazio mrtvački kovčeg, preknven svasttkama; na boko­

vima kovčega su se nalazila posto lja prekrivena crnom tkanino�,

a na svakom je staja la žrtve na zdela u kojoj j: gorela v�tra. Nac�­stičke zastave, stotine paganskih venaca l pocasna straza sa

.ka

vCl�

gama su upotpunjavali sliku. Kao da je neki srednjevekovlll vlteskt

red ožive o u sred dvadesetog veka.

1 94

}

CHURCH FOUNDATIONS IN NORTHERN EUROPE

c.n,r.l .... otect_ 1 .,... : 10 ... .."" ... . , ": ,..... e l : tefU

Voe

1 8 . GerIahove ley linije preko Evrope. Mapa Mihaela Berenda.

HITLEROVA TAJNA NAUKA

-, ····· ·

.

1· · · ·:

.'

O O • • ' . ..... . . ........ . .

. . . .. ..

1 95

19 . Širenje spirale nacističke dominacije, po tumačenju Haushoferove geopolitike.

1 96 Najdžel Pel 1 ik

20. Grad Karlsrue, projektovan 1715 godine, sadrži principe autori­tativne geomantije koja treba para psihički da kontroliše tu oblast. Sve zrakaste ceste se seku u Kneževoj palati u kojoj se koncentriše uticaj.

HITLEROVA TAJNA NAUKA 1 97

2 1 . Nacistička plaketa Vilhelma Tojta, geomanta i nekada­šnjeg vođe Anenerbea.

22. Drevna paga nska podela kom­pasa kako ju je rekonstruisao Oto Zigfrid Rojter. Istraživa­či Anenerbea su tražili prime­re ovog kompasa širom Se­verne Evrope.

198

23.

Najdžel Pen i k

�)f6u. 1 . •. A l p h a b l · ' t U llI (;o t h i l" U Il I " :tic Vut1rf icrlc, jii l1!\('r� jfnni)lHl1tlijif)('" �'HU]I(.·II' rei�c lIad, !:let !!.�rr· ofjclltfidllll;!i uon � l' .

r) n l1 n i � ;\.11 0 0 I1 U &

Stručnjaci Anenerbea su skupili detal j e mnogih izgubljenih i zaboravlje­nih pisama; primer iz pu­blikacije Anenerbea.

24. Primer alaškog porcela­na - urna sa ukrasom od svastika.

HITLEROVA TAJNA NAUKA

25. Hajnrih Himler i SS čelnici, uključujući Hajdriha, stoje u sveča­noj tišini pored otvorene rake Hajnriha Ptico lovca u Kvedlin­burškoj katedrali, j ula 1 937 godine.

1 99

... t

'I, " , : " : 1'

' I" I :

tv ?"

.: vl t;7j 'O '" O ;:::;- S _ . (1) � ;cl. O ::r S .... '" S So . , O , \ .... ::c := ;:;.

rb .... O <:

,.9, O S p;;-o.. §: ;cl '" O � .... <: .: :;o oS' (1) \ ;cl I

�'r . CD. -:") 1 . I'� , ; l I , a

1 km

27, Geomantski plan Hitlerovog štaba u Rastenburgu, Istočnoj Pruskoj; Wolfsschanze (Vučja jama) na presek u dveju ley linija:

/ g

Z � . o.. N < � '"o g ;<;:

� ;:l t'rl ;:., O � � � � � :..

N o -

O S A M N A E S T O P O G L A V L J E

Zamak Klingsor

Himler je prihvatio geomantiju i već 1 934 godine shvatio da bi mogao para psihički uticati na celu Nemačku kad bi našao mesto od značaja koje bi bilo središte njegovog Crnog reda. Duboko svestan magijskog aspekta zemaljskih misterija, uspeo je svoj im naizgled nevinim zanimanjem za očuvanje drevnih spomenika da lično ovla­da nad onim mestima koje je smatrao magijski moćnim. Geomanti Anenerbea su za njegov glavni štab izabrali drevnu tvrđavu u Vest­faliji, zamak Vevelsburg. Tvrđava je imala dugačku i bogatu istori­ju ; osnovali su je biskupi od Paderborna. Ime je dobila po pljačka­šu baronu Vevel fon Burenu (Wewel von Buren) . Priča se da je Hi­mler čuo proročanstvo po kome će tvrđava jedina opstati posle sle­dećeg napada sa istoka, kao što je i hiljadu i po godina ranije pred­stavljala središte saksonskog pokreta otpora u borbi protiv Huna.

Zamak Vevelsburg je bio sagrađen u obliku trougla, koj i su stručnjaci Himlerovog Anenerbea odmah prepoznali kao značajan u geomantskom smislu. Moskovski Kremlj i Vestminsterski kom­pleks zdanja, koj i takođe predstavljaju sedišta svete i duhovne vla­de, takođe su trouglastog oblika. Zamak Vevelsburg je 27 j ula 1 934 godine prešao u vlasništvo Himlera koji j e za njega plaćao neznatnu godišnju zakupninu od jedne marke. Mesne vlasti, koje su ranije bile odgovorne za održavanje trošne tvrđave, bile su pre-

204 Najdžel l ' I i i i zadovoljne da predaju ono što su smatrale obavezom, među t im, kada j e Himler postao ponosni vlasnik, nije izgubio ni trenutak j započeo je njeno renoviranje . Ovaj SS rajhsfirer j e obavestio 1 1 1 1 ta, ministra privrede Rajha: "Predlažem da razvijem Vevelsbur , . . kao školu za SS vođe Rajha i zahtevam najveću moguću državJ I u dotaciju za pokrivanje troškova. "

Himler j e izabrao članove iz svoje lične pratnje i osnovao po sebnu Vevelsburg kancelari ju pod vođstvom standartenfirera Zig frida Tauberta ( Siegfried Taubert) , koji je 1937 godine dobio vi () ku titulu 'komandanta tvrđave' . Himlerov arhitekta, Herman Bar tels (Hermann Bartels �- ) , bio j e zadužen za radove na rekonstruk cij i u saradnj i sa stručnjacima Anenerbea. Sve radove su izvodi ! posebno odabrane Radne jedinice Rajha pod vođstvom esesovsk i h savetnika.

.

Zamak nije trebalo da bude samo štabna škola, već i simbo. lični mikrokozam nemačke istori je i germanskog duha. Valter Šc­len berg (Walter Schellenberg) , koj i j e kasnije, posle ubistva Hajdri . ha, preuzeo komandu nad tajnom obaveštajnom službom, SD, opisao je način rada ovog skrivenog svetilišta Nacizma: "Bio je preuređen kako bi poslužio kao vrsta SS manastira. Svake godinc se tamo sakuplj ao tajni zbor Reda . Svaki član je imao svoju sop. stvenu stolicu sa imenom ugraviranim na srebrnoj ploči, i svaki od njih je morao da se posveti obredu duhovnih vežbi poglavito usmc. renih ka mentalnoj koncentracij i . " Mesto na kome su se održava. le duhovne vežbe je bio sveti sto u srcu zamka Vevelsburga. Tamo, u sali dugačkoj 145 i širokoj 100 stopa, se nalazio Himlerov Okru­gli sto, urađen po ugledu na onaj iz legende o kral ju Arturu. Oko ovog �rastovog stola je bilo postavljeno trinaest stolica koje spo­minje Selenberg. Svaki od trinaest 'vitezova' j e imao svoje odaje u Vevelsburgu, , koje su bile ukrašene u istorij skim stilovima starih germanskih heroja i posvećene odgovarajućem čoveku.

Ispod zamka Vevelsburg se nalazilo svetilište u kome se odr. žavala poslednja ceremonija svih vitezova. Neposredno ispod Y, _

like sale se nalazila mračna kamena grobnica sa pet stopa debelim zidovima. U sredini ove grobnice, poznate kao Carstvo mrtvih, na­lazio se otvor nalik bunaru u kojem j e stajala kamena kropionica . U zidovima Carstva mrtvih se nalazilo dvanaest niša. U slučaju

ZAMAK KLINGSOR 205

smrti nekog od obengrupenfirera, njegov grb je trebalo ceremoni­jalno spaliti u kropionici a pepeo staviti na postolje u odgovaraju­ćoj niši. Trebalo je pepeo staviti u alašku porcelansku urnu. Nauč­no su određeni položaji četiri otvora u tavanici grobnice kako bi se dim teatralno podizao u jednom jedinom stubu. Celo uređenje grobnice ispod svetilišta je bio izvedeno po ugledu na jezuitski plan Panteona kraljeva u manastiru El Eskorial nedaleko od Madrida. Ovaj hram, izgrađen posle mističnog Viljalpandinog tumačenja knj ige proroka Jezekilja, predstavlja grobnicu španskih kraljeva, u kojoj su poslednji put nedavne 1980 godine sahranjeni ostaci pret­hodnog kralja koj i su preneti uz veliku ceremoniju. Kao i Panteon kraljeva, tako je i Carstvo mrtvih trebalo da čuva ostatke vrhov­nog vođe Nemačke - Adolfa Hitlera.

Ovaj povratak drevnoj monarhij i je najočiglednij i u Himlero­voj detaljno razrađenoj religioznoj predstavi . "Bio je prvi među sebi ravnim o o . poznat kao Vojvoda i Kralj i bio je Firer pre hilja­du godina. " To je objavio Hajnrih Himler na jednoj od najčudni­j ih ceremonija u celoj bizarnoj istorij i trećeg Rajha. Držao je s lovo 1936 godine u katedrali Kvedlinburga u Harc planinama, povo­dom hiljadugodišnj ice smrti kralja Heinricha der Voglera (Hajnri­ha Pticolovca), osnivača prvog Rajha. Odajući poštu svom duhov­nom preteči, Himler je vršio propagandu za sebe i Crni red SS-a.

Danima pre ove impresivne ceremonije, Himlerovi ljudi su preuzeli ne samo katedralu, već i zamak Burg Dankvarderode u Brunsviku, koji j e takođe osnovao Hajnrih Pticolovac, pa čak i sa­mo kraljevsko imanje K vedlinbuga. Kraljevsko imanje je kasnije postalo nacionalni spomenik pod pokroviteljstvom Anenerbea. Sa­ma katedrala je 'očišćena' tako što su sklonjeni hrišćanski kipovi i ukrasi, a HajnrihDva kripta je stavljena pod stalnu stražu SS-a.

Himler je pozvao partijske čelnike na 'Praznik Nemaca' koj i j e proslavljao milenijum od smrti Hajnriha Pticolovca. Zgrade K vedlinburga su bile ukrašene zastavama sa svastikama i runama a noću je Katedrala bila osvetljena reflektorima. Gin'ter d'Alken, (Gunter d 'Alquen) urednik Die Schwartze Korps, zvaničnog SS ča­sopisa, ilustrovanom brošurom je ovekovečio ceremonije.

U pratnji zvaničnika i posebne jedinice barjaktara Hitlerove omladine, Himler je izvršio inspekciju zamka Dankvarderode i Kra-

206 Najdžel Penik

ljevskog imanja, na kom su mu pokazali kriptu Vigperti, koja je osta­la netaknuta još od doba Hajnriha Pticolovca. "Već smo osećali da se nalazi među nama gore u svome zamku", napisao je d'Alken. Hi­mler je bio siguran da je tako. Sam bi u ponoć posećivao kriptu u K vedlinburškoj katedrali i opštio sa duhom prvog Kajzera, koristeći svoje okultno znanje duhovnih vežbi kako bi povećao doživljaj .

Na dan ceremonije, Himler i odabrani predstavnici države i partije su marširali u svečanom hodočašću uskim putem do kate­drale među besprekornim redovima SS-Standarte "Germanija" , koje j e d' Alken opisao "kao istinske vitezove prošlosti u službi svog gospodara. " "Mogu nas nazivati paganima, ne razumejući, " nastavio je d' Alken, "ali, da su na onda mogli videti, osetili bi šta je prava nemačka pobožnost - prilagođena naš�j veri i vrsti. "

Himler j e u katedrali održao svoj poznati govor "Hajnrih Pti­colovae" , u kome je bodrio Nemce da ponove s lavna dela prvog Firera, napadao hrišćanstvo i ' ja lov' rimski svet čiji je predstavnik Karlo Veliki. Baš kao što je Hajnrih ponovo izgradio Nemačku ko­ja je ranije bila slaba i neodlučna, tvrdio je, tako je i Hitler pono­vo podigao nemački duh do nove veličanstvene ere svetske slave. Ova analogij a je ulivana u glavu naroda na isti nesuptilan način kao i većina propagande; Hitler je bio novi Hajnrih, Treći Rajh je podražava o Prvi, istok se mora osvojiti . . . itd.

Fotografije u d' Alkenovoj brošuri pokazuju Himlera u kate­drali tokom blagosiljanj a zastava Hitlerove omladine (omiljenog nacističkog obreda ) , Himlera kako počasnoj SS gardi izgovara lo­zinku - "Kralj Hajnrih i Nemačka ! " , i Himlera kako polaže venac na grob Hajnrihove žene, kralj ice Matilde. Ponovnim uvođenjem obreda drevne Saksonije, Himler je želeo da zalemi "polomljene karike lanca života" , postavljajući svoj SS za posrednika između heroj ske mitske prošlosti i obećavajućeg Novog poretka nacional­socija lističke budućnosti.

Godinu dana kasnije, drugog jula 1937 godine, Himler je svečano ponovo sahranio ostatke Hajnriha Pticolovca u grobnici katedrale. Sve do pada Trećeg Rajha, Himler se mogao videti na svaku godišnj icu u ponoć kako tamo sam meditira i u tišini opšti sa drevnim saksonskim monarhom.

D E V E T N A E S T O P O G L A V L J E

Planina Grala

Sveti Benedikt je nazivan ocem kaluđerstva jer je bio osnivač ve­oma uspešnog i moćnog Benediktinskog reda kaluđera. Sv. Bene­dikt je živeo u doba kralj a Artura u šestom veku hrišćanske ere i, prema francuskom okultisti Alfredu Vejsenu (Weysen) , prvo je no­sio hebrej sko ime Baruh, ime pripisano Zaratustri, persijskom osnivaču arij evske mazdaističke veroispovesti. Kakve god bile ve­ze među nj ima dvoj icom, Benedikt je putovao po Evropi osnivaju­ći manastire na mestima drevnih paganskih svetilišta. Najpoznati­ji manastir koji j e on osnovao nalazio se na planinskom vrhu Monte Kasino, j ednoj od svetih planina evropskog geomantskog energijskog sistema . Benedikt je umro 544 godine, 700 godina pre s loma katara u Monsegiru i 1400 godina pre nego što je nemačka voj ska fanatično branila Monte Kasino. 'Sedamstogodišnjoj vlada­vini' ćemo se kasnije vratiti.

Red j e nastavio da se širi posle smrti Benedikta. Benediktin­ski manastiri su osnivani širom Evrope, skoro uvek na mestima najmoćnij ih svetili š ta prethodnih hrišćana ili pagana. Benediktinci su 1 100 godine up ravljali većinom ključnih' nacionalnih svetilišta Evrope. Primera radi, dva najvažnij a engleska religiozna zdanja, opatije u Glestonberiju i Vestrninsteru, su bile benediktinske .

208 Najdžel Penik

Nemci Prvog Rajha su osvoj ili i preobratili u hrišćanstvo Če­šku uz pomoć benediktinskih kaluđera i na tom primeru možemo sagledati metode koje su koristili. Tokom nemačke okupacije Če­hoslovačke, 1936-1944, Kurt Gerlah je detaljno proučio datume �s�iv

"anja � �oloža!e ovih benediktinskih zdanja. Uočio je da su po­

lmckl znacaJne tac ke takođe bile geometrijski povezane: svaki te­ren bi bio geomantski proveren pre nego što bi započela gradnja. U oblasti Belin su značajna mesta bila postavljena u odnosu na prestonicu Stadice. Zapadno od Praga, na 66 kilometara, nalazio se gradić Sac, koji je bio 44 km. udaljen od Stadica. Ceh osnivač češkog naroda, je sahranjen na vrhu brda Sv. Đorđa ( sv�te plani­ne) kod Ripa ( Raudenice) . Brdo Sv. Đorđa se nalazi 33 km od Pra­ga. Gerlah je verovao da je ova predeina geometrija nemačkog po­rekla i da je koristila četvrt Raste od 1 1 kilometara .

Ispostavilo se da se ova mera, koja je povezana sa starom ne­mačkom miljom od 440 metara, nalazi u vezi sa talasnom duži­nom W-energije koju su proučavali Himlerovi rašlJ" ari Vist i Vimer " , , i za koju je ustanovljeno da putuje 44 metara u sekundi. Gerlaho­va otkrića potvrđuju da su benediktanci vladali zemaljskim linija­ma sile. Njihova magijska tehnologija im je davala moć nad onim teritorijama na koj ima su vladali svetim planinama i drugim ključ­nim geomantskim mestima. Benediktanci u Engleskoj imaju veze sa tajanstvenim krugovima u travi za koje su rašij ari utvrdili da predstavljaju moćna mesta zemalj ske energije i, od osamnaestog veka pa nadalj e, benediktinski kaluđeri ili bivši članovi tog reda su se pojavljivali u senci mnogih okultnih društava, uključujući i ma­sonsku ložu Fridriha Velikog od Pruske. Sam Hitler je pohađao be­nediktinsku školu za dečake a najveći savremeni arhitekta, Le Kor­bizije (Le Corbusier) , je bio pod uticajem ideja svetih geometriča­ra benediktinskog manastira Bojron.

Benediktanci su se dakle bavili svetom geografijom kao sred­stvom parapsihičke kontrole nad potčinjenim narodima. Ovo je uključivalo i rukovanje tajnim energijama koje su alegorijski po­��ate kao Sveti Gral, i simbolizovane ili skoncentrisane u peharu Ih kamenu. Ova legenda se pojavljuje u raznim romanima o Artu­ru i nj ihovim izdancima, a bila je i omiljena tema trubadura u sred­njem veku. Parsifal i potraga za Gralom su bili od posebnog zna-

PLANINA G RALA 209

čaja za naciste. Operska interpretacija ove priče Riharda Vagnera

joj je dala poseban nemački duh a Vagnerov genije je stvorio be­

smrtno umetničko delo koje je ostavljalo dubok utisak na mistič­

ne nacionaliste. Jedan takav mistični nacionaTIsta, Oto Ran ( Otto

Rahn), podstaknut pričom o Parsifalu, pošao je u savremenu po-

tragu za Gralom. Ran je verovao da je našao mesto na kome se nalazi Planina

Svetog Grala, Monsalva iz legende, u planinskoj tvrđavi Monsegir

u francuskim Pirinej ima. Ran j e u potrazi za Gralom 1931 godine

otputovao u Francusku. Stigao je do Monsegira, gde su se 1 244

godine jeretički katar i poslednj i put junački borili protiv krstaškog

pohoda katolika koj i su ih konačno uništili. Prema predanju , na

ovom mestu su noć uoči poslednjeg napada tri katara neprimeće­

no pobegla preko zida noseći svete relikvije . Odneli su magijske

kraljevske znake merovinškog kralj a Dagoberta II i pehar za koji

se verovalo da je Sveti Gral. Posedovanje Grala je oduvek bio san viteških redova. Vitezo-

vi Okruglog stola kralja Artura, templari, pa čak i tevtonski vite­

zovi su tražili ovu mističnu posudu. Međutim, Oto Ran je verovao

da može osvoj iti ono za čim se vekovima neuspešno tragalo. Pro­

učavao je svetu geometriju Monsegira, njene položaje prema izla­

sku sunca i odnose sa drugim svetim mestima, i otkrio tajne pod­

zemne prolaze u " koj ima je verovao da se nalazi sakriveno blago.

Godine 1933 je objavio knjigu o svoj im otkrićima. Ranova knj iga,

naslovljena Krstaški pohod na Gral, je poistovećivala Monsegir sa

Monsalvom, planinom Grala. U svojoj sledećoj knjizi, Srce Lucife­

ra, razradio je svoje poglede o političkim vezama katarizma. Ran

je 1937 godine iz Monsegira poslao pošiljku svoj ih 'otkrića' za Ne­

mačku. Primalac ovog paketa je bio Hajnrih Himler. U svojoj k!lji­

zi Hitler y la Tradicion Catara ( Hitler i katarska tradicija ) , Zan

Mišel Anžber (Jean Michel Angebert) tvrdi da se u ovom paketu

nalazio ni manje ni više nego Sveti Gral, ili bar nešto za šta je Ran

verovao da je pravi Gral. Anžber kaže qa je posuda odneta u za­

mak Vevelsburg gde je bila postavljena na mermerno postolje u

Carstvu mrtvih ispod Velike Sale. Prema nekim izveštaj ima, Ran je nagrađen za svoj trud zatva-

ranjem u koncentracioni logor, gde je ubijen 1 943 godine. Drugi

210 Najdžel Penik

izvori tvrde da je Ran izvršio ritualno samoubistvo uzevši cijanid . Bilo je to marta 1 939 godine . Mesto na kome se Ran ubio ovom samo-žrtvovanju dodaje bizaran element; bilo je to na vrhu plani­ne Kufštajn u Nemačkoj , jednom od svetih vrhova Stare religije. Kao i katarski j eretici, Ran je dobrovoljno napustio svet koji se, po njegovom mišljenju, raspadao. Možda je shvatio da je predmet ve­like moći koj i je pronašao pao u kandže zla i da će ubuduće biti korišćen u štetne svrhe.

Ran j e koristio predeinu geometri ju kako bi pronašao loka­ciju 'pravog Grala'. Gral se nalazio na značajnoj tački geomantske mape Pirineja na mestu na kome može učiniti najviše dobra. Sveta geografija ima dugu tradiciju u Francuskoj , i vlada opšte mišljenje da ona predstavlj a delo druida a zatim templara. Nema sumnje da su i katari imali pristupa ovom znanju, ako je verovati Ranu. Jed­na od najznačajnij ih figura predeIne geometrije Francuske je 'Her­metička zvezda templara ", ogromna sedmokraka figura koja pre­kriva celu Francusku. Kraci zvezde označavaju sedam značajnih svetih mesta, a svako od tih mesta je posvećeno jednoj od sedam astroloških 'planeta' . Druga velika figura je 'Sveti pravougaonik Gala', koji se u ezoteri j i smatra j ednim od 'tri tabli Grala' . Ova ogromna ,figura povezuje ključna geomantska mesta u Britaniji, Francuskoj , Nemačkoj i Holandij i . U svojoj knjizi Le Secret des Druides (Tajna druida), objavljenoj u Briselu 1 970 godine, Vili i Marsei Bru (Wi lly, Marcel Brou) opisuj u ovaj ogroman niz ley li­nija . One povezuju svetilišta u Triru, Nemačkoj (koji se takođe na­lazie na Gerlahovoj linij i Toul-Oldenburg) , Ejvberi i Stounhendž u Britaniji, sveta ostrva Uesan u Francuskoj i Valheren u Holandiji, Sen Nazer, Karnak i Lizije, središta paganskih ili hrišćanskih ver­skih obreda. Ove ogromne geometrijske figure su povezane sa ze­maljskim silama koje ispunjavaju energijom ova mesta koja se smatraju svetim.

Postoje li ove ogromne figure zaista na zemlj i ili ne, i bila nji­hova geometrij a precizna i ispravna, one još uvek mogu dej stvova­ti u okultnom. Kontrola vizualizovanja predstavlja osnovnu vešti­nu okultizma kojom svaki kandidat mora da ovl�da. Mnoge ško­le magije poučavaju metodama ovladavanja ovom sposobnošću, ali, koj i god sistem bio upotreblj ivan, vizualizovanje je sredstvo za

PLANINA GRALA 2 1 1

magijsko uticanje na događaje. Mreže koje povezuju klj�čna m.e-sta u predelu obezbeđuju konceptualni okVIr za vlz�ahzova�Je: Čak i ako ne predstavljaju ništa više od tvorevine maste, one ce l dalje funkcionisati. Nj ihova veza sa primedjivim zemaljskim ener­gij ama, pak, čini ih dvostruko moćnij im, jer posvećenik onda ima posla sa pravim silama. ,

Geometrija u oblasti Monsegira oblikuje pentagrampovezan sa linijom izlaska sunca na letnji solsticij i ovo su izučavali geoman­ti koje je Himler poslao u južnu Francusku uskoro posle njene �a­pitulacije 1 940 godine. Oni su takođe počeli da vrše iskop�vanJa. Juna 1943 godine, Anenerbe je organizovala veliku ek�pedIC1Ju . Ve­lika grupa nacističkih naučnika se sj atila u ovu oblast l mahlllto za­počela iskopavanja kod Monsegira. Razne stvari su pronađene, spakovane u sanduke i poslate u Rajh koji je već propada�.

Hitler je tvrdio da svakih sedam stotina godina dolaZI do pre­kretnica u istorij i . Stara nemačka legenda kaže da skriveno b lago izlazi iz unutrašnjosti zemlje svakih sedam vekova i Himler je ovo povezao sa Gralom. U duhovnoj istorij i su se z?ačajn�

.d,ogađaj i od­

igrali 544 i 1244 godine naše ere. Sveti BenedIkt, k�) 1 Je pagan,ske

svete planine uključivao u hrišćanske obrede, umro Je 54� godllle, iste godine kada je po predanju umro i kralj Art�r. Katan su �244 godine pobijeni kod Monsegira. Veruje se da su l kralj Artur l ka-tari posedovali Sveti Gral . .

, , . ,'

I 1 944 godina predstavlja prekretnicu u svetsk�J 1ston) 1 . �re­ći Rajh je bio zaista osuđen na propast a uskoro J

.� predstoJ�la

atomska bomba, taj demonski proizvod Nove alhemlJe . Te godllle se na benediktinskoj svetoj planini bila ključna bitka za oslobađa­nje Italije od Nemaca, jer je 17 j anuara, 1 944 godine z�počel� ,

l�­gendarna bitka za Monte Kasino. Manastir Monte �aslllo, kO)1 J e osnovao lično Sv. Benedikt, b io je izgrađen na vrhu Jedne od sve­tih planina u energetskom sistemu Evr�pe i kao ::a

,kav je imao dv

,�­

struki značaj : bio je od vitalnog strateskog znacaJa kako u k laslc-nom vojnom tako i u okultnom smislu.

, . . Naređenje koje je general fon Fitinghof (von Vletlllghoff) pn­mio bilo je nedvosmisleno: mora odbraniti svetu planinu po svak� cenu. Bitka je odrazila ovo naređenje odbrane do poslednje kapI krvi. Saveznici su prvo uputili jednu oklopnu i šest pešadij skih di-

212 Najdžel Penik

vizija, međutim, kako se bitka nastavljala, nj ihove snage su pora­sle na trinaest pešadijskih i tri oklopne divizije . S nemačke strane je Monte Kasino branilo pet pešadijskih i četiri oklopne divizije. Posle četiri meseca borbe i osam izgubljenih divizija, saveznici su konačno zauzeli svetu planinu. Međutim, pre nego što se ovo do­godilo, pola kvadratne milje planine je pretvoreno u prašinu.

Četrnaestog marta, 1 944 godine, 500 savezničkih bombarde­ra je za tri i po sata bacilo preko 1000 tona bombi, posle čega-- j e usledila artiljerijska vatra iz šest stotina teških poljskih topova. U međuvremenu, na razdaljini od nekoliko stotina milja, u Monsegi­ru, mogao se videti čudan prizor. Priča se da je na sedamsto tu go­dišnjicu uništenja katara, 1 6 marta, Alfred Rozenberg sa nacistič­kim čelnicima doleteo u posetu Monsegiru. Preko mesta je prele­teo laki avion Fizeler Storh koji je puštao dim. Opisao je oblik ogromnog sunčevog diska i onda odleteo u pravcu Tuluza. Iznad svete planine katara je visio ogroman keltski krst. Nacistički ze­maljski magičari su izveli j edan od tradicionalnih rituala magijske zaštite velikih razmera - obred Ružinog krsta. Ovaj magijski čin se na neki način isplatio. Borba se produžila tri dana na ruševinama manastira Monte Kasino, ali je fanatični otpor Prve nemačke pa­dobranske divizije prisilio Saveznike na povlačenje. Usledilo je još dva meseca bombardovanja pre nego što su trupe pravih ujedinje­nih nacija poslednji put napale utvrđenje. Britanske, poljske, ma­rokanske, novozelandske i američke trupe su neprestano tukle po ostacima manastira dok otpor na kraju nije slomljen i 1 8 maja 1 944 godine je podignuta poljska zastava preko kamenja koje je nekada bilo Benediktov manastir. Osamnaest dana kasnije, Save­znici su se iskrcali u Normandiji, srednjevekovnom uporištu bene­diktinaca. Dani Trećeg Rajha bili su odbrojaAi.

D V A D E S E T O P O G L A V L J E

Memoari demonskog carstva

" Onda slede snegovi i razbesneli vetrovi, jer su bogovi

osuđeni na propast, a kraj je smrt . " Voluspa

Sve teorije i otkrića nemačkih okul.tista i �nener�ea su se našli

v na

svome kada je izbio rat 1 939 godlOe. Bas kao st� . su se naucno

oružje i istraživanja u oblasti odbrane iznenad� nyash u prvom

.pla­

nu, tako je i parapsihičko ratovanje postalo klJucna ?.?last pnm�­

njenog istraživanja. Fenomenalna inventivnost naC1stlc�e na.uke Je

postala očigledna tek posle poraza Rajha; tek ta�a mu Je pnznat? otkrivanje prvog mlaznog aviona na svetu, nervOl

.h gasova: .

teledl­

rigovanih projektila, raketnih aviona trid�set godlOa pre njihovog

vremena i lansiranih raketa koje su stvonle osnovu za posleratne

kosrničke programe kako SAD-a tako i SSSR-a. Nacistički tehniča­

ri nisu bili ništa manje inventivni ni kada je neortodoksna strana

bila u pitanju. y . , . . y .

Mesto na kome su se 'okultne vestlOe I zvaOlcna nauka naJ-

više približavale bila je oblast zemaljskih - �adio - magnets�ih -

parapsihičkih energija . Trideseti� gO?ina v�

ase? veka, po�natl na­

učnici kao Nikola Tesla su tvrdih da Istrazivanja u obl�s�1 ele�tr.o�

nike nisu daleko od usavršavanja 'zraka smrti' . Nemacki na.ucnlcl

su shvatili ovaj zrak kao glavno oružje koje će osigurati nj ihovu

214 Najdžel Penik

svetsku nadmoć. Radeći sa visoko-voltažnim X-zracima, fizičar Ši­bolt (Schieboldt) je pokušao da razvije zrak koji bi uništio avion u letu. Slična na prava, čije j e šifrovano ime bilo Hadubrand, koristi­la je ukrštene zrake infra-crvene energije za spaljivanje neprijatel j ­skih aviona. Ova linija proučavanja se pokazala neplodnom, ali j e­dan od nj enih rezultata j e bio elektronski mikroskop, koji sada predstavlja osnovno oruđe istraživanja kako u biologiji tako i u nauci o materij alima. Hitler je rekao "Da smo imali moćnije mi­kroskope, otkrili bismo nove svetove" i upravo je to učinio elek­tronski mikroskop. On je zaista bio j edan od retkih korisnih izu­ma koje nam j e Treći Rajh ostavio u nasledstvo.

U vezi sa ovim istraživanjem visoke energije su na nekoliko 'klj učnih tačaka' Rajha podignuti razni tajanstveni 'predajnici'. Na Brokenu, poznatom vrhu u planinama Hare, 1938 godine je započelo užurbano građenje . Broken, koji je bio sveta planina bo­ginje Frej e, je najpoznatiji po čudnoj optičkoj pojavi poznatoj kao 'duh Brokena' , koj i se pojavljuje kada zraci sunca bacaju senku osobe, koja stoji na vrhu, na oblak ispod nje. Pod određenim uslo­vima oko glave ovog 'duha' se pojavljuje svetački oreol.

'Predajnik' je bila čudna naprava, bila je to kula okružena ni­zom stubova na čij im su se vrhovima nalazile drške kruška stog ob­lika. Istovremeno je sličan sistem podignut na vrhu planine Feld­berg nedaleko od Frankfurta. Uskoro pošto je Brokenska kula pu­štena u rad, počele su da pristižu prij ave o čudnim pojavama u nje­noj blizini. Motori kola koja su išla planinskim cestama bi iznena­da stali. Stražar Ratnog vaduhoplovstva bi uskoro opazio nastra­dala kola i objasnio zbunjenom vozaču da je beskorisno pokuša­vati da upali kola tog trenutka. Stražar bi posle nekog vremena re­kao vozaču da motor može opet da radi i onda bi ovaj upalio ko­la i odvezao se.

Mnogo godina kasnije, posle rata, stalno su pristizale prija­ve o pojavi 'paralize kola' povezane sa pojavama NLO-a. Kakva god bila njegova funkcij a, 'predajnik' je stvarao pol j e energije do­volj ne da napravi kratak spoj u električnim sistemima obližnjih kola. S l ične pojave su zabeležene u ravnici Solzberi u blizini Sto­unhendža, međutim još nije ustanovljeno da li su one prouzroko-

MEMOARI DEMONSKOG CARSTVA 2 1 5

vane nekom aktivnošću samih k<3.menih gromada ili vojnim prisu­stvom u oblasti.

Polj a ove vrste su bez sumQje uočena oko kamenih krugova. Emanacije nepoznatih energija s� mogu iskazati na različite nači­ne: kao magnetizam, toplota, te ska 'atmosfera', zvuk ili svetlost. Pojava poznata p o imenu 'avetil1jska svetla' je često puta uočena na mestima izrazite para psihičke aktivnosti. Ukleta crkva u Borli­ju, u Eseksu, je j edno od mesta g de je ova pojava nedavno viđena. Teozof Sinet (S innett ) je tvrdio d;a pojavu 'avetinjskih svetala' , ko­ja se izražava u blago fosforescentnoj ili zasleplj ujućoj električnoj varijacij i, prouzrokuje srnenjiva:nje 'vibracija etera' . "Očigledno je ," napisao je Sinet, " da svako ko ume da stvori ove vibracije mo­že lako da proizvede sve vrste svetlosti koje želi " . Među vrstama svetlosti on spominje "one čudn e igrajuće loptice svetlosti u koje se određene vrste duhova vatre t;ako lako pretvaraju . "

Ekipe bombardera američkog ratnog vazduhoplovstva , ko­je su vršile vazdušne prepade na Nemačku 1 944 godine, žalile su se na novo nacističko taj no oru:Žje. Pojava je dostigla vrhunac u novembru i decembru te godine i postala j e tako uobičajena da j e j e dobila ime 'Fu lovci' . Male lopte ili diskovi svetlosti ili vatre b i s e iznenada pojavili niotkuda i 'prozujali' pored aviona, preteći da ga izbace iz kontrole. Avion ska posada je izveštavala da Fu lovci delu ju kao da se kreć u na razuman način. Njih šest ili osam bi se približili u s avršenom stroju, okrećući se i nagin jući zajedno sa aVlOnom.

Preovladavalo j e opšte mišlj enje da Fu lovci predstavl ja ju taj -no oružje iz fabrike koja j e već proizvela raketne i mlazne borbe­ne avione i teledirigovane rakete. Pobednički saveznici nisu ništa otkrili javnosti posle rata, iako Su objavili tajne projekte aviona i raketa Aleksandra Lipiša (Alezan.der Lippisch) i Vernera fon Brau­na (Werner von Braun ) . Nijedan Nemac nikada nije priznao da je napravio mali izviđački avion. lp ak, izgleda da su ovakvi mali sve­tleći predmeti drugačijeg porekla, da predstavljaju još j edan pri­mer Vrila na delu . Kosmička vatra, avetinjska svetla, vatra blaga, Fu lovci i slično su sve proizvodi kontrole ili razaranja 'eteričnih struja' koj ima su Himlerovi zemaljski magičari pokušavali da ovladaju. Možda su to bili slučajni proizvodi eksperimentalnog

2 1 6 Njjdžel Penik

maj storisanja sa zemalj skim energij ama Himlerovih neiskusnih tehničara. Moida se rat završio pre nego što su mogli osloboditi nešto što bi sigurno predstavlj alo silu koja, ako je pravilno kontro­lisana, donosi pustoš.

Istraživanje tokom rata zvuka Vrlo Niske Frekvencije (VNF), suprotnosti ultrasonike; tokom rata, ukazalo je na mogućnosti da se on iskoristi kao oružje. Postoj i prirodni talasovod između jonos­fere i zemlje koj i se može iskoristiti za povećavanje VNF radijaci­je i njeno usmeravanje ka određenim lokacij ama na zemljinoj po­vršini. VNF suptilno utiče na električno ponašanje ljudskog mo­zga. Frekvencija alfa talasa mozga iznosi oko 8-12 herca (ciklusa u sekundi ) . Oscilacija talasovoda j onosfere takođe iznosi osam herca. Veštačko povećavanje ovih nisko frekventnih oscilacija pu­tem posebno napravljenih generatora bi moglo štetno delovati na rad stanovništva cele zemlje jedan duži period. Produžena prime­na VNF bi mogla demobilisati sav produktivan kapacitet civilnog stanovništva neprijateljske nacije. Himlerovi SS naučnici su bili svesni ovih mogućnosti i uvid eli su da se prostiranje ovih talasa ta­kođe može ostvariti izazivanjem munja - jedne od mogućnosti ko­je je demonstrirao Nikola Tesla.

Uticaji mikrotalasa na nervni s istem su takođe od vojnog značaja . Čak i kada su niskog intenziteta, mikrotalasi mogu ozbilj ­no da promene normalni ritam moždanih talasa, i da izazovu dra­stične perceptualne distorzije, ukljućujući halucinacije i gubljenje osećanja za vreme. Nedavno je utvrđeno da uspravljene kamene gromade zrače mikrotalasnu radijaciju i sasvim je moguće da su Himlerovi istraživači u Anenerbeu ovo znali. Nemačke nacističke radio i radarske stanice su bile podignute na drevnim tačka ma sve­te geografije te zemlje.

Tokom sedamdesetih godina ovog veka, američka Centralna obaveštajna agenci ja (CIA) je objavila da Sovjeti eksperimentišu sa parapsihičkim pojavama iz strateških razloga. Časopis Internatio­nal Times je javio da je CIA pozvala izvesnog Dr. Irkinsa (Eerkins) da prouči ta istraživanja. "Rusi su otkrili da energetsko polje kon­stantno kruži oko zemlje brzinom zvuka," j avio je International Times, " ljudski mozak, koji dejstvuje kao predajnik, može poslati naelektrisanu misao u ovu struju energije koja je nosi dok je ne pri-

MEMOARI DEMONSKOG CARSTVA 2 1 7

mi drugi mozak, koji deluje kao primarac. " Irkins je verovao da ovaj sistem može " isprati čoveku mozak. "

Ova 'nedavna otkrića' nisu daleko od Sinetovih tvrdnj i od pre skoro celog veka i iznenađuje što je CIA-i bilo potrebno toliko vremena da sa zainteresuje za ono što su anglikanski kaluđeri i na­cisti uočili pedeset godina ranij e. Da su dobro uradili svoj domaći zadatak, znali bi o poseti profesora Vimera (Wimmer) Himleru u decembru 1 942. U sred rata, u Žitomiru, na okupiranoj ruskoj te­ritoriji, Himier i ugledni članovi Anenerbea su se sreli sa Vimerom za 'seminar o radiestezij i ' . Himler je uzeo pod svoje ključna mesta svete geografije Rusije i očajnički je pokušavao da maksimalno po­jača svoju parapsihičku kontrolu.

Ta tvrdnja je otvoreno objavljena u Deutsche Bergwerks-Ze­

itung-u 8 marta 1 942 godine, gde se objašnjavala Haushoferova

geopolitika u svetlu ezoterijske svete geografije. Pokazao je kako

š irenje Rajha prema ostatku Evrope čini spiralu koja se okreće s

desna nalevo, svastika uticaja koja se stalno povećava, koja or­

ganski raste preko zemaljske kugle. Trebalo je prisvojiti s�e�iš�a

moći koja su korisna za nacističku upotrebu a neodgovarajuca Je

trebalo uništiti. Novi centri moći, kao Hitlerova Velika sala u Ber­

linu, su se takođe mogli stvarati kako bi se postigao neki cilj . I ov­

de dolazimo do rešenja jedne vojne zagonetke. Mnogi vojni ko­

mentatori bili su zbunjeni time što je Hitler izabrao Rastenburg za

svoj štab tokom invazije Sovjetskog Saveza, jer se to mesto nala­

zi u močvarnim šumama Gerlica među Mazurskim jezerima Istoč­ne Pruske.

Pored Berlinskog bunkera u kome je Hitler dočekao svoj kraj , od svih njegovih štabova je najpoznati j i onaj u Rastenburgu jer je tu došlo do neuspešne " bombaške zavere" , pokušaja atenta­ta na nj egov život jula 1 944 godine. Zvanično poznata kao Fuhrerhauptquartier Wolfsschanze (Gla:vni štab firera Vučja ja­ma), ova tvrđava je bila jako utvrđen logor u maloj istočnopruskoj šumi. Ovo mesto, koje se nalazi nedaleko od bivšeg utvrđenja tev­tonskih vitezova u Rastenburgu (sada Kentžinu u Poljskoj ) izaziva veliko zanimanje geomanta. Hajnš je samo ime Rastenburg pove­zao sa ley linijama. Pre nego što je tvrđava izgrađena, u okolini se nalazila mala Kurhaus ili banja na mestu drevnog svetog bunara -

2 1 8 Najdžel Penik

jednog od onih mesta koja su se oduvek povezivala sa svetom ge­ografijom.

Kada su Hitlerovi inženjeri projektovali tvrđavu 1 940-1941 godine, uključili s u civilno groblje kroz koje je prolazila ley linija koja se prostirala od jedne visoke tačke zapadno od Rastenburga, kroz crkvu u gradiću i kapelu u Karlshofu nedaleko od Krauzen': dorfa, predgrađa Rastenburga, kroz sam Kurhaus (visoko mesto ·

na 1 37 metara nadmorske visine), kroz groblje do ostrva Tauten­burg a odatle do sela Švidern. Himlerov štab u Istočnoj Pruskoj , Hohvald, se nalazio u drugoj šumi dvanaest milja severoistočno od Vučje jame. Bio j e povezansa Kurhaus-om drugom ley linijom ko­ja je išla od Hohvalda, kroz Kurhaus do nekoliko ključnih tačaka (obeleženih trigonometrijskim oznakama) jugozapadno i j ugoi­stočno od samog gradića Rastenburga. U Drevnim nemačkim sve­tilištima, Vilhelm Tojt je uočio poklapanje trigonometrijskih ozna­ka sa svoj im svetim linijama i Himlerovi l judi su to imali u vidu kada su birali mesto za Hohvald.

OkuItna funkcija štaba je očigledna. Postavljanje štabova na značajna mesta po svetoj geografi j i omogućavalo je nj ihovim vla­darima da šalju para psihičku silu preko oblasti prekrivenih geo­mantskom mrežom. Od ovih dveju linija, j edna se skoro tačno prostirala u pravcu istok-zapad, dok se druga, koja je povezivala dva štaba, prostirala severoistočno, ka Moskvi.

U svojoj knjizi Isterivanje đavola, objavljenoj 1976 godine, anglikanski isterivač đavola Dom Rober Petipjer (Dom Robert Petitpierre) priča o ranijem slučaju upotrebe parapsihičke geo­manti je u političke svrhe. Njegov mentor Gilbert Šo ( Shaw), za­menik direktora misionarske škole Sv. Pavla u Burg-le-Maršu, u Linkolnšajru, uverio se 1 926 godine tokom Generalnog štrajka da Sovjetska Rusi ja usmerava okultne pritiske na Britaniju. Šo je znao da su drevni l judi koristili ley l inije za parapsihičke napade na svoje neprij atelje; skupljajući se na ritualnom sastanku, stvara­l i bi parapsihičke sile koje bi onda slali niz linije do svog određe­nog cilja. Šo je verovao da se škola nalazi na j ednoj od takvih li­nija koja se prostire od Rusije do vrha Snoudon, jedne od pagan­skih svetih planina Britanije . Tokom Generalnog štrajka, on i Pe­tipjer su osetili kako jaki parapsihički pritisci prolaze kroz kape-

MEMOARI DEMONSKOG CARSTVA 2 1 9

lu sa istoka na zapad. Šo j e verovao da se može suprotstav iti ovom đavoljskom uplitanju i uočio je da se energije usredsreduju na drevnu pagansku mogilu u' sred sela. Dok je Petipjer čuvao stražu, Šo je blagoslovio to mesto i isterivao da vola iz mogile. Od tog dana su prestali parapsihički pritisci u kapeli. Priča se da su tokom b itke za Britaniju skupovi veštica preko ostrva podigli ku­pu sile kako bi sprečili dej stvo Hitlerovih parapsihičkih sila. Bi le su uspešne u svojoj kontra-magiji .

Jedno popodne 1 942 godine, kurir j e Adolfu Hitleru doneo poslednje izveštaje sa ruskog fronta. Nemačka armija je po cen u života pokušavala da prodre starim planinskim putem iz Grozno kroz planine Kavkaza do Tiflisa. S obzirom na ozbiljni preokr t kod Staljingrada i katastrofalne gubitke koji su se umnožavali na svim frontovima, stvari su počinjale da deluju neosporno tmurn . Firer j e pažljivo pregledao izveštaje. Iznenada je besno planu . "Ludaci ! " , prosiktao je "treba da se nađu pred vojnim sudom V ro se bave svoj im idiotskim hobij ima u doba rata ! "

Pročitao je da se jedna jedinica Gebirgsjager-a (planin k i l l trupa ) odvoj ila od glavne kolone. Popela se na vrh Elbrus sam dn bi postavila zastavu sa svastikom. Takvi ludi podvizi nisu impr 'si onira li Hitlera, koj i se nalazio pod pritiskom shvativši da je p vl ) da gubi rat. Šta su ti ljudi imali da traže penjući se po planina I l l :! umesto da se bore protiv boljševizrna? Njihova motivacija j b i l I dublj a od običnog hobija, ali Hitler nile znao tu tajnu, jer j jo. d , nima besneo na njih više nego inače. Sta se to događalo?

Da bismo to saznali, moramo se vratiti u osmi v k h r-I N ' I I I ske ere. U tom veku j e sastavljena Bundahish, zbirka t:l r i h I II' I l j skih dela . Ona predstavlja raspravu o planini sveta i h .i j ,'n r l l l j l I ra povezanih sa drevnom arijevskom kosrnologijom. V,I 1 1 1 1 1 1 1 1 1 sveta, posvećena Ahura-Mazdi, bogu svetlosti, bila j l l i l I H I I I I I I I više nego Elbrus. Osvojiti Elbrus, izvor svih zema lj k i l l 1 1 1 1 ' 1 I I I . značilo j e ovladati celim energetskim sistemom zem l j , i l l I l i l l I ' I I ko Himler verovao kada je naredio ovaj drzak p d v i!'., P"' I I I , I I I I I teorij i, sve bi trebalo da bude dobro za naciste ak Ir·�.( ' \ I \ I I I ' " n u tačku pod kontrolom. Međutim, nacisti nisu mop. 1 1 d i l p, , 1 1 I . / . silu Rusije samo magijom. Kao što svaki pametn I l 01 " I I I ' I I I I I

220 Najdžel Penik

t�, magi)a je samo deo procesa; u većini slučajeva mora da posto� JI materIjalna osnova za magiju.

, . Ka

.ko je nemačka vojna mašinerija sve više podlegala sve ve­

Cim ?ubIClma, i kako je danak stalnih vazdušnih napada sve dublje razd

.lrao nacističku vojnu moć, oslonac za Hitlerove magij ska vi­

zuahzovanJa J e nestajao. Izgleda da je Hitler, koj i je po svim nor­�alni�.

kr�terij umima sada bio lud, napravio j oš poslednji očajnič­ki �a?IJs�1 potez u pokušaju da preokrene neizbežno. Apelovao je na vise sile da mu daju pobedu.

Hitler j e 1 942 godine dao izjavu koja veoma mnogo govori: "Ako sam zbog nečeg potreban, ovde samo ovde zbog više sile" . . Sada nema sumnje na šta j e Hitler mislio kada je rekao viša sila. Ponekad je koristio izraz 'Gospod', titulu koja se isto tako moala odnosi�! na

. hrišćanskog boga, boga veštica ili čak i na đavola. Nje­

g?ve vls.e �Il; su mogle biti zvezdani entiteti koj e usmeravaju dru­gi okultlStl, Mudraci sveta ' iz tibetanskih legendi, ili čak nemate­rijalni entiteti koje su tokom vekova nesvesnim delanjem stvorili nemački ?kul�isti. Kakv

ve god bile ove sile, prave ili imag;narne, iz­

gleda da Je Hitler pokusao da napravi ugovor sa njima.

. . Ugovor je oblik magije dobro poznat okultistima; on je taj

kOJ I stvara osnovu za poznatu priču o Dr. Faustu. U suštini, on predstavlja magijski ugovor. Ne-ljudska bića u ne-materijalnim sferama - astralna bića, đavo, demonsko carstvo, kako god ih mi nazvali - treba da učine uslugu za određenu cenu, obično u zame­nu za dušu magičara. "Ugovor" , napisao je ugledni magičar Artur Vejt (Arthur Waite) , "predstavlja ustupak siromaštvu sredstava. U crnoj magij i, kao i u nekim drugim procesima, siromašan mora bi­ti spreman na žrtvu, a vidovnjak koji nije dovoljno opremljen mo­ra na kraju platiti višu cenu. "

U j eziku magijske tehnologije, žrtva predstavlja sredstv� oslobađanja

.�io-električne energije - Vrila. Entiteti koj ima j e po­

tre?na. energija onda mogu vratiti malo te energije magičaru koj i

JU lm. J e poslao. Pražnjenje bio-električne energije j e pojava koja

nastaje tokom svakog drastičnog povećanja emocij a, od napada besa do seksualnog orgazma. Rađanje ogromnih količina usmere­nog osećanja, kao na koncertima rok muzike, političkim demon­stracijama ili Hitlerovim režiranim skupovima, stvara energije ko-

MEMOARI DEMONSKOG CARSTVA 22 1

je stručnjak može usmeriti svojom voljom. Krvne žrtve takođe č i ­ne izvor ove energije.

Hitler j e nastavio politiku spaljene zemlje dok konačno n i j shvatio d a je rat izgubljen. Tri stotine hiljada Nemaca j e izgu b i l o život kada je berlinski U-Bahn (podzemni železnički sistem ) na­merno poplavljen po njegovom naređenju. Hitler j e rekao Šperu , koji j e tada već bio njegov Ministar za naoružanje, "Ako je rat i z­gubljen, onda nacija mora da umre" . "Gubici nikada ne mogu bi­ti preveliki" , siktao je Firer drugom prilikom, kao da priziva više sile za čudo u zamenu za krvnu žrtvu zaista monstruoznih razme­ra. Međutim, prizivao on Demonsko carstvo u pomoć u času n e­volje ili ne, ove sile su ga izneverile. Dok je Crvena armija steza l a obruč oko Berlina, raznolika skupina staraca i tinejdžera, koji su s e na brzinu sakupili u privremenu odbrambenu j edinicu, bila je uzaludnu bitku preko barikada od tramvaja i šljunka. Hitler, koji se šćućurio u Firerbunkeru, planirao je svoj poslednj i izlaz - svo­jom sopstvenom rukom.

Hitler se ubio 30 aprila 1 945 godine . Njegovi pomoćnici su izneli njegovo telo u baštu Rajhskancelarije i tamo ga bez ceremo­nije spalili sa 1 80 litara nafte čuvane za tu priliku. Datum njego­vog samoubistva je značajan - 30 april, veče uoči Prvog maja, pra­znika proleća, poznato i kao Valpurgijska noć, koj i predstavlj a je­dan od velikih žrtvenih datuma starog germanskog paganstva. Kao da je Hitler izabrao ovaj dan kako bi osigurao najbolju mo­guću reinkarnaciju.

Dok je Hitlerovo telo spalj ivano pored tela Eve Braun, n je­gove neve ste od nekoliko sati, Crvena Armija je naišla na čudan prizor: naišla j e na veliki broj tibetanskih leševa, možda čak i

nj ih hiljadu. Tu su se nalazili ostaci tibetanske kolonij e u Berlin u pod pokrovitelj stvom Haushofera, koja se usred ruševina carstva 'rase koja dolazi' stisla u jednu poslednju očajničku odbranu i ­

la Agarti ja . Čak i dok je podizana crvena zastava na vrhu berlinske Bra n­

denburške kapije a otpor se slamao posle vesti o Firerovom sa 1 1 1 0-

ubistvu, nekoliko poslednjih tvrdoglavih nacista je bilo zauze LO skrivanjem svog blaga koje će neko buduće pokolenje otkriti i u p -treb iti za osnivanje Četvrtog Rajha. Drugog maja 1 945 god i n .,

222 Najdžel Penik

jedna SS četa pod jakom stražom otputovala je na specijalnu misi­ju u nepristupačan deo Cilertala u Austrij i . Tamo, u glečeru na Hohfajleru, na 9000 stopa nadmorske visine, nacistički čelnici su zakopali olovni kovčeg u kome su se nalazile najsvetije relikvije SS-a. Među njima se nalazio i tajanstveni predmet Ota Rana koj i j e uklonjen sa svog mesta u zamku Vevelsburg. Nacisti su po svaku cenu želeli da spreče da ove relikvije padnu u ruke saveznika. Kov­čeg će se ponovo pojaviti iz svog mesta u glečeru između 1 990 i 1 995 godine. Nadajmo se da neće ponovo pasti u pogrešne ruke.

Dok se Treći Rajh ubrzano kretao ka svojoj konačnoj neizbe­žnoj smrti, Hajnriha Himlera je otpustio Karl Denic, novi Firer. Biv­ši vođa SS-a je lutao neprimećen među ruševinama razbijene nacije od 6 maja, 1 945 godine do 23 maja. Onda ga je sasvim slučajno za­ustavila britanska parola između Bremerhavena i Hamburga. Preo­bučen u uniformu redova i noseći crni povez preko oka, obrijao je svoje brkove i nije bio prepoznat dok sasvim iznenada nije priznao svoj identitet britanskom kapetanu koji ga je ispitivao.

Odveden je u Lineburg, koj i je značajan po tome što se tu ne­mačka vojska konačno predala, gde je, bez obzira na predostro­žnosti, progutao pilulu i izvršio samoubistvo. Iako su učinjeni očajnički pokušaj i da' ga povrate u život, nisu urodili plodom i on je umro. Datum je bio 23 maj 1 945. Britanske vlasti su unakazile leš: izvađeni su mu zubi kako bi se onemogućila identifikacija i Hajnrih Himler, nekada čovek koj i j e pobuđivao najviše straha u Evropi, sahranjen j e u neobeleženom grobu negde u Lineburškoj pustari. I to možda deluje kao kraj priče. Međutim, dok ovo pišem saznajem da je organizovana grupa koja treba da pronađe Himle­rovo telo i da mu priredi 'prikladnu pagansku sahranu'. Čine se pokušaji da se telo pronađe pomoću klatna i geografske mape, i, kada bude pronađeno, biće identifikovano psihometrijom. Posled­nje poglavlje čudne istorije nacističkog okultizrna tek treba da bu­de napisano.

I B L I

Andree, J. Die Juden. 1 9 1 1

Angebert, Jean-Michel Hitler y la tradicion Catara . Barcelona,

1 976

Baehr, Johann Karl Der Dynamische Kreis die Natuerliche Re ihen-

folge der Elemente Zusammengesetzen Koerper. Dresden, 1 86 1

Baskin, Wade, Dictionary of Satanism. London, 1 972

Batault, G. Israel contre les nations. Paris, 1939

Bearden, Thomas, The Excalibur Briefing. San Francisco, 1 978

Beddoe, John, The races of Britain. London, 1 885

Behrend, Michael. The Landscape Geometry of Great Britain . Bar

Hill, 1 975 Bellamy, Hans S. Built Before the Flood. London, 1 943

Berlitz, Charles. The Mystery of Atlantis, New York, 1 969

Bird, Christopher. Divining. London, 1 979

Blavatsky Helena P. The Secret Doctrine. Adyar, 1 8 8 8

Bouchet, Paul. Les Druides. Paris Brennan, J .H. Occult Reich. London, 1 974

Brou, Marcel and Willy, Les Secretes des Druides. Brussels, 1 970

Buchner, Rudolf. Die Privinz in merowingischer Zeit. Stuttgart,

1933 Buller, E. Amy. Darkness over Germany. London, 1 944

Buschan, Georg Illustrierte Voelkerkunde. Berlin, 1 926 d' Alquen, Gunter. foreword to Rede des Reichsfuehrers SS i m Dum

za Quedlinburg am 2. Juli 1 936. Berlin, 1 936

Darwin, Charles. The Origin of Species. London, 1 859

Darwin, Charles. The Descent of Man. London, 1 87 1

224 Najdžel Penik

David-Neal, Alexandra. With Mystics and Magicians in Tibet. London, 1 9 3 1

.

de Chambure, Maillard. Regles et Statuts secrets des Templiers. Pa­ris, 1 840

de Gobineau, Arthur. Essai sur l ' inegalite des Races Humaines. Pa­ris, 1 854

Devereux, Paul, and Thomson, Ian. The Ley Hunter's Companion. London, 1 979

Donnelly Ignatius. Atlantis, the Antediluvian World. London, 1 948

Duke, Rev. Edward. The Druidical Temples of Wilts. London, 1 846

Duncan, Anthony D . The Fourth Dimension - a Christian Appro­ach to the Occult. London, 1 974

Edkins, Joseph. Feng-Shui, Shanghai, 1 872; Bar Hill, 1 978 Eitel, l Feng-Shui, or the Rudiments of Natural Science in China ,

London, 1 8 73

Erdmann, K . Das Iranische Fuerheiligtum. Leipzig, 1 941

Fortune Dion. Spiritualism in the Light of Occult Science. London, 1 9 3 1

Fuller, Major-General lEe. The Secret Wisdom of the Qabalah. London, 1 93 8

Fulcanelli, l L e Mystere des Cathedrales. London, 1 971

Gallimore, lG. Handbook of Unusual Energies. Indianapolis, 1 976

Gilbert, L.W. Kritische Aufsaetze ueber die in Muenchen wieder er­neuten Versuch mit Schwefkiespendeln und Wueschelruten. Halle, 1 808

Grant, Madison. The Passing of the Great Race, New York Graves, Tom. Needles of Stone. London, 1 978

Guenon, Rene. Le Roi du Monde, Paris, 1 957 Gunther, Hans A. Rassenkunde des Deutschen Volkes, Berlin,

1 926

Hamkens, EH. Die Externstein, Teubingen, 1 971

Harvalik, Zaboj V. and de Boer, Wilhelm. The Universal Grid. The American Dowser, May 1 978

BIBLIOGRAFIJA

Himmler, Heinrich Rede des Reichfuerers SS im Dom za Quedlinbug, Berlin, 1 93 6

Hine, Edward. Flashes of Light. London, 1 871 Hitler Adolf. Mein Kampf. Munich, 1925 Hoehne, Heinz. The Order of the Death's Head. London, 1 969 Hoess, Rudolf, Commandant of Auschwitz, New York Howe ElIie. The Magicians of the Golden Dawn. London, 1 972

Isaac, l Genese de I'antisemitisme. paris, 1 948

Johnson, Ken. The Ancient Magic of the Pyramids. London, 1978

Keegan, John. Waffen SS , The Asphalt Soldiers, London 1 970

Keel, John A. Strange creatures from Time and Space. London, 1 975

King, Francis. Satan and swastika. London, 1 976 Kirfel, Willibrord. Die Kosmographie der Inder. Bonn, 1921

Klinckowstroem, Carl von. D ie Wuenschelrute al wissenschaftlich-es Problem. Stuttgart, 1 922

Knox, Robert. The History of the Celtic Race. London Knox, Robert. The Fragment, or Sketches of the Races of Man.

London Kraitschek, G. Rassenkunde. Berlin, 1 893

Lavater, John Casper. Essays on Physiognomy. Leugering, Fr. Johan. Huemmlings-Emsland. Johannesburg, 1 93 6 Levi, Eliphas, The History o f Magic. London, 1 9 1 3 ·

Lip Morg Har, Evelyn. Chinese Geomancy. Singapore, 1 979

Lockyer, Sir l Norman. Stonehenge. London, 1 909

Lovsky, G. Antisemitisrne et Mystere d'Israel. Paris, 1 955

Loyola, Ignatius. Spiritual Exercises Lytton, Lord Edward Bulwer. The Coming Race. London, 1 871

Maby, l Cecil and Franklin, T. Bedford. The Physics of the Divi-ning Rod. London, 1 9 3 9

ManvelI, Roger, SS and Gestapo. London, 1 969 Mavrogordato, Alex. The Structure of Civilization. London, 1 940 Mermet, Abbe Alexis. Radiesthesia. Alsatia, 1938

Michell, John. The View over Atlantis. London, 1 969 Michell, John. A Little History of Astro-Archeology. London,

1 974

Muck, Otto. The Secret of Atlantis. Londonm 1 978

225

226 Najdžel Penik

Nietzsche, Friedrich. Heldentum und Christentum Nietzsche, Friedrich. Jenseits von Gut und Boese. Berlin, 1 8 86

Ossendowski, Ferdinand. Beasts, Men and Gods. London, 1 923

Pauweis, Louis and Bergier, Jacques. The Morning of the Magici-ans. London, 1 971

Pennick, Nigel. Geomancy, Cambridge, 1 973

Pennick, Nigel. The Ancient Science of Geomancy, London, 1 979

Pennick, Nigel. The Swastika. Bar Hill, 1 980

Pennick, Nige!. Sacred Geometry. Wellingsborough, 1 9 80

Penn ic k Nigel. The Subterranean Kingdom. Wellinsborough, 1 9 8 1

Plassmann, F.D . Koenig Heinrich der Vogler. Berlin, 1 9 3 6

Plassmann, F.D. Die Heilige Fahne. FM-Zeitschrift der SS. October 1937

Rahn, Otto. Kreuzzug gegen den Graa!. Fribourg, 1933

Ratazzi, Peter. In Strangest Europe. London, 1 96 8

Ravenscroft, Trevor. The Spear of Destiny. London, 1 972

Reich, Wilhelm. Die Bione. 1938

Reuter, Otto Sigfrid. Das Raetsel der Edda. Bad Berka, 1 92 1

Reuter, Otto Sigfrid. Germanische Himmelskunde. Munich, 1 934

Richer, Jean. La Geographie Sacree du Monde Gree. Paris, 1 966

Roberts, Anthony. A Synthonal Reappraisal of Geomancy. Westhay, 1 9 8 1

Roberts, Anthony and Gilbertson Geoff. The Dark Gods. London, 1 9 80

.

Roerich, Nicholas. Shambhallah. London, 1 93 0

Roerich Nicholas. The Himalayas, the Abode of Light. London Rosenberg, Alfred. Der My thus des XX Jahrhunderts, Munich,

1930

Scott-Eliot, J. The Story of Atlantis. London, 1 896

Screeton, Pau!. Quicksilver Heritage. London, 1 974

Scrut.ton, Robert, Secrets of Lost Atland. London, 1 977

Shirer, w.L. The Rise and Fall of the Third Reich. London Sinnett, A.P. The Beginnings of the Fifth race. London, 1 896

Speer, Albert. Inside the Third Reich, New York, 1 970

Steiner, Rudolf. Friedrich Nietzsche: Fighter for Freedom. Eaglewood, 1 960

BIBLIOGRAFIJA

Stoddard, Lothrop. the Rising Tide of Color against White World

Supremacy. New York, 1 9 1 9

Stoddard, Lothrop. The Revolt Against Civilization. New York,

1 924

Taylor, Isaae. The origin of the Aryans. London . Teder, L'irregularite du Grand-Orient de France. Paris, 1 909

Teudt, Wilhelm. Deutsche Sachlichkeit. Berlin, 1 9 1 7

Teudt, Wiihelm. Germanische Heiligtuemer. Jena, 1 929

Thomas, David Morgan. The Day-book of Wonders. London,

1 9 0 1 Thoss, Alfred. Heinrich 1. Goslar, 1936

Tyler, Major F.c. The Geometrical Arrangements of Ancient Sites.

London, 1 93 9

227

Watkins, Alfred. Early British Trackways. Hereford, 1 922

Watkins, Alfred, The Old Straight Track. London, 1 925

Watkins, Alfred. The Ley Hunter's Manual. Lonqon, 1 927

Weysen, Alfred. L'Ile des Veilleurs. Paris. 1 972

Wilkins, Harold. The Mysteries of Ancient South America. Lon-

don, 1 945

Winzer, H, and Melzer, W. Cancer in the light of geophysical radi-

ation. New York, 1 9 2 1

Wirth, Hermann. Die Heilige Urschrift der Menschheit. Leipzig,

1 932

Wuest, Joseph. Wuenschelrute, Erdstrahlen und Wissenschaft. Er-

fahrungsheilkunde, 1 955 Volguin, A. La Geographie Sacree de la Grece. Nice, 1 965

von Eschenbach, Wolfram. Parzifal (e . 1 220)

von Langenstein, Hugo. Mainauer NaturIehre (e. 1290)

von Liebenfels, Lanz. Theozoology. 1 907

von List, Guido. German Mythological Landscapes. Vienna, 1 8 9 1

von Pohl, Freiherr. Krankheiteh durch Erdausstrahlungen. Berlin,

1 930 Zollschau, J. Das Rassen Problem. Leipzig, 1 8 8 1

228

ČASOPISI KOJE JE AUTOR KONSULTOVAO: Alldeutsche Blaetter

The American Dowser

Ancient Mysteries

Annals of the Organe Institute

Atlantis

Caerdroia Proj ect Newsletter

The Century Magazine

Deu tsche Bergwerks-Zeitung

Earth Energy

The Fortrean Times

Freedom

Germanen-Erbe

Germania

Germanien

Der Grafschafter

der Gruene Zweig

Hagal

!Die Hanussen Zeitung

Das Innere Reich

WI1.stitute of Geomantic Research Occasional Papers

�ntdligence, the Metaphysical Magazine �!!1teena tiona!l Times

J0U!lnal of Geomancy

Judef.1tt;l"'W) �@ Freimaurerei

The L..ey truli'l1ie�

tlJi"��eF MtH'}llUl8

Mise(!�nafillea L1ltoillr®rurn

D��F MO'Ntag, Nati@na,ts.ozi,abs't:irsellie Monatshefte

Neue� VQ'lk Der NOFrder1

Odal

Odin

Orgone Energy BUIl letin

Ostara

Najdžel Penik BIBLIOGRAFIJA

Prana

The Pyramid Guide

The Raven Banner

Rhythmus

Runen

Der Schwarze Korps

Die Sonne

Spearhead

Stonehenge Viewpoint

Die Tat

Theosophical Review

Transactions of the London Lodge of the Theosophical Society

Velhagen und klasings Monatshefte

Volk und Rasse

Voelkischer Beobachter

Die Volkswarte

Walrus

Das Weltall

Die Westmark

Wille und Macht

De Wolfsangel

Zeitschrift der SS

Zeitschrift fur Deutschkunde

Zeitschrift fur deutsches Altertum

Zeitschrift fur Volkskunde

TRADICIONALNA DELA: Bibli ja

Bundahi

Egils saga

Elder Eda

Havamal

Rigsmal

Rig Ved a

Volsunga Saga

Voluspa

Zend Avespa

229

Hitlerova tajna nauka opisuje iznenađujuće i ponekad bizarne teorij e alternativnih nauka ko­je su u Hitlerovoj Nemačkoj podignute na zvanični status: neortodoksne kosrnologije, oživljenih paganskih vero­vanj a, skrivenih principa u arhitektonskom dizaj­nu, studija o rašljarstvu, iskopavanjima, kamenim kružnicama i astronomiji i prenosu podzemne ener­gije . Sledeći trag misterio­znih tradicija manihejaca, vitezova svetlosti, društava iluminata i tuleanaca i drugih tajnih organizacija, nacistički mistici su pokušavali da ožive stare tradicije koje su se prenosile, kako se govorilo, od vremena Sto­unhendža i piramida, oblikujući prerađujući ih u cilju stvaranj a

. / . / . raJ uceg Izvora moCI.

www. d e reta . co . y u