najvaŸniji entomoloÅki problemi u prigradskim … · 80 „[umarstvo” 3 øega dolazi do velikih...

JUL–OKTOBAR, 2006. 77

UDK 630*453+270Originalni nauøni rad

NAJVAŸNIJI ENTOMOLOÅKI PROBLEMI U PRIGRADSKIM HRASTOVIM ÅUMAMA SRBIJE

ÇUBODRAG MIHAJLOVIÕ

MILKA GLAVENDEKIÕ

Izvod: Tokom viåegodiåñih istraÿivañe entomofaune prigradskih hrastovihåuma u Srbiji konstatovan je veliki broj vrsta insekata koje su trofiøki vezane zarod Quercus kao hraniteçku. Na osnovu praõeña ñihove populacione dinamikeizdvojene su sledeõe najvaÿnije vrste za naåe prigradske hrastove åume: Coroebusbifasciatus Ol., Cerambyx cerdo L., Scolytus intricatus (Ratz.), Synanthedon conopiformis(Esper.), Tortrix viridana L. Aleimma loeflingiana L., Operophtera brumata L. Erranisdefoliaria L., Thaumatopoea processionea L, Euproctis chrysorrhoea L. i Lymantria disparL.. Pored nabrojanih tipiøno gradogenih vrsta iz reda Lepidoptera, konstatovane sui brojne druge. Pojedinaøno, ñihov znaøaj je minoran za hrastove åume. Meæutim,zajedno sa nekim od navedenih gradogenih, i one doprinose defolijaciji prigrad-skih hrastovih åume, te im znaøaj ne treba zanemariti. Za najvaÿnije åtetne vrsteinsekata za prigradske hrastove åume, u radu su dati i naøini ñihovog suzbijaña

Kçuøne reøi: Prigradske åume, Quercus spp, åtetna entomofauna, suzbijañe.

THE MOST IMPORTANT ENTOMOLOGICAL PROBLEMS IN SUBURBAN OAK FOREST IN SERBIA

Abstract: During the multiannual research of entomofauna of suburban oak forests in Serbia,a great number of insect species trophically related to the genus Quercus as the host, wasidentified. Based on the monitoring of their population dynamics the following are the mostimportant species in our suburban oak forests: Coroebus bifasciatus Ol., Cerambyx cerdo L.,Scolytus intricatus (Ratz.), Synanthedon conopiformis (Esper.), Tortrix viridana L., Ale-imma loeflingiana L., Operophtera brumata L., Erranis defoliaria L., Thaumatopoea pro-cessionea L., Euproctis chrysorrhoea L., and Lymantria dispar L. In addition to the abovetypically outbreaking species in the order Lepidoptera, many other species were also identi-fied. Individually, their significance for oak forests is minor. However, together with some ofthe above outbreaking species, they contribute to the defoliation of suburban oak forests, sotheir significance should not be mitigated. This paper presents also the methods of suppres-sion for the most important insect pest species in suburban oak forests.

Key words: Suburban forests, Quercus spp, insect pests, suppression.

1. UVOD

Åumarska struka naåe zemçe suoøava se sa brojnim problemima izdomena Zaåtite åuma. Jedan od najøeåõih i najåtetnijih faktora kojiugroÿavaju naåe åume su åtetni åumski insekti. Pojedine vrste inseka-ta se povremeno javçaju masovno i tada ugroÿavaju mañe ili veõe åumskekomplekse. Nekada su ugroÿene povråine izuzetno velike i zahvataju de-setine i stotine hiçada hektara åuma, a åtete koje tada nastaju su kata-

Dr Çubodrag Mihajloviõ, red. profesor, dr Milka Glavendekiõ, van.profe-sor, Åumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

78 „[UMARSTVO” 3

strofalnih razmera. Kao primer za navedene konstatacije navodimo gra-dacije gubara (Lymantria dispar L.), hrastovog savijaøa (Tortrix viridana L.),malog mrazovca (Operophtera brumata), velikog mrazovca (Erannis defolia-ria), sipaca potkorñaka (Coleoptera Scolytidae) i mnohih drugih vrsta. Ka-da se ovi insekti masovno pojave, opasnost preti svim povråinama podåumom i praktiøno cela åumarska struka se angaÿuje na poslovima zaå-tite åuma od nastale poåasti.

Od åtetnih insekata ugroÿene su kako gazdinske, tako i prigradskeåume. Meæutim, prigradske åume imaju odreæene zahteve zbog kojih je uñima problem åtetnih åumskih insekata viåe izraÿen od gazdinskihåuma. Pored smañeña prirasta, fizioloåkog slabçeña stabala i inten-ziviraña pojave suåeña, åto su zajedniøke posledice åtetnog delovañainsekata u svim åumama, u prigradskim åumama se mora voditi raøna i oestetskom izgledu, odnosno dekorativnosti stabala.

Naime, prigradske åume su i povråine za rekreativne aktivnostiçudi koji u ñima povremeno borave, pa je prisustvo insekata nepoÿeçno.Çudi izbegavaju åumska izletiåta u kojima pada izmet gusenica koje br-ste liåõe u kroåñama stabala ili u kojima pada medna rosa lisnih iåtitastih vaåi. Pod udarima vetra u takvim åumama se øesto lome graneili cela stabla koja su oåteõena od ksilofagnih insekata, pa moÿe doõido povreda posetilaca, øesto i sa tragiønim ishodom. Sve navedeno ukazu-je na neophodnost sprovoæeña intenzivnijih mera zaåtite nego åto je tosluøaj u gazdinskim åumama.

U radu õe biti izneti glavni entomoloåki problemi u naåim pri-gradskim åumama sa predlogom adekvatnih naøina suzbijaña najvaÿnijihgrupa åtetnih insekata.

2. MATERIJAL I METOD RADA

Tokom dugogodiåñih istraÿivaña åtetne entomofaune u prigrad-skim hrastovim åumama koriåõeni su uobiøajeni entomoloåki metodiza rad na terenu i u laboratoriji.

Na terenu su sa stalnih i privremenih oglednih povråina sakupçaniinsekti u ciçu determinacije ili kasnijeg laboratorijskog gajeña. Tako-æe, na terenu je svake godine utvræivana brojnost populacija pojedinihåtetnih vrsta insekata.

U laboratoriji su vråena gajeña larvi pojedinih insekata u ciçu do-bijaña imaga i kasnije determinacije. Takoæe, mnoge vrste su gajene u ci-çu saznaña o ñihovoj bionomiji. Sve konstatovane vrste insekata su pre-parirane i determinisane, a kolekcija se nalazi u zbirci Katedre zaåti-te åuma Åumarskog fakulteta u Beogradu.

3. ISTRAŸIVANI LOKALITETI

Istraÿivaña su obavçena na brojnim lokalitetima celog podruøjaSrbije. Stalne ogledne povråine su izdvojene na lokalitetima Beograd(Koåutñak, Avala, Jakovaøki kçuø, Mala Moåtanica, Miçakovac), Op-lenac, Vrñaøka Baña i Zajeøar (Kraçevica). Za privremene ogledne po-


vråine su koriåõene prigradske åume u blizini mnogih veõih gradova uSrbiji. Obilazak stalnih oglednih povråina vråen je tri puta u togu ve-getacionog perioda, dok je obilazak privremenih oglednih povråina biou nepravilnim vremenskim razmacima, ali najmañe jednom u toku vegeta-cije.

4. NAJVAŸNIJE ÅTETNE VRSTE INSEKATA U PRIGRADSKIM ÅUMAMA SRBIJE

Za vrste iz roda Quercus trofiøki je vezano veoma mnogo insekatskihvrsta. Samo iz reda Lepidoptera na hrastovima u Evropi ÿivi oko 300 vr-sta (Pa toø ka , 1954). Po istom autoru, ako bi se uzele sve fitofagne vr-ste i ñihovi predatori i parazitoidi, onda bi direktno ili indirektnoza Quercus kao rod bilo vezano oko 1000 insekatskih vrsta.

Tokom istraÿivaña u Srbiji konstatovan je veliki broj fitofagnihvrsta insekata koje su trofiøki vezane za razne vrste roda Quercus. Naosnovu dugogodiåñeg praõeña ñihove populacione dinamike, u ovomradu su izdvojene samo vrste øija je brojnost pojedinih godina visoka, kadpriøiñavaju veõe ili mañe åtete hrastovim stablima. Takoæe, pomiñuse i vrste koje nisu izrazite åtetoøine, ali usled visoke brojnosti sma-ñuju dekorativnost hrastovih stabala.

Red COLEOPTERA

Fam. Buprestidae (krasci)

Coroebus bifasciatus Ol. (hrastov prsteniøar). Roji se tokom juna i jula.Imaga su najaktivnija u podnevnim øasovima, brzo se kreõu po stablima igranama hrastova i dobro lete. Dopunski se hrane liåõem hrastova, nepriøiñavajuõi znatnije åtete. Posle kopulacije ÿenke polaÿu pojedi-naøno jaja na proålogodiåñe grane u krunama odraslih hrastovih staba-la ili na mlade biçke visine 1-2 m. Ispiçena larva se ubuåuje pod korui u drvetu poøiñe da gradi hodnik (eliptiønog oblika na preseku) kaosnovi grane. Taj hodnik moÿe da bude dug i 1 m. Pred kraj svog razviõalarva izgriza spiralan hodnik duboko u beçici i time prstenuje granuili mlado stablo, odnosno preseca sprovodne sudove usled øega se deo iz-nad prstena osuåi. Posle toga, larva se ponovo ubuåuje dubçe u drvo i naudaçenosti 3 do 10 cm od prstena gradi lutkinu kolevku. Juna meseca iz-lazi mlad imago. Razviõe hrastovog prsteniøara traje dve godine i, pritom, dva puta prezimi kao larva u hodniku napadnute grane.

Hrastov prsteniøar je raåiren u svim naåim krajevima i tipiøna jeprimarna fizioloåka åtetoøina hrastova. Napada sve vrste autohtonihhrastova. U kontinentalnom delu naroøito je øest na luÿñaku i kitñaku.Ima naklonost ka jaøim namnoÿeñem, kada moÿe priøiniti znatne åte-te. Na odraslim hrastovim stablima, usled napada ñegovih larvi suåe segrane u vrhu kroåñi, koje mogu da budu duge 1 - 2 m i preønika 1 - 4 cm. Na-padnute grane se lome pod dejstvom vetra, tako da jaøe napadnuti hrastoviizgledaju kao potkresani. Kod mladih biçaka osuåi se cela kruna, usled


øega dolazi do velikih proreda podmlatka. U osuåeni deo grane gotovoredovno se naseçava hrastov potkorñak (Scolytus intricatus Ratz.), koji, ta-koæe, predstavça opasnu åtetoøinu hrastovih åuma.

Suzbijañe. U obzir dolaze samo mehaniøko-fiziøke mere borbe. To-kom jeseni, zime i proleõa - do polovine maja, treba sakupçati i spaçiva-ti osuåene napadnute grane. Na hrastovim stablima one se uoøavaju u je-sen, a naroøito u proleõe, kada stabla olistaju, izuzev napadnutih grana..Meæutim, najveõi broj napadnutih grana se lomi pod uticajem vetra ilivlaÿnog snega i pada na zemçu, te ih je u proleõe lako sakupiti, izneti izåume i spaliti. Odrasla larva ili lutka hrastovog prsteniøara se nala-zi u grani, desetak santimetara od prstena, odnosno preloma, tako da jedovoçno samo taj deo uniåtiti.

Fam. Cerambycidae (striÿibube)

Cerambyx cerdo L. (velika hrastova striÿibuba). Odrasli insekti jav-çaju se krajem maja i u junu. U åumama se øesto nalaze na stablima ili ukrunama stabala. Posle kopulacije ÿenka polaÿe pojedinaøno jaja u puko-tine kore. Za ovo bira stara, ali vitalna hrastova stabla. Jaja polaÿe ukasnim popodnevnim øasovima i to na mestima koja su osvetçena kosimsunøevim zracima. Zato su stabla na juÿnim i jugozapadnim stranama uåumi najviåe napadnuta. Jakim napadom su izloÿena i usamçena stabla,kao i sveÿi pañevi. Jedna ÿenka poloÿi 100 - 150 jaja, a maksimalno do450. Posle dve do tri nedeçe pile se larve, koje se ubuåuju izmeæu kore ibeçike, gde prave nepravilne hodnike øvrsto ispuñene crvotoøinom. Nakraju ovih hodnika provode prvu zimu. U proleõe ubuåuju se u drvo iz kogase povremeno vraõaju do zone kore i beçike, verovatno zato åto je ovajsloj bogatiji hrançivim materijama. U svom hodniku prezime i drugi put,da bi u proleõe nastavile sa razviõem. Tada prodiru joå dubçe u drvo, øe-sto i do srÿi. U avgustu ili septembru larva je potpuno odrasla i gradikukast hodnik, koji je dug 15 - 50 sm. Na kraju ovog hodnika izgraæuje oval-nu lutkinu kolevku, koju prema hodniku pregraæuje øvrsto sabijenimiverøicama drveta. Zatim prelazi u stadijum lutke, da bi se posle 5 - 6 ne-deça formirao mlad imago, koji prezimi i u proleõe øetvrte kalendar-ske godine izlazi iz drveta gradeõi elipsast izletni otvor. Larveni hod-nici velike hrastove striÿibube lako se razlikuju od hodnika ostalihvrsta ove familije. Oni su dugi 80 - 100 cm , na preseku elipsasti sa ve-õim preønikom do 50 mm i mañim do 25 mm. Razvoj generacije traje 3 go-dine ( u 4 kalendarske). Deåava se da se razvoj produÿi na 4 godine (5 ka-lendarskih) i, pri tome, tri puta prezimi kao larva i jednom kao formi-ran imago.

Velika hrastova srtiÿibuba najradije napada hrast, ali se moÿe naõii u drvetu drugih liåõara. Napada ÿiva stabla i to veõih preønika, nakojima se razvija u najvrednijem doñem delu debla. Åtete su fizioloåkei tehniøke prirode. Iz otvora hodnika istiøu biçni sokovi usled øegastablo fizioloåki slabi. Dugi i åiroki larveni hodnici potpuno obez-vreæu drvnu masu napadnutih stabala. Larve se mogu razvijati samo u ÿi-vom drvetu, meæutim, odrasle larve u posledñoj godini razviõa mogu do-vråiti razvoj i u poseøenom drvetu. Znaøaj ove åtetoøine je i u tome åto


jednom napadnuto stablo stalno naseçava, iz generacije u generaciju, svedok ga ne osuåi. Dakle, krajñi ishod jednom napadnutog stabla je ñegovosporije ili brÿe uginuõe ili lomçeñe pod dejstvom vetra ili snega.

Suzbijañe. U borbi protiv velike hrastove striÿibube moguõe jeprimeniti sledeõe preventivne i represivne mere. Od preventivnihmera treba voditi raøuna o odrÿavañu guåõeg sklopa u hrastovim åuma-ma. Naime, razreæen sklop pogoduje ovoj vrsti, øija se imaga okupçaju nadebla onih stabala, koja su osunøana u popodnevnim øasovima i tu kopuli-raju i polaÿu jaja. Od direktnih mera treba vråiti blagovremenu dozna-ku, seøu i izvoz napadnutih stabala pre izleta imaga. Sveÿe pañeve trebakoristiti kao lovna stabla. Naime, na ñih ÿenke rado polaÿu velike ko-liøine jaja. Sa takvih pañeva od zimske seøe treba guliti koru tokom le-ta, odnosno po ubuåivañu larvi velike hrastove striÿibube pod koru.

Fam. Scolytidae (sipci)

Scolytus intricatus (Ratz.) - (hrastov potkorñak). Ima dvostruku gene-raciju. Roji se u maju, a drugi put u septembru. Odmah po javçañu, imagaodlaze u krune stabala, gde vråe dopunu ishrane. Na tankim granøicamahraniteçke grizu koru, obiøno oko mesta gde se tanke jednogodiåñe gra-ne raøvaju. Posle polnog sazrevaña istraÿuju pogodan materijal za raz-mnoÿavane. To su fizioloåki oslabela, øesto umiruõa stabla, sveÿe po-seøena stabla ili doñe grane koje su u fazi suåeña. Kopulaciju obavçajuna povråini drveta, a potom se ÿenka ubuåuje pod koru i gradi jednokrakhorizontalan materinski hodnik duÿine 1 - 3 cm, u kome sa obe strane po-laÿe jaja . Larveni hodnici se pruÿaju duÿ vlakana i dugi su do 10 cm. Za-vråavaju se lutkinom kolevkom, koja je pod korom, ali delom i u beçici.Pri odizañu kore, na beçici se jasno vidi cela slika izgrizine. Mladaimaga druge generacije javçaju se krajem avgusta i tokom septembra, odla-ze u krune stabala, obavçaju dopunsku ishranu i posle polnog sazrevañaosnivaju potomstvo. Do kraja vegetacije larve potpuno odrastaju i gradelutkine kolevke u kojima prezimçavaju. U proleõe, tokom aprila hriza-lidiraju, da bi se u maju pojavila mlada imaga.

Hrastov potkorñak je tipiøna sekundarna åtetoøina. Praktiøno, doskoro nije ni smatran ekonomski znaøajnijom vrstom, s obzirom da nase-çava iskçuøivo fizioloåki jako oslabela, umiruõa, stabla, doñe granekoje su takoæe u fazi suåeña i sveÿu leÿavinu. Meæutim, danas je miå-çeñe o ñegovoj åtetnosti sasvim drugaøije. Naime, izmeæu 1970. i 1980.godine Evropu, kao i naåu zemçu, zahvatio je talas suåeña hrastovih åu-ma. U istraÿivañe ove pojave ukçuøeni su i entomolozi, koji su detaçnoprouøili mnoge insekte trofiøki vezane za hrast i hrastove åume.Istraÿivañima je podvrgnut i hrastov potkorñak (Mar ko viõ, 1995;1999; Mar ko viõ & Sto ja no viõ, 2001). Istraÿivaña su pokazala daimaga hrastovog potkorñaka, prilikom dopunske ishrane u krunama hra-stovih stabala prenose spore gçiva iz roda Ophiostoma (posebno vrstu O.piceae), koje se razvijaju u sprovodnim sudovima hrastovih stabala i pritom spreøavaju cirkulaciju biçnih sokova usled øega se u poøetku grane,a potom cela stabla suåe. Proces je veoma sliøan Holandskoj bolesti kodbrestova, stim, åto hrastove Ophiostoma vrste, reæe ostvaruju infekciju


na potpuno vitalnim hrastovim stablima, veõ to øine na onim stablimakoja su pretrpela fizioloåki åok (golobrst insekata defolijatora, du-gotrajan suåan period, pojaøano aerozagaæeñe i sl.). Kada se imaga S. in-tricatus dopunski hrane na takvim stablima, ñihova infekcija gçivamaOphiostoma roda je veoma øesta i u ovom sluøaju, kao kod brestovih pot-korñaka i gçive Ceratostomella ulmi, se moÿe govoriti o simbiozi gçivei insekta. Hrastov potkorñak prenosi gçivu i obezbeæuje ñeno åireñe,a gçiva, izazivajuõi suåeñe stabala, omoguõuje potkorñaku da se u takvostablo uspeåno naseli i osnuje potomstvo.

Suzbijañe. Pre sagledavaña vektorske uloge hrastovog potkorñaka uprenoåeñu Ophiostoma gçiva, o ñegovom suzbijañu nije voæeno raøuna.Meæutim, danas , kada se pouzdano zna da je on vaÿna karika u lancu suåe-ña hrastovih åuma, suzbijañe se mora sprovoditi (Mar ko viõ, 1999). Odmera suzbijaña, u hrastovim åumama treba sprovoditi detaçno øiåõeñematerijala u kome je naseçen hrastov potkorñak. To su osuåena dubeõastabla, sveÿa leÿavina, izvale, prelomçene grane ili cela stabla, gra-ñevina i ovråak posle seøa i sl. Takav materijal je potrebno uklonitiiz åume tokom zime i ranog proleõa najkasnije do polovine aprila, odno-sno pre nego åto iz ñega izaæu mlada imaga. Ako se takav materijal nemoÿe iskoristiti do polovine aprila, treba ga spaliti ili tretiratinekim hemijskim insekticidom. U prigradskim hrastovim åumama meresuzbijaña hrastovog potkorñaka moraju se redovno sprovoditi, kako bi sesmañio intenzitet suåeña i propadaña pojedinih hrastovih stabala,åto daçe dovodi do proreæivaña sklopa, intenziviraña rasta korovskevegetacije i naruåavaña åumskog ambijenta.

Red LEPIDOPTERA

Fam. Aegeridae (staklokrilci)

Synanthedon conopiformis (Esper) (hrastov staklokrilac). Generacijaje dvogodiåña. Leptiri (slika 1) se roje tokom juna i jula. Biçke hrani-teçke su vrste iz roda Quercus, najøeåõe luÿñak i kitñak.

Ÿenke su slabi letaøi i jaja polaÿu na doñe partije stabala, nepo-sredno iznad zemçe. Redovno polaÿu deo jaja i na mestu gde su eklodirale.Posledica prisustva gusenica je oåteõeñe baze stabla (slika 2) u vidukarakteristiøne åupçine. Spoçaåñe ivice ove åupçine su kalusiralei u ñima se retko mogu naõi gusenice. One su smeåtene u uzduÿnim kana-lima sa unutraåñe strane åupçine i to tako åto su jednim delom u ÿi-vom, a drugim u osuåenom delu drveta. Åupçina se iz godine u godinu po-veõava i konaøno dovodi do teåkog oåteõeña stabla. Ugroÿene su stari-je hrastove åume na juÿnim ekspozicijama. S obzirom da je vrsta primar-na i øesta u naåim åumama, predstavça znaøajnu åtetoøinu zaåumarstvo. Meæutim, zbog specifiønog i skrivenog naøina ÿivota, veo-ma je malo podataka o ñoj u struønoj ali i nauønoj literaturi. (To åev-ski, 2000). U prigradskim åumama napadnuta stabla predstavçaju stalnuopasnost po izletnike, jer su sklona padu. Poåto iz ñih svake godine iz-laze nove generacije leptira, treba ih doznaøavati za seøu i uklañati izåume.


Slika 1 - Synanthedon conopiformis(Esper): muÿjak(levo) i ÿenka(desno) (Po Toåev-skom)

Figure 1 - Synanthedon conopiformis (Esper): male (left) and female (right) (after Toåevski)

Slika 2 - Synanthedon conopiformis (Esper): karakteristiøna åupçina pri osnovi hrastovog stabla (levo) i hodnici sa unutraåñe strane kalusiranog otvora (Po

Toåevskom)Figure 2 - Synanthedon conopiformis (Esper): a characteristic hole at the base of oak tree

(left) and tunnels on the internal side of the callus opening (after Toåevski)

Fam. Tortricidae (savijaøi, smotavci)

Tortrix viridana L. (zeleni hrastov savijaø). U zavisnosti od vremen-skih prilika u toku godine, kao i od nadmorske visine lokaliteta, lepti-ri se roje od kraja aprila, tokom maja, do poøetka juna. Odmah posle eklo-zije polno su zreli. Aktivni su pred veøe i u toku noõi, kada se roje iznadkruna hrastovih stabala. Tu dolazi do kopulacije i do polagaña jaja. Jed-na ÿenka poloÿi oko 60 jaja. Polaÿe ih na tanke granøice, debçine 5 - 10mm u preøniku i to oko lenticela, raøvi grana, ozleda i sl. Uvek su dvajajeta zajedno poloÿena, a samo pri masovnim pojavama moÿe da ih bude vi-åe u skupini, ali ih je tada poloÿilo viåe ÿenki. Poåto se leptiri


roje iznad kroåñi stabala, najveõi broj jaja ÿenke poloÿe u gorñim par-tijama krune. Jaja ostaju u dijapauzi do narednog proleõa. Sa kretañem pu-poçaka, krajem marta ili poøetkom aprila, pile se i mlade gusenice. Upoøetku oåteõuju nabubrele pupoçke, a posle toga tek formirane listi-õe, koje povezuju pauøinastim nitima i skeletiraju ih. U zapredak je pove-zano viåe listova, åto je svojstveno i drugim savijaøima listova. Poluo-drasle gusenice (III stupña), napuåtaju prvi zapredak i grade novi, koji jedrugaøiji. Gusenica savija sada veõ potpuno formiran jedan list na dole,duÿ glavnog lisnog nerva i øvrsto ga povezuje, slepçujuõi levu i desnustranu pauøinastim nitima. Hrani se listom od koga je naparavila zapre-dak i to tako, åto poøiñe da ga jede od vrha ka osnovi. Kada pojede polo-vinu zapredenog lista, napuåta stari i pravi nov zapredak od celog li-sta. Gusenica se razvija do pred kraj aprila. Kada zavråi razviõe, obiønonapuåta posledñi, delimiøno pojeden zapredak i odlazi na neoåteõenlist. Tu povija jedan od lisnih reÿñeva preko svog tela na dole, øvrsto gaiznutra slepi pauøinom, formirajuõi mali zapredak u kome se ne hrani,veõ posle izvesnog vremena hrizalidira. Stadijum lutke traje 7 - 10 dana.

Hrastov savijaø je prvorazredna åtetoøina hrastovih åuma. Ñegovegusenice se hrane hrastovim liåõem svih klasa starosti, ali preferira-ju odrasla stabla u sastojinama. Najradije se hrane liåõem luÿñaka, za-tim medunca i kitñaka. Naravno, jedu liåõe i svih ostalih vrsta hrasto-va, ukçuøujuõi i introdukovane, kao åto je Quercus rubra L. Zeleni hra-stov savijaø je sklon masovnim namnoÿavañima. Kada stupi u gradaciju,ñegove gusenice izazivaju golobrst u hrastovim åumama na velikim povr-åinama. Etologija golobrsta je specifiøna. Poåto je najveõi broj jajapoloÿen u vrhovima kroåñi najviåih stabala u sastojini, gusenice po-øiñu da brste liåõe upravo u vrhovima kroåñi. Ogoçavañe vrhovakroåñi je jasno uoøçivo i suguran je znak da je u pitañu gradacija zele-nog hrastovog savijaøa. Sa porastom gusenica i nestankom liåõa u vrho-vima kroåñi stabala, golobrst polako napreduje od vrhova ka osnovikroåñi. Pred kraj razviõa gusenice se spuåtaju ka zemçi i tada brstehrastov podmladak, øak i liåõe na najmlaæim biçkama. Razviõe gusenicaje vrlo ubrzano i ukupno traje mañe od mesec dana. Dok su mlade, do IIIstupña, obiøno se u hrastovim sastojinama ne primeõuje opasnost od golo-brsta, øak i pri jako visokoj bronosti gusenica. One su u zaprecima i kon-zumiraju relativno malu koliøinu hrane. Meæutim, od III stupña do krajarazviõa, u drugoj polovini aprila, gusenice se intenzivno hrane i do de-folijacije stabala dolazi vrlo brzo. Bukvalno u roku od samo nekolikodana, od hrastove åume koja je na izgled bila normalno zelena, nestajeliåõe i åuma izgleda kao pre kretaña vegetacije. Ako je defolijacijabila potpuna, gusenice se pauøinastim nitima spuåtaju ka zemçi i zapre-dak u kome õe preõi u lutku, prave na liåõu prizemne flore, ne birajuõivrstu biçke. Verovatno je to razlog, åto se u literaturi pomiñe da guse-nice zelenog hrastovog savijaøa, kada obrste hrastovo liåõe mogu da do-vråe razviõe i na nekim drugim liåõarima. Meæutim, one na drugimbiçkama samo prave mali zapredak u kome se ne hrane, veõ ubrzo hrizali-diraju (Mi haj lo viõ, 1986). Gradacije zelenog hrastovog savijaøa se unaåim åumama javçaju periodiøno. U ñihovom javçañu nema pravilno-


sti. Trajañe gradacije je takoæe razliøito i zavisi od staña prirodnihneprijateça åtetoøine, kao i od meteoroloåkih prilika. Obiøno traju3 - 4 godine, ali nekada kraõe, a nekada i duÿe. Vrlo se øesto dogaæa da ugradaciju stupa viåe vrsta savijaøa, stim, åto jedne ili dve godine domi-nira, na primer, zeleni hrastov savijaø, a potom dominaciju preuzima ÿu-ti hrastov savijaø, tako da ukupno prenamnoÿeñe hrastovih savijaøa tra-je viåe godina (Mi haj lo viõ, 1977; 1986). Takoæe, gradacije hrastovihsavijaøa se øesto smeñuju sa gradacijama mrazovaca, tako da se posle gra-dacije savijaøa, nastavçaju prenamnoÿeña malog ili velikog mrazovca.Usled toga defolijacije razliøitog intenziteta u naåim hrastovim åu-mama traju viåe godina 4 - 6, åto dovodi do jakog fizioloåkog slabçeñastabala i intenziviraña procesa suåeña. Redovno se dogaæa da posle de-folijacije hrastova stabla ponovo olistaju, ali to novo liåõe tokom le-ta i jeseni jako naseçava gçiva - hrastova pepelnica (Microsphaerella al-phitoides Foex.), øije bele skrame po listu onemoguõavaju ñegovu normalnuasimilacionu funkciju, tako da do jeseni mladi izbojci ne uspevaju daodrvene i tokom zime izmrzavaju. Ovo dovodi do joå veõe fizioloåkeslabosti biçaka. Zato se sa pravom moÿe tvrditi da su rani defolija-tori, meæu kojima vidno mesto zauzima zeleni hrastov savijaø, jedna odvaÿnih karika u lancu åtetnih faktora koji izazivaju proces suåeñahrastovih åuma, koji u naåim hrastovim åumama traje veõ oko 25 godina.

Suzbijañe. Za suzbijañe zelenog hrastovog savijaøa mogu se koristi-ti preventivne i direktne mere borbe. Od preventivnih mera treba for-sirati podizañe kasnolistajuõih formi hrastova, kao åto je kod luÿña-ka Quercus robur var. tardissima Mat. koji razvija list 2 - 3 nedeçe kasnijeod obiønog luÿñaka. Naime, on lista krajem maja, tako da potpuno izbega-va åtete od ranih defolijatora. Od direktnih mera borbe u obzir dolaziaviotretirañe napadnutih åuma tehnikom mikroniraña. Od preparata uobzir dolaze biotehniøki insekticidi na bazi diflubenzurona, teflu-benzurona i dr. i naravno, bioloåki na bazi bakterije Bacillus thuringien-sis var. kurstaki. Pri tretirañu se mora voditi raøuna da lisna masa hra-stovih stabala bude dovoçno razvijena, kako bi sredstvo palo na list dabi ga gusenica konsumirala.

Aleimma loeflingiana L. - (ÿuti hrastov savijaø). Naøin ÿivota je jakosliøan zelenom hrastovom savijaøu. Najøeåõe se ove dve vrste zajedno ijavçaju u hrastovim åumama. I ÿuti hrastov savijaø je sklon masovnimnamnoÿavañima, kada ñegove gusenice mogu izazvati golobrst. U prenam-noÿeñe moÿe stupiti samostalno, kao åto je to zabeleÿeno 1970. godinena Fruåkoj Gori, ili zajedno sa zelenim hrastovim savijaøem, kada jednaili druga vrsta dominoraju, kao åto je to zabeleÿeno u Koåutñaku 1974-1975. godine (Mihajloviõ,, 1977, 1986). Na osnovu iznetog, moÿe se zakçu-øiti da je ÿuti hrastov savijaø opasna åtetoøina hrastovih åuma, da sedinamika ñegovih populacija mora stalno kontrolisati, a u sluøaju dadoæe do prenamnoÿeña, moraju se sprovoditi direktne mere suzbijaña naisti naøin kao kod zelenog hrastovog savijaøa.

Pored navedene dve vrste iz ove familije, u naåim prigradskim hra-stovim åumama se javçaju i brojne druge. Ñihova brojnost je maña i nika-da samostalno ne izazivaju defolijacije. Meæutim, zajedno sa zelenim ili


ÿutim hrastovim savijaøem, mrazovcima i sovicama uøestvuju u komplek-su ranih defolijatora u hrastovim åumama.

U naåim prigradskim hrastovim åumama iz fam. Tortricidae redovnose sreõu: Pandemis corylana F. , P. cerasana Hbn., P. heparana Den. & Schiff.,Archips xylosteana L., A.crataegana Hbn., A.podana Scop. , A.rosana L. , Chori-stoneura hebenstreitella Mull., Tortricodes alternella Hbn. , Ptycholoma lechea-na L., Eudemis profundana Den. Schiff. i Spilonota ocellana Den. & Schiff.

Fam. Geometridae (zemçomerke)

Operophtera brumata L. (mali mrazovac). U naåim uslovima leptiri seroje od treõe dekade novembra do prve dekade januara (Glavendekiõ, 1988 ;1999). Nemaju dopunsku ishranu i odmah su polno zreli. Øim izaæu iz zem-çe, ÿenke idu ka najbliÿem stablu i peñu se uz ñega. Muÿjaci bivaju pri-vuøeni seksualnim mirisom ÿenke, doleõu do ñe i koliraju, najøeåõe natom ñenom putu ka kroåñama stabala, dakle joå na deblu. Potom se ÿen-ka peñe do kroåñe i poøiñe sa polagañem jaja. Za to bira mesta oko pu-poçaka na tankim granama, razna udubçeña ili çuspice kore i sl. Pola-ÿe po jedno, dva ili viåe jaja u mañim grupicama. Embrionalno razviõepoøiñe odmah po polagañu, ali ga niske temperature usporavaju. Predkraj zime zavråeno je embrionalno razviõe i sa prvim toplijim danima,obiøno sinhronizovano sa kretañem prvih pupoçaka (kraj marta - poøe-tak aprila), pile se mlade gusenice. Ispiçene gusenice su jako osetçivena gladovañe, te ako nema hrane u ñihovoj blizini, u velikoj meri strada-ju. Takoæe su jako osetçive na niske temperature i obilne padavine, åtoim jako poveõava smrtnost. Dakle, za malog mrazovca je stadijum mlade gu-senice kritiøan period u razviõu (Gla ven de kiõ, 1988; 1999). Pri nor-malnim vremenskim prilikama razviõe gusenica traje oko mesec dana.Krajem aprila ili poøetkom maja (nekada sredinom, a nekada krajem maja,zavisno od vremenskih prilika), posle 4 presvlaøeña, one zavråavajurazviõe i pauøinastim nitima se spuåtaju na zemçu. Taj øin se øesto do-gaæa masovno, te ispod obråõenih stabala mogu da se primete øitave zave-se od svilastih niti o kojima vise gusenice, spuåtajuõi se polako ka zem-çi. U steçi ili plitko u zemçi gusenica plete redak kokon u koga ugra-æuje i sitne øestice zemçe i u ñemu prelazi u lutku. Stadijum lutke traje6 - 7 meseci, da bi se krajem godine pojavili novi leptiri.

Mali mrazovac je åiroka polifaga. Hrani se liåõem gotovo svihliåõara, a naroøito rado jede liåõe hrastova, graba, bukve, lipe, jove,vrbe, topole i dr. Takoæe hrani se liåõem svih voõaka. Po vremenu javça-ña ñegovih gusenica, spada u grupu ranih defolijatora. Sklon je masov-nom namnoÿavañu, odnosno stupañu u gradacije, koje kratko traju ali seøesto javçaju. Naime, u gradaciju moÿe stupiti mali mrazovac samostal-no ili zajedno sa nekim drugim defolijatorima (u hrastovim åumama suto najøeåõe hrastovi savijaøi ili veliki mrazovac). Tada jedne godinedominira, na primer, zeleni hrastov savijaø, druge, mali mrazovac, a tre-õe veliki mrazovac, da bi se opet u veõoj brojnosti pojavio zeleni hra-stov savijaø itd. Defolijacije nisu svake godine istog intenziteta, aliñihovo javçañe uzastopno nekoliko godina dovodi do jakog slabçeñafizioloåke kondicije stabala, koja postaju atraktivna za napad sekun-


darnih åtetoøina, a posle ñih dolazi do suåeña. Takoæe, usled brsta gu-senica znatno se smañuje prirast stabala, a to smañeñe ima kumulativantok. Usled suåeña izvesnog broja stabala, javça se razbijañe sklopa i in-tenzivirañe korovske vegetacije, i konaøno, usled viåegodiåñeg izo-stajaña uroda semena, takve åumske povråine postepeno prestaju da po-stoje. To znaøi da je za hrastove åume veoma vaÿan kompleks ranih defo-lijatora, u kome veoma znaøajno mesto zauzima mali mrazovac.

Suzbijañe. Od mera borbe protiv malog mrazovca u obzir dolaze me-haniøke, hemijske i bioloåke metode.

Od mehaniøkih mera, moÿe se primeniti odavno koriåõen metod po-stavçaña lovnih pojaseva. Na prsnoj visini se oøisti (poravna) mrtavdeo kore u prstenu oko stabla u åirini od oko 10 cm. Zatim se po ñegovojsredini nanese guseniøni lepak u åirini od oko 5 cm i debçini od oko5 mm. Lepak se nanosi, ili specijalnom lopaticom za tu namenu, ili ne-kim drugim predmetom (komadom daåøice, granøicom, noÿem i sl.). Svese to radi u jesen, pred poøetak rojeña leptira. Ÿenke, koje izaæu iz zem-çe i krenu ka kroåñi stabla zadrÿavaju se ispod lepçivog prstena, ilise na ñemu lepe i tu nalaze smrt. Dakle, lepçivi pojas oko stabla spreøa-va ÿenke da u kroåñi stabla poloÿe jaja. Ovaj metod daje odliøne rezul-tate u mañe sklopçenim sastojinama gde se kroåñe stabala ne dodiruju.Takoæe, moguõe ga je primeniti samo na mañim povråinama, odnosno namañem broju stabala. Idealni objekti za primenu ovog metoda su semen-ske sastojine, kao i prigradske åume. Inaøe, lovni pojasevi se koriste ikao metod za kontrolu brojnosti mrazovaca u odreæenoj sastojini. Naosnovu broja zalepçenih ÿenki na pojas, utvræuje se brojnost populacijemrazovca u celoj sastojini. Kritiøan broj, odnosno brojnost malog mra-zovca koja õe izazvati åtete u sastojini) je, kada se po 1 cm obima debla ulepçivi pojas zalepe 1 - 2 ÿenke. To je signal da u takvoj sastojini trebasprovesti akciju suzbijaña.

Od hemisjkih mera mogu se primeniti brojni hemijski insekticidi sakontaktnim ili utrobnim delovañem. Meæutim, zbog ñihovog åtetnoguticaja na ostale ølanove ekosistema, treba ih izbegavati. Jedina grupahemijskih insekticida, koja ima opravdaña za primenu u åumarstvu (avi-otretirañem) su sredstva na bazi diflubenzurona.

Od bioloåkih metoda, moguõe je tretirañe napadnutih sastojina izvazduhoplova preparatima na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var. kur-staki.

Erranis defoliaria L. (veliki mrazovac). U naåim bioklimatskim uslo-vima leptiri se roje od kraja novembra do poøetka januara. U ranim po-podnevnim satim u åumi se mogu zapaziti ÿenke, koje izlaze iz svojihdnevnih skloniåta i kreõu se uz stablo ka kroåñama. Ovo se joå masov-nije dogaæa u suton, da bi kulminacija rojeña bila oko 21 sat. Jaja polaÿupojedinaøno ili u mañim grupama oko pupoçaka ili u pukotinama kore.Jedna ÿenka poloÿi ukupno oko 400 jaja. Jaja prezimçavaju, a u proleõe,poøetkom aprila pile se mlade gusenice. Tokom maja zavråavaju razviõe,neåto kasnije nego gusenice malog mrazovca. Kad odrastu, svilastim kon-cima se spuåtaju na zemçu i u zemçi grade kokone u kojima hrizalidirajui ulaze u dijapauzu do kasne jeseni, odnosno poøetka zime.


Gusenice su izrazite polifage i hrane se liåõem gotovo svih liåõa-ra, ukçuøujuõi i voõke, na kojima rado grizu i nezrele plodove. Najradijenapadaju hrastove åume, ali i åume drugih liåõara. Øesto se veliki mra-zovac javça u prenamnoÿeñu, kada izaziva golobrste na velikim prosto-rima. Golobrsti su naroøito øesti u hrastovim åumama. U gradacije stu-pa samostalno ili sa drugim ranim defolijatorima, najøeåõe sa drugimzemçomerkama i savijaøima. Posledice golobrsta od ñegovih gusenica suiste kao posledice golobrsta od malog mrazovca. To znaøi da je i velikimrazovac jednako znaøajan u procesu suåeña i propadaña hrastovih åumau naåoj zemçi, kao i åuma drugih liåõara. Takoæe je dosta øest u urba-nim sredinama, posebno u prigradskim åumama i parkovima, kao i u voõ-ñacima, gde voõarima stvara velike probleme.

Suzbijañe. S obzirom da je veliki mrazovac prvorazredna åumskaåtetoøina mora se redovno kontrolisati ñegova brojnost u liåõarskimåumama i po potrebi sprovoditi mere suzbijaña. Kontrola brojnosti isuzbijañe vråe se na isti naøin kao kod malog mrazovca.

Pored malog i velikog mrazovca, u naåim liåõarskim åumama sesreõu i brojne druge arborikolne vrste zemçomerki, koje se redovno jav-çaju zajedno sa ostalim ranim defolijatorima. Ñihova brojnost je za sa-da niska, te ne predstavçaju veõu opasnost za naåe liåõarske åume. Me-æutim, zajedno sa gusenicama ostalih ranih defolijatora i one imaju ude-la u defolijacijama hrastovih åuma. To su: Operophtera fagata (Sch.), Co-lotois pennaria (L.) Alsophila aescularia Schiff., Alsophila quadripunctata Esp.,Agriopis leucophaearia Den.Schiff., Agriopis marginaria F., Apocheima hispi-daria Den.Schiff., Apocheima pilosaria Den.Schiff., Ennomos quercinaria Hfn.,Biston hirtaria Cl., Biston betularia L. i dr. (Gla ven de kiõ, 1988; 1999; To-miõ et all, 2002).

Fam. Thaumatopoeidae (øetnici, litijaåi)

Thaumatopoea processionea L. (hrastov øetnik). Generacija je jednog-diåña. Leptiri se roje u avgustu a nekad i tokom septembra. Aktivni sunoõu, kada se pare i ÿenke polaÿu jaja na glatku koru hrasta. Jaja prezimei narednog proleõa pile se gusenice krajem aprila ili poøetkom maja. Gu-senice se ne razilaze, veõ ceo ÿivot provode zajedno u retkom pauøina-stom gnezdu, koje obrazuju na nekom skrivenom mestu, najøeåõe u raøvamajaøih grana. Gusenice se u gnezdu presvlaøe i odbacuju izmet. Sa porastomgusenica, poveõanom koliøinom larvenih koåuçica i izmeta, a poveõavase i gnezdo. Nekada se gusenice iz nekoliko susednih gnezda spajaju iobrazuju jedno zajedniøko, koje je znatno veõih dimenzija. Gusenice prekodana miruju u gnezdima, a noõu u kolonama, u potiçak jedna iza druge, od-laze na ishranu. U zoru se u istoj koloni i istim putem vraõaju u gnezdo.Karakteristiøno je da za sobom predu pauøinaste niti i ostavçaju tragkojim su iåle. Kada je u pitañu veõe gnezdo, gusenice se kreõu u viåe re-dova, ali uvek predvoæene samo jednom øelnom. Gusenice obiøno zavråesvoje razviõe do sredine jula. Tada se zavlaøe dubçe u gnezdo i svaka sebiispreda kokon u kome preæe u lutku. Stadijum lutke traje 15 - 20 dana, apotom se javçaju leptiri nove generacije.


Hrastov øetnik je izrazita åtetoøina autohtonih hrastova. Najradi-je napada stare hrastove åume, a kada se prenamnoÿi, prelazi i na mlaæe.Takoæe, prema literaturi, moÿe stupiti u samostalne gradacije. Kod nasse to do sada nije dogodilo, veõ se iskçuøivo javça zajedno sa nekim dru-gim deolijatorima, kao na primer sa gubarom. Prisustvo hrastovog øetni-ka u åumi lako se poznaje po lako uoøçivim guseniønim gnezdima i pau-øinastim tragovima kojima su se kretale gusenice. Pri jakom napadu mo-ÿe se na jednom stablu naõi i po desetak guseniønih gnezda. Ñegove guse-nice najintenzivnije brste u junu i u prvoj polovini jula, te spada u grupusredñih defolijatora. Posledice golobrsta su, stoga sliøne kao kod gu-bara (gubitak u prirastu, gubitak rezervnih materija, ulanøavañe napadahrastove pepelnice, fizioloåko slabçeñe napadnutih stabala). Poredtoga, u åumama sa jaøim napadom hrastovog øetnika onemoguõen je svakirad çudi i ispaåa stoke. Iz napadnute åume i okolnih livada seno je ne-upotrebçivo, a isto tako i listinac. Nekada i çudi iz obliÿnih naseçaimaju velike tegobe, jer vetar iz napadnute åume raznosi guseniøne dla-øice po øitavoj okolini i zagaæuje vodu i çudsku hranu. Çudska hrana za-gaæena dlaøicama izaziva oboleña organa za vareñe. Pri jakim napadimamora se zabraniti svaki pristup çudi u napadnute delove åume.

Suzbijañe. Suzbijañe hrastovog øetnika nije lako, jer je zbog otrov-nih dlaøica skopøano sa opasnoåõu.

Od direktnih naøina borbe mogu se primeniti mehaniøko-fiziøke,hemijske i bioloåke mere. Mehaniøko-fiziøke mere pretpostavjaju spa-çivañe gusenica i lutaka u gnezdima. Na jedan kraj duÿe motke priøvrstise guÿva krpe, koja se natopi petrolejom ili åpiritusom, zapali i pri-makne pod gnezdo, koje brzo sagori. Da bi se izbegle negativne poslediceod otrovnih dlaøica, radnici pri radu moraju da imaju rukavice i maskuza lice. Spaçivañe gnezda treba vråiti po vremenu bez vetra, kako bi sesmañila opasnost od poÿara i izbeglo raznoåeñe otrovnih dlaøica.Tretirañe biotehniøkim i bioloåkim insekticidima je moguõe prime-niti isto kao kod gubara.

Fam. Lymantridae (gubari)

Euproctis chrysorrhoea L. (ÿutotrba). Leptiri se roje tokom jula. Ñi-hova aktivnost poøiñe u veøerñim satima i nastavça se tokom cele noõi.Jako su fotofilni i u velikom broju doleõu na elektriøne svetiçke. Op-loæene ÿenke polaÿu jaja odmah posle kopulacije, koja se deåava u veøer-ñim øasovima. Jajno leglo ona polaÿe najøeåõe na naliøje lista hrani-teçke. U leglu se nalazi 300 - 400 jaja, koja ÿenka poloÿi u toku dva dana.Leglo je usko i dugo 2 - 4 cm, prekriveno zlatnoÿutim dlaøicama sa trbu-ha ÿenke. Ÿivot imaga traje 5 - 7 dana. Posle 2 - 3 nedeçe iz jaja se pilegusenice (krajem jula i poøetkom avgusta). Mlade gusenice ostaju zajednoi najpre poøiñu sa skeletirañem lista na kome je bilo jajno leglo. Zatimga obmotavaju pauøinastim nitima, stvarajuõi poøetak zimskog gnezda.Ovom postepeno dodaju joå nekoliko okolnih listova, koje prethodno nasliøan naøin izgrizu i poveÿu pauøinastim koncima. Na taj naøin one dopoøetka hladnih dana sebi stvore zimsko guseniøno gnezdo u kome prezim-çavaju. Gnezda tokom zime ostaju na drveõu, jer su pauøinastim koncima


spojena za granøicu, tako da ih ni jak vetar ne moÿe otrgnuti sa grane.Inaøe, lako su uoøçiva, jer se nalaze na vrhovima drveõa ili vrhovimaboønih grana, te sluÿe kao konstatacija napada i utvræivaña gustine po-pulacije. U jednom gnezdu najøeåõe ima oko 300 - 400 gusenica , meæutimnekada ih je i do 1000 (gusenice iz nekoliko legala se udruÿuju i grade za-jedniøko gnezdo). Od momenta piçeña, do kraja vegetacije gusenice se vr-lo sporo razvijaju i malo hrane, a presvuku se samo dva puta. Dakle, u tre-õem razvojnom stupñu prezimçavaju. U proleõe, sredinom ili krajemaprila prezimele gusenice napuåtaju gnezda. U poøetku se zadrÿavaju napovråini gnezda, a ubrzo potom poøiñu da brste okolne tek otvorene pu-poçke ili mlade listove. Zato se pri jaøem napadu øesto dogaæa da drveõeu proleõe ne olista. Skoro odrasle gusenice se razilaze i svaka ÿivi po-sebno, intenzivno se hraneõi listovima. Krajem maja ili poøetkom juna,posle joå tri presvlaøeña, zavråavaju razviõe. One tada ispredaju retkupauøinu po zaostalom ili delimiøno pojedenom liåõu, u raøvama grana,po obliÿñem grmçu i sl. Tu ispredaju kokone i hrizalidiraju. Stadijumlutke traje 15 - 25 dana.

Gusenice ÿutotrbe su polifagne i ÿive najøeåõe na hrastovima, alii na raznim drugim liåõarskim vrstama åumskog i ukrasnog drveõa iÿbuña, kao i na liåõu mnogih voõaka. Glavne åtete priøiñavaju u prole-õe, kada izgrizaju tek nabubrele lisne i cvetne pupoçke ili tek formi-rane, mlade listove i cvetove. Ÿutotrba je veoma ozbiçna åtetoøina, jerima naklonost ka masovnom namnoÿavañu, a u nekim krajevima ñene segradacije permanetnto periodiøno javçaju. Posledice golobrsta su gubi-tak u prirastu, izostanak uroda semena i fizioloåko slabçeñe biçaka.Takve biçke postaju atraktivne za brojne sekundarne åtetoøine, posleøijeg napada se suåe i propadaju. Ako doæe do uzastopnih golobrsta, i sa-ma ÿutotrba moÿe da priøini suåeñe stabala u napadnutoj sastojini.Kod nas je ÿutotrba vrlo øesta, naroøito u hrastovim åumama. Tu øestostupa u gradacije, pri øemu desetine hiçada hektara åuma biva obråte-no. Pored navedenih åteta, gusenice ÿutotrbe su veoma nezgodne u pri-gradskim åumama zbog dlaøica koje ÿare. U takvim åumama çudima jebukvalno onemoguõen boravak, sliøno kao pri prenamnoÿeñu hrastovogøetnika.

Suzbijañe. Ÿutotrbu je dosta teåko suzbijati. Zato je jedna od neop-hodnih preventivnih mera stalna kontrola populacionog nivoa ove åte-toøine, kako se ne bi dozvolilo da se prenamnoÿi, jer dok je u normalnojili malo poviåenoj brojnosti moÿe se suzbijati, ali ako se prenamnoÿi,onda nastaju veliki problemi. Na raspolagañu nam stoje mehaniøko-fi-ziøke, hemijske i bioloåke mere. Od mehaniøko-fiziøkih moguõe je to-kom jeseni i zime odsecati i spaçivati zimska guseniøna gnezda. Narav-no, ova mera dolazi u obzir kada su napadnute mlade biçke i kada je napadmañeg intenziteta i na mañem prostoru. Ako doæe do masovne pojave navelikom prostoru u odraslim sastojinama, teåkoõe u suzbijañu su velike.Naime, mlade gusenice tokom avgusta i septembra je teåko suzbijati, jerse usporeno razvijaju, odnosno konsumiraju vrlo malo hrane, a nalaze se upauøinastim, dobro zaåtiõenim gnezdima, gde su bezbedne od dejstva in-sekticida. U proleõe, se vrlo rano aktiviraju i hrane nabubrelim pupoç-


cima, tako da stabla ne uspevaju da olistaju. Zato ima teåkoõa sa prime-nom ekoloåki opravdanih insekticida (biotehniøkih, na bazi difluben-zurona i bioloåkih na bazi bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstaki),koje je potrebno naneti na listove kojima se gusenice hrane. Dakle, za ñi-hovu primenu je neophodna odreæena povråina lisne mase na koju ih je po-trebno naneti. Pri jaøim napadima, lisne mase uopåte nema, tako da ihnije moguõe primeniti. Jedino se mogu koristiti pri slabijem napadu,ali opet poåto gusenice veõ odmaknu u svom razviõu, tako da im je efika-snost maña, pa je potrebno upotrebiti veõe doze. To znaøi, da ako doæe domasovne pojave gusenica ÿutotrbe, jedini efikasni insekticidi su kla-siøni hemijski (piretroidi, fosforni estri, metil-karbamati i dr.).Naravno, ñihova primena u åumskim sastojimnama je ekoloåki neoprav-dana, ali je jedina moguõa, ako se po svaku cenu ÿeli spreøavañe golobr-sta. U prigradskim åumama, naroøito u blizini çudskih naseça, kao i uograæenim loviåtima je joå veõi problem, jer ni ñihova primena nijemoguõa, zbog toksiønog delovaña na çude i divçaø.

Lymantria dispar L. (gubar). Leptiri se roje krajem juna i tokom celogjula. Odmah posle eklozije leptiri su polno zreli. Ÿenke, i pored togaåto imaju dobro razvijena krila ne mogu da lete, a i nerado se kreõu, ve-rovatno zbog znatne veliøine i teÿine trbuha. Dañu uvek miruju priçub-çene uz stablo, glavom okrenutom naviåe. Pri puzañu uz stablo (uveøe itoku noõi) radi traÿeña pogodnog mesta za polagañe jaja, odvajaju svojteåki trbuh od stabla i lepråaju krilima, åto im pomaÿe pri kretañu.Muÿjaci su aktivni tokom 24 sata, ali su ipak najaktivniji tokom noõi.Svojim jako razvijenim øulom mirisa otkrivaju poziciju ÿenke, doleõudo ñe i kopuliraju. Odmah posle kopulacije ÿenka poøiñe sa polagañemjaja u ovalno izduÿene gomilice, odnosno legla, koja su u sredini najviåa.Jedno gubarevo leglo je sastavçeno iz viåe slojeva jaja, od kojih je prvinajåiri i zalepçen za podlogu. Broj jaja u jednom leglu je najøeåõe od 200- 400 komada, neåto reæe od 600 - 800, a sreõu se legla sa preko 1000 komadajaja, maksimum do 1200. Ÿenka kompletnu koliøinu jaja poloÿi u jednoleglo, reæe u viåe mañih gomilica. To se dogaæa u sluøaju da je neåto uz-nemiri i natera da promeni mesto. Leglo polaÿe tokom viåe dana i totako åto se polako pomera naviåe. Ubrzo po polagañu jaja, ÿenka je jakoiscrpçena i ugine, øesto kraj svog legla.

Za polagañe jaja ÿenke biraju pogodna mesta na doñim partijama sta-bala. Pri kalamitetima, legla se nalaze i na gorñim partijama stabla,kao i na granama u kroåñama stabala, ali takoæe i na grmçu, plotovima ,stubovima, po kameñu i zemçi i dr. Øak i u ovim sluøajevima najveõi brojÿenki polaÿe jaja u leglima na doñim partijama stabala, do 6 m visine.Embrionalno razviõe poøiñe odmah posle polagaña jaja i skoro se zavr-åava za 23 - 25 dana. Zatim se prekida (nastupa embrionalna dijapauza), dabi se nastavilo tek narednog proleõa. Tada je za dovråetak embrionalnograzviõa potrebno 7 - 10 dana. Pojava mladih gusenica u proleõe zavisi odspoçnih vremenskih uslova. Ipak se za veõinu naåih krajeva moÿe reõida se gusenice gubara pile u prvoj polovini meseca aprila. Mlade guseni-ce na povråini legla ostaju 6 - 7 dana i tek posle tog vremena rasturaju sei odlaze u krune stabala radi ishrane. Ovo ostajañe mladih gusenica na


leglu naziva se zadrÿavañe gubara u “ogledalu”. Kada gusenice dospeju ukroåñe stabala vrlo rado ispredaju tanke svilaste niti o koje vise, oka-øene o tanke granøice. Ako duva vetar, on ih zahvata i zahvaçujuõi ñiho-voj maloj telesnoj masi, a velikoj povråini, koju stvaraju dlaøice, odnosiih na velike udaçenosti (pasivno åireñe gubara). Nekada one bivaju pre-nete desetinama kilometara daleko od mesta gde su se ispilile. Desetakdana posle piçeña mlade gusenice poøiñu da se hrane. Za hranu koristetek otvorene pupoçke i mlado liåõe, a na voõkama cvetne latice. Sa da-çim porastom prestaje probirçivost gusenica i one poøiñu da ÿderu sveåto im dopadne vilica. Ipak se u åumama najradije zadrÿavaju na hrastu.Za vreme ÿdraña odraslih gusenica u jaøe napadnutim åumama jasno se øu-je rad ñihovih vilica, åum kretaña i pad izmeta na zemçu. Kada na jed-nom stablu nestane liåõa gusenice se preseçavaju na susedno, a iz potpu-no obråõenih partija, prelaze na susedne neobråõene åume i voõñake.Ova putovaña za hranom naroøito su øesta kod starijih guseniønih stup-ñeva i mogu iznositi i po viåe kilometara. U stadijumu gusenice gubarprovodi oko 2 meseca. Kada potpuno odrastu, obiøno poøetkom jula, pre-staju da se hrane i istraÿuju pogodno mesto za hrizalidaciju. Stadijumlutke traje oko dve nedeçe, a posle toga poøiñe pojava novih leptira.

Gubar je åtetan u stadijumu gusenice, koje se hrane asimilacionim ireproduktivnim organima gotovo svih vrsta åumskog drveõa (izuzev jase-na), ÿbuña i voõaka. Najomiçenija je hrana list hrasta u øijim åumamapriøiñava i najveõe åtete. Gubar je gradogena vrsta, øija prenamnoÿeñanajøeåõe nastaju u sastojinama starim 40 – 80 godina. Za razvoj gusenicagubaru najviåe odgovaraju øiste hrastove åume, te u ñima najøeåõe i na-staju gradacije. Gubareve gradacije traju 4 - 5 godsina i do sada ih je biloviåe puta u naåoj zemçi. U periodu posle II Svetskog rata gradacije subile 1945-1950, 1953-1956, 1963-1967, 1995-1999. i 2004-200-. godine. U ovimgradacijama pod golobrstom se nalazilo na stotine hiçada hektara, i mi-lioni stabala. Gubar je tipiøna fizioloåka åtetoøina. Golobrst od ñe-govih gusenica izaziva snaÿan fizioloåki stres za biçku, koja mora da uistoj vegetacionoj godini formira novo liåõe. Usled toga stablo fizio-loåki slabi, åto se odraÿava na poveõanu opasnost da bude napadnuto odsekundarnih åtetnih faktora. Naravno usled toga dolazi i do smañeñaprirasta, kao i do izostanka uroda semena, ne samo u godini golobrsta,veõ i u nekoliko narednih. Ustanovçeno je takoæe da svaki novi golobrstizaziva veõe gubitke u prirastu od prethodnog, åto znaøi da uzastopnigolobrsti imaju kumulativno delovañe na prirast, a verovatno i na urodsemena, kao i na fizioloåku kondiciju stabala.Posle golobrsta koji sedogodi jednom, obiøno ne dolazi do suåeña stabala. Suåe se eventualnosamo potiåtena stabla. Meæutim, ako se golobrst ponovi dva, tri ili vi-åe puta uzastopno, tada dolazi do znatnog intenziviraña procesa suåe-ña stabala, proreæivaña i devastacija napadnutih åuma. Redovna je poja-va da se na golobrst gubara ulanøavaju drugi åtetni faktori. Na primer,novoformirano liåõe tokom letñih meseci naseçava hrastova pepelni-ca (Microsphaerella alphitoides), koje se prevremeno suåi i opada sa tek po-teralih izbojaka. Usled toga mladi izbojci ne uspevaju da odrvene do zi-me, te izmrzavaju i propadaju. Daçe, veõi broj osuåenih stabala ili grana


na stablima pogoduje masovnom namnoÿavañu hrastovog potkorñaka(Scolytus intricatus Ratz.), o øijem je åtetnom delovañu veõ bilo reøi.

Suzbijañe. S obzirom da je gubar jedna od naåih najåtetnijih åum-skih vrst, ñegovom suzbijañu mora se posvetiti posebna i duÿna paÿña.Za suzbijañe gubara na raspolagañu nam stoje preventivne i represivnemere. Od preventivnih mera najvaÿnije je dobro funkcionisañe IDPsluÿbe zaåtite åuma koja treba permanentno da prati stañe populacijagubara i da na vreme uoøi fazu progradacije. Od represivnih mera u ob-zir dolaze: a) mehaniøko-fiziøke, b) hemijske i c) bioloåke.

a) M e h a n i ø k o – f i z i ø k e mere se u nekim sluøajevima veomauspeåno mogu primeniti. Sakupçañe i spaçivañe jajnih legala gubara uobzir dolaze kada je u pitañu poøetna faza progradacije. Tada su jajnalegla na mestima koja se mogu dohvatiti te ih radnici mogu sakupiti i po-tom spaliti.

b) H e m i j s k e mere se mogu primeniti protiv stadijuma jajeta i guse-nice. U stadijumu jajeta koristi se metod premazivaña jajnih legala ne-kim od sredstava za zimsko prskañe, kao åto su preparati na bazi mine-ralnih uça i dr. Takoæe, mogu se primeniti i neke hemijske materije kojesu nekada koriåõene kao insekticidi, a danas se primeñuju u druge svrhe,kao åto su petroleum, benzin, katran ili meåavina petroleuma i katra-na. Bilo kojim od navedenih sredstava premazuju se jajna legla farbar-skom øetkom ili sunæerom. Suzbijañe gusenica moÿe se vråiti aviotre-tirañem metodom mikroniraña biotehniøkim insekticidima, na primerpreparatima na bazi diflubenzurona. Suzbijañe treba vråiti kada su gu-senice u mlaæim stupñevima (I i I I, eventualno III).

c) B i o l o å k e mere se mogu primeniti protiv stadijuma gusenice.One se mogu suzbijati bioloåkim insekticidima na bazi bakterije Bacil-lus thuringiensis var. kurstaki. Tretirañe treba vråiti iz aviona tehnikommikroniraña. Svakako, tretirañe treba sinhronizovati sa lisnom povr-åinom stabala u åumi koja se tretira. Naime, sredstvo mora da padne nalisnu povråinu i da ga gusenica pojede. Dakle, ako stabla nisu dovoçnoolistala, sa tretirañem treba saøekati. Biloåke insekticide takoæetreba primeniti protiv mlaæih guseniønih stupçeva (I i II, eventualnoIII). (Mi haj lo viõ et all. 1998).

Fam. Noctuidae (sovice)

Orthosia cruda Den.Schiff. Leptiri se roje rano u proleõe (u martu).Tokom aprila javçaju se gusenice, koje se veoma brzo razvijaju (pripadajugrupi ranih defolijatora) i veõ poøetkom ili sredinom maja potpunoodrastaju. Brste liåõe hrasta, ali i drugih liåõara, kao i voõaka. Veõsredinom maja zavråavaju razviõe i odlaze u zemçu, gde grade kokone ihrizalidiraju. U stadijumu lutke stupaju u dijapauzu, prezimçavaju i u ra-no proleõe javçaju se novi leptiri.

Vrsta je u naåim hrastovim åumama vrlo øesta, ali se ne javça ma-sovno u samostalnim gradacijama. Meæutim, ñene gusenice, zajedno sa gra-dogenim ranim defolijatorima (savijaøima i mrazovcima) doprinose jav-çañu golobrsta u hrastovim åumama. Pored ove vrste, iz familije Noctu-idae istovetan ÿivotni ciklus i sliøno åtetno delovañe imaju i: Ortho-


sia incerta Hufn, O. stabilis Schiff, O. miniosa Schiff., O. munda Schiff,Amphipyra pyramidea L i neke druge (To miõ et all. 1996).

5. DISKUSIJA I ZAKÇUØCI

Entomofauna vrsta iz roda Quercus izuzetno je bogata vrstama. Pre-ma Pa toø ka (1954) za hrastove u Evropi je trofiøki vezano oko 300 vrstasamo iz reda Lepidoptera. I naåa istraÿivaña to potvræuju. Na primer,samo iz fam. Tortricidae na hrastovima u Srbiji je naæeno 40 vrsta, dok supre naåih istraÿivaña praktiøno bile poznate samo dve vrste (Mi haj-lo viõ, 1977). I druge familije reda Lepidoptera, koje su detaçnije prou-øene (Geometridae, Noctuidae), potvræuju gore pomenutu øiñenicu.

Prouøavañe åtetne entomofaune hrastovih åuma u Srbiji kontinu-irano se vråi viåe od dvadeset godina. Taønije, od konstatacije najnovi-jeg talasa suåeña hrastovih åuma u Srbiji (poøetkom osamdesetih godi-na proålog veka) do danas, na Katedri zaåtite åuma, Åumarskog fakul-teta u Beogradu, prati se entomofauna hrastovih åuma, a posebno popula-ciona dinamika najvaÿnijih åtetnih vrsta. Pored gazdinskih åuma,istraÿivañima su obuhvaõene i prigradske hrastove åume.

Åtetna entomofauna prigradskih åuma ima odreæene specifiøno-sti u odnosu na tipiøne gazdinske åume. Naime, neke vrste insekata kojese javçaju i u brojnosti koja ne priøiñava veõe åtete samoj åumi, ovde sesvrstavaju u znaøajne åtetoøine, jer ñihovo prisustvo odvraõa çude odposete prigradskim åumama, pa øak ugroÿava i zdravçe çudi. Na primer,gusenice koje imaju ÿarne dlaøice i u niskoj brojnosti u prigradskim åu-mama mogu da budu veoma neprijatne za çude.

Na stalnim i privremenim oglednim povråinama do sada je konstato-van veliki broj insekatskih vrsta koje su trofiøki vezane za Quercus sppkao hraniteçku. Meæu ñima, veõi znaøaj kao åtetoøine imaju sledeõe vr-ste iz reda Coleoptera: Coroebus bifasciatus*, Cerambyx cerdo i Scolytus intri-catus, i iz reda Lepidoptera: Synanthedon conopiformis, Tortrix viridana, Aleim-ma loeflingiana, Pandemis corylana, P. cerasana, P. heparana, Archips xyloste-ana, A. crataegana, A. podana, A.rosana, Choristoneura hebenstreitella, Tortri-codes alternella, Ptycholoma lecheana, Eudemis profundana, Spilonotaocellana, Operophtera brumata, Erranis defoliaria, Operophtera fagata, Colo-tois pennaria, Alsophila aescularia, Alsophila quadripunctata, Agriopis leucop-haearia, Agriopis marginaria, Apocheima hispidaria, Apocheima pilosaria, En-nomos quercinaria, Biston hirtaria, Biston betularia, Thaumatopoea processio-nea, Euproctis chrysorrhoea, Lymantria dispar, Orthosia cruda, Orthosia incer-ta, O. stabilis, O. miniosa, O. munda i Amphipyra pyramidea.

Sve konstatovane vrste åtetnih insekata moÿemo grupisati u dvegrupe. Jedna su defolijatori, a druga ksilofage. Defolijatori su svekonstatovane vrste iz reda Lepidoptera, izuzev vrste Synanthedon conopi-formis, a ksilofage su sve vrste iz reda Coleoptera i Synanthedon conopifor-mis.

* Masnim slovima oznaøene su najåtetnije vrste insekata u prigradskim åumama


Sve vrste defolijatora za prigradske åume imaju dvojaku ulogu. Jed-na je da sve izazivaju defolijaciju hrastovih stabala i time utiøu na sma-ñeñe ñihove fizioloåke kondicije. Druga je da neke vrste poseduju ÿar-ne dlaøice i svojim prisustvom u prigradskim åumama utiøu negativnona zdravçe çudu koji se tu naæu. Iz ove grupe to su Thaumatopoea processi-onea, Euproctis chryssorhoea i Lymantria dispar.

Znaøaj ksilofagnih insekata takoæe je dvojak. Jedan je da Cerambyxcerdo, Coroebus bifasciatus i Synanthedon conopiformis svojim åtetnim de-lovañem smañuju mehaniøku otpornost stabala ili grana te se ona poddejstvom snega ili vetra lako izvaçuju ili prelamaju, åto u prigradskimåumama moÿe da ima i tragiøne posledice po çude. Drugi je åto dovodedo suåeña napadnutih stabala. Naime, jednom napadnuto stablo hrasta ve-likom hrastovom striÿibubom ili hrastovim staklokrilcem neminovnoõe se osuåiti pre od zdravog. Joå je znaøajnije prisustvo hrastovog pot-korñaka. I pored toga åto je to krajñe sekundarna vrsta, koja naseçavaumiruõa hrastova stabla, prilikom dopunske ishrane prenosi spore Ophi-ostoma gçiva. Ove gçive se razvijaju u sprovodnim sudovima stabla i iza-zivaju ñegovo suåeñe (Mar ko viõ, 1995; 1999). Traheomikoza se uspeå-nije razvija u fizioloåki oslabelim stablima nego u potpuno vitalnim.To znaøi da postoji sinhronizovano åtetno delovañe insekata defolija-tora i Scolytus intricatus, odnosno Ophiostoma gçiva. Defolijatori smañe-ñem asimilacione povråine stabala izazivaju ñihovo fizioloåkoslabçeñe. Kada se u kroåñama takvih stabala dopunski hrani hrastovpotkorñak, lakåe dolazi do ostvareña infekcije gçiva iz roda Ophio-stoma. Inficirano stablo poøiñe da se suåi, åto pogoduje hrastovompotkorñaku da ga naseli i osnuje potomstvo. Viåe osuåenih stabalaistovremeno znaøi i veõi broj individua hrastovog potkorñaka, odnosnoviåe åansi za ostvarivañe infekcije preostalih ÿivih stabala gçivomOphiostoma roda. Kada svemu tome doprinos daju i insekti defolijatorisvojim golobrstima hrastovih stabala, proces suåeña hrastovih åuma senastavça.

Suzbijañe åtetnih insekata prigradskih hrastovih åuma takoæe imasvojih specifiønosti. Naime, prisustvo åtetnih insekata, pored åtet-nih posledica po smañeñe prirasta i fizioloåko slabçeñe stabala,utiøe negativno i na estetski izgled pojedinih stabala i cele prigradskeåume. Prosvetçene kroåñe stabala, izmet koji pada iz kroåñi, guseni-ce koje padaju po prolaznicima, prisustvo ÿarnih dlaøica sa tela guseni-ca, opasnost od izvaçivaña i lomçeña pojedinih stabala ili grana itd.utiøu na çude da izbegavaju takve åume. Zato se u prigradskim åumamasuzbijañe åtetnih insekata postavça kao prioritetan zadatak åumara.

Broba protiv Cerambyx cerdo i Synanthedon conopiformis se sastoji udoznaci, seøi i uklañañu napadnutih stabala.

Suzbijañe Coroebus bifasciatus se sastoji u uklañañu iz åume prelom-çenih grana do kraja aprila.

Borba protiv Scolytus intricatus se svodi na strogim sanitarnim seøa-ma potiåtenih hrastovih stabala i strogom uspostavçañu åumskog redaposle seøa. Naime, praksa ostavçaña hrastovih grana u åumi mora se pro-meniti. Grane posle seøe se moraju ukloniti iz åume do kraja aprila, od-


nosno pre rojeña hrastovog potkorñaka. Ako to nije moguõe, preporuøujese slagañe grana na gomile i tretirañe preparatom Ksilolin.

Borba protiv insekata defolijatora se moÿe uspeåno voditi avio-tretirañem tehnikom mikroniraña nekim od biloåkih preparata na ba-zi bakterije Bacillus thuringiensis var. kurstaki ili nekim od biotehniøkihpreparata na bazi diflubenzurona ili teflubenzurona.

LITERATURA

G l a v e n d e k i õ, M. (1988): Bioloåka i ekoloåka prouøavaña defolijatora hrastaiz grupe mrazovaca (Lepidoptera: Geometridae) u åumama okoline Beograda. Magi-starska teza. Åumaerski fakultet. Beograd.

G l a v e n d e k i õ, M. (1999): Zemçomerke – mrazovci (Lepidoptera: Geometridae) u hra-stovim åumama i ñihovi najvaÿniji prirodni neprijateçi. Doktorska diserta-cija, Åumarski fakultet. Beograd.

M a r k o v i õ, Ø. (1995): Prouøavañe bioekologije hrastovog potkorñaka Scolytusintricatus Ratz. (Coleoptera: Scolytidae) i ñegove uloge u procesu suåeña hrastovihåuma Srbije. Magistarski rad, Åumarski fakultet. Beograd.

M a r k o v i õ, Ø. (1999): Biologija hrastovog potkorñaka Scolytus intricatus Ratz.(Coleoptera: Scolytidae) u Srbiji i moguõnost ñegovog suzbijaña. Doktorska diser-tacija, Åumarski fakultet. Beograd.

M a r k o v i õ, Ø., S t o j a n o v i õ, A. (20012): Bionomics of Scolytus intricatus in Serbia.Zaåtita biça, Vol. 52 (3), N 237:183-197. Beograd.

M i h a j l o v i õ, Ç. (1977): Fauna defolijatora hrasta iz familije Tortricidae (Lepi-doptera) u Srbiji. Magistarski rad, Åumarski fakultet, Beograd.

M i h a j l o v i õ, Ç. (1986): Najvaÿnije vrste savijaøa (Lepidoptera, Tortricidae) u hras-tovim åumama Srbije i njihovi paraziti. Doktorska disertacija, Åumarskifakultet, Beograd.

M i h a j l o v i õ, Ç., G r b i õ,P., V a n d i õ, D. (1998): The last outbreak of gypsy moth Lyman-tria dispar L. (Lepidoptera, Lymantridae) in the region of Serbia in the period 1995-1998.Gypsu moth outbreaks in serbia, Acta Entomologica Serbica, Supplementum, str.81-94.Beograd.

P a t o ø k a, J. (1954): Husenice na duboch v ØSR. Bratislava.

P a t o ø k a, J. (1980): Die Raupen und Puppen der Eichenschmetterlinge Mitteleuropas. Mono-graphien zur angewandten Entomologie, Heft 23: 1-188. Hamburg- Berlin.

T o m i õ, D., M i h a j l o v i õ, Ç., R i s t i õ, M. (1996): Fauna arborikolnih sovica(Lepidoptera, Noctuidae) i zemçomerki (Lepidoptera, Geometridae) Deliblatskogpeska. Glasnik prirodñaøkog muzeja, Sv.B 48:203-221. Beograd.

T o m i õ, D., M i h a j l o v i õ, Ç., G l a v e n d e k i õ, M. (2002): Fauna zemçomerki(Lepidoptera, Geometridae) Srbije. SANU, VI. Beograd

T o å e v s k i, I. (2000): Fauna staklokrilaca Srbije (Sesiidae, Lepidoptera). Magistar-ski rad. Prirodno-matematiøki fakultet, Institut za biologiju. Novi Sad.


THE MOST IMPORTANT ENTOMOLOGICAL PROBLEMS IN SUBURBAN OAK FORESTS IN SERBIA

Çubodrag MihajloviõMilka Glavendekiõ

S u m m a r y

During the multiannual research of entomofauna of suburban oak forests in Serbia, a greatnumber of insect species trophically related to the genus Quercus was identified,. Based on the moni-toring of population dynamics and frequency of occurrence in suburban oak forests, the following arethe most important species: Coroebus bifasciatus Ol., Cerambyx cerdo L., Scolytus intricatus(Ratz.), Synanthedon conopiformis (Esper.), Tortrix viridana L., Aleimma loeflingiana L.,Operophtera brumata L., Erranis defoliaria L., Thaumatopoea processionea L., Euproctis chrysor-rhoea L., and Lymantria dispar L.

All the identified insect pests species can be grouped in two groups. One is defoliators, andthe other is xylophages. Defoliators are all the identified species in the order Lepidoptera, except thespecies Synanthedon conopiformis, and xylophages are all species in the order Coleoptera andSynanthedon conopiformis.

The above defoliator species have a double role in suburban forests. One is that all of themcause defoliation of oak trees and thus cause the reduction of forest physiological condition, whichtogether with further chaining of other detrimental factors intensifies the process of forest dying, andthe other is that some species have urticating hairs and by their presence in suburban forests they havean adverse effect on the health of persons who are there. They are Thaumatopoea processionea,Euproctis chryssorhoea and Lymantria dispar.

The significance of xylophagous insects is also two-fold. One is that Cerambyx cerdo,Coroebus bifasciatus and Synanthedon conopiformis by their adverse effect decrease the mechanicalresistance of the trees or branches, so they readily break or overturn under the effect of snow or wind,which in suburban forests can also have tragic consequences to people. The other is that they lead tothe dying of the infested trees. Namely, once an oak tree is infested by a great capricorn beetle or oakclearwing moth, it will by all means die sooner than a healthy tree. The presence of oak bark beetles iseven more significant. Although it is a final secondary species which infests the dying oak trees, dur-ing the additional feeding it transmits the spores of Ophiostoma fungi which develop in the tree ves-sels and cause dying.

The control of insect pests in suburban oak forests has its specificities. Namely, the presenceof insect pests, in addition to the reduction of increment and physiological weakening of the trees, alsoaffects the aesthetic appearance of individual trees and the entire suburban forest. Thinned treecrowns, faeces falling from the crowns, the caterpillars falling on the visitors, the presence of urticat-ing hairs on the caterpillar bodies, the danger of uprooting and breaking the trees and branches, etc.make the people avoid such forests. For this reason, the suppression of insect pests in suburban forestsis the priority task of the foresters. This paper presents also the methods of suppression for the mostimportant insect pest species in suburban oak forests.

najvaŸniji entomoloÅki problemi u prigradskim … · 80 „[umarstvo” 3 øega dolazi do velikih...

Documents