Рођен је у Ајачију на Корзици 15. августа 1769. као друго од осморо деце, само годину дана након што је Корзика постала француска територија (дотад је Корзика припадала Републици Ђенови)

Његова породица је припадала нижем италијанском племству и дошли су из Тоскане.

• Наполеонов отац Карло Бонапарта рођен је 1746. у Ђенољанској републици.

• Био је адвокат и представник Корзике 1778. на двору Луја XVI. Ту је остао доста година.

• Највећи утицај на Наполеона је у детињству имала његова мајка Марија Летиција Рамолино. Чврстом дисциплином успела је да обузда Наполеона.

• Наполеоново племићко и умерено имућно порекло и породичне везе пружиле су му много веће могућности да се образује и школује, него што је то било омогућено типичном Корзиканцу у то време.[2] 

• Када је имао девет година уписан је 15. маја 1779. на француску војну школу у Бријан л Шато близу Троја.[3] Морао је учити француски пре него што је уписан у војну школу. Ипак целога живота је говорио са јаким италијанским акцентом, а никад није научио да правилно пише

• Након матурирања на војној школи у Бријану 1784. Наполеон је примљен на елитну Краљевску војну школу у Паризу. Ту је у једној години завршио два разреда.[4] Један испитивач је сматрао да је добар за проучавање апстрактних наука и да поседује дубоко знање математике и географије. На војној школи је специјализовао артиљерију, иако је у почетку тражио морнарицу. Дипломирао је септембра 1785. и преузео је војну дужност као артиљеријски потпоручник у јануару 1786. са само 16 година

• Наполеон је служио у Валенси и Оксони до избијања Француске револуције 1789. године. У том периоду је он узео готово две године одсуства у Паризу и Корзици. Већи део од неколико година након 1789. провео је на Корзици, на којој се одвијала битка између три стране: ројалиста, револуционара и корзиканских националиста. Наполеон је подржавао јакобинце и унапређен је у потпуковника пука добровољаца. Након што му је истекло одсуство и након што је предводио побуну у француској војсци, Наполеон је некако успео да убеди војне власти у Паризу да га унапреде у капетана у јулу 1792.[1] Поново се вратио на Корзику и сукобио се са конзервативним националистичким вођом Паскалом Паолијем Паоли је одлучио да се разиђе са Француском и блокирао је поход Француске на сардинијско острво Ла Магдалену, у којем је требало да Наполеон буде један од заповедника.[1]

 Наполеон и његова породица су били принуђени да напусте Корзику у јуну 1793.[3]

• Уз помоћ земљака Салицетија Наполеон је постављен за команданта артиљерије француских снага, које су 1793. опседале Тулон. Тулон се побунио против републиканске власти, а заузела га је британска војска. Наполеон је направио успешан план. Поставио је топове на такву позицију да су запретили британској флоти, која се због тога морала евакуисати. Успешним нападом Наполеон је заузео град. Приликом напада рањен је у бутину. Због освајања Тулона унапређен је 1793. у бригадног генерала. Успешним акцијама запао је за око Комитету јавне безбедности и постао је близак сарадник Огистена Робеспјера, млађег брата револуционарног вође Максимилијана Робеспјера.

• Наполеон је 1795. служио у Паризу, када су ројалисти и контрареволуционари 3. октобра организовали протест против Националног конвента. Наполеон је командовао импровизованим снагама, које су браниле Конвент у дворцу. Уз помоћ младог коњичког официра Жоашена Мира довукао је артиљерију кроз масу, која је протестовала. Следећег дана је користио артиљерију да би одбио нападаче. Наполеон је тако спасио Национални конвент и одједном је постао славан. Нови Директоријум је постао Наполеонов покровитељ, а посебно вођа Пол Барас.

• Револуционарна Француска је успела да истисне Пруску из рата, али су остала непријатељства према Хабзбуршкој монархији(Свето римско царство) и Енглеској.

• Распоредивши најбоље трупе дуж граница на Рајни, Француска је у Италији упутила сиромашне и недисциплиноване трупе под генералом Бонапартом

• промене дисциплина и морал трупа• Потчинио северну Италију и преко Алпа продро

у Аустрију, угрозивши и Беч• 1797. укинута Млетачка република• 1798. енглески адмирал Нелзон је потукао и

разорио француску флоту код Абукира

1793. напуштен је јакобински устав 1795. Конвент је донео устав са ограниченим правом

гласа, дводомном скупштином и Директоријем од 5 чланова као владом

Република је била пред банкротом, а корумпирани и неефикасни Директоријум никад није био мање популаран него тада. Један од чланова Директоријума Емануел Сијес обратио се Наполеону тражећи подршку за државни удар и укидање устава.

Наполеон је 9. новембра 1799. (18. бримера) извео државни удар. Два дана су им требала да успоставе контролу и да обезвласте законодавна тела.

Нови органи: три конзула- први конзул Наполеон Бонапарта

У јануару 1804. Наполеонова полиција је открила и спречила покушај атентата на Наполеона. Као одмазду Наполеон је послао жандаре да ухапсе војводу Енгјена у Бадену. После убрзанога тајнога суђења војвода је погубљен 21. марта 1804. Показало се да војвода није био повезан са атентатом, али Наполеон је искористио цео инцидент да оправда поновно успостављање наследне монархије у Француској са њим као царем. Теорија му је била да неће бити могућа Бурбонска ресторација једном кад се у уставу нађе Бонапарта као наследна династија. Наполеон се крунисао 2. децембра 1804. у Богородичној катедрали (Нотр Дам) у Паризу. Када је папа благословио краљевске симболе и круну, Наполеон је сам себе крунисао, а затим и своју супругу Жозефину. У Миланској катедрали Наполеон је 26. маја 1805. крунисан круном Ломбардије као краљ Италије.

Пошто су Аустрија и Русија припремале напад на Француску и њене савезнике Наполеон је морао да промени планове и поново се окренуо континенту. Новоформирана Велика армија је тајно дошла до Немачке. Изненадила је 20. октобра 1805. Аустријанце код Улма и нанела им тежак пораз. Дан после тога 21. октобра 1805. одиграла се поморска битка код Трафалгара у којој је британска флота под заповедништвом Нелсона потопила две трећине француских бродова.

Том битком британска морнарица је осигурала трајну поморску надмоћ следећих 100 година. Наполеон је победио Аустрију и Русију у бици код Аустерлица 2. децембра1805. и избацио је Аустрију из рата. Трећа коалиција се распала.

Наполеонова инвазија Русије започела је 24. јуна 1812. године. Наполеон је покушао да добије што већу подршку Пољака за рат, па је рат назвао „Други пољски рат“Једини велики сукоб је била битка код Бородина 7. септембра 1812. године. Наполеон није могао да скупи више од 135.000 војника за ту битку, у којој је имао 30.000 жртава. Остварио је Пирову победу дубоко у непријатељској територији. Заузео је Москву, а повлачење из Русије је започео 19. октобра, пре првих јаких мразева и пре првог снега, који је пао 5. новембра.

Иако је Наполеон побеђивао на почетку, снаге коалиције су имале велики број војника на располагању, а посебно кад су сеШведска и Аустрија прикључиле шестој коалицији. Осим тога, војске неких немачких државица нису биле поуздан Наполеонов савезник. Знали су променити страну усред битке. Наполеон се у бици код Лајпцига 16. октобар—19. октобар1813. суочио са двоструко већом непријатељском војском, и ту је доживео пораз.

Била је то највећа битка Наполеонових ратова, а обе стране су имале укупно губитака од преко 120.000 жртава. После тога се Наполеон повукао у Француску, а његова војска је била још мања. Имао је мање од 100.000 војника против пола милиона војника коалиције. Французи су били опкољени и са много мањом војском. Могли су само да одлажу предстојећи известан пораз

Париз је био заузет 31. марта 1814. На инсистирање својих маршала Наполеон је абдицирао 6. априла 1814. у корист свога сина. Савезници су са друге стране захтевали безусловну предају, па је Наполеон поново абдицирао 11. априла, али овај пут безусловно. По Споразуму из Фонтенблоа победници су га изгнали на острво Елбу, које се налазило 20 km од италијанске обале. У Француској су ројалисти преузели власт и вратили на престо краља Луја XVIII.

Наполеон је био одвојен од жене и сина, који су били под аустријском контролом. Осим тога нису му додељивали новце обећане по споразуму из Фонтенблоа, а чуо је и гласине да га намеравају прогнати на удаљено острво на Атлантику. Због тога је Наполеон 26. фебруара1815. побегао са Елбе. Стигао је на копно 1. марта 1815. године.

Луј XVIII је послао 5. пук под командом Мишела Неја, који је био Наполеонов маршал. Тај пук је пресрео Наполеона 7. марта 1815. године. Наполеон се сам приближио пуку, сишао је са коња и рекао војницима: „Војници Пете, ви ме познајете. Ако би било ко пуцао на свога цара, може то сада и да учини“. Након краткога затишја војници су узвикнули „Живео цар“ и са Наполеоном су кренули на Париз. Стигао је 20. марта 1815. године и брзо је прикупио војску од 140.000 војника и 200.000 добровољаца и владао је сто дана у периоду званом Наполеонових сто дана.

Наполеон је био коначно поражен од стране војводе од Велингтона и Гебхарда фон Блихера у бици код Ватерлоа 18. јуна1815. године. Предао се на мору 15. јула 1815. близу луке Рошефор, када је бродом Белерофон покушао да побегне за САД.

Наполеон је затворен и прогнан на британско острво Свету Јелену  од15. октобра 1815. године.Док је био на Светој Јелени са малом групом присталица диктирао је своје мемоаре и критиковао је оне који су га заточили. Био је болестан већину времена док је боравио на острву, све до своје смрти 5. маја 1821. године. Његове последње речи су биле „вођа армије“. Његово наследство је подељено његовим присталицама, међу њима и генералу Марбоу, којег је замолио да настави писање његових мемоара.

У свом тестаменту тражио је да буде сахрањен на обали Сене, али покопали су га на Светој Јелени у „долини вилењака“. Његови посмртни остаци су 1840. на фрегати Бел-Пул превезени у Француску, где је сахрањен у саркофагу у Дому инвалида у Паризу. Више стотина милиона људи је од тада посетило његов гроб.

Наполеон Бонапарта женио се два пута. Његова прва жена звала се Роз де Боарне, познатија под надимком Жозефина (овај јој је надимак дао сам Наполеон, који је имао обичај да свуда намеће своју вољу, па и у избору имена одраслих људи). Она је из првог брака имала двоје деце, али са Наполеоном није више могла да их има. Зато се он, на наговор Талерана од ње развео 1810. и оженио Маријом Луизом Хабзбуршком, као знак савеза са Аустријом. С њом је добио сина, познатог под именима Наполеон II Бонапарте и Војвода од Раштата. Након пораза Наполеона 1814, никада више није видео ни жену ни сина, кога је звао Орлић.