naratoloski recnik - dzerald prins

8/16/2019 Naratoloski Recnik - Dzerald Prins

1/134

iblioteka

Knjizevne nauke

olekcija

Pojmovnik

Osnivac i urednik

Gojko Tesic

Glavni i odgovorni

urednik

Slobodan

Gavrilovic

Na

korici

Aleksandar

Srnec. ez naziva 1962)

(

\ ..:.1 q :(,;

..;,,, -

zerald Prins

Naratoiosi i

recnii

Prevela

engleskog

Brana Miladinov

~ r n C H M K


2/134

BHT PCKH SPOJ

~ v

lzvornik

Gerald Prince,

Dictionary ofNarratology

Revised Edition.

2003.

Lincoln and London

University of Nebraska Press

© 2003, University

of

Nebraska Press

©

Za srpsko

izdallje

IP Sluibeniglasnik.

2011

redgovor V rr l izdanju

Mnogo toga se desHo

u

naratologiji

od

prvog izdanja

ovog

recnika, te

j u

ovom

novom

izdanju naCinjen

izvestan

broj

revizija

kojima se uzimaju

u

obzir promene

unutar discipline. Dodao

sam

izvestan broj

termina

koji

su sad

a

nasiroko

u

opticaju

(npr. polihronijska naracija ,

a

nijedan nisam izbacio.

Termini

koji su

na

granici za-

starevanja, posredstvom svog

kontunuiranog

prisustva,

daju osecaj

istorije

naratologije

i njenog

razvoja.

Tako-

de

sam

neke

odrednice

modifikovao

(uldjucujuCi i

samu

odrednicu naratologija .

I

konacno, mada ne

i

posled-

nje po

vaznosti,

prosirio sam bibliografiju.

Dugujem

zahvalnost

svom izdavacu, University

of

Nebraska Press,

a

zahvaljujem Vorenu Motu (Warren

Motte) na prijateljstvu.


3/134

Predgovor

U ovom recniku definisem, objasnjavam i ilustrujem

termine

specificne

za naratologiju (npr.

narema,

eks-

tradijegeticko ; termine kod kojih

naratoloska upotreba

odudara

od

ostalih upotreba (npr. glas,

transformacija ;

te termine Cije obicno ili tehnicko znacenje pripada se-

mantickom

domenu

koji je

istaknut Hi

cak,

sustastven

za naratolosku deskripciju i argumentaciju

(npr.

kod,

pravila prepisivanja .

Moj

popis

nije neiscrpan.

Zadriao sam

sarno

one

termine koji su u sirokoj upotrebi u naratologiji -

nazi-

ve

pojmova

koje

koriste i koje mogu koristiti naratolo-

zi razliCitih teorijskih i metodoloskih preferenci

kao

god i izvestan broj termina koji viSe nisu u modi kao

ne-

kad. Stavise, usredsredio

sam se na termine

koji

se od-

nose na verbalne pre no na neverbalne

naracije:

verujem

da ova

sklonost odrazava i sklonost same naratologije.

Nastojao

sam

da

ne zapostavim

nijedan

vazan pokre t:

oslanjao

sam se

na

anglosaksonsku tradiciju koja po-

tice

od

Henrija

Dzejmsa

i

Persija Laboka,

na

nemacku

tradiciju Lemerta Stancla, ruske formaliste i semio-

ticare, francuske strukturaliste, i na telavivske poeti-

care; uzeo sam u obzir naratoloske napore lingvista,

psihologa,

antropologa, istoricara

istrazivaca

vestac-

ke inteligencije;

nisam zaboravio ni Aristotela. Uprkos

tome,

ostadoh

pristrastan prema

onome sto cini vero-

vatno najuticajniju aktivnost u naratologiji poslednjih

dvadeset godina -

onu

francuskih iii Francuzima

7


4/134

inspirisanih naratologa.

Konacno,

izostavio sam

veliki

broj term

ina

koji nesumnjivo pripadaju analizi

pripove-

danja,

ali

koje vidim

kao adekvatnije za

recnike

retoric-

kih,

semiotickih,

Iingvistickih ili knjizevnih termina (nor.

princip

kooperacije

i i alegorija

iii

roman

i

romansa .

Kako moj popis nije neiscrpan, tako nisu potpuna

ni moja objasnjenja

navedenih

termina. Prvo,

nisam ni

pokusavao da pribavim temeljan pregled definicija da -

tih pojmova,

niti misljenja

0

njima. Drugo, neprestano

sam

se odlucivao za kratke formulacije, u uverenju da

recnik treba i moze) da bude sarno korisno

polaziste.

(U

retkim slucajevima kada

sam

ponudio

duze

formu-

lacije,

namera

mi je bila

da

nagovestim obilje diskusija

koje provocira pojedinacni termin iii pojmovi i pred-

stave koje

taj

termin sobom naznacava.)

Nastojao

sam

da minimalizujem upotrebu tehnickog vokabulara i bio

vrlo slut na primerima (paradoksalno, oni su

ceSce

do-

vodili

do zabune no sto su rasvetljavali); ipak, nisam iz -

begavao ponavljanja,

jer

imam

mnogo

vere u njihovu

pedagosku uCinkovitost.

Izabrani

termini

predstavljeni

su

kao

alfabetna

lista

jedinica. Obilato

sam

koristio

unakrsne

reference, upr-

kos

nervozi

koju

bi

mogle

izazvati,

da

naznacim odnose,

paralelizam i

kontekste,

kao id uput im na dalje prime-

re

ili razjasnjenja:

kada se

spomenut i termin

pojavlju-

je

kao zasebna jedinica recnika, to

je

onda oznaceno

crn im. Izvesna odstupanja o d

ove

prakse vezana su

za

termine koji se cesto ponavljaju, poput

pripovedaca

iii

lika:

povremeno

bi

unakrsna referenca

delovala

pre-

komerno. StaviSe,

kad

god mi

se

uCinilo

da

bi izveStaj

znanje 0 j ednom i i i

vise

drugih

termina

iz recnika

obogatilo

korisnikovo

razumevanje

specificne

odred-

nice, dodao sam frazu Vidi jos: to

ito

na samom kra-

ju recnicke

jedinice. VeCini odrednica pridruzio sam

i

bibliografske

reference, s namerom da korisniku

recni-

ka dopust im dalje

istrazivanje teme,

te

da

identifikujem

bar neke izvore

na kojima se temelje

moje

formulacije.

g

u ovo;

praksi

napravljen

je izvestan broj

izuzetaka

npr. uzglobljavanje, konstitutivni model, posrednik -

u

vidu slucajeva kod kojih kontekst, unakrsne reference

ilili iskazi 0

unakrsnim

referencama Cine

bibliografske

uputnice

suvisnim. Kada odrednica

poseduje

dye ili vi -

se odredenja (npr. kompetencija, kontakt, zaplet , i ako

je

to prildadno, formulisanje

pododrednica upucuje

na

bibliografske jedinice koje su

relevantne

specijalno za

svaku

od definicija. Reference su skupljene u bibliogra-

koja

se nalazi na kraju

knjige.

Kada sam poceo

da

pripremam ovaj

recnik,

zeleo

sam

da ovaplotim shvatanje naratologije

kao

discipline

i da

konstituiSem

prostor

u

kome se upucuje na

izve-

sna saglasja, kompatibilnost,

kao

i divergencije unutar

podrucja koje je dozivelo znacajan

razvoj

od

sezdesetih

godina 20. veka i vrhunca strukturalizma. Jos i vise od

toga ieleo sam da sacinim jednostavan vodic za

mnoge

od

term

ina, poj

mova

i

nastojanja

koji

karakterisu polje

naratoloskih istrazivanja, kao i podsticaj

za razvoj, izo-

stravanje i preciScavanje naratoloskih

alatki.

Nadam se

da sam u tome

bar

delimicno

uspeo.

Zeleo bih

da

izrazim

zahvalnost

Univerzitetu Pensil-

vanije

za placeno odsustvo

u

jesen 1985,

koje

mi

je

omo-

gucilo da

napisem

najveCi

deo

ovog recnika.

Takode

bih

zeleo da zahvalim

Eleni F

Prins

(Ellen F

Prince) na str-

pljivim i dragocenim sugestijama. Dug osecam i

prema

Citaocima

rukopisa

iz

izdavacke kuce University

of Ne -

braska Press: njihovi komentari bili su od

velike

koristi.

9


5/134


6/134

A

ADRESANT addresser).

Jedan

od osnovnih konstituenata bilo

kog

t ina ver

balne) komunikacije:

posil jalac,

anonsi jator.

Adresant

salje poruku adresatu. ~ B i i h l e r

1934; Jakobson

1960.

Vidi jos: konst i tut ivni

fak to r i

komunikaci je,

emot iv -

na funkci ja.

ADRESAT addressee).

Jedan od osnovnih konstituenata bilo kog t ina ver

balne) komunikacije: intendirani)

primalac, anonsi-

ja ter.

Adresat

prima

poruku od adresanta. ~ B i i h l e r

1934;

Jakobson

1960. Vidi jos:

konat ivna

funkci ja,

konst i tut ivni faktor i komunikaci je.

AHRONIJA achrony) .

Dogadaj

lisen

bilo kakve

temporalne

veze s ostalim

dogadajima; dogadaj

koji

je

nemoguce vremenski

si

tuirati . Rob-Grijeovu Ljubomoru odlikuje mnostvo

ahronija.

~ B a I 9 8 5 ;

Genet te

1980.

Vidi

jos:

ahroni j -

ska struktura, redosled, polihroni jska naraci ja.

AHRONIJSKA STRUKTURA achronic structure .

Niz dogadaja,

nasuprot izolovanom

dogadaju, ko

ji karakter ise ahron i ja npr. Marsel se ta

ka

Mez

eglizu

ka Germantovima

u prvom delu Potrage

za

iscezlim

vremenom .

~ G e n e t t ( .

Vidi

jos redo-

sled,

silepsa.

13


7/134

aktandjalna uloga

KT NCIJ LN ULOG (actantial

role).

Formalna pozici ja koju zauzima aktant

duz

svo-

je narat ivne trajektorije; poseban status koji za se -

be

prisvaja

aktant u logickom odvijanju pripovesti .

U ·l.jegovoj

trajektoriji , na primer,

Posiljalac uspo-

stairlja Subjekta kao

takvog, a

Subjekt

se po tom

mo-

ze modulisati (kvalifikovati, postati kom petentan)

duz osa

zelje,

sposobnosti , znanja

i duznosti, zatim

se moze realizovati

iii biti

priznat

kao izvrsni

Su-

bjekt, te moze

biti

nagraden. RazIiCite

aktancijal-

ne uloge

u

dato; trajektoriji

dovoljno su samostalne

da

ih

mogu

otelotvoriti

razliCiti akteri.

Drugim re -

Cima, aktant,

ko;i predstavlja osnovnu

ulogu

na ni -

you

dubinske

strukture, uposebljen je posredstvom

nizova

aktancijalnih uloga duz

narativne trajektori-

je,

da bi dalje bio specifikovan kao ;edan iii vise ak-

tera na nivou povrsinske strukture.

~ h a b r o l 1973;

Gre imas 1970, 1983a; Greimas

&

Courtes

1982;

Henault

1983. Vidi ;os: augzilijant, modalnost,

te-

matska

uloga.

KT NCIJ LNI

MODEL

(actantial

model).

Struktura

odnosa

u koje medusobno stupaju

aktan-

ti. Prema G remasu, pripovest je celina sa znacenjem

zato

5tO

se moze razumeti

u

terminima aktancijal-

ne

strukture. ~ O r i g i n a l n i aktancijalni model podra-

zumeva

5est aktanata: subjekt

(koji je u potrazi

za

objektom), Objekt (za kojim traga Subjekt), primalac

(Objekta

da

bi

ga osigurao

za

Subjekta), pomocnik

(Subjekta)

i protivnik (Sub;ekta). Ovo je

cesto pred-

stavljeno sledeCim dijagramom:

posiljalac

primalac

~

subjekt

/

objekt

omocnik

protivnik

/

aktant

Razmatra;uCi

aktancijalnu

s t rukturu Gospode Bo-

vari

na

primer, model

bi

mogao

izgledati

ovako:

Subjekt

-

Ema; Objekt sreca; Posiljalac

- roman-

ticna

literatura; Primalac -

Ema;

Pomocnik - Leon;

Rodolf; Protivnik -

Sari, Jonvil,

Rodolf, Ome, Le -

ru. ~ N e S t o

mlada verzija modela podrazumeva

samo

cetiri aktanta: Subjekt, Objekt,

Posiljalac i Primalac

(s Pomocnikom i Protivnikom koji funkcioniSu kao

augzilijanti).

~ d a m

1984; Courtes

1976; Culler

1975;

Greimas 1970,

1983a, 1983b.

KT NT

(actant).

Osnovna uloga na

nivou narativne dubinske strukture

(a koja odgovara

Surioovoj

funkciji, Propovoj drama-

tis persona i Lotmanovoj arhipersona). Pojam u narato-

logiju uvodi

Gremas, sleded

ideje lingviste Tenijera, i

koristi

ga

da konstituiSe tip

sintakticke

jedinice.

Modi-

fikujuCi tipologije uloga koje su napravili Surio i Prop.

Gremas stize

do

aktancijalnog modela koji

u izvornom

obliku saddi

sest

aktanata: subjekt (Surioov lav, Pro-

pov junak), objekt (Surioovo

sunce,

Propovo trazeno

lice), posiljalac (Surioova

vaga),

primalac (Surioova

ze -

mlja, Propov trazilac), pomocnik

(Surioov

mesec, Pro-

pov

pomocnik i darivalac) i protivnik (Surioov Mars,

Propov stetocina

i

laznijunak).

U kasnijim verzijama

Gremasovog

aktancijalnog

modela, Pomocnik

i

Pro-

tivnik se tretiraju kao

augzilijanti

a

ne

aktanti. ~ k t a n t

moze da zauzme odredeni

broj specificiranih pozici-

ja,

odnosno

aktancijalnih uloga

duz

svoje

narativne tra-

jektorije. Subjekt se

moze,

na

primer, uspostaviti kao

takav

posredstvom P05iljaoca,

kvalifikovati,

odnosno

uCiniti se kompetentnim,

duz

ose sposobnosti, reali-

zovati kao uspesan izvrSilac i biti nagraden za svoje de-

lanje.

Dalje, na nivou narativne povrsinske

strukture,

jedan aktant moze biti

predstavljen

nekolicinom razli-

Citih aktera, kao 5tO i

jedan isti akter moze pokriva-

ti vise aktanata. Tako u

avanturistickoj

priei

Subjekt

4

15


8/134

akter

rrlOze irnati viSe neprijatelja, kOji svi funkcionisu kao

Protivnik;

u

jednostavnoj Ijubavnoj

priCi,

mladie mo-

ze

funkcionisati istovrerneno

kao Subjekt i Prirnalac,

dok devojka

rnoze

biti Objekt

i Posiljalac.

Konacno,

ne sarno antropornorfni akteri, vee

i

zivotinje, predme-

ti

ili

pojrnovi rnogu ispunjavati odredene uloge konsti-

tuisuCi

aktancijalni

model: dijarnant

moze predstavljati

Objekt

potrage

Subjekta,

kao

sto

i ideoloski

imperativ

moze

funkcionisati kao Posiljalac. ~ I a k o

termin

aktant

najcesee oznacava

osnovne uloge koje igraju entiteti

iz

sveta pripovedanih

situacija i

dogadaja, takode se

povremeno koristi tako da oznaCi uloge pripovedaca

i

naratera:

oni su

aktanti kornunikacije,

nasuprot

ak -

tantirna

naracije (Subjekt, Objekt, Posiljalac i i Prirna-

lac .

~ C o u r t e s

1976;

Culler 1975; Greimas 1970, 1983a,

1983b;

Greirnas Courtes 1982; Hamon 1972; Hena-

1983; Scholes 1974. Vidijos: lik.

AKTER (actor).

Konkretizacija aktanta

na nivou narativne

povrsin-

ske strukture.

Aktera,

ko;i

nastaje kao rezultat

veze

bar jedne aktancijalne

uloge i

jedne tematske uloge,

predstavlja jedinica ekvivalentna

imenskoj

receni-

ci, a individualizovan

na takav

nacin da

predsta-

vlja autonomnu

figuru

narativnog

sveta. ~ k t e r se

ne mora nuzno pojavljivati kao antropomorfno bi -

ee:

moze

imati

oblik, na

primer, leteeeg eilima, sto-

Ia iii

korporacije. Stavise, akter

moze

biti pojedinac

(Dzon,

Meri)

ili

kolektiv

(gomila

u

metrou) ,

figu-

ra (antropomorfna, zoornorfna itd.) i i nefigurisan

(Sudba).

Konacno, jedan akter moze

predstavljati

ne-

koliko razlicitih aktanata, kao sto

i

nekoliko aktera

rnoze predstavljati sarno

jednog aktanta. U roman-

sarna,

na primer,

protagonista

najcesee

funkcioniSe

istovrem eno

i

kao subjekt

i

kao primalac;

u

avantu-

ristickirn pricama svi raznoliki neprijatelji junaka i l i

junakinje

funkcionisu

kao protivnik. ~ A d a m 1985;

alteracija

Greimas 1970, 1983a, 1983b; G r e i n ~ a s

Courtes

1982;

Henault

1983;

Mathieu

1974;

Scholes

1974.

Vidi jos:

lik.

AKTORIJALNi\TIP NARACIJE (actorial narrative type).

Vrsta homodijegetickog

iIi

heterodijegetickog pripove-

danja koje karakterise unutrasnja fokalizacija Glad,

Ambasadori).

Zajedno s auktorijalnim i neutralnim

t ipom

naracije

predstavl;a jednu

od tri osnovne vr -

ste u Lintveltovoj tipologiji. Genette 1983; Lintvel t

1981.

Vidi

;os:

tacka gledista.

ALGEBRIZACIJA

(algebrization).

Suprotnost oneobicavanju.

Dok

za Sklovskog i ruske

formaliste

oneobicavanje

proistice

iz tehnika

(skupo-

va

postupaka)

kojima

se uobicajeno

i

blisko predoca-

vaju

kao cudno

i

novo

tako

sto se

izbegava navikom

autornatizovan nacin opazanja, dotle je

algebrizaci-

ja

preterano

automatizovano opazanje koje dopusta

najveee ekonomisanje perceptivnim trudom. Le -

mon Reis 1965; Shklovsky 1965a.

ALOMOTIV (allomotif).

Motiv

koji

se pojavljuje u posebnom

motivemickom

kontekstu; motiv koji manifestuje specificnu

motive-

mu. Ako imamo situaciju

u

kojoj je, na primer, za -

branjeno kupiti

jabuke,

za motiv poput

Princeza je

skupl;ala jabuke

moze se

reei predstavlja

alomo-

tiv motiveme

narusavan;a .

Alomotivi su za motive-

m u isto sto

i

alofoni (varijante iste distinktivne klase

zvucanja)

za fonemu

(distinktivna klasa zvucanja), iii

alomorfi za

m o r f e m u ~ Dundes

1964.

ALTERACIJA (alteration).

Preinacenje; izolovana promena

fokalizacije;

prola-

zno krSenje koda

fokalizacije

koji upravl;a pripove-

seu.

Ova su tipa

alteracije: davanje vise informacija

16

17


9/134

alternacija

(paralepsa)

i

davanje manje informacija (paralipsa)

nego sto bi

zahtevao vladajuCi kod.

~ G e n e t t e 1980.

AlTERNACIJA (alternation).

Takva

korr:

binacija narativnih nizova (pripovedanih

na istoj pri'povednoj instanci iii

na

razlicitim)

u

ko-

joj jedinice jednog

niza alterniraju jedinicama

dru-

gog

niza; preplitanje nizova. Za

pripovest

tipa Dion

je bio sreean, Meri je

bila

nesreena;

Dion

se

po tom

razveo, Meri se

udala;

Dion je postao nesreean, Me-

ri

sreena

moie se reCi

da

nastaje

tako sto

alterniraju

po

jedna

jedinica

niza Dion

je bio sreean; Dion se

razveo;

Dion

postao nesreean

i

niza Meri je bi -

la nesreena;

Meri

se udala;

Meri

jc

postaia

sreena .

Zajedno

s povezivanjem i

umetanjem, alternacija je

jedan od osnovnih t ipova kombinovanja narativnih

nizova.

~ D u c r o t Todorov 1979;

Prince

1973;

To -

dorov 1966,

1981. Vidi

jos:

slozena prica.

AMPLITUDA

(amplitude).

Vidi

obuhvat.

~ h a t m a n

1978.

ANAGNOREZA (anagnorisis).

Vidi: prepoznavanje. ~ r i s t o t l e 1968.

ANAHRONIJA (anachrony).

Nesklad izmedu redosleda kojim se dogadaji odigra-

va;u

(ili

je receno

da

se odigravaju)

i redosleda ko-

jim su pripovedani: pocetak

in

medias

res,

za kojim

sledi vracanje

na prethodne dogadaje predstavija ti-

pican primer anahronije. U odnosu na sadasnji

t renutak, na

momenat u

kome se prekida hronolo-

sko pripovedanje niza dogadaja da

bi

im se otvorio

prostor,

anahronije se mogu

vracati hronoloski una-

zad,

u

prosiost

(retrospekcija,

analepsa,

flesbek) iii

se

mogu kretat i

hronoloski

unapred,

u

buducnost

(an-

ticipacija, prolepsa, flashforward). Anahronije imaju

analiza

odredenu

amplitudu,

odnosno obuhvat

(one zapre-

maju

izvesnu koliCinu vremena

price), kao god

i do-

met

(vreme

price koje zapremaju

je

na odredenoj

vremenskoj udaljenosti od

sadasnjeg

trenutka):

u

Meri sede. Cetiri godine

kasnije

imaee potpuno isti

oseeaj, a ovo

uzbudenje

ee je

dd t i

Citav mesec ana-

hronija ima

obuhvat

od jednog meseca,

a

domet

joj

je cetiri godine. ~ B a i 1985; Chatman

1978;

Genette

1980; Mosher

1980.

Vidi jos: redosled.

ANAlEPSA

(analepsis).

Anahronija

kojom

se vracamo u proslost u odnosu

na

sadasnji trenutak; evokacija jednog ili vise

do-

gadaja koji su se

desili

pre sadasnjeg t renutka (iii

t renutka

u

kojem

se

pripovedanje prekida

da bi se

otvorio prostor za analepsu);

retrospekcija,

flesbek;

Dion je pobesneo i premda se

pre

mnogo godina

zarekao

da nikada

nece

gubiti glavu,

poceo

histeric-

no da urla:'

~ n a l e p s e

imaju odredeni obuhvat, kao

i odredeni

domet:

u

Meri se

s

t im nije mogla

su -

oCiti, iako je proveia nekoliko sati prethodnog dana

pripremajuCi

se

analepsa ima obuhvat od neko-

liko sati

i

domet od

jednog

dana.

Dopunske ana-

Iepse iii vracanja

popunjavaju

prethodne

praznine

nastale elipsama

u

pripovesti. Povratne analepse. i i

podsecanja, iznova kazuju vee

pomenuta

ranija zbi-

vanja.

Genette

1980;

Rimmon 1976.

Vidi

jos:

redo-

sled,

prolepsa.

ANALITICNI AUTOR

(analytic author).

SveznajuCi

pripovedac

(Crveno crno,

Vasar

tastine).

~ B r o o k s

Warren 1959.

ANALIZA (analysis).

Tehnika kojom misli

i

doiivljaje junaka prepricava

pripovedac u vlastito ime i svojim jezikom. ~ G e n e t t e

1980.

Vidi

jos:

unutrasnja analiza, pripovedani disku.-s.

19

8


10/134

anizohronija

ANIZOHRONIJA

(anisochrony).

Variranje narativne brzine; ubrzavanje

ili

usporava

nje ternpa. Smena scenskog

prikaza

sazetkom

iIi

obr

nu to

predstavlja anizohroniju.

~ G e n e t t e 1980. Vidi

jos: izohronija.

ANONSIJACIJA

(enunciation).

Vidi:

iskazivanje.

ANONSIJATER

(enunciatee).

Adresat. Ako

mi

neko

prica pricu, ja

sam

njegov

anon

sijater. Ako

taj

neko prica istu pricu

nekoj drugoj

osobi,

ta osoba je

anonsijater.

~ G r e m a s

Courtes 1976,1982.

ANONSIJATOR (enunciator).

Adresant.

Ako

nekome pr icam pricu, ja sam anonsi

jator

price.

Ako druga

osoba prica pricu,

ta

osoba je

anonsijator.

~ G r e m a s

Courtes 1976, 1982,

ANTAGONIST

(antagonist) .

Glavni protivnik protagoniste. Pripovest koja se arti

kulise kao medusobni sukob podrazumeva dva

glav

na

lika

koji imaju suprotstavljene ciljeve: protagonist

(ili junak)

i

antagonist

i i neprijatelj. ~ r y e 1957. Vi

di jos: antisubjekt, protivzaplet.

ANTERIORNA

NARACIJA (anterior

narration).

Naracija

koja vremenski prethodi pr ipovedanim si

tuaci jama

i

dogadaj ima:

prethodno

pripovedanje,

Anter iorna naracija

je karakteristika prediktivnih pri

povesti.

Prince

1982.

ANTICIPACIJA

(anticipation).

Prolepsa, flashforward,

anahronija

koja odvodi u

bu

ducnos t u odnosu

na sadasnji t renutak

(iIi

tacku

u

kojoj se prekida hronolosko

pripovedanje

niza

dogadaja da

bi

se o tvoda prostor za

anticipaciju),

antisubjekt

~ h a t m a n 1978;

Ge n e t t e 198 ; L a m m e r t 1955;

Prince 1982. Vidi jos:

prevremena opaska,

redosled.

-

ANTIDARIVALAC

(anddonor).

Suprotan darlva()cu.

Antidarivalac

je homologan

pro

tivniku.

~ G r e i m a s

Courtes 1982.

ANTIJUNAK

(antihero).

Neherojski junak;

junak

odreden bilo negativnim, bi

1 nedostojnim

atributima; protagonista

Cije

su oso

bine

antiteticne onima

koje

se tradicionalno vezuju

za junaka. Bardamu

u

Selinovom

Putovanju

na kraj

noCi

DZim Dikson

u

Sreenom

i imu

Kingslija Ejmi

sa

ili

Josarijan

u

Helerovoj Kvaki 22 jesu antijunaci.

Scholes Kellogg 1966.

ANTIKLlMAKS

(anticlimax).

Dogadaj

Hi

niz dogadaja

(naroCito pri kraju pripovesti

Hi narativnog niza) koji je iznenadujuce i primetno ma

nje bitan

od

dogadaja

koji su

do njega doveli; efekat ko

jim

se

nesto

ispostavlja naglaseno beznaeajnije

nego

sto

je

ocekivano;

prekid u rastu intenziteta

niza

dogadaja

Hi

efekata.

~ r o o k s Warren 1959.

Vidijos: klimaks.

ANTINARATIV

(antinarrative).

(Verbalni

iii

neverbalni)

tekst koji usvaja

mapu

pripovesti ,

ali

neprestano

dovodi u pitanje

logiku

pripovedanja

i

narativne

konvencijei antiprica. Rob

Grijeova

Ljubomora

i

Beketov Moloa jesu antinara

tivi. ~ C h a t m a n 1978.

ANTIPRICA

(antistory).

Vidi:

antinarativ. Chatman 1978.

ANTISUBJEKT

(antisubject).

Suprotno od

subjekta. Ciljevi

antisubjekta imaju su

protnu svrhu od ~ i Ne treba ga posmatrati

a( (J.-

110

:p \

i( . j

Hi

i

f\l'l.YV'i

\

c. ~ y . ; ') ;

_,;

~ ,:,,/.

~

.

2

2 1


11/134

apelativna funkcija

kao pukog protivnika

koji

sticajem

okolnos t i

dola

zi u sukob sa subjektom

i i i

predstavlja privremenu

prepreku na subjektovom putu do cilja. O n je, kao i

subjekt, u potrazi, a pripovest se formulise u termini

rna njihovih suprotstavljenih

potraga: u

Konacnom

problemu , Holms predstavlja subjekta, a Morijar

ti antisubjekta. ~ k o subjekt

konkret izovan

kao

protagonist na nivou narativne

povrsinske strukture,

antisubjekt;e

konkret izovan

kao

antagonist.

~ r e i -

mas Courtes 1982; Henault

1983; Rastier 1973.

Vi

di jos:

antiposiljalac.

API LATIVNA FUNKCIJA

(apellative function).

Konativna funkcija. Buhler 1934. Vidi jos: konstitu

tivni faktori

komunikacije,

funkcije komunikacije.

ARHIPERSONA (archiperson).

Aktant;

osnovna

narativna uloga.

~ L o t m a n

1977.

ASPEKT

(aspect).

Videnje,

u smislu naCina na koji

je

prica prezentova

na; fokalizacija; tacka gledista. ~ T o d o r o v 1966.

ATRIBUT (attribute).

1.

Crta

lika. 2. U

Propovoj

terminologiji, spoljasnji

(nasuprot

funkcionalnom) kvalitet lika

iz bajke, ko

j im

se

specificiraju

njegovi ili njeni starost, status,

pol, izgled itd.

Dva junaka mogu

imati

veoma

razliCi

te

atr ibute

(iako

vrSe

iste funkcije), kao god

i

dva da

rivaoca ili dye stetocine. ~ a r v e y 1978;

Propp

1968.

ATRIBUTIVNI

DISKURS

(attributive discourse).

Diskurs

kOji

se

pridruzuje (direktnom) govoru lika i

specificira

cin govornika ili

mislioca

t ime sto ga iden

tifikuje

i (pokatkad) time sto ukazu;e na razliCite

di

menzije iii osobine samog


12/134


13/134

autor

AUTOR author) .

Ona;

koji

stvara iii komponuje pripovedno delo.

Ovog stvarnog iii konkretnog autora nikako ne tre-

ba brkati

s impl ic i tn im: lutorom, niti s

pripovedacem,

jer

njega,

za razliku

od

o ~ o n j i h ,

nije

moguce izvesti,

dedukovati iz dela: on

delu nije

imanentan.

Mucni-

na i

Erostrat , na primer, imaju

istog autora

Sar-

tra ali razliCite implicitne autore i pripovedace. Isto

tako, pripovedno delo maze imati viSe stvarnih

auto-

ra, a jednog impHcitnog autora iii jednog

pripoveda-

ca Stranac

je dosao

go, romani

Delija, Elerija, Kvina

itd.).

Beardsley 1958; Booth

1983; Chatman

1978;

Gibson

1950;

Kayser

1958;

Lintvelt

1981;

Schmid

1973;

Tillotson

1959.

AUTOREFLEKSIVNO PRIPOVEDANJE s e ~ f - r e f l e x i v e nar-

rat ive).

Pripovedanje

u

kome

sarna naracija UBi

oni elemen-

ti

koji

je

konstituisu

i

posredu;u (pripovedac,

narater,

pripovedni proces itd.) postaju

predmet razmisljanja.

Tristram Sendi

i Da prode

vreme

jesu autorefleksivne

pripovesti, dokJa, porota i Zerminal nisu. ~ C h a m b e r s

1984; Diillenbach 1977;

Hutcheon

1984; Williams 1998.

AUTORITET

author i ty) .

Obuhvat

pripovedacevog poznavanja

pripovedanih

situacija dogadaja.

SveznajuCi pripovedac Tom Dzons,

Crveno crno) ima veCi

autoritet

od onoga koji

ne

pre-

zentuje

videnje likova

iznutra

( Brda

poput

belih slo-

nova ). ~ h a t m a n

1978.

Vidi

j 5:

povlascenost.

AUTOROVO

DRUCiO JA (author s second

self).

Vidi:

impl ic i tn i

autor. ~ T i l l o t s o n

1959.

AUTORSKA PUBLIKA (author ial audience).

Manje i vise specificna

hipateticna

publika koju

po -

stulira autor konstruiSuCi tekst, a koja

tekst razumeva

autorska

publika

savdeno. Autorsku publiku pripovednog

teksta

tre-

ba razlikovati

od

njegove stvarne

publike,

n;egove

narat ivne publike i njegove idealne narat ivne

publike.

~ P h e l a n 1989,

1996; Rabinowitz

1977,

1987.

Vidijos:

impl ic i tn i citalac.

26

27


14/134

BEZLlCNI PRIPOVEDAC (impersonal narrator).

Maksimalno

prikriveni

pripovedac;

pripovedac

bilo kakve individualizujuce

osobine osim

vlastitog

pripovedanja.

~ R y a n

1981. Vidi j05:

odsutni pripove-

dac, nepripovedana pripovest.

BIHEVIORISTICKO PRIPOVEDANJE (behavioris t nar-

rative).

Objektivno pripovedanje; pripovedanje

koje

karak-

ter ise spoljasnja

fokalizacija

te je stoga svedeno na

saopstavanje ponasanja lika r eb i delanja, ali ne

misli

i

osecanja),

njegovog

izgleda

i okruzenja, po-

zadine

spram

koje

se istice ( Ubice ).

U ovakvom

tipu

pripovedanja pripovedac

kazuje manje nego

sto zna j edan ili viSe

l ikova

i uzdr i ava

se

od ne-

posrednog komentarisanja

i

tumacenja. N. Fri-

edman

1955b; Genet te 1980; Lintvelt 1981; Prince

1982; Romberg 1962;

Souvage

1965.

Vidijos: dram-

ski

nacin, neutralni tip pripovedanja,

tacka

gledista,

videnje.

BLOK-KARAKTERIZACIJA

(block

characterization).

(Relativno) podroban (fizicki i

pSiholoski)

opis lika

pri l ikom jedne od njegovih

iii

njenih prvih poja-

ivanja, segment komponovan zarad predsta-

vljanja j unakov ih cr ta.

Souvage

1965. Vidi jos:

karakterizacija.

brzina

BRZINA (speed).

Odnos izmedu

trajanja

pripovedanog

- aproksimi-

rane

koliCine vremena

koj0m su

(navodno)

obu-

hvacene pripovedane situacije. i dogadaji - i duzine

narativnog teksta (merenog

iojem

reCi redova iii

strana, na primer).

~ a r a t i v n a

brzina moze znacaj-

no varirati, a njeni standardizovani oblici glavni

modaliteti

pripovednog

tempa

-

jesu (u

opadajucem

poretku, od

beskonacnog do nule) elipsa, sazetak,

seena,

usporeni prikaz i

pauza. ~ e n e t t e 1980;

Prince

1982. Vidi jos: anizohronija, trajanje,

ritam.

28

29


15/134

c

CENTR LN INTELIGENCIJ

(central

intelligence).

Vidi:

centralna svest.

James 1972.

CENTR LN

SVEST (central

conscioussness).

Fokalizator; reflektor;

centralna inteligencija; posed

nik

tacke gledista. Centralna svest jeste

svest kroz

koju

se opazaju situacije i

dogadaji. James 1972.

CILj

(goal).

Zeljeno konaeno stanje za ;unaka. Grarnatike price

postuliraju

da

se

prica

sastoji

od niza epizoda

koje

junaka priblizavaju

cilju ili udaljavaju

od

njega, do

eim on

dostize

iIi ne

dostize pornocne

ciljeve. ~ B e a u -

grande

1980; Black

Bower 1980;

Rumelhart 1975;

Thorndyke 1977.

CILJNO ST NJE (goal-state).

Vidi: cilj.

CRT (trait) .

Svojstvo

iii

osobina lika koja se ponavlja

u

nizu situ

acija

i dogadaja. ~ C h a t m a n 1978. Vidi jos: atribut,

serna.

30

c

CIN (act).

1.

Jedna

od dye

moguce vrste

dogadaja,

uz zbivanje.

Promena

stanja do

koje

dolazi

posredstvom delatnog

lika i

manifestuje se

u diskursu procesnirn recenica

rna u modusu glagola radnje; radnja.

Meri

je resila

problem jeste

Cin, doCim Juee

je padala kisa nije.

2.

Sintagmatski konstituent radnje: radnju

saeinja

va viSe Cinova. ~ C h a t m a n 1978;

Greimas

Courhes

1982. Vidi jos: narativni

iskaz.

CIT L C (reader).

Onaj koji dekodira

ili

tumaCi (pisanu pripovest). Ovaj

stvarni iii

konkretni

Citalac ne sme se brkati s irnpli-

citnirn citaocern,

niti s naraterorn

tog

narativa, jer,

za

razliku

od

njih, nije imanentan pripovednom tekstu,

niti ga je

moguce

iz njega izvesti. rce tame ili Zmij-

sko leglo na

primer,

imaju razliCite

implicitne Citaoce,

bas

kao

i naratere, ali

mogu

imati iste stvarne Citaoce.

Stavise,

pripovedni tekst sa sarno jednim implicitnim

Citaocem

i

jednim naraterom

( Zid

t

)

moze imati dva

ili viSe stvarnih Citalaca.

~ B o o t h 1983; Chatman

1978;

Eco 1979; Prince

1982;

Rabinowitz 1977;

Richardson

1997a; Rousset 1986. Vidi jos: stvarna publika.

CITLjIVI TEKST ( texte lisible).

Tekst

koji se moze

Citati

iii dekodirati)

pomocu

stro

go odredenih ogranicenja, konvencija

i

kodoV2; tekst

3

1


16/134

citljivi tekst

adaptiran za (manje Hi viSe etablirane) strategije

ci -

tanja.

Citljivi tekst je umereno

polisemican,

stedljivo

pluralan

i delimicno zatvoren tekst,

nasuprot ispisi-

vorn tekstu

texte scriptible), koji je

beskonaeno

vi -

seznaean,

t r i jumfaIno pIuralan, savrseno otvoren.

Narativni

tekstovi su cidjivi ako ni

zbog eega

dru-

gog

one

zato

sto

stieu znacen;e u

zavisnosti od logike

radn;e

proajret icki

kod i njegova raznolika ogranice-

nja).

~ a r t h e s 1974.

D

DARIVALAC donor) .

Prema Propu, jedna od

sedam uloga koje

lik moze da

preuzme (u

bajci).

Darivalac (analogan Gremasovom

pornagacu i Surioovom

rnesecu)

obezbedu;e junaku

neko sredstvo (obicno carobno) kojim je moguce

iz -

ednesrecu. ~ r o p p 1968. Vidi ;os: aktant, dramatis

persona, antidarivalac, delokrug radnje.

DEIKSA

deixis).

Opsti naziv za fenomen pojavljivanja deiktickih zna-

kova; skup referenci na situaciju iskaza (interloku-

tori, vreme, mesto).

~ e n v e n i s t e 1971; Palmer

1981.

DEIKTICKI

ZNAK

deictic).

Svaki

pojam iii izraz unutar iskaza

koji

upucuje

na

kontekst

nastajanja tog iskaza adresant, adresat,

vreme, mesto): ovde , sada ,

juee ,

ja ,

ti

i sHe

no, jesu deikticki znaci, a u recenici poput Videla

ga je juee prilog

pomaze

da

se

one

0

eemu se

iz-

vestava locira u

odnosu

na adresanta (u odnosu na

njegovu ili

njenu sadasnjost, one

cemu iskaz

iz -

vestava

desHo

se

dan ranije). ~ K e t e Hamburger pri-

mecuje

da

deikticke

(temporalne) priloske

odredbe

- koje u iskazima stvarnosti upucuju u odnosu na

sadasnjost

u

fikcionalnom

pripovedanju

eesto

bi-

vaju

vezane

za gramaticke

oblike proslug vremena:

Meri je saznala da

je

Dzan u gradu. Sada

se

suoeila

32

33


17/134

delatni

lik

s kljuenom odlukom ; iIi: Pobesneo je. Koliko -

te je

prista;ao na

sve, ali mu vise ne pada na

pamet

da to

trpi. Hamburgerova

ovo tumaCi kao dokaz

da

preterit

u fikcionalnom pripovedanju na;cesce

ne

oznacava

stvarno

vreme

i pripoveda\1e situaei;e

i dogadaje

kao pripadajuee vremenu ko;e pretho

di, vee

oblikuje

te situacije

i

dogadaje

kao fiktivne

i osadasnjuje ih u fiktivnom i

bez-vremenom

prezentu

lika.

~ e n v e n i s t e 1971; Hamburger 1973;

Palmer 1981.

Vidi ;os:

deiksa,

epski preterit,

prekidac,

glagolsko vreme.

DELATNI

U K

(agent).

1.

Ljudsko

ili

humanizovano biee koje vrsi radnju

cin; junak koji dela i utice na tok dogadaja. 2 . Za

jedno s trpnim likom, ;edna od dye

bazicne

uloge

u

Bremonovoj

t ipologiji .

Dok

na

t rpne

likove uti

eu izvesni proeesi, delatni likovi te proeese inicira

ju; preciznije receno, oni

i i i uticu na

t rpne likove,

ili

modifikuju

njihovu

situaciju (popravljajuCi

je

iii

pogorsavajuei

je), iIi

je pak oddava ju nepromenje

nom

(bila

dobra ili

losa).

U skupu onih koji

vrse

utica;

razlikujemo

kazivace i prikrivace, zavodnike

i

zastrasivace,

zaduzitelje i prohibitore; skup onih

koji modifikuju situaciju

saddi popravljace i i i ra

zarace,

a u skupu onih koji oddava ju situaciju ne

promenjenom jesu

cuvari

i osujeCivaci. ~ r e m o n d

1973; Van Dijk 1973; Scholes

1974;

Todorov 1981.

Vidi jos:

pratton.

DELOKRUG RADNJE

sphere o f

act ion .

Skup

funkcija ko;e

odgovaraju

svakoj

posebnoj

ulozi,

odnosno dramatis personae (Propp). Moguce

je razli

kovati sedam

delokruga

radnje: 1)

delokrug

protivni

ka (stetocine):

nanosenje stete,

bitka, proganjanje; 2)

delokrug

darivaoca (snabdevac.a): priprema prenose

nja carobnog sredstva,

snabdevanje

junaka carobnim

deskdpt ivna panza

sredstvom; 3)

delokrug

pomocnika:

premestanje ju

naka kroz prostor, otklanjanje nevolje

iI i

nedostat

ka, spasavanje od potere, resavanje teskih

zadataka,

junakovo preobrazavanje; 4) delokrug ca reve kceri

(trazenog lica)

i njenog

oea: postavljanje teskih za

dataka, iigosanje,

razotkrivanje,

kainjavanje

drugog

protivnika, svadba (earevu keer i njenog oea nije la

ko razgraniciti po funkcijama;

obicno

je otae taj koji

postavl;a

tezak

zadatakjunaku i koji kaznjava laznog

junaka, a eareva se kCi udaje za junaka);

5) delokrug

posiljaoca:

slanje junaka; 6) delokrugjunaka: odlazak

u

potragu,

reakcija

na darivaoceve

zahteve, svadba

(prva

funkcija

karakteristicna je

za

junaka-trazioea,

dok

junak-Zrtva

ostvaruje

samo ostale funkcije);

7) del

ok

rug laznogjunaka.: odlazak u potragu, reakci

ja na darivaoceve

zahteve

uvek negativna, specific

na

funkcija

- neosnovani zahtevi. ~ D e l o k r u g

radn;e

moze pripadati

tacno jed nom liku

iii moze

biti ras

poreden na nekoliko likova.

I obrnuto,

jedan lik mo

ze biti

ukljucen u nekoliko delokruga

radnje. ~ P r o p p

1968. Vidi jos: aktant.

DESKRIPTIVNA PAUZA descript ive pause).

Pauza

do ko;e

dolazi opisom. ~ N i s u sve pauze de

skriptivne pauze:

komentar je takode vid pauze u

pri

canju price. Dalje, nije svako odvijanje opisa ujedno i

pauziranje u pripovedanju

price: Ulazna

dvorana...

bese prilicno uzana za svoju duzinu, i otvarala se u

velikim

lucnim

zavojima

u

neku vrstu hodnika

koji

ju je opasivao i u

koji

su bili

smesteni stolovi za po

sluzenje

jeste deskriptivna pauza,

jer ne odgovara

nijednom odseku vremena u prikazanom svetu a-

robnog brega .

S druge strane, Ribu

je

sledilo od

licno jelo s

mesom

i

varivom,

pa onda jelo

samo

od

povrea, pa pecena

zivina, puding ...

a na kraju

voce i

sir

nije deskriptivna pauza u istoj pripovesti.

~ G e -

neUe 1980.

3S4


18/134

deh'Clninacija

DETERMIN CIJ (determinadon).

Vremenska og ranicenost i terativnog pripovedanja;

opseg

vremena

unutar kojeg se dogadaj

iii skup do

gadaja) ponavlja: Izmedu 1959.

i

1964. svake

godine

sam

iSao sa

skolom

na

letovanje ima

determinantu

od

pet

godina. Genette 1980.

DI NOI (dianoia).

Vidi: misljenje. ~ r i s t o t l e 1968.

DIJ HRONIJSK N LIZ

(diachronic analysis).

Izucavanje promena

u

(jezickim)

sistemima

i njiho

vim

delovima

u

toku

vremena.

~ S a u s s u r e

1966.

Vidi

jos: sinhronijska analiza.

DIJ LOG (dialogue).

Predstavljanje

(dramsko po

t ipu)

usmene razmene

koja podrazumeva dva lika iii viSe njih). U dijalogu

govor likova prikazan je kao da je (navodno) iskazan

i

moze mu,

a

ne

mora, biti pridruzena konferansa.

4jBobes 1992;

Gtowinski

1974; Lane-Mercier 1990;

Stanzel

1984;

Thomas 2002. Vidi

jos: odsecni dija

log; upravni

govor;

monolog; neupravni govor;

scena.

DIJ LOSKO PRIPOVED NJE (dialogic narradve).

Pripovedanje koje odlikuje interakcija nekoliko

gla

soya, svesti iii

pogleda

na svet, o d kojih

nijedan ne

obuhvata

ostale, niti je

od

njih superiorniji; polifo

nijsko

pripovedanje.

U

dijaloskom,

nasuprot

monolo

skom

pripovedanju,

pripovedacevi

stavovi,

sudovi iIi

cak znanje nisu autoritativni i konacni u

prikazanom

svetu, vee jesu sarno jedan od nekoliko doprinosa di

jalogu; najcesce je to mnogo

manje

znacajan i produ

bljen doprinos

no

sto je doprinos (nekih

od) likova.

Prema

Bahtinu, proza Dostojevskog Braca

Karama-

zovi, npr.) daje naroCito

dobar

pr imer dijaloskog

pri

povedanja.

~ B a k h t i n

1981,1984;

Pascal 1977.

dijegeticko

DIJEGETICKI

rvo

(dieget:ic level).

Nivo na

kome

su egzistenti, dogadaji iii

pripovedni

Cinovi smesteni s

obzirom na

datu dijegezu

diegese).

U Manon Lesko, na primer, g.

De

Renonkurovo pri

povedanje

vlast i t ih

secanja

desava se na,

ekstra

dijegetskom

nivou;

situacije

i

dogadaji kojima se

pripoveda u t im secanjirna

(ukljucujuCi

De Grijeo

vo pricanje njegovih i Manoninih avantura) desava

se na dijegetickom

iii

intradijegetickom nivou;

same

avanture

nalaze

se u nivou

metadijegetickog i i i hipo

dijegetickog

pripovedanja.

~ e n e t t e 1980, 1983; Nel

les 1992, 1997.

DIJEGETICKO

(diegetic).

O n o sto pr ipada, s to je

den date dijegeze

(franc.

diegese) ,

preciznije,

one

dijegeze

koju prezentuje

(primarna) pripovest. Pripovesti,

pripovedace i

na

ratere,

egzistente i dogadaje

moguce je

karakterisa

ti sarno u odnosu na dijegezu. Egzistenti m ogu, na

primer, pripadati razIicitim dijegezama Hi

pak

mogu

pripadati

sarno

;ednoj

(biti izodijegeticni). Sledstve

no

tome, pripovedace

je moguce opisati

s obzirom

na dijegeticki

nivo. Oni

mogu biti ekstradijegeticki

(spoljasnji, nisu deo

nijedne

dijegeze); mogu

biti

di

jegeticki

iii

intradijegeticki (pripadaju dijegezi

pre

zentovanoj

primarnom pripovescu

koju pripoveda

ekstradijegeticki pripovedac); a mogu se

pojaviti

i u

metadijegetickom i i i hipodijegetickom pripovedanju

(pripovedanju koje je

umetnuto u

dijegeticko

iii

in

tradijegeticko pripovedanje).

Dalje,

pripovedace je

takode

moguce karakterisati s obzirom na ulogu

njeno

odsustvo) koju

imaju u

dijegezi koju

predoca

vaju:

homodijegeticki

pripovedac

je onaj

koji

je

ujedno

i

Iik u situacijama

i

dogadajima koje pripoveda (ka

da je njihov protagonista, imamo posla

s

autodijege

tickim pripovedanjem); heterodije geticki pripovedac,

s druge

strane,

jeste onaj koji nije

lik

u situacijama

36

37


19/134

dijegeza

i dogadajima koje

pripoveda. Konacno,

kada se

dru-

gostepena pripovest nade na

istom

nivou

s

primar-

nom

pripovescu

(kada metadijegeticko pripovedanje

funkcionise

kao dijegeticko) imamo slucaj p s ~ u d o d i -

jegetickog i i i redukovano metadijegetickog pripo\eda-

nja.

~ e n e t t e

1980,

1983; Rimmon 1976.

DIJEGEZA

(diegesis).

1. (Fikeionalni)

svet

u kome

se odigravaju pripove-

dane situacije

i

dogadaji

(franc.

diegese . 2. Kazivanje,

pricanje,

nasuprot prikazivanju,

odigravanju.

~ r i -

stotle 1968; Genette 1980,1983; Plato 1968. Vidijos:

dijegeticko; mimeza.

DIREKTNI STIL (direct: st:yle).

Vidi:

upravni

diskurs.

DISCOURS.

Vidi: diskurs.

~ B e n v e n i s t e 1971.

DISJUNKCIJA

(disjunction).

Zajedno

s

konjunkcijom jedna od dye

osnovne

vrste

spona,

odnosno

relaeija i zmedu subjekta

i

objekta

( X

nije sa

Y , X nema Y ). Greimas Courtes

1982; Henault

1983.

DISKURS (discours).

1.

Plan

izraza Hi

pripovedanje

nasuprot planu sadda-

ja,

prici;

kako

pripovednog

teksta,

nasuprot

sta ;

pripovedanje

nasuprot ispripovedanom; naracija nasu-

prot fikciji (u

smislu

koji Rikardu daje

ovoj opoziciji).

~ D i s k u r s

ima

sadrzinu (medij manifestacije: usmeni

iii

pisani

jezik,

staticne i i i pokretne

slike,

pokret itd.)

i formu

(koja se

sastoji

od povezanih

narativnih

iskaza

koji uspostavljaju

pricu

i

odreduju

redosled

predoca-

vanja si tuacija i

dogadaja,

tacku gledista koja upravlja

predocavanjem, narativnu brzinu, vrstu

koment:ara

distanca

itd.).

Covek je vecerao, potom zaspao

i Covek

j

zaspao posto je

vecerao

imaju istu sadr i inu

diskur-

sa (pisani jezik),

ali

razlicite forme. 2.

Prema

Benve-

nistu, diskurs (discours) jedan je od dva

razlicita a

komplementarna jezicka podsistema, zajedno

s

po -

vescu i

pricom

(histoire). U

diskursu

veza

se

uspo-

stavlja

izmedu

stanja

i i i

dogadanja

i situacije u kojoj

se to stanje

ili

dogadanje

jezicki

evocira. Diskurs on -

da podrazumeva

i odredenu refereneu

prema

iskazi-

vanju

i podrazumeva

posiljaoca

i

primaoca. Histoire,

s druge

strane,

to

ne

Cini.

Uporedi Ode

on

i Pri-

cah

ti 0

tome bar sto puta sa

OtiSao

Hi

Pricala

o

je 0

tome bar

sto puta .

Benvenistovo

razliko-

vanje histoire

i

discours analogno je Vajnrihovo;

di -

stinkciji erzahlte Welt i besprochene

Welt,

a donekle

podseca

i

na

razliku

izmedu

fiktionale

Erzahlen

i Aus-

sage kod

Kete

Hamburger. ~ B e n v e n i s t e 1971; Chat-

man 1978; Genette 1976, 1980, 1983; O'Neill 1994.

Vidi jos: glagolsko vreme.

DISONANCA (dissonance).

Pripovedacevo udaljavanje

od

svesti

lika

koju pri-

poveda ( Smrt

u Veneciji ).

Disonanea

je

karakteri-

sticna

za odnos izmedu pripovedaca i protagoniste u

auktorijalnoj

pripovednoj situaciji.

Cohn 1978. Vidi

jos: konsonanca, distanca.

DISTANCA

(dist:ance).

1. Zajedno

s

perspektivom

jedan

od

dva glavna

fak-

tora

kojima je regulisana

narativna

informacija (Ze-

net). Sto

je pripovedacevo

posredovanje

prikrivenije,

a broj

pojedinosti vezanih za pripovedane

situacije

i

dogadaje

veci,

kaze se da je

distanea izmedu

pripo-

vedanog

i njegovog pripovedanja

manja. Smatra se

da

mimeza i prikazivanje uspostavljaju

manju

distan-

eu nego dijegeza i kazivanje. 2. (Metaforican) prostor

izmedu

pripovedaca,

likova,

pripovedanih

situacija

38

9


20/134

dogadaj

i

dogadaja

i naratera. Distanca

moze

biti temporal

na (',ja pripoveda dogadaje

koji

su

se zbili

dva sa

ta

ranije i i i pre dye godine); moze biti intelektualna

.

(pr ipovedac

Buke

i

besa

kudikamo

je

inteligentniji

od Bendzija), moralna (De Sadova

Zistina

je svaka

ko

znatno

cestitija

od

ostalih

likova u njenoj

priti),

emocionalna (pripovedac Floberovog Jednostavnog

srca nije toliko

ganut

smrcu Vir i ini koliko Felisi

te)

itd.

Dalje,

distanca

moze varirati tokom pripo

vesti:

na kraju Toma Dzonsa pripovedac

i

narater su

emocionalno blizi nego na pocetku.

~ o o t h

1961,

1983; Genette

1980,

1983; Jackson 1987; Prince 1980,

1982. Vidi jos:

prikriveni

pripovedac, nacin, raspolo

zenje,

ton.

DOGADAJ

event ) .

Promena stanja manifestovana

u diskursu proeesnom

recenicom

u

modusu Cinjenja

iii

Zbivanja. Dogadaj

moze biti

radnja i cin (u

kojem slucaju se do pro

mene dolazi delanjem nekog

vrsioca: Meri

je

otvo

rila

prozor

t

i i i

zbivanje

(kada do promene ne dolazi

posredstvom vrsioca: Pocela je da pada kisa

lt

. Za

jedno s

egzistentima dogadaji su fundamen ta lne

konstituente price.

~ C h a t m a n

1978; Coste 1989; Van

Dijk 1975; Herman 2002.

DOMET

reach).

Vremenska udal jenost izmedu vremena price koje

zahvata

anahronija

i

sadasnjeg

momenta

(ili

mo

menta u

kome se

prekida hronolosko

pripovedanje

niza

dogadaja

da bi

se otvorio prostor

za anahroni

ju).

~ G e n e t t e

1980.

DOZIVLJAJNO

JA

er lebendes

Ich).

Ja

koje dozivljava zbivanje

u

homodijegetickom

pripovedanju,

ja-lik (nasuprot

pripovednom

ja

iii ja

-naratoru). U

Ja sam

se

razboleo

zamenica

koja

je

dramatizovani pdpovedac

subjekat recenice upucuje i na dozivljajno (ono

ko

je

se

razbolelo) i na pripovedno

(ono

koje govori 0

razboievanju);

a u

Mucnini, Rokanten je

dozivljaj

no

ja koje

cezne da ponovo

vidi Ani, a pripovedno

ja koje svoju

ceznju ispisuje u dnevnik. ~ U i m e r t

1955;

Spitzer

1928.

DOZIVLJENI GOVOR er lebte Rede).

Siobodan neupravni diskurs. ~ T e r m i n je prvi

put upo

trebio

Etjen Lork.

~ L o r c k 1921; Pascal

1977.

DRAMA.

Seena;

scenicno prikazivanje govora

(ili

misli)

i

po

nasanja. Razlikovanje drame i panorame koje prave

Dzejms i Labok analogno

je

razlikovanjima scenskog

prikaza

i saietka ili

prikazivanja i kazivanja. H. Ja

mes 1972; Lubbock 1965. Vidi jos: slika.

DRAMATIS PERSONA.

U

propovskoj terminologiji

rec

je

0 jednoj od

osnov

nih

uloga

koju Iik moze da

preuzme (u bajci).

Prop

je

izdvojio sedam takvih uloga, a svaka od njih odgo

vara posebnom

delokrugu

radnje: stetocine, dariva

oea (snabdevaca), pomocnika, careve

kteri

(traze

nog liea)

i

njenog

oca,

posiljaoea,

junaka ( trazio

ca

ili

Zrtve)

i laznog

junaka. Propp

1968.

Vidi

jos:

aktant.

DRAMATIZOVANI PRIPOVEDAC

dramatized

narra tor ) .

Pripovedac koji

je,

manje iIi

vise

detaljno, okarakteri

san kao nekakvo ja . lako dramatizovani pripovedac

moze

biti u velikoj

meri

obezlicen

Gospoda Bovari),

este je oblikovan

s

mnostvom

fizickih,

mentalnih

moralnih atributa Tom Dzons). U stvari, veomaje

testo

predstavljen

na

istom nivou

na kojem su

i liko

vi

(u pripovedanju

u

prvom

lieu,

odnosno

homodijege

tickom pripovedanju)

kao puki posmatrac iii svedok

40

41


21/134

drarnski

monolog

( Ruza

za

Emili ),

kao

manje

vazan

ucesnik Veliki

Getsbi) i i i kao protagonista

Zenova

savest,

Velika

ocekivanja, Poljubac smrti).

Booth 1983. Vidi jos: prikriveni pripovedac, vidljiv.i

pripovedac, nedramatizovani pripovedac.

DRAMSKI MONOLOG (dramatic

monologue).

Unutrasnji

monolog.

U dramskom m onologu unu-

trasnji Zivot lika

preds tavl jen

je

direktno.

bez

pri

povedacevog posredovanja .

~ r a m s k i iii

unutrasnj i

m o n o log u pripovedanju t reba razlikovati

od

dram

skih

monologa

koje su spevali Brauning iii Tenison:

ovi

potonj i su upuceni mog ucem interlokutoru i za

formalnu osnovu

imaju

pre govor nego misljenje.

Banfield 1982; Scholes KeUog 1966.

DRAMSKI NACIN (dramatic

mode).

J

e d n a o d o s am moguCih t acaka

gledis ta

p rema

Fridmanovoj

klasifikaciji.

Kada se usvoji dramski

n acm kao u

t akozvanom

objektivnom

iii

bihevi

oristickom pripovedanju ( Brda popu t

beiih slono

va , Cudno doba) -

informaci ja

koju Citalac dobija

u

velikoj

mer i ogran icena je

na one sto likovi

ci

ne i govore, a

nema neposrednog

upuCivanja na

o n e sto

oni

opazaju, misle ili

osecaju.

N.

Fried

ma n 1955b.

Vidi jos: spoljasnja fokalizacija, spolja

snja tacka glediSta.

DRAMSKI TRETMAN

(dramat ic

treat:ment:).

U dzejmsovskoj terminologij i oznacava scenic no

predocavanje

situacija i

dogadaja, naroCito

govora

i ponasanja likova.

James

1972.

Vidi

jos: drama,

panorama,

piktorijalni

tretman.

DRUGOSTEPENA PRIPOVEST (second-degree narrative).

Vidi: metadijegeticko

pripovedanje.

~ G e n e t t e

1980,

1983.

dvostruka

fokaliz.acija

DUBINSKA STRUKTURA (deep structure).

Apstraktna struktura is pod

pripoves t i ;

makro

struktura pripovesti. Dubinska se struktura

sastoji

od globalnih

sintaksicko-semantickih predstava

koje

determiniSu znace nje pripovesti i pretvara

se u povr

sinsku

strukturu pomocu skupa

operacija,

odnosno

transformacija. U gremasovskom modelu pripovesti,

na

primer, gde bi

aktanti i

aktancijalni

odnosi

bili

elementi

dubinske strukture,

akteri i akterske

rela

cije nasH bi se na nivou

povrsinske

strukture. U

dru

gaCijim model ima pripovesti, u kojima bi se moglo

reCi

da dubinska struktura odgovara prici, povrsin

ska

s t ruktura

bi odgovarala pripovedanju, odnosno

diskursu. ~ T e r m i n i pojam preuzeti

su (i

prilagodeni

fenomenu

naracije) iz transformativno-generativne

gramatike Noama Comskog.

~ C h o m s k y 1965;

Van

Dijk

1972; Fiiger

1972;

Johnson Mandler 1980. i-

di jos:

narativna gramatika.

DU-FORM.

Pripovedanje u

drugom

lieu

(ti-pripovedanje). F i i g e r

1972. Vidi

jos:

Ich-Form, Er-Form.

DUPLIRANJE

(duplication).

Ponavljanje, na nivou pripovedanog,

jednog i i i

vise

(iii

citavog

niza) dogadaja: Dzoan

je

pokusala

da

se ispne

na

planinu,

pa

nije uspela. Pokusala je dru

gi put i uspela.

Suleiman 1980. Vidi jos:

tripliranje.

DVOSTRUKA FOKALIZACIJA

(double

focalizat:ion).

Jedan te isti dogadaj i i i situacija posredovani su kroz

dye razliCite fokalizacije. Dvostruka fokalizacija se

neretko

koristi u filmu: u Sumnji, na primer, kada

Lina

Cita

Dzonijev telegram kojim

jo; javlja

da ce i i

na lovacku zabavu,

kraj

Citanja

je

snimljen

tako

da

odrazi

i

njenu vlastitu tacku gledista

i

objektivniju

tacku gledista kamere. ~ G e n e t t e

1980.

4

43


22/134

dvostruka logika pripovest i

DVO STRUKA

LOGIKA PRIPOVESTI double

logic o f nar

rat ive) .

Prema ;ednom broju naratologa, dva principa ustro

javaju (veCinu) pripovesti. Jedan princip

naglasava

p r i o r i t t : ~ t dogadanja naspram znacenja (insistira

na

stavu da

je dogadanje

izvor

znacenja);

drugi upueuje

na prioritet znacenja i

njegovih zahteva (dogadanje

je posledica volje

za znacenjem).

Prvi

princip

stavlja

akcenat

na (logicki)

prioritet

tabule u

odnosu

na

si

ze;

drugi

naglasava

obrnuto (Cime je fabula

shvaee

na kao

proizvod

siiea .

Svaki

od principa funkcionise

kroz iskljucivanje onog

drugog,

ali su oba, paradok

salno,

neophodna

za

odvijan;e

(veCine)

pripovesti,

a protivrecna napetost izmedu n;ih predstavl;a vazan

pogon narativne sile i l i narativnosti. Brooks 1984;

Chatman 1988; Culler 1981.

DVOSTRUKI ZAPLET double plot) .

Zaplet koji saCinjavaju dye istovremene

radnje

(ma

nje-vise) jednake vaznostL

~ E m p s o n

1960.

Vidi jos:

protivzaplet, podzaplet.

DVOSTRUKO

VIOENJE double

vision).

Vidi:

dvostruka tokalizacija. Rogers 1965.

E

EFEKAT REALNOSTI ef fet

de

reel) .

o detalju ko;i

naizgled nema funkciju

izveStava

se

sarno zato

s to ;e

tu

(u svetu

pripovedanog) ;

detalj

koji se

po

svo; prilici

sporninje

ni zbog drugog

nego

zarad

Cinjenice

da

je deo predstavljene

stvarno

sti.

Efekti

realnosti

na

uzoran

naCin konotiraju

stvar

nost

(oni znace ovo

je stvarno ), a

njihovo

obilje

karakteristika

je realistickog

pripovedanja.

Bart

hes 1982.

EFFET DE REEL

Vidi: efekat realnosti.

EGZISTENT

existent) .

Akter iI i element settinga: sub;ekt i

objekt recenice

Suzan j gledala u stott jesu egzistenti. Zajedno sa

dogadajima egzistenti predstavl;aju ternel;ne konsti

tuente price. ~ C h a t r n a n

1978.

EKSPOZICIJA exposit ion).

Predstavljanje

okolnost i koje postoje pre pocet

ka radnje. U rnnogirn pripovestirna nailazirno na

od lozenu ekspoziciju: ekspoziciona inforrnaci;a

se da;e posto je radnja vee pocela da se odvija.

~ r o o k s Warren 1959; Freitag 1894; Sternberg

1974, 1978; Tornashevsky 1965. Vidi

jOs: Frajta

gova piramida.

4S


23/134

ekspresivna funkcija

EKSPRESIVNA

FUNKCl jA expressive funct ion) .

Vidi:

emotivna

funkcija.

Buhler 1934;

Jakobson

1960.

EKSTENZl jA

extens ion) .

Trajanje svake

konstitutivne

jedinice

iterativnog pri-

povedanja; opseg

vremena

ko;i

zahvata jedan doga-

daj iii skup

dogadaja

za koje

se kaze

da

se

ponavljaju:

Ucila

sam

svakoga dana od podneva do ponoCi je -

ste

i terativno

pripovedanje s

ekstenzijom

od

dvana-

est

sati.

Genette

1980.

EKSTRADljEGETICKO extradieget ic) .

Spoljasnje

u

odnosu na dijegezu; nije deo dijegeze.

pripovedac Evgenije Grande je ekstradijegeticki pri-

povedac. Uopstenije,

pripovedac

primarne pripovesti

uvek je ekstradijegeticki.

~ E k s t r a d i j e g e t i c k i

pripo-

vedac

nije isto

sto i heterodijegeticki.

Tako

u 1 1

nod

Seherezada funkcioniSe kao heterodijegeticki

pripovedac (posto

ne

prica

vlastitu pricu)

i

kao in -

tradijegeticki a

ne ekstradijegeticki pripovedac (posto

je

lik u

okvirnoj pripovesti

koju sam ne pripoveda).

Obrnuto, u Zilu lasu

pripovedac je

homodijegetic-

ki i

ekstradijegeticki (on pripoveda vlastitu

pricu, ali

kao pripovedac nije deo nijedne

dijegeze). ~ G e n e t -

te 1980, 1983; Lanser 1981; Pohler 1996; Rirnmon

1976. Vidi jos: dijegeticki nivo.

ELEMENTARNA

PRICA

atom ic

s tory ) .

Niz motiva ustrojen rnodalnorn hornogenoseu: sve

rnodalne

forrnule u

jednoj elementarnoj

priCi

konstru-

isane su

operatorirna

ko;i pripadaju sarno jednoj jedi-

noj rnodalnosti.

Elernentarne

price

mogu

biti aleticke

(vodene operator irna rnoguenosti , nernoguenosti

i

nuznosti) , deonticke

(vodene

operatorirna dozvole,

zabrane

i

duznosti), aksioloske (vodene operatorirna

dobrote , rdavosti i ravnodusnost i ) i episternicke

emblem

(vodene operatorima znanja, neznanja

i uverenja).

Ako

nam

je

dat

niz

m ot

iva koji

je

moguce

analizirati

kao

Nedostatak

(neke vrednosti) - Likvidiranje nedo-

statka,

na

primer,

sam

niz ee konstitu isati aksiolosku

elementarnu

pricu.

~ D o l e z e I 1 9 7 6

ELiPSA (ellipsis).

Standardni

narativni tempo; za;edno

s pauzom, sce-

nom, usporenim prikazom

i

sazetkom,

jedna

od osnov-

nih narativnih brzina. Elipsu uocavamo tamo

gde

nema

nikakvog

dela pr ipovesti (reCi iii

recenica,

na primer) koji predocava pr ipovedno

relevantne

situacije

i

dogadaje koji se odvijaju

u

vremenu

(iii

im odgovara na

neki drugi

naCin). Elipsa moze

biti

frontalna, kojom se sarno uspostavlja prekid

u vre-

menskom kontinuumu (preskakanjem

jednog

Hi vi-

se dogadaja, jednog

iii

viSe trenutaka

u

vremenu)

ili

moze biti

lateralna

(paralipsa), kada nije rec 0 do-

gadaju koji nije pripovedan vee pre 0

jednoj

iii viSe

nedostajuCih komponenti situacije koja jeste

pripo-

vedana. Drugim

reCima,

ako imamo skup dogadaja

d d

d

... do koji se desavaju tokom vremena t t

l 2

3

l

2

t3' tn odnosno

tokom ukupnog vremena t, 0 elip-

si govorimo kada

jedan

od

navedenih

dogadaja

nije

spomenut.

Elipsa

takode moze

biti eksplicitna

(pod-

vucena pripovedacevorn

opaskom, kao,

na primer,

Neeu niSta reei 0 onome 5to se de5avalo

tokom te

zlehude sedmice ) iIi implicitna (0 kojoj zakljucuje-

mo

na osnovu lakune

u

hronologiji

ili

po prekidu

u

nizu pripovedanih

dogadaja). ~ h a t m a n 1978;

Ge-

nette 1980; Prince 1982.

EMBLEM.

Sredstvo karakterizacije

kod

kojeg

se

jedan naroci-

ti element pripovedanog

sveta evocira

svakim

po -

minjanjem datog

Iika te

tako postaje distinktivan

za

njega. ~ D u c r o t Todorov

1979.

47

6


24/134

emicki

pr is tup

EMICKI

PRISTUP (ernie

approach).

Unutrasnji

i funkcionalan

(nasuprotetickom,

koji je

spoljasn;i i

taksonomski)

pristup

izucavanju

Ojud

skih) situacija

i

proizvodnji.

Emicki

pristup odreduje

i

opisuje

s a s t a v n ~

delove sistema

u

odnosu na

pozici

i

funkciju

koju im pripisuju korisnici tog sistema.

~ K e n e t Pajk je skovao termin emski

(ovde:

emicki)

po

analogiji

s

terminomfonemski .

Dundes 1962,

1964;

Pike

1967. Vidi jos: eticki pristup.

EMOTIVNA

FUNKCIJA

(emotive function).

Jedna

o d

funkcija komunikacije u

okviru

kojih se sva

ki (verbalni)

t in

komunikacije moze strukturirati

i

orijentisati;

ekspresivna funkcija. Kada je t in komu

nikacije

usmeren na adresanta (a ne

na neki

drugi

konstitutivni

faktor

komunikacije),

on

onda

ima

(pre

vashodno) emotivnu

funkciju. Narocito

bi se moglo

govoriti

0

vrSenju emotivne funkcije za one de

love

pripovesti koji su fokusirani

na

pripovedaca:

Zaista

mi je mrsko da

se

secam dogada;a koji

su

se tada zbi

W'

Jakobson

1960;

Prince 1982.

EPILOG (epilogue).

Finalni

deo nekih

pripovesti, koji sledi posle

rasple

t

i

ne treba

da

se

s

njim brka.

Epilog

pomaze da se

u potpunost i

shvati ukupan plan

dela.

Kunz

1997;

Mart in 1986. Vidi jos: prolog.

EPISCHE PRAETERITUM.

Vidi: epski

preterit.

~ a m b u r g e r 1973.

EPIZODA

(episode).

Serija

povezanih

dogadaja koji sto;e zasebno u

odno

su na dogadaje (iii serije dogadaja)

koji

je okruzuju,

1 Ovde je, ipak, odabrana varijanta

emicki

po analogiji sa eticki

za

se

prevodiocu Cini

da bolje ZVll i srpskom jeziku.

Prim

r l ~

48

epski preterit

zahvaljujuCi jednoj i i i viSe distinktivnih osobina i cinje

nici

da poseduje izvesno jedinstvo. ~ B e a u g r a n d e 1980;

Brooks

Warren

1959.

Vidi

jos cilj,

gramatika

price.

EPIZODICNI ZAPLET (episodic plot).

Labavo uvezan zaplet; zaplet u

kome

ne postoji snazan

kauzalni kontinuitet izmedu

;ednog

dogadaja iii

epizo

de i

sledeceg;

zaplet

sastavljen od

dogadaja iii

epizoda

ko;e medu sobom nisu vezane nuznoscu

ili verovat

nocom. ~ A r i s t o t l e 1968; Brooks

Warren

1959.

EPSKI

PRETERIT (epische Praeteritum).

Preterit karakteristican za epsko

Hi

fikeionalno pri

povedanje.

Prema

Kete

Hamburger,

ova;

takozvani

epski

preterit distinktivna

je

er ta

fikcionalnog nasu

prot nefikcionalnom pripovedanju

(odnosno

fiktio

nale Erzahlen nasuprot Aussage): umesto da oznacava

realno vreme,

umesto da

obelezava

pripovedane

si

tuacije i dogadaje kao

prosle,

epski

preterit

ih obliku

je

kao fikcionalne (proslost postoji samo za

stvarnu

osobu; dogadaji su

u

fikciji bez-vremeni

i zbivaju

u fikcionalnom i bez-vremenom

prezentu

liko

va).

Za Hamburgerovu, ovaj

narotit i

status epskog

preterita

utvrdiv

je i

na

osnovu kombinaci;e deiktic

kih

(temporalnih)

dopuna ko;e bi bile neprihvatljive

u

iskazima

0

stvarnosti:

u

iskazu Video

ju je, i

sad

je

osecao

nelagodu ,

u

ko;oj je temporalna

glagolska

dopuna

koja

upucuje na

prezent

pridruzena prete

ritu.

~ N e k i

teoreticari naracije (Bronever,

Cetman)

smatraju

stay Hamburgerove preteranim, tvrdeCi da

zdruzenost glagolskih oblika

preterita

i temporalne

deiktike

sadasn;osti

nije

odredbena

za fikciju.

Dru

gi, pak, tvrde

-

ne mnogo mimo Hamburgerove

da

u

fikcionalnom pripovedanju preterit konstituise

prezent

s

estetskom distaneom

i

izrazava pre

sve

ga

fikcionalni

status

predstavljenog sveta (Ingarden,

Sartr, Bart).

B a n f i e l d

1982; Barthes

1968;

Bronzwaer

49


25/134

Er Form

1970;

hatman 1978; Hamburger 1973; lngarden

1973; Pascal 1962;

Ricoeur

1985; Sartre 1965;

W e

inr ich

1964.

ER-FORU.

Pripovedanje u

t recem

lieu.

Doleiel 1973; Fi.iger

1972. Vidi jos: Ich-Form, Du-Form.

ERLEBTE REDE

Vidi: dozivljeni

govor.

ERZAHLTE WELT

(Is)pripovedani svet.

Prema

Vajnrihu,

j edna od

dye

razliCite

a

komple

mentarne

kategorije

tekstualnih svetova, kojima su

obuhvacene mnoge vrste pripovesti,

a u

engleskom

jeziku su naznacene upotrebom takvih

oblika kao

sto su

preterit, imperfekt i pluskvamperfekt. Unutar

kategorije

erzdhlte Welt

(pripovedanog

sveta),

nasu

prot kategoriji

besprochene

Welt (iskazani svet),

ne

Cini se

da adresant i adresat

sebe smatraju direktno

povezanima

ida

ih se ono

sto j opisano

tiee.

Vajn

rihovo razlikovanje erzdhlte

Welt i

besprochene

Welt

analogno

je

Benvenistovoj distinkeiji

izmedu

histoire

i discours, a

nalikuje

i

razlikovanju

fiktionale

Erziihlen

i

Aussage Kete Hamburger. ~ R i e o e u r 1985;

Weinrich

1964. Vidi

;os: glagolsko

vreme.

ERZAHLTE ZEIT

Vreme

price;

ispr ipovedano vreme; opseg

vremena

obuhvaeen predstavljenim situacijama

i

dogadajima

(nasuprot Erziihlzeit). Muller

1968. Vidi jos:

traja

nje,

brzina.

ERZAHLZEIT

Vreme

pripovedanja,

vreme

diskursa, vreme

u

kojem

traje sarno predstavljanje

situacija

i dogadaja

(nasuprot

erziihlte Zeit). Muller 1968. Vidi jos: trajanje, brzina.

evaluacija

ETHOS

Vidi:

lik ~ r i s t o t l e

1968.

ETICKI PRISTUP

(etic approach).

Spoljasnji

i

taksonomski (nasuprot

unutrasnjem i

funkcionalnom

emickom)

pristup

u razmatranju

ljudskih

situacija

i proizvodnji.

Eticki pristup

u

de

finisanju i

opisivanju konstituenti sistema ne nastu

pa s tacke

gledista

koja je bliska nekoj

od

njih,

vee

koristi

kriterije koji

nisu imanentni sistemu.

~ K e n e t

Pajk

skovao

je termin eticki po

analogiji s

terminom

foneticki ~ u n d e s 1962, 1964; Pike 1967. Vidi

jos:

emicki

pristup.

EVALUACIJA

(evaluation).

U

terminologiji Labova, skup

onih erta

pripove

sti koje nagovestavaju iii

upueuju

na

njenu

poentu;

aspekti pripovedanja

koji otkrivaju Cime

pripoveda

ne

situacije i

dogadaji zavreduju pripovedno predo

eavanje.

U

primerima:

Misljah

u

sebi

da ;e ree

veoma bizarnoj

stvari , Auto se

zaustavi. Auto

se

zaustavi, a iz njega izade iena ,

Nista

nije

rekao:

sa

rno je tako stajao i

Poenta moje

priee je da

su

Ijudi

u

osnovi ljubazni , pripovedacevo misljenje

(nagla

savanje

neobienog

karaktera

zbivanja),

ponavljanje

(kojim se sugerise vainost dogadaja), negacija (ko

jom

je

podvuceno

o n ~

sto je

nasuprot onome

sto

se

moglo desiti)

i

eksplicitno

iskazivanje

poente,

funk

cioniSu kao evaluativna sredstva

ideo

su

evaluacije.

~ C u l l e r 1981;

Gwyn

2000; Labov 1972; Polanyi

1989;

Pratt 1977. Vidi jos: komentar, pripovedni potencijal.

Sl

0


26/134

F

FABULA.

Skup pripovedanih

situacija

i

dogadaja

u

njihovom

hrono loskom

sledu;

osnovni

materijal

price

(nasu

prot

zapletu,

ili sizeu u

terminologiji ruskih

formali

sta).

Chatman 1978; Ejxenbaum 1971

b;

Erlich 1965;

Walsh

2001.

FATICKA FUNKCIJA

(phatic function).

Jedna

od funkcija komunikacije

u

okviru kojih se

svaki (verbalni)

n

komunikacije

moze s t rukturi

rati

i

orijentisati.

Kada je

cin komunikacije usme

ren na

kon tak t

(a

ne na neki

drugi konstitutivni

faktor

komunikacije),

onda

o n ima (prevashodno)

fat icku

funkci;u .

U

slucaju naracije,

za one

delo

ve pripovedanja

koji

su

usmereni

na

psihofiziolo

ske

veze i zmedu pripovedaca i naratera

( Citaoce,

da

l i me

uvek sledis, ili

si

savladan pojedinosti

m a

koj ima te obasipam? )

moze se

reCi da vrse fa

t icku

funkciju.

~ J a k o b s o n

1960.

Malinowski

1953;

Prince

1982.

FIGURA (figure).

Enti tet ili grupa entiteta koji su

u

fokusu

ili u

pred

n jem

planu. Figura se

istice

u odnosu na osnovu iIi

pozadinu. Beaugrande 1980; Chatman 1978.

Vidi

jos: prednji plan.

S2

fiktionale Enli.hlen

FIGURALNA PRIPOVEDNA SITU CIJ f i g u ra l

nar ra t i ve

s i tua t ion ) .

Jedna od

tri pripovedne

situacije, zajedno s

auktorljalnom

(auktoriale

Erzahlsituation)

i

pripovednom

situacijom pr

vog lica (Ich

Erzahlsituation).

Figuralnu (ili personalnu)

pripovednu situaciju

(personal Erzahlsituation) karakte

rise

unutrasnja fokalizaclja

(i pripovedac ko;i nije ucesnik

u pripovedanim situacijama i dogadajima: Ambasado-

ri . ~ S t a n z e I 1 9 6 4 1971,

1984.

FIKCIJA (fiction).

Prica,

u

terminologiji Zana Rikardua, nasuprot

pri

povedanju

iIi

diskursu.

Ricardou

1967.

FIKTIONALE ERZAHLEN (fikcionalno pripovedanj e).

Jedan

od

dva

jezicka

podsistema,

po teoriji Kete Ham

burger, koji

suprotstavljen

onom koji naziva Aussage

(iskaz). Fiktionale Erziihlen sastoji se od fikcionalnog

pripovedanja u trecem lieu.

Gdegod

se recenice ko;e ci

ne

Aussage

mogu dovesti

u

vezu

sa

stvarnim (iIi fin

giranim) Ja-Origo, stvarnim (ili fingiranim) izvornim

ja i

njegovim/njenim subjektivitetom,

ufiktionale

Erziihlen

fiktivni likovi

uvedeni kao treea lica jesu su

bjekti

predstavljenih kazivanja,

miSljenja,

osecanja

i

de

lanja. Dalje, osnovno gramaticko vreme koje se koristi

u fiktionale

Erziihlen preterit

-

oblikuje predocene

situacije i dogadaje kao fikcionalne, umesto

da

ih obe

lezava

kao prosle (proslost postoji sarno

za Ja-Origo;

situacije

i

dogadaji

u fikciji

su bez-vremeni ).

Konac

no fiktionale

Erziihlen poseduje jedinstvenu

sposob

nost

da

portretiSe subjektivnost

treCih lica

qua

treCih

lica:

to

je jedina

pozicija iz

koje se

moze

predstaviti ta

kva subjektivnost, jedina pozicija iz koje urn treceg li

ca moze

biti

istrazen iznutra. ~ D i s t i n k c i j a f i k t i o n a l e

Erziihlen naspram Aussage Kete Hamburger analog

na

je,

mada

nikako i

jednaka, Benvenistovom razli

kovanju

historie

i

discours

i

Vajnrihovom razlikovanju

53


27/134

f ilter

erzahlte Welt i besprocheneWelt. Banfield

1982;

Ham

burger

1973.

Vidi jos:

epski preterit.

FILTER.

Tacka gledista lika,

naspram pripovedaceve tacke

gle

dista (ugao gledanja); svest lika kroz

koju

su situacije

i

dogadaji

filtrirani i

predoceni; fokalni

IiI< Za

Cetme

na, distinkdjafilter

ugao gledanja slant)

odgova

ra zenetovskom razlikovanju ko vidi

i

ko govori .

Chatman

1990a.

FLASHFORWARD

Prolepsa; anticipacija.

Termin se najcesce koristi

u

vezi

s

filmskom

naracijom Andersonova traka; Petulija;

I konje uhijaju, zar ne? . ~ h a t m a n 1978; Prince 1982.

Vidi jos:

prevremena opaska,

anahronija, redosled.

FLESBEK.

Analepsa; retrospekcija; osvrt;

okretanje

unazad. Ter

min se

najcesce

koristi u vezi s

filmskom

narad jom

Gradanin

Kejn,

Medaljon, Divlje

jagode).

~ C h a t m a n

1978;

Prince

1982;

Souvage

1965. Vidi jos:

anahro

nija, redosled.

FOKALIZACIJA focalization).

Perspektiva

iz

koje

su

predoceni pripovedne situacije

i

dogadaji;

opazajna Hi konceptualna pozidja iz koje se

predstavljaju

pripovedane

situacije i dogadaji (Zenet).

Kada

ta pozidja

varira

Hi

ju je ponekad nemoguce od

rediti

(kada nema sistematicno

postavljenih perceptiv

nih

iii

konceptualnih ogranicenja

kojima

je odredeno

sta moze biti predstavljeno) za pripovest se kaze da

TerminijZashback iflashforward nisu prevodeni na

srpski

jezik;

potonji je

ostavljen u originalu, a fle.sbek

dat

u srpskoj

transkripciji,

jer j postao uobicajen naveliko koriscen, upravo u ovom

obliku,

u govoru 0 filmu i pripovedanju uopste, - Prim, pr e v

::

fokalizacija

poseduje nultu

fokalizaciju

ii i da

je

nefokalizovana: nul

ta fokalizaci;a je karakteristicna

za

tradicionalno iii

klasicno pripovedanje

Vasar

tastine, Adam

Bid),

te

povezano s takozvanim

sveznajucim pripovedacem.

Ka

da se pomenuta pozidja moze

loch'ati

(u ;ednom Hi

drugom liku)

i

kada

po

naratoloski recnik - dzerald prins

Documents