1. UVOD

Mentalna higijena predstavlja skup mera i tehnika usmerenih ka spreavanju mentalnih poremeaja i unapreenju mentalnog zdravlja. Ona se pre svega bavi spreavanjem duevnih poremeaja, slomova i drugih bolesnih stanja koja se ispoljavaju u ovekovom ponaanju prema sebi samom i prema svojoj okolini. Ljudsko ponaanje je uslovljeno biolokim i socijalnim faktorima. Socijalni faktori su odreeni socijalnim nasleem koje predstavlja sumu iskustva i idejno-politikih, kulturnih i drugih znanja. To je ono to svaki pojedinac prima kao deo prolih generacija bez potrebe da on to sam otkriva. Bioloki faktori su odreeni biolokim nasleem koje predstavlja osobine koje nasleujemo od svojih predaka odnosno genetsko naslee. Zadatak mentalne higijene je da sprei dejstvo tetnih inilaca koji doprinose nepoeljnom funkcionisanju linosti i ruenju njene unutranje strukture to se ispoljava u raznim duevnim poremeajima i oboljenjima. Zdravlje je stanje potpunog fizikog, psihikog i socijalnog blagostanja. Ideal duevnog zdravlja je zdrava zrela linost. Takva osoba je tolerantna, strpljiva, ima sposobnost prilagoavanja i stvaranja harmoninih odnosa sa spoljnom okolinom.

Cilj mentalne higijene je da doprinese stvaranju uravnoteene i socijalno prilagoene linosti. Zahvaljujui velikom napredku medicine, preventiva je postigla velike rezultate i u mentalnoj higijeni. Mogue je predupreti niz oboljenja, poremeaja i oteenja koja su u prolosti dovodila do trajnog invaliditeta ili smrti. Cilj preventivnih mera je da se otklone uzroci koji dovode do poremeaja ili barem da ublae posledice. U mentalno-higijenskom smislu primarna prevencija podrazumeva delatnost iji je cilj spreavanje pojave duevnog poremeaja ili oboljenja. Sekundarna prevencija je u domenu raznih specijalnih postupaka za zatitu i leenje duevnih poremeaja sa ciljem da sprei dalje propadanje i smrt a to podrazumeva ranu dijagnozu i rano leenje kako bi se spreio dalji razvoj bolesti. Tercijalna prevencija je usmerena ka spreavanju pojave recidiva i brizi osobe posle leenja. To su aktivnosti koje se preduzimaju kako bi se leene osobe ponovo integrisale u porodici, profesionalnoj i iroj socijalnoj sredini.1

2.NARKOMANIJA Narkomanija je stanje periodinog ili hroninog trovanja, tetnog za pojedinca, kao i za drutvo, prouzrokovanog ponavljanim uzimanjem prirodnih ili sintetikih droga Karakteristike narkomanije: neodoljiva elja da se nastavi uzimanje droge i da se droga nabavi po svaku cenu; postojanje tolerancije, usled dugotrajnog uzimanja droge, sa tendencijom da se doza droge poveava; postojanje psihike ili fizike, ili i psihike i fizike zavisnosti; pojava apstinencijalnog sindroma posle naglog prekida uzimanja droge; zmena ponaanja narkomana, sa svim tetnim posledicama po njega samog i po njegovu okolinu i drutvo. 2.1. TA JE DROGA? Droga se kao termin u irem smislu, koristi za materije biljnog, hemijskog, ili ivotinjskog porekla koje slue za izradu lekova. ee je u upotrebi sa znaenjem da je re o supstanci koja, kad je uneta u organizam, moe da promeni stanje svesti i druge psihike funkcije (opaanje, miljenje, raspoloenje, ponaanje i stav prema telu), moe ubrzo da dovode do stvaranja navike psihike i fizike zavisnosti i tetnih posledica po ceo organizam. Sve vie se umesto termina droga koristi termin psihoaktivna supstanca. 2.1.1. Vrste droga Duvanje lepka i drugih supstanci- najee se udie lepak ali pored njega i druge supstance kao to su: aceton, boje, lakovi, benzin, plin za upalja...Svim sredstvima zajedniko je pto su dostupna (nalaze se u domainstvu ili se lako kupuje u prodavnicama). Njihovo udisanje utie na svest i menja je. Lepak se najee utisne u kesu kojom se pokriju usta i udie se isparenje. Nakon pola sata korisnik postaje omamljen, suze mu oi, slabije vidi predmete i ljude oko sebe, zuji mu u uima, poremeti mu se ravnotea, moe doi do halucinacija, padanje u san... Dua upotreba ovih sredstava dovodi do poremeaja u pamenju i gubitak apetita.

Marihuana- preparat koji se dobija od biljke kanabis. Po pravilu se pui jer joj je tada delovanje najintenzivnije ali se moe i vakati, piti kao aj ili drugi napitak. Sasueni listovi se seku, meaju sa duvanom i motaju u cigarete sa krajevima zavrnutim u pic, koje se popularno nazivaju doint. Pri puenju marihuane stvara se euforino2

raspoloenje, veselost, govorljivost, esti su napadi smeha, nerealan pojam o vremenu, pri veim dozama neartikulacija pokreta i poremeeno razmiljanje. Osoba izgleda kao da je pripita ali umesto tipinog mirisa alkohola osea se miris koji podsea na zapaljeno seno.

Hai- se dobija od smolaste, smee ili smeezelenkaste mase koja se sakuplja na vrhovima biljke kanabis u cvetu, esto se od ostatka biljke odvaja mehaniki. Na nae trite hai dolazi iz drugih zemalja, preteno sa Istoka i iz Albanije, a sadraj aktivne supstance kod njega je ak deset i vie puta vei nego kod marihuane. Hai se kao i marihuana pui, a za puenje haia narkomani koriste pravljene lule. Prvi fiziki efekti puenja haia slini su delovanju marihuane svrab oiju, oteano gutanje, suva usta. Neki puai haia tvrde da ova droga za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, oputenost i elju za mirovanjem.

LSD - ima glavni primat od halucinacionih droga na naem tritu. Halucinogene droge su izdvojeni skup unutar psihostimulativnih droga i osnovna im je osobina da deformiu oseaj stvarnosti proizvodei vizije, iluzije i halucinacije. Haluciogene droge nemaju nigde nikakvu medicinski opravdanu primenu pa se njihova upotreba uvek smatrala zloupotrebom. LSD je droga koja kao takva u prirodi ne postoji, a proizvodi se polusintetikim putem iz lizerginske kiseline. LSD je beli prah koji je lako topljiv u svim3

tenostima i nema ni mirisa ni ukusa. Njegovo delovanje je izuzetno jako pa je i nain dostave ove droge do krajnjeg korisnika prilagoen tome. Delovanje LSD-a na ljudski mozak manifestuje se gotovo kao napad duevne bolesti. Obino se prvi znaci jave najkasnije posle jednog sata od trenutka konzumacije, a karakterie ih potpuno izoblienje stvarnosti, poremeaj rada ula i gubitak svesti o prostoru. Osoba ne gubi kontakt sa stvarnou, ali je doivljava u nepravom obliku. Ecstasy se na naem tritu pojavila relativno skoro, ali njihova popularnost kod pripadnika mlade generacije munjevito raste.Delovanje ove droge slino je delovanju dopinga u sportu, osoba koja je progutala tabletu ecstasy-a postaje prividno jaa, privremeno snanija, izdrljivija, raspoloenija. Pod dejstvom ove droge mladim se ljudima ini da su nepobedivi, oni oseaju da mogu sve i da samo treba poeleti sve je mogue. Prvi efekti delovanja su ubrzavanje pulsa, znojenje dlanova, rumenilo lica i sjaj u oima. Kad delovanje ove droge potpuno proe, tri ili etiri sata nakon uzimanja zavisno od telesne grae i ukupne konstitucije osobe osea se depresija, nezadovoljstvo i razoarenje.

Kokain je beli prah kristalnog izgleda, koji na jeziku ostavlja blagi oseaj bridnje, nalik anestetiku kod zubara. Najee se umrkuje direktno sa papira u koji je upakovan ili kroz cevicu, slamku, ili trubicu od papira.Kokain gotovo trenutno nakon umrkavanja izaziva snanu euforiju, osoba se odmah nekako trgne, ne osea umor ve snagu, hrabrost, ini joj se da je vanija u oima drugih. esti konzumenti kokaina imaju problema sa sluzokoom nosa, nos im je crven, stalno mrcaju, esto akaju nos, a esta su im i krvarenja iz nosa.Problem sa kokainom je to deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, tek sat, dva, zavisno od doze. Iako i za kokain neki tvrde da ne izaziva fiziku zavisnost, elja za ponovnim uzimanjem droge neodoljiva je.

4

Heroin -je derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka, i verovatno je najopasnija droga dananjice po brzini razvijanja i obimu zavisnosti koju izaziva. Heroin u prirodi ne postoji izdvojen, nema ga ak ni u ahuri i stabljici maka, a na trite stie kao kristalni prah. ist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na trite droga. Zavisno od istoe smee, odnosno o koliini i vrsti supstanci koje su mu dodate, boja heroina varira od svetlosmee do smeecrvenkaste. Da bi se poveala koliina droge na tritu a samim tim i zarada, svi dileri u lancu dodaju nabavljenoj smesi najrazliitije supstance, od eera, vima, i prakastih boja za zidove do gipsa.Gotovo odmah nakon ubrizgavanja droge dolazi do oseaja zadovoljstva i smirenja; To poletanje, traje kratko, manje od minuta. Nakon toga dolazi do olakanja i utiska sigurnosti i uukanosti, pospanosti i dremea, ravnodunosti ka svemu. Osoba pod dejstvom heroina je pospana, zenice su joj jako suene, i nije voljna da govori ili bude telesno aktivna. Kod nekih narkomana zavisnost se razvila vrlo brzo. Utvreno je da se zavisnost o heroinu razvije nakon tri nedelje svakodnevnog uzimanja ove droge. Nakon prvog, pa makar i najblaeg kriziranja motiv uzimanja droge bitno se menja. Koji god je bio motiv za prvi put on nestaje i ostaje samo jedan motiv. Ostaje strah od krize, odnosno elja da se kakotako funkcionie jer bez heroina to je nemogue.

2.2. RAZLOZI PRVOG UZIMANJA DROGE I DALJEG EKSPERIMENTISANJA 1. radoznalost; 2. druenje sa narkomanima (ugledanja, imitacija, indentifikacija), esto u vidu elje za ouvanjem prijateljstva sa vrnjacima koji uzimaju drogu;5

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

sugestija induktora (starijeg, iskusnijeg narkomana); lina nesigurnost; u cilju samoanalize; potreba za dokazivanjem zrelosti; buntovnitvo; oslobadjanje od oseanja dosade; nespremnost za suoavanje sa problemima u porodici ili koli; 10. ili zbog dr. loih medjuljudskih odnosa u uem ili irem okruenju. 2.3.KAKO SE RAZVIJA ZAVISNOST OD DROGA Zloupotreba droga u adolescenciji obino prolazi kroz 5 faza: FAZA POSMATRAA koja poinje radoznalou, koja je praena nedovoljnom informisanou mlade osobe. FAZA PRVOG OPROBAVANJA u kojoj mlada osoba stie prva iskustva sa drogama (ili alkoholom) najee u drutvu vrnjaka. Bez dovoljno razvijenog samopouzdanja i iz snane elje da se oseti prihvaenom medju vrnjacima koji uzimaju drogu, mlada osoba ih sve ee imitira. Verovatno je fascinirana vrnjacima koji piju ili koriste drogu jer joj izgleda da se oni mnogo bolje zabavljaju. Lako prihvata mitove koji su uobiajeni medju mladima: da to svi rade, da to nije nita strano, da se upotreba droge moe kontrolisati, da se moe koristiti bez posledica. FAZA EKSPERIMENTISANJA sa razliitim PAS, mlada osoba ui kako da koristi droge i otkriva da pomou njih moe da menja svoje raspoloenje. Koristi ih povremeno, obino samo vikendom i iskljuivo u drutvu, na urkama, kada neko drugi nabavi i donese drogu. U ovoj fazi se obino koriste takozvane uvodne droge (alkohol, duvan, marihuana i lekovi za smirenje). PERIOD ZAPOINJANJA REDOVNE UPOTREBE tj. ZLOUPOTREBE karakterie udnja za drogom, odnosno njenim efektima. Mlada osoba, na osnovu sopstvenog iskustva, razvija svoj lini odnos prema drogi, nalazi svoje izvore za nabavku, ima svoj pribor. Korienje droge ne vezuje vie za grupu vrnjaka, ve za odredjene situacije kada eli da se opusti. Drogu koristi svakog vikenda, a ponekad i radnim danom. Sve se vie udaljava od porodinih, kolskih i drutvenih obaveza i vrednosti. PERIOD ZAVISNOSTI karakterie preokupiranost drogom i njenim efektima. Mlada osoba gubi kontrolu nad svojim ivotom. Sve njene misli i aktivnosti usredsredjene su na nabavku i korienje droge. Kada ne moe da dodje do droge, ispoljava se apstinencijalna kriza i neraspoloenje. Kada nema droge ova mlada osoba se osea bolesno, apatina je, umorna i zna da je jedini nain da olaka patnje ponovno uzimanje droge. Tako ulazi u zaarani krug. Daljim korienjem droge mlada osoba ulazi u fazu ivota u paklu kada droge ne pruaju vie nikakvo zadovoljstvo, ali postoji snana potreba i pritisak da se one uzmu da bi se osoba smirila, da bi se izbegla kriza. Koristi sve jae droge, najee intravenskim putem. Telesno i psihiki osoba vidljivo propada, samodestruktivna je uestalije. 2.4. UTICAJ DROGE NA SOCIJALNI I PSIHIKI IVOT ZAVISNIKA Oblici antisocijalnog ponaanja narkomana 1. lai i obmanjivanja;6

2. zapostavljanje line higijene i kole; 3. otudjenje stvari; 4. kradja; 5. prosjaenje; 6. obijanje apoteka; 7. prostituisanje; 8. distribucija droge (dilovanje); 9. neovlaena proizvodnja, prerada i prodaja droga; 10. krijumarenje; 11. falsifikovanje recepata. Najei duevni poremeaji kod narkomana 1. 2. 3. 4. psihopatoloke pojave (vizije, iluzije, halucinacije, strah, dezorijentisanost, panika,...); psihoze; pokuaji samoubistva; karakterne promene.

Narkoman je izrazito nesiguran, napet, preplavljen strepnjom, bez vere u budunost. On ne podnosi autoritete, ne vidi svoje mesto u svetu koji deluje zastraujue i neprijateljski svojim zahtevima za postizanje line i socijalne zrelosti. On nema doivljaj sebe, zato esto postavlja pitanje- Ko sam ja? na koje ne nalazi odgovor. Ovo ukazuje na injenicu da je njegovo ja do te mere slabo i oteeno i nije u stanju da podnese ni najmanji napor, odricanje ili odlaganje zadovoljstva koje postie uzimanjem droge. Nedovoljno izgraeno i oteeno ja nije omoguilo da se kod njega razvije moralna svest, to kasnije dovodi i do antisocijalnog ponaanja u irem smislu. Usamljeni, nesreni i nesposobni da odgovore zahtevima spoljnog sveta uz drogu, bez napora, pasivno postiu samopotovanje, sigurnost, oseanje moi. Poto je ovo stanje kratkotrajno, narkoman se budi jo vie usamljen, nesrean i preplaen i ulae sve svoje snage da se ponovo vrati u stanje blaenstva. 2.5. KRIZA IDENTITETA Identitet je jedna od pojava ije postojanje i vanost jasno i duboko doivljavamo ali nismo u stanju da to jasno izrazimo reima. To je samo jezgro linosti koje omoguava osobi da doivi sebe kao posebnu i nezavisnu linost, svesnu sebe u kontinuitetu, omoguava da doivi druge ljude i formira svoj odnos prema njima. Prua oseanje unutranjeg jedinstva i celovitosti, "udobnost u sopstvenoj koi". Nastajanje identiteta je proces koji poinje roenjem i stalno se obogauje i razvija. U formiranju identiteta od kljune je vanosti povezivanje iskustva zadovoljstva i iskustva odricanja da bi se postigao sklad sa realnou. Svako eli da bude srean i zadovoljan, da mu bude prijatno, da bude prihvaen od drugih ali takoe eli da bude svoj, slobodan, da slobodno odluuje o sebi. Te dve tendencije su u razliitim odnosima tokom razvoja i tee meusobnom usklaivanju. Kod zavisnika nastaje nesklad u tim tendencijama i samim tim identitet ostaje defektan i poremeen. Oni se zarad potrebe za zadovoljstvom odriu slobode, odriu svoga ja i zato je zavisnost u svom ekstremnom, bolesnom obliku duboko poniavajue iskustvo. U zadovoljstvu koje donosi droga nema samopotovanja ni potovanja, nema ljubavi ni saoseanja. Sav psihiki ivot osobe se svodi na oseanje da je sve lepo, lako, prijatno, oputeno, sve se doivljava na isti nain bez obzira na to da li je blinjima dobro ili su tuni, pate ili im treba pomo. Zavisnik ne moe da odri svoju re, niko se na njega ne moe osloniti, ne moe biti odgovoran - identitet je jednostavno slomljen. 2.6. PORODICA I NARKOMANIJA7

Eventualne ideje o ulozi porodice u nastanku "narkomanije", mogu se svesti na opte stavove i iskustva i laika i strunjaka da su odnosi sa najbliima izvor zdravlja, zadovoljstva, sree ali i patnje, nesporazuma, besa, straha, to sve pod uticajem raznih okolnosti, nasledenih, uroenih, unutranjih i spoljanjih, dovodi do razliitih psiholokih sklopova. Nema jasno odreenog tipa porodice koji nekoga ini "podobnim" da se razboli od bolesti zavisnosti. Ipak se neke pojave mogu izdvojiti kao znaajne. Viegeneracijska tendencija ka zavisnikom ponaanju (alkoholizam nekih lanova porodice, pasivnost, "parazitizam") ili ponaanju sa gubitkom kontrole (patoloko kockanje, kleptomanija, piromanija). Veoma vaan "faktor rizika" je neujednaen stav roditelja u vaspitavanju - jedan roditelj ispoljava neopravdanu toleranciju a drugi nerazumljivu strogost i agresiju. Poto je porodica osnovni okvir za zadovoljenje jedne od bazinih ljudskih potreba - potrebe za pripadanjem, ukoliko ona nije u stanju da prui dovoljno iskustva sloge, podrke i uvaavanja, dete e potraiti neku kohezivniju grupu (npr. grupu zavisnika) u kojoj ce stei sigurnost i prihvatanje, ali esto nautrb gubitka samostalnosti i nezavisnosti. Takoe, meu osnovnim potrebama je i potreba za orijentacijom shodno uzrastu i okolnostima. Ukoliko u porodici nema jasnih i direktnih poruka, razgovora, ukoliko nema slobodnog izraavanja oseanja, ako postoji detetu nerazumljiva promenljivost ponaanja, atmosfere, oekivanja, ono ce biti u nekoj vrsti konfuzije (nee mu biti jasno ta mu se kae, ta drugi oseaju, ta oekuju, ta vole ta ne vole itd.). A onaj ko nema orijentaciju ne moe imati sigurnost u sebe i ne moe slobodno odluivati i ne moe normalno sazrevati kao linost i graditi identitet. Porodica treba da obezbedi deci temelje za zadovoljenje svojih osnovnih potreba: potrebe za ukorenjenou - preko jasnog i konzistentnog sistema vrednosti, potrebe za pripadanjem, potrebe za identitetom, potrebe za orijentacijom. 3. EMPIRIJSKI DEO Moe se sa sigurnou rei da bolest zavisnosti nije sticaj iskljuivo individualnih nesrenih okolnosti. Ona nastaje, razvija se i lei se kroz interakciju brojnih inilaca koji bi se mogli svesti na etiri osnovna: psihoaktivna supstanca, linost, porodica i drutvo. Brojna istraivanja su pokazala da ne postoji specifina psihika struktura linosti koja bi predstavljala predispoziciju za bolest zavisnosti. Ipak, meu zavisnicima ee se susreu oni koji su pre bolesti bili ili upadljivo povueni, pasivni, uplaeni ili oni izuzetno buntovni, agresivni. Moglo bi se rei da je njihova zajednika karakteristika psihika nezrelost. Veina strunjaka iz oblasti psihologije i psihijatrije ce se sloiti da savremeno doba predstavlja do sada najvei izazov ouvanju ovekovog identiteta i da je to podruje vrlo problematino, da su poremeaji identiteta sve ei i sve masovniji, naroito kod mladih ljudi gde je ponekad teko razlikovati krizu identiteta (koja nije bolesno stanje ve esto deo razvoja linosti) od poremeaja u ovoj sferi. Razlozi za poetno uzimanje droge: Nisu obaveteni o tetnosti: 13-25 Po nagovoru drugih: 7-19 Veruju da mogu da se kontroliu: 3-15 ele da budu posebni: 7-10 Zbog mode:3-10

3.1.ISKUSTVO DETETA IJI SU RODITELJI BILI NARKOMANI8

Imala sam 8.godina. I jo uvek se seam scene sa suzama u oima, kada su moja mama i tata leali na krevetu, uspavani. ta dete zna? Nisam znala ta je to. Mislila sam da su tata i mama umorni od posla. Ali zapravo, bilo totalno drugaije. Oni su bili u tom krugu i nisu obraali panju na dete , koje je gladno, koje treba okupati, spremiti za kolu, sesti i uiti sa njim kako bi kasnije moglo da uspe u ivotu. i odraste zdravo.Za sve to sam bila uskraena. Niko nije hteo sa mnom da se igra, drugovi iz kole stalno vreali i zadirkivali za pocepane pantalone, koje je neko zaboravio da zaije, ili da mu kupi makar polovne. A oni blii drugari iz ulaza i zgrade, su znali da su moji roditelji narkomani.Tako to su ih roditelji savetovali Nemoj sa njom, ona je dete narkomana!Moete misliti kako je to mene rastuilo. Kada gleda kako se svi igraju, a ti sedi sam na klupi i plae , ne shvata zato sa mnom niko nee tako da se igra? Gde su mi drug i drugarica da delim sa njim ivotne i deije radosti?Unitavalo me. Jelo iznutra.Bila sam potpuno sama. Dalja rodbina je zaboravila na mene. Samo zbog njih. Nisu shvatali da meni treba panja, da me neko pomiluje po kosi, da me pita ta mi se jede, da mi kupi okoladu, da uradi sa mnom domai. Kada sam dolazila kod bake, obino sam jela duplo vie nego inae, jer mi nisu spremali zdraviju hranu.Male stvari, koje bi mene tada uinile srenom. Panja. To mi je falilo. Bila sam potpuno sluena. Nisam znala ni ko sam ja, niti da li je mene neko osudio na ovu samou?Smatrala sam da me neko kanjava, i nije mi bilo jasno zbog ega. Samu realnost nisam shvatila. Bila sam ubeena da je neki klinac pustio priu kroz itav opor dece da se ne igraju sa mnom.U kui ako razbijem neto, pokvarim, dobijala potene batine, kaiem, kaznom od sedenja u oku ili u kupatilu do jutra, ili bih pobegla od buke i galame, da bih spavala ispred vrata.A komije isto nisu marile za to. Bilo ih je briga.Do osme godine sam spavala u krevetcu, mogla sam onako mrava i brljava da stanem, nisam imala svoj krevet. Dolazili su nam neki ljudi stalno. udni neki.Seam se boice koje su dobijali kada izau iz kue. Sreni. Pojma nisam imala zato. Ustvari, duboko u sebi sam sigurno znala. Ali, sam to odbacivala.Tata je bio numizmatiar i sakupljao je ordenje i razne vrlo vredne stvari.Imali smo u kui maete iz prolog veka, znake, ordenje...Kada se svaaju, tata je imao svoje oruje i jurio je mamu ispred zgrade sa da je zakolje.Kriza.Koji blam pred decom!A ja mislila, da sam kriva. Drao se kada neto zgreim, kada se potuem sa nekim. Niko nije smeo vie da mi prie. Zar nije bilo jednostavnije sii, i razreiti situaciju sa decom. Mrzelo ga, oigledno.Herion je njemu oduzeo da se pokrene i zatiti svoje dete!Heroin je njima oduzeo roditeljstvo. Mo brige, vaspitavanja i brige za svoje dete.Mo realnosti. Sve.Postala sam vrlo nestana. Nije niko mogao da me obuzda. Stalno sam pravila neke gluposti, polivala sam vodom komije sa terase, palila papir i ekala da vetar oduva da stane na neiji balkon.ak sam ila u prodavnicu i krala slatkie koje sam mogla samo da gledam kako druga deca jedu.U koli me uiteljica, i apsolutno sam sigurna da je ona znala ta se sa mnom deava, i opet mi nije pomogla, izbacivala me napolje kada kaem psovku ili istuem kolskog druga.Kada sam kasnije odrastala, shvatila sam da je to bio bes. Morala sam nekako svoju samou da dopunim. Nestalucima. Bio je avgust mesec. Neko je jako lupao kroz kuu.Probudila sam se. To je bila baka, koja je pakovala ve. Uplakana. Nisam znala ta se desilo. Onda mi je mama onako mrava prila i rekla Imam neto da ti kaem. Tata ti se ubio, i on je gore sada na nebu!Skoio je sa estog sprata, ostavljajui kratko oprotajno pismo.Godinama kasnije, ja sam to pismo itala, i razumela njegovu muku.Nije mogao, nije imao kome da ode po pomo. Morao je tako. Skupila sam snage i oprostila.To je ivot. A on nije ruiast, ve surov, mora da ga razume, sebe, svoje ciljeve da bi shvatio koliko je vredan ivljenja.Nisam osetila tugu.Apsolutno oseanje se negde izgubilo. U glavi mi je bilo drago to je na taj nain otiao, i sad nee niko vie moi da me bije i vie sa prozora na mene.Olakanje. Put ka slobodi. Baba i deda su me od tada uvali povremeno.Valjda su shvatili ko su mi roditelji, pa su se9

saalili posle samoubistva oca.Stekla sam grozne navike. Da etam sama svuda, da ne uim, jer su bili polupismeni, i nisu mogli da mi pomognu da steknem radne navike. Bila sam najloiji ak u odeljenju. Sada imam 20.godima, zavrila sam srednju jedva.3.2.PRIA MAJKE IJI JE SIN NARKOMAN

Moja pria poinje negde aprila meseca 2002.godineDo tada, majka sam dvoje dobre dece Sin svojevremeno vrhunski sportista,dobar djak,oenjen svojom prvom ljubavlju iz Gimnazije odmah posle odsluenja vojnog rokaerka mladja 8 godina..dobar djak,student (prosek 9,3) .Sve normalno, jedini problem :Kada cu dobiti unue? Tada te 2002.godine dolazi mi sin na vrata stana i jednostavno kaze: Majka ja se razvodim narkoman sam i hou da se leim,pomozi mi Prvo to sam osetila bilo je neverica, bezbroj glasnih i tihih pitanja: Kako, zato?Kako se to nije primetilo, zato mi snaja nije signalizirala da postoji problem i bezbroj suvinih nagadjanja u pokuaju da nekako opravdam svoje dete koje tada ima 25.godina Odmah poinjemo sa leenjem na Psihijatrji u Valjevu. Naravno, oseala sam neku vrstu stida sramote Oseala sam se, kratko reeno jadno-bespomono Poinjem javno i glasno da molim za pomoSvi bee od meneGubim prijatelje, gubim posao!Ostajem sama sa ocem koji ima skoro 8o god. I sestrom u vrtlogu beznadjaPoinju da kucaju na vrata ljudi kojima duguje novac, prete, policija.U nadi da e se sve reiti leenjem prodajem jedan stan koji odlazi na dugove dilerima i ostalimaPosle dve godine reavam da krenem sa drugom vrstom leenjaVidim da dosadanje leenje ne daje rezultat - samo tonemo svi dublje I dublje Dodatni ok je saznanje da erka poinje da se drogira.Sve mi priznajeZapravo oboje priznaju, o tome normalno govore u kui..govore o tome ta da prodaju da bi doli do heroina Ja bespomonaRazdvajam ih tako to moj otac odlazi sa sinom u izolovanu vikendicu, a erka ostaje sa mnom i sa sestromI dalje leenje i terapija sa Psijatrije u Valjevu.. Pored nas troje koji pazimo na svaki njihov pokret, pogled..drimo se datih upustava oni i dalje uzimaju ili naprave recidiv i ne kriju Sa uivanjem sve mi govore,a ja bez snage nemona , jednostavno sam se oseala kao otira kojim briu svoje prljave postupke, nasladjuju se mojim mukama vidim samo dva monstruma u obliku i liku rodjene dece..Sve vreme odlazimo porodino na grupnu, individualnu terapiju na Psihijatriju u Valjevu.Oni se lee ,a istovremeno se i drogirajuSin pokuava suicid (jedva mu spaavaju ivot) odmah nakon toga isto ini i erka.Sve se odvija brzinom svetlostiOni tonu, ja sa njima, a pored mene i jedina dva bia koja mi pomau :otac i sestra. Nakon 3 godine bezumlja( u medjuvremenu poela sam da uim o bolesti - itala sam sve to je bilo dostupno, traila po netu podatke, itala iskustva) donosim odlukuTada sam naravno mislila da je PRAVA ODLUKA. 3.3.O JEDNOM DAMIRU10

Damir umire u svojoj trideset drugoj godini potpuno sam. Narkoman je od svoje esnaeste. Leen je hiljadu puta, izleen je isto toliko hiljadu puta se skidao, navodno uvek uspeno, i uvek poinjao iznova i iznova. Nema mu spasa. Bar tako kae, i ja bar tako mislim Deo jetre mu je odstranjen. eludac mu je u potpunosti uniten. Sve na njemu otkazuje. Koa menja boju. Ima hepatitis, ima strane bolove Lice mu je skroz sasueno, izborano i unakaeno nesvakidanje velikim podonjacima. Telo sve vie poinje da bazdi na trule, izgleda starije od mnogih staraca, izgleda kao sopstvena karikatura, izgleda kao sopstvena senka, ili na neto to je jo gore od svega togaDamir nema ljude oko sebe. Nema apsolutno nikoga. Mrak poploen mrakom. Ne kupa se. Ni ne planira da se kupa. Ne pria, jer ni nema ta da kae Preputen je na milost i nemilost sebi. Preputen je valu beznaa koje ga rastura Svuda su ga vodili, dok su naravno mogli od manastira do komuna, od najpoznatijih strunjaka pa do nadrilekara svi su obeavali brz i lak oporavak, svi su obeavali sve, dok, realno, niko od njih nije mogao nita da uradi. Ili on, realno, nije mogao nita od toga da prihvati. Uglavnom, on se spaava tako to se lagano predaje, on se bori tako to se ne bori uopte, on se bori tako to odustaje od svake borbe 4. PRILOG U naoj zemlji i u inostranstvu postoje razne klinike za leenje narkomanije. Privatne klinike kotaju veoma mnogo i po pravilu garantuju uspeh i diskreciju svojih pacijenata. Mnoga iskustva govore da to uvek nije sluaj i da uspeh leenja nekada i izostane. Da bi se uopte pristupilo leenju potrebna je motivacija samog narkomana. Zatim se esto pristupa detoksikaciji i primeni blokada, zatim individualna, grupna, porodina psihoterapija, planiranje aktivnosti tokom dana, uspostavljanje komunikacije, interesovanja, preuzimanje odgovornosti to su ciljevi takozvane resocijalizacije, reintegracije DETOKSIKACIJA-je kompleks mera usmerenih na ienje organizma od supstanci i savladavanje apstinencijalnog sindroma (kriza). Vrsta detoksikacije zavisi od niza faktora : supstance, doze, nivoa tolerancije, uestalost upotrebe narkotika u toku dana, duina neprekidne upotrebe, nain upotrebe, stanje zdravlja i prisustvo propratnih bolesti, saradnje, motivacije Najefikasniji i najbezopasniji nain je bolniko leenje. U tom sluaju pacijentu je onemoguen pristup narkoticima, terapija je pod dvadesetetvoroasovnom kontrolom l ekara i uz monitoring savremene aparature, u svakom trenutku pacijent moe da dobije odgovarajuu pomo, to ini process maksimalno bezbolnim i ugodnim. U uslovima stacionara u veoj meri je mogue otkloniti posledice upotrebe narkotika poboljati apetit, spavanje, imunitet, smanjiti nervozu, depresiju, elju za narkoticima , potrebu za medikamentima. To se postie zahvaljujui primeni opreme za fizioterapiju, uz pomo psihoterapije, kineziterapije, akupunkture. FARMAKOTERAPIJA- traje oko 5-7 dana. U toku detoksikacije glavna je kombinacija medikamenata koja otklanja osnovne simptome apstinencijalne krize. Bol u krstima, zglobovima, nogama otklanja se pomou nenarkotikih analgetika, preparata koji slabe aferentnu bolnu impulsaciju koji smanjuju reakciju na bol u centralnom nervnom sistemu. Drugi neprijatni sindrom je vegetativna nestabilnost (oseaj toplo-hladno, kijanje, zevanje, najeena koa, groznica, osetljivost koe na vodu). Ovi simptomi se dobro otklanjaju alfa 2 adrenomimeticima, tiapridom, baklofenom. U psihopatoloke simptome spadaju: razdraljivost, disforija, snieno11

raspoloenje, nemogunost da se zauzme udobna poza u krevetu, nervoza, nesanica, opsesivne misli o narkoticima. Za otklanjanje ovih simptoma koriste se korektori ponaanja, psihostabilizatori, hipnotici, antidepresivi. Za terapiju se koriste preparati koji ne izazivaju navikavanje na njih i sami ne mogu da izazovu novu zavisnost. Gastrointestinalni poremeaji munina, povraanje, dijareja otklanjaju se antiemeticima, sredstvima za normalizaciju motorike probavnog sistema. Zbog esto poremeene ishrane, nedovoljnog ili prekomernog apetitom u terapiju se uvode fermenti koji olakavaju sposobnost asimilacije hrane, aminokiseline, vitamini. Takoe je predviena terapija za otklanjanje posledica upotrebe narkotika inhalacije za ienje plua, hepatoprotektori za regeneraciju jetre, neurometabolici, nootropi za poboljanje procesa razmene u mozgu. BLOKADA- Metod blokade ili farmakoloke izolacije, zabrane uzimanja narkotika odavno se smatra jednim od najefikasnijih u narkologiji. Ponekad je osobi veoma teko da odoli iskuenju da uzme eljenu supstancu. Uvek se nalazi povod, nekako se nameste okolnosti da se nae i vreme i novac i sam narkotik. U tom trenutku zavisnik vie nije sposoban da se zaustavi, on ne razmilja o posledicama. Tada moe da ga spasi poslednja linija odbrane od narkotika blokada. Smisao je u tome da je u organizmu pacijenta prisutan medikament koji ometa dejstvo narkotika ili alkohola. U ovom trenutku to je naltrekson koji blokira opioidne receptore i disulfiram koji menja fermentni metabolizam alkohola. 2015. godine na tritu obeavaju pojavu vakcine protiv kokaina koja povezuje molekul kokaina s velikim molekulom proteina zbog ega ovo jedinjenje ne moe da iz krvi dospe u receptore mozga Prednost koriscenja blokada-implanata: 1. Upotreba supstance postaje nemogua/opasna. 2. Predstavlja metodu izbora kod pacijenata sa nestabilnom motivacijom. 3. Blokada moe da bude duga, neprekidna, efikasna, to realno omoguava da se kontrolie apstinencija. 4. Farmakoloka izolacija omoguava pacijentu da ostane socijalno aktivan da radi, drui se sa svojim najbliima, putuje, a da se pritom ne nalazi mnogo meseci u zatvorenom rehabilitacionom centru. 5. Pacijent je prinuen da se pomiri sa tim da je za njega upotreba narkotika i alkohola sada nemogua. Mnogi tek posle ovoga poinju ozbiljno da razmatraju trezvenost kao jedino mogue dugotrajno stanje 6. Blokada cementira remisiju, dozvoljava da se pacijent zatiti od recidiva u najteem poetnom periodu, tako to stie iskustvo u trezvenosti.

12

3. ZAKLJUAK

Zloupotreba droge jenaroito karakteristina za moderno drutvo. Droga se vise ne dogaa negde drugde i nekima drugima, ona je ovde meu nama. Naglo raste broj uivalaca droga, naroito meu mladima, meu srednjokolcima, pa i starijim osnovcima. Medicinski strunjaci tvrde da nijedna droga nije bezopasna, napotiv, ostavlja teke posledice i po mentalno i po fiziko zdravlje. Upravo zbog toga neke kole u saradnji sa lekarima i policijskim strunjacima organizuju sastanke sa uenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa ovim problemom, a cilj je da deca ne posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem. Porodica treba da bude mesto gde e mlad ovek ,pa jo i dete ,imati priliku da se osea voljeno, da moe da iznese svoj problem i da se on rei. to zavisi od toga koliko se ljubav i poverenje neguju u samoj porodici. Roditelji moraju biti upueni u to gde I kako njihovo dete provodi vreme. Deca i mladi treba u potpunosti da budu upoznati sa posledicama uzimanja narkotika putem raznih prezentacija, filmova predavanja i sl. Iskustvo ljudi koji su se suoili sa tim velikim ,po ivot opasnim problemom koji se zove droga, moe pomoi da neke budue generacije na vreme shvate opasnost. Obrazovne i kulturne institucije treba vise da se posvete tom pitanju. Takoe znaajan faktor jeste i sama sloboda rasturanja i prodaje narkotika, pri emu se bezbednosne mere moraju poveati na svim mestima gde su prisutni deca i mladi u cilju predostronosti. kolski policajac koji predstavlja retkost (samo u nekim) kolama trebalo bi da postane stalna pojava.

13

4. LITERATURA

Narkomanija mladih M.Antonijevi, J. Bukeli i grupa autora, BIGZ-Kultura Beograd www.stetoskop.info www.nikad-heroin.competarj.blogspot.com

lecenjezavisnosti.rs

Savetovaliste.nshc.org.rs Narkovodic.tripod.comnarkomanija-narkomanija.blogspot.com

14