Narodni plesovi, igre i kola

O narodnim igrama moze se raspravljati prema psiholoskoj sadrzini, oblicima, stilu, karakteru, tehnickom sklopu, prilikama u kojima se izvode i mestima gde se izvode. Razvrstavane su u grupe i tipove. Po sadrzini su: sastavni deo narodnih obicaja (svadbenih i drugih), ostaci davnih obrednih igara s magijskom namenom, religioznom, vezanom za posebne prilike, dogadjaje, prirodne pojave, godisnje doba, pojedine dane u godini, vegetaciju, razlicite manifestacije, ljudske poslove. Po karakteru igranje je katkad mirno, katkad i razvuceno, setno; zivlje, s lakocom; zivo, sitno; snazno, poletno, ostro, kruto. Raznovrsnost oblika zavisi o rodu i polu, o uobicajenom broju ucesnika, poretku, uzajamnom drzanju ruke, o smeru igranja, vrsti koraka, talasima i treperenju, propratnim pokretima uz korake i o narocitim rekvizitima sto ih igraci upotrebljavaju. Mesta na kojima se igra jesu: kuce, dvorista, vrtovi, gumna, livade, blizina crkve ili groblja, raskrsce, trgovi i dr. Glavne prilike za igru su svadbe i druge obiteljske svecanosti, radna sela, poklade, veci i manji verski i narodni praznici, useljivanje u novu kucu i dr.

Igre su grupirane po onome sto je karakteristicno za igru prema onome sto je najuocljivije ili prema glavnoj sadrzini, formi, mestu, necijem imenu i sl. Razlikuju se i igre muske, zenske, zajednicke, decije. Nazivi nocne, zalovite, neme, sitne, zive igre i sl. Jasno pokazuju kakve su. Kao o posebnoj grupi moze se raspravljati o "onima u kojima se nesto predstavlja, prikazuje", tj. o mimicko dramskim igrama. U svakoj grupi razlikuju se pojedini tipovi kao glavni predstavnici, a svaki tip ima i svoje varijante i svoja posebna imena. Igra, kao i celokupna narodna umetnost, dozivljavale su, a i sada dozivljavaju mnoge promene. One nisu ustaljene ni u istom kraju gde su nastale; prenose se u obliznje i udaljenije krajeve pa i tako nastaju promene i preinacenja, prilagodjavanje domacem lokalnom stilu, unosenje necega novog u lokalni stil. Zato se i ne mogu strogo povuci granice koreografskih podrucija; one nisu zatvorene a najmanje se poklapaju s politickim upravnim granicama.

Srpske narodne igre

Tesko je ustanoviti tacan fond narodnih igara Srbije. Verovatno se zbog toga nije ni pokusavalo njegovo konacno sredjivanje. Teskoce su se javljale ne zato sto je taj fond nepoznat, vec zato sto se stalno menja. No, na osnovu pisanih izvora i zive tradicije mogucno ga je bar priblizno sastaviti. Razume se da to ne moze biti nepromenljiv spisak, posto narodne igre stalno nastaju, razvijaju se i nestaju. One koje imaju trajnu vrednost ostaju i predaju se sledecim pokoljenima, a one koje su plod prolaznog ukusa brzo se zaboravljaju. Zbog toga je moguce dati samo savremeni presek fonda, njegov kostur, posto je on neophodan za dalje proucavanje. Osvezenja ga razgranavaju novim igrama, pri cemu otpadaju one koje se predaju zaboravu. Iako su stariji izvori veoma oskudni, razvoj narodnih igara na ovome prostoru moze se praviti na osnovu novijih ali ipak zadovoljavajucih podataka, posto je poznato da su narodne igre kategorija koja se sporije menja no neke druge etnoloske pojave.

Zabeleske savremenika u nauci se cene kao izvorni dokumenat vremena kada su zabelezene. Jedan od takvih izvora je delo Milana Dj. Milicevica "Knezevina Srbije", koje je stampao pre vise od jednoga veka, 1876. godine. Na osnovu napomena o narodnim igrama u tadasnjim okruzima valjevskom, smederevskom, jagodinskom, kragujevackom, rudnickom, uzickom, cacanskom, krusevackom, cuprijskom, pozarevackom, aleksinackom, knjezevackom , crnoreckom, i krajinskom, moze se priblizno ustanoviti fond igara iz toga vremena. Autor je iz njega sam izdvojio igre koje su se tada smatrale starijim, sto ne znaci da su ostale igre nastale u njegovo doba, vec su mnoge od njih svakako nastale i pre toga. Iz podataka je moguce pratiti stanje i proces razvoja... U ovom pogledu igre nisu grupisane prema oblicima, koreografskoj strukturi, regionalno ili po nekom drugom sistemu, ve su date po azbunom redu naziva. No, kada se jednom ustanovi fond igara, onda mogu uslediti razne klasifikacije pa e on, kao orijentacija, svakako korisno posluiti.

Naziv esto otkriva verovatno poreklo igre, jer u mnogim sluajevima stoji u uzronoj vezi sa njom. On moe otkriti i neke druge osobine igre. Naziv esto moe biti i indikator geneze, ali ne uvek. Stoga je potrebna opreznost, a na naive se moe osloniti samo u sluajevima gde nema kolebanja. treba znati da se jedna igra moe javiti pod vie naziva ili se istim nazivom ozmaava vie njih. Zato nazivi zasluuju komentar.

Veliki broj naziva izvodi se iz prvog stiha pesme uz koju se igralo. Ponekad se tekst ouvao u potpunosti i jo uvek ide zajedno sa igrom. Veoma esto se nekadanji tekst pesme ouvao samo u nazivu. Kao primer se moe navesti igra Neda grivne izgubila. Sem prvog stiha, ostali se tekst zaboravio, a igra se i danas prati samo instrumentalna. Inae je ova igra veoma stara, poto je pominje i Milievi. Ima sluajeva kada je igra dobila naziv samo po prvoj ili nekoj karakteristinoj rei iz teksta. Na primer dunjeranke. Milievi pominje i ovu igru. Naziv dolazi od refrena "lele, dunje ranke", pa kad se tekst zaboravio, naziv se izgovarao kao jedna re. Iz ovih primera se jasno vidi pomenuti proces postepenog naputanja vokalne pratnje igara i prelaska na instrumentalnu.

Dobar deo igara nosi nazive po linim imenima. Ovakvih naziva ima nekoliko vrsta. Neki od njih se izvode iz imena onih nosilaca igre koji su dali svoj doprinos njenom stvaranju ili popularizaciji. Na primer, zna se da je pop-Marinkovo kolo rado igrao pop Marinko, uesnik timoke bune. Paonovo kolo je dobilo naziv po beogradskom kafediji oru Paoni, koji je bio njegov ljubitelj, a moda i stvaralac. Ima igara koje su se igrale kao uspomena na znamenite ljude, kao to su Karaorevo ili vojvode Sinelia kolo, a iz novije istorije su to Lunovo i Ljubovo, koja su kola dobila nazive po ratnim herojima uikog kraja. Najzad, treba pomenuti i podsticaj koji razvoju narodnih igara daju sve lake veze izmeu pojedinih krajeva a naroito emisije radija i televizije. Radojkino kolo je dobilo naziv po poznatoj interpretatorki narodnog melosa Radojki ivkovi, Savino prema uvenom frulau Savi Jeremiu, Mijino prema Miji Krnjevcu, Borovo prema Bori Janjiu itd. Ovoj kategoriji pripadaju Cicvaria i Kurtovia kolo, kao i mnoga druga kola. Ovde smo svedoci stvaranja novih igara prema novim melodijama ili pak menjanja naziva ili oivljavanja pod drugim nazivom starijih igara koje su ove linosti izvodile i popularisale.

Sledeu vrstu igara bi inila ona kola iji se nazivi izvode iz geografskih imena, naselja, reka ili predela. Ove igre su veoma brojne, a kao primeri se navode: beograanka, mavanka, sremako, crnotravka, posavsko i druga. No, i tu treba biti oprezan. Na primer, igra aak ne potie iz aka, niti se ikada tamo igrala. Ona je karakteristina za junomoravski region. Meu ovim igrama ima i takvih iji su stariji nazivi promenjeni u nove. Paleanka je promenila naziv u obrenovanku, poto je i naselje promenilo ime. Igra arapan je dobila naziv prema "arapanima", kako su se nazivali stanovnici oko Kruevca.

Narednu grupu bi predstavljale one igre koje uz svoj osnovni naziv nose neki epitet koji blie odreuje igru. To bi bile stara i nova vlainja, staro i novo kokonjete ili koje drugo kolo koje ima stariju i noviju varijantu. Zatim se nailazi na nazive sitan i krupan aak, to govori o nainu igranja a dodaci banjski, bujanovaki, svrljiki ili koji drugi aak oznaavaju njegovu lokalnu pripadnost. Na nain igranja navodi i naziv luda etvorka, i slino.

Nacionalno poreklo nekih igara takoe se moe ogledati u njihovim nazivima: vlainja, arnautka, bugarka, karavlako, ciganica i druge. To ne znai da navedene igre pripadaju samo odreenom narodu, ve da su verovatno otuda poreklom. Mnoge od ovih igara ne igraju se samo meu pripadnicima dotinih narodnosti, ve su bile opteprihvaene i prilagoene domaem nainu igranja, a zadrale su samo nazive svoga porekla.

Pripadnost pojedinim zanimanjima ili odreenom krugu ljudi takoe dolazi do izraaja u nazivima: ratarsko, seljanica, staroselsko, paorsko, trgovako, zanatlijsko, opanarka, uiteljsko, ako, doktorsko, artiljerijsko, mitraljesko, oficirsko, starsko itd. Meutim, to ne znai da je samo taj krug ljudi stvorio i igrao te igre, ve moe da znai i to da je usvojio neka postojea ili novostvorena kola po uzoru na izvorna.

Veliki krug igara nosi nazive po svojim strukturalnim osobinama. To su: trojanac, estorka, osamputka, urevka povozna i u mestu, dva put mesta, brzak, vrtenica, zaplet, klecka, kriva, pleti kolo, pljeskavac, jednostranka, dvostranka, levakinja, teko oro, iz kolena, za pojas, po same itd.

Treba pomenuti i imitativne igre u kojima se podraavaju ivotinje, radni proces ili koje gestom ilustruju tekst pesme koja prati igru: jare, zeije kolo, sejaljka, ovako se biber tuca itd.

Ostali nazivi spadaju u manje kategorije igara ili im je teko odrediti poreklo. Na ovome mestu nije potrebno iznositi tipoloku klasifikaciju igara, poto su to, na osnovu koreografske analize svoje velike i vredne zbirke, ve obavile sestre Jankovi.1 Isto tako, nije potrebno osvrtati se ni na strukturalne osobine kola, poto ih je u dovoljnoj meri i na zadovoljavajui nain objasnila Olivera Mladenovi.2 Regionalno grupisanje igara po etnokoreolokim podrujima izvrio sam u nekim svojim ranijim radovima,3 a ovde je iznet samo globalni pregled igara za celu Srbiju. Pregledom fonda igara koji se ovde objavljuje i pomou pomenutih radova, otvara se i znatno olakava put za dalju svestranu analizu fonda igara. U Srbiji ima vise od 3000 naziva narodnih igara. U svim krajevima prevladjuju vedre i vesele igre u kolu ali se mogu naci i setne pa mimicke, eroticke i dr. Pored otvorenog i zatvorenog kola tu su i drugi oblici, npr. lese, naspramni lanci, igre udvoje, utroje, uetvoro itd. U pogledu ritma preovladjuju dvodelni i cetvorodelni taktovi, a nisu retki slucajevi ni trodelnog, slozenog i neravnog takta. Igre prate instrumente (gajde, svirala, duduk, frula, dvojnice, cemane, tambure, zurle i tupan). Ima igara koje se izvode uz pevanje ili naizmenicno pevanje i nemo igranje ili uz naizmenicno pevanje i instrumentalnu pratnju. U periodu izmedju dva svetska rata gotovo u sve krajeve prodire harmonika. Prilike za igranje po selima su redovne i vanredne. Vanredne su o selima, prelima, mobama, svadbama i tome sl. Igraci-stvaraoci pokazuju sklonosti ka individualnom izrazavanju u igri i ka interpretaciji ukrasnih koraka te tako najcesce pridonose stvaranju lokalnih stilskih oblika. Pod uticajem nekih igara koje su se po gradovima formirale u veoma zive igre, kao sto su ikino kolo, Vranjanka, Kukunjete i dr., igra se i po selima zivlje. Medju najstarije igre idu obredne, danas vec u izbledelom i degenerisanom obliku. Takve su dodolske, lazarike, kraljike, koledarske i dr. Rusalje su arolijsko-ekstaticne igre poznate u istocnoj Srbiji kod Vlaha. Ostaci obrednih igara nalaze se i u mnogim decijim igrama.

Bogastvo i lepota svetovnih orskih igara ogleda se u razlicitim tipovima i stilovima koji su se u svakom pojedinom kraju razvili pod specificnim istorijskim, kulturnim, ekonomskim, geografskim i drugim uslovima toga kraja. Tipske, stilske i tehnicke osobine igara omogucuju da se izvesne krajeve uprkos manjim lokalnim razlikama, posmatra kao jednu koreografsku oblast koja se ne poklapa uvek sa teritorijalnim granicama, vec se igre redovno prelivaju na jednu i na drugu stranu. Pojedine igre vise su rasprostranjene po citavoj Srbiji. Takve su starije: Dunjeranke, Seljanica, Devojako kolo, Ajd na levo, braa Stevo, Zaplet, urdjevka i dr. U novije vreme uveliko su se rasirile zive igre ikino kolo, Vranjanka, Kukunjete, U est, a donekle i Moravac. Svatovska igra, areno oro, igra se po citavoj Srbiji sem Vojvodine.

U koreografskoj oblasti centralne i zapadne Srbije ceni se sitno igranje i fino treperenje tela. Vecina igara izvodi se u otvorenom kolu uz pratnju svirale, frule i dvojnice. U selima oko Beograda i na Kosmaju najpoznatije su igre Paleanka, Orijent, Groznica, Moravac i dr. U zapadnom delu oko Obrenovca, apca pa idui prema Valjevu, igraju se, pored pomenutih igara, Kolubarka, Prolomka, Mavanka, Cicvaria kolo itd. U centralnoj Srbiji, pored mnogih drugih, igraju se umadinka, Gruzanka, Trojanac, Taino kolo, Stara i Nova Vlahinja, eta, Treskovac, Osmica, etvorka.

Koreografska oblast istone Srbije, odlukuju se veoma ivim igrama i raznolikim koracima. Igre prate gajde, duduk, dvojnice i svirala; kasnije Cigani uvode emane (violinu). U donjem delu istone Srbije, igre prate zurle i go. U oblasti Niave igre spadaju medju najzivlje u Srbiji. Najomiljenije su aak (u lesi) i Katanka, obe u mnogim varijantama. Cesti su duhoviti koreografski satavi koji pokazuju smisao za salu. Vranje je predstavnik gradskih narodnih igara. Dostojanstven stil vranjanskih igara prozet je mnogim orijentalnim primesama. Vranjanci igraju meraklijski, sa uzdrzanim temperamentom; oni prozivljavaju svaki pokret koji kao da se radja iz samog osecanja neke duboke ceznje. Vranjanka, Daskalica, Iz banju ide, Teko oro, Pembe izvanredni su primerci igara ovoga kraja.

U koreografskoj oblasti Kosova i Metohije, srpske seoske igre nose u sebi najstarije elemente slovenskog karaktera. Po selima se igra veoma mirno, najcesce uz naizmenicno, razvuceno i setno pevanje dveju po dveju igracica. Pri tome je karakteristican otegnut uzvik I!. Prizrenski tip igara nadelko je cuven kao i prizrenska bogata nosnja, narocito zenska. Najomiljenija igra je Kola. Lepe su stare srpske igre, Stara Prizrenka ili Razgranjala, Coko, Bre devoje, Poduna mori poduna i druge

Vojvodina je jasno izdvojena koreografska oblast cije su odlike uslovljene razlicitim uticajima. Na ovom ravnom i plodnom tlu pored srpskih, bunjevakih i sokakih igara dale su i igre nacionalnih manjina (madjarske, rumunske, slovacke i rusinske) svoj doprinos u stvaranju ovog specificnog stila. Igra se sitno, skoro u mestu, a individualna improvizacija ukrasnih koraka i figura izrazena je narocito u muskoj igri; karakteristicna je improvizacija, sinkopiranog udaranja petom u zemlju ili petom o petu (duplir), koje se kod dobrih igraca javlja gotovo u svim igrama. Igre su ranije pratile gajde, danas ih najcesce prate tambure. Najrasprostranjenije su Bako kolo, Banatsko kolo i Sremsko kolo. Varijante se javljaju kao esnafska kola: Paorskom, Ratarsko, Majstorsko, Zanatlijsko, Opanarsko, obansko itd. aranac je solo muska igra koja se zadrzala jos oko Vrca i Bele Crkve. Folklor

Folklor je naziv za razliite aspekte tradicije kulture, najee uobiajen u znaenju zajednikog imena za tradicijske oblike knjievnosti, muzike, plesova, dramskog i likovnog stvaranja.

Igranjem kola verovali su stari istocni narodi da od slovenskih bogova mogu izmoliti: zivotnu snagu, blagostanje, zdravlje, rodne godine i napredak u kuci.

Energicno kretanje, ljuljanje, okretanje u ritmu bogovi slovenski rado gledaju, pa su zato stari Sloveni da se na svecane dane i sunce okrece od veselja i uzivanja.

Umetnost bilo kojeg vremena ne moe se zamisliti bez folklornih elemenata, premda je njegov udeo ponekad jedva zametljiv. Vrhunska ostvarenja na podruju muzicke umetnosti zasnivaju se manje ili vie na elementima folklora, to danas posebno dokazuju sve ei etno festivali. Sve specifine osobine nekog naroda i kraja kao to su ljudska psiha, podneblje, prirodni fenomeni, govor, ritam, pesme i plesovi skupljeni su u folklor koji samo eka na umetnikovu imaginaciju da ga on kroz svoju linost doivi i pretvori u umetniko delo. Narodna melodija koja se uje negde u pezau nosi sa svojom melodijom i deo atmosfere krajolika s kojim neposredno ivi i od kojeg je autentino izreen. Dakle, ako se eli emocionalno doiveti i muzicki realizirati jedan kraj te zbivanja u njemu, treba duboko prouiti atmosferu i psihologiju dotinog kraja, njegovih ljudi i prirode s kojom su oni tako neposredno stopljeni. Folklor ne namee nikakve dogme i propise, on omoguava potpunu slobodu umetniku u njegovom stvaranju i interpretiranju.

Poznata je cinjenica da je obrazovanje i vaspitanje potomstva osnovni nosilac kulturnog progresa i drustvenog razvoja odredjene zajednice ljudi. Pri tom se ne sme izgubiti iz vida da se obrazovanje i vaspitanje primenjuje jos od najranijih oblika drustvene zajednice, i gredeci osnovno kulturno nasledje, prenosi sa kolena na koleno, kroz sve istorijske periode i razlicite organizacije zivota. To materijalno i kulturno blago sacuvano i negovano kroz vekovne borbe i istorijske tokove u sadasnjem istorijskom momentu je uvedeno u porodicne okvire.Porodica postaje stub-nosilac kulturnog nasledja, a samim tim i cuvar tradicionalnih kulturnih vrednosti.

Klasifikacije igrackog folklora

Klasifikacije igrackog folklora za svaku naciju i za svaku etno oblast stvaraju posebne poteskoce i predstavljaju najzahtevniji i najtezi deo oblasti teritorije folklora.

U svakom slucaju, kod klasifikacije se ne polazi samo od opstih, vec i od specificnosti konkretnog igrackog materijala, narocito ako je u pitanju folklorna gradja drugog evolutivnog razvoja. Ovo pitanje je svakako jedno od najaktuelnijih kada je u pitanju srpska orska gradja. Posto svi pisani tragovi i dokumenta o igrackim pojavama pripadaju relativno novijoj istoriji, grupisanje prikupljenog igrackog materijala na osnovu starine moguce je izvesti samo studioznom analizom i poredjenjem sa istorijskim, kulturnim i umetnickim dogadjajima, prateci zivot naseg naroda u razlicitim istorijskim epohama. Pritom, u svakom slucaju, ne mozemo da govorimo o tacnim datumima i godinama stvaranja nekog igrackog obrasca.

U okvirima starih patrijahalnih kulturnih shvatanja u Srba pojam i rec muzika ne postoji. Ovaj opsti pojam izazvan je u narodu konceptom pesma i svirka,tj.ono sto se peva i ono sto se svira. Rec muzika usao je u narodnu upotrebu u tokovima raznih akulturacionih procesa, pa je zato i dobijo svoje posebno znacenje.

Setnja za pocetak

Momci ili ozenjeni ljudi otpocinjali su setnjom igranje na igrackim skupovima, i to cesto uz vokalno-istrumentalnu pratnju, dajuci poseban znacaj kako pocetku igranja tako i samoj igri. Nakon sto se ona izvede, sledile su druge igre po po zelji kolovodje.

Stil igranja

Stil igranja u ovoj etnokoreoloskoj celini veoma je zanimljiv: na nasim prostorima nigde se igra toliko ne kiti i ne ulepsava. Osnovni igracki obrazac se ukrasava: poskocima odozdo ili odozgo, prepletima, zapletima, treperenjem, pocupkivanjem, zastajkivanjem, varalicama, udarima (noge u nogu), promenom ritma u jednom taktu, uslozavanjem koraka (povecanjem broja izvedenih koraka u jednom taktu).

Koraci

Korak je svako pomicanje u prostoru. Ako je u pitanju stupanje u istom mestu ili promena nogu u mestu, onda to nije korak.

Postoje: obican korak, korak bez privlacenja, korak s privlacenjem, ukrsten korak, poskok, korak s poskokom, skok, lak skok, naglasen korak i korak sa zadrzavanjem...

Kolovodja i kec

Najzastupljeniji oblik igre je polukrug sa istaknutom ulogom prvog igraca-kolovodje i poslednjeg keca. U nekim celinam postoji i trecak, drugi igrac (muskarac u kolu). Izmedju kolovodje i trecaka moze uci samo jedna igracica, a kolo se uvecava, odnosno siri izmedju trecaka i keca.

Muzicka pratnja

Muzicka pratnja igara u ovoj etnokoreoloskoj oblasti je vokalno-istrumentalna (ne odnosi se na obredne, vec samo na zabavne igre). Najzastupljenije su svirale i gajde, nesto manje dvojnice. Na pratnju igara velikog uticaja imali su cigani violinisti, koji su u prohujalim vekovima bili zabavljaci u mnogobrojnim hanovima i konacistima u dolini Morave. Ostajuci na ovim prostorima, oni su kao profesionalci prihvatili pratnju nasih igara svirajuci nase

melodije. Njihov zvuk dopunice harmonika koja se pojavila nesto kasnije.

Sta je obicno kolo?

Ne samo u centralnoj vec bezmalo i u citavoj Srbiji najcesca je igra ciji je naziv danas sveden samo na jednu rec: kolo, a to je u sustini kolo u tri ili kolo u sest (nazivi koji se koriste u selima centralne Srbije). Njen koreoloski obrazac sastoji se od osam taktova, ima bezbroj varijanti, raznoliku muzicku pratnju i mnogo naziva.

Igranje u krugu

Igranje u krugu je, pored ostalih simbolickih korespodencija,identicno i covekovom poimanju prostora u arhitekturi:prve covekove kuce-sklonista imale su kruznu osnovu.

Zatvoren krug predstavlja jednostavan,krajnje strog,ali istovremeno savrsen oblik, jer svi igraci izvode iste korake i pokrete, drze se na isti nacin.

Trojanac

Igra trojanac je jedna od najpopularnijih igara 20. veka na teritoriji Srbije. Cini osnovni igracki repertoar centralne Srbije, velikog dela zapadne (od Macve do Stavice) i dela istocne Srbije od Crnorecja i Timoka do Nisave.

Danas se iza naziva trojanac nalaze tri razlicita igracka obrasca: od pet, osam i dvanaest taktova.

Vlaske igre

Igre su uglavnom mesovite i izvode se najcesce u polukrugu. Drzanje igraca je u vecini igara za pojas, a samo nekoliko igara se izvodi u polukrugu u kojem su igraci spojeni rukama spustenim niz telo. Igra se na celom stopalu, telo je opusteno i igraci su uvek usredsredjeni na srediste kola. U pojedinim igrama, telo se moze pokretati levo-desno i to kod muskaraca u ramenima, a kod zena u kukovima. Izrazena karakteristika vlaske igre je udaranje nogama o tlo... Igre su izuzetno zanimljive i atraktivne i od strane publike uvek dobro primljene.

Ritmicka sema

To je najcesce cetvrtina dve osmine, sto izvodjenju daje izvesnu opustenost, te se posmatracu cini da se igracki obrasci ove oblasti izvode spontano, skladno, leprsavo, logicno, nekako prirodno. Medjutim, za takav nacin igranja potrebno je veliko igracko umece i prozivljavanje igre i igranja. Upravo se kroz tako mastovito ukrasavanje osnovnog igrackog obrasca ispoljava mentalitet stanovnika centralne Srbije, njihovo poimanje lepog, domisljanost igraca izrazena je raznovrsnim ukrasima, kojima se osnovni igracki obrazac veoma cesto toliko preoblikuje da ga je tesko prepoznati.

Smotre folklora

U elji da se pobolja i povea deo folklornog programa najvie su pridonele nacionalne i meunarodne smotre. Njihov je osnovni cilj prikazati autentinu sliku narodne umetnosti. Foklor kao zbir komponenata vezanih uz ivot i stvaralatvo seoskog stanovnitva nema vie svoje vekovne uvete razvoja i opstanka i ostaje relativno malo mogunosti da ga se sauva kao i to znanost o folkloru ima zapravo jedinu pravu ansu da ostane iva znanstvena disciplina koja neposredno pridonosi drutvu u kojem deluje.

Znanost o folkloru ima veliki zadatak, a to je selekcija onih folklornih vrednosti koje trebaju ui u dela neprolazne vriednosti, u opu riznicu nacionalne kulture i umetnike batine te da se zaustavi odlazak folklora samo u muzeje i seanja te da se zadri ivim. Nestajanje ili naglo smanjenje vriednih folklornih elemenata zadaje velike brige znanstvenim institucijama koje se bave skupljanjem folklorne tradicije i njezinim interpretiranjem. Nestaju mnogi vredni dokumenti i zato Smotra folklora u sadanjosti, ali i u budunosti treba potaknuti uvanje i restauriranje mnogih obiaja nacionalne kulturne batine. Zato svaka Smotra moe najbolje usporediti do kakvih je promena dolo u primjeni narodne umetnosti, promatrajui nezine izvore i ostvarenja nastala raznim obradama i adaptacijama.