nasilje u školi prezentacija

7/22/2019 Nasilje u koli prezentacija

1/12

NASILJE U KOLI


2/12

KOLA I PORODICA su prvi koji treba da sepozabave problemom nasilja u koli, ali je

odgovornost i na institucijama kao to suCENTRI ZA SOCIJALNI RAD, POLICIJA,

JAVNA TUILATVA I SUDOVI, kako u

prevenciji, tako i u tretmanu i sankcionisanjunasilnikog ponaanja mladih. Svi ovi sistemi bitrebalo istovremeno i sinhronizovno da deluju

kako bi se postigli pozitivni efekti uzaustavljanju nasilja meu mladima.


3/12

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD SE JO NAZIVA I ORGANOM STARATELJSTVA TOUKAZUJE DA JE OSNOVNO NAELO RADA CENTRA STARANJE I BRIGA ODETETU, ODNOSNO INTERES DETETA.

NASILJE U KOLI SE, U RADU CENTRA ZA SOCIJALNI RAD, TUMAI

RAZLIITO NA OSNOVU TOGA KO JE RTVA, A KO IZVRILAC NASILJA.

U SLUAJU KADA SE SUKOBE UENICI, DAKLE MALOLETNA LICA, RADI SESA DECOM I PORODICOM, UGLAVNOM IZVRIOCA NASILJA, ALI JE MOGUE,UKOLIKO ZA TO POSTOJI POTREBA, RADITI I SA RTVOM NASILJA.(Do pre 5-6 godina je postojala praksa medijacije izmeu izvrioca nasilja i rtve, tj.

okrivljenog i oteenog, ali, u zadnje vreme, nema takvih zahteva u CSR-u).

* U SLUAJU NASILJA ODRASLIH (roditelja, nastavnika, ostalog osoblja kole i sl.)PREMA UENIKU, CENTAR ZA SOCIJALNI RAD SE UKLJUUJE U ZATITIUENIKA (zatita u biolokoj porodici, hraniteljskoj porodici, ustanovi socijalne zatite,strateljska zatita itd.) I KRIVINOM GONJENJU ODRASLE OSOBE (krivina prijava

za nasilje prema detetu, tuba za liavanje roditeljskog prava itd.).

* U SLUAJEVIMA NASILJA UENIKA, KAO MALOLETNIH LICA, PREMAODRASLIM, OBAVLJA SE TRETMAN UENIKA U CILJU NJEGOVERESOCIJALIZACIJE, REAVANJA RAZVOJNIH I DRUGIH PROBLEMA KOJI SUUZROKOVALI NASILJE, POBOLJANJA ODNOSA U PORODICI I KOLSKOJ

SREDINI ITD.


4/12

Fokus na NASILJE MEU UENICIMA

UKOLIKO NASILJE PRIJAVI KOLA

Obavlja se razgovor sa nastavnikom ili predstavnikom psiholoko-pedagoke slube ili tima za bezbednost ili kolskim policajcem iprikupljaju se podaci o dogaaju koji je prijavljen. Podaci se mogudobiti i iz dopisa koji kola podnosi Centru za socijalni rad.

Pozivaju se akteri dogaaja i njihovi roditelji (obzirom da se radi omaloletnim licima).Uglavnom se u dopisima ili usmenim obavetenjimao nasilju upuenih Centru navode izvrioci nasilja.

Obavlja se razgovor sa roditeljima i uenikom, a zatim i zasebno saroditeljima i zasebno sa uenikom, utvruju se uzroci nasilnog ponaanjadeteta, utvruje plan rada i zapoinje se tretman u Centru za socijalni rad,ukoliko je to procena strunog radnika. CSR sarauje sa kolom urealizaciji plana.


5/12

Ukoliko se radi o izolovanom dogaaju, ukoliko se uenik kajezbog uinjenog, motivisan je da promeni svoje ponaanje, da se

izvini oteenom ili nadoknadi tetu, a procena je strunogradnika da se radi o autentinoj motivaciji i roditelja i uenika,tretman se ne realizuje dalje, ve se zavrava upozorenjima isavetima, kako za roditelje tako i za uenika.

Sa rtvama nasilja bi trebalo, takoe, raditi, ali se to u praksi vrloretko deava jer predstavnici kole ne govore o rtvama nasilja ukoli, ve obavetavaju samo o izvriocima, verovatno zbog toga

to se pretpostavlja da sa rtvama nasilja rade kolski psiholozi ipedagozi, nastavnici, roditelji, zdravstvene ustanove itd.


6/12

UKOLIKO NASILJE PRIJAVI POLICIJA

Policijska uprava (ne policijski policajacjer on obavezno reaguje u

sluaju nasilja u koli) reaguje u sluajevima teih oblika nasilja meuuenicima.

Policija obino uzima izjave uenika (izvritelja nasilja i rtve nasilja) uprisustvu njihovih roditelja. Ukoliko roditelji nisu dostupni, policijski

slubenici moraju da zatrae prisustvo predstavnika Centra za socijalnirad.

Kada predstavnik Centra prisustvuje sasluanju i ima informaciju o

nasilju, moe da reaguje bez ikakvog spoljnog zahteva, ukoliko proceni daje potrebna neodlona intervencija, a moe da se saeka i zahtev Viegjavnog tuilatva i/ili Vieg suda za obradu maloletnika jer policijaobavetava Vie javno tuilatvo o nasilju. Struni radnik Centra obavljarazgovore sa uenikom i roditeljima i zapoinje tretman za dete i porodicu.


7/12

UKOLIKO O NASILJU OBAVETAVA PREKRAJNI SUDNasilje kao prekraj

Prekraji su najlaka vrsta kanjivih dela. Prekraji koji se tiu nasilja u koli, akoji se evidentiraju u CSR-u, sadrani su, uglavnom, u Zakonu o javnom redu imiru:

- Remeenje javnog reda i mira svaom ili vikom ili ugroavanje bezbednostigraana.- Ugroavanje sigurnosti drugog lica pretnjom da e napasti na ivot ili telo togili njemu bliskog lica.

- Ugroavanje spokojstva graana ili remeenje javnog reda i mira - vreanjem ilizloupotrebom drugog, vrenjem nasilja nad drugim i izazivanjem tue iliuestvovanjem u njoj.

Kada Prekrajni sud dobije informacije od policije da je uinjen prekraj

injenjem nasilja u koli, sud trai miljenje Centra za socijalni rad omaloletniku, o njegovom psiho-fizikom, socijalnom, obrazovnom i porodinomstatusu i predlog mere.

I ovde struni radnik Centra prikuplja podatke, sprovodi savetodavni rad sa

detetom i porodicom, i, ako je potrebno, realizuje tretman.


8/12

UKOLIKO O NASILJU OBAVETAVA VIE JAVNO TUILATVO I/ILIVII SUD

Nasilje kao krivino delo

U Krivinom zakoniku je utvreno ta je nasilniko ponaanje i definie seslino kao u Zakonu o javnom redu i miru.Prema KZ nasilje u koli obuhvata NANOENJE LAKIH ILI TEKIHTELESNIH POVREDA, UESTVOVANJE U TUI, UGROAVANJE

OPASNIM ORUEM PRI TUI I SVAI, PRINUDA, IZNUIVANJE,UGROAVANJE SIGURNOSTI itd.

Po obavetenju policije da je izvreno delo nasilja u koli (ili uopte) koje imaodlike krivinog dela, Vie javno tuilatvo sakuplja dokaze i utvruje da li je

potrebno pokretanje pripremnog postupka. Dete do 14. godine ivota je krivinoneodgovorno, tako da se u tom sluaju ne pokree pripremni postupak, ve seobavetava CSR na dalju nadlenost. Ukoliko postoje uslovi za pokretanjepripremnog postupka, VJT alje Viem sudu zahtev za pokretanje pripremnogpostupka i o tome obavetava CSR. Vii sud, po prijemu zahteva VJT, zahtevaobradu maloletnika od strane CSR i davanje predloga za izricanje krivinesankcije.


9/12

Pored uea u krivinom postupku i davanja miljenja sudu upogledu izricanja adekvatne krivine sankcije, organ starateljstva

ima druge normativno definisane uloge koje spadaju u domenizvrenja krivinih sankcija:- od sprovoenja sudski izreenih vaspitnih mera,-praenja zavodskih mera i izvrenja kazne maloletnikog zatvora,- do postpenalnog prihvata maloletnika i

-primene razliite palete porodino i socijalno-zatitnih mera premamaloletniku i njegovoj porodici.


10/12

OVDE SU U PRVI PLAN ISTAKNUTE MERE INTERVENCIJE, ALI CSR IMA I

ULOGU U PREVENCIJI

U metodolokom i sadrinskom pogledu, uloge organa starateljstva u prevenciji moguda se oznae kao savetodavno instruktivne, struno-metodoloke, inicijativno

pokretake, organizatorske i koordinativne.

Re je o sledeim kljunim ulogama koje imaju preventivni znaaj:1) praenje i prouavanje maloletnikog prestupnitva, kritinih socijalnih grupa,ukljuujui i ve manifestovano prestupnitvo;2) planiranje i programiranje drutvenih aktivnosti na spreavanju prestupnitva i zatitidece ometene u socijalnom razvoju, podrazumevajui i maloletne prestupnike;3) neposredno preventivno delovanje;

4) uticaj na politiku izricanja vaspitnih mera;

5) socijalna zatita maloletnih prestupnika, ukljuujui i izvrenje vaspitnih mera iotklanjanje nepovoljnih posledica ometenosti u socijalnom razvoju;

6) koordinativno-inicijativna uloga u institucionalnom sistemu tretmana i zatitemaloletnih prestupnika.

Praksa je pokazala da je organ starateljstva najprisutniji u pojedinanoj ilispecijalnoj prevenciji, znai, kada je cilj preventivnog delovanja socijalna iporodino-pravna zatita maloletnog prestupnika, resocijalizacija i spreavanje

recidivizma.


11/12

PRAKSA

Utvrivanje socio-ekonomskog statusa i upuivanje namogunost ostvarivanja novane socijalne pomoi, jednokratnih

novanih pomoi, dejeg dodatka i sl.

Utvrivanje porodinog statusa i pomo u saniranju naruenihporodinih i branih odnosa roditelja.

Utvrivanje statusa u vrnjakoj grupi i pomo u uenjusocijalnih vetina i selekciji vrnjaka za druenje.

Utvrivanje izraenosti osobina linosti koje su u korelaciji sasklonou nasilnom ponaanju. Pomo u razvoju empatije,

kontroli besa itd.

Utvrivanje negativnih sredinskih uticaja i pomo na njihovojeliminaciji ili ublaavanju.

Rad je prilagoen individualnom sluaju.


12/12

nasilje u školi prezentacija

Documents