nasledjivanje kvantitativnih svojstava

8/19/2019 Nasledjivanje Kvantitativnih Svojstava

1/63

NASLEĐIVANJENASLEĐIVANJE

KVANTITATIVNIHKVANTITATIVNIH

SVOJSTAVASVOJSTAVA


2/63

Većina ekonomski važnih svojstava (količina mleka,količina mlečne masti, prirast, konverziaj hrane, prinosvune itd.) pripada kvantitativnim svojstvima. Fenotipska

ispoljenost ovih svojstava zavisi od:a) većeg broja (minor ili aditivnih) gena sa slabimpojedinačnim eektom (poligeni tip nasle!ivanja)

b ) aktora spoljne sredine


3/63

"opula#ija

µ $%& $'& $&


4/63

F enotip* genotip

+ aktori spoljne sredine

F - * $ +


5/63

FENOTIP IFENOTIPSKI PARAMETRI

Fenotip je spoljanji izgled ili rezultatimerenja kvantitativnih osobina, kao

rezultat interak#ije genotipa i spoljnesredine.


6/63

1

)( 2

−

−Σ=

n

x X

s

1

)( 22

−

−Σ=

n

x X s

100×= X

S V

n

S S x =

n

X

n

X X X X x

n ∑=

++++=

...321

Fenotipski parametri su statistički parametri kojiopisuju distribu#iju rekven#ija rezultata merenja

svojstava u popula#iji.


7/63

X SVOJSTVO

S S V% Min Max

Količina

mleka

Dnevni prira!

"rinov#ne

X


8/63

/elovanje poligena može biti: aditivno dominantno epistatično

NAČINI DELOVANJA POLIENA!ADITIVNIH ILI MINOR ENA"


9/63

/elovanje gena je aditivno kad enotip koji

oni daju predstavlja zbir negativnih ipozitivnih eekata pojedinačnih gena.1ditivni eekat gena je u tesnoj vezi sa

oplemenjivačkom vrednoću grla.


10/63

/ominantno delovanje gena je posledi#ainterak#ije alela unutar lokusa. /ominantnostmože biti: delimična puna overdominantnost

2a dominantnom eektu gena se zasnivapojava heterozisa


11/63


12/63

+pistatično delovanje gena jeposledi#a interak#ije izme!u lokusa.


13/63

A

a b

B

Dominans Epistasis


14/63

#ti$aji %a&t'ra ()'ljne (re*ine na &+antitati+ne '(',ine m'-u ,iti.

/ trenutni 1 uti$aji i(2rane3 ne-e3 z*ra+(t+en'- (tanja it*4&'ji (e elimini5u &a*a (e )'(matra (re*nja +re*n'(t

/ trajni 1 uti$aji %arme3 -'*ine3 (ez'ne it*4 &'ji (e elimini5uiz,'r'm met'*a te(tiranja i matemati6&' (tati(ti6&im met'*ama

/ materin(&i uti$aji &'ji (e elimini5u iz,'r'm met'*a te(tiranjai matemati6&' (tati(ti6&im met'*ama

FAKTORI SPOLJNE SREDINE IKVANTITATIVNE OSO7INE


15/63


16/63

Na(le*n'(t i )r'menji+'(t

!intera&$ija -en'ti)/'&'lina"Na(le*n'(t / )r'$e( raz+i8a n'+i2 'r-anizama&'ji (u (li6ni (+'jim r'*iteljima i )re$ima4

Pr'menji+'(t 1 razli&e &'je )'(t'je izme9ur'*itelja i )'t'ma&a !na(tale &a' )'(le*i$a)r'mena u NASLEDNOJ OSNOVI i uti$ajem

FAKTORA OKOLINE &'ji (e ne)re&i*n'menjaju u t'&u raz+i8a je*in&e"4


17/63

2aslednost i aktori

okoline9 Vintersov krug

9 8rug predstavlja individualnu naslednu mogućnost iograničenost

9 Faktori okoline su mnogobrojni: klima, ishrana, način držanja i

sl.9 7amo u optimalnim uslovima sredine moguće je potpunoispoljavanje genetskog poten#ijala.


18/63

2asledno variranje9 "rimer: "rinos mleka u zavisnosti od genotipa$aa $aa & $aa '


19/63


20/63

2asledno variranje2asledno variranje ima značaja za:

9 evolu#iju9 eksperimente u oblasti genetike9 stvaranje novih rasa


21/63

2enasledno variranje

9 "rimer: "rinos mleka u zavisnosti od aktoraokoline (arma)

5asa 1 visoka mlečnost

Farma 1 Farma 2 Farma 3


22/63

2enasledno variranje

9 2enasledno variranje značajno je zapoljoprivrednu proizvodnju.


23/63

HERITABILNOST$(")T&)*+OST,(+(T)-K( KO$(*')J(F(+OT)"SK( KO$(*')J(KO$(*')J( OKO*)+(

V$)J+S( ) KOV$)J+S(

G E N E T S K I P A R A M E T R I


24/63

• Izučavanje izvora varijabilnosti – pre svega genetske• "ro#čavane priro/ne ak0ie ena koi /e!ermini#

o/reena vo!va• Izbor prava ople!enjivanja• "ro0en# oplemenivački4 vre/no!i priplo/naka i

plo!kina

• Izbor !eto"a selekije sa o"govaraju#i! e$ekto! tj%genetički! tren"o!• Mo/elirane kri!eri#ma elek0ie• "ro#čavane in!erak0ie i5me# eno!ipa 6ivo!ine iokoline

Sl#6e 5a7


25/63

HERITA7ILNOST KOEFI:IJENT NASLEDNOSTI

2;


26/63

;a< =. =ush.


27/63

> irem smislu

2

2

2222

222

2

P

G

E I D A

I D Ahδ

δ

δ δ δ δ

δ δ δ

=+++

++=


28/63

> izrazu regresije heritabilnostpredstavlja očekivanu promenu u

aditivnoj genetskoj vrednostipotomaka za svaku jedini#u promeneu enotipu roditelja:

h' - b1"


29/63

Vrednosti

heritabilnosti se mogukretati u intervalu od ?

do %.


30/63

@eritabilnost nije biolokakonstanta

a) 2iskonasledna , sa vrednoću ?,??,%? ili ?%?A

b) 7rednjenasledna, sa vrednoću ?,%?,B ili

%?B?A#) Visokonasledna, preko ?,B ili B?A

@eritabilnost izme!usvojstava se razlikuje:


31/63

Me!o/e 5a i5rač#navane 4eri!a8ilno!i naonov#7

9 lično!i i5me# ro/nika&' ( ') regresija poto!aka na je"nog o" ro"itelja *( 'b&' ( ) regresija poto!aka na prosek ro"itelja *( b&' ( + )interklasna korelaija unutar polusro"nika *( +t&' ( ' )interklasna korelaija unutar puni& sro"nika *( 't

9 ak!#elni4 elek0iki4 ole/a

9 i5#čavana mono5io!ni4 8li5ana0a


32/63

METOD INTRAKLASNE

KORELA:IJE


33/63

STATISTIČKI DEO METODA INTRAKLASNE KORELA:IJE A

i> E

i& -*e je.


34/63

4abela %: 1naliza varijanse

6CVD56V156;1E6=2D746

74+"+267=DED/+

7>3+8V1/5141

75+/62+8V1/5141

+δ'

6C3+> DG+V1 7%

78s

38s

δ'

H$kδ'

7

6C3+>"D4D3181>2>415 DG+V1

n.7

78H

38H

δ'H

s broj očevan. ukupan broj potomakani broj potomaka po očevimak koei#ijent korek#ije za nejednak broj potomaka po očevima

ni-k kod jednakog broja potomaka po očevima


35/63

S#ME KVADRATA OČEVA POTOMSTVA

CT n

Y SKs

i

i −Σ=2.

i

iik

n

Y Y SKw2.2 Σ

−ΣΣ=


36/63

SREDINE KVADRATA

OČEVA POTOMSTVA

1−= s

SKs MKs

sn

SKw MKw

−=

.


37/63

VARIJANSE

OČEVA

k

MKw MKsS

−=

2δ


38/63

"D4D374V1

MKwW =2

δ


39/63

- $2

P δ 2

S δ

2

W δ

#K#PNA FENOTIPSKA VARIJANSA


40/63

INTRAKLASNI KORELA:IONI KOEFI:IJENT

HERITA7ILNOST 2 ; =?@t

2

2

P

S

t δ

δ =


41/63

STANDARDNA REKA HERITA7ILNOSTI

[ ].

)1.(:)1)(.(

)1(1)1)(1.(2;2

22

2

nn

s snk t k t nSGh −

−−−+−−=


42/63

RABLIKE # SL#ČAJ# NEJEDNAKO 7ROJA POTOMAKA PO

OČEVIMA

STANDARDNA REKA HERITA7ILNOSTI

Σ−

−=

..

1

1 2

n

nn

sk

i

[ ])1)(.(

)1(1)1)(1.(2;

2

222

−−

−+−−=

s snk

t k t nSGh


43/63

K'e%i$ijent )'n'+lji+'(ti

!Re)eata,ilitC/Re)ita,ilitet"/eini#ija: 9 Re)ita,ilitet !R" )re*(ta+lja +re*n'(t

intra&la(n'- &'e%i$ijenta &'rela$ije izme9u)'n'+ljeni2 merenja i(te '(',ine !la&ta$ija3'(',ine )l'*n'(ti3 )r'iz+'*nja jaja3 +une " iin*i+i*ue4 P' )ra+ilu )'&azuje +e8u +re*n'(t '*2erita,iliteta i )re*(ta+lja nje-'+u -'rnju-rani$u !uti$aj ()'ljne (re*ine na i()'lja+anje

'(',ina"49 Vre*n'(t R (e &re8e '* /


44/63

K'e%i$ijent )'n'+lji+'(ti

!Re)eata,ilitC/Re)ita,ilitet"Izra6una+anje P'(tu)a&'m analize +arijan(e4#&u)na +arijan(a (e ra(6lanja+a na +arija,iln'(t izme9u

i unutar merenja4Ba izra6una+anje R nije )'tre,n' -ru)i(ati -rla )'(r'*(t+u

3etod analize varijanse

22

2

ew

w Rδ δ

δ

+=

P i


45/63

9 Ca o#enu #elokupne genetske varijanse,pri čemu moramo uvažiti, da δ'* o#enjuje i deo varijanse spoljne sredine

9 Ca proveru tačnosti merenja te izbortehnike merenja

9 Ca korek#iju h'

. @eritabilnost običnoo#enjujemo na osnovu jednog merenja.1ko je na raspolaganju veći brojmerenja h' je veća. 4ada h' množimoaktorom

Primena

Rm

m

)1(1 −+

8orela#ije


46/63

8orela#ijeK'e%i$ijent &'rela$ije rFC

9 P'&azuje (te)en (la-anja izme9u *+e )r'menji+e+eli6ine4K'rela$ije.Fen'ti)(&eenet(&eO&'lineenet(&e &'rela$ije u(l'+ljene (u.9 Plej'tr')ij'm 1 )'ja+a *a i(ti -eni uti6u na i()'lja+anje

+i5e '(',ina4

9 #&')6an'58u -ena 1 &'ja )'ti6e '* ,lizine l'&u(a nai(t'm 2r'm'z'mu na &'jima (e nalaze -eni &'ji utu6u nai()'lja+anje ; '(',ine4

K'e%i$ijent &'rela$ije ima +re*n'(ti '* / *' >4

8orela#ije


47/63

8orela#ije

9 K'e%i$ijent &'rela$ije

9 re5&a &'e%i$ijenta &'rela$ije

∑∑

∑

−

−

−

−

= −−

−−

22

Y Y X X

Y Y X X

r xy

2

1 2

−

−=

n

r S

xy

r xy


48/63

Fenotipske i genetske korelacije između važnijih osobina domaćih životinja

rp rg,lečnagove"a

-rinos !leka . -rinos !l% !asti-rinos !leka . -rinos proteina-rinos !leka . Sa"r/aj proteina-rinos !leka . Sa"r/aj !l% !asti

0 1%210 1%31. 1%41. 1%41

0 1%310 1%35. 1%'1. 1%'1

Svinje 6nevni prirast . 6nevnakonzu!aija6nevni prirast . 7onverzija &rane-rinos !esa . 6ebljina le8ne slanine

. 1%+1

. 1%21

. 1%51

. 1%+5

. 1%95

. 1%51

Ove ,asa čistog runa . -rinos vune,asa čistog runa . 6u/ina vlakna,asa čistog runa . :ijugavost

0 1%510 1%+1. 1%45

0 1%+10 1%41. 1%41

;ivina Broj jaja . ,asa telaBroj jaja . ,asa jaja

,asa tela . ,asa jaja

. 1%'1

. 1%41

0 1%+1

1%11. 1%15

0 1%44


49/63

Principi i efekat selekcijePrincipi i efekat selekcije

S l & ij


50/63

Sele&$ija

9 Najzna6ajniji %a&t'r )r'mene %re&+en$ije -ena

9 Sele&$ij'm (e ne (t+araju n'+i -eni +e8 (e

)'+e8a+a %re&+en$ija )'Geljni23 a (manjuje%re&+en$ija ne)'Geljni2 -ena4

9 D')rin'( (+a&e '* '*a,rani2 in*i+i*ua za+i(i '*

,r'ja )'t'ma&a4

Sele&$ija


51/63

Sele&$ija

Pr'mene %re&+en$ije -ena m'-u (e ()r'+'*iti)utem.

Iz,'ra r'*itelj(&i2 )ar'+a

K'ntr'le na6ina )arenja r'*itelja !met'*'*-aji+anja" &'ji u&lju6uje in,ri*in- i

u&r5tanje

Selekcija


52/63

Selekcija

Selekcija se zasniva samo na aditivnimefektima gena

Selekcija omogućava menjanje i poboljšanje nasledne osnovedomaćih životinaja (prošlost i sadašnjost).

1954 2!

E%e&at (ele&$ije !H ili


53/63

E%e&at (ele&$ije !H iliR ili ES"

9 O6e&i+ani u()e2 (ele&$ije/u()e2 &'ji (e '6e&uje iuna)re* )r'-n'zira4Ba(ni+a (e na (aznanjima)')ula$i'ne -eneti&e4

9 O*(tu)anje '(t+aren'- '*'6e&i+an'- u()e2a(ele&$ije za+i(i '*ta6n'(ti '$ene PV *'ma8i2Gi+'tinja !a*iti+na-enet(&a +re*n'(tin*i+i*ua u '*n'(u na

)')ula$iju iz &'je )'ti6e"4

9 PV (e za(ni+a na )'*a$ima%en'ti)a3 )'re&la3(r'*ni&a i )'t'ma&a4


54/63

7elek#ijski dieren#ijal


55/63

7elek#ijski dieren#ijalSele&$ij(&i *i%eren$ijal !SD" )re*(ta+lja

razli&u izme9u )r'(e6ne +re*n'(tir'*itelja i )r'(e6ne +re*n'(ti -ru)e ili)')ula$ije

SD = !P( / P"

SD = i



56/63

7elek#ijski dieren#ijalVre*n'(t (ele&$ij(&'- *i%eren$ijala za+i(i '*.

4 #&u)ne +arija,iln'(ti )'(matrane '(',ine!+e8a +arija,iln'(t SD a time i e%e&at (ele&$ije";4 Re)r'*u&ti+ne ()'(',n'(ti *'m4 Gi+4!+e8a re)r'*u&ti+na ()'(',n'(t manje )'tre,ni2

Gi+'tinja za zamenu SD"4 7r'j '*a,rani2 Gi+'tinja!manji ,r'j Gi+'tinja SD"

?4 Du-'+e6n'(ti

!*u-'+e6nije Gi+'tinje manje )'tre,ni2 Gi+'tinjaza zamenu !rem'nt" SD"M4 P'la

!mu5&a -rla )' )ra+ilu imaju SD3razl'-. )'tre,an manji ,r'j )ril'*ni2 -rla

u '*n'(u na Gen(&a"


57/63


SD = ;

SD m SD ž!kupan SD

6nt nzit t s l k#ij


58/63

6ntenzitet selek#ije

6ntenzitet selek#ije je strogost pri odabiranju grla zapriplod . Ito je veći intenzitet selek#ije veća je i njenaeikasnost. M'Ge (e )'+e8ati.povećanjem broja testiranih životinja izborom načina

testiranja :#entralna testna stani#a armski testJgrupno individualno držanje u testu

smanjenjem broja izabranih životinja

tačne metode za o#ene oplemenjivačkih vrednostiprimena savremenih biotehnologija (VD, zamrzavanjesperme, embrio transer)


59/63


60/63

@eritabilitetK'e%i$ijet 2erita,iliteta +e8ine e&'n'm(&i +aGni2'(',ina *'ma8i2 Gi+'tinja je niza& ili (re*nji 4

Ve8e +re*n'(ti 2erita,iliteta e%e&at(ele&$ije


61/63

E%e&at (ele&$ije za

-'*inu !H -"Dsim za genera#iju, eekat selek#ijemože da se odredi i za godinu. *enetskinapredak za godinu je važan sa

ekonomske tačke gledita i dobija sekada se genetska promena za genera#ijupodeli sa genera#ijskim intervalom (t ili=).

" g # h$ (%s & %)

t


62/63

*enera#ijski interval (=, t)

enera$ij(&i inter+al je*na& je )r'(e6n'j(tar'(ti r'*itelja )rili&'m ra9anja )'t'ma&a i)re*(ta+lja +reme u &'me (e -eni )ren'(e unare*nu -enera$iju4

Kra8i -enera$ij(&i inter+al e%e&at (ele&$ije

Pr'-eni te(t !te(t )' )'t'm(t+u" i )'na+ljanjerezultata !+e8i ,r'j merenja )'+e8a+aju t3 alii(t'+remen' 6ine (ele&$iju u()e5nij'm/ta6nij'm"

'etode odabiranja (selekcije) tj procene


63/63

'etode odabiranja (selekcije) tj. proceneoplemenjivake vrednosti domaćih životinja

-ndividualna selekcija (fenotip)&Selekcija po familijama# Selekcija unutar familija&*ombinovana (unutar i izme+u familija)

&Selekcija po braći i sestrama (sib)&Selekcija po poreklu&Selekcija po potomstvu&ndirektna selekcija

&Selekcija na više osobina&nezavisni nivo selekcije&tandem selekcija&S

&Selekcija na osnovu linearnih modela

nasledjivanje kvantitativnih svojstava

Documents