Nastavak naredbi Linux-a

Džoker znaci

* - zamenjuje svaki string (i prazan) ? - zamenjuje svaki karakter [...] - zamenjuje svaki od karaktera u zagradama (može se pisati i [a-d], što

znači "a,b,c, ili d") [^...] - zamenjuje svaki znak osim karaktera u zagradama (može se pisati i [^a-

d], što znači "sve osim a,b,c, ili d")

Zaštita fajlova i direktorijuma:

Prava: - čitanja (r), - upisivanja ili mijenjanja (w) i - izvršavanja ili prolaska kroz direktorijum (x)

Korisnici se svrstavaju u tri kategorije:

- vlasnik fajla ili direktorijuma (u), - grupa kojoj vlasnik pripada (g) i - svi ostali (o).

% ls -al

total 72676 drwx--x--- 11 pera user 1024 Aug 24 15:12 . drwxr-xr-x 18 root sys 512 Aug 23 20:12 .. -r-------- 1 pera user 15 Aug 22 19:11 .rhosts -rw------- 1 pera user 44 Aug 22 19:11 .Sgiresources -rw------- 1 pera user 0 Aug 22 19:11 .Xauthority drwxr-xr-x 5 pera user 512 Aug 22 19:11 .desktop-Afrodita -------rw- 1 pera user 80 Aug 22 19:11 x.c

Promjena prava pristupa: chmod grupe promena prava

Gde su: grupe - "u" za vlasnika, "g" za grupu, "o" za ostale, "a" za sve

(uključujući i vlasnika i grupu) promjena - "+" dodaje pravo, "-" oduzima pravo, "=" dodeljuje pravo prava - "r" za čitanje, "w" za upis/menjanje, "x" za izvršavanje ili

prolaz (u slučaju direktorijuma) Primjeri: % chmod ug+w dat - vlasniku i grupi se dozvoljava modifikacija datoteke "dat" i

zadržavaju se ostala prava % chmod u=r dat - vlasniku se dozvoljava samo čitanje datoteke "dat" dok se

ostalima ukidaju sva prava

Postavljanje podrazumijevanih prava vlasnika

umask maska – gdje su podrazumijevana prava = 777 – maska (dirktorijum) 666 – maska (fajlov)

VI EDITOR

Vi (visual)je standardni ekranski editor na UNIX-u (Linux-u). Sintaksa njegovog pozivanja je:

% vi [opcije] imefajla

-r - oporavak u slučaju nasilnog prekida poslednje sesije sa "vi" -wn - n je vroj redova teksta na ekranu +R - "read-only" "Vi" editor radi u tekst modu i komandnom modu. U komandnom modu se otkucani znaci interpretiraju kao komande, dok se u u tekst modu one unose u editovani tekst. Pomoću <Esc> tastera prelazi se iz tekst moda u komandni.

Komande za pomjeranje kursora:

<left>, "h", ili <Backspace> - kursor ulevo <right>, "l," ili <Space> - kursor udesno <down>, "j", ili <Enter> - kursor naniže <up>, "k", ili "-" - kursor naviše "w" - kursor na prvo slovo sledeće reči "e" - kursor na poslednje slovo sledeće reči "b" - kursor na početno slovo prethodne reči "(" - početak tekuće rečenice ")" - početak sledeće rečenice

"{" - početak tekućeg paragrafa "}" - početak sledećeg paragrafa

"G" - pomeranje na poslednji red datoteke, ukoliko je otkucano nG, na n-ti red. Npr. 1G za odlazak na početak datoteke

"0" - početak reda "^" - prvi znak reda koji nije belina "$" - poslednji znak reda "f"x - udesno do znaka x "F"x - ulevo do znaka x "t"x - udesno do znaka pre x "T"x - ulevo do znaka iza x ";" - ponavlja "f", "F", "t", "T" u istom smeru "," - ponavlja "f", "F", "t", "T" u suprotnom smeru "H" - početak prvog reda ekrana "M" - početak srednjeg reda ekrana "L" - početak poslednjeg reda ekrana <Ctrl-F> - sledeći ekran <Ctrl-D> - pola ekrana unapred <Ctrl-B> - prethodni ekran <Ctrl-U> - pola ekrana unazad

Pretraživanje:

"/"izraz - nalaženje prve sledeće pojave regularnog izraza

Dodavanje i promjena teksta:

Sledećim naredbama (osim naredbe "r") se prelazi u tekst mod. Iz tekst moda se izlazi pomoću <Esc> tastera. "a" - dodavanje iza kursora "A" - dodavanje na kraju reda "i" - dodavanje ispod kursora "I" - dodavanje na početku reda (posle svih "belih" znakova) "o" - u novom redu koji se umeće ispod trenutno aktivnog reda "O" - u novom redu koji se umeće iznad trenutno aktivnog reda "R" - zamenjuje stari tekst novim, znak po znak (tzv. "Replace mode")

Uklanjanje teksta i kopiranje teksta u bafer:

"x" - uklanja znak ispod kursora "X" - uklanja znak levo od kursora

"d"x - uklanja tekst od tekuće pozicije do pozicije x. x označava naredbu pozicioniranja i može biti npr: "d" (tekuća linija), "{" (do početak paragrafa), "G" (do kraja datoteke), "$" (do kraja reda) ili "`b" (do markera "b")

"D" - uklanja tekst od kursora do kraja reda (skraćenica za naredbu "d$")

"y"x - kopira tekst u bafer od tekuće pozicije do pozicije x. x označava naredbu pozicioniranja i može biti npr: "y" (tekuća linija), "}" (do kraja paragrafa), "0" (do kraja reda) ili "`a" (do markera "a")

"Y" - kopira tekst tekućeg reda u bafer

Pomjeranje teksta:

"p" - premešta prethodno smešteni tekst u bafer (jednom od naredbi: d, D, x, X, y, Y) u red ispod tekućeg ili desno od kursora (ako je samo deo reda uklonjen)

"P" - premešta prethodno smešteni tekst u bafer (jednom od naredbi: d, D, x, X, y, Y) u red ispod tekućeg ili levo od kursora (ako je samo deo reda uklonjen)

Završetak rada (izlaz iz editora):

"ZZ" - snimanje i izlazak Takođe je moguće završiti sa radom i iz "ex" dela "vi" editora (u koji se prelazi sa :): ":w" - snimanje

":q" - izlazak (ukoliko tekst nije snimljen,

ispisuje se upozorenje (znak ?), kada se može ponoviti "q" ili izvesti snimanje sa "w"

":q!" - izlaz u kome se poništavaju izmene (ako su bile) ":x" ili ":wq" - snimanje i izlazak

Korišćenje "shell script"-a:

"Shell" može startovati naredbe navedene u fajlu, to su takozvani "shell script"-ovi. Da bi fajl

bio "shell script" mora da:

- ima dozvolu za izvršavanje i

- da je pisana u jeziku tog "shell-a" (npr "sh", "csh", "tcsh")

Dakle procedura za kreiranje "shell script"-e proc je: % vi proc - pravljenje script-a u editoru "vi"

% chmod u+x proc - dodeljuje pravo izvršavanja "proc" vlasniku % proc - startovanje proc

Linkovanje fajlova:

Linkovanje je u stvari dodeljivanje više imena istom fajlu, odnosno pristupa iz više direktorijuma. Dobija se ušteda prostora i obezeđena je jedinstvenost sadržaja fajlova. Postoje "hard link"-ovi i "soft link"-ovi (simbolički linkovi).

- U slučaju "hard link"-a, fajlu se pridružuje drugo ime (unutar istog "file" sistema). Fajl se fizički briše kad se obriše poslednji "hard link" na njega (oni se “broje”).

- Simbolički linkovi su fleksibilniji i omogućuju da postoji samo ukaz na drugo simboličko ime, te ukazana datoteka fizički ne mora da postoji (kao shortcut). Brisanje simboličkog linka ne utiče na fajl već se samo briše "ukaz" iz direktorijuma. Takođe je simboličkim linkom moguće vršiti ukaz i na datoteku u drugom "file" sistemu za razliku od "hard link"-a koji to ne omogućuje.

Primjeri: % ln dat1 dir\dat2 - "dat1" je postojeći fajl i na nju se linkuje (povezuje) "dat2" u

direktorijumu "dir" % ln -s f1 f2 - simboličko linkovanje za fajl "f1" u fajl "f2"

Pristup i mountovanje file sistema:

mount -t iso9660 /dev/cdrom /mnt/cdrom - mountovanje cdrom-a i imenovanje imenom cdrom pod /mount direktorijem

mount -t msdos /dev/hdd /mnt/ddrive -mountovanje hard diska d kao msdos file i imenovanje imenom ddrive pod /mnt direktorijem.

mount -t vfat /dev/hda1 /mnt/cdrive -mountovanje hard diska kao VFAT file sistem i imenovanje imenom cdrive pod /mnt direktorijem.

umount /mnt/cdrom -demountovanje cdrom-a eject -demountovanje i vadjenje cdrom-a

Formatiranje i korišćenje diskete:

- fdformat /dev/fd0h1440 -formatiranje standardne diskete od 1,44 MB - mkfs -t ext3 /dev/fd0h1440 -kreiranje fajl sistema na formatiranoj disketi (Linux FS) - mount /dev/fd0h1440 /mnt/floppy -formatiranje standardne diskete od 1,44 MB

/etc/fstab

Prostor na diskovima:

Izveštaj o slobodnom prostoru na diskovima sistema (tako da se vrednosti dobijaju u kilobajtima) i o broju slobodnih i-node-a (svaki fajl zauzima jedan i-node ) dobija se sa:

% df -k

Izveštaj o prostoru zauzetom u podstablu direktorijuma % du - za tekući direktorijum % du /tmp - za direktorijum "/tmp" % du bin - za poddirektorijum "bin"

Promjena korisničkog ID-a

su username – promjena korisničkog naloga, ako je samo

su - – super-user nalog

Kreiranje i brisanje korisničkih naloga

adduser – pokretanje procedure za kreiranje novog naloga (može samo root)

/etc/passwd - može svak da ga čita i ne sadrži password-e(x), već username, ID,

grupni ID, finger informacije, home direktorijum i pripadajući shell

/etc/shadow - može samo root da mu pristupi i sadrži kriptovane password-e

/etc/group - spisak grup-a i pripadnost njima

userdel [-r] username – brisanje korsničkog naloga [i njegovih fajlova] (može samo

root)

Kreiranje i brisanje korisničkih grupa

groupadd groupname – kreuranje korisničke grupe groupname (može samo root)

/etc/group - spisak grupa i pripadnost njima

/etc/gshadow - bezbjedonosne informacije o grupama

groupdel groupname – brisanje prazne grupe groupname (može samo root)

Promjena vlasništva nad fajlovima

- chown [-R] novi_vlasnik:nova_grupa fajl – promjena vlasništva i grupe nad fajlovima

Promjena grupe nad fajlovima

- chgrp [-R] nova_grupa fajl – promjena vlasništva i grupe nad fajlovima

SAMO root (superuser) može mijenjati vlasništvo i grupe

Komprimovanje fajlova

- gzip [-r] ime_fajla - komprimovanje fajla pomoću gzip-a

- gunzip ime_fajla.gz - dekomprimovanje fajla pomoću gzip-a

- bzip2 [-r] ime_fajla - komprimovanje fajla pomoću bzip2-a

- bunzip2 ime_fajla.bz2 - dekomprimovanje fajla pomoću bzip2-a

- zip [-r] ime_zip_fajla.zip ime_fajla - komprimovanje fajla pomoću zip-a

- unzip ime_zip_fajla.zip - dekomprimovanje fajla pomoću unzip-a

Arhiviranje fajlova

- tar [-cvf] ime_arhive ime_fajla - arhiviranje fajla pomoću tar-a

- tar [-xvf] ime_arhive - dearhiviranje fajla pomoću tar-a

Procesi:

1. Interaktivni – procesi koji se odvijaju uz aktivno učešće korisnika

2. Batch – procesi pokrenuti od strane neke skripte ili batch procedure

3. Daemon – sistemski procesi koji se mogu i sami startovati (cron)

Proces init ima PID 1 i on je “otac” svih procesa

Provjera statusa procesa:

% ps

st30@PCBozo:~$ ps PID TTY TIME CMD 594 pts/1 00:00:00 bash 633 pts/1 00:00:00 ps

Značenja pojedinih podataka su: PID - identifikacija procesa TTY - dodeljeni terminal TIME - vreme posvećeno procesu od kad je kucano ps CMD - naredba koja je startovala proces

Opcija ps -e daje informacije o svim procesima, a ne samo o onim koji su dodijeljeni

korisniku.

Korisnik može pokrenuti više procesa. Oni mogu biti:

- "foreground" (interaktivni) ili

- "background" (u pozadini).

"Foreground" procesi, nažalost, nemaju viši prioritet od "background" proces.

Korišćenje pozadinskih procesa: % komanda & - startovanje procesa (programa "komanda") u "background"-u

<Ctrl+Z> - "suspend" interaktivnog (tj. "foreground") procesa % bg - "resume" suspendovanog procesa i prebacivanje u "background" % fg - "resume" suspendovanog procesa i prebacivanje u "foreground" Prekidanje ("ubijanje") procesa, i slanje signala: % kill 712 - šalje SIGTERM signal procesu sa PID-om 712, što obično uzrokuje

njegovim prevremenim završetkom ako ne hvata ili ignoriše taj signal % kill -9 712 - šalje SIGKILL signal procesu sa PID-om 712 što uvek uzrokuje

njegovim prevremenim završetkom jer se ovaj signal ne može uhvatiti ili ignorisati

% killall ime

Dierktorijum /etc/rc.d

Fajlovi za inicijalizaciju sistema nalaze se u ovom direktorijumu. Postoje:

• sistem startup fajlovi,

• runlevels fajlovi,

• fajlovi za inicijalizaciju mreže i

• fajlovi za System V kompatibilnost.

- Startup fajlovi

Prvi je fajl init i on čita fajle /etc/inittab. Takođe startuje skriptu /etc/rc.d/rc.S koja uključuje

virtualnu memoriju, mountuje fajl sisteme, inicijalizuje PNP uređaje, učitava module kernela,

konfiguriše PCMCIA uređaje, postavlja serijske portove, čisti log direktorijume, ...

Postoji još skripti koje rc.S poziva da bi se završio startup proces:

- rc.modules (učitava kernel module, rc.netdevice)

- rc.pcmcia (konfiguriše PCMCIA uređaje – posebno za laptop-ove)

- rc.serial (konfiguriše serijskie portove)

- rc.sysvinit (System V init skriptaa)

- Runlevels fajlovi

Runlevels je nivo na kojem želite da vam računar radi (singleuser, multiuser, bez mreže,

bez X windows-a, ...):

- rc.0 (zaustavljanje sistema – runlevel 0)

- rc.4 (multiuser startup sa KDM, GDM ili XDM loginom)

- rc.6 (reboot sistema)

- rc.K (singleuser startup)

- rc.M (multiuser –default- startup sa standardnim tekst loginom)

- Fajlovi za inicijalizaciju mreže

Runlevels 2, 3 i 4 startuju mrežne servise. Fajlovi odgovorni za inicializaciju mreže su:

- rc.inet1 (kreira se pomoću netconfig-a i sadrži konfiguraciju aktuelnog mrežnog

interfejsa)

- rc.inet2 (odradi se nakon rc.inet1 i postavi osnovne mrežne servise)

- rc.httpd (startuje Apache web server)

- rc.samba (startuje samba server )

Ostali konfiguracioni fajlovi:

- rc.cdrom (ako je uključen, skenira CDROM i mount-uje ga ako nadje disk)

- rc.gpm (omogućava copy/paste pomoću miša sa konzole)

- rc.font (učitava korisnički-podešene ekranske fontove za konzolu)

- rc.local (sadrži specifične startup komande koje administrator želi; po default-u

je prazan )

GENERALNO: uključenje skripti se vrši tako što ime se dodijeli pravo izvršavanja sa

naredbom chmod, i obrnuto.

Manuelno uključenje/isključenje se vrši naredbom - rc.ime start/stop

Izbor kernel-a

Kernel (jezgro) sadrži podršku za pripadajući hardver, tako da je njegov izbor veoma važan.

Slackware podržava oko 60-tak vrsta kernela-a. Može se koristiti neko od postojećih kernel-

a ili se može kreirati vlastiti popravkom source-a te njegovim kompajliranjem. U svakom

slučaju kernel mora potpuno podržavati vaš hardver.

Postojeći kompajlirani kerneli se nalaze na CDROM-u Slackware-a u /kernels ili na

Slackware sajtu. Svaki poddirektorijum ima naziv odgovarajućeg kernela i sadrži:

System.map - system map fajl za taj kernel

bzImage (ili zImage) - image tog kernela

config - konfiguracioni sorce fajl tog kernela

Da bi koristili novi kernel treba:

1. kopirati System.map (i raspakovati) i config u /boot

2. kopirati bzImage u /boot/vmlinuz

3. startovati /sbin/lilo za instalaciju LILO-a za novi kernel

4. restartovati računar

Konfigurisanje mreže

- ifconfig - pregled mrežne konfiguracije

- netconfig - mrežna konfiguracija

- pppsetup - dialup konfiguracija

Konfiguracioni /etc fajlovi

• /etc/inetd.conf - konfiguracioni fajl za inetd. On određuje koji će servisi biti dostupni na

tom računaru. To se radi prostim uklanjanjem ili postavljanjem komentara (#) ispred

linije u konfiguracionom fajlu i restartovanjem inetd-a.

• /etc/resolv.conf – za pronalaženje DNS servera.

• /etc/hosts – za lokalno razrešavanje domenskih imena.

• /etc/hosts.allow /etc/hosts.deny – zabrana ili dozvola određenim hostovima pristup.