nastavne metode, tehnike i tipovi zadataka
TRANSCRIPT
Мишљење вишег реда:• решавање проблема • схватање појмова (концепата)
и сложених идеја • разумевање правила • критичко и • креативно мишљење
Логичко мишљење користи логичка правила закључивања приликом решавања проблема:• дефинисање појаве• уопштавање појаве- извођење општег из
појединачног (индукција и класификација)• закључивање о појединачном на основу општег
(дедукција)• поређење- утврђивање једнакости, разлика или
сличности• допуњавање целине (комплементарност)• обртање процеса (реверзибилност)• разлагање на делове у циљу уочавања њиховог
односа и склапање целине од делова (анализа и синтеза)
Критичко мишљење има све карактеристике логичког мишљења,
али укључује и:
• преиспитивање• процењивање• просуђивање или вредновање у односу
на одговарајући критеријум
• Критичко мишљење je сложен мисаони процес којим се:- активирају сви потенцијали јединке;- предмет проучавања сагледава са различитих аспеката;- промишља се, закључује, предвиђају се исходи неког догађаја и понашања;- има јасан циљ; - може бити креативан јер се информације преобликују, осмишљавају се алтернативни поступци и сл.
• Основа за развој критичког мишљења је развој способности децентрације- сагледавање појаве са различитих аспеката (јавља се између 7. и 9. године и развија интензивно до 11. године)
• Процес критичког мишљења креће од неке идеје која се анализира, преиспитује, упоређује са другим сличним и супротним идејама; затим се заузима став о тој идеји или се формулише нова идеја.
• Разликује се од цинизма и критизерства.
ПРИМАМО
ИНФОРМАЦИЈЕ
ПАМТИМО ЗАДРЖАВАМО
1% ПУТЕМ ЧУЛА
УКУСА
1,5% ПУТЕМ ЧУЛА
ДОДИРА
3,5% ПУТЕМ ЧУЛА
МИРИСА
11% ПУТЕМ ЧУЛА
СЛУХА
83 % ПУТЕМ ЧУЛА
ВИДА
10% ОНОГ ШТО
ПРОЧИТАМО
20%ОНОГА ШТО
ЧУЈЕМО
30% ОНОГА ШТО
ВИДИМО
50% ОНОГА ШТО
ЧУЈЕМО И
ВИДИМО
80% ОНОГА ШТО
ИЗГОВОРИМО
90% ОНОГА ШТО
ИЗГОВОРИМО И
УРАДИМАО
5% СА ПРЕДАВАЊА
10% ОД ЧИТАЊА
20% ОД
АУДИОВИЗУЕЛНОГ
МАТЕРИЈАЛА
30% СА
ДЕМОНСТРАЦИЈЕ
50% СА ДИСКУСИЈЕ
75% ОД ПРАКТИЧНЕ
ВЕЖБЕ
90% ОД ОНОГА ШТО
ОБЈАШЊАВАМО
ДРУГИМА
5% са предавања
10% што прочитамо
20% од аудиовизуелног материјала
30% са демонстрације
50% са дискусије
75% од практичне вежбе
90% онога што објашњавамо
А како и колико научимо?
Наставне методе а) монолог; б) дијалог; в) демонстрирање; г) дискусија; д) решавање проблема; ђ) рад на тексту; е) учење путем открића; ж) метода писаних радова; з) илустративно-графичка;
Технике подстицања мишљења у наставном процесу
• Мозгалица• Коцкарење• Графичко представљање • Инсерт• Читање са предвиђањем
СИЛА
привлачење
Њутн
гравитација
одбијање
вуча
снага
трење
мерењејачина
гурање
олуја притискање деловањ
е
Мозгалица инструменти
цунами правац
ванземаљци
Под техником мозгалице подразумева се слободно асоцирање на неку тему, идеју, појам, са циљем да се добије што више могућих начина за размишљање о њој; све се записује, без селекције, а затим се записани елементи повезују према некој логичкој вези, на пример: сличности разлике научници врсте карактеристике ...Напомена: мозгалица није исто што и постављање питања, односно разговор са ученицима о некој теми, појму и сл.- мозгалица се заснива на асоцијативним везама, док разговор активира друге мисаоне процесе.
Коцкарење1. Опиши
2. Упореди 3. Повежи 4. Рашчлани 5. Примени 6. За/против
Патријархална породица
Графичко представљање
Савремена породица
Жена чува децу и ради кућне послове
Избор родитеља
Жена ради и чува децу и обавља кућне послове
Више поштовања
Послушност
ВЕРНОСТ
Поштовање најважније
Више поштовања
СЛОЖНОСТ
Отац ради а жена чува деци
Жена не ради
ЉУБАВ
НЕПОШТОВАЊЕ
Жена ради
Оба родитеља раде
САМОСТАЛАН ИЗБОР
НЕМА НАСИЉА
Неслога
Инсерт техника
Захтеви при читању текста:Шта знам о тој теми? означи +
Шта је ново што сам сазнао/ ла? заокружи
Шта ме је изненадило и зашто? означи *
Шта ми је било посебно занимљиво? означи !
Шта ми је нејасно? означи -
Блумова таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју
Компетенција
Демонстрирана знања и вештине Активности којима се проверава оствареност исхода на датом нивоу
Знање опажа, именује информације; зна датуме, податке, места, зна главне идеје
дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј и сл.
Схватање разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке,упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке, предвиђа последице
резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, процени, дискутуј, прошири
Примена користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања
примени, демонстрирај, покажи, реши, испитај, преобликуј, класификуј, екпериментиши, истражи
Анализа одређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује елементе
анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабери
Синтеза користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања са другим областима; предвиђа закључке/закључује
замени, направи план, предвиди, формулиши, припреми, уопшти, поново напиши
Евалуација упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; утврђује вредност података; препознаје субјективност
процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, закључи, резимирај
Ревизија Блумове таксономије
Димензија Знање разврстана је на четири категорије:• познавање чињеница- садржи две поткатегорије: познавање терминологије
и познавање специфичних детаља и елемената;• концептуално знање- знање појмова и структура-познавање класификација
и категорија, познавање принципа и генерализација и познавање теорија, модела и структура; ученик активира сложеније мисаоне процесе, као што су анализа, евалуација и креативност;
• процедурално знање-знање поступака и процедура-знање о примени усвојених садржаја, којим методама је могуће доћи до одређених знања; садржи поткатегорије: познавање специфичних вештина и алгоритама, познавање специфичних техника и метода рада и познавање критеријума одређивања за примену одређених поступака;
• метакогнитивно знање-учење сазнајних процеса потребних за сазнавање других знања
• На овим димензијама знања могу се применити свих 6 категорија когнитивних процеса из Блумове таксономије - сви поменути когнитивни процеси могу се јавити унутар димензије знања.
• Таксономија може служити наставнику за формулацију циљева наставне јединице, одређивање исхода-нивоа постигнућа у оквиру наставне јединице, за разврставање
и процену типова питања, задатака и налога, као и поступака праћења напредовања, проверавања и оцењивања
Типови питања, задатака и налога у односу на нивое компетенција
• Задаци који траже репродукцију• Задаци који траже разумевање садржаја• Задаци који траже трансфер и примену знања и
умења ван контекста лекције• Задаци анализе и синтезе• Задаци који траже стваралачку продукцију• Задаци који траже евалуацију, лични став,
аргументовано вредновање или самовредновање
Примери задатака којима се процењују различите категорије знања
1. Заокружи слово испред тачног одговора. Фазе у животном развоју лептира су:а) Јаје-ларва-лутка-одрасла јединкаб) Јаје-лутка-ларва-одрасла јединкав) Ларва–лутка-одрасла јединка
2. Заокружи слово испред тачног одговора. Који од наведених процеса је хемијске прероде?а) Испаравање алкохолаб) Смрзавање водев) Горење уљаг) Топљење воскад) Мешање песка и шећера
Типови задатака• Задаци отвореног типа:кратак одговор, допуњавање,есеј,
табела...• Задаци затвореног типа:спаривање, алтернативна питања,
вишеструки избор, ређање по задатом критеријуму, исправљање
понуђених одговора и сл.