nauka i problem smrti

NAUKA I PROBLEM SMRTI

Naslov originalaNauka i problem smrti

RecenzentZdravko Vučinić

IzdavačMetaphysica, Beograd

Dizajn koriceVladimir Jajin

Tehnička pripremaCPS

ŠtampaMladost grup, Loznica

Tiraž1000

DistribucijaMetaphysica, 011/292-0062

Nauka iproblem smrti

Kriju li velike svetske misterije odgovore na najvažnija

čovekova pitanja?

MIROLJUB PETROVIĆ

METAPHYSICA

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

001.9457.017.6

PETROVIĆ, MiroljubNauka i problem smrti : kriju li velike svetske misterije

odgovore na najvažnija čovekova pitanja? / MiroljubPetrović. - Beograd : Metaphysica, 2008 (Loznica : Mladost grup). - 133 str. ; 19 cm

Tiraž 1.000. - O autoru: str. [ 134 ]. -Bibliografija: str. 127 - 133.

ISBN 978-86-7884-052-4

a) Misterije - SmrtCOBISS.SR-ID 144029708

SADRŽAJ

Najvažnije pitanje ....................................... 7

Tragovi u steni ........................................... 12

Tajna piramida ........................................... 28

Otisci stvaranja .......................................... 39

Zagonetni stubovi ..................................... 47

Planina sa crnim vrhom .......................... 56

Najveće čudo prirode ............................... 66

Govor fosila ............................................... 77

U kom vremenu živimo? .......................... 90

Najbolje čuvani drevni spis ................... 102

Tehnologija bez premca ......................... 110

Nestali gradovi ........................................ 118

“Nauka je u stanju da reši sve čovekove prob-leme, uključujući i problem smrti”, bilo je miš -ljenje velikog broja ljudi u zapadnom svetu kra-jem 19. veka. Koliko je razvoj nauke bio velikiu to vreme, svedoči i neprijatno iskustvo kojeje doživeo istaknuti naučnik Edison.

Poznato je da je Edison prvi konstruisaosijalicu. Ali, malo je poznato da kada je otišaou Zavod za patente da prijavi svoj pronalazak,službenik ga je odbio sledećim rečima: “Žaonam je gospodine, ne možemo da prihvatimovaše otkriće, jer je do sada u nauci otkrivenosve što je moglo da se otkrije!”

Ljudi su u to vreme bili opčinjeni naukom, aliubrzo, situacija se promenila. Kao što su neka-da mnogi bili oduševljeni naukom i verovali daje ona svemoguća, danas su razočarani u nju ismatraju da je ona nemoćna da reši većinuproblema sa kojima se čovek suočava.

7

NAJVAŽNIJE PITANJE

Kada je u pitanju problem smrti, naučnici ćereći da je smrt neminovnost i da je ne možemoizbeći.

Ali, da li je tako?

Poznato je da svi živi organizmi kada dođu naovaj svet počinju da rastu i razvijaju se, a onda,u jednom trenutku njihovog života, oni poči njuda stare, i konačno umiru.

Čovek fizički raste i razvija se do negde 25godine života. Međutim, vremenom stari, štopredstavlja proces koji se završava smrću.

Ali, zašto je to tako? Zašto započinje processtarenja?

Čovek, kao i svi drugi živi organizmi, posedujegene koji određuju njegove fizičke osobine.Geni, kao neki kompjuterski program, određu-ju kakva će biti boja naših očiju, kolika će bitidužina naših prstiju, kojim tempom će našesrce raditi. Ali, geni takođe određuju kada ćečovek početi da stari.

Pored genetskih, postoje i drugi procesi kojiizazivaju starenje.

Postavlja se pitanje: Da li je moguće eliminisatiuticaj tih procesa?

Pre nekoliko godina, petorica naučnika suobjavila veoma interesantne rezulatate istraži-

vanja na jednoj biljci - paradajzu. Oni su kodove biljke otkrili gene za sazrevanje, zatim eli-minisali njihov uticaj, i tako zaustavili taj pro-ces. Paradajz je ostao zelen jer je bio eliminisanuticaj gena za proizvodnju supstance (etilena)koja izaziva njegovo sazrevanje.1

Kada je ovom paradajzu bila veštački dodatasupstanca koja kod njega izaziva proces sazre-vanja, taj proces je ponovo bio započet, pa čakje mogao i da se ubrza.

Da li to znači da bi proces starenja kod čoveka,na sličan način kao proces sazrevanja kodparadajza, mogao da se zaustavi?

U jednom drugom istaživanju, naučnici supokušali da utiču na proces starenja kod živihorganizama. U eksperimentima sa životinjamaoni su uspeli da im produže životni vek zaskoro 50%.2

Vrlo je interesantno da se kod ćelija rakapokreće određeni proces koji sprečava njihovostarenje i umiranje. Tako one nastavljaju da živei da se umnožavaju sve dok ne nastupi smrtorganizma. Naučnici sada pokušavaju da pok -re nu taj proces kod normalnih ćelija i takozaustave proces njihovog starenja.

Naučnik koji je vodio ova istaživanja, kaže dakada bi se eliminisao uticaj procesa za koje je

8 9

Najvažnije pitanjeNauka i problem smrti

danas poznato da izazivaju starenje, “prosečanživotni vek čoveka bi bio 1000 godina”. U tomslučaju, smrt bi mogla da nastupi samo nes-rećnim slučajem, usled bolesti ili ubistvom.

Znamo da čovek svojim načinom života možedo oređene mere da ubrza ili uspori processtarenja. Ali, mi ovde govorimo o jednom dru-gom načinu delovanja na taj proces. U ovomslučaju, mi smo zainteresovani za način delo-vanja kojim bi se on potpuno zaustavio.Vidimo da nauka ima potencijal da tako neštoučini.

Pred nama je mnoštvo pitanja za čije odgo-vore smo zainteresovani:

- Kako je kod čoveka došlo do pojave ovihprocesa koji izazivaju starenje?

- Da li će naučnici u dogledno vreme uspeti daeliminišu njihov uticaj?

- Odakle čoveku ideja da razmišlja o pojmovi-ma kao što su “večnost” ili “besmrtnost”?

Sva ova i slična pitanja mogu se sumirati ujedno, najvažnije pitanje: Može li se rešiti prob-lem čovekove smrti?

Ukoliko odgovorimo na ovo pitanje, bićemo ustanju da odgovorimo na sva druga pitanjavažna za čoveka.

Namera ove knjige je da odgovori na pomenu-to pitanje. Kao alat u njegovom rešavanjukoristićemo nauku. Videli smo da nauka, kao“primena logike”, ima velike potencijale.

Mnogi smatraju da je problem smrti velika mis-terija. Takođe, i neki drugi fenomeni u našemsvetu smatraju se misterijom, kao što supiramide, dinosaurusi itd.

Da li oni kriju odgovor na pitanje za kojimtragamo?

10 11

Najvažnije pitanjeNauka i problem smrti

Dinosaurusi su interesantne životinje za mno -ge ljude, a naročito za decu. Mnogi naučniciveruju da su dinosaurusi živeli u dalekojprošlosti i da su izumrli pre oko 65 milionagodina. Prema istom tumačenju, čovek se poja -vio na Zemlji pre oko milion godina. To značida ljudi i dinosaurusi nisu živeli u isto vreme.

Sredinom 20. veka u dolini reke Paluksi, državaTeksas, SAD, naučnici su otkrili okamenjeneotiske stopala dinosaurusa. U izveštajima kojisu usledili objavljeno je da su ovi otisci stopalanastali pre oko 100 miliona godina. Međutim,ono što je iznenadilo naučnike jeste da suneposredno pored otisaka stopala dinosaurusapronađeni okamenjeni otisci stopala čoveka(slika 2.1).1 Da li to znači da su dinoasurusi iljudi živeli u isto vreme?

Dodatno iznenađenje predstavljala je veličinaovih ljudskih otisaka. Prosečna dužina stopalasavremenog čoveka iznosi između 20 i 25 cen-timetara, a dužina ovih stopala bila je 38 cen-

12 13

Tragovi u steni

TRAGOVI U STENI

Slika 2.1. Otisci stopala čoveka i dinosaurusa pronađeniu istom sloju stena.

timetara! Slični nalasci otisaka stopala otkrivenisu i na mnogim drugim mestima, širom sveta.2

Dakle, pred nama je naučni dokaz da su ljudi idinosaurusi živeli u isto vreme, i da su ljudi bilimnogo krupniji (imali su skoro duplo većastopala).

Ali, zašto je priča o dinosaurisima i ljudimavažna za nas i za temu kojom se bavimo?

Iako je ovo otkriće o suživotu ljudi i dinosau -rusa iznenadilo mnoge savremene naučnike, tone bi bio slučaj sa Njutnom, Pasterom i drugimnaučnicima koji su postavili temelje nauci. Utabeli 2.1 nalazi se spisak najpoznatijih naučni-ka koji su postavili temelje nauci.3 Tu se nalaze:Isak Njutn (po mnogima najveći naučnik svihvremena), Luj Paster (otac mikrobiologije),Gregor Mendel (otac genetike) i mnogi drugi.

Ljudi koji su postavili temelje nauci imali sudrugačiji pogled na istoriju našeg sveta i čove -čanstva od onog koji imaju mnogi savremeninaučnici. Oni su smatrali da je najtačnija istori-ja našeg sveta ona koja ju zapisao jevrej skipisac Mojsije pre oko 3500 godina. Prema nje-govom zapisu, ljudi i dinosaurusi su živeli uisto vreme, i to ne tako davno.

Utemeljivači nauke su tvrdili da je Mojsijevaistorija u skladu sa onim što nauka otkriva. Za

14 15

Tragovi u steniNauka i problem smrti

Isak Njutn (1642-1727)Luj Paster (1822-1895)Gregor Mendel (1822-1884) Majkl Faradej (1791-1867)Vilijem Kelvin (1824-1907) Jozef Lister (1827-1912)Blez Paskal (1623-1662)Johan Kepler (1571-1630)Robert Bojl (1627-1691) Karl Line (1707-1778) Vilijem Heršel (1738-1822) Jozef Henri (1797-1878)Džon Fleming (1849-1945)Džordž Stoks (1819-1903) Leonardo da Vinči (1452-1519)Vilijem Remsi (1852-1916)Bernard Riman (1826-1866) Rudolf Virhof (1821-1902) Džejms Džul (1818-1889)Džejms Maksvel (1831-1879)Semjuel Morz (1791-1872)Žorž Kivije (1769-1832)

fizikabiologijagenetikaelektromagnetizamtermodinamikahirurgijatermodinamikaastronomijahemijabiologijaastronomijaelektrotehnikaelektronikamehanika fluidahidraulikatermodinamikageometrijapatologijatermodinamikatermodinamikatelekomunikacijepaleontologija

Tabela 2.1. Najpoznatiji naučnici koji su postavili teme -lje nauci.

naše istraživanje to može biti od velike koristi,jer Mojsije u svojoj istoriji govori i o pitanjimaza koje smo zainteresovani u ovoj knjizi. Ali,hajde da još malo ispitamo slučaj o dino sau -rusima i ljudima.

Godine 1945, naučnici su kod mesta Akam -baro u Meksiku otkrili veoma interesantnoarheološko nalazište. Na tom mestu su svojetragove ostavili ljudi koji su živeli u periodu od800. godine pre nove ere do 200. godine noveere. Među brojnim predmetima, arheolozi supronašli više od 30.000 glinenih figurica, odkojih je nekoliko hiljada predstavljalo dinosa -uruse (slika 2.2).4

Pitanje koje se nameće jeste: Kako su ovi ljudiznali da prave figurice dinosaurusa? Jedinimogući odgovor jeste da su oni imali priliku daih vide.

Druge figurice predstavljaju borbu ljudi i dino -saurusa, dok neke pokazuju da su ljudi bili ustanju da ih pripitomljavaju (slika 2.3).

Dakle, pred nama je još jedan naučni dokaz dasu ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme. Ali, tonije sve.

Na jednom drugom lokalitetu - ovoga puta udržavi Peru - arhelozi su otkopali stare grobovenaroda koji je tu živeo u periodu od 500. do

16 17


Slika 2.2. Glinenefigurice pronađene uMeksiku koje pred-

stavljaju dinosauruse,ljude, kao i njihovumeđusobnu borbu.

Slika 2.3. Glinenafigurica koja pred-stavlja ženu idinosaurusa, kaonjenog kućnogljubimca.

1500. godine naše ere.5 U tim grobovima pro -nađeno je mnoštvo ćilima sa slikama dinosa -urusa (slika 2.4), kao i ćupova i druge grnčari-je, takođe sa slikama dinosaurusa (slika 2.5).Pronađen je i veliki broj kamenih ploča sa raz -nim crtežima, a na velikom broju ovih pločanacrtani su zajedno ljudi i dinosaurusi (slika2.6).

Slični nalazi pronađeni su na mnogim drugimlokalitetima širom sveta.6 Očigledno da su uskoroj prošlosti ljudi živeli zajedno sa dinosa -urusima, koje su čak i pripitomljavali.

Da su dinosaurusi zaista živeli u skoroj proš -losti, a ne pre više desetina ili stotina mili onagodina, svedoči pronalazak jaja dinosau rusa ukojima je sačuvan molekul DNK - molekul kojisadrži gene. U izveštaju se kaže da su ova jajastara 70 miliona godina (slika 2.7). Ali, to nemože biti tačno jer se molekul DNK raspadarelativno brzo posle uginuća organizma. Zamanje od 6000 godina, kompletan molekulDNK bi se raspao.7 To znači da su ova jajadinosaurusa mlađa od tog datuma.

Otkriće ovih jaja dinosaurusa sa molekulomDNK dodatno je potvrdilo Mojsijev istorijskiizveštaj u kome se kaže da su dinosaurusi živeliu skoroj prošlosti, i to zajedno sa ljudima. Po -red toga, Mojsije beleži da su ljudi bili mnogo

18 19


Slika 2.4. Jedanod ćilima sacrtežomdinosaurusa,pronađen uPeruu.

Slika 2.5. Jedanod ćupova sacrtežomdinosaurusa.

Slika 2.6. Kamene ploče sa crtežima ljudi i dinosau rusa.

Slika 2.7.Izveštaj opronalaskujaja dinosau-rusa sa saču-vanim DNK.(Rojter,18.02.1995.)

krupniji od savremenih ljudi i da su dužeživeli.8

Veliki otisci stopala ljudi nisu jedini nalazi kojiukazuju na mnogo krupnije ljude koji su neka-da živeli na našoj planeti. Na lokalitetima Peruai Meksika pronađene su fosilizovane ljudskelobanje, koje su po svojoj zapremini bile i dodva puta veće od lobanja savremenih ljudi(slika 2.8).9 Ove lobanje imaju zapreminu od2600 do 3200 kubnih centimetara, dok lobanjesavremenih ljudi u proseku dostižu zapreminuod 1450 kubnih centimentara.

Neobično izduženi oblici mnogih od ovihlobanja verovatno ukazuju na njihove običaje,jer je poznato da su neka domorodačka pleme-na u skorijoj prošlosti vezivala svojoj decidrvene predmete na čela. Tako su im defor -misali lobanje, verujući da će to poboljšati nji-hov intelektualni razvoj.

Krupni ljudi i krupne životinje, kao što sudinosaurusi, nisu ništa novo za naučnike. Dosada je otkriveno mnoštvo ostataka organiza-ma koji ukazuju da su nekada i drugi organizmibili krupniji.10 Tako su svinje bile veličine da -naš njih goveda, a šumama su hodali jeleni čijisu rogovi bili široki preko 3 metra (slika 2.9).

20 21


Slika 2.8. Velike lobanje iz Perua i Meksika.

Paprati su bile veličine drveta, a drveće je bilovisoko i preko 30 metara. Nalazi ukazuju narazne skakavce i pauke koji su bili dugi i preko60 centimetara, kao i na bube veličine bokser -ske rukavice.

Mnogi će teško moći da zamisle dabra dugogdva i po metra, ali pronađena lobanja divov -skog dabra, koja je danas izložena u naučnomcentru Sent Luis ukazuje da je bio veličinecrnog medveda (slika 2.10).

Pronađeni su fosilni ostaci pingvina koji je biovelik skoro kao čovek (slika 2.11).

Divovske ptice, čiji su ostaci pronađeni u cen-tralnoj Australiji, bile su visoke najmanje 3metra, a težile su preko 500 kilograma (slika2.12).

Ostaci bezrogog nosoroga, koji je verovatnobio najveći kopneni sisar, ukazuju da je biovisok skoro 5,5 metara i dug skoro 8 metara(slika 2.13).

Fosili divovskih školjki, nađeni u državi Peru,pokazuju da su dostizale širinu od 3,5 metra ida su težile 320 kilograma (slika 2.14).

Godine 1991, na obali Amazona pronađene sukosti krokodila čija je lobanja bila duga skoro1,5 metar. Ovaj krokodil je bio visok 2,4 metra,dug 12 metara i težak oko 12 tona (slika 2.15).22 23


Slika 2.9. Fosil i rekonstrukcija drevnog jelena.

Slika 2.10. Fosilna loba njadrevnog dabra.

Slika 2.11. Fosil i rekon-strukcija drevnog ping -

vina, upoređena sadanašnjim pingvinom.

Slika 2.12. Otisak kandže i rekonstrukcija drevne pti ce.

Pitanje koje se nameće jeste: zašto je živi svetnekada bio mnogo krupniji nego danas?

Jedan drugi pronalazak mogao bi da nam daodgovor na ovo pitanje. U pitanju je otkrićedrevnog čekića u steni (slika 2.16).11 U istimslojevima stene pronađeni su i ostaci dinosa -urusa. Sigurno da čekić nije pripadao dinosa -urusu. Ali, ono što je za nas mnogo zanimljivi-je jeste hemijski sastav ovog čekića. Pod današ -njim atmosferskim uslovima bilo bi veomateško, skoro nemoguće, napraviti leguru odkoje je načinjen ovaj čekić, što ukazuje da suuslovi za život na Zemlji nekada bili dosta dru-gačiji.

Na veoma drugačije atmosferske prilike uprošlosti ukazuju i drugi fosilni nalasci. Tako sunaučnici u ledu polarnih regiona pronašli fosiletropskih školjki (slika 2.17), što ukazuje da je tunekada bilo tropsko more. Takođe, nedalekood Severnog pola - tamo gde je danas večitisneg i led - naučnici su pronašli fosilne ostatkezmija, krokodila i drugih organizama koji moguda žive samo u uslovima tople klime.12 U polar -nim regionima pronađene su i velike naslageuglja, što ukazuje na nekadašnju bujnu vege -taciju tih prostora.

Iako svi ovi nalazi mogu predstavljati iznenađe -nje za mnoge savremene naučnike, to ne bi bio

24 25


Slika 2.14. Fosili drevnih školjki. Slika 2.15.Rekonstrukcija

drevnogkrokodila.

Slika 2.16. Drevni čekić i prikaz pod skenerom.

Slika 2.13. Fosil drevnog bezrogog nosoroga. i rekon-strukcija.

slučaj sa Njutnom, Pasterom i ostalim uteme -ljivačima nauke. Prema Mojsijevom istorijskomizveštaju, koji su oni prihvatali, klimatski uslovina celoj planeti bili su nekada ujednačeni, kišanije padala, i u takvim uslovima život je bujaona svim meridijanima.

Činjenica je da fosilni ostaci biljaka i životinjaukazuju na to da danas živi samo 1% organiza-ma od onih koji su nekada živeli na našoj pla -neti.13

Videli smo na samom početku da savremenanauka pokazuje da proces starenja započinje ujednom trenutku našeg života, ali da se na njegamože uticati.

Sa druge strane, postoji jedan drevni istorijskiizveštaj koji kaže isto. U njemu se govori oproblemima koji su od interesa za nas u ovojknjizi, kao i o mnogim drugim pitanjima zakojima traga savremena nauka.

Jedno od takvih pitanja vezano je za piramide.

26 27


Slika 2.17. Fosiltropske školjkeizvađen iz ledapolarnog regiona.

Kada se kaže “piramide”, odmah se pomisli naEgipat. Tu je do sada pronađeno nekolikodesetina kompletnih i nekompletnih piramida.Sigurno da je najpoznatija piramida onanajveća - Keopsova, koja je visoka 137 metarai ima oko milion kamenih blokova teških ponekoliko tona.

Piramide su počele da se grade za vreme vla-davine faraona Đozera, kada je Egipat dostigaovrhunac svoje moći. Prva piramida koja jesagrađena u Egiptu bila je Stepenasta piramidau mestu Sakara (slika 3.1).

Početak vladavine faraona Đozera nije bioobeležen ničim spektakuarnim. A onda se po -ja vio jedan čovek, po imenu Imhotep, i od tadapočinje veliki uspon ovog faraona. Iako Imho -tep nije bio deo faraonove porodice, bio jepostavljen za glavnu ličnost u Egiptu, odmahiza vladara. Egipatska istorija beleži:

“Tokom vladavine faraona Đozera živeo jeImhotep, koji je vodio poslove vladara Egipta.

Bio je zamenik vladara, upravljao je VelikomPalatom, bio je Visoki sveštenik Heliopolisa,bio je graditelj, skulptor... Imhotep je zbog svo-jih lekarskih sposobnosti stekao međuEgipćanima reputaciju Asklepija (grčkog bogamedicine).”1

Zbog svojih velikih sposobnosti, mnogi savre-meni istoričari nazivaju Imhotepa LeonardomDa Vinčijem drevnog Egipta. Ali, ono što je zanas važno jeste da egipatska istorija beleži:

“Imhotep je uspostavio veštinu gradnje koriš -ćenjem tesanog kamena.”2

Dakle, Imhotep je bio taj koji je započeo grad-nju piramida, a prva piramida koju je napraviobila je Stepenasta piramida u Sakari.

28 29

Tajna piramida

TAJNA PIRAMIDA

Slika 3.1. Stepenasta piramida u Sakari.

Međutim, ova piramida se veoma razlikuje odostalih piramida po tome što je ograđenavelikim zidom. Postoji samo jedan uski ulaz ukompleks ove piramide (slika 3.2).

Zašto je bila potrebna takva zaštita ovoj pira -midi? Da li se tu držalo nešto dragoceno?

Kada su naučici ušli u kompleks ove piramide,otkrili su 11 velikih silosa za žito. Da su ovisilosi zaista služili za skladištenje žita potvrdilisu nalasci ostataka žita na njihovom dnu.

Ovi silosi su mogli da prime 40.000 kubnihmetara žita, što uveliko premašuje potrebestanovnika koji su tada živeli na ovom mestu iu okolnim gradovima. Silosi su na svom dnubili međusobno povezani, a ljudi su se spuštalistepenicama na dno silosa gde im je prekoposebnih slavina izdavano žito (slika 3.3).3

Pitanje koje se nameće jeste: Zašto je Imhotepnapravio piramidu sa silosima za žito? Izgledaneobično, ali egipatska istorija beleži da je svezapočelo sa jednim snom faraona Đozera.

Faraon je bio veoma uznemiren zbog nado-lazeće gladi, jer mu se u snu javio bog NilaKnum i obećao da će Nil dati vodu, ali da ćebiti najpre sedam godina gladi, a zatim sedamgodina izobilja.4

30 31

Tajna piramidaNauka i problem smrti

Slika 3.2. Skica Stepenaste piramide, ulaz i zidovi.

Slika 3.3. Silosi unutar kompleksa Stepenaste piramide.

Kada je usnio ovaj san, faraon Đozer jepotražio odgovor od Imhotepa:

“Upitao sam Imhotepa, koji je bio sin bogaPta: ‘Gde se rađa Nil? Ko je bog tamo? Ko jepravi Bog?’ ”

Imhotep je odgovorio: “Potrebno je da pitamBoga koji vlada nad svim živim...”

Nakon što ga je Imhotep posavetovao šta dauradi, faraon Đozer je izdao naređenje:

“Obećao sam bogu Nila Knumu, da će sav na -rod, osim sveštenika u božjem hramu, plaćatiporez u iznosu od jedne desetine svojih use -va.”5

Narod je plaćao porez u žitu koje je biloskladišteno u velikim silosima, a koje je trebaloda posluži u vreme velike nadolazeće gladi.Pored silosa je izgrađena piramida, a ceo kom-pleks je bio okružen velikim zidovima.

Vidimo da egipatska istorija beleži da jeImhotep sazidao prvu piramidu iz praktičnograzloga - da bi pripremio Egipat za nadolazećuglad.

Ali, ovde opet dolazimo do istorije koju jezapisao Mojsije. On beleži skoro identičan isto -rijski izveštaj. Umesto Imhotepa, Mojsije spo -mi nje ličnost pod imenom Josif.

Josif je doveden u Egipat kao rob, a zbog svo-jih velikih sposobnosti postao je glavna ličnostu Egiptu, odmah iza faraona. Mojsije takođebeleži da je faraon sanjao neobičan san, i da muje Josif protumačio san i ukazao na sedam go -dina izobilja i sedam godina gladi. Josif jedobio odrešene ruke da prikupi žito od narodai pripremi zemlju za nadolazeću glad.

Egipatska istorija kaže da je Imhotep biosveštenik u gradu Heliopolisu i da je umro u110. godini života.6 U Mojsijevoj istoriji prona -lazimo iste podatke za Josifa.

Da li to znači da je Imhotep, ta čuvena istorij -ska ličnost iz egipatske istorije, ustvari bio Jo -sif ?

Naučnici su pokušali da pronađu mesto gde jesahranjen Imhotep. Krenuli su od Stepenastepiramide u Sakari. Na zidovima su pronašliizgravirane crteže ljudi koji pate od velike gladi(slika 3.4).

Iako su skoro sve piramide u Egiptu bile op -ljačkane, ova je imala dobro sakrivene pod -zemne prostorije tako da je njena unutrašnjostbila sačuvana.

Kada su ušli u ove prostorije, naučnici su naišlina iznenađujuće otkriće. Tu je bilo preko mili -on prepariranih ibisa (slika 3.5). Ptica ibis se

32 33


smatrala svetom životinjom u Egiptu, a egi-patska i grčka istorija beleže da su ljudi dolaziliiz svih zemalja ovog regiona da se leče kodImhotepa i da su mu zbog izuzetnog uspeha ulečenju poklanjali ove preparirane ptice.7

I konačno, naučnici su ušli u prostoriju gde senalazio mrtvački kovčeg Imhotepa.8 Prvo štosu zapazili bilo je da je ovaj kovčeg okrenutprema severu. U Egiptu su svi ljudi bili sahra -njivani u pravcu istoka, pošto su obožavali sun -ce. Očigledno da Imhotep nije pripadao egi pat -skoj religiji.

Kada su otvorili Imhotepov kovčeg, u njemunije bilo tela. Zašto, kada grobnica nije bila op -ljačkana?

Odgovor na ovo pitanje pronalazimo u Mojsi -jevoj istoriji. Kada su Izraelci napuštali Egipat,predvođeni Mojsijem, oni su sa sobom poneliJosifovo telo.

Dakle, vidimo da se Mojsijev istorijski izveštajjoš jednom pokazuje kao pouzdan. Imhotep, tačuvena ličnost iz egipatske istorije, je ustvaribio Josif - znamenita ličnost iz Mojsijeve istori-je (videti tabelu 3.1 za poređenje Imhotepa iJosifa).

Zvuči pomalo neverovatno, ali naučni dokaziukazuju da su piramide počele da se grade saciljem skladištenja žita da bi se narod spasao dogladi, a kasnije su građene kao grobnicefaraona koji su sebe smatrali bogovima. Sve seto veoma lepo uklapa u ono što je Mojsijezapisao u svojoj istoriji.

Iako se pokazuje kao tačan po mnogim intere-santnim pitanjima, kao što su dinosaurusi ipiramide, Mojsijev istorijski izveštaj nailazi nakritike od strane nekih naučnika.

34 35


Slika 3.4. Crtež ljudi koji pate od gladi na zidu Stepe nastepiramide.

Slika 3.5. Ptice ibis iz Egipta.

36 37


TABELA 3.1. Poređenje Imhotepa i Josifa 1-8

"U snu mi se javio bog "Evo doći će sedamNila Knum i obećao godina vrlo rodnih svojda će biti najpre sedam zemlji Misirskoj, a izagodina gladi, a zatim njih nastaće sedam sedam godina izobilja." gladnih godina." (Josif)(faraon Đozer) (1. Mojsijeva 41,29.30)

"Upitao sam Imhotepa: “A faraon reče Josifu: ´Gde se rađa Nil? Ko je ’Usnih san, a za tebe bog tamo? Ko je pravi čujem da umeš kazivati Bog?’” sne.’”(faraon Đozer) (1. Mojsijeva 41,15)

“Potrebno je da pitam “To nije u mojoj vlasti, Boga koji vlada nad Bog će javiti dobro svim živim.” faraonu.” (Josif)(Imhotep) (1. Mojsijeva 41,16)

“Sav će narod, osim "A što bude roda daćetesveštenika, plaćati peto faraonu. Samo ne porez u iznosu od kupi svešteničkih jedne desetine svojih njiva.” (faraon)useva." (Đozer) (1. Mojsijeva 47,24.22)

“Imhotep je bio “I oženi faraon Josifasveštenik u gradu sa ćerkom sveštenikaHeliopolisu." Onskoga (Heliopolisa).”

(1. Mojsijeva 41,45)

"Imhotep je zbog svojih "I zapovedi Josif sluga-lekarskih sposobnosti ma svojim, lekarima, da stekao među Egipćanima mirisima pomažu ocareputaciju Asklepija njegova.”(grčkog boga medicine).” (1. Mojsijeva 50,2)

"Bližim se smrti u "Potom umre Josif, svojoj 110 godini a beše mu 110 godina." života." (1. Mojsijeva 50,26)

"Dobio sam ovlašćenja “Ja sam faraon, ali bez od vladara kakva niko tebe niko neće maći pre mene nije imao.” ruke svoje ni noge svoje

u svoj zemlji Misirskoj... Samo ću ovim prestolom biti veći od tebe.”(1. Mojsijeva 41,44.40)

Imhotepov mrtvački "I zakle Josif sinove Iz-kovčeg bio je prazan. railjeve i reče: ´Zaista

ć e vas pohoditi Bog, a vionda odnesite kosti mojeodavde.’ I Mojsije uze ko-sti Josifove sa sobom." (1. Mojsijeva 50,26; 2. Mojsijeva 13,19).

Imhotepov mrtvački Josifov Bog je odveokovčeg bio je okrenut Izraelce u Obećanuprema severu, za razliku zemlju Izrael koja se na-od egipatskih koji su lazi severno od Egipta.bili okrenuti prema (2. Mojsijeva)istoku (klanjali su se suncu).

“Imhotep je bio graditelj, "Tako nakupi Josif žitaskulptor... uspostavio je vrlo mnogo, koliko jeveštinu gradnje koriš- peska morskoga, tako daćenjem tesanog kamenja.” ga presta meriti, jer mu(Sazidao je silose pored ne beše broja.”piramide u Sakari za (1. Mojsijeva 41,49)skladištenje žita.)

Ali, pre nego što analiziramo neke od tih kriti-ka, osvrnimo se na jedno od najvećih geološ kihotkrića 20. veka.

Većina ljudi je čula za vitamin C. Njega proiz -vode biljke, a čovek je odskora u stanju da gapravi u obliku šumećih tableta.

Ako tabletu ovog vitamina stavimo u čašu vo -de, ona će početi da se raspada stvarajući me -hu riće u vodi. Pretpostavimo da je tableti vita-mina C potreban jedan minut da se potpunoraspadne u vodi oslobađajući mehuriće.

Šta bi se desilo ako bismo u čašu vode stavilitabletu vitamina C, a onda odmah čašu stavili uzamrzivač? Zamrzivaču bi bilo potrebno oko15 minuta da zaledi vodu. Da li bi posle 15minuta u zaleđenoj vodi pronašli mehurićenastale od raspadanja tablete?

Naravno da ne, jer je proces raspadanja tabletemnogo brži od procesa zaleđivanja vode. Ali,ako biste videli čašu zaleđene vode u kojoj senalaze uhvaćeni mehurići tablete vitamina C,šta biste zaključili? Jedini mogući zaključak biobi da je u pitanju neki model zamrzivača koji jeu stanju da zamrzne vodu brže nego što se

38 39

OTISCI STVARANJA

Nauka i problem smrti

tableta vitamina C raspadne - brže od jednogminuta.

Dakle, ako bismo imali pred sobom čašu vodesa zaleđenim mehurićima tablete vitamina C,mogli bismo da izvučemo najmanje dvazaključka:

1. Neko je ubacio tabletu vitamina C u čašuvode.

2. Voda u čaši se zaledila za manje od jednogminuta, jer se u vodi nalaze uhvaćeni mehurićitablete koja se raspala.

Ovaj primer sa čašom vode, tabletom vitaminaC i zamrzavanjem, naveden je da bismo boljerazumeli jedno od najvećih geoloških otkrića20. veka.

Već smo spomenuli da se u biljkama odvijajuodređeni procesi u kojima se stvaraju vitamini,a među njima i vitamin C. Sa druge strane, ustenama se odvijaju procesi gde se određenihemijski elementi raspadaju i na taj načinstvaraju određeni tip “mehurića” u steni.

Na primer, u stenama često pronalazimo mili -one atoma nestabilnog urana, koji su zajednogrupisani u mikroskopski maloj tački, i koji seraspadaju. Prilikom raspadanja, oni izbacujumale čestice na sve strane (slika 4.1). Tako

stvaraju oštećenje u čvrstoj steni u oblikumehurića.

Neki nestabilni elementi se raspadaju u višekoraka, tako da često pronalazimo po nekolikomehurića koji se nalaze jedni u drugima. Uko -liko stenu presečemo po sredini ovih mehurića,na preseku ćemo videti koncentrične krugove(slika 4.2).

Neki nestabilni hemijski elementi se raspadajubrže, a neki sporije, ali svoje mehuriće ras-padanja mogu da ostave samo u čvrstoj steni.

40 41

Otisci stvaranjaNauka i problem smrti

Slika 4.1. Raspadviše miliona nesta-bilnih atoma izjednog centra.

Slika 4.2. Raspad urana u 8 koraka.

Ako je stena tečna, kao što je to slučaj sa usi-janom lavom, onda oni ne mogu da ostavemehuriće - na isti način kao što tableta vitami-na C ne može da ostavi mehuriće raspadanja utečnoj, već samo u zaleđenoj vodi.

A sada da primenimo naše znanje o “mehurići-ma” na pitanje nastanka planete Zemlje.

Poznato je da je najveći deo naših kontinenatasačinjen od stene koja se zove granit (slika 4.3).Međutim, dugo vremena nije se znalo kako jenastao granit, jer se nigde u prirodi ne možeposmatrati njegov nastanak, niti ga je ikada bilomoguće napraviti u laboratoriji. Mnogi naučni-ci su zato prihvatili pretpostavku da je osnovnastena naših kontinenata - granit, nastao pola-ganim hlađenjem usijane lave tokom više mi -liona godina. I mnogi ljudi kada pomisle nanastanak planete Zemlje, odmah zamišljaju usi-janu planetu koja se polagano hladi tokomdugih vremenskih perioda.

Međutim, jedno nedavno otkriće vezano zagranit, od strane vodećeg svetskog stručnjakaiz te oblasti, iznelo je na videlo jedno potpunodrugačije objašnjenje nastanka naše planete.1

Naime, na svim kontinentima širom sveta, ugranitu, pronađeni su mehurovi raspadanja jed -nog neobičnog hemijskog elementa. U pitanju

je polonijum, koji se raspada za samo nekolikominuta (slika 4.4). To znači da je granit moraoda očvrsne za najviše par minuta.

Izvršena su detaljna naučna ispitivanja da bi seproverilo ovo otkriće i prvobitni rezultati subili potvrđeni.

Tako je utvrđeno da naša planeta nije bila usi-jana masa tokom više miliona godina, već jenastala za veoma kratko vreme - maksimalnoza nekoliko minuta!

42 43


Slika 4.3. Poprečni presek Zemljine kore.

Slika 4.4. Mehurići raspada polonijuma u granitu.

Ono što je učinilo ovo otkriće još neverovatni-jim, jeste da tip polonijuma, koji je ostavio me -huriće u granitu, ne postoji nigde u prirodisamostalno, već samo kao deo nekog većeglan ca raspada, kao što je to lanac raspada urana(slika 4.5).

Dakle, kao što vitamin C ne nastaje nigde uprirodi samostalno, u vidu tablete, tako ni ovajtip polonijuma ne nastaje nigde u prirodisamostalno, kao nezavisan hemijski element.

U slučaju zaleđene vode sa mehurovima tabletevitamina C, mogli smo da izvedemo dvazaključka. Na isti način i ovde, u slučaju grani-ta za mehurićima ovog polonijuma, možemoda izvedemo dva jasna zaključka:

1. Neko je ubacio ovaj tip polonijuma u granit

2. Granit je očvrsnuo za samo nekoliko minu -ta.

Treba istaći da i pored brojnih pokušaja, nikodo sada nije uspeo da ospori ovo otkriće.

Iako je ovaj nalaz u granitu iznenadio mnogesavremene naučnike, on ne bi iznenadiloNjutna, Mendela i ostale utemeljivače nauke.Zvuči neverovatno, ali Mojsije u svojoj istorijibeleži upravo ono što je savremena naukaotkrila po ovom pitanju. On je zapisao da je

planeta Zemlja nastala za veoma kratko vreme- tokom prvog dana stvaranja.

Videli smo da Mojsije takođe beleži tačnu isto -riju vezanu za piramide, dinosauruse, drev neljude, kao i za druge organizme i klimatskeuslove iz prošlosti.

Ali, Mojsije je takođe zabeležio i kako se poja -vila smrt na našoj planeti, pa čak i kako se tajproblem može rešiti. Da li mu se moževerovati?

Neki naučnici upućuju prigovor Mojsijevojistoriji zbog njegovih zapisa o natprirodnimdogađajima. Jedan od njih je izveštaj o prolasku

44 45


Slika 4.5. Lanac raspada urana, tipa 238. Polonijum tipa218 (u sredini slike, “218 Po“), postoji u prirodi samokao deo ovog lanca.

Izraelaca preko Crvenog mora. Pa zatim nje-gov izveštaj o natprirodnim događajima pri-likom primanja čuvenih ploča sa Deset BožjihZapovesti.

Može li nauka da testira ovakve i druge nat-prirodne događaje?

Pre nekoliko godina, naučnici su na obaliCrvenog mora pronašli veliki drevni granitnistub visok 4,7 metara i težak 11,5 tona (slika5.1).1 Obala Crvenog mora na kojoj se nalaziovaj stub pripada egipatskom poluostrvuNuviba u Arapskom zalivu (slika 5.2).

Naučnici su bili začuđeni. Otkud granitni stubna ovom mestu, kada se najbliže nalazište gra -ni ta nalazi čak na jugu Egipta?

46 47


ZAGONETNI STUBOVI

Slika 5.1. Drevni granitni stub na egipatskoj obali Crve -nog mora.

Još veće iznenađenje izazvalo je otkriće istogtakvog drevnog granitnog stuba na suprotnojobali Crvenoj mora, koja danas pripadaSaudijskoj Arabiji. Nakon njegovog otkrića,vlasti Saudijske Arabije su prenele ovaj stub umuzej, a na njegovom mestu postavile metalnuzastavicu i ploču (slika 5.3).

Pitanje koje se postavilo bilo je: Šta predstav -ljaju ovi drevni stubovi? Odgovor je počeo dase nazire kada su naučnici ustanovili da istitakvi drevni granitni stubovi postoje u Izraelu(slika 5.4).

Istoričari su znali da je izraelski car Solomonimao brodove i da je bio u dobrim odnosima sa

egipatskim carem.2 To je bio povod onim isto -ričarima, koji su prihvatali Mojsijevu istorijukao tačnu, da pretpostave da je možda car So -lomon postavio ove granitne stubove kao us -po menu na prelazak Izraelaca preko Crve nogmora.

48 49

Zagonetni stuboviNauka i problem smrti

Slika 5.2. Poluostrvo Nuviba (označeno krugom) uArap skom zalivu.

Slika 5.3. Metalna zastavica i ploča koji označavaju mestosa koga je odnesen granitni stub.

Slika 5.4. Drevni granitni stubovi na obali Sredozemnogmora u Aškelonu, Izrael.

Takođe, istoričari su zapazili da se i drugi detaljiiz Mojsijevog opisa lepo uklapaju u scenario omogućem prelasku Izraelaca preko Crvenogmora na mestu gde su pronađeni granitnistubovi. Naime, Mojsije je zapisao da suIzraelci nakon izlaska iz Egipta najpre došli do“kraja pustinje”,3 a zatim “skrenuli” svojuputanju i došli do obale Crvenog mora.4 (Ovaputanja je označena linijom na slici 5.2.)

Iako se ceo ovaj region naziva pustinjom zbognedostatka vode, upravo na ovom putu premaCrvenom moru postoje oaze, a na samom po -lu ostrvu, gde se nalazi granitni stub, postojidrevni bunar koji i danas sadrži vodu. Sve to jedodatno podgrejalo nadu istoričarima da ovistubovi predstavljaju uspomenu na prelazakIzraelaca preko Crvenog mora.

Međutim, Crveno more je u Arapskom zalivuveoma duboko. U severnom delu ovog zaliva,ono je duboko oko 900 metara, a u južnomdelu oko 1900 metara. Rastojanje od jedne dodruge obale iznosi oko 14 kilometara. Priovakvim dubinama, nagib morskog dna je takoveliki, da i u slučaju da je došlo do razdvajanjamora, prelazak bi bio nemoguć jer bi stazaprelaska bila previše strma za ljude i životinje.

Ali, onda je usledilo novo otkriće. Upravo namestu gde su pronađeni granitni stubovi, nauč -

nici su otkrili podvodni greben, tako da je natom mestu najveća dubina mora samo oko 80metara (slika 5.5). Ovde je nagib morskog dnaveoma blag i povoljan za eventualni prelazak.

Svi ovi nalazi bili su dovoljni naučnicima daiznajme brod, ronioce i kamere, i istraže dnoCrvenog mora na ovom mestu.

Mojsije je zapisao da je nakon prolaskaIzraelaca preko dna razdvojenog mora, faraonsa svojom vojskom krenuo za njima, a onda ihje voda potopila. Ako se tako nešto zaista desi-lo, postojala je pretpostavka da se na ovom dnumožda mogu pronaći ostaci faraonove vojske.

Iz istorije je poznato da su faraon i njegovivojnici koristili kočije izgrađene od drveta ikože (slika 5.6). U nekim slučajevima, točkovi

50 51


Slika 5.5. Podvodnigreben na dnuCrvenog mora kodpoluostrva Nuviba.

su bili pozlaćeni. Ako bi takve kočije dospelena morsko dno, koža bi se raspala, a na drvenedelove naselili bi se korali. Drveni materijal bibio razgrađen, a korali bi zauzeli njegov oblik.

Kada su ronioci pretražili dno Crvenog morana ovom grebenu, pronašli su veliki broj koral-nih struktura koji zauzimaju oblik točkova iprevrnutih kočija (slika 5.7).5

Poznato je da korali normalno rastu formira-jući gomile, a ne ovakve strukture.

52 53


Slika 5.6. Drevne kočijepronađene u grobnica-ma faraona.

Slika 5.7. Koralne strukture u obliku točkova i pre -vrnutih kočija.

Konačno, ronioci su pronašli i jedan pozlaćenitočak koji nije bio razgrađen od strane korala(slika 5.8).

Pored ostataka kočija, pronađen je i veći brojfosilizovanih kostiju ljudi i konja (slika 5.9).6

Pošto su na ovom podvodnom grebenu vode -ne struje veoma jake, naučnici pretpostavljajuda postoji još više ovakvih ostataka faraonovevojske koji su vremenom odneseni na većedubine Arapskog zaliva. Za istaživanje takovelikih dubina potrebna je posebna i veomaskupa oprema, kao ona sa kojom je istraživanpotonuli brod “Titanik”.

Ipak, granitni stubovi na suprotnim obalamaCrvenog mora, kao i nalasci na dnu mora, up -ra vo na liniji koja povezuje ove stubove, bili sudovoljan dokaz naučnicima da potvrde auten-tičnost istorije koju je zapisao Mojsije.

Ali, oni tu nisu stali. Pošto su znali da je Mojsijezabeležio još neverovatnije događaje koji suusledili posle prelaska Crvenog mora, oni sukrenuli da istražuju suprotnu obalu - onu kojapripada današnjoj Saudijskoj Arabiji.

54 55


Slika 5.8. Pozlaćeni točak na dnu Crvenog mora.

Slika 5.9. Nalazi sa dna Crvenog mora: ljudske fosilnekosti upoređene sa savremenim (gore), fosilna lobanja,rebra i kičma konja (dole).

Nakon prelaska Crvenog mora, Mojsije beležida su Izraelci imali velikih problema zbognedostatka vode za piće, ali da su na svom putukroz taj region naišli na oazu sa “12 izvora i 70palmi”.1 I zaista, danas na teritoriji SaudijskeArabije, desetak kilometara daleko od obaleCrvenog mora, nalazi se oaza sa 12 izvora i oko100 palmi (slika 6.1).

Mojsije dalje beleži da su ubrzo posle napuš-tanja ove oaze, Izraelci ponovo imali velikihproblema zbog nedostatka vode i da su uputilibrojne kritike na račun Mojsija koji ih je vodiona njihovom putu. U tom trenutku, desilo senešto zbog čega je ovaj izveštaj često puta bioosporavan od strane mnogih istoričara.

Naime, Mojsije beleži da mu je na natprirodannačin pokazivan put kroz ovaj region i da je utom trenutku dobio jedno posebno naređenje.Bilo mu je zapoveđeno da udari štapom povelikoj steni koja se tu nalazila. On je to učinio,stena se rascepila, a i iz nje je potekla velika

voda koja je zadovoljila potrebe naroda istoke.2

Isti događaj opisuje i jevrejski istoričar JosifFlavije koji je živeo u prvom veku. On kaže daje zaista došlo do rascepljivanja stene i da je izstene “voda potekla kao reka”.3

Vilijem Vinston (1667-1752), koji je prevodiodela Josifa Flavija na engleski jezik, zabeležio jena marginama svog prevoda da se ta rasceplje-na stena i danas može videti.4 To je bio dovo -ljan povod naučnicima da obiđu ovaj region.

Kada su došli na područje koje opisuje Mojsije,naišli su na jednu izuzetno neobičnu stenu(slika 6.2). Stena je visoka 18 metara, kao zgra-da od 5 spratova, i rascepljena je od vrha dodna. Ono što je još interesantnije, jeste da se nadnu ove rascepljene stene jasno može uočitigeološka struktura isušenog vodenog toka.5

56 57

Planina sa crnim vrhom

PLANINA SA CRNIMVRHOM Slika 6.1. Oaza

sa 12 izvora istotinak palmi uSaudijskojArabiji.

Nedaleko od rascepljene stene, naučnici suotkrili drevni oltar. Mojsije je zapisao da sublizu ove stene Izraelci podigli oltar poslepobede nad jednim od ondašnjih naroda (slika6.3).6

Nakon toga, Mojsije beleži da su Izraelci došliu podnožje planine gde će doživeti iskustvosusreta sa Bogom, kada će dobiti ploče saDeset Božjih zapovesti.7

Ovaj izveštaj je dugo vremena bio na udaru kri-tike od strane brojnih istoričara.

Ali, nedaleko od rascepljene stene i drevnogoltara, naučnici su naišli na jednu neobičnuplaninu koju arapski pastiri nazivaju “Mojsijevaplanina” (“Džebel Musa” na arapskom). Danasje ta planina poznata pod imenom Džebel ElLoz. Ova planina je bila detaljno istražena(slika 6.4).

58 59

Planina sa crnim vrhomNauka i problem smrti

Slika 6.2. Rascepljena stena u Saudijskoj Arabiji.

Slika 6.3. Oltar nedaleko od rascepljene stene. Slika 6.4. Mojsijeva planina.

U podnožju planine pronađeni su ostacidrevnog egipatskog mlinskog kamenja. Da li toznači da su ga ovde doneli Izraelci? (Slika 6.5)

Takođe, u podnožju planine i svuda oko njepronađeno je mnoštvo kružnih kamenih struk-tura koje su predstavljale ostatke davnokorišćenih šatora (slika 6.6). Da li su to ostacišatora koje su nekada koristili Izraelci?

Mojsije beleži da je planina bila ograđena i daljudi nisu smeli previše blizu da joj priđu zbogsvetog obreda koji je trebao da se obavi.8

Interesantno je da su naučnici u podnožju oveplanine pronašli tragove ograde koja je nekadapostojala oko planine, kao i mnoštvo kamenihploča sa crtežima ljudskih stopala.9 Iz istorije jepoznato da su se crteži na ovakvim kamenimpločama koristili samo u Egiptu, i to veomadavno, kada je određena mesta trebalo označi-ti svetim (slika 6.7).

60 61


Slika 6.5. Pronađeniostatak mlinskogkamena (levo).Mlinsko kamenje izdrevnog Egipta (dole).

Slika 6.6. Kružne strukture stena i rekonstrukcija šatora. Slika 6.7. Tragovi ograde oko planine (levo) i kamenaploča sa crtežom ljudskog stopala (desno).

Da li to znači da imamo ostatke običaja koje suIzraelci prihvatili u Egiptu, a ovde ih primenili?

Takođe, u podnožju ove planine naučnici supronašli stari oltar. Ovaj oltar je nizak i izgra -đen je od netesanog kamena, upravo na načinkako je Mojsiju bilo zapoveđeno (slika 6.8).10

Jedan od najpoznatijih događaja vezan za ovuplaninu jeste pravljenje oltara zlatnom teletu.11

Taj oltar je pronađen nedaleko od planine, asada je ograđen od strane vlasti SaudijskeArabije (slika 6.9).12

Na ovom oltaru je pronađeno mnoštvo crtežakrava koji označavaju egipatski kult boga Apisa(slika 6.10).

Mojsije kaže da je on lično spalio zlatno tele ida je njegov pepeo bacio u potok koji je isticaoiz planine.13 I zaista, u podnožju ove planine

jasno se može uočiti isušeni vodeni tok rekekoja je tu nekada proticala (slika 6.11).

Konačno, Mojsije iznosi neverovatan opisdogađaja kada se Bog “u ognju i gromu spustiona planinu”.14 Prilikom proučavanja stena naovoj planini, naučnici su primetili da je njen vrhveoma crn, za razliku od ostalog dela planine

62 63


Slika 6.8. Oltar upodnožju pla-nine i njegovaskica.

Slika 6.9.Oltar zlat-nom teletu.

Slika 6.10. Crteži kulta boga Apisa na oltaru (levo) icrteži i figurice istog kulta iz Egipta (desno).

Slika 6.11. Isušeni vodeni tok i rekonstrukcija.

koji je svetle boje. Analizom je utvrđeno da jevrh planine izrađen od crnog minerala obsidi-jana, koji nastaje pri visokim temperaturama(slika 6.12).15

Da li je prisustvo ovog minerala na vrhu pla-nine posledica natprirodnog događaja kojiMojsije opisuje?

Izgleda neverovatno, ali naučna istraživanjapotvrđuju sve detalje Mojsijevog izveštajavezane za događaje nakon prelaska Crvenogmora.

Mnogi smatraju da je za rešenje problema smrtipotrebno natprirodno znanje i natprirodna sila.Analizirajmo zato još jedan veoma interesantandogađaj iz istorije.

64 65


Slika 6.12. Vrh planine i mineral obsidijan.


Među brojnim mestima u prirodi, postoji jednokoje svake godine poseti više od četiri milionaljudi. Oni su zadivljeni prizorom koji se nalaziispred njih i ostaju začuđeni pred pitanjem,kako je tako nešto moglo da nastane.

U pitanju je Kanjon Kolorado ili Veliki Kanjonu SAD. Ovaj kanjon je dugačak oko 400 kilo-metara, širina mu dostiže 30 kilometara, a dubi-na preko 1500 metara. Brojni turisti mogu daposmatraju ovaj kanjon iz aviona, ploveći čam-cem kroz njega, ili sa brojnih, lepo uređenihmesta duž njegovih gornjih rubova.

Ali, zašto se Kanjon Kolorado smatra najvećimčudom prirode? Razlog tome je nešto neo-bično što se ovde uočava. Na ovom mestuimamo malu reku Kolorado koja dolazi sa se -vera i koja nailazi na veliku planinu, koja jedugačka preko 400 kilometara i široka više od100 kilometara. Ova reka ide ka jugu da bi seulila u okean (slika 7.1).

Logično bi bilo da kada reka naiđe na ovakoveliku planinu, da je zaobiđe. Nelogično bi biloda reka ide preko planine. Međutim, ovdeimamo da reka probija planinu i bira kraći putda dođe do okeana (sliku 7.2).

Da li to znači da je ovaj kanjon nastao tako štoga je probila mala reka Kolorado?

Zvanično objašnjenje nastanka ovog kanjona,koje se može pročitati na velikim panoimapored kanjona, kaže da je na ovom regionu pre

66 67

Najveće čudo prirode

NAJVEĆE ČUDO PRIRODE

Slika 7.1. Reka Kolorado dolazi sa severa (gore desno) inailazi na veliku planinu.

Slika 7.2. Reka Kolorado probija planinu.

više stotina miliona godina postojao velikiokean na čijem dnu se taložio sediment. Tajsediment se taložio veoma polako, sa stopomod nekoliko milimetara na hiljadu godina. Itokom više miliona godina nataloženi su velikislojevi sedimenata, debeli preko 1500 metara,koji su očvrsli i formirali čvrstu stenu.

Dalje se kaže da je to okeansko dno sa velikimslojem nataloženih stena počelo polako da seizdiže, i pre oko 70 miliona godina ono seizdiglo do površine zemlje. U to vreme, ovimterenom je proticala reka Kolorado, a kako jeokeansko dno nastavilo polako da se izdiže i daformira planinu, reka se polagano usecala unovu planinu i formirala Kanjon Kolorado.

Međutim, da li je ovo objašnjenje o nastankuKanjona Kolorado u skladu sa naučnim činje -nicama? Da li danas nastaju kanjoni? Da li senegde može posmatrati njihov nastanak?

Postoji jedan kanjon oko čijeg nastanka seslažu svi naučnici. U pitanju je kanjon Palus(Palouse) u SAD. On je dubok 150 metara inastao je velikom poplavom prilikom izlivanjajezera Mizula (Missoula). Tom prilikom, snažnipokreti vode nataložili su velike slojeve sedi-menta. Voda ih je zatim probila i formirala ka -njon.1

Ali, dobro pogledajmo izgled kanjona Palus,koji je nastao kao posledica velike poplave, iuočimo vertikalne zidove i nanose sedimenta unjegovom podnožju (slika 7.3).

Ako uporedimo oblik i strukturu ovog kanjonasa Kanjonom Kolorado videćemo da su oniskoro identični. Razlika je samo u tome što jeKanjon Kolorado deset puta dublji i mnogoveći od kanjona Palus.

68 69

Najveće čudo prirodeNauka i problem smrti

Slika 7.3. Kanjon Palus (gore) i Kanjon Kolorado (dole).

Ako je kanjon Palus nastao u uslovima velikepoplave, da li to znači da je Kanjon Koloradonastao u uslovima mnogo veće poplave? Dabismo odgovorili na to pitanje osvrnimo se najedan od najznačajnijih geoloških događaja 20.veka.

Početkom 1980. godine, naučnici su uočili dase planina Sveta Helena svakoga dana izdižeoko pola metra. To je bio znak da se vulkanskimaterijal pokreće iz dubine zemlje i da će doćido erupcije, što se i desilo u maju iste godine(slika 7.4).

U seriji erupcija koje su usledile, severni rubove planine se odronio u jezero Spirit koje se tunalazilo. Više od pola kubnog kilometra mate -

ri jala sručilo se u ovo jezero i pokrenulo velikepokrete vode i mulja (slika 7.5).

Za samo nekoliko sati bio je poplavljen velikiregion, voda je nataložila velike slojeve sedi-menta, a zatim izdubila kanjon u okolini oveplanine (slika 7.6).2

Kada su naučnici analizirali ove slojeve sedi-menta, uočili su da su oni nataloženi paralelno

70 71


Slika 7.4. Planina Sveta Helena pre i za vreme erupcije.

Slika 7.5. Odron sa planine u jezero Spirit izazvao jevelike pokrete vode i mulja.

Slika 7.6.Kanjon nastaoposle erupcijeplanine SvetaHelena.

kao listovi papira, upravo kao i sedimenti Ka -njo na Kolorado (7.7).

Ukoliko su se sedimenti od kojih je izgrađenKanjon Kolorado taložili na okeanskom dnupolagano, tokom dugog vremena, u njimabismo pronašli tragove organizama koji žive naokeanskom dnu, kao što su školjke, crvi, biljkeitd (slika 7.8).

Međutim, takvi tragovi nisu pronađeni u sedi-mentima Kanjona Kolorado, na isti način kaošto nisu pronađeni ni u sedimentima kod pla-nine Sveta Helena. Zašto? Zato što su se sedi-menti nataložili veoma brzo i organizmi nisuimali vremena da ih ostave.3

Nakon katastrofalne poplave kod planine SvetaHelena, takođe su pronađeni sedimenti nat-aloženi u obliku ukrštenih slojeva, debeli pardesetina centimetara. Ukršeni slojevi su pro na -

đeni i na obali Teksasa, kada je 60-ih godina 20.veka uragan Karla opustošio ovu obalu. Veomabrzim pokretima vode, koja je naglo menjalasmer kretanja, uragan je nataložio ukrštene slo-jeve debele oko 20 centimetara.4

Međutim, u Kanjonu Kolorado pronalazimoukrštene slojeve sedimenata koji su debeli neko-liko desetina metara.

Znamo da ukršteni slojevi nastaju taloženjemsedimenta na dnu vodenog toka koji se krećevelikom brzinom i naglo menja smer svog kre-tanja. Takođe znamo da ako na površini okeanabesni uragan, on se neće osetiti na dubini od 50metara zbog trenja vode.

Očigledno je da su na dnu nezamislivo snažnogvodenog toka nataloženi veliki paketi ukrštenih

72 73


Slika 7.7. Slojevi stena kod planine Svete Helene (levo) iKanjona Kolorado (desno). Slika 7.8. Život na dnu okeana.

slojeva Kanjona Kolorado. Ali, ako su pokretivode bili tako snažni na dnu vodenog toka,kako su onda bili snažni na njegovoj površini?(Slika 7.9)

Da li je to još jedan dokaz o velikoj poplavikakvu teško možemo da zamislimo, a koja jeodgovorna za taloženje i formiranje KanjonaKolorado?

Takođe, vidimo da su debeli slojevi stenaKanjona Kolorado plastično savijeni (slika7.10). Stene se u prirodi talože na sličan načinkao i beton - stena koju čovek formira. Znamoda beton veoma brzo postaje čvrst i ako želimoda ga plastično deformišemo, to treba da učini -mo dok još nije očvrsnuo. Na sličan način,stene Kanjona Kolorado ukazuju da su bile

plastično deformisane ubrzo posle taloženja,koje je moralo da bude brzo. Da se taloženjeodvijalo tokom dugih perioda, stena bi očvrslai ne bi mogla ovako da se savije.

Nalazi fosila izduženih organizama, koji sezovu nautiloidi, takođe svedoče o velikojpoplavi koja je pogodila ovaj region. Oni suzatrpani na način da su im telesne ose orijenti-sane u istom smeru, što znači da ih je zatrpaoisti vodeni tok. Da su taloženi polagano, tokomdugog vremena, njihove telesne ose bi bilehaotično orijentisane (slika 7.11).5

Mnogi naučnici su bili iznenađeni svim ovimnalazima. Ali, oni koji su čitali Mojsija, očeki-vali su nalaze ovakve vrste. Mojsije beleži da je

74 75


Slika 7.9. Ukršteni slojevi Kanjona Kolorado. Zapazitičoveka radi razmere (dole levo).

Slika 7.10. Plastično savijeni slojevi Kanjona Kolorado.Zapaziti ljude radi razmere (dole).

u izuzetno velikoj vodenoj katastrofi, koju na -zi va Potop, potpuno izmenjen izgled površinenaše planete i da je tom prilikom uništen celo -kupni biljni i životinjski svet, osim jedne malegrupe koja je bila sačuvana na poseban način.

Da li se takvo uništenje zaista desilo? O tomebi trebali da dobijemo potvrdu tragajući za fo -si lima - ostacima živog sveta iz prošlosti.

Ako bismo krenuli da kopamo bilo gde naplaneti Zemlji, velika je verovatnoća da bismonaišli na fosile, odnosno groblja organizamakoja su zatrpana pod zemljom. Skoro da nemamesta ispod površine zemlje gde nema fosila.Tako pronalazimo fosilizovana groblja školjki,riba, dinosaurusa itd (slika 8.1).

Na mnogim mestima pronalazimo ugalj i naftu,koji predstavljaju uginule ostatke biljaka i živo -tinja. Oni su pod delovanjem velike tempera-ture i pritiska pretvoreni u “fosilna goriva”.

76 77


Slika 7.11. Fosil nautiloida i glavna orijentacija njihovihosa (strelica).

GOVOR FOSILA

Slika 8.1. Širom sveta pronađena su groblja organizama.Vidimo groblje puževa i amonita.

Vrlo je važno da zapazimo da skoro nigde uprirodi ne možemo posmatrati nastanak fosila.Kada organizam ugine, njega brzo pojedudruge životinje ili biva raspadnut pod delova -njem atmosferskih uslova. Da bi nastao fosil,organizam mora da bude veoma brzo zatrpannakon uginuća. To je navelo mnoge naučnikeda zaključe da fosili nastaju samo u katas-trofama.

Međutim, neki naučnici veruju da organizmimogu da nastanu i pod svakodnevnim prirod-nim uslovima. Tako, na primer, mamut u pot -razi za hranom može da upadne u muljevitojezero iz koga ne može da izađe. On tu umire,a sediment koji se taloži polagano ga zatrpava,i tako nastaje fosil mamuta (slika 8.2).

Mnogi veruju da se na sličan način mogu fosi -lizovati i ribe. Kada ugine, riba navodno padana okeansko dno i tamo biva polagano zatr-pana.

Međutim, ono što pronalazimo širom svetaukazuje na nešto potpuno suprotno. Takopronalazimo fosilizovane ribe koje gutajumanje ribe. Pronađeno je mnoštvo takvih fosi-la. Očigledno da su ove ribe bile žive zatrpane(slika 8.3).1

Kada pogledamo fosil ribe, videćemo da sukod nje sva peraja otvorena. U trenutku ugi -

78 79

Govor fosilaNauka i problem smrti

Slika 8.2.Pretpostavljennačin fosilizacijemamuta. Slika 8.3. Fosili riba koje gutaju manje ribe.

nuća ribe, prestaje rad mišića koji peraja držeotvorenim i ona se zatvaraju. Teško je pronaćifosil ribe koja ima zatvorena peraja, što pono-vo ukazuje da su ribe bile žive zatrpane, oči -gledno u uslovima katastrofe (slika 8.4).

Fosilizovani ostaci riba se takođe pronalaze uvelikim jatima. Tako je u Kaliforniji, na pod -ručju od 10 kvadratnih kilometara, zatrpanooko milijardu riba.2

Vrlo su interesantni fosili ptica, naročito onihkoje su zatrpane na okeanskom dnu zajedno sadubokomorskim organizmima. Teško je zamis-liti scenario da jato ptica dospe na okeanskodno i tu bude zatrpano zajedno sa morskimorganizmima (slika 8.5).

Da fosili nastaju samo u uslovima katastrofe,svedoči primer bizona. U periodu od 1700-

1900. godine u Americi je izumrlo oko 60 mili -ona bizona, ali se nijedan nije fosilizovao.3

Širom sveta pronalazimo fosile drugih krupnihorganizama. Tako se u pećini Miksnic u Aus -triji, u zadnjih 100 godina otkopani ostaci višeod 30.000 medveda (slika 8.6).

80 81


Slika 8.4.Fosil ribekoja imaotvorenaperaja.

Slika 8.5. Fosil ptice naokeanskom dnu.

Slika 8.6. Fosili medveda izpećine Miksnic u Austriji.

U zaleđenom tlu Sibira do sada je pronađenveliki broj fosilizovanih životinja, a naročitomamuta. Procenjuje se da tu ima preko 5 mili -ona zaleđenih mamuta.4

Najpoznatiji primer zaleđene životinje je fosilmamuta Beresovka u čijem je stomaku prona -đeno više vrsta nesvarenih tropskih biljaka kodkojih je čak sačuvan pigment hlorofil (slika8.7).5

Pošto je poznato da se ovaj pigment brzo raz-građuje u veoma jakoj želudačnoj kiselini, na -uč nici su pozvali stručnjake za smrznutu hranuda objasne šta se desilo sa ovim mamutom.Njihov odgovor je bio da su ove životinje ne -ka da pasle na tropskoj livadi, a onda jeodnekud došla velika voda koja ih je potopila,temperatura je naglo pala na oko -100 stepeniCelzijusa, i oni su na taj način bili duboko za -mrznuti.6

Širom sveta pronađeni su fosili dinosaurusa,koji su dostizali visinu zgrade od pet spratova.Na jednom brdu u državi Juta u SAD, naučnicisu pronašli groblje dinasurusa i od njeganapravili muzej (slika 8.8).

Ovi dinosaurusi su bili biljojedi, ali nigde porednjih nisu pronađeni fosili biljaka. Pošto je stenau kojoj su zatrpani bila nataložena vodom,izveden je zaključak da su dinosaurusi ovdedoneti snažnim pokretima vode, a zatim zatr-pani.

Važno je istaći da su ovi dinosaurusi zatrpani upoznatoj formaciji Morison, koja pokriva višeod jedan milion kvadratnih kilometara u SAD.Pošto se zna da je ovu formaciju nataložilavoda, teško je zamisliti kako je snažan biovodeni agens koji je izvršio taloženje na takovelikoj površini.

82 83


Slika 8.7. Fosilmamuta Beresovka i

njegov prepariranmodel u muzeju.

Slika 8.8. Groblje dinosaurusa na jednom brdu u Ame -rici.

Interesantni su i fosili jaja dinosaurusa iz kojihse izležu mali dinsaurusi, što jasno ukazuje nauslove naglog, a ne polaganog zatrpavanja (sli -ka 8.9).

Na vrhovima najviših planina pronađeni sufosili tropskih organizama. Tako su na najvi -šem vrhu sveta, na Mont Everestu, pronađenifosili tropskih školjki.7 Ova planina, kao i mno -ge druge, izgrađena je od stena koju je vodanataložila. Očigledno da su ti tropski organizminekada bili zatrpani na okenaskom dnu, a ondasu u uslovima velikih zemljotresa i pokretaZemljine kore bili izdignuti na vrh novonastaleplanine.

Pošto planine širom sveta sadrže u sebi stenskestrukture kao one koje smo videli kod KanjonaKolorado (plastično savijene slojeve, ukršteneslojeve, slojeve bez tragova životnih aktivnostiorganizama), a takođe sadrže fosile, sve to

ukazuje da su one nastale u uslovima velikevodene poplave i velikih pokreta zemlje.

Ogromne naslage uglja širom sveta takođeukazuju na katastrofičke uslove pod kojima jebiljni svet bio zatrpan. Da bi nastao jedanmetar uglja potrebno je između 2 i 20 metarabiljnog materijala,8 a na mnogim mestimapronađeni su slojevi uglja debeli nekolikodesetina metara.

Na nekim mestima u svetu naslage uglja pokri-vaju regione od više stotina kvadratnih kilo-metara (slika 8.10), što ukazuje na velikepovršine šuma koje su bile zatrpane u uslovimavelike poplave (stene koje su ih zatrpale, a kojeih i danas pokrivaju, nataložila je voda).

Na mnogim mestima pronađeni su fosili bal-vana koji prolaze kroz više slojeva stena. Da subili zatrpavani tokom dugih vremenskih perio-

84 85


Slika 8.8.Fosil malogdinosaurusakoji seizleže.

Slika 8.10.Neke naslageuglja u SAD.

da, ne bi bili ovako fosilizovani, već bi istrulili.Očigledno je da su bili zatrpani za veoma krat -ko vreme (slika 8.11).

Iako životinje svakodnevno ostavljaju svojetragove u blatu, kao i ljudi na obalama mnogihmora, nijedan od njih se ne sačuva. Dovoljan jeblagi vetar ili kiša i oni će nestati.

Međutim, širom sveta naučnici pronalazemnoštvo fosilizovanih tragova raznih životinja.To ukazuje da su tragovi bili veoma brzo zatr-pani nakon njihovog nastanka. Godinama kas-nije, gornji sloj sedimenta koji ih je zatrpao bioje erodovan i pojavili su se tragovi okamenjeniu steni.

Veoma su interesantni otisci stopala dinosau -rusa pronađeni na vertikalnoj steni (slika 8.12).Očigledno da je ta stena nekada bila meka ihorizontalna, i da su preko nje pretrčali dino -saurusi koji su ostavili otiske stopala. Ubrzozatim, voda je nataložila drugi sediment koji ihje prekrio i sačuvao. Nakon toga, u uslovimavelikih pokreta Zemljine kore, ceo teren seokrenuo za 90 stepeni i formirana je vertikalnastena. Kasnije je površinski deo stene bioerodovan i pojavili su se otisci stopala dino -saurusa.

Takođe je interesantan fosil organizma sličnograku, koji je zatrpan zajedno sa svojim tragovi-ma kretanja. Sam fosil, kao i oblik njegovih

86 87


Slika 8.11. Fosilbalvana koji prolazikroz više slojeva stena. Slika 8.12. Otisci stopala dinosaurusa na vertikalnoj steni

u Argentini.

tragova, jasno ukazuju na uslove katastrofičkogzatrpavanja (slika 8.13).

Ovo su samo neki od brojnih primera fosilakoje pronalazimo širom sveta. Iako su mnoginaučnici bili začuđeni pred ovakvim nalazima,to nije predstavljalo iznenađenje za one koji subili upoznati sa Mojsijevim istorijskim izvešta-jem.

Činjenica je da su mnogi naučnici počeli da pri-hvataju Mojsijevu istoriju. Da li to znači da ćese uskoro početi sa proučavanjem onog delanjegovog izveštaja koji se tiče pitanja čovekovesmrti?

Pre nego što pogledamo taj deo njegovogizveštaja, analizirajmo ono poslednje, i za mno -ge najteže pitanje, vezano za Mojsijevo raču-nanje vremena. Koliko je tačna njegovahronologija kada tvrdi da je naša planeta stvo -rena pre oko šest hiljada godina, a da su Sunce,Mesec i zvezde stvoreni samo četiri dana kas-nije?

88 89


Slika 8.13. Fosil organizma sličnog raku sa tragovimakretanja.

Ljudi su tokom istorije koristili različite metodeza računanje vremena. Jedan od metoda bio jeupotreba peščanog sata (slika 9.1).

Kod ovog sata imamo da pesak iz gornjekomore prelazi u donju. Ljudi su tačno moglida izračunaju koliko je vremena potrebno dasav pesak iz gornje komore pređe u donju. Isvaki put, bilo je potrebno isto vreme da seisprazni gornja komora, a napuni donja. Zašto?

1. Zato što je stopa proticanja peska iz gornjekomore u donju uvek bila konstantna, i

2. Zato što su obe komore bile zatvorene, takoda novi pesak nije mogao da ulazi u komore,niti je pesak iz ovih komora mogao da izlazi.

Mnogi naučnici kada određuju starost stenakoriste jednu vrstu peščanog sata. Znamo da uprirodi postoje neki hemijski elementi koji seraspadaju. Tako se, na primer, jedna vrsta uranaraspada u jednu vrstu olova.

Kako vreme protiče, sve se više urana pretvarau olovo. Tako imamo da je sve manje urana, asve više olova, kao što u slučaju peščanog sataimamo sve manje peska u gornjoj komori, asve više u donjoj.

I onda su naučnici posmatrali u laboratoriji ovoraspadanje urana u olovo i utvrdili brzinu tograspada. A onda su počeli da određuju staroststena. Kako?

Otišli su u prirodu i u stenama pronašli malekoličine urana koji se raspada u olovo. Zatim sutačno izračunali koliko ima urana, a kolikoolova (koliko ima peska u gornjoj komori, akoliko u donjoj). Pošto su već znali brzinuovog raspada, jednostavno su izračunali kolikoje vremena proteklo da od pronađenog urananastane pronađena količina olova.

90 91

U kom vremenu živimo?

U KOM VREMENU ŽIVIMO?

Slika 9.1. Peščani sat.

Za različite stene su dobijane različite starosti, ito od nekoliko miliona do nekoliko milijardigodina. Tako se došlo do brojke od 4,5 mili-jarde godina za starost naše planete.

Međutim, postoje problemi sa ovakvim određi-vanjem starosti stena.

Videli smo da peščani sat može da se koristisamo ako je protok peska konstantan i ako sukomore zatvorene. Ali, zamislimo peščani satkome su obe komorene polomljene, tako dapesak može i da izlazi i da ulazi u komore.Ukoliko bi takav peščani sat stajao negde uprirodi, imali bismo da usled promena vremen-skih uslova pesak postane vlažan, što biuzrokovalo sporije propadanje iz gornjekomore u donju. Korišćenje takvog peščanogsata dalo bi potpuno pogrešne rezultate.

Upravo je takav slučaj sa određivanjem starostistena korišćenjem raspada hemijskih elemena-ta. Raspad urana u olovo, u bilo kojoj steni,može se predstaviti peščanim satom kome suobe komore polomljene i gde je pesak nekadavlažan, a nekada suv.

Znamo da u prirodi ne postoje zatvoreni siste-mi. Voda protiče kroz stene, biljke deluju svo-jim korenjem na strukturu stena, tako da usled

ovih i drugih procesa postoji kretanje hemij -skih elemenata u steni.

Takođe znamo da brzine raspada hemijskihelemenata nisu konstantne. Postoje brojniprimeri koji to potvrđuju.1

Koliko su ovakve metode za utvrđivanje sta -rosti stena nepouzdane, svedoče brojni slučaje-vi sa terena. Tako je u periodu od 1800. do1801. godine došlo do nekoliko erupcija vulka-na na Havajima, a kasnije su od izbačene, azatim ohlađene lave, nastale čvrste stene.

Posle više od 100 godina, naučnici su došli daodrede starost ovih stena korišćenjem različitihmetoda sličnih peščanom satu (kao što sumetode: uran-olovo, kalijum-argon i rubidi-jum-stroncijum). Dobili su rezultate kojima suutvrdili da su ove stene stare između 140 mili -ona godina i 3 milijarde godina.2 Postoji veomamnogo sličnih primera.3

Slična je situacija i sa metodom ugljenika C-14,koja se veoma koristi od strane nekih naučnika.Kada je na Aljasci pronađen fosil zaleđenogmošusnog govečeta, ovom metodom je utvrđe -no da je mišić njegovog sklalpa star 24.000godina, a njegovo krzno 17.000 godina.4 Zamahovine koje danas žive na Islandu, ovommetodom je određeno da su stare izme đu

92 93

U kom vremenu živimo?Nauka i problem smrti

6.000 i 8.000 godina.5 Istom metodom jetakođe utvrđeno da su živi puževi u Nevadistari 27.000 godina.6

Vidimo da su ove metode, kojima se dobijajuvelike starosti stena i fosila, veoma nepouz-dane.

Sa druge strane, postoje brojni prirodni poka -zatelji koji ukazuju na pravu starost naše pla -nete.

Na primer, brda i planine na našim kontinenti-ma svakog trenutka su izloženi procesu erozije,tako da bi za samo nekoliko miliona godina svikontinenti bili potpuno erodovani. Činjenicada još uvek imamo kontinente sa ovakvimbrdima i planinama ukazuje da proces erozijetraje samo nekoliko hiljada godina.7

Takođe, reke svakog trenutka unose velikekoličine sedimenta u okeane. Za samo nekolikomiliona godina, svi okeani bi bili potpunoispunjeni sedimentom. Međutim, na dnuokeana nalazimo tanke slojeve sedimenta kojiukazuju da su naši okeani stari samo nekolikohiljada godina.8

Postoji mnoštvo drugih prirodnih fenomenakoji ukazuju da je naša planeta stara samonekoliko hiljada godina.9

Slična je situacija i sa Suncem, Mesecom i zvez-dama.

Poznato je da Halejeva kometa svakih 75 godi -na prolazi pored Sunca (slika 9.2). Pošto sukomete izgrađene uglavnom od leda, one sedelimično istope svaki put kada prođu poredSunca. Za manje od 10.000 godina Halejevakometa bi bila potpuno istopljena. To što onajoš uvek postoji predstavlja jasan naučni dokazda Sunce mora biti mlađe od 10.000 godina.10

Kada su astronauti prvi put sletali na Mesec,pravljeni su specijalni uređaji koji su trebali daspreče da astronauti ne potonu u debeli slojkosmičke prašine koja je navodno postojala naMesecu. Naučnici koji su bili odgovorni zabez bednost svemirske letelice i astronautaverovali su da je Mesec star nekoliko milijardigodina, što je značilo da se na njegovoj površi-ni nalaze debeli slojevi kosmičke prašine.

94 95


Slika 9.2. Orbita Halejeve komete

Sa druge strane, naučnici koji su prihvataliMojsijev izveštaj o starosti Meseca, tvrdili su dana njemu ima samo par centimetara kosmičkeprašine, što su astronauti i potvrdili kada susleteli na Mesec.11

A šta je sa zvezdama? Mnogi naučnici verujuda se pre više milijardi godina desila velikaekslozija u svemiru, zvana Veliki prasak. Posletoga, navodno su nastale zvezde i galaksije kojese sada razleću na sve strane po svemiru.

Svetlost koja dolazi sa zvezda i galaksija, a kojumi vidimo, podeljena je u nekoliko boja. Teboje zajedno čine spektar i formiraju belu svet-lost koju mi vidimo. Iztraživanja su pokazala daako se zvezda ili galaksija udaljava od nas, ili sekreće kružno oko nas, instrumenti će moći dauoče promene u svetlosti koja dolazi do nas.Oni će u tom slučaju zapaziti da je crvena bojaspektra pomerena. Taj fenomen se naziva“crveni pomeraj”.

Naučnici koji veruju da se desio Veliki prasak,pretpostavljaju da se zvezde i galaksije, čijasvetlost ima veliki crveni pomeraj, nalazeveoma daleko od nas i da se udaljavaju od nasveoma velikim brzinama. I suprotno, zvezde igalaksije čija svetlost ima mali crveni pomerajnalaze se blizu nas i udaljavaju se od nas ma -njim brzinama.

Međutim, teorija Velkog praska je bila ospore-na kada su naučnici snimili fizički spojenugalaksiju, koja ima mali crveni pomeraj, ikvazar (jednu vrstu zvezde), koji ima veomaveliki crveni pomeraj (slika 9.3).12 To znači dakvazari sa velikim crvenim pomerajem nisuveoma daleko od nas.

Ovo je bila dodatna potvrda teoriji da se galak-sije i zvezde kreću po kružnim putanjama okonekog centra univerzuma, na sličan način kaošto se elektroni kreću oko centra atoma.13

Treba napomenuti da mnogi naučnici veruju daje brzina svetlosti, koja sada iznosi oko 300.000kilometara u sekundi, oduvek bila ista. Put kojisvetlost pređe za jednu godinu naziva se “svet-losna godina”.

Tako su neki naučnici prigovorili da Mojsijevaistorija, po kojoj su zvezde i galaksije stare sa -mo 6.000 godina, ne može biti tačna jer posto-

96 97


Slika 9.3. Spojena galaksija i kvazar.

ji mnoštvo zvezda i galaksija koje su udaljeneod nas više miliona svetlosnih godina. To značida svetlost koju mi sada vidimo sa njih, jestesvetlost koja je putovala milionima svetlosnihgodina i tek sada došla do nas. Ta svetlost jenavodno krenula sa tih zvezda i galaksija previše miliona godina.

Ali, pogledajmo kako izgledaju te galaksije kojesu navodno udaljene od nas više miliona svet-losnih godina (slika 9.4). Neke su navodnoudaljene od nas 2 miliona svetlosnih godina, aneke čak 106 miliona svetlosnih godina. Toznači da mi u ovom trenutku gledamo svetlostkoja je krenula sa njih pre 2 miliona, odnosno106 miliona godina.

Treba zapaziti da ove galaksije izgledaju veomaslično, skoro identično, iako se navodno nalazena veoma različitim rastojanjima od nas.

Zamislite da vam pokažem slike moje ćerkeAnđe kada je imala tri godine (slika 9.5). I onda

vam neko kaže da su neke od njih snimljenepre 2 godine, a neke pre čak 106 godina. Vibiste sigurno posumnjali u takvu izjavu, jer susve ove slike iste i tako ukazuju na istu starost.

Slična je situacija i sa galaksijama. Znamo da segalaksije sastoje od mnoštva “ruku” koje se svremenom sve više i više uvijaju prema centrugalaksije (slika 9.6). Što je galaksija starija, to ćenjene “ruke” biti više uvijene prema centrugalaksije.

Ali, mi vidimo da su sve galaksije skoro pod-jednako uvijene. To znači da one izgledaju pod-jednako stare, kao i moja ćerka na svim slika-ma. Očigledno da nešto nije u redu sa teorijomo veoma starom univerzumu koji je nastaoposle Velikog praska.

98 99


Slika 9.4. Galaksije i njihova navodna udaljenost. Slika 9.5. Slike moje ćerke.

Takođe, merenja u poslednja tri veka supokazala da brzina svetlosti nije bila konstant-na tokom istorije. Kao što sve u prirodi imatendenciju da se raspada i da slabi, tako se ibrzina svetlosti polagano smanjuje.14 Rezultatiukazuju da je brzina svetlosti nekada bila 10milijardi puta veća.15

To se veoma lepo uklapa u Mojsijev izveštaj ostvaranju zvezda i galaksija. Bez obzira kolikobi one bile daleko od naše planete, svetlost bisa tako velikom brzinom u prošlosti skoro tre -nutno došla do nas.

Treba dodati da je nauka do sada okrila jošmnoštvo činjenica koje potvrđuju da su Sunce,Mesec i zvezde stari samo nekoliko hiljada go -di na.16

Vidimo da Mojsijev istorijski izveštaj prolazisve naučne testove, uključujući i ovaj poslednji,koji neki smatraju možda najtežim.

Sve nam to omogućava da steknemo povere njeu ono što je Mojsije pisao i da se okrenemoonom delu njegovog izveštaja koji nas najvišeinteresuje.

100 101


Slika 9.6.Skica galaksije sa“rukama” kojese uvijaju.

Postoji jedan muzej koji ima specifičan sistemzaštite. U njemu se nalazi veliki broj drevnihspisa, ali najvažniji od njih izložen je na poseb-nom okruglom stubu koji se nalazi u centrumuzeja (slika 10.1).

Ukoliko bi bio izvršen raketni napad na ovajmuzej, odmah bi bio pokrenut specijalni sistemzaštite. Tada bi centralni stub brzo bio spuštenpod zemlju, gde bi ovaj drevni spis bio čuvan uposebnoj komori.

Ali, zašto je ovaj spis tako važan da treba naovakav način da se čuva?

Posle Drugog svetskog rata verovanje u ate -izam je dostiglo svoj vrhunac. Negirani su svikoncepti koji ukazuju na nešto natprirodno.

Najpoznatije knjige na svetu koje spominjunatprirodne stvari jesu upravo Mojsijeve knjige.Njegove knjige, kao i knjige drugih autora kojisu pisali o sličnim temama, objavljene su zajed-no kao jedna posebna knjiga koja se zove Bib -lija.

U to vreme, ova knjiga je bila pod velikim uda -rom ateističke kritike, a najveći prigovor bio jeda je ona prepuna grešaka i da današnje izda njenije autentično. Navodno, ljudi koji su je pre -pisivali, i tako prenosili sa kolena na koleno,nisu to učinili verno.

Znamo da u drevnim vremenima nisu posto-jale štamparske mašine i da su spisi bili umno -žavani tako što su ručno prepisivani. Najstarijesačuvane kopije Homerovih dela napisane su500 godina posle pisanja originala. A najstarijesačuvane kopije dela Platona i Herodota napi -sane su više od 1200 godina nakon pisanjaoriginala.

I u vreme najvećih ateističkih kritika, desilo senajveće arheološko otkriće u istoriji. Godine

102 103

Najbolje čuvani drevni spis

NAJBOLJE ČUVANIDREVNI SPIS

Slika 10.1. Najbolje čuvanidrevni spis.

1947, u pećinama kod Mrtvog mora u Izraelu,pronađeni su drevni spisi koji su predstavljalinajstarije kopije Biblije, a koje su napisanesamo 200 godina nakon pisanja originala.

Kada su ti drevni spisi bili upoređeni sa kopija-ma koje danas imamo, ateističke kritike sunaglo utihnule. Danas samo neinformisaniljudi osporavaju autentičnost Mojsijevih spisa iostalih spisa Biblije. Kakav dokaz predstavljajuti spisi za autentičnost Biblije, svedoči i odlukanaučnika da izgrade poseban muzej u kome ćese oni čuvati.

Ali, postoje i drugi muzeji širom sveta u kojimase čuvaju drevni spisi. Nijedan od njih nemaovakav sistem zaštite. Zar je on zaista neopho-dan?

Za razliku od drugih, jedino spisi Biblije, aposebno Mojsijevi spisi, govore na ozbiljan iautentičan način o pitanjima čovekovog životai smrti. I to je bio jedan od razloga da se ovispisi posebno zaštite.

Tema ove knjige je najveći problem sa kojim sečovek suočava - problem smrti. Mojsije govorio tome kako je nastao ovaj problem i kako semože rešiti.

Videli smo do sada da nauka nije uspela daospori nijedan od Mojsijevih navoda, već ih je

samo potvrdila. Konačno, šta Mojsije ima dakaže o problemu čovekove smrti i može linauka da testira njegove navode?

Kada čitamo Mojsijev izveštaj o prvim događa-jima na našoj planeti vidimo da su prvi ljudi bilistvoreni sa potencijalom da večno žive. Usloviza život su bili savršeni, uključujući prijatnuklimu bez kiše i snega, sa velikim izobiljem ubiljnom i životinjskom svetu. Izveštaj kaže daje sve u prirodi bilo stvoreno radi čoveka, alipostojao je uslov koji je čovek morao da ispuni,a to je da živi u skladu sa uspostavljenim zako -nima.

Mojsije dalje kaže da su ljudi svesno odbili dapoštuju prirodne zakone. Usledila je smrt nesamo čoveka, već svih organizama na našojplaneti. Ali, ne istog trenutka, već upravo nanačin kako savremena nauka otkriva - pokre-tanjem genetskih i drugih mehanizama kojiizazivaju starenje.

Već smo videli da fosili organizama ukazuju daje život nekada bujao na našoj planeti, da su kli-matski uslovi bili prijatni za život na svimmeridijanima i da su organizmi bili mnogokrupniji, što ide u prilog Mojsijevog izveštaja.

Ali, pogledajmo još neke detalje Mojsijevogizveštaja o najranijoj istoriji našeg sveta.

104 105

Najbolje čuvani drevni spisNauka i problem smrti

Interesantno je zapaziti da ovaj izveštaj ističeda su ljudi u početku “bili goli, ali da ih nije bilosramota”. Kada su odbili da žive u skladu sauspostavljenim zakonima, započeti su određeniprocesi tako su ljudi mogli da vide da su goli itada su po prvi put obukli odelo.

Možda će nekome ovaj izveštaj izgledatinaivan, ali u svetlu genetike i jezika na kome jepisan, on predstavlja izuzetan istorijski zapis.Na koji način?

U prirodi postoje organizmi koji emituju svet-lost, kao što je insekt poznat pod imenom “svi-tac”. Ovaj organizam poseduje gen koji mudaje mogućnost da svetli. Kada su naučniciubacili ovaj gen u telo biljaka, one su takođepočele da svetle.1 To znači da i drugi organiz-mi, pod određenim uslovima, mogu emitovatisvetlost.

Jezik na kome je Mojsije pisao svoj izveštajjeste hebrejski jezik. Poznavanje ovog jezikadaje dodatne mogućnosti za razumevanje nje-govog izveštaja.

Na tom jeziku, kada kažete “svetlost”, rekli stei “koža”. Dakle, asocijacija na “svetlost” je“koža”.

Takođe, na hebrejskom jeziku kada napišete“odelo”, napisali ste i “pobunio se”. Dakle,asocijacija na “odelo” je “pobuna”.

Poznato je da čovek danas koristi samo 20%svojih gena. Da li u svetlu nauke i onoga što jeMojsije napisao možemo da zaključimo dačovekova koža ima potencijal da svetli, ali daprocesi koji to omogućavaju momentalno nisuu funkciji? To bi izgledalo kao da su ljudi upočetku bili “obučeni u svetlost”, a da sunakon pobune bili pokrenuti mehanizmi kojisu započeli proces starenja i umiranja. Tada sui prekinuti procesi koji su omogućavaličovekovoj koži da emituje svetlost. Kada suprestali ti procesi, čovek je primetio da je go ipo prvi put je obukao odelo.

Pored povezanosti hebrejskih reči “koža” i“svetlost”, i “odelo” i “pobunio se”, postoje imnoge druge reči iz Mojsijevog izveštaja kojesu povezane - u smislu da podrobnije objaš -njavaju šta se desilo na početku ljudske istorije.

Ali, najvažnija činjenica u Mojsijevom izveštajujeste da je čovek stvoreno biće, da mu je Tvo -rac dao potencijal da večno živi, i da je nakončovekove pobune On pokrenuo mehanizmekoji izazivaju starenje i umiranje. Takođe, Moj -sije kaže da Tvorac nudi čoveku vraćanjepotencijala za večnim životom, pod uslovom

106 107


da čovek prihvati prirodne zakone koje je Onuspostavio.

Mojsije beleži da je čovek formiran od “prahazemaljskog”, i da je Tvorac u taj prah udahnuojednu duhovnu komponentu koja čoveka činiživim. Nauka otkriva da više od 99% čove -kovog tela čine samo četiri hemijska elementa(vodonik, kiseonik, ugljenik i azot), što zaistapredstavlja “prah zemaljski”. Taj prah je ure-đen po tačno utvrđenom planu koji je zapisanu genima.

Sa druge strane, duhovna komponenta je onajčovekov deo u koji se zapisuje čovekov karak-ter, njegova memorija, duhovne osobine itd.Posle čovekove smrti, duhovna komponenta sevraća Tvorcu, a prah se vraća u zemlju.

Ukoliko je Tvorac stvorio čoveka jednom, on -da je On u stanju da to ponovo učini. Napome -nimo da roditelji samo prenose život svojojdeci, dok je Tvorac davalac života. On možečoveka da stvori bez roditelja, kao što je to bioslučaj sa prvim ljudima, što zovemo “prvobit-no stvaranje”. Stvaranje čoveka posredstvomroditelja, zovemo “rađanje”. Postoji i ponovnoili novo stvaranje, ili vaskrsenje.

I upravo Mojsijev izveštaj govori o tomvelikom obećanju koje je Tvorac dao čoveku -

obećanju o ponovnom stvaranju. Tada ćečovekovo telo ponovo biti oblikovano u skladusa planom koji je već zapisan u genima, a pos-tojeća duhovna komponenta biće vraćena utelo.

Vidimo da sve u prirodi funkcioniše u skladu satačno utvrđenim zakonima. Čovekov život jenajsloženija pojava u prirodi i postoji zakon pokome ova pojava može da se odvija. Taj zakonse naziva “moralni zakon”. Mojsije kaže da ječovekov odnos prema moralnom zakonu,ujedno i njegov odnos prema novom stvaranjui novom životu koji mu se nudi. Svaki čovekmože da izabere da bude stvoren za novi život- prihvatanjem ovog zakona.

Da ne bi bilo dileme oko toga šta je moralnizakon, Tvorac je u Bibliji dao njegove detalje. Ito je jedan od razloga zašto se drevni spisiBiblije čuvaju na poseban način.

Međutim, prigovor koji neki ljudi upućujuizveštaju o stvaranju i ponovnom stvaranju,odnosi se na natprirodni faktor. Oni postavlja-ju pitanje: Kako mogu da verujem u postoja njenatprirodnog Tvorca koga nikada nisam video,niti čuo?

Pogledajmo kako je jednom prilikom poznatinaučnik Blez Paskal odgovorio na ovo pitanje.

108 109


Svakodnevno čitamo i slušamo o najnovijimdostignućima na polju nauke i tehnologije.Porast znanja je tako veliki da neke proceneukazuju da se svakih pet godina prikupi višeznanja nego tokom celog prethodnog periodaljudskog postojanja.

Širom sveta organizuju se sajmovi gde se izlažunajnoviji modeli kompjutera, automobila,mobilnih telefona, satelitske opreme i drugihdostignuća savremene nauke.

Međutim, ako bismo otišli u prirodu i prošetalise nekom livadom ili šumom, naišli bismo namnogo veća čuda tehnoligije i dizajna.

Jedan najobičniji mrav je nebrojeno putasloženiji sistem nego bilo koji model automo-bila. Jedna najobičnija muva je milijardamaputa složenija od bilo kog aviona ili svemirskogbroda. To je razlog zašto naučnici često koristemodele iz prirode da bi projektovali svojemodele.

Tako su inženjeri jedne kompanije konstruisalinajnoviji model helokoptera proučavajućigrađu i let vilinog konjica (slika 11.1). Dodajmoda vilin konjic ima najsloženije oči u prirodi.Svako njegovo oko sadrži više od 30.000 soči-va (slika 11.2).

Poznato je da su naučnici u stanju da praveveoma male motore i pumpe koje se koristeprilikom hirurških zahvata. Ako bi vas nekopitao, da li su naučnici u stanju da naprave takomalu pumpu koja bi mogla da se smesti najedan kvadratni milimetar, vi biste verovatnoodgovorili da bi “možda mogli tako nešto daučine”.

110 111

Tehnologija bez premca

TEHNOLOGIJA BEZ PREMCA

Slika 11.1. Vilin konjic i njegova bleda kopija.

Slika 11.2.Najsloženije očiu prirodi - očivilinog konjica..

A, da li bi naučnici mogli da naprave hiljadumalih pumpi koje bi stale na jedan kvadratnimilimetar? Sigurno da ne.

Poznato je da hrana koju čovek unosi, ulazi uželudac gde se vari. Iz želuca, svarena hranaulazi u tanko crevo gde se hranljivi sastojci pre-bacuju u krvotok i raznose po celom telu. Najednom kvadratnom milimetru tankog creva nenalazi se jedna, niti hiljadu, nego 200 milionapumpi koje rade na prebacivanju hran ljivih sas-tojaka u krvotok (slika 11.3).

Najprostoji živi sistem, na nivou jedne ćelijekao što je bakterija, predstavlja nešto mnogosloženije i uređenije nego bilo koji grad nasvetu. To je lepo ilustrovao jedan molekularnibiolog:

“Da bismo shvatili realnost života pomoćuotkrića molekularne biologije, ćeliju moramouveličati hiljadama miliona puta, dok ne bidobila prečnik od 200 kilometara i ličila naogromni svemirski brod, dovoljno veliki daprekrije grad kao što je London ili Njujork.Ono što bismo tada videli bio bi objekatnenadmašne složenosti i savršenog dizajna.”

On dalje kaže: “Na površini ćelije možemozapaziti milione otvora, nalik ulaznim hodnici-ma u ogromnom svemirskom brodu, koji seotvaraju i zatvaraju da bi omogućili stalan pro-tok materijala koji ulazi i izlazi. Ako bismo ušlikroz jedan od tih otvora, našli bismo se u svetunajviše tehnologije i nezamislive složenosti.”1

Treba zapaziti da živi sistemi u prirodi naodređeni način liče na knjige koje ljudi pišu.Kao što se u knjigama nalaze određene infor-macije, tako svi živi sistemi sadrže izuzetnosložene informacije zapisane u genima.

Najprostoji živi sistem sadrži u sebi složenijuinformaciju nego bilo koji kompjuterski pro-gram koji je čovek napravio. A čovek, u svakojod svojih 12 hiljada milijardi ćelija sadrži tolikoinformacija koje bi mogle da se smeste u 900tomova enciklopedije.

112 113

Tehnologija bez premcaNauka i problem smrti

Slika 11.3.Poprečni presektankog creva..

Mogli bismo u nedogled da govorimo o tomekako su živi sistemi složeni i kako oni izuzetnofunkcionišu. Ali, nas u ovom trenutku neinteresuje kako oni funkcoinišu, već kako sunastali. Dakle, kako su nastali živi sistemi?

Da pođemo najpre od nečeg jednostavnijeg.Kako je nastala jedna knjiga? Možda će nekoreći da je knjiga nastala u štampariji, ali to jepogrešan odgovor. Knjiga je nastala u umupisca. Informacija ne može da nastane u štam-pariji. U štampariji informacija može samo dase prenese na papir.

A sada, da postavimo pitanje koje je za nas odvelike važnosti: Kako su nastali živi sistemi, zakoje smo videli da su mnogo složeniji od biločega što je čovek napravio? Danas postoje triodgovora koje naučnici nude kao odgovor naovo pitanje. To su:

1. Živi sistemi su nastali slučajno, sami od sebe.

2. Žive sisteme je stvorila Superiorna Inteligen -cija koja postoji u svemiru.

3. Ne znamo kako su nastali živi sistemi.

Mnogi naučnici danas veruju da su živi sisteminastali nakon velike eksplozije koja se navodnodesila u svemiru pre oko 15 milijardi godina. Sadruge strane, postoje naučnici koji smatraju daizuzetno složena informacija koja postoji u

živim sistemima, kao i njihova izuzetno slože-na građa, nisu mogli tako da nastanu. Oni tvrdeda mora postojati Superiorna Inteligencija usvemiru koja je stvorila ove izuzetno složenesisteme, zajedno sa informacijom koja se nalaziu njima.

Njutn, Mendel, Paster i drugi naučnici koji supostavili temelje nauci, zastupali su to mišlje -nje, baš kao i mnogi savremeni naučnici.

Poznato je da jedan od osnovnih zakona ubiologiji (ili nauci o životu), zakon biogeneze,kaže kako nastaju živi organizmi. Taj zakonkaže da “živi organizmi nastaju samo od živihorganizama”, i to je ono što vidimo svuda okonas. Psi nastaju od pasa, mačke od mačaka,insekti od insekata, a ljudi od ljudi. Nikadanećemo videti da živi organizmi nastaju odnežive materije.

Iz svega ovoga, izveden je jasan zaključak da usvemiru mora postojati Superiorna Inteligen ci -ja, koja je živa.

I ono što je krajnji zaključak, odnosi se na več -nost. Svi naučnici se slažu da nešto mora bitivečno u svemiru. Zastupnici koncepta slu -čajnog nastanka veruju da mrtva materija pos-toji od večnosti. Ukoliko bi to bio slučaj, ondaživota ne bi bilo u svemiru, jer živo nastaje

114 115


samo od živog. Jedina mogućnost jeste da Životmora biti večan u svemiru.

Tako su načunici došli do nedvosmislenogzaključka da u svemiru mora postojati Superi -orna Inteligencija, koja je živa i večna. U naucise to Biće naziva Tvorac.

Poznati naučnik Blez Paskal je jednom pri-likom pozvao one koji sumnjaju u postojanjeTvorca da sebi priušte najveći dokaz u prilogNjegovog postojanja. On ih je pozvao da selično upoznaju sa Njim.

Paskal ih je pozvao da u tišini svoje sobe odvo-je nekoliko trenutaka i obrate se Onome kogane vide i ne čuju. Kada u svom životu bududoživeli neverovatno iskustvo odgovora natražene potrebe, razumeće da postoji Neko koje veoma zainteresovan za njih. Mnogi događa-ji iz ličnog iskustva, do tada objašnjavani kao“slučajnost” ili “srećna okolnost”, sada ćedobiti jedno novo tumačenje.

Čoveku je dato i pisano otkrovenje Tvorcapomoću koga može detaljnije da se upozna saNjim, načinom na koji je delovao u prošlosti isavetima kojima čoveka usmerava na pravi put.

Paskal je još kazao da je Tvorac usadio u čove-ka ideju o večnosti, i da čovek - stvoren po

Njegovom obličju - treba da razmišlja o več -nim stvarima.

Mojsije i drugi pisci Biblije su veoma preciznozapisali informacije, dobijene na poseban načinod Tvorca, vezane za prošlost, sadašnjost, ali iza budućnost. Videli smo da nauka na izuzetannačin potvrđuje istinitost biblijskih zapisavezanih za prošlost. Ali, savremeni čovek jezainteresovan i za budućnost.

Pogledajmo šta nam Tvorac, preko Mojsija idrugih pisaca Biblije, govori o tome.

116 117


Postoji mesto na našoj planeti koje se u naj-manju ruku može nazvati neverovatnim. Tu sunaučnici pronašli nešto što ne postoji nigde nasvetu. U pitanju je jedan lokalitet na BliskomIstoku

Ako bi došli na poznato uvtrđenje Masada uIzraelu i pogledali prema Mrtvom moru,zapazili bismo dva neobična područja (slika12.1).

Okolina ovih područja je ravna i izgrađena jeod krečnjačke stene, koja je u obliku šljunka ikrupnog kamenja (slika 12.2).

Unutar tog terena nalaze se dva područjaizgrađena od sitnozrne stene, zvane gips, kojaformira neravan reljef u obliku visokih zgradai ulica (slika 12.3).

U ovim područjima naučnici su pronašli krup-no kamenje koje je poređano u nizovima i podpravim uglom, što je neke navelo na pomisao

da su tu nekada postojali popločani trotoari izgrade.

118 119

Nestali gradovi

NESTALI GRADOVI

Slika 12.1.Dva neo-bičnapodručjakod Mrtvogmora.

Slika 12.2.Okolni teren

Slika 12.3. Područja koja su drugačija od okoline.

Slika 12.4. Sumporne loptice.

Ali, ono što je najviše iznenadilo naučnike jesteveliki broj sumpornih loptica koje su prona -đene u ovim stenama (slika 12.4).1

Sumporne loptice su veličine od 2,5 centimetrau prečniku, do veličine teniske loptice. Ono štosu naučnici posebno zapazili jeste kako su ovesumporne loptice probile stenu pod visokomtemperaturom (slika 12.5).

Izveden je zaključak da ovaj teren izgleda kaoda je neko na njega pucao velikim sumpornimmitraljezom sa neba.2

Poznato je da sumpor u prirodi obično nastajeu blizini vulkana ili gejzera, ali je tada pun

nečistoće. Ovako čist sumpor i u ovako velikojkoličini nije pronađen nigde na Zemlji.

Naučnici koji su poznavali Mojsijev istorijskiizveštaj odmah su se setili gradova Sodoma iGomora koji su bili uništeni na neverovatanannačin. Mojsije beleži da su ti gradovi bili pre-puni bezakonja i nemorala, i da je Tvorac spus-tio sa neba “vatru i sumpor” i uništio ih.3

120 121

Nestali gradoviNauka i problem smrti

Slika 12.5. Sumporne loptice koje su probile stenu podvisokom temperaturom.

Slika 12.6. Ostaci skeleta (gore), dela kičme i butne kosti(u sredini), i pršljenja (dole).

Dodatnim istraživanjem ovih lokaliteta pro -nađeni su ostaci spaljenih ljudskih skeleta (slika12.6). Detaljne hemijske analize su potvrdile dasu u pitanju ljudski skeleti, a ne neobični obliciokolnog kamenja.4

Konačno, izvršena je “hemijska provera” Moj -sijevog izveštaja, i to na sledeći način: Ukolikobi se krečnjačka stena, od koje je izgrađen ovajregion, izložila velikoj temperaturi (vatri koja bipala sa neba) i sumporu, dobili bismo kalcijum-sulfat ili gips, upravo onu stenu od koje suizgrađena ova područja sa sumpornim loptica-ma (slika 12.7).

Na taj način su izneti dodatni dokazi u prilogistinitosti Mojsijevog izveštaja vezanog za

jedan neverovatan događaj - uništenje gradovavelikog nemorala, Sodoma i Gomora, pada -njem vatre i sumpora sa neba.

Ali, zašto je to važno? Videli smo da je od nas-tanka prvih ljudi, pa sve do danas, problemovoga sveta moralne prirode. U pozadini lošepolitike, loše ekonomije i lošeg zdravlja ljudileži moralni pad čoveka. U moralnom smislu,stanje sveta se sve više pogoršava.

Kada čitamo one delove Mojsijevih knjiga idrugih knjiga Biblije, koji se odnose na budućedogađaje, vidimo da svi pisci Biblije govore oistom događaju na kraju istorije ove planete.

Kada je jednom u prošlosti preko Noja bioupućen poziv ljudima da promene svojdestruktivni način života, i da se pripreme zaveliku vodenu katastrofu koja dolazi, oni su sesmejali i odbacivali poziv Tvorca. Oni nikadanisu videli vodu kako pada sa neba i negirali suda tako nešto može da se desi, nastavljajući dažive svojim razvratnim i beskorisnim životom.

Nakon velikog vodenog Potopa koji je usledio,Tvorac je obećao ljudima da više nikada nećeponovo doći do vodenog Potopa. Ali, to neznači da neće biti nekog drugog Potopa.

Tvorac nas u Bibliji obaveštava da se veomapribližio dan kada će se čovečanstvo, zbog

122 123


Slika 12.7.Hemijaska analiza područjasa sumpornimlopticama.

svoje okrutnosti, drskosti i samoživosti, sus-resti sa jednim mnogo strašnijim Potopom.Ovoga puta to će biti ognjeni Potop, a nestaligradovi Sodom i Gomor predstavljaju uma -njenu sliku tog budućeg događaja. Kao i pre-potopni ljudi, i danas će mnogi ljudi odbacivatii negirati mogućnost takvog događaja.

Kada čitamo Mojsijev izveštaj o stvaranju ikada pogledamo nalaze u prirodi, vidimo da jeovaj svet u početku bio stvoren kao mesto kojeje trebalo da predstavlja raj za čoveka u kojemće on večno živeti.

Iako je čovek od ove planete napravio pakao,Tvorac nas u Bibliji obaveštava da će ova pla -ne ta uskoro biti obnovljena i dovedena u prvo-bitno stanje, kada će ljudi na njoj moći da živeu miru i sreći.

Pre toga, Tvorac će uputiti još mnoštvo pozivaljudima da se okrenu pravom putu. A onda, udogađajima koji će uslediti, biće uklonjeni svioni koji čine zlo sebi i drugima, i koji nisu zain-teresovani za život u miru i harmoniji.

Videli smo da savremena nauka jasno potvrđu-je ono što je Tvorac otkrio kroz Bibliju vezanoza prošlost. Takođe smo videli da je biblijskitekst potpuno autentičan i da nije pretrpeonikakve izmene. Zato nema razloga da ne veru-

jemo onome što je Tvorac kazao vezano zabudućnost.

Svaki problem koji ima savremeni čovek možeda bude rešen, uključujući i problem smrti.Tvorac koji je čoveka jednom stvorio, u stanjuje da to ponovo učini, i On je obećao da će toučiniti.

Onaj koji je u stanju da reši problem smrti, si -gurno je u stanju da reši i sve druge čovekoveprobleme. Na nama je da izaberemo ono što suizabrali Njutn, Mendel, Paster i mnogi drugi, ato je da prihvatimo načela života koje je Onuspostavio i tako budemo na Njegovoj strani.Ako hoćemo, mi to možemo da učinimo.

U sledećoj knjizi, koja je u pripremi, govoriće-mo o principima uspešnog i kvalitetnog životakoje je Tvorac dao čoveku, kao i o koracimakoje bi čovek trebao da preduzme da bi sepripremio za događaje koji će da uslede.

“Tajna srećnog života - Može li čovek većdanas da oseti miris večnog života?” jestenaslov sledeće knjige i jedno od glavnih pita njakoje će u njoj biti razmatrano.

Odgovori na ovo i ostala pitanja važna za čove-ka nalaze se u Knjizi nebeskog porekla, ko ja sesvake godine štampa u preko 40 mili ona

124 125


primeraka i koja predstavlja ubedljivo najvećisvetski bestseler svih vremena.

Najvažnije pitanje

1. Oeller PW, Lu MW, Taylor LP, Pike DA, Theologis A.Reversible inhibition of tomato fruit senescence by antisenseRNA. Science, 1991 Oct 18; 254 (5030) : 437-9.2. Siegel LJ. Are Telomeres the Key to Aging and Cancer?Genetic Science Learning Center at The University of Utah.http://gslc.genetics.utah.edu/features/telomeres/

Tragovi u steni

1. a) Burdick CL. The Naturalist. Vol. 16, Spring 1957. b)Burdick CL. Sings of the Times. July 22, 1950. c) Bird RT,Thunder In His Footsteps, Natural History, May, 1939, p. 255.d) Whitcomb JC and Morris HM. 1961. Genesis Flood. NewJersey: P&R Publishing, p. 172-176.2. a) Taylor J. 2003. Fossils Facts & Fantasies. Crosbyton: Mt.Blanco Museum. b) Lit. 1c, str. 175.3. Huse SM. 1993. The Collapse of Evolution. Grand Rapids:Baker Books. Imena pomenutih nau~nika na engleskom jezikusu: Isaac Newton, Louis Pasteur, Gregor Mendel, MichaelFaraday, William Kelvin, Joseph Lister, Blaise Pascal, JohannesKepler, Robert Boyle, Carolus Linnaeus, William Herschel,Joseph Henry, John A. Fleming, George Stokes, Leonardo daVinci, William Ramsay, Bernhard Riemann, Rudolf Virchow,James Joule, James Maxwell, Samuel Morse, Georges Cuvier.4. http://www.bible.ca/tracks/tracks-acambaro.htm5. http://www.bible.ca/tracks/peru-tomb-art.htm6. http://www.bible.ca/tracks/dino-fossils.htm7. Brown RH. 1991. Fresh Bread; Old Fossils. Origins 18:89-92.8. 1. Knjiga Mojsijeva 5. poglavlje; 6. poglavlje 4. stih.

126 127


LITERATURA

9. http://www.global-conspiracies.com/peruvian_skulls.htm10. a) Giants From the Past. 1983. National GeographicSociety. b) http://www.s8int.com/mega1.html11. http://www.bible.ca/tracks/fossilized-hammer.htm12. Estes R, Hutchison JH. 1980. Eocene lower vertebratesfrom Ellesmere Insland, Canadian Artic Archipelago.Paleogeography, Paleoclimatology, Paleoecology 30:325-347.13. Mitrović J. Pavlović M. 1980. Paleozoologija, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, str. 56.

Tajna piramida

1. a) Hart G. 1991. Pharaohs and Pyramids, London: TheHerbert Press. b) Nunn JF. 1996. Ancient Egyptian Medicine.London: British Museum Press. c) Estes JW. 1993. The MedicalSkills of Ancient Egypt, Canton: Science History Publications.2. a) Casson L. 1969. The Search for Imhotep, Horizon, vol.XI, No 3. b) Wallis EA, (1925) 1989. The Mummy. New York:(Cambridge University Press) Dover Publications, Mineola.3. Moller L. 2002. The Exodus Case. Copenhagen: ScandinaviaPublishing, p. 72-75.4. The Ancient Near East, 1958, vol I., p. 24-, Editor J. B.Pritchard, Princeton University Press, Princeton, USA.5. M. Lichtheim, 1980. Ancient Egyptian Literature, vol III,University of California Press, Berkeley, USA.6. The Ancient Near East, 1958, vol I., p. 234-, Editor J. B.Pritchard, Princeton University Press, Princeton, USA.7. Clayton PA, 1994. Chronicle of Pharaohs. London: Thamesand Hudson Ltd.8. Mertz B. 1996. Temples, Tombs and Hieroglyphs. London:Michael O’Mara Books Ltd.

Otisci stvaranja

1. Gentry R. 1992. Creation’s Tiny Mystery. Knoxville: EarthScience Associates. www.halos.com

Zagonetni stubovi

1. Moller L. 2002. The Exodus Case. Copenhagen: ScandinaviaPublishing, p. 205-207.2. 1. Carevima 9,26.27; 3,1.3. 2. Mojsijeva 13,20.4. 2. Mojsijeva 14,2.5. Lit. 1, str. 211-215.6. Lit. 1, str. 218-227.


1. 2. Mojsijeva 15,27.2. 2. Mojsijeva 17,5.6.3. Josephus F. 1987 edition. The Antiquites of the Jews. Book3, chapter 1:7, Henrderickson Publishers, USA.4. Josephus F. 1995 edition. The Antiquites of the Jews. Book3, chapter 1:7, notes by Whiston, Henrderickson Publishers,USA.5. Moller L. 2002. The Exodus Case. Copenhagen: ScandinaviaPublishing, p. 243-247.6. 2. Mojsijeva 17,15.7. 2. Mojsijeva 19-20.8. 2. Mojsijeva 19,20-23.9. Lit. 5, str. 256-257.10. 2. Mojsijeva 24,4; 2. Mojsijeva 20,25.26.11. 2. Mojsijeva 32.12. Lit. 5, str. 263-265.13. 5. Mojsijeva 9,21.14. 2. Mojsijeva 19,18; 20,18.15. Lit. 5, str. 272.

Najveće čudo prirode

1. Ostin S. 2003. Najveće čudo prirode: Kanjon Kolorado -spomenik katastrofe. Beograd: Metafizika, str. 123-126.2. Morris J. Austin S. 2003. Footprints in the Ash. green Forest:Master Books.3. Morris J. 1996. The Young Earth. Santee: Institute forCreation Research, p. 96-97.

128 129

LiteraturaNauka i problem smrti

4. a) Hayes MO. Hurricanes as Geological Agents: Case Studiesof Hurricanes Cara, 1961, and Cindy, 1963, University ofTexas, Bureau of Economic Geology, Report of InvestigationNo. 61, p. 56.5. Lit. 1, str. 39-43.

Govor fosila

1. a) Brown W. 2005. In the Beginning: Compelling Evidencefor Creation and the Flood. Center for Scientific Creation. b)Trewin NH. 1985. Mass mortalities of Devonian fish - theAchanarras Fish Bed, Caithness. Geology Today, March-April:45-49.2. Ladd HS, Science 129:72 (1959).3. Osterman E. 1998. Unsere Erde - ein junger Planet.Hanssler-Verlag, Neuhausen-Stuttgart, p. 62.4. a) Tolmachoff IP. 1929. The Carcasses of the Mammoth andRhinoceros Found in the Frozen Ground of Siberia,Transactions of the American Philosophical Society 23, p. 14.b) Factsheet No. 12, Creation Resources Trust, Mead Farm,Downhead, West Camel, Yeovil, Somerset, BA22 7RQ.5. Dillow JC. 1982. The Waters Above. Chicago: Moody Press,pp. 371-377.6. Hapgood CH. 1958. Earth’s shifting crust. New York:Pantheon-Books.7. a) Cutler A. 2003. The Seashell on the Mountaintop. NewYork: Dutton. b) Woodward J. 1978. An Essay Towards aNatural History of the Earth. New York: Arno Press, pp. 3–74.8. Coffin H. 1983. Origin by Design. Washington D.C.: Reviewand Herald Publishing Association, p. 47.

U kom vremenu živimo?

1. a) Science News, 8. Jan. 1994, p. 16. b) Ramdohr P. 1957.Abb. der Deutsch, Adad. d. Wiss., Berlin, Kl. f. Chem., Geol. u.Biologie, no. 2:1. (Videti Oak Ridge National LaboratoryTranslation (ORNL-tr-755).)2. Funkhouser JG and Naughton JJ. Radiogenic Helium andArgon in Ultramafic Inclusions from Hawaii. Journal of

Geophysical Research, Vol. 73, No. 14, July 1968, pp. 4601-4607.3. Woodmorrappe J. 1993. Radiometric GeochronologyReappraised, Studies in Flood Geology. Santee: Institute forCreation Research.4. Stuckenrath RJr. Mielke JE. 1970. Smithsonian Institutionradiocarbon measurements VI. Radiocarbon 12:193-204.5. Sveinbjornsdottir AE, Heinemeier J, Rud N, Johnsen SJ.1992. Radiocarbon anomalies observed for plants growing inIcelandic geothermal waters. Radiocarbon 34(3):696-703.6. Riggs AC. 1984. Major carbon-14 deficiency in modern snailshells from southern Nevada springs. Science 224:58-61.7. Roth AA. 1986. Some Questions About Geochronology,Origins, Vol. 13, No. 2, pp. 64-85.8. a) Nevins SE. 1973. Evolution: The Oceans Say No! Acts &Facts, Impact Article No. 8. b) Lit. 7.9. a) Morris JD. 1996. The Young Earth, Green Forest: MasterBooks. b) Brown W. 2005. In the Beginning: CompellingEvidence for Creation and the Flood. Center for ScientificCreation.10. DeYoung DB. 1993. Astronomy and the Bible, GrandRapids: Baker Book House, p. 44-47.11. Lit. 9b.12. Arp HC. 1987. Quasars, Redshifts & Controversies,Cambridge University Press.13. Gentry RV. 1992. Creation’s Tiny Mystery, Knoxwille: EarthScience Associates, p. 287-293.14. a) The Velocity of Light, Science, Vol. 66, Supplement x, 30September 1927. b) Gheury de Bray MEJ. The Velocity ofLight, Nature, 24 March 1934, p. 464. c) Gheury de Bray MEJ,The Velocity of Light, Nature, 4 April 1931, p. 522. 15. Troitskii VS. Physical Constants and the Evolution of theUniverse, Astrophysics and Space Science, Vol. 139, No. 2,December 1987, pp. 389-411. 16. a) Where are the Solar Neutrinos?, Astronomy Vol. 18, No.3, March 1990, p. 45. b) Eddy J and Boornazian A. Analysis ofHistorical Data Suggest Sun is Shrinking. Physics Today, 32,No. 9, Sept. 1979, p. 17. c) 14 Million Tons of Dust Per Year,Science Digest, January 1959. d) Apollo and the Moon. 1964.

130 131

LiteraturaNauka i problem smrti

Natural History Press. New Jersey: Garden City. e) The Non-existence of the Oort Cometary Shell. Astrophysics and SpaceScience, Vol. 31 1974, pp. 384-401. f) The Changing Shape ofPlanetary Rings, Astronomy, Vol. 15, No. 9, September 1987, p.14. g) Lit. 9b.

Najbolje čuvani drevni spis

1. a) Ow DW, Wood KV, DeLuca M, de Wet JR, Helinski DR,Howell SH. 1986. Transient and stable expression of the fireflyluciferase gene in plant cells and transgenic plants. Science234:856-859. b) De Wet JR, Wood KV, DeLuca M, HelinskiDR, Subramani S. 1987. Firefly luciferase gene: structure andexpression in mammalian cells. Molecular and Cellular Biology7(2):725-737.

Tehnologija bez premca1. Denton M. 1986. Evolution: A Theory in Crisis. London:Burnett Books, p. 328.

Nestali gradovi

1. Moller L. 2002. The Exodus Case. Copenhagen: ScandinaviaPublishing, p. 40-41.2. Lit. 1, str. 42.3. 1. Mojsijeva 19,24.25.4. Lit. 1, str. 45-46.

Preporučena literatura

- Nauka otkriva Boga, Arijel Rot, Metafizika, 2007.- There is a God: How the World’s Most Notorious AtheistChanged His Mind, Antony Flew, Harper One, 2007.- Mala misterija stvaranja, Robert Džentri, No Limit Books,Beograd, 2000.- Svet koji je uništen, Džon Vitkomb, Centar za prirodnjačkestudije, Beograd, 2002.- Najveće čudo prirode, Stiven Ostin, Metaphysica, Beograd,2003.- Postanje, Arijel Rot, No Limit Books, Beograd, 2001.- Biblijski Potop, Henri Moris, Džon Vitkomb, Eden, 2006.- Kada ljudska inteligencja postane majmunska, Džoš Grin -berger, No Limit Books, Beograd, 2001.- In Six Days, John F. Ashton, Master Books, 2000.- The Exodus Case, Lenart Moller, Scandinavia Publishing,Copenhagen, Denmark, 2002.- In the Begining, Walter Brown, Center for Scientific Creation,2005. - The Young Earth, John Morris, Master Books, Arizona, 1996.- Origin and Destiny of the Earth’s Magnetic Field, ThomasBarnes, Institute for Creaion Research, 1983.- Science, Scripture, and the Young Earth, Henry Morris andJohn Morris, Institute for Creation Research, 1989.- Quasars, Redshifts & Controversies, Halton Arp, CambridgeUniversity Press, 1987.

132 133


O autoru

Miroljub Petrović diplomirao je geologiju,smer paleontologija, na Univerzitetu u Beo -gradu. Momentalno radi doktorsku disertacijuna temu odnosa nauke i religije. Završio jemedicinu na International Institute of Ori gi nalMedicine u SAD. Osnivač je i direktor Centraza prirodnjačke studije u Beogradu i Sakra -mentu, SAD. Jedan je od osnivača Centra zaantropološke studije iz Beograda koji se baviproblemom sekti. Održao je veliki broj preda-vanja u Evropi i Americi.

Preporučujemo vam knjiguMiroljuba Petrovića

Tajna srećnog života

U pripremi su nova izdanja istog autora:

- Brak i porodica

- Religija i nauka

- Ko vlada svetom?

- Sekte: Šta su sekte i kako se odbraniti?

Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062

Za dodatne informacije posetite sajt Centra za prirodnjačke studije:

www.creation6days.com

nauka i problem smrti

Documents