USAID PROJEKAT ODRŽIVOG LOKALNOG RAZVOJA

Naučno Tehnološki park Čačak d.o.o

Poslovni Plan

Pavel Habarta i Tomáš Vlasák

30.6.2013.

1

Sadržaj Predgovor ............................................................................................................................................ 2

1. Uvod .................................................................................................................................................... 3

2. Vizija NTP Čačak ................................................................................................................................... 6

3. Ljudski resursi .................................................................................................................................. 6

4. Finansiranje ................................................................................................................................... 10

Faza 1 – Početak poslovanja NTP Čačak u privremenoj kancelariji ................................................... 11

Faza 2 – Početak poslovanja NTP Čačak u svojoj zgradi .................................................................... 12

6. Akcioni plan – odabrane aktivnosti ................................................................................................... 14

Liderstvo ............................................................................................................................................ 14

Promovisanje NTP ............................................................................................................................. 15

Komunikacija – umrežavanje ............................................................................................................. 15

Transfer tehnologije .......................................................................................................................... 16

Marketing i promovisanje ................................................................................................................. 17

Privlačenje SDI ................................................................................................................................... 18

Specijalizacija – pozicioniranje .......................................................................................................... 18

Instrumenti za finansiranje ................................................................................................................ 18

Infrastruktura .................................................................................................................................... 19

7. Kalendar aktivnosti ............................................................................................................................ 20

8. Rezime ............................................................................................................................................... 23

2

Predgovor

Već više od 10 godina, bavimo se privlačenjem SDI u Češku i radom biznis inkubatora. U tom

periodu je bilo mnogo izazova. Transformacija češke privrede iz centralizovane, planske u tržišnu

donela je dosta problema. Danas možemo da kažemo da je češka privreda među PRVIH 30 u svetu.

Za uspeh možemo da zahvalimo kombinaciji više faktora: političkih promena koje su obezbedile

opštu stabilnost zemlje (pridruživanje EU i NATO-u), razvoja infrastrukture, velikog priliva SDI i

preuzimanja preduzeća, razvoja industrijskih zona i naučno tehnoloških parkova i značajnog izvoza

proizvoda i usluga sa velikom dodatnom vrednošću. Naravno, bilo je mnogo grešaka, pogrešnih

odluka, neefikasnog rada, pa i korupcije. U ovom akcionom planu izneti su glavni problemi, a

njegova svrha je da naučno tehnološkim parkovima u Srbiji pomogne da ih izbegnu koliko god je to

moguće.

Ing. Pavel Habarta, DiS., direktor TIC ČKD Prag

Ing. Tomaš Vlasak, konsultant, Berman Group

3

1. Uvod

Širom sveta postoji nekoliko hiljada naučno tehnoloških parkova (NTP). Uprkos tome što svi oni

rade slične poslove, nije moguće naći dva identična. Razlog je to što su osnovani i rade u različitim

sklopovima uslova i pretpostavki. Zato se za njih koriste brojni izrazi, kao što su inkubator,

tehnopolis, naučni park, centar za inovacije, tehnološki centar, fondacija i razne varijacije tih ili

drugih naziva. Kolevka NTP su SAD sa svojim inkubatorima. Iskustvo SAD sa inkubatorima

postepeno se proširilo po celom svetu, s tim što je primalo određene lokalne specifičnosti. U

srednjoj Evropi, uglavnom u Nemačkoj i Austriji, preovlađuje jedna vrsta tehnološkog centra, dok u

Velikoj Britaniji, Skandinaviji, Belgiji i Holandiji dominiraju naučni parkovi ili centri. U Francuskoj i

drugim državama, osnivani su centri sa velikim i skupim kompleksima zgrada u kojima su se nalazili

ne samo univerzitetski i istraživački instituti i prostorije, mala i srednja inovativna preduzeća, već i

kulturne i sportske institucije. Navedeni oblici se nazivaju tehnopolisima. U poslednje vreme, brojni

naučni parkovi su izgrađeni u Kini, Brazilu, Ruskoj Federaciji, Indiji i drugim državama. U Južnoj

Americi i na drugim kontinentima, u toku su pripreme za osnivanje tih parkova.

Glavne aktivnosti NTP obično pripadaju sledećim oblastima:

• tehnički i tehnološki razvoj;

• regionalni razvoj;

• podrška malim i srednjim inovativnim preduzećima;

• istraživanje, razvoj i inovacije.

Glavni strateški ciljevi njihovog rada su obično:

• brži i fleksibilniji transfer tehnologije u privredu i postepeno unapređenje zastarele tehnologije;

• korišćenje istraživačko-razvojnog potencijala i njegovo podizanje na najviši nivo;

• veća konkurentnost lokalnih preduzeća na domaćem i stranom tržištu;

• ostvarenje sistemskih promena u privredi, posebno u problematičnim regijama; revitalizacija

regiona pojedinačno i pomoć u otvaranju novih radnih mesta (smanjenje rizika od

nezaposlenosti);

• omogućavanje brze realizacije inovacija preduzeća koja nemaju potreban prostor, osnovnu

opremljenost i dovoljnu imovinu, uz smanjenje rizika od neuspeha putem smanjenja fiksnih

troškova rezultata ključnih aktivnosti;

• otvaranje novih radnih mesta.

Glavni ciljevi NTP:

• transfer tehnologije;

• obrazovanje za potrebe inovativnog preduzetništva;

• obuka i prekvalifikacija;

• osnivanje malih i srednjih inovativnih preduzeća;

• učešće u sprovođenju programa regionalnog privrednog razvoja;

4

• pomoć u povećavanju konkurentnosti proizvoda – utvrđivanje, podržavanje i jačanje

perspektivnih programa za proizvodnju novih dobara ili usluga;

• saradnja sa regionalnim konsultantskim i informativnim centrima, centrima za transfer

tehnologije i drugim subjektima u okviru infrastrukture za inovacije;

• međunarodna saradnja na nivou NTP i inovativnih preduzeća u okviru NTP; realizacija drugih

aktivnosti u vezi sa pripremom infrastrukture za inovacije i aktivnom ulogom NTP u takvoj

infrastrukturi (oni su njen sastavni deo).

Razlikuju se sledeći tipovi NTP (prema tome ko ih osniva, ko je vlasnik i ko upravlja njima):

• javni;

• privatni;

• mešoviti;

• akademski.

Osnivači NTP

U skladu sa uslovima u samim regijama, osnivači NTP su uglavnom:

• regionalna tela;

• državni organi;

• univerziteti;

• nacionalne naučne institucije kao što je akademija nauka;

• istraživačko-razvojne organizacije;

• preduzeća;

• privredne, industrijske i trgovinske komore;

• banke, štedionice i druge finansijske institucije;

• strana preduzeća, udruženja i institucije;

• privatni sektor.

Dva glavna preduslova za pripremu za uspostavljanje NTP jesu:

• da postoje kreativni ljudi koji su u stanju da osnuju i razvijaju inovativna preduzeća;

• da ima sredstava za finansiranje projekata.

Naravno, velika je prednost ako postoje i drugi uslovi, kao što su sledeći:

• da postoji nacionalni/regionalni program ekonomske politike, koji daje ekonomsku motivaciju

za preduzetništvo u oblasti inovacija, primene novih tehnologija i rezultata naučno-

istraživačkog rada i koji, najzad, stvara uslove za osnivanje malih i srednjih inovativnih

preduzeća;

• da regionalna i lokalna tela razvijaju potrebnu infrastrukturu – u idealnom slučaju, to bi se

odvijalo u sklopu programa regionalnog privrednog razvoja;

• da se stvaraju zakonski, operativni i ekonomski uslovi za ciljano korišćenje istraživačkog i

razvojnog potencijala univerziteta i istraživačko-razvojnih institucija;

• da se obezbede uslovi za prenos informacija i transfer tehnologija, uključujući formiranje baza

podataka radi boljeg transfera tehnologija među svim partnerima u procesu inovativnog

preduzetništva;

5

• da se stvore uslovi za stručnu pripremu zaposlenih u inovativnim preduzećima, da se obezbedi

obrazovanje iz oblasti inovativnog preduzetništva, kao i prekvalifikacija novozaposlenih.

U mnogim državama, NTP obično osnivaju udruženje naučno tehnoloških parkova (UNTP) kao

zajedničko telo koje ih predstavlja i koordinira njihov rad. Glavne aktivnosti UNTP jesu:

istraživanja i razvoj u oblasti pripreme, osnivanja, rada i daljeg razvoja naučno tehnoloških

parkova (NTP) i uspostavljanje pravila o poštovanju zakonskog okvira Evropske unije (Okvir za

dodelu državne pomoći za istraživanja, razvoj i inovacije) i drugih važećih propisa.

Sve druge aktivnosti UNTP imaju cilj da promovišu i razvijaju osnovnu delatnost parkova i

obuhvataju prvenstveno:

a) okupljanje institucija i pojedinaca za pripremu i poslovanje NTP (naučnih parkova ili

centara, tehnoloških parkova, preduzetničko-inovacionih centara), uključujući članove

vlade, poslanike, predstavnike univerziteta i odeljenja akademije nauka, istraživačke

institute, industriju, preduzetnike, opštine, trgovinske komore, banke i dr. radi

promovisanja ove ideje u masovnim medijima;

b) obezbeđivanje zakonskih i organizacionih uslova za osnivanje tih parkova, osnivanje i

razvoj malih inovativnih preduzeća, brigu o kvalitetu sadržaja njihovog rada, što

omogućava da zajednica u celini ostvari korist od privrednog razvoja;

c) podršku osnivanju nacionalne mreže NTP u državi;

d) organizaciju obrazovne, konsultantske, uređivačke i izdavačke delatnosti NTP;

e) uspostavljanje saradnje sa stranim partnerima.

Ovaj plan treba da pomogne osnivačima DOO Naučno tehnološkog parka Čačak da se upoznaju sa

osnovnim funkcijama i aktivnostima infrastrukture za inovacije (videti Aneks I – Terminologija) i da

se pripreme za samo uspostavljanje i poslovanje Parka.

Pripremili smo četiri studije slučaja, koje se odnose na različite tipove tehnoloških parkova – centar

za saradnju univerziteta i industrije, poslovni inkubator, tehnološki park specijalizovan za određeni

sektor u kom preduzeća zajednički koriste skupu infrastrukturu za inovacije, kao i klaster koji se

sastoji od tehnološkog parka, industrijske zone i univerzitetskog kompleksa (videti Aneks II – Studije

slučaja).

Najzad, sam Poslovni plan obuhvata najvažnija pitanja koja treba rešiti da bi tehnološki park

uspešno radio, kao i kalendar aktivnosti.

6

2. Vizija NTP Čačak

Naučno tehnološki park Čačak omogućava saradnju privrede, nauke i istraživanja kroz razvoj

novih ideja u cilju povećanja konkurentnosti regionalne privrede. Naučno tehnološki park

Čačak pruža infrastrukturnu, upravljačku i tehnički podršku inovativnim, kao i

novoosnovanim preduzećima omogućavajući im dalji rast i razvoj putem stručne podrške i

transfera tehnologija iz akademskih i istraživačkih sektora.

NTP Čačak prepoznaje svoju ulogu uglavnom u premošćavanju jaza između preduzetnika i istraživača.

Postoji potencijal za saradnju, ali njen postojeći nivo je nedovoljan iz brojnih razloga, kao što su niska

motivisanost akademskog sektora da saradjuje sa privredom, različiti strateški ciljevi privrede i

akademskog sektora, ekonomska kriza i nedostatak finansijskih sredstava . Svrsishodan posrednik

može da poveže te dve strane i da pomogne u ostvarivanju obostrane koristi – akademski krugovi bi

mogli da dobiju dodatna finansijska sredstva za rad, a preduzeća bi mogla da imaju bolje i

konkurentnije proizvode. U budućnosti, NTP Čačak bi mogao da ima i ulogu inkubatora novih

inovativnih preduzeća, ali za to je potrebno prethodno obezbediti tehničke uslove (poslovni prostor

za davanje u zakup).

3. Ljudski resursi

Ljudski resursi /zaposleni predstavljaju najveće bogatstvo svake organizacije. U slučaju Čačka, još su

značajniji jer na početku poslovanja Parka skoro da neće biti nijednog eksternog izvora prihoda

osim naknada za usluge koje pruži tim NTP. Izbor odgovarajućih ljudi biće ključna odgovornost

Skupštine koja će uticati na budući uspeh Parka.

Organizaciona struktura

Organizaciona struktura će biti utvrđena na osnovu potreba i zahteva osnivača NTP i biće

definisana Ugovorom o osnivanju NTP.

Skupština NTP Čačak je telo koje (prema Ugovoru o osnivanju1) ima ovlašćenje da imenuje i

razrešava direktora.

Direktor NTP Čačak je izvršni organ društva i postupa u ime društva u svim stvarima osim onih koje

su u Ugovoru o osnivanju definisane kao isključiva nadležnost Skupštine NTP-a. Direktor upravlja

svim aktivnostima NTP i organizuje ih i odgovoran je za njegov ekonomski aspekt. On učestvuje na

svim sastancima Skupštine kao stalni gost bez prava glasa. On nezavisno okuplja/bira članove tima

NTP Čačak, ali budžet za poslovanje Parka odobrava Skupština. To znači da direktor prvo mora

Skupštini da obrazloži i dokaže da postoji potreba za još jednim zaposlenim, a kada Skupština to

odobri, direktor uz saglasnost Skupštine bira lice koje će se zaposliti.

1 Kao što je utvrđeno Ugovorom o osnivanju.

7

Članove tima NTP Čačak zapošljava (na osnovu konkursa i ocene prijava), otpušta i njima upravlja

direktor NTP Čačak uz saglasnost Skupštine. Tim se gradi postepeno, u skladu sa potrebama,

okvirnim kalendarom zapošljavanja i opisima poslova navedenim u ovom poglavlju. Stručni poslovi

za koje nije potreban zaposleni sa punim radnim vremenom obavljaće zaposleni sa nepunim

radnim vremenom, stručnjaci iz organizacija-osnivača angažovani po ugovoru, praktikanti ili

eksterni pružaoci usluga.

Spisak radnih mesta u NTP Čačak i okvirni kalendar zapošljavanja:

2013 . Direktor

2014. Menadžer za razvoj poslovanja

Menadžer za transfer znanja

Izvršni asistent

2015.* Finansijski menadžer

Marketing i PR menadžer

2016.** Menadžer operacija

IKT menadžer

Poslovni sekretar

* faza 2, ** faza 3

U prvoj fazi očekuje se značajna podrška osnivača u mnogim oblastima. Osnivači će obezbediti

finansijsko i nefinansijsko učešće za potrebe poslovanja NTP, i to (bar) u vidu sledećih usluga:

• računovodstvene i poreske usluge;

• usluge IKT;

• pravno savetovanje;

• finansijsko savetovanje;

• održavanje kancelarijskog prostora;

• konferencijski prostor

• stručnu literaturu

• specijalizovane ekspertske usluge.

Očekuje se da u drugoj fazi – pomoću eksternih finansijskih sredstava, najverovatnije od EU – bude

formiran kompletan i jak tim zaposlenih koji će obuhvatati sva važna radna mesta (7–9 ljudi).

Opisi poslova – faza 1

Direktor

Direktor je odgovoran za svakodnevno poslovanje Parka. Na samom početku, on će biti jedini

zaposleni Parka i svojim veštinama, kompetencijom i entuzijazmom mora da zadovolji ogromne

zahteve. Preporučuje se da mu se obezbedi konkurentna zarada i (ako je moguće) menadžerski

ugovor sa bonusima radi motivacije. Direktor je zadužen za upravljanje Parkom, komunikaciju sa

Skupštinom i njegovim članovima, kao i sa osnivačima i nacionalnim institucijama. Njegova prva

zaduženja obuhvataju odnose sa javnošću, eksternu komunikaciju i marketinške aktivnosti. Njegov

glavni zadatak u prvim mesecima biće „da Park ucrta na mapu", tako da potencijalni korisnici znaju za

8

postojanje NTP, njegove aktivnosti i usluge koje pruža i da budu voljni da koriste i plate te usluge.

Direktor je u stalnom kontaktu sa inovativnim preduzećima, kao i sa istraživačima u regionu, poznaje

njihove potrebe i prepreke daljem razvoju. On, takođe, podstiče i podržava osnivanje novih

inovativnih preduzeća. Najzad, direktor redovno podnosi izveštaje Skupštini NTP.

Preporučuje se da prva dva stručnjaka koja se zaposle u NTP budu menadžer za razvoj poslovanja i

menadžer za transfer znanja. U prvoj fazi, sva tri člana tima moraju da budu upoznati sa radom

svojih kolega i da ih zamene u slučaju potrebe.

Menadžer za razvoj poslovanja (MRP)

MRP odgovara direktoru. Njegova glavna aktivnost odnosi se na razvoj novih projekata

novoosnovanih preduzeća i odgovoran je za sve aktivnosti Parka vezane za pomoć novoosnovanim i

spin-off preduzećima. Zadužen je za poslovni koučing, marketing i brendiranje proizvoda. Može da

proceni potencijal inovacija, novih ideja i tehnoloških rešenja za komercijalizaciju i vodi novo

preduzeće kroz proces osnivanja privrednog društva/pravnog lica. Poznaje moguće izvore

finansiranja inovativnih preduzeća i pomaže u obezbeđivanju potrebnih finansijskih sredstava

preduzećima.

Menadžer za transfer znanja (MTZ)

MTZ odgovara direktoru. Uglavnom je zadužen za sve aktivnosti vezane za transfer tehnologije u NTP,

odnosno zaštitu prava intelektualne svojine i preduzeća i istraživačkih institucija. Poznaje prednosti i

nedostatke određenih načina zaštite prava intelektualne svojine i utvrđuje strategiju za svaki od

slučajeva. Zadužen je za umrežavanje partnera u trostrukoj spirali (triple helix) – akademskih krugova,

privrede i lokalne samouprave i podstiče i podržava projekte saradnje. Sa osnivačima Parka realizuje

transfer znanja, vrši procenu i evaluaciju tehnologije i daje savete o tehnologiji.

Kao što je već navedeno, ova tri stručnjaka će u početku činiti tim NTP Čačak. Teško je sastaviti

sasvim konkretne uslove u pogledu njihovog formalnog obrazovanja, ali uopšteno se može reći da

direktor treba da bude prvenstveno stručnjak za marketing/menadžment/projekte, MRP treba da

ima jaku osnovu u poslovnoj ekonomiji, a MTZ treba da poznaje oblasti istraživanja, inovacija i zaštite

prava intelektualne svojine. Međutim, čak ni najkvalifikovaniji stručnjaci neće moći da daju savete o

svim mogućim problemima u transferu tehnologije i komercijalizaciji rezultata akademskih

istraživanja. Za takve slučajeve, potrebno je da poznaju mrežu stručnjaka za te oblasti. Pošto ljudi sa

takvim veštinama ima malo, očekuje se da će se ta mreža sastojati od stručnjaka iz cele zemlje.

Kada ovaj tročlani tim bude u potpunosti zauzet pružanjem usluga preduzećima i objektivno mu bude

potrebna podrška, trebalo bi zaposliti izvršnog asistenta, a ne još jednog stručnjaka (finansijski

menadžer ili marketing i PR menadžer). Naravno, možda će se stvarna situacija u Parku razlikovati od

sada predviđenog, a odgovornost za angažovanje odgovarajućeg zaposlenog će biti na direktoru.

9

Izvršni asistent (IA)

IA odgovara direktoru. Zadužen je za svakodnevnu podršku aktivnostima svih stručnjaka u timu. Kada

NTP dobije ulogu virtuelnog inkubatora, IA će biti zadužen za pružanje usluga preduzećima –

korisnicima virtuelnog inkubatora.

Opisi poslova – faza 2

Potreba za finansijskim menadžerom će biti opravdana tek kada postane dostupan veći broj

projekata sa eksternim finansiranjem, te je zato njegovo zapošljavanje planirano u fazi 2. Marketing i

PR menadžer će se zaposliti kada MRP bude sasvim zauzet poslovnim koučingom za novoosnovana

preduzeća (Akademija za inovacije) i kada porastu potrebe za marketingom proizvoda preduzeća-

korisnika.

Finansijski menadžer (FM)

FM odgovara direktoru. Zadužen je za održivo finansiranje organizacije, kao i za finansiranje projekata

novoosnovanih preduzeća kojima Park pruža pomoć. Potpuno je upoznat sa svim domaćim i

međunarodnim programima bespovratnih sredstava i samostalno priprema predloge projekata za

eksterno finansiranje. U stalnom je kontaktu sa finansijskim institucijama (bankama) i poznaje uslove

za kredite za komercijalne projekte. Isto tako, gradi mrežu kontakata sa potencijalnim

donatorima/poslovnim anđelima (business angels) i razvija alternativne načine finansiranja,

uključujući sponzorstva.

Marketing i PR menadžer (PR)

PR odgovara direktoru. Uglavnom je zadužen za marketing Parka i njegovo predstavljanje putem

medija, kao i predstavljanje potencijalnim korisnicima i široj javnosti. Zadužen je i za marketing

proizvoda korisnika NTP i razvoj tržišta tih proizvoda. Kada bude osnovano Udruženje čačanskih

izvoznika, on će predvoditi njegove aktivnosti.U saradnji sa direktorom i korisnicima, organizovaće

marketinške kampanje. On je osoba za kontakt sa medijima/portparol.

Opisi poslova – faza 3

Potreba za menadžerom operacija, IKT menadžerom i poslovnim sekretarom zavisiće od toga da li

Park upravlja sopstvenim poslovnim prostorom i da li ga daje u zakup.

Menadžer operacija (MO)

MO odgovara direktoru. Uglavnom je zadužen za svakodnevno redovno upravljanje kancelarijskim

prostorom/radionicama/laboratorijama Parka i njihovo održavanje. Održava kontakte sa komunalnim

preduzećima, dobavljačima kancelarijskog materijala, pružaocima usluga održavanja i ugovara što

bolje uslove za Park i njegove zakupce.

IKT menadžer(IKT)

IKT odgovara direktoru. Zadužen je za podršku timu i zakupcima NTP u oblasti informacionih i

komunikacionih tehnologija (hardver, softver, IP telefonija, umrežavanje, tehnička oprema za

prezentacije, grafika, ažuriranje veb-prezentacija, društvene mreže).

10

Poslovni sekretar (PS)

PS odgovara direktoru, MO i IA.Uglavnom je zadužen za vođenje prijavnice, brigu o posetiocima,

poštu, administrativne i tehničke poslove, rad sa aparatima za kopiranje i štampačima, rezervisanje

sala za sastanke, planiranje nabavke kancelarijskog materijala i dr.

Matrica zamene

Jasno je da će spektar aktivnosti NTP Čačak biti ogroman i da zbog postepenog rasta obima aktivnosti

neki zaposleni neće od samog početka biti u potpunosti zauzeti poslovima svoje uže struke/radnog

mesta. Delotvorno upravljanje ljudskim resursima će zato biti jedan od glavnih poslova direktora.

Osim toga, potrebno je dobro motivisati i obučiti zaposlene da bi mogli da zamene kolege.

Radno mesto koga menja ko njega menja

Direktor menadžeri MRP, FM

MRP MTZ, PR MTZ, PR

MTZ MRP, PR MRP, PR

MO IKT, FM FM, IA

FM direktor, MO MO

PR MTZ, MRP MTZ, MRP

IKT MO MO

IA PS, MO PS

PS IA IA

Angažovanje eksternih pružalaca usluga

Za poslove koji nisu uobičajeni i ne mogu ih obaviti osnivači društva ili partneri, angažovaće se

eksterni pružaoci usluga putem transparentnog postupka nabavke i ugovaranja.

4. Finansiranje

Finansiranje poslovanja Parka je ključni aspekt i mora se potpuno jasno definisati na samom početku

projekta. Osim toga, o tom pitanju mora da postoji zajednički stav i opšti konsenzus osnivača NTP

Čačak. Preporučuje se da se predvidi rezervni fond za neočekivane troškove ili štetu.

U ovom akcionom planu razmatraju se dve faze finansiranja. Faza 1 odnosi se na sam početak

poslovanja NTP Čačak, što znači osnivanje malog tima koji će pružati usluge iz privremene kancelarije.

Kasnije će tim pripremiti projekat nove zgrade NTPČačak, dobiti sredstva iz domaćih ili stranih izvora

finansiranja i ne samo pružati usluge, već i davati prostor u zakup i pružati prateće usluge zakupcima.

To će biti faza 2.

11

Faza 1 – Početak poslovanja NTP Čačak u privremenoj kancelariji

Prihodi su navedeni po lakoći ostvarivanja – od najlakših do najtežih.

Prihodi

Osnivački ulozi osnivača

Finansijska podrška Grada kao osnivača

Donacije i subvencije lokalnih subjekata

Republičke donacije i subvencije.

Usluge koje se pružaju članovima poslovnog udruženja Gradac 97/Unije Čačak 2000

Usluge koje se pružaju univerzitetima ili istraživačkim institutima

Usluge koje se pružaju javnim institucijama

Usluge koje se pružaju korisnicima (virtuelnog) inkubatora i novoosnovanim preduzećima

Usluge koje se pružaju pod komercijalnim uslovima

Organizacija radionica, seminara, konferencija

Drugo

Troškovi

Materijalni troškovi

Troškovi zarada i ostali lični rashodi

Troškovi energije

Troškovi proizvodnih usluga

Nematerjalni troškovi

Svaki je početak težak. Zato na početku projekta treba da budu na raspolaganju velika sredstva iz

članarina ili donacija. Ali, udeo tih „lako dostupnih" sredstava treba da se smanjuje iz meseca u

mesec da bi tim NTP Čačak bio motivisan da vredno radi., Nakon stvorenih uslova za poslovanje u

svojoj zgradi što treba realizovati u drugoj fazi tim mora biti u stanju da opstane bez ikakvih

subvencija, a članarina treba da ostane manje-više simbolična.

Kada je reč o uslugama koje se pružaju preduzećima, istraživačkim organizacijama i javnim

institucijama, savetujemo da se od svih aktera zatraži da pripreme prve pilot-usluge koje će se pružati

u prvoj godini poslovanja. Treba da postoji baza manjih usluga/poslova (npr. u vrednosti od nekoliko

stotina do hiljadu evra) koje bi NTP Čačak realizovao. Kada tim privuče prva novoosnovana ili spin-off

preduzeća, treba da im pruži i neke plaćene usluge od kojih bi ona imala koristi. Naravno, korisnici

(virtuelnog) inkubatora bi za usluge plaćali cenu koja odražava stvarne troškove, a ne tržišnu cenu.

Pored toga, znamo da skoro da nema redovnog poslovnog umrežavanja ili okupljanja u klastere. Tim

NTP Čačak treba da iskoristi priliku da organizuje umrežavanje poslovnih ili profesionalnih udruženja.

Verovatno bi samo mali deo takvih skupova bio plaćen, ali njihova prednost je u tome što bi tim

mogao učesnicima da predstavi svoj napredak, usluge koje može da pruži uz naknadu i aktivnosti koje

planira, kao i da ostane u kontaktu sa njima, što bi doprinelo razvoju NTP. Za stvaranje čvorišta

umrežavanja potrebno je vreme, ali se to na kraju isplati.

Najzad, NTP Čačak treba da razvija usluge tržišnog kvaliteta ili čak i kvalitetnije i da se vremenom

osposobi da prodaje svoje usluge na tržištu po tržišnim cenama. To je važan cilj, a sama činjenica da

12

on ostvaruje tržišne cene svojih usluga predstavljaće dobru povratnu informaciju osnivačima da NTP

Čačak ide pravim putem.

Usluge

• Konsultantske usluge u vezi sa donacijama (za novoosnovana preduzeća, istraživanje i razvoj,

bespovratna sredstva za otvaranje radnih mesta, obuku radne snage, nabavku infrastrukture)

• Savetovanje u oblasti zaštite prava intelektualne svojine (podrška prilagođena korisniku u

oblasti podnošenja zahteva za priznavanje patenta na domaćem nivou i nivou EU, istraživanje

informacija i literature)

• Transfer znanja (posebno transfer tehnologije) na domaćem i međunarodnom nivou

• Pravno i preduzetničko savetovanje (osnivanje privrednog društva, pravni postupak, porezi,

poslovna administracija, opšte savetovanje u oblasti računovodstva i oporezivanja)

• Istraživanje tržišta

• Poslovno posredovanje (u sklapanju ugovora sa univerzitetima ili istraživačkim institutima za

malu proviziju – 3% ili čak u sklapanju ugovora između preduzeća)

• Marketinške usluge

• Druge usluge u skladu sa potražnjom na tržištu

Faza 2 – Početak poslovanja NTP Čačak u svojoj zgradi

U Evropi, naučni parkovi i, posebno, biznis inkubatori uglavnom se grade pomoću javnih sredstava

(bespovratnih sredstava države, grada ili EU). Nema mnogo potpuno privatnih inkubatora jer ta

delatnost obično ne donosi dobit privatnim investitorima. S druge strane, ima mnogo takozvanih

akceleratora, koji nastoje da preduzeću obezbede udeo na tržištu novog visoko skalabilnog

proizvoda. Akceleratori ostvaruju dobit tako što preduzeću pomažu da ide napred – da izađe na

globalno tržište. Međutim, u ovoj fazi to nije pogodno za Čačak. Čačanski region treba da razvija

preduzetnički duh i da prvo, metodom inkubatora, pokrene desetine/stotine novoosnovanih

preduzeća. Onda se može pojaviti mesto za akceleratore.

Dakle, jedan od glavnih ciljeva NTP Čačak jeste da privuče bespovratna sredstva ili subvenciju za

revitalizaciju braunfild lokacije. Po našem mišljenju, nijedna od zgrada koje smo obišli ne bi bila trajno

rešenje pogodna za NTP Čačak. Najbolja lokacija bila bi u blizini Univerziteta. Međutim, deo objekta

broj 4 ( kancelarije i sala ) i deo objekta br. 17 ( halski prostor ) su jedina mogućnost da se sa

skromnim sredstvima u kratkom vremenu počne razvijati NTP Čačak.

Očigledno je da će, kada bude imao zgradu/kancelarijski prostor, NTP Čačak imati i dodatne prihode i

troškove. U fazi 2, svi prethodno pomenuti tokovi prihoda treba da budu dobro razrađeni. Kada bude

imao zgradu, Park će morati da pokrije određene fiksne troškove, bez obzira da li je popunjenost

zgrade 0% ili 100% Upravni odbor treba da se pripremi za opstanak tokom prvih šest meseci i da

nastoji da obezbedi zakupce čak i pre nego što zgrada bude završena.

Prihodi

Zakup prostorija

Zakup sala za sastanke, konferencijskog centra

13

Troškovi

Održavanje zgrade i administracija

5. Poslovanje

Ovo poglavlje odnosi se na znanje (know-how) o poslovanju naučnog parka i biznis inkubatora. Do

sada smo obišli oko 40 parkova od Hong Konga do Češke i svi se u poslovanju sreću sa istim ili vrlo

sličnim problemima.

Efikasnost zgrade

Zahtevajte od arhitekte da izradi projekat ekonomične zgrade sa niskim troškovima eksploatacije i

pažljivo nadzirite izvođača radova da bi projekat bio i ostvaren. To je od suštinskog značaja, jer je

kasnije teško unositi promene. Svaka greška u ovoj fazi može da dovede do kasnijeg stečaja NTP

Čačak. NTP Čačak nikad neće biti bogata organizacija koja ostvaruje veliku dobit jer će većinu

aktivnosti obavljati po ceni koja odražava stvarne troškove. Ako su troškovi eksploatacije zgrade

previsoki, nikad nećete privući novoosnovana preduzeća da zakupe prostor, jer ona na početku

nemaju sredstava. Bolje je imati manju ali dobro izvedenu zgradu nego veliku zgradu koja ima visoke

troškove grejanja/hlađenja/održavanja. Ne treba isključiti mogućnost fazne izgradnje prema

narastajućim potrebama odnosno mogućnostima zaposedanja. U međuvremenu maksimalno koristiti

raspoložive kapcitete osnivača. Revitalizacija braunfild lokacije je veoma popularna i među

političarima i u lokalnoj zajednici. Međutim, takva odgovarajuća u Čačku nije identifikovana .

Predlažemo da u tenderskoj dokumentaciji predvidite ne samo da arhitekta izradi projekat

savremene i funkcionalne zgrade, već i da sastavi proračun troškova njene eksploatacije. To bi, pored

cene, trebalo da bude još jedan kriterijum za izbor ponuđača.

Osim toga, potrebno je proveriti i raspored prostora u zgradi. Naučnim parkovima je u fazi pripreme

potrebno posvetiti mnogo veću pažnju nego standardnim poslovnim zgradama ili industrijskim

postrojenjima.

Obavezno proverite da li su ispunjeni sledeći uslovi:

• prostor za davanje u zakup treba da čini više od 80% ukupne površine (bez dugih hodnika i

neiskorišćenog prostora);

• glavni ulaz treba da privlači pažnju prolaznika;

• konferencijski centar i sale za sastanke treba da se nalaze kod ulaza, tako da radnik na

prijemnom pultu i tim NTP mogu lako da usluže njihove korisnike;

• kancelarija tima NTP treba da bude odmah pored prijemnog pultai najbolje je da je

otvorenog tipa;

• svi tehnički sistemi zgrade moraju biti lako dostupni i svi razvodni ormani, priključci na

vodovod, merni uređaji, osigurači, upravljačke table sistema za klimatizaciju i bezbednosnog

sistema, serverske sale moraju se nalaziti u blizini prijavnice;

• tokom planiranja i izgradnje moraju se poštovati svi propisi;

• treba da postoji veliki lift (ne mali liftovi za najviše dve osobe);

14

• treba da postoji teretna dizalica;

• pregradni zidovi između kancelarija treba da budu odgovarajući da spreče bučno okruženje;

• treba da postoje ne samo kancelarije, već i laboratorije, mali magacini, radionice, tehničke

sale, prostor za montažu i dr.;

• prostor treba da bude projektovan što fleksibilnije;

• građevinski inspektor treba da nadzire izvođača građevinskih radova da bi se obezbedilo

poštovanje svih tehničkih procedura.

Partneri

Na početku projekta naučno tehnološkog parka, svi iz raznih razloga hoće da postanu njegovi

partneri. Ljudi možda očekuju dobit, beneficije, poslovne porudžbine, radna mesta ili samo hoće da

budu u toku. Osim toga, projekat privlači pažnju novinara. Mnoge institucije rado potpisuju zvanične

sporazume o partnerstvu, ali samo deo njih je zaista spreman da to partnerstvo aktivno održava.

Dobro je uneti u ugovor određene elemente saradnje i insistirati da se ostvare predviđeni rezultati.

Bolje je imati manji broj partnera, ali aktivnih, nego više pasivnih.

Domaća i međunarodna saradnja

Treba formirati Nacionalno udruženje naučno tehnoloških parkova, koje bi okupljalo sve naučno

tehnološke parkove i poslovne inkubatore u zemlji. Rukovodstvo parkova treba redovno da se sastaje

i da razmatra poslovanje parkova, probleme, najbolju praksu, uspešne priče i dr. To svim članovima

može da donese velike uštede. Možete da angažujete eksternog/stranog rukovodioca naučnog parka

da vam pomogne u osnivanju udruženja i u prvoj godini rada, radi sticanja znanja.

Kasnije je dobro razvijati međunarodna partnerstva. Partnerstvo sa regijom koja ima sličnu

orijentaciju (koja je usredsređena na slične privredne grane) posebno bi zainteresovalo lokalne

privrednike.

Pored toga, postoje evropske platforme, kao što je Evropska mreža poslovno-inovacionih centara –

EBN (www.ebn.be), Međunarodno udruženje naučnih parkova – IASP (www.iasp.ws) ili organizacija

SPICE (www.spice-group.de), sa kojima može biti korisno sarađivati.

6. Akcioni plan – odabrane aktivnosti

Liderstvo Vođstvo i resursi za pružanje podrške su od suštinskog značaja za uspeh NTP. Na osnovu

naučenog iz drugih tehnoloških parkova, date su preporuke o komponentama potrebnim za

vođenje i podršku NTP. To obuhvata:

• osnivanje Skupštine NTP (već urađeno);

• angažovanje direktora NTP i

• angažovanje zaposlenih za podršku NTP i/ili konsultanata.

15

Očekuje se da će i direktor i zaposleni pohađati obuku da bi stekli znanja i veštine potrebne za

obavljanje svojih poslova. Obuka će obuhvatiti i neposredna predavanja spoljnih stručnjaka, kao i

korišćenje stručnog znanja koje su sakupili partneri na projektu/osnivači NTP.

Promovisanje NTP Cilj: Podizanje svesti o NTP i informisanje o događanjima/novostima u parku.

NTP Čačak mora u celoj privredi i istraživačkim krugovima u regijonu da bude dobro poznat kao

pouzdan partner u inovativnim delatnostima da bi privukao „kritičnu masu" potencijalnih

korisnika i partnera. Glavne aktivnosti (koje su već počele) obuhvataju sledeće:

• Osmišljavanje imena i logotipa NTP, kojima će se on identifikovati i koji će promovisati

njegove ciljeve.

• Izrada vebsajta NTP. Vebsajt će biti sastavni deo šire strategije marketinga i odnosa sa

javnošću za projekat NTP.

• Marketinška kampanja – Čačak (Moravički okrug) – lider u inovacijama. Realizacija te

kampanje počeće tek kada budu ostvareni vidljivi rezultati koji se mogu promovisati.

• Organizacija izrade Regionalne strategije inovacija zapadne Srbije (ili Raškog i Moravičkog

okruga).

Komunikacija – umrežavanje Cilj: Povećavanje razmene informacija, unapređenje saradnje i širenje najbolje prakse

Ovaj cilj će se ostvarivati među prvima jer za njega nisu potrebna velika finansijska sredstva, a od

suštinskog je značaja za dalje aktivnosti transfera tehnologije. Neophodno je obezbediti

preduzećima kanale internog i eksternog umrežavanja. Međutim, neformalno umrežavanje nije

dovoljno za ostvarenje dugoročnih odnosa između aktera iz sveta privrede i sveta nauke. Zato

NTP treba da omogućava i podržava razvoj projekata saradnje između preduzeća, univerziteta,

istraživačkih centara, grupa kompanija, MSP i dr., kao i da pokreće projekte saradnje sa drugim

posrednicima u oblasti inovacija i da učestvuje u njima da bi poboljšali usluge sa dodatom vrednošću

koje pružaju preduzećima, razmenjivali primere najbolje prakse i realizovali zajedničke aktivnosti.

Glavne aktivnosti će obuhvatati besplatne usluge (ili usluge uz simboličnu naknadu).

• Regionalni tematski sastanci i radionice – redovni, temeljno pripremljeni sastanci radi

razmatranja pitanja koja se tiču svih; jedan konkretan rezultat toga mogao bi biti „Klub

za inovacije" – redovan skup direktora zaduženih za razvoj u inovativnim preduzećima i

istraživača koji ostvaruju rezultate koji se mogu komercijalizovati; još jedan oblik bi bio

„Klub iseljenika", preko kog bi se mogli koristiti iskustva, kontakti i kapital uspešnih

Čačana.

• „120 sekundi" – sastanak predstavnika dvaju privrednih sektora ili jednog sektora i

akademskih krugova. „120 sekundi" je poseban skup s ciljem umrežavanja, koji pomaže

16

u podsticanju saradnje između inovativnih preduzeća. U prvom delu, svako preduzeće-

učesnik (jedan predstavnik) dva minuta izlaže svoje proizvode, aktivnosti i oblasti

potencijalne saradnje. Drugi deo je predviđen za neformalno umrežavanje učesnika.

Pored toga, na skup se pozivaju relevantni istraživači. Učešće je besplatno. Jedini uslov za

učešće je izlaganje.

• Internet-portal za ponudu određenih usluga (u vezi sa istraživanjem i razvojem) i

potražnju za njima. Sveobuhvatna veb-stranica koja daje odgovore na moguća pitanja

potencijalnih inovativnih preduzeća ili istraživača – pronalazača inovacije. Neophodno je

skupiti „kritičnu masu" ponude i potražnje (najbolje iz cele zapadne Srbije).

• Posredovanje u obezbeđivanju praksi za studente u preduzećima i njihova koordinacija

da bi se poboljšale mogućnosti za partnerstvo između univerziteta i NTP.

Kada usluge postanu određenije i bliže povezane sa potrebama pojedinih preduzeća, NTP će

početi da ih naplaćuje (po komercijalnoj ceni). Mogući primer:

• Javna prezentacija inovacija je jednodnevni skup sa potencijalnim partnerima koje NTP

odabere u skladu sa potrebama određenih preduzeća. Cilj javne prezentacije inovacija

jeste da omogući brzo i delotvorno predstavljanje ideja za rešavanje nekog tehnološkog

problema koji su preduzeća izdvojila, uz mogućnost izbora između više potencijalnih

partnera, kao i da pojednostavi i ubrza komunikaciju, da omogući brzo i delotvorno

pronalaženje partnera koji su preduzećima potrebni, da im pruži priliku da sa

stručnjacima razmotre tehnološka pitanja i da na jednom mestu uporede različite

ponude i tehnička rešenja.

Transfer tehnologije Cilj: Podrška transferu tehnologije iz akademskih krugova u privredu

Glavni zadatak je povećanje broja tehnoloških/istraživačkih rezultata koji se neposredno prenose

u privredu. Time će se koristiti i unapređivati iskustvo nekih istraživača, uz zaštitu prava

intelektualne svojine i komercijalizaciju rezultata istraživanja. NTP će služiti i univerzitetima i

preduzećima, a sve ovde nabrojane usluge će moći i morati da se pružaju po komercijalnim

cenama (uz neke moguće popuste). Te usluge obuhvataju sledeće:

• Pomoć u pitanjima intelektualne svojine – praćenje mogućnosti za zaštitu određenih

rezultata, istraživanje radi utvrđivanja unikatnosti datog rešenja, saradnja sa zavodima

za patente, zahtevi za priznavanje patenata kod odgovarajućih institucija u Srbiji i

inostranstvu, administrativne usluge vezane za zahteve, pravna pomoć u oblasti zaštite

intelektualne svojine, priprema ugovora o licenci za korišćenje tehnologije.

• Podrška u komercijalizaciji intelektualne svojine – procena potencijala za

komercijalizaciju, ugovori o licenci za korišćenje rezultata, utvrđivanje preduzeća

zainteresovanih za komercijalnu upotrebu licenciranih/patentiranih rezultata, podrška u

osnivanju spin-off preduzeća.

17

• Posredovanje u pružanju/pružanje specijalizovanih usluga preduzećima (prodaja

tehnologije na novim tržištima, ulazak investitora u preduzeće, istraživanja tržišta,

sadašnji trendovi i prognoze).

• Tržišne informacije – omogućavanje, posebno MSP-ima, da se bolje upoznaju sa razvojem

u eri novih tehnologija, informisanje o mogućnostima za korišćenje novih tehnologija u

tradicionalnim privrednim granama (npr. nanotehnologija u vodoprivredi) i pomoć u

utvrđivanju nove konkurentske prednosti, proizvoda ili tržišta.

• Utvrđivanje partnera sa obe strane (u privredi i akademskim krugovima) za istraživanja

koja se realizuju po ugovoru.

• Organizacija i liderstvo u zajedničkim istraživačko-razvojnim projektima, posebno kada se

finansiraju iz spoljnih izvora.

• Akademija za inovacije – edukacija vlasnika i rukovodilaca MSP o inovacijama i načinima

za njihovo korišćenje u funkciji rasta i razvoja preduzeća. Ta obuka se sastoji od

interaktivne prezentacije o aktuelnim trendovima i praktičnim tehnikama potrebnim za

uspešno upravljanje inovativnim preduzećem. Učesnici neće samo slušati predavanja,

već će tokom obuke pripremiti i svoj projekat.

Marketing i promovisanje Cilj: Povećanje prometa i dobiti lokalnih inovativnih preduzeća

Za mlado preduzeće koje se bori da privuče klijente i izgradi imidž, od suštinskog značaja je da

bude prisutno u tradicionalnim i novim medijima, da bude aktivno na internetu i da ima kontakte

koje pravilno koristi. Kad se NTP upozna sa tržištima i potražnjom za inovativnim proizvodima u

regionalno konkurentnim privrednim granama, verovatno će lokalnim MSP-ima moći da pruža

usluge (po komercijalnim cenama) kao što su sledeće:

• Daljinska promocija je usluga koja omogućava MSP-ima da predstave sebe i svoje

rezultate ili proizvode na stručnim konferencijama, specijalizovanim sajmovima i

međunarodnim izložbama – i to bez fizičkog prisustva. Obučeni predstavnici NTP će

aktivno nuditi i predstavljati te usluge na sastancima i skupovima kojima sami

predstavnici preduzećâ ne mogu da prisustvuju. Informacije će se davati odgovarajućim

licima i NTP može sa njima da dogovori pojedinosti moguće saradnje i eventualne dalje

korake.

• Konsultacije o marketinškoj strategiji – marketing nije samo reklamiranje. „Kako se naši

proizvodi mogu koristiti na drugim tržištima? Ko su naši klijenti? Kako da stupimo u

kontakt sa njima? Kako da uspešno komuniciramo sa ciljnim tržištima?" To su neka od

pitanja kojima dobra marketinška strategija treba da se bavi. NTP treba da bude u stanju

da pruži sve marketinške konsultantske usluge koje bi mogle biti potrebne malom

inovativnom preduzeću, i to u obliku eksternih konsultacija.

18

• Savez čačanskih izvoznika – osnivanje i vođenje udruženja preduzeća čiji su proizvodi i

usluge komplementarni i koja su okupljena oko cilja da zajednički nastupe na stranim

tržištima.

• Posredovanje u korišćenju novih tehnologija u javnom sektoru. Čak i ako lokalna

samouprava nema finansijskih sredstava za neposrednu podršku inovativnim

preduzećima, ona može da im pruži veliku pomoć tako što će služiti kao „pilot-korisnik"

određenih proizvoda i usluga.

Privlačenje SDI Cilj: Povećavanje lokalnih i regionalnih potencijala privlačenjem visokotehnoloških i inovativnih

preduzeća, istraživačko-razvojnih centara i dr. u Čačak

Novi izumi, tehnologija, veštine i inovacije ne moraju da potiču samo iz lokalnih preduzeća, već

se mogu preneti i iz inostranstva zahvaljujući stranim investitorima koji bi mogli da budu

zainteresovani za saradnju sa lokalnim akademskim krugovima i inovativnim preduzećima. NTP

će imati aktivnu ulogu u promovisanju grada među potencijalnim investitorima.

Specijalizacija – pozicioniranje Cilj: Utvrđivanje privrednih grana koje imaju strateški položaj i dobar potencijal za inovacije

Za početak rada NTP, potrebno je privući što je moguće više potencijalnih korisnika i partnera,

dok je kasnije korisno utvrditi mrežu sa kojom će Park raditi na ostvarenju svoje misije, npr.

pomoću mapiranja klastera i uporedne analize (benchmarking). To su korisne alatke koje se

mogu upotrebiti za utvrđivanje obrazaca specijalizacije u regiji i poređenje sa drugim regijama u

različitim privrednim delatnostima, uključujući poljoprivredu. Klasteri se mogu koristiti kao

efikasne platforme koje se mogu orijentisati ka pametno određenim ciljevima specijalizacije i

brzo doprineti njihovom ostvarivanju. Posebno, stimulisanjem međusektorske saradnje, klasteri

mogu da doprinesu sprovođenju tematskih strategija koje se bave izazovima novog društva, kao i

izgradnji novih konkurentskih prednosti regiona.

Instrumenti za finansiranje Cilj: Obezbeđivanje finansijskih sredstava lokalnim inovativnim preduzećima i/ili akademskim

institucijama koje podržavaju transfer tehnologije i inovacije

Jedna od alatki za podršku transferu tehnologije koju najviše traže i preduzeća i istraživačke

institucije jeste finansijska podrška. Međutim, NTP ne očekuje da će imati sopstveni budžet za

neposredno finansiranje. Stoga će se prvo usredsrediti na sledeće aktivnosti (i možda naplaćivati

naknadu za posredovanje u njihovoj realizaciji):

• Uključivanje preduzećâ u postojeće programe dodele bespovratnih sredstava kao što je

program Fonda za inovacionu delatnost – NTP će biti zadužen za praćenje nacionalnih i

19

međunarodnih programa u sklopu kojih se obezbeđuje finansiranje transfera tehnologije

i inovacija, informisanje zainteresovanih, pružanje pomoći u podnošenju prijava i

administrativno vođenje postupka za dodelu bespovratnih sredstava.

• Posredovanje u privlačenju preduzetničkog kapitala (venture capital) – ovaj instrument

nije baš razvijen u srednjoj i istočnoj Evropi, ali sama ta činjenica predstavlja veliku šansu

za one koji se dobro pripreme. NTP će utvrditi potencijalne investitore (među

iseljenicima, uspešnim lokalnim preduzećima, stranim vlasnicima preduzetničkog

kapitala) i organizovati i voditi skup na kom će lokalna preduzeća izložiti svoje razvojne

planove i tražiti preduzetnički kapital za njihovo finansiranje.

• Kada se ukaže prilika da se dobiju značajna finansijska sredstva potrebna za davanje

bespovratne pomoći, treba razmotriti mogućnost da se osmisle programi kao što su

vaučeri za inovacije, fond za dokazivanje koncepata (proof of concept) ili fond za

patente.

Infrastruktura Cilj: Izgradnja potrebne infrastrukture koja će služiti kao inkubator inovativnih preduzeća i/ili za

obezbeđivanje specijalnih prostorija (laboratorija) postojećim preduzećima.

Unapređenje infrastrukture i tehnološke opremljenosti od suštinskog je značaja za postavljanje

temelja uspešnog NTP. Planovi razvoja infrastrukture obuhvataju sledeće:

• Renoviranje kancelarijskog prostora – na samom početku, NTP-u je potreban dovoljan

prostor za sopstvene aktivnosti (kancelarije, sala za prezentacije i obuku).

• Adaptacija halskog prostora kao višenamenskog (manipulativni, radionički, opitni ...)

• Virtuelni inkubator – NTP može da pruža (komercijalne) usluge virtuelnog inkubatora za

preduzeća kojima nije potreban sam kancelarijski prostor, već samo osnovne usluge

vezane za „sedište preduzeća" i usluge potrebne za poslovanje (računovodstvo, pravna

pomoć).

• Priprema biznis inkubatora. Cilj inkubatora je rast uspešnih preduzeća dok ne „sazre" i ne

bude im potreban veći prostor. Smernice za rad inkubatora treba da obuhvataju politiku

o primeni tehnologije, adekvatnom kapitalu, poslovnom planu, kvalifikovanom

rukovodstvu, odnosu sa partnerskom obrazovnom institucijom i poslovanju. NTP će

pripremiti tehničku i finansijsku dokumentaciju za rekonstrukciju braunfild lokacije u JKP

Komunalac Čačak. Kada bude dostupno (eksterno) finansiranje za aktiviranje braunfild

lokacije za poslovni inkubator/naučno tehnološki park, NTP će biti u stanju da se uspešno

prijavi za ta sredstva.

20

7. Kalendar aktivnosti

Ovaj kalendar aktivnosti služi da očekivane događaje izložimo hronološki. Navedeni datumi su samo okvirni.

Godina

Period

Aktivnost

Park Ljudski resursi Finansije Inkubacija Aktivnosti sa velikom dodatnom

vrednošću

Partneri i saradnja

2014. jan. Početak poslovanja Imenovan

direktor

Članarine i

subvencije

Priprema programa

inkubatora

– –

feb. Liderstvo Prve aktivnosti sa

partnerima

mart Vizija

obezbeđivanja nove

zgrade

Prvi posao Prve usluge za korisnike

virtuelnog inkubatora

Promovisanje NTP

apr.

maj Prvi prihodi od

pruženih usluga

jun Angažovan

menadžer za

razvoj

Ponuda usluga

transfera znanja

21

poslovanja

jul Novi programi u skladu

sa tržišnom potražnjom

Plan redovnih

aktivnosti sa

partnerima

avg.

sept. Poslovni plan za

širenje

Angažovan

menadžer za

transfer

znanja

Umrežavanje

okt.

nov.

dec. Saglasnosti,

građevinska dozvola

Angažovan

izvršni asistent

2015. I kvartal Početak izgradnje Prijava za

subvenciju

Podrška SDI Nacionalno udruženje

naučno tehnoloških

parkova

II kvartal Angažovan

finansijski

menadžer

Subvencija za

izgradnju

22

III

kvartal

IV

kvartal

Angažovan

marketing i PR

menadžer

Prva uspešna priča Razvoj

instrumenata za

finansiranje

Međunarodna

saradnja

2016. I kvartal Dostignut broj od 10

novih preduzeća

Prvi uspešan

transfer znanja

II kvartal Kraj izgradnje Angažovan

menadžer

operacija

III

kvartal

Otvaranje zgrade Angažovan IKT

menadžer

Bilans subvencija Učlanjenje u neku

evropsku platformu

IV

kvartal

Prvi zakupci Angažovan

poslovni

sekretar

2017. I

polovina

Popunjenost 50% Samofinansiranje

60%

Dostignut broj od 20

novih preduzeća

II

polovina

Popunjenost 90% Samofinansiranje

90%

2018. Finansijska

nezavisnost

Dostignut broj od 35

novih preduzeća

23

8. Rezime

Rezime

• Čačak ima jak tim pun entuzijazma, koji želi da pokrene lokalnu privredu. On se sastoji od

opštine, lokalnih institucija, Univerziteta, Instituta za voćarstvo i dva poslovna udruženja –

Gradac 97 i Unija Čačak 2000

• USAID značajno pomaže lokalnim akterima putem savetodavnog rada, usluga i znanja (know-

how).

• Jedna od najvažnijih ideja za podsticanje lokalnog razvoja putem inovacija jeste vizija Naučno

tehnološkog parka Čačak. U ovom akcionom planu definisani su okviri poslovanja NTP Čačak,

uključena je ekspertiza i znanje (know-how) i preporučeni dalji koraci koje treba preduzeti.

• U poglavlju 1 izložena je teorija različitih vrsta strukture za inovacije i, u kombinaciji sa

Aneksom I, definisani termini koji se često koriste. U Akcionom planu je zatim izložena

strateška vizija NTP Čačak, kao i faktori uspešnog razvoja četiri naučna parka u Češkoj (studije

slučaja).

• Ekspertiza potrebna za poslovanje naučnog parka opisana je u poglavljima 3–7. Obuhvaćene

su najvažnije teme: ljudski resursi, finansiranje, problemi u svakodnevnom poslovanju i

uobičajene greške koje treba izbegavati. U Akcionom planu se predlaže osnovni kalendar

aktivnosti, koji nije sveobuhvatan, već samo okviran.

• U poglavlju 6, tim NTP Čačak se podstiče da pokreće aktivnosti koje su dale rezultate u Češkoj

i drugim srednjoevropskim državama.

Preporuke

• Ovaj poslovni plan treba razmotriti na sastanku Upravnog odbora i izmeniti u skladu sa

konkretnim uslovima i potrebama na lokalnom nivou.

• Tim NTP Čačak treba obučiti u oblasti poslovanja naučnog parka, biznis inkubatora i svih

kompetencija naučnog parka.

• Timu NTP Čačak treba ponuditi dobre zarade i uvesti međunarodni sistem motivisanja da bi

se sprečila visoka fluktuacija zaposlenih. Ključni element je izbor profesionalnog direktora.

• Osnivači NTP Čačak će biti aktivno uključeni u razvoj Parka tako što će obezbediti iskustvo i

veštine svojih stručnjaka/zaposlenih, kao i učestvovati u finansiranju Parka.

24

Aneks I. Terminologija inovacija, transfera znanja i finansija

Danas širom sveta radi nekoliko hiljada naučno tehnoloških parkova (NTP – opšti termin). Uprkos

tome što svi oni rade slične poslove, nije moguće naći dva identična NTP. Razlog za to je što su

osnovani i rade u različitim sklopovima uslova, pretpostavki, regionalnih potreba i načina

finansiranja. Zato se za njih koriste brojni izrazi, kao što su biznis inkubator, tehnopolis, naučni park,

centar za inovacije, tehnološki centar, istraživački park, istraživačko-razvojni park, centar za

saradnju, tehnopark i razne varijacije tih ili drugih naziva.

Kolevka NTP su SAD sa svojim inkubatorima. Iskustvo SAD sa inkubatorima postepeno se proširilo

po celom svetu, s tim što je primalo određene lokalne specifičnosti. U srednjoj Evropi, uglavnom u

Nemačkoj i Austriji, preovlađuje jedna vrsta tehnološkog centra, dok u Velikoj Britaniji, Skandinaviji,

Belgiji i Holandiji dominiraju naučni parkovi ili centri.U Francuskoj i drugim državama, osnivani su

centri , sa velikim i skupim kompleksima zgrada u kojima su se nalazili ne samo univerzitetski i

istraživački instituti i prostorije, mala i srednja inovativna preduzeća, već i kulturne i sportske

institucije. Navedeni oblici se nazivaju tehnopolisima. U poslednje vreme, veliki broj naučnih

parkova izgrađen je u zemljama BRIK: Brazilu, Ruskoj Federaciji, Indiji i Kini. U Južnoj Americi i na

drugim kontinentima, u toku su pripreme za podizanje tih parkova.

Ovaj mali rečnik pomoći će vam da razumete definicije termina iz oblasti poslovnih inovacija,

transfera znanja i finansija da biste mogli da ih razlikujete, da razumete njihove uloge,funkcije i

ciljne grupe. Naravno, ti termini se u svetu nekad koriste sa donekle različitim značenjima.

Naučno tehnološki park (skr. NTP; uopšten termin koji se široko koristi; naučni park ili centar,

tehnološki park, preduzetničko-inovacioni centar).

Naučno tehnološki park je institucija orijentisana ka nauci, tehnologiji i inovativnom

preduzetništvu. U njemu se znanje (know-how) koristi da se obezbede uslovi za dinamičan razvoj

delatnosti inovativnih preduzeća, za transfer tehnologije i za obrazovanje za potrebe inovativnog

preduzetništva. Osnovne funkcije NTP su da budu inkubatori i da podstiču inovacije.

Zadaci, funkcije i glavni ciljevi NTP jesu: tehnički i tehnološki razvoj, regionalni razvoj, podrška

malim i srednjim inovativnim preduzećima, istraživanja, razvoj i inovacije.

Ciljevi njihovog rada jesu:

• fleksibilniji transfer tehnologije u privredu i postepeno unapređenje zastarele tehnologije;

• unapređenje konkurentnosti na domaćim i stranim tržištima;

• jačanje perspektivnih proizvodnih programa;

• delotvornije aktivnosti naučno tehnološlih potencijala;

• ostvarenje sistemskih promena u privredi, posebno u problematičnim regijama; revitalizacija

regiona pojedinačno i pomoć u otvaranju novih radnih mesta (smanjenje rizika od nezaposlenosti);

• omogućavanje brze realizacije inovacija preduzeća koja nemaju potreban prostor, osnovnu

opremljenost i dovoljnu imovinu, uz smanjenje rizika od neuspeha putem smanjenja fiksnih

troškova rezultatâ ključnih aktivnosti;

25

• realizacija drugih aktivnosti u vezi sa pripremom infrastrukture za inovacije i aktivnu ulogu NTP u

takvoj infrastrukturi (oni su njen sastavni deo).

Razlikuju se sledeći tipovi NTP (prema tome ko ih osniva, ko je vlasnik i ko upravlja njima): javni,

privatni, mešoviti (javno-privatno partnerstvo), akademski. Osnivači NTP su uglavnom: regionalna

tela, državna tela, univerziteti, odeljenja akademije nauka, istraživačko-razvojne organizacije,

preduzeća, privredne, industrijske i trgovinske komore, banke, štedionice i druge finansijske

institucije, strana preduzeća, udruženja i institucije.

Preduslovi za uspostavljanje NTP mogu se rezimirati na sledeći način:

• da postoje kreativni ljudi koji su u stanju da osnuju i razvijaju inovativna preduzeća;

• da ima sredstava za finansiranje projekata;

• da postoji program ekonomske politike, čija je uloga sprovođenje potrebnih sistemskih promena;

njime se mora dati ekonomska motivacija za preduzetništvo u oblasti primene novih tehnologija,

novih inovacija i, najzad, njime se moraju stvoriti uslovi za razvoj srednjih preduzeća, odnosno za

osnivanje malih i srednjih inovativnih preduzeća;

• da regionalna i lokalna tela koja učestvuju u sprovođenju programa regionalnog privrednog

razvoja razvijaju potrebnu infrastrukturu;

• da se stvaraju zakonski, operativni i ekonomski uslovi za ciljano korišćenje istraživačkog i

razvojnog potencijala univerzitetskih odeljenja i istraživačko-razvojnih institucija;

• da se razvijaju potrebni uslovi za veću konkurentnost novih proizvoda;

• da se obezbede uslovi za prenos informacija i transfer tehnologija, uključujući formiranje baza

podataka radi boljeg transfera tehnologija među svim partnerima u procesu inovativnog

preduzetništva;

• da se stvore uslovi za stručnu pripremu zaposlenih u inovativnim preduzećima, da se obezbedi

obrazovanje iz oblasti inovativnog preduzetništva, kao i prekvalifikacija novozaposlenih.

Naučni parkovi

Naučni parkovi u praksi funkcionišu pod raznim imenima, zavisno od područja kojim se bave. U

naučne parkove spadaju, na primer, naučno-istraživački tehnološki parkovi, naučno tehnološki

parkovi i naučno-proizvodni parkovi. Naučni parkovi predstavljaju komplekse naučno-istraživačkih,

projektantskih, proizvodnih i drugih organizacija koje se bave inovativnim preduzetništvom, obično

se nalaze u blizini univerziteta i prostorija akademije nauka. Osnovna funkcija NP je

komercijalizacija rezultatâ istraživanja.

Tehnološki parkovi

Oni u praksi rade uglavnom pod sledećim nazivima: tehnološki centri, tehnološki parkovi, tehno-

centri, tehno-parkovi, tehnopolisi i dr. Njihova glavna misija je, pre svega, podrška transferu

tehnologije i razvoju visoke tehnologije (najsavremenije tehnologije, posebno u oblastima

mikroelektronike, komunikacione tehnologije, biotehnologije, ekotehnologije, novih materijala,

čiste tehnologije i dr.). Postoje javni TP, ali većinom su privatni (otvaraju ih korporacije). Osnovna

funkcija TP je komercijalizacija istraživanja.

26

Preduzetničko-inovacioni centri

Ako ti centri zadovoljavaju uslove iz Povelje EBN (Evropske mreže poslovno-inovacionih centara),

nazivamo ih poslovno-inovacionim centrima (PIC). Njihova glavna misija je da preduzetnicima koji

otvore preduzeća tokom razvoja inovativnih projekata pružaju podršku prilikom samog osnivanja

preduzeća, kao i pomoć u stvaranju mogućnosti za inovacije, podršku u saradnji između inovativnih

preduzeća, posredovanje u izlasku preduzeća na međunarodno tržište (videti Centar za pristup

tržištu u SAD na http://usmarketaccess.com/), obezbeđivanje kontakata sa preduzećima u zemlji i

inostranstvu, njihovo promovisanje, učešće na sajmovima i dr. Oni organizuju naučne seminare,

kurseve, skupove preduzeća, nakon kojih može da se pojavi ponuda tehnologije i potražnja za

njom. Osnovna funkcija PIC podrška inovacijama u poslovanju.

Biznis inkubator

Rad biznis inkubatora je dinamičan proces razvoja inovativnih preduzeća. Inkubatori obično pružaju

podršku preduzećima u početnim fazama poslovanja putem poslovnog i tehnološkog savetovanja,

programa finansiranja, konsultantskih usluga u oblasti menadžmenta i marketinga i podrške u

svakodnevnom poslovanju. Inkubatori nude fleksibilne uslove zakupa malih kancelarija,

laboratorija, tehničkih sala, serverskih sala, sala za sastanke, kao i umrežavanje, edukativne

programe i dr. Tehnološki inkubatori pružaju podršku projektima tehnoloških preduzeća. U svetu je

izražen trend inkubatora specijalizovanih za određenu granu (biotehnologiju, čistu tehnologiju,

vazduhoplovnu i svemirsku tehnologiju, IKT, tehnologiju korišćenja vodonika, nanotehnologiju,

RFID, medicinsku tehnologiju i dr.).

Centri za saradnju

Centar za saradnju pruža poslovnu podršku i omogućava umrežavanje, a orijentisan je ka raznim

vrstama samostalnih radnika ili mikropreduzeća u jednom mestu/gradu/regiji. Tu se ljudi sreću sa

drugim poslovnim ljudima, razmenjuju ideje, šire mrežu kontakata, komuniciraju i sarađuju. Primer

se može videti na adresi http://prague.the-hub.net/.

Udruženje naučno tehnoloških parkova (UNTP)

Udruženje naučno tehnoloških parkova je nacionalno telo koje okuplja sve NTP u zemlji. Oni plaćaju

godišnju članarinu, a dobijaju usluge marketinga, lobiranja i redovnog umrežavanja. Održavaju se

redovni sastanci, koje uglavnom organizuje jedan od članova, koji ostalima predstavlja svoja

ostvarenja, probleme i najbolju praksu. Glavne aktivnosti UNTP jesu: istraživanja i razvoj u oblasti

pripreme, osnivanja, rada i daljeg razvoja naučno tehnoloških parkova i uspostavljanje pravila o

poštovanju okvira zajednice i važećih propisa, promovisanje i razvoj osnovne delatnosti NTP,

stvaranje zakonskih i organizacionih uslova za osnivanje tih parkova, osnivanje i razvoj malih

inovativnih preduzeća, organizacija obrazovne, konsultantske, uređivačke i izdavačke delatnosti

NTP i, najzad, razvoj saradnje sa stranim partnerima.

Inovativna preduzeća

Inovativna preduzeća su obično mala i srednja preduzeća čiji je preduzetnički cilj da realizuju

projekat novog proizvoda, nove tehnologije ili nove usluge dok ne sazri za komercijalnu primenu i

da ga zatim prodaju na tržištu. Njihove aktivnosti se odlikuju visokim rizikom. Inovativni proizvodi,

tehnologije i usluge uglavnom podrazumevaju značajne troškove razvoja i istraživanja, uz vrlo

27

skupu tehnološku opremu i visoke zahteve u pogledu rada vrhunskih stručnjaka, direktnu

konkurenciju iz inostranstva i, najzad, prilično skupu marketinšku strategiju. To su najvažniji

specifični uslovi za osnivanje, rad i dalji razvoj malih i srednjih inovativnih preduzeća. Pored toga,

navedene stvari predstavljaju najvažnije razlike između inovativnih i drugih preduzeća.

Centri izvrsnosti

Centar izvrsnosti je tim, zajednička organizacija ili subjekat koji nudi liderstvo, zagovaranje, najbolje

prakse, istraživanje, podršku i/ili obuku iz oblasti kojom se bavi. Ta oblast, u ovom slučaju, može biti

neka tehnologija (npr. Java), poslovni koncept (npr. BPM –upravljanje poslovnim procesima),

veština (npr. pregovaranje) ili šire područje proučavanja (npr. zdravlje žena). Centar izvrsnosti može

da ima i cilj da obnavlja obustavljene inicijative.

Poslovni akcelerator

Poslovni akcelerator je vrlo sličan inkubatoru, ali razlikuje se po tome što je obično više

usredsređen na preduzeća koja ulaze na nacionalno ili globalno tržište ili se šire. Poslovne

akceleratore često finansiraju vlasnici preduzetničkog kapitala koji traže prilike da finansiraju

preduzeća sa potencijalom za rast preko definisanih akcionih planova. Poslovni akceleratori obično

nude sve usluge koje nude i poslovni inkubatori. Ključna razlika je stepen neposredne uključenosti

rukovodstva akceleratora, koja treba da poveća šanse za uspeh.

Spin-off preduzeće

Spin-off preduzeće je preduzeće osnovano zahvaljujući rezultatima rada člana ili članova

istraživačke grupe na univerzitetu, u preduzeću, u NASA, nekoj vladinoj instituciji i dr.

Osnivanje lean preduzeća

„Osnivanje lean preduzeća" je uglavnom teoretska metodologija razvoja preduzeća i proizvoda koju

je formulisao Erik Ris (Eric Ries) 2011. godine. Na osnovu svog iskustva iz rada u nekoliko

novoosnovanih preduzeća u SAD, Ris tvrdi da novoosnovana preduzeća mogu da skrate ciklus

razvoja proizvoda tako što će usvojiti određenu kombinaciju eksperimentisanja zasnovanog na

poslovnim hipotezama, iterativnog izbacivanja novih proizvoda i onoga što on naziva „potvrđenim

saznanjima". Iako još nije dovoljno potkrepljena, Risova opšta tvrdnja glasi da ako preduzeća,

posebno novoosnovana, ulože vreme u iterativni razvoj proizvoda ili usluga da bi zadovoljila

potrebe svojih prvih klijenata, mogu da izbegnu potrebu za velikim iznosima početnih sredstava za

finansiranje projekata i visoke troškove izbacivanja novih proizvoda.

Tehnološka platforma

Platformska tehnologija je termin koji označava tehnologiju koja omogućava stvaranje proizvoda i

procesa koji podržavaju sadašnji ili budući razvoj. Ona čini dugoročne kapacitete istraživačko-

razvojnih institucija. Može se definisati kao strukturna ili tehnološka forma iz koje mogu da uslede

razni proizvodi bez troškova uvođenja novog procesa/tehnologije.

Transfer tehnologije

Transfer tehnologije je proces prenošenja veština, znanja, tehnologija, metoda proizvodnje,

uzoraka proizvoda i postrojenja između vlada ili univerziteta i drugih institucija da bi se obezbedilo

28

da rezultati naučno tehnološkog razvoja budu dostupni širokom spektru korisnika, koji zatim mogu

dalje da razvijaju i koriste tehnologiju da bi dobili nove proizvode, procese, primene, materijale ili

usluge. Tesno je povezan sa transferom znanja (a po nekima predstavlja njegov podskup).

Infrastruktura za inovacije

Regionalnu infrastrukturu za inovacije čine posebno sledeći subjekti:

• regionalne institucije, regionalne razvojne agencije;

• univerziteti

• odeljenja akademije nauka;

• istraživačke organizacije i njihova odeljenja;

• naučni centri;

• tehnološki centri i strateške službe;

• naučno tehnološki parkovi;

• odeljenja za inženjering materijala;

• kancelarije za transfer tehnologije;

• inovativna preduzeća;

• industrijske zone;

• banke;

• privredne komore;

• organizacije za obrazovanje i prekvalifikaciju;

• konsultantske organizacije, organizacije za tehnološko savetovanje;

• međunarodne organizacije (strani partneri).

Finansiranje

Poslovni anđeo, anđeo investitor je imućan pojedinac koji obezbeđuje kapital za osnivanje

preduzeća, obično u zamenu za konvertibilne dužničke hartije od vrednosti ili deonice u preduzeću.

Malobrojni anđeli investitori, čiji broj ipak raste, organizuju se u grupe ili mreže poslovnih anđela da

bi razmenjivali rezultate istraživanja i objedinjavali svoj investicioni kapital, kao i da bi davali savete

preduzećima iz svog portfolija.

Početno finansiranje ili početna sredstva (seed financing, seed money) je oblik javne ponude

hartija od vrednosti u kom investitor kupuje deo preduzeća. Ovaj termin sugeriše da je to investicija

u početnoj fazi, koja treba da pruži podršku preduzeću dok ne počne samo da ostvaruje prihode ili

dok ne bude spremno za dalje investicije. Mogućnosti za početno finansiranje obuhvataju dobijanje

sredstava od prijateljâ, porodice, lakovernih, a u poslednje vreme i masovno finansiranje (see

http://www.kickstarter.com/).

Kapital za finansiranje preliminarne faze razvoja (pre-seed capital) – to su sredstva za podršku

novoosnovanim visokotehnološkim preduzećima dok ne postanu komercijalno održiva tako što im

se obezbeđuje investicija kapitala u ranoj fazi ili mikrokredit da bi ubrzala svoj razvoj.

Početni kapital (seed capital) – kapital za osnivanje preduzeća. Najčešće potiče iz ličnih sredstava

osnivača ili od prijateljâ i porodice. Iznos sredstava je obično relativno mali jer je preduzeće još u

fazi ideje ili izrade koncepta. To se obično dešava u fazi pre nego što preduzeće počne da ostvaruje

29

prihode, kada je početni kapital potreban za istraživanje i razvoj, za pokrivanje početnih troškova

poslovanja dok proizvod ili usluga ne počnu da donose prihod, kao i za privlačenje pažnje

vlasnikapreduzetničkog kapitala.

Osnivački kapital su sredstva koja su potrebna za osnivanje novog preduzeća, bilo za kancelarijski

prostor, dozvole, licence, zalihe, razvoj proizvoda, proizvodnju, marketing , bilo za neki drugi trošak.

Kapital za finansiranje prve/početne faze razvoja su sredstva koja dobije preduzetnik koji ima dobru

ideju za proizvod ili poslovanje. Ta sredstva se koriste za početak proizvodnje proizvoda i

marketing. Ne koriste se za troškove pridobijanja klijenata ili širenja na tržištu.

Kapital za finansiranje razvoja/širenja je finansiranje emisijom akcija za potrebe širenja postojećih

profitabilnih preduzeća (koja su izašla iz faze novoosnovanog preduzeća), što je, uopšteno govoreći,

manje rizično i više obećava nego finansiranje novih preduzeća.

Preduzetnički kapital su sredstva koja investitori obezbeđuju novoosnovanim i malim preduzećima

za koja smatraju da imaju potencijal za dugoročni rast. To je veoma važan izvor finansiranja za

novoosnovana preduzeća koja nemaju pristup tržištima kapitala. Obično podrazumeva visok rizik za

investitora, ali nudi potencijal za natprosečan povrat na investiciju. Preduzetnički kapital može da

obuhvata i upravljačko ili tehničko znanje. Veći deo preduzetničkog kapitala potiče od grupe

imućnih investitora, investicionih banaka i drugih finansijskih institucija koje skupljaju takve

investicije ili formiraju takva partnerstva. Taj oblik obezbeđivanja kapitala popularan je među

novim preduzećima sa ograničenom istorijom rada, koja ne mogu da prikupe sredstva emitovanjem

dužničkih hartija od vrednosti. Za preduzetnike je nepovoljno to što vlasnik preduzetničkog

kapitala, pored toga što dobija deo akcija, obično učestvuje u donošenju odluka u preduzeću.

Strana direktna investicija (SDI) je direktna investicija preduzeća iz jedne zemlje u proizvodnju ili

poslovanje u drugoj zemlji, bilo kupovinom preduzeća u ciljnoj zemlji, bilo širenjem poslovanja svog

postojećeg preduzeća u toj zemlji. Naspram stranih direktnih investicija stoje portfolio investicije,

koje predstavljaju pasivne investicije u hartije od vrednosti u drugoj zemlji, poput akcija i obveznica.

Istraživanje

Primenjena istraživanja

Primenjena istraživanja su oblik sistematskog proučavanja koje podrazumeva praktičnu primenu

nauke. U njima se često pristupa delu prikupljenih teorija, znanja, metoda i tehnika istraživačke

zajednice (akademskih krugova) i oni se koriste u određenu svrhu, koja često predstavlja potrebu

države, preduzeća ili klijenta. Primenjena istraživanja i fundamentalna istraživanja (osnovna

istraživanja) mogu se porediti po istraživačkim idealima, metodologijama, programima i projektima.

Primenjena istraživanja bave se rešavanjem praktičnih problema i obično se koriste empirijskim

metodologijama. Pošto se primenjena istraživanja realizuju u haotičnom stvarnom svetu, može se

ukazati potreba za ublažavanjem strogih protokola istraživanja. Na primer, možda će biti nemoguće

koristiti slučajan uzorak. Stoga je transparentnost metodologije od suštinskog značaja. Treba uzeti u

obzir i to da će ublažavanje inače stroge metodologije imati implikacije po tumačenje rezultata.

30

Industrijska istraživanja

Industrijska istraživanja su planirana istraživanja ili kritička ispitivanja s ciljem sticanja novih znanja i

veština radi razvoja novih proizvoda, procesa ili usluga ili radi uvođenja značajnih unapređenja u

postojeće proizvode, procese ili usluge. Sastoje se od izgradnje komponenata složenih sistema, što

je neophodno za industrijska istraživanja, posebno za potvrdu generičkih tehnologija, izuzev

prototipova.

Eksperimentalni razvoj

Eksperiment je uređeni postupak koji se sprovodi s ciljem potvrđivanja, falsifikovanja ili utvrđivanja

valjanosti hipoteze. Eksperimenti pružaju uvid u uzročno-posledičnu vezu tako što pokazuju koji se

ishod javlja kada se manipuliše određenim faktorom. Eksperimenti se veoma razlikuju u pogledu

cilja i obima, ali uvek se oslanjaju na ponovljiv postupak i logičku analizu rezultata.

Osnovna/čista/fundamentalna istraživanja

Čista, osnovna ili fundamentalna istraživanja su istraživanja koja se sprovode da bi se bolje razumeli

fundamentalni principi. Ne postoji namera ostvarivanja neposredne komercijalne koristi; za čista

istraživanja može se reći da su rezultat radoznalosti. Međutim, dugoročno posmatrano, ona

predstavljaju osnovu mnogih komercijalnih proizvoda i primenjenih istraživanja.

Inovacije

Proces prevođenja ideje ili izuma u dobro ili uslugu koja stvara vrednost ili koju će potrošači platiti.

Da bi se mogla nazvati inovacijom, ideja mora biti takva da se može replicirati uz ekonomične

troškove i mora zadovoljavati određenu potrebu.

(1) Evolucione inovacije (kontinuirane ili dinamične evolucione inovacije) nastaju putem brojnih

inkrementalnih koraka u tehnologiji ili procesima, a

(2) revolucionarne inovacije (još i diskontinualne inovacije) često su potpuno nove i donose

korenite promene.

Inovacije su sinonim za rizikovanje, a organizacije koje stvaraju revolucionarne proizvode ili

tehnologije preuzimaju najveći rizik jer stvaraju nova tržišta. Imitatori preuzimaju manje rizika jer

počinju rad sa proizvodom inovatora i primenjuju delotvorniji pristup. Primeri su IBM sa svojim

personalnim računarom (PC) naspram Eplovog (Apple) računara, Kompak (Compaq) sa svojim

jeftinijim personalnim računarima naspram IBM, i Del (Dell) sa svojim još jeftinijim klonovima

naspram Kompaka.

Teoriju inovacija treba detaljnije proučavati. Udruženje naučno tehnoloških parkova za svoje

članove i preduzeća često organizuje kurseve pod nazivom „Akademija za inovacije".

Tehnologija

Svrsishodna primena informacija u projektovanju, proizvodnji i korišćenju dobara i usluga, kao i u

organizaciji ljudskih aktivnosti. Reč tehnologija odnosi se na izradu, izmenu, korišćenje i poznavanje

alata, mašina, tehnika, umeća, sistema i metoda organizacije da bi se rešio problem, poboljšalo

31

postojeće rešenje problema, ostvario cilj, ostvario odnos ulaznih i izlaznih faktora u primenjenoj

nauci ili obavila određena funkcija.

Pronalazak štamparske mašine omogućio je naučnicima i političarima da s lakoćom prenose svoje

ideje, što je dovelo do doba prosvetiteljstva; to je primer tehnologije kao kulturne sile. Pronalazak

integrisanog kola i mikroprocesora (čip Intel 4004 iz 1971) doveo je do kompjuterske revolucije

savremenog doba.

Visoka tehnologija/srednjevisoka tehnologija

Termin „visoka tehnologija" odnosi se na tehnologiju koja je u ovom trenutku najrazvijenija:

najnaprednija postojeća tehnologija.

Niska tehnologija/srednjeniska tehnologija

Termin „niska tehnologija" opisuje ona umeća i alate koji su (u najvećem broju slučajeva) počeli da

se koriste pre industrijske revolucije.

Kriterijum za prepoznavanje niske tehnologije može biti da je to nešto što se može primeniti ili

napraviti uz minimalno ulaganje u osnovna sredstva od strane jednog lica ili manje grupe, te da

jedno lice može u potpunosti da shvati postupak, bez dodatne specijalizacije i

kompartmentalizacije.

Izvori

Handbook on Economic Globalisation Indicators (Priručnik o indikatorima ekonomske globalizacije,

OECD 2005)

Oslo Manual: Guidance for Collecting and Interpreting Innovation Data (Priručnik iz Osla: Vodič za

prikupljanje i tumačenje podataka o inovacijama)

EBN – European Business and Innovation Centre Network (Evropska mreža poslovno-inovacionih

centara, www.ebn.be)

IASP – International Association of Science Parks (Međunarodno udruženje naučnih parkova,

www.iasp.ws)

CVCA – Czech Venture Capital Association (Češko udruženje za obezbeđivanje preduzetničkog

kapitala, www.cvca.cz)

NBIA – National Business Incubation Association (Nacionalno udruženje poslovnih inkubatora,

www.nbia.org)

EVCA – European Venture Capital Association (Evropsko udruženje za obazbeđivanje

preduzetničkog kapitala, www.evca.com)

SVTP – Czech Science and Technology Parks Association (Udruženje naučno tehnoloških parkova

Češke, www.svtp.cz)

TC AV CR – Technology center AS CR (Tehnološki centar AS CR, www.tc.cas.cz)

Wikipedia (www.wikipedia.org)

Investopedia (http://www.investopedia.com/terms/)

Business Dictionary (http://www.businessdictionary.com)

32

Aneks II.1 - Studija slučaja: Inovacentar ČTU u Pragu

http://www.inovacentrum.cvut.cz/main/en

Češki tehnički univerzitet u Pragu (ČTU) jedan je od najvećih tehničkih univerziteta u

srednjoj Evropi (videti http://www.cvut.cz/en?set_language=en). Inovacentar ČTU je

sastavni deo ČTU; on upravlja inkubatorom i univerzitetskim centrom za transfer

tehnologije i pruža dodatnu podršku istraživačko-razvojnim timovima u vidu edukativnih i

preduzetničkih radionica, mentorstva i koučinga, konkursa za osnivanje novih preduzeća,

izrade poslovnih planova, donošenja odluke o obliku organizovanja preduzeća,

obezbeđivanja sedišta preduzeća, osnivanja preduzeća, zakupa zajedničkog prostora ili

kancelarija, sala za sastanke, prijemne službe, usluga pravnog i računovodstvenog

savetovanja, umrežavanja, sastanaka sa investitorima, bespovratnih sredstava, zaštite

prava intelektualne svojine, transfera znanja. Inkubator motiviše studente da otvore

sopstvena preduzeća i neguje preduzetničko okruženje. Ta opšta podrška pruža se u prvih

18 meseci poslovanja. Inkubator se sam finansira od prihoda po osnovu zakupa, a nije

predviđeno da ostvaruje dobit.

33

Godina 2012. u brojkama

Broj zaposlenih: 18

Broj spoljnih saradnika: 11

Broj aktivnih ugovora sa industrijom: 300

Broj realizovanih ugovora sa industrijom: 25

Vrednost ugovora: 340.000,00 EUR

Broj dugoročnih partnera u industriji: 52

Iznos subvencija obezbeđenih za korisnike: 3.776.000,00 EUR

Broj prodatih licenci: 1

Broj stanara inkubatora: 28

Površina: 500 m2

Osim toga, tim Inovacentra pronalazi istraživače u skladu sa zahtevima određenih korisnika

(preduzeća i stanara inkubatora). Tim pregovara o zaključivanju ugovora i pruža

kontinuiranu pomoć tokom realizacije porudžbine. Inovacentar obezbeđuje to da zahtevi

klijenata budu ispunjeni i pomaže akademskim radnicima, diplomcima i studentima da

naučne rezultate prenesu u praktičnu primenu. Pored toga, Inovacentar predstavlja Službu

za transfer tehnologije Češkog tehničkog univerziteta, pruža podršku naučnicima u

nastojanjima da nove izume uvedu na tržište, kao i podršku preduzećima u potrazi za

naučnim znanjem koje će im omogućiti da unaprede svoje proizvode. U sklopu svojih

komercijalnih aktivnosti, Inovacentar vodi Ispitni centar Prometrik (Prometric Testing

Center), tj. sastavlja, štiti i realizuje programe polaganja ispita osmišljene za merenje

odgovarajućeg znanja, veština i sposobnosti korisnika.

34

Aneks II.2 - Studija slučaja: Centar za inovativnu biomedicinu

(IBC)

http://bioinova.avcr.cz/o-nas/ibc.html

Institut za eksperimentalnu medicinu Akademije nauka Češke (IEM ASCR) osnovan je

1953. godine i bavi se odabranim problemima biomedicine, sa posebnim osvrtom na

njihovu primenu u kliničkoj medicini (neuronauka, citologija, histohemija i farmakologija

enzima). Od 2000. godine, Institut za eksperimentalnu medicinu je centar izvrsnosti EU

pod nazivom MEDIPRA.

Centar za inovativnu biomedicinu (IBC) osnovan je 2008. godine usled tržišne potražnje i

radi jačanja potencijala za inovacije i efikasnosti transfera tehnologije iz istraživačkih

institucija u kliničku praksu. Proces inovacija je vezan za privredu, a aktivnosti IBC su

usredsređene i na podršku osnivanju i razvoju spin-off preduzeća korišćenjem rezultata

istraživanja ostvarenih u IEM ASCR, s ciljem da se sprovode osnovna biomedicinska

istraživanja i da se doprinese korišćenju njihovih rezultata u praksi.

35

Godina 2012. u brojkama

Broj zaposlenih: 3

Broj spoljnih saradnika: 3

Broj stanara inkubatora: 5

Površina: 820 m2

Ovaj uskospecijalizovani poslovni inkubator ne nudi širok spektar poslovnih

konsultantskih usluga, ali uglavnom nudi upoznavanje sa tehnologijom i konsultantske

usluge u oblasti bionauke/nauke o živim sistemima. Glavni faktor koji privlači stanare

inkubatora jeste to što imaju mogućnost da koriste zajedničke čiste sobe, koje su veoma

skupe, ali su neophodne za istraživačko-razvojni rad u oblasti medicine, ćelijske terapije,

regenerativne medicine i farmakologije. Naravno, broj korisnika (uglavnom spin-off

preduzeća) nije veliki jer je reč o najsavremenijim naučnim dostignućima.

36

Aneks II.3 - Studija slučaja: Centar za tehnološke inovacije ČKD iz Praga

http://www.tic-ckd.cz/en/

ČKD GROUP (http://www.ckd.cz/translate/en/home) je grupa preduzeća koja se bave

inženjeringom i proizvodnjom u oblastima proizvodnje električne energije, gasa i nafte,

ekologije i infrastrukture. Usredsređena su na realizaciju kompletnih investicionih

projekata, tehnoloških čvorišta, isporuku pojedinačnih delova i komponenata u oblastima

obnovljive energije, infrastrukture, konvencionalne proizvodnje električne energije,

transporta, prerade nafte i gasa, zaštite životne sredine, hemije i elektrotehnike.

Centar za inovacije i poslovni inkubator (ICBI) je institucija osnovana s ciljem da pruži

podršku preduzećima u početnim fazama razvoja i da podrži razvoj preduzetničke klime u

regiji Praga. Od 2008. godine, ICBI novim i inovativnim preduzećima koja se razvijaju nudi

ne samo zakup kancelarijskog prostora i laboratorija po povoljnim cenama, već i niz

dodatnih poslovnih i administrativnih usluga koje im mogu pomoći da prevaziđu

potencijalne probleme i ostvare uspeh na tržištu. Projekat ICBI pripremio je i realizovao

konzorcijum Centra za tehnološke inovacije ČKD iz Praga (TIC ČKD Prag), čiji su članovi

preduzeća ČKD GROUP a.s., ČKD KOMPRESORY a.s. i Centar za tehnologiju Akademije

nauka Češke. (Detaljnije informacije nalaze se u Aneksu III. – Detaljna prezentacija TIC ČKD

Prag.)

Osnovne funkcije su: zakup kancelarija po povoljnijoj ceni, korišćenje prostorija TIC ČKD

Prag (konferencijska sala, računarska učionica, serverske sale i dr.).

Napredne funkcije: IT i tehnička podrška, konsultantske usluge u oblasti zaštite prava

intelektualne svojine i transfer tehnologije, podrška u oblasti ljudskih resursa,

knjigovodstvo, poreske konsultantske usluge, popis imovine, marketing, administrativne

usluge, obuke zaposlenih propisane zakonom, poslovne konsultantske usluge, istraživanje

tržišta i dr.

37

Godina 2012. u brojkama

Broj zaposlenih: 11

Broj spoljnih saradnika i partnera na projektima: 30

Broj stanara inkubatora: 55

Površina: 5885 m2

38

Aneks II.4 - Studija slučaja: PIC Plzen, NTP Plzen, Industrijska zona Borska Pole, Industrijska zona Škoda, Zapadnočeški univerzitet, Naučni centar Tehmanija

http://www.vtpplzen.cz/, http://www.zcu.cz/en/, http://www.prazdroj.cz/en/, http://www.techmania.cz/lang.php?lan=1, http://en.bic.cz/

Grad Plzen je 1992. godine osnovao Poslovno-inovacioni centar (PIC) Plzen. Njegova misija

je podrška osnivanju i razvoju inovativnih preduzeća. Delatnost naučno tehnološkog parka

počela je 1996. i obavlja se u Industrijskoj zoni Borska Pole u Plzenu. Stanarima inkubatora

i preduzećima koja se bave razvojem tehnologije na raspolaganju su kancelarije,

postrojenja lake industrije i dodatne zajedničke prostorije i službe. Osim toga, u ponudi je

širok spektar savetodavnih usluga, uključujući podršku u osnivanju preduzeća za nove

tehnologije, pomoć u traženju i dobijanju finansijskih sredstava, podršku u uvođenju

inovacija u preduzeća i nalaženju partnera za istraživačko-razvojne projekte. PIC Plzen

dobio je znak kvaliteta „EC BIC". PIC Plzen je partner Evropske mreže preduzetništva,

najveće mreže za podršku preduzećima. Njegove usluge obuhvataju podršku u osnivanju

preduzeća za nove tehnologije, pomoć u širenju preduzeća i traženju i dobijanju

finansijskih sredstava za razvojne projekte, podršku u uvođenju inovacija u preduzeća i

nalaženju partnera za istraživačko-razvojne projekte, za tehnološku ili poslovnu saradnju i

dr.

Grad Plzen je veoma uspešan u privlačenju SDI. Povezan je auto-putem sa Nemačkom i

Pragom. U njemu se nalaze tehnički univerzitet (16.000 studenata), nova grinfild

industrijska zona (105 ha, 11.000 radnih mesta, privučene SDI u iznosu od 728 mil. EUR),

starija Industrijska zona Škoda (190 ha), Plzenska pivara, kao i veliki Naučno tehnološki

park (preko 10.000 m2) i PIC Plzen. Treba istaći i da je Naučni centar Tehmanija osnovan

39

radi popularizacije tehničkih nauka. Plzen danas predstavlja čvorište inovacija i ima jednu

od najnižih stopa nezaposlenosti u Češkoj (oko 5–6 %).

Nova greenfield industrijska zona, NTP i BIC, univeryitetski kampus, brownfield industrijski park, Techmania,

Pilsen pivara

40