ne brine me moja smrt,brine me moja enaostavljena sa tomhrpomniega.

hou daipak znakako su sve noispavanjakraj njeak i besmisleneprepirkebile netonajdivnije

a one tekereikoje sam se uvek bojao dakaemmogu sada da seizgovore:

volimte.

Nedeljom popodne sluam klasiku.Dok u ruci nosim staru plou ujem gramofon kako mi se raduje,Brzo zauzimam poloaj u krevetu,Zatvaram oi i, po ko zna koji put,Se divim onome to ujem.I opet putujem, negde daleko,Vidim svet koji ne poznajem,Malu kuu u podnoju francuskih Alpa,Udobno zavaljen u stolicu na terasiGledam plantau vinove loze,Oslukujem mir i ljubim usne svoje drage to u tom sednu mi u krilo.Da li je open znao kakav e misaoni orgazam Proizvesti sve te note,Sva ta muzikaPetsto godina kasnije u glavi jednog oveka,U jednoj maloj zemlji,U jednom stranom svetu,U jedno loe vreme.