NE MOGU GA GLEDATI TAKVOG

MARIO BRKLJAČIĆ

SADRŽAJ

Ljubav 1 ...................................................................................................................................

Preko cijelog kreveta 3 ............................................................................................................

Ne mogu ga gledati takvog 4 ...................................................................................................

Djevojčice kojima su očevi pudrali guze i dječaci kojima su majke češkale jajca 5 .................

Ljubite a onda se darivajte riječima utjehe 6 ...........................................................................

Eiffelovi tornjevi od šibica 7 .....................................................................................................

Dućan poviše Blata 9 ...............................................................................................................

Jučer smo bili u lunaparku 10 ..................................................................................................

Isus ne bi imao ništa protiv ovakvog Badnjaka, Džo 11 ...........................................................

Mlad ljutit i uplašen 12 ............................................................................................................

Heidegger u glavi studentice prekrasna tijela 13 ....................................................................

Rođen glup 15 ..........................................................................................................................

Mravi znaju zašto to rade 16 ....................................................................................................

Metak u cijevi 18 ......................................................................................................................

E, momak, saću ti se najebati majke! 19 .................................................................................

Nije dom a nije ni ulica 21 .......................................................................................................

Jebem mater svemu 25 ............................................................................................................

Kurac od čovjeka 26 .................................................................................................................

Kako me Ludi Konj razbio u katedrali 27 .................................................................................

Nemreš dušom platit ljubav 29 ................................................................................................

On čeka jer nema što drugo raditi 31 ......................................................................................

4. siječnja 1987. 32 ..................................................................................................................

Začuo sam Škoru i plač sina 33 ...............................................................................................

Lijepo je piti sam u Parku mladenaca 34 .................................................................................

Pred kišu 35 .............................................................................................................................

Jebo sam im mater 36 ..............................................................................................................

Tamna strana svjetla 37 ...........................................................................................................

Čovjek brije 38 .........................................................................................................................

Napušeni lirski subjekt na godišnjem odmoru 39 ....................................................................

Mirna 41 ...................................................................................................................................

Božić 42 ....................................................................................................................................

Mržnja prema ljudima i ljubav prema životinjama 43 ..............................................................

Igraju bijeli protiv sivih 45 .......................................................................................................

Na radiju Marija 47 ..................................................................................................................

Vino koje miriše na grožđe 48 ..................................................................................................

Daj kratko, što kraće 49 ...........................................................................................................

Sol zemlje 50 ............................................................................................................................

Poezija godišnjeg odmora 51 ...................................................................................................

Beznačajan 57 ..........................................................................................................................

Napušen u Mliječnom putu 58 .................................................................................................

O autoru 59 ..............................................................................................................................

Impresum 60 ............................................................................................................................

LJUBAV

Žena mi je s ljubavnikom i njegovim sinom otišla u OpatijuUstao sam u podne i dogegao se u kuhinjuPogledao sam kroz prozor – dosta je napadalo snijega i baš je lijepo bilo vidjeti narančastasvijetla ralice koja je klizila cestomGledao sam za njom sve dok se utopila u sivilu horizontaPristavio sam vodu za kavu i otišao u kupaonicuDosta sam nakupio tih sjedina i boraDrago mi je bilo što starim i što izgledam tako obično, tako neupečatljivoVratio sam se u kuhinjuZapalio sam cigaretu i čekao da voda zavriZakunjao sam za stolom pa mi je voda iskipjelaSkočio sam i ugasio plinSpravio sam jaku i s umjetnim sladilomOnda sam listao neke stare novine, pušio i srkao kavuU jedan sam podgrijao sarmu i otvorio LeffePoslije ručka sam legao, uzeo daljinski i odgledao Duhovne izazove i Sam u kući IIMoja žena je profesorica, a njen ljubavnik je kompjuterski stručnjak i imućan jeIma velik stan na Jarunu, novu alfu i trideset jednu godinu, a kad me njegov sin jednomupitao što sam ja, rekao sam Ništa, običan sam radnik, imam petnaest godina stažaTo je zato jer si nesposoban, rekao je LeonIstina, složio sam se s njime, i kupio mu slikovnicu u ProfiluOnda smo otišli na kolače i u kinoGledali smo Shrek 2, jeli kokice i smijali seNakon filma smo trčali do Melina i on je pobijedioIzljubili smo se ispred ulaza, a ja sam odigao ovratnik, zavukao ruke u džepoveI otišao do Blata na srdele i čašu vinaDok sam čekao ribu, nazvao sam Danijelu, prijateljicu koja se nedavno razvela, ali rekla jeda ne želi izaći iz kućeRibice su stigle taman kako sam ugasio cigaretu, no bile su vruće, a ja gladan, pa sam trgaokruh i pio vino i gledao na ulicuŽene u kratkim bundama prolazile su na korak od moga stola i dosta sam tog limunaiscijedio po hlačama

1

Onda sam se sjetio kako mi je liječnik preporučio da se klonim stresnih situacija pa sam sjeookrenut leđima uliciStrpljivo sam otkidao glave ribicama

2

PREKO CIJELOG KREVETA

Šest koraka do staklenih vrata, a onda bliješteće bijelo podne. Mraz se još uvijek drži usjenovitim mjestima, iza zgrade preko puta ili na komadiću trave u sjeni kontejnera zasmeće. Arabeska od leda na rubovima prozorskog stakla.Palim radio i saznajem da je tlak zraka 1041 i da će predvečer možda sniježiti. Otvaramprozor, pljunem i gledam hračak kako leti nošen vjetrom. Dolje, na cesti, vidim loše odjeveneljude koji žure u crkvu, pa neku pijanu babu kako viče na pijanog tipa u ljubičasto zelenojskijaškoj jakni, klinca koji baca petardu pod tramvaj i bježi, majku s bebom na prsima, drota.Zatvaram prozor i pristavljam vodu za kavu.Jučer sam pio stolno vino i glava samo što mi se ne rasprsne.Nedjelja je dobra poput majke i dosadna poput oca. Nedjelja je mainstream.Prekopavam po visećoj nadajući se da ću ipak pronaći kakvu dobru protiv bolova. Travu, aneka i tabletu. Pronalazim tabletu, uzimam je i točim vodu u čašu. Voda je ledena i ima okuskrvi.Sjedam za stol i pripaljujem cigaretu.Da, to tako počinje.Ne mogu se prisjetiti kad me zadnji put dobro išlo. S novcem, ženama ili srećom. Ipak, biloje i toga ili barem nešto od toga. Ona je otišla prije tjedan dana i u stanu je napokon sve nasvome mjestu. To me ipak smiruje. Barem donekle. Kakva je to kaotična žena bila!Obruč oko glave se steže. Ustajem i do pola spuštam roletu. Voda ključa.Spravljam kavu i sjedam natrag za stol.Svaki pokret pojačava stisak, čekam da tableta počne djelovati. Palim cigaretu i uzimamlistati neke stare novine.Miris kave je bolji od mirisa žene. Kad popijem kavu vratit ću se u sobu i leći. Preko cijelogkreveta.

3

NE MOGU GA GLEDATI TAKVOG

Dugi, dosadni blagdani.Ničeg uzvišenog za što bi se valjalo boriti osim za goli život.Sada kad sam pokopao Donkija ležim sam u krevetu i gledam na televiziji junake američkihprovincijskih gradića.Momke s fudbalerkama i puškama u rukama.Piju pivo iz konzerva, sjede na bačvama za naftu i gađaju vrtne patuljke.Vježbaju oko za lov na jelene, košute i zečeve.Oni baš vole ubijati nemoćne, a svojih se šefova boje više od sebe samih.Amerika, to je gola istina – metak čeka svakoga od njih.Nedostaje mi Donki. Moj veseli zec.Kad prođu ovi blagdani morat ću kupiti drugog, kad već nemam novaca za ženu, a prazan jekrevet kao život bez djece.Ne mogu ga gledati takvog.

4

DJEVOJČICE KOJIMA SU OČEVI PUDRALI GUZE IDJEČACI KOJIMA SU MAJKE ČEŠKALE JAJCA

Pročitao sam kako je grupa djevojaka i mladića,U nekoj dvorani, u nekom evropskom gradu,Slagala domino, milijune domina,Htjeli su ostvariti rekord,I željeli su svoja imena vidjeti u svjetskoj knjizi ljudskih budalaština,A onda je vrabac uletio u dvoranu i dotakao krilom domino,I stvar se počela raspadati,I vrabac je, bez odgode, pao od metka,I ja sam ugasio kompjuter, otišao u kuhinju,Skuhao kavu, zapalio cigaretu i gledao kroz prozor,Ništa ružno nisam vidio osim nekih ljudi koji su išli nekamo.

5

LJUBITE SE A ONDA DARIVAJTE RIJEČIMA UTJEHE

Njeno je tijelo porculanski Buda na mojim prsimaNemam pojma kako se tu našao i ona želi čuti Songs For DrelaSada prekopava po pločama i diskovimaZabacuje glavu, rukom prolazi kroz dugu kosu boje hašiša, smije sePokreti su joj izlomljeni i figurice božanstava padaju na sagA meni nije jasno kakva je to trava koja snijeg pretvara u lampiceLampice u vatru, a vruće je, prokleto je vruće ovdje i nema zrakaOna sjeda na sag, ploče su teške, neke ispadaju iz ovitakaKao crna sunca, presijavaju se na plamenu svijeća, kotrljaju se do zida, padaju na parketUzimam bocu vina, otpijam gutljaj, milujem BuduTonem i izranjam iz neke vruće magme, pitam je za led, no ona meNe čuje, smije se, a i ja ubrzo zaboravljam što sam rekaoOna je bijela, gola i smiješna dok predano traži pločuA ja sam čas sretan, čas uplašen, gladan i žedanNemam pojma o čemu da pričam, a htio bih nešto započetiKrenuti s nekom rečenicom, reći nešto obično…Kao Lijepo je ovdje ili Tu nema zraka, ali ona me pogledaI reče Koju ploču tražim? i utopi se u smijehuI Buda pade s mojih prsa i ja se sav zalijem vinomLampice gore bijelo i plamen svijeća titra i izdiže se do stropa

6

EIFFELOVI TORNJEVI OD ŠIBICA

Baš je zazvoniloKad sam isprobavao u kakvom mi je stanju prostataI koliko daleko mi doseže mlaz, a vrh štapa se tresao baš kako sam ja otresao karu

Još sam se i prepao jer je nešto zašuškalo u grmuI za sekundu mi je pokraj uha zafijukao fazanLetio je tik iznad vodeKurčevito lepećući krilima iZabio se u šipražje na drugoj obaliPolomivši dosta granja

Skočio sam i potego štapRiba je bila brža, a najlon je nalegao na vodu…Baš ga je bilo teško gledati takvog

Da, ja uvijek kasnim, to je, promumljao sam

A dva sam puna sata prije griza buljio u priroduI to je bilo tako

do-sa-dno

Kopao sam nosPljuvao u jata mlađi u plićakuBrisao esemesove od zabePojeo kruh, paštetu iz crijeva i dva paradajzaPopio dvije boce piva i unučić pelinkovcaPoslije sam tražio jantarno žute i zelene oblutke krhotina boca, za koje sam, kao dijete,mislio da su dragulji, pa sam ih nosio mami koja ih je bacala u smećeOnda sam rekao tati da mama baca dragulje u smeće, a on mi je objasnio da je to stakloboca od piva i da kurca ne vrijedi, da, tata je bio baš prost čovjekE, moj stari, on je u zatvoru naučio raditi Eiffelove tornjeve od šibica, i drvoreze s vedutamagradova i znao je pune vreće toga prodati na Hreliću i po proštenjima u Zagorju, a onda je

7

otišao od nas i ubrzo je umro od tuberkuloze

8

DUĆAN POVIŠE BLATA

Bili smo gladni, a starci nam nisu htjeli davati džeparacA mi, pak, nismo htjeli jesti kelj i grah i porilukGovorili bi nam Dovoljno ste odrasli pa se snalazite!Ili Zar nije dovoljno što spavate i jedete zabadava?Što vas oblačimo?Što vas gledamo kako ništa ne radite?I tako, život nas nije mazioRekao sam Cobri da sam gladanI da moramo otići u dućan po hranu i cuguSkočili smo s klupe i krenuli TeslinomKod Zvečke su stajali muzičari i strip crtači i slikariI fotografi i djevojke s FilozofskogLijepe, zdrave i načitane djevojkeIz Blata su izlazili pjesnici razroki zombijiPrešli smo na drugu stranu pločnika i prije nego smo ušliRekao sam Cobri da idemo po buđolu i buteljeMože, rekao jeJa sam otišao po meso, a on po vinoUzeo sam četrdeset dekagrama najjeftinije salameI četrdeset dekagrama buđole i papiriće s cijenamaOnda sam se zavukao između redova i ugurao smotuljakJeftine salame između kutija Paris keksa, a papirić s cijenomStavih na smotuljak s buđolomOnaj s astronomskom cifrom bacihStao sam u red na blagajniDržeći babu za pultom sa salamom na okuPlatio sam buđolu kao da je parizer, a Cobra jePlatio kruh, Filter 160 i Bazooka kaugumeVratili smo se na klupu, otvorili butelje i trgali kruhI gledali radnike kako vise na tramvajimaI golubove kako piju iz zdenca životaI milostive kako ulaze u taksije

9

JUČER SMO BILI U LUNAPARKU

Vozili se autićimaSudarali seSmijaliTrčali jedan drugome u zagrljajPucali smo iz zračnice ali nismo pogodiliOnda smo kupili šećerne vate i gledali tuđu djecuBaš smo oboje ostali bez poslaI zaključili smo da nam treba malo oduškaPoslije je došla Maca i pozvala nas na jointJučer je bilo lijepoSada idem po OglasnikPa ću u Jabuci uz kavu i pelin prelistati novinePopričati s dragim mi ljudimaVratiti se kući i probuditi ljubavReći joj da imamo još sto deset kuna

10

ISUS NE BI IMAO NIŠTA PROTIV OVAKVOGBADNJAKA, DŽO

Sardine u uljuKruh od prekjučerOdstajalo vino u boci

Isus ne bi imao ništa protiv ove večere

Sad, ne volim čuti zviždanje vjetra u dimnjakuI grebanje po vratima

Ipak, ne mogu Džoa ostaviti vaniPuštam ga u kućuSnažan vjetar baca pahulje u hodnikVrata udare o zidJedva ih uspijevam zatvoritiMajku mu, kao da još netko želi ućiDžo nosi svoja gladna rebra i pahulje na leđimaJuri leći kod peći

Sjedam u fotelju i jedemDžo liže led sa šapaDžo plače

Džo, rečem, ne budi pizda

Isus ne bi imao ništa protiv ovakvog Badnjaka

11

MLAD LJUTIT I UPLAŠEN

Popio sam bocu crnog i ponio druguNa krov zgrade na kraju gradaTamo su se gnijezdili golubovi, a riječni su se galebovi spiralno spuštali i ubijali mladeGore su se vodile ptičje bitkeDesetak golubova bi branilo svoja gnijezdaOd snažnih prljavih ptica žutih kljunovaDok bi naginjao bocu oko mene je lebdjeloOkrvavljeno perje mladih pticaI ljepilo se na moju majicu i moje rukeA ja bih zurio dolje na zaljuljanu ulicu po kojoj su kliziliŠareni automobili i bicikli i glupe histerične tinejdžerkePrekrasnih guzica i crvenih kosaBio sam mlad i već pijanac i bojao sam se ljudiI bojao sam se škole i mrzio sam brkate usrane tupe učitelje i debele zapuhane smrdljiveglupe patetične kurve učiteljice i one drolje na satu tjelesnog koja me tjerala da se veremužetom i da preskačem neke klupe i da hodam po gredi i da skačem u dalj i uvis i da od sebepravim debilaI oni su mrzili mene i svake su mi godine pisali sranja u učeničku knjižicu i rekli su da meneće primiti u savez omladinaca i rekao sam da niti neću i jedne sam godine odlučio zapalitizbornicu i učinih to razbivši prozor i bocu terpentinaI sakrih se u obližnjem parku i gledah kako crveni plamen liže zavjese i krov školeI bio sam na krovu te zgrade gdje su jedne ptice ubijale druge i bojao sam se skočiti dolje, apomišljao sam na to i bio sam veoma ljut zbog toga i zbog galebova i zbog golubova i zbogkrvi i zbog sunca i zbog bijelih ptičjih govanaI zbog guzica tinejdžerki i zbog svih onih usranih debila u koje su bile zaljubljeneTe male kurve vatrenih očiju i čvrstih sisa

12

HEIDEGGER U GLAVI STUDENTICE PREKRASNATIJELA

Ona je studirala filozofijuA ja sam radio kao stolarSocijalizam je bio zlatno dobaZa dvije plaće kupio sam žutog kadeta i kazetofonI hrpu kazeta pankerskih idolaJedne večeri uzeo sam bocu viskijaU duty free shopu hotela IntercontinentalSjeo u pilu i odvezao se k njojZbog nje sam se čak učlanio u knjižnicuI čitao sam doma tog Sartrea koji se žalio na mučninuA nigdje nije radio za razliku od BukowskogSartre je samo pisao, sisao dude mladih studentica i držao govore na sveučilištima širomsvijetaTaman kad sam malo polovio što ga je to mučiloŽeljka mi reče da se njen novi bog zove HeideggerI ja sam rekao Hajde, uzet ću nešto od njegaI tog sam popodneva listao doma njegovu debelu knjiguO kraju filozofije i nisam kužio ništaParkiravši se iza njene zgrade pustio sam Ramonese i pomislio da će mi Željka ovaj putanapokon dati i kad sam je ugledao kako se spušta stepenicamaU dugom kožnom crnom kaputuOstao sam bez daha i krvi u glaviSjela je i poljubila me, a onda je prekrižila nogeI ja sam se zabuljio u crne čarape i crnu minicuI onda sam ubacio u rikverc i sjurio se na cestu zakočivši ručnomBez pitanja pojurio sam prema Bundeku i ona me pitala Šta ćemo tamo?i ja sam rekao Gledat ćemo patke i piti viski, i izvadio sam bocuDanielsa i postavio je među noge i odvrnuo čep i otpio gutljajI ona je otpila gutljajI ja oštro skrenem na šljunčanu stazu i zavučem auto u grmI otkopčam šlic i spustim njeno sjedalo i ona u padu reče Šta ti je?

13

I ja sam rekao Ništa, jebote, šta bi mi bilo? i svukoh jebene hlačeI ona reče Ma, pusti me! i ja viknuh Daj, Željka, pičke!I ona reče Neću, tek smo desetak puta izišli skupa,I ja sam pomislio da me zajebava i krenuo sam glavom u njene siseI ona me odgurne i onda opet krenem glavom među njene nogeI zubima počnem trgati najlonke i gaćice i ona me udari šakomI prstenom mi raskrvavi uho i ja, snažan tada ko gorila, razmaknem joj noge ko da su lutkinei iskidam minicu i gaće i jebene čarape i ona počne vikati i ja počnem vikati Zašto, Željka,koji kurac, vičeš!I skočim na koljena i lupim glavom o krovI vidim nekog starca pokraj auta kako drka i viknem mu da se gubiA tip se krezub smije i još jače šlajfa i ja promumljam Ne mogu vjerovati, i onaPočne plakati i reče Mario, ti si đubre i debil, i reče Ti znaš da mi je tata oficir, iJa sam stajao nad njom i rekao joj Željka, ti si kurva i sigurno se jebeš s nekim drugim!I onda otvorim naglo vrata i roknem drkadžiju šakom u čelo i on pade na leđako fosna i ja se zabuljim u njegovu karinu i kad sam se okrenuo Željke više nije biloSjeo sam za volan i zapalio cigaretuDrkadžija se pridigaoImao je lovački nož u ruci

14

ROĐEN GLUP

Nalizao sam se tih kriglaI pozvao Ludog Konja na partijuI on reče Samo za kremu, amigoI ja sam rekao Nema frke, kolko?Dvjesto, ispod dvjesto ne ustajem s ovog stolcaHajmo konjino!I uzeo sam žeton od Bore i potego ručkuI kugle se sjuriše stazomPismo il glava?Glava, rekao sam i medvjed je zaigrao na stolu i pao je na pismoI ja sam složio trokut i zapalio cigaretuI kugle se razletješe stolom i samo tako ih polaOdmah popadaše u rupe i Konj reče Moje su puneI napraši štap i krene ih spremati lakoćomKojom bogati odvode ljepotice u posteljeI ja sam stajao tamo, u tom ugluI taman kad sam popušio cigaretu i spljoštio je u pepeljariCrna je već nestala u pravoj rupiA bijela se bjelila na zelenomI Ludi Konj mi je prišao ispružena dlanaI ja položih novčanicu na njegove žuljeveI rekao sam mu Pogledaj si ruke, nigdje ne radiš, a imaš žuljeveI on reče To mi je od stiskanja mladih sisa i utegaI ja sam rekao Aj plati pivoHoću, moj kurac, rekao je i sjeo za šank i naručio Jack Daniels i zapalio MarlboroA ja sam štap vratio na postoljeI izišao sam iz bircuza, a vani je puhao vjetar i ja odigoh ovratnikI bez veze sam pogledao lijevo pa desno iKrenuo ravno

15

MRAVI ZNAJU ZAŠTO TO RADE

Sjedili smo na paletamaPljuvali na beton, pušiliI čekali šleperNebo je bilo mast ispod mojih noktiju, aS rukama na leđima, gazda je odguravao cipelomOpuške i stvarao hrpicuOko pečatnjaka je vrtio ključeve bogatstvaZavršivši s opušcima, prišao je paleti, čvrknuo puža,Zamahnuo nogom, i poslao ga u dračSvi snažni momci koji su lomili leđaPretovarujući cementI djevojke divlje glupače koje nisu znale ništaNavečer bi vrištale u prljavim pregorjelim posteljamaNapušene i tupeMomci s bocom u jednoj i pljugom u drugoj ruciS pepeljarama na prsimaZabuljeni u zidoveUbrzo bi zaspaliSjedili smo na paletamaI on se pojavio – smrdljiv i bučan i moćan500 konja i trideset tona vrećaHajmo, momci, riješimo taj prokleti teretI mi smo kliznuli na beton, spremni kao dresirani slonovi, navukli smo žute rukaviceI savili kičmeMravi znaju zašto to radePoslije, stajao sam pred dućanom, slomljen i gladan i tupoSam zurio u papir na kojem je pisaloNE RADIMO ZBOG PIJATETA PREMA PAPII otiđoh do drugog dućanaI tamo sam naletio na zaključana vrataUmjesto kruha i mesaLizao sam pivo i cigarete u bircuzu

16

Muzika slomljene kičmePapa, tamo, na televizoru iznad šanka,Skroz mrtav, s velikom kapom naMrtvoj glavi i s bijelim čarapamaNa mrtvim nogama iMrtav Krist iznad njega iŽivot bez pape kao i s njimeI biskupi kornjače plazili su naokoloUlaštenim mramorom

17

METAK U CIJEVI

Zatekao sam ga u foteljiS kalašnjikovom u kriluRuku obješenih preko otrcanih naslonaBio je sjeban poput Isusa ali s osmijehom na licuRaskrvavljenih podlakticaGlave spuštene na desno rameSa šilt kapom na njoj umjesto krune od trnjaBio sam jako pijan i jako živčan i zasluženo ostavljen od ženeI rekao sam mu da mu je ovaj performans za kurac i gdje je rakijaA on me poslao u pičku materinu i u kuhinjuDogegao sam se do frižidera i izvadio bocuVratio sam se u sobu i pao na dvosjedBio je Božić i vani su pucale petardeA Dinkov se vučjak skutrio ispod stolaOtpio sam gutljaj i počeo motati pljuguNisam se usudio pitati ga za metak u cijevi

18

E, MOMAK, SAĆU TI SE NAJEBATI MAJKE!

Pojeli smo pljeskavice i popili buteljuI naručili još jednom pljeskaviceI još jednu bocuKonobar nam nije vjerovao i tražio jeDa mu pokažemo novacI Boro je pokazao pun novčanikI tip je zadovoljan pohitao u kuhinjuBio je vrlo ljubazanKad je donio još cvrčeće mesoZaželio nam je dobar tekI mi smo rekli hvalaI on je rekao molimJadna budala nije imao pojmaS kakvim gadovima ima poslaJeli smo meso i pili vino iPričali o ženamaO tome kako neke daju a neke neI to je bilo sve što se o njima imalo rećiOnda smo zašutjeliJa sam otišao u zahod, pogledao kako stoje stvariS prozorom i bio sam zadovoljan viđenimProzor je bio velik i nije bio visokoStao sam na školjku i pogledao vanNa usko dugačko dvorište i zid na krajuVratio sam se za stol i kimnuoNatočio sam punu čašu i iskapio jeIsto je učinio i BoroZapalili smo cigarete i konobar nas je pitaoDa li smo zadovoljni i je li hrana bila dobraStari brkati dupelizac nije imao pojmaS kakvim gadovima ima poslaA mi smo se ložili na Subse koji su tu večer

19

Trebali svirati u KulušićuI Borin novčanik je bio pun devalviranih dinaraS novom novčanicom na početkuSpremnom za dvije ulaznice i Charlie HarperaPrvi je u zahod otišao BoroI ja ubrzo krenuh za njimVeć je bio u dvorištu i ja sam skočio na školjkuI začuo konobara kako viče Jebat ću vam majku!Zgrabio sam Boru za ruku i nogom kresnuo tipaI on pade u naručje drugog kretena sa satarom u ruciI nas dvojica smo jurnuli do zidaPreskočili ga i našli se u susjednom dvorištuStajali smo zbunjeni i okretali se oko sebeNigdje nije bilo izlaza, i ja sam vidio sataru u ruci iznad zida, a ondaI brkatog gada, oslonjenog o laktove, razbijena nosa, kako govoriE, momak, saću ti se najebati majke!

20

NIJE DOM A NIJE NI ULICA

Auto mi se raspada. Dobro, možda je pretenciozno nazvati škodu favorit automobilom.Pustite vi spike, škoda je čista mehanika, nepoderiva pila i tome slično, jer nazvati ovo mojeprometalo favoritom stvarno je, u najmanju ruku, podrugljivo. Ali, Česi imaju taj smisao zahumor, iako ga rapidno gube otkako su se prebacili na kapitalizam, a u slučaju tog favorita,imali su smisla i za crni. Baš sam mijenjao ploču s relejima kad mi je zazvonio mobitel. Naekranu je pisalo MAMA. S mamom imam dogovor da me zove samo ako je u pitanju neštouistinu važno. Javio sam se.Bok, sinek, kak si?Dobro sam, ono, prčkam nešto tu po autu, rekao sam.Kak je Sandra?Ponekad mi se Sandra ušulja u snove. Hoda uokolo, lupa vratima. Onda se branim, uglavnommumljam nešto. Čujem je kako govori Ne mogu više ili Ljubavi, sve ovo nema nikakvogsmisla. I tako, u snovima vodim s njome te uobičajene razgovore o ovim teškim tranzicijskimvremenima i našoj ljubavi koja kopni.Dobro je. Radi, slagao sam. Nego, reci, šta je bilo?Nekako te slabo čujem.Odmaknuo sam se od tih releja. Mislio sam da me zbog njih slabije čuje.Čuješ me sad?E, sad je dobro.Zašutjela je.Halo!Da, tu sam, rekla je.Pa, daj reci šta je?! malo sam povisio glas.Sinek, jučer je bio majstor zamijeniti školjku ali staru nije odvezao pa sam mislila da dođešpo nju i baciš je negdje na otpad.Ostao sam zbunjen. Pomislio sam da me zapravo htjela samo čuti, a i vidjeti.Dobro, rekao sam, doći ću. Može sutra?Halo?Udaljio sam se još koji metar od tog ukletog auta.Čuješ me? upitao sam.Da, sad te dobro čujem.Mama, doći ću sutra. Može?

21

Dobro, rekla je, ali dođi, nemoj da ne dođeš.Ma, doći ću, nema frke.Sinek, čuj, da te pitam nešto. Čuješ me?Malo me potresao taj razgovor. Teško sam uzdahnuo.Čujem te savršeno. Reci?Sinek, jel jedete kuhano? Jel ti Sandra kuha?Instinktivno sam krenuo prema onim relejima.Halo?Kuha, kuha, rekao sam.Kuha?Da, mama, kuha, vidimo se sutra, baterija mi curi!Morate jesti kuhano…Bilo je kasno. Ploča s relejima već mi je bila u rukama.Dok sam vozio krug oko zgrade da vidim hoće li mi se motor ugasiti kad upalim svjetla ili ćešiknuti voda kroz mlaznice kad dadem žmigavac, ili će se upaliti radio kad uključim svačetiri, razmišljao sam kako je život, ono, odvratan.Parkirao sam škodu ispred zgrade i otišao u Jabuku.Unutra nije bilo nikoga. Pomislio sam, prazna je poput mog života. Onda mi je bilo maloneugodno što baratam tako jeftinim metaforama.Boro, daj mi pivo, rekao sam.Sjeo sam za gljivu i gledao se u izlogu.Mario, ne mogu više, rekao je.Boro je opet imao probleme koje je odlučio podijeliti sa mnom. Pomislio sam kako bih trebaonešto reći. Nešto pametno. Nešto što bi zvučalo, ono, dobro, ako ne baš pametno, a ondabarem utješno. No nemam više snage za riječi utjehe.Nemam snage, Boro, rekao sam.Ma nek sve ide u tri pičke materine! rekao je.Prebacio je krpu preko šalica na aparatu.Pomislio sam kako bi sve ovo trebalo uistinu prekriti nekom krpom. Onako kako se prekrivanamještaj kad znate da se dugo nećete vratiti. Trebalo bi sve ovo prekriti, pomislio sam, ičekati da prođe.Donio mi je pivo.Zapalio sam cigaretu i zurio na cestu.Sve će, Boro, biti u redu, rekao sam, ne vjerujući tim svojim riječima.Boro me pogledao kao da sam mu pokušavao uvaljati kamilicu pod žižu.

22

Stajao sam pred vratima stana i pričekao da malo dođem do daha. Peti je to kat, a liftanema. Zviždalo mi je u plućima. Pomislio sam kako bih trebao prestati pušiti.Pozvonio sam.Otvorila je vrata i stala zuriti u me. Bilo mi je neugodno što sam loše izgledao.Izgledaš loše, rekla je.To je od vremena, pritisak je i sparina pa loše spavam, rekao sam i zatvorio vrata.Otišli smo sjesti u kuhinju.Hoćeš kavu? upitala je.Može.I nakon toliko vremena što nisam bio kod kuće sve je bilo na svome mjestu. Tanjuri nazidovima, zidni sat, vijesti koje su baš išle s tranzistora na frižideru.Po paučini na stropu shvatio sam kako je sve entropija.Zabrinuo sam se zbog toga.Htio sam odmah ustati i usisati taj dokaz o propadanju, gore, u kutu.Stavila je šalicu s kavom pred mene. Sjela je za stol.Zašto nisi došao sa Sandrom? upitala je.Zapalio sam cigaretu, otpuhnuo dim i srknuo kave.Znao sam da zna da više nisam s njom.Nismo više skupa, rekao sam.Znala sam.Zašto me onda pitaš?E, sine moj, ti nećeš dobro proći u životu.A ja, čovječe, već odvalio trideset i pet. I nije mi bilo nikako jasno što je vidjela u toj Sandri.Mama, trideset šesta mi je. Koji život?Uzdahnula je.Sinek, ti što si stariji to si gluplji.Nisam htio proturječiti, a i kako bih kad je u pravu.Slažem se, mama, ali ne mari za to. Sve će biti u redu, rekao sam.E, moj sine, na šta sliči taj tvoj život? Pogledaj se, nisi oženjen, nemaš dijete, nemaš stalniposao, plaća ti je malo veća od moje penzije, izgledaš ko klošar, blijed si i neispavan, vozišonu krntiju od auta, sramotiš me pred susjedima.Gledao sam u pod. Pa u strop. U paučinu. Pa opet u pod. Nisam mogao više sjediti u tojkuhinji.Morao bih ići, imam nekog posla. Gdje je ta školjka? upitao sam.Tupane, pred vratima je. Ni to nisi vidio? rekla je.

23

Jebemti, pomislio sam, kakva je to apsurdna spika. A nismo se vidjeli godinu dana. Poljubiosam je i pomilovao po leđima.Onda sam uzeo tu školjku i krenuo svojim putem.

24

JEBEM MATER SVEMU

Snijeg je padao kao da gore netko ljušti stiroporI ja sam kuhao jaja i mrvio kruh u tanjurOdnio sam ga na prozor i pljunuo na cestuJa hranim golubove jer nemam djeceI pijem previše jer sam glupI mrzim ljude jer se trude da bude takoZatvorio sam prozor i zapalio cigaretuIz frižidera sam izvadio bocu jako lošeg vina i otpio gutljajSjeo za stol i zapalio cigaretu i natočio vino u čašuRazmišljao sam o snijegu i o tome kako sam samStvarno… filozofski rečeno, jebeš sve redom;snijeg koji je padao, golubove koji su gutali kruh, bijelo vino koje je smrdjelo na lak zaparkete, tranzistor s kojeg je cvilio jedan od onih proračunatih domoljuba, jaja koja suposkakivala u vodi koja je ključala, taj glupi sat iz kojeg je iskočila kukavica otpjevavši ponoć

25

KURAC OD ČOVJEKA

Baš sam jeo bake rolls s okusom sezamaI čekao da miš napokon uđe u vršuĐubre mi nije dao spavati cijelu noćI ja sam popio sedam konzervi i s prozora gledao zvijezdeI pomislio sam kako bi nebo bilo lijepo da ih nema

Nedostaju li one kome?

I slušao sam tog miša kako gricka ostatke kruhaI kako juri sobom i gredamaI kako ruši prazne konzerve kod ormaraI tako… moj je život eksplicite poezija

Onda sam još razmišljao o životu općenitoOnako, kao neki filozofAli, nije me išlo jer sam glupI moja metafizika ne ide dalje od straha od prvog u mjesecuI tako… ja sam goli kurac od čovjeka

I, velim, baš sam jeo bake rolls s okusom sezamaKad sam začuo lupanje na vratima

I viknuo Pička mu materina, ko je?! i otišao sam otvoriti vrataI, kao u lošoj pjesmi, nikog nije biloNa nebu bez sunca, na pustoj ulici

I vratim se u sobu i viknemDaj, barem ti, đubre, uđi unutra!

I znam da mi nećete vjerovatiAli, kad sam prišao vrši vidjeh ga kakoSkroz kul proždire komad špeka

Pustio sam ga da se najedeA onda sam ga odnio gazdaričinom Črnom Tomeku

26

KAKO ME LUDI KONJ RAZBIO U KATEDRALI

Kad sam uletio u mrakTrebalo mi je vremena da mi se očiPrilagode šarenim trakama svjetla s vitraja

Pobjegoh ljutitom KonjuKoji me presreo kod HarmiceTražeći pare ili drogu

Stajao sam i gledao uvisNjušio sam vlaguI dim voštanica u nosnicamaJa sam pas

Mater običan ateistaI ne razumijem se u ova ulja na platnu na zidovimaNepoznatih mi majstora kičaNiti u nebo na plavu stropu osuto zvjezdicama od zlata

U katedraliTreba oprezaDa se korak ne spotakneO leđa klečećeg slugeKoji je okrenuo glavu i pogledao meOčima uplašene životinjice

Pardon, čovječe, nisam te vidio, mračno je ovdje, promumljahA to biće se vratilo u svoj zgrčeni šuteći strah

Od Boga koji prebivaše u kamenu i vosku

Krenuo sam prema klupiPraćen lupom izglodanih petaČizama

Sjeo sam na crvljivu klupu

27

I gledao oltarI kalež ponuđenŽednome Kristu od porculanaIza svega

Postoji bol i postoji šutnjaOpet i naznakaGoleme buke neznanja

Što si ti?Budala što se kreće unutar kruga?Cirkuski tigar ugaslih očiju?Ili disk-džokej žestoka ritma?Konj koji čeka svoj plug i svoga orača?Ili tražitelj zaklona pred preprodavačemHorsa kojemu ostadoh dužan lovu?

Molim te ne puštaj ga unutraAko Boga znadeš i imaš milosti jerLjutiti Konj se ne obazire kad nanjuši paru i strah žrtveOn samo revno spušta svoje teške šake optočene pečatnjacima na glavu dužnika

Kojem ni molitve ne pomažu, ni lipteća krv iz arkada

Kriste Bože, kako sam se stresao kad začuhTupe udarce poznata mi koraka

Okrenuh glavu i vidjeh ga na ulazuU svjetlećoj kugli

Bio je crn, moćan i mističan i nadasve

Spreman da me zakuca na križUtopi u krstioniciRazbije čelo na mramoru oltaraStegne mi vrat lancemUzme svoj novac

I s osmijehom na licu išeta na ulicu

28

NEMREŠ DUŠOM PLATIT LJUBAV

Nemreš, dušo, dušom platit ljubav, rekla je, dođi drugi put s parama. Nema pice bez kunice,dodala je, a porculanski joj zubi bljesnuše pod svjetlom žute lampeJebote, al pet glavi, ej, rekao sam, otkud meni pet glavi?Mogu ti ga popušit za dvjesto, rekla jeEh, to mi može napravit i peder i još će mi platitPočela se smijatiI ja sam se smijaoOnda?Ništa, dušo, ak oćeš jebat, dođi drugi put s paramaO, jebem ti život! viknuo sam i udario volanIzvadila je pljosku iz torbice i otpila gutljajJa sam otvorio pretinac kod suvozača i izvadio konzervu ŽujeOtpijem gutljajZapalim cigaretuPogledam ulicu kroz prljavo staklo škodeVjetar je vitlao smeće i gurao ga na rinzolNekakvo ogromno lišće je padalo s granaStvarno odvratno lišćeDaj, jebem mu, za tristo?Slušaj, ljubavi, ne mogu… raditi bez zarade. Razumiješ?Jebo zaradu, rekao sam, daj ljubavi radiOpet su u noći bljesnuli njeni porculanski zubiE, jesi glup, rekla jeBezveze sam se počešao po glaviSpremila je pljosku natrag u torbicuAj, sad, bježi, rekla jeNemam kudAjde, briši, dušo, ak ne želiš imat posla s mojim dečkomJebemti život, pomislio sam, uvijek postoji netko tko će ti ispeglati facuTeško sam uzdahnuoUbacim u prvuOtpijem još jedan dug gutljaj

29

Dobro, rekao sam, dođem prvog kad će plaćaDođi, rekla je, čekam teDodam malo gasaOkej, al nemoj me zajebat, pa da te nema?Nasmijala seNe brini, dušo, tu sam jaNagnuo sam se preko sjedala i zatvorio prozorMahnuo sam joj i otpustio kuplungOsjećao sam hladnu konzervu među nogamaNa križanju sam naglo smotao volan ulijevoI zavukao se u sporednu uličicuIspio sam pivo i bacio konzervu na zadnje sjedišteSmotao dobro posoljenu pljugu i gledao kako se magla spušta na ulicuI to mi je bilo jako smiješno

30

ON ČEKA JER NEMA ŠTO DRUGO RADITI

Uvijek sam mislio da bog ne voli pametne i hrabre,sve dok se jednog podneva nisam probudio, mamuran kao i inače i zbunjen kao i inače ioznojen i u nekoj vrsti životne groznice i tad napipah daljinski i upalih televizor i vidjeh je ukrupnom planu, nju, koju nisam vidio čitavo desetljeće, i zgužvan u postelji i s neizdrživimbolom u glavi, nisam mogao vjerovati da je još živa i da tako dobro izgleda jer, rekli su mionda, prije deset godina, da leži u komi u zaraznoj, i da je sve s njom otišlo k vragu i dasvećenik dolazi dvaput na dan i neke djevojke s njim i da joj nema spasaNisam htio otići u bolnicu jer ne podnosim bolnice i miris bolnice i bijelu i zelenu bojubolničkih zidova ali došao sam do vrata i ipak odustao pa se okrenuh i otiđoh u birtiju i lizaosam tamo čašu za čašom i gledao bolničke bijele prozore i razmišljao sam o jebenom životu io smrti i o tome kako je ružno umrijeti lijep i pametan i hrabar i kako me bole leđa i vrat ioči i guzica i zubi i kako sam sve više pio tako sam sve manje osjećao bol i nije mi trebalapoezija ni filozofija i napokon se skljokah na pod i gazda mi je ispraznio novčanik i odvukaome do vrata i gurnuo me metar na pločnik i ljudi su bili ružni nacereni divovi i zvijezde subile mutne i jebo sam im materDakle, uvijek sam mislio da bog ne voli pametne i hrabre,jer ona je bila pametna i bila je hrabra i bila je odlična studentica i odlična propalica i bila jesjebana i ispite je polagala lakoćom kojom sam ja ispijao nove sorte vina i nas smo dvojeobilazili sve rupe ovoga grada i pričali smo o svemu i o poeziji i o Nietzscheu i oSchopenhaueru i o bogu i o tome kako ga je prokleto teško naći i ja je gledah na ekranu iona je pričala o Kristu, ali ne kao mnogi svećenici i biskupi, s figom u džepu i kurcem udupetu časne, i ja buljah tupo u njene sjajne oči i ona se smiješila i bila je zamalo nestvarna irekla je da dođem i ja, barem tako shvatih i da Krist čeka i na me, i… rekoh, ovo je san, ovoje ludi prokleti san i ugasih prokletu stvar i opet je bilo crno i ja zabacih glavu na jastuk ispavao sam i sanjao neku rijeku koja je tekla brzo, pa brže, pa jako brzo i onda začuhzvonjavu, zvona su bjesomučno tukla u mojoj glavi i osjetih toplo i skočih i otrčah do zahodai tamo je bilo jako hladno i ispišah se u školjku i po nogama, dlake na njima mi senakostriješiše ko kakvom psu i vratim se leći i opet upalim televizor ali onda su puštalireklame za steznike i reklame za noževe i za brijače aparate i za kreme protiv strija i zakreme protiv vena i za namještaj na napuhavanje i za mikrovalne pećnice i za sve te korisnei divne i šarene i upotrebljive stvari

31

4. SIJEČNJA 1987.

Došao sam k njoj i ona je otvorila bocu likera od oraha i skuhala kavuPili smo i pričali o ljudima; tko je s kim i zašto, koliko tko zarađuje i čije su šanse veće, zbogčega ljubav prema nekome ostaje samo na tome, zašto smo neuspješni, a tako smo pametni,postoji li bog, koje kolače volimo, a koje ne volimo, što znači suho vino, Kakva je kava?Dobra je, rekao sam, zašto kažu da se riba i bik slažu, a zapravo to nije istina, jesu liškorpioni luđi od vodenjaka, zašto su djevice teške, a lavovi bahati, zbog čega nismo završilifakultete, a bili smo u početku jako dobri, zašto je tako teško pronaći posao, hoće li poljskeili sovjetske tajne službe ubiti Lecha Walesu?Vani je padao snijeg i bilo je tihoTog četvrtog siječnja osamdeset sedme i ja sam rekao Suzani da pusti neku muziku I ona jepustila mladog Iggy PopaI ja sam se zagledao u plastični bor i poklone ispod na prostirki od vate;čokolada za kuhanje, unučić pelinkovca, kemijska olovka i mali plišani majmunčić kojem,kad ga stisneš, iskoči kara

32

ZAČUO SAM ŠKORU I PLAČ SINA

Nekad je bio divlji pankerAnarhistički pasBuntovnik s razlogom višePio je gin i vino i pušio i smijao se i risao najbolje grafiteFasade su bile premalene za njegov bijesDanas su stvari posvema otišle u jadRintanja za male novce i krupne gazdeKoje nikad ne vidiš ali oni su tuNe boj se, oni su tu, kažemSpremni i zli i bez srca ali s Kristom na njemuPrate svaki tvoj korak i znaju što mislišNjuše tvoj strah dok ispijaju viskiIz usta plavih djevojaka bujnih sisaNekad je bio divlji pankerA kad sam jučer prolazio ispod prozora stana Divljeg DžinaZačuh Škoru i plač sina i glas njegove žene i njegovI šmugnuh za ugao i požurih do kioska i uzeh dvije konzerve pivaI dvije kutije cigareta i mali pelinkovac i krenuh potražiti neku klupuNa zabačenom mjestu

33

LIJEPO JE PITI SAM U PARKU MLADENACA

Vjetar je puhao s jugaTuberkulozan vjetar i vruć kao pseći dahNosio je kapljice nadolazeće kišeI vukao oblake krupne sačmeSjedio sam na klupi u Parku mladenacaUpravo ostavljen od djevojkeKoja je zbrisala s drugimLjepšim, snalažljivijim, i s novim automKuje znaju kako preživjeti i kako uzeti kituLjuštio sam butelju KašteletaI slušao kukavice u krošnjamaI krtice ispod lišća kako jure naokoloMalo toga je još ostaloOsim napora za običan životIpak, nemojte misliti da se žalimZapravo želim rećiDa je berba 2002. bila jako dobraI da se ovo vino najbolje slaže s pršutom, maslinama i sirom

34

PRED KIŠU

Oblaci su se navukli preko gradaTramvaji su neredovitoUlijetali na stanicu ispod moje zgradeSusjed od ispod je rušio pregradni zid

Baš sam razrezao krvavicuI na viljušku namotao prisiljenog zelja kad je doljePuklo

Na komadu ceste između dva slupana automobilaPorazbacane igračke;plišani zec, jastučić u obliku srca, krunica, Glorija, kutija prve pomoći…Ratkapa koja je nastavila svoj put

Vozači su izišli iz svojih krševaI svaki je zurio u vlastitu štetu

Oko njih počeše se okupljati djeca, penzioneri i domaćice

Tipu iz Fieste je pukla nosna kostOnom iz Fiata je ispao mobitel iz džepa šuljeKad se sagnuo podići srcePočela je padati kiša

35

JEBO SAM IM MATER

Lakše ranjen s nekoliko štok piva u krviI rukama duboko u džepovima jakneUsukane glaveU stopu sam pratio smetlara koji je velikom kandžomZamahivao desno-lijevoČisteći od lišća moj put, a iz usta mu sukljaše zaparene psovkeDok su tamnocrvene špekule frcale naokoloOdskakujući u noć koja se širila poput mojih zjenica

Upaljačem sam zagrijao bravu i otključao zaleđena vrataU kazić sam ubacio mladog Cavea i uvukao se u vreću

Sibirska je jeza te zime dotakla Zagreb, a kurvini me sinovi izbaciše iz stanaSve što sam imao bilo je na zadnjoj klupiSjedio sam za volanom i čekao da led ukoči moj pogledImao sam bocu jeftine votke i flomasterom bi povukao crtu koju nisam prelazio da me nenađu ujutro hladnaBio sam taman toliko pijan da sam mogao odagnati mržnju i misao o bogu

Ujutro sam zbacio vreću sa sebe i izišao iz autaU birtiji sam oprao lice naručio duplu kavu i stao buljiti kroz prozorGledao sam Djeda Božićnjaka kako vozi tramvaj prepun vesele djeceI tramvaj je zvonio i djeca su vikala i mahala mi i plazila jezik

I ja sam im jebao mater

36

TAMNA STRANA SVJETLA

Studeni je započeo kao duga pjesma o nevolji i nadiStudeni je jebeni blues

Izvadio sam pljugu i kresnuo upaljačemZamijenio sam strah sa sovomI krticu s grobarom

Otpuhnuo sam dim u maglu i skočio s ceste na lišće

Stigavši do klupe pozdravio sam Boru, Konja i CobruDigao kanistar i otpio gutljaj hvarskog

Grane su škripale na vjetru i noć je bila samo tamna stranaSvjetla visoko gore na jebenom mrtvom Mjesecu

Vremena su bila teška i uzeo sam to potkrovlje na drugom kraju gradaHladnoća je tamo tresla kostur

Kad bi se zaželio društva morao sam potegnuti do SopotaI Konj me upitao Kako ti je tamo? i ja sam mu rekao da je gazdarica luda pijandura koja sejučer doklatarila do gajbi s kunićima iza kuće, zgrabila jednog i okrenula mu pogled na leđa

Samo tako, rekao sam

Jebena baba! rekao je BoroLudo! rekao je Konj

Cobra je ljutito pljunuo u lišćeCobra je tih mjeseci ozbiljno razmišljao da se pridruži pokretu za svjesnost Krišne

37

ČOVJEK BRIJE

DupliPelinVodaKavaSportskePljugaU slastičarniciKod PjeraNikad sjebanUvijek nasmiješenaLicaIza kanti sladoledaI piksa limunadaSubotom tamo kupujem žižuPreko tjednaKad navečer idem s poslaSvratim i po baklavuDvijeA lik se napušenSmijeVrti tijestoVitla njimeČovjek brije

38

NAPUŠENI LIRSKI SUBJEKT NA GODIŠNJEM ODMORU

Kao na sliciLošem ulju na platnuNa štafelajuPokraj usidrenog leutaNa moluIzglačanom buromSjedimOslonjen o ruksakŽuljam leđaPušim posoljenu pljuguZurim u mrežuSitnog okaKojoj ništa živoNišta mrtvoIzbjeći ne možeNi pijani slikarKoji je bacaNa platnoSnažnimZamasimaBijeleA oko nasŠeću turistiŠkarpineI gladni mladih ribaI oni prevrću svoja umjetna zubalaI oni su beznačajniI njihovi kurciŽele mlade pičkeI mlade čvrste grudiI čvrste oznojene stražnjiceI njihove babe žude za kurcima

39

I oni su cijeli život uplaćivali životnoI sad lutaju otocimaStaklenih pogleda i smrdljivih pazuha

40

MIRNA

Šljaka drugu na okretištu tramvajaVrti lepinje na mastiKaže: Mario, trideset šest godina svi me odreda jebu u zdrav mozak!Nalakćen na pult, ljušteći pivo iz konzerve, kažem joj: Daj, Mirna, požuri i dobro posoli luk!Mirna nije lijepaDa preživi mora trpjeti poljevače ulica, tupe vozače noćnih tramvaja, gladne studentepraznih glava, podle taksiste, retardirane skinseMa, još i svu ostalu ološ gradaMirna ima sobu u potkrovlju s druge strane potokaNoću sluša kreketanje žaba i jecaje žena u stanu ispodŽivot je, Mario, đubre! reče MirnaJa šutim i čekam svoje mesoMene nije brigaOno što trebam je zadovoljiti potrebu; utažiti žeđ i napuniti želudacImam taman za to; trideset pet kuna i trideset devet usranih godinaMirna nije lijepa da živi životPoput kučki iz žurnala

41

BOŽIĆ

Baš sam čitao esemes od zabe o minusu na tekućemKad me šrapnel ošinuo preko arkadeSvinja je skršio bocu piva na Britvinoj glaviA ovaj se skljokao na podI zaspaoOn će meni jebat mater! vikao je Svinja, iskolačivši jagodeDok se oko Britvine glave širila krv i pjenaKonobarica je rukom pokrila ustaA ja sam podigao svoje pljuge s podaSejvao sam poruku i bio sam oneraspoložen tim esemesomVani je napalo već metar snijegaNetko je rekao Hitnoj će trebat dugo da dođeNastala je tišinaLampice na plastičnom boru su se nesinkroniziranoPalile

42

MRŽNJA PREMA LJUDIMA I LJUBAV PREMAŽIVOTINJAMA

Ima dana kad mrzim punim plućimaHodam uokolo i sikćem;Sve vas mrzim, ljudiOdvratni ste, pička vama materinaZla ste bićaMnožite se kao štakoriJedete strvineJebete leševeVaše jezičine jesu grozno cijukanjeVaše prljave kože uljite Emporio Femmeom i Boss in MotionomMržnja je snažnija od ljubaviOna postoji samo u stihuOpetIma dana kad volimLjubavKad mrzim mržnjuHej, ti! Đubre!I ti! Pjesniče!Što sviraš sevdah na nožuTi, s violinom na ramenu i plastičnom nogomGad koji zatvara vrata Raja za sobom24 V, 150 KS, krunica na retračuIma dana kad volimSebe samaPsa bez jednog okaUmirućeg golubaMačku s tri nogeNebo koje sklapa krila od nafteOpetIma danaKad sam normalan

43

PoputUpraviteljaStambeneZgrade

44

IGRAJU BIJELI PROTIV SIVIH

S crnim je bio 120S crvenim 80Uzeo sam bijelog s crvenim ribizimaProdavačica ga je stavila u kutiju keksaČekao sam tramvaj kod Muzeja za umjetnost i obrtPadala je kiša i ulicama se vukla žuta maglaKroz rupu na kutiji zirkao sam unutraU njegovu njuškicuNije djelovao uplašenimSada ležim i gledam utakmicuIgraju bijeli protiv sivihRulja je u ekstaziTreneri skaču na terenNose fine crne kaputeNaočale od 1000 euraCipele od koža teladiIgrači krivih nogu i uskih čelaJure po travi tamo-amoKnjiževnici vole nogometI plavušeNe sudite loptačimaRiječimaOvaj bijeli sa crvenim ribizimaDremucka mi na prsimaJeo je bananu i Domaćica keksePio vode iz dudiceU polusnu trza šapicomPomišljam kakoSanja travnjakNeopisivo mi je neugodnoSlušati izjave nogometašaPa okrećem na Dnevnik

45

I isključujem tonSvijet gori

46

NA RADIJU MARIJA

Neprestano bauljam između veza i kriza mislim na alkoholVolim bocu ali ne volim krizu kao što vidite vodim jednostavan životRadim popodnevnu a navečer svratim u birtiju na okretištu plavih tramvajaPojedem ćevape i puno luka oljuštim nekoliko crnih naljepnicaPrilično mi zaudara iz usta pa me stid kad u busu naletim na poznatu njuškuNe volim riječi još manje ljude a nikako kad tipa zapahnem smradom trulih jajaInače sam loš sugovornik ne slušam baš i ne trudim se ostaviti dojamObično furam vokmen slušam stare ili već mrtve heroje rokenrolaJa sam demodiran i neusklađen ponekad slušam na radiju MarijuKad su mi baterije na izdisaju a nemam volje promijeniti frekvenciju

47

VINO KOJE MIRIŠE NA GROŽĐE

Ne sjećam se.Al Dule mi reče: Popil si skoro litru čiste.Tamara reče: Pričal si s leptirom.Dule: Lajal si na mjesec.Tamara: Uplašila sam se kad sam te čula.Reče: Jesi dobro?Nemrem niš reći.Samo blejim.Samo slušam.Samo dišem.Samo trajem.Dule reče: Kaj? Da te vozim doktoru?Blejim.Tamara reče: Jubavi, daj reci šta ti je?Ja bi.Al… Nemrem reći.Samo klimnem.Uguraju me u fijata.Dule kaže: E, Mario, noja je smrt.Samo zurim kroz prozor.U te vinograde.Koji se obrušavaju.

48

DAJ KRATKO, ŠTO KRAĆE

Dok sam čekao da dođem na red listao sam šarene stranice žurnalaza, piše, moderne žene i muškarce, i to je, uistinu, neka druga dimenzija, svijet za koji jedvaznam da postoji, eh, kako sam jadan, kako sam pase, jebemtiKurca od svega toga ne kužim jer svi su unutra veoma uspješni i veoma nasmiješeni i, vidim,jako im dobro ide u svemu i u ljubavima i poslovima i oni imaju prostrane stanove iprostrane automobile voze i prostrane umjetničke slike vise na zidovima, a u prostranimkaminima pucketaju pravilno ispiljene cjepaniceUh, bilo mi je neugodno u tom salonu u mojoj zgradi koji je do jučer bio smetlarnik i takosam završio s listanjem i došao do naslovnice; Glorija, piše i gore neka pica u bijeloj haljini is bijelim cvijetom u kosi i pica ko grlica sjedi na grani, a do nje taj tip drži njenu nogu i liknosi muha sunčane i ima kovrče, a pica je trudna, saznajem, ona nosi jedva primjetan grč uosmijehu, on nosi kurac, čini mi se dosta kul, i ima nauljene te crne kovrče, sjajni i svileni šaloko vrata i ja sklopih žurnal i bacih ga na stol i dogegah se do stolice i Ksenija me pita kakoćemo i ja rekoh daj kratko, Ksenija, što kraće.

49

SOL ZEMLJE

Nije grijeh posrati seNa temeljima crkveMislio samOne niču ZagrebomKao pučke kuhinjeZateklo me baš kad je počeoLiti pljusakDostojevski i jaSkutrili smo se ispod strehePod kojom je nedavnoKardinal govorio o Soli ZemljeKako smo mi Sol ZemljePa si zato jedni drugima dižemo tlakMislio samS nama su bila i dva RibaraPuno slobodnog vremenaI urođena nesnalažljivostDostojevski, rekoh, imaš možda papirnate?Mm.S čime ću si obrisati guzicu? zacvilih, čučeći pokraj kamena temeljcaNemam pojma, slegao je ramenimaPogledah tupo u gomilu govana između tenisicaZirkao sam uokoloRekoh Kako bi mi dobro došla biblijaMislio samKoji sam ja đavoUkleti komunistUsrani anarhist

50

POEZIJA GODIŠNJIH ODMORA

Opako je zasmrdilo.Onak, miješano, po govnu i strvini.Mišo, si prdnul il si se posro? pitam ga.Na divljem smo kamionskom parkiralištu.Šarene Skanije su iza nas.Sjedimo na terasi ćevabdžinice preko puta Keringtonke.Prdnul sam, reče budala.Žvačem lepinju i ćevap.Nije red, velim.Šori, reče Mišo, i ugura u čvalje još jedan komad masne lepinje.A onaj prošli zalogaj još nije ni prožvakal.Jebeni požderuh.Mm, doba je, sfrflja.Mmh.Sunce piči s Jakuševca.Kokakolin suncobran se topi.Tope se i naša zbrčkana podbuhla lica.Cijelu smo noć pili kod Konja, a onda, pred zoru, doklatarili smo se do kornera u Pruđu.Konj se tak nalizal da je posran otišo mado.Rekoh Miši Oćemo do Dragice?I sad sjedimo tu i žderemo.Još nije devet, a zrak se već usijao od sunca.Šoder oko nas isijava vrućinu.I zrak smrdi, skužim, sada, kad je Mišin prdež odlelujao prema nebu.Smrdi po zagorjelom ulju, čarapama kamiondžija i pišalini.Promatram pičke, preko puta, kako se hitro uspinju bijelim stepenicama Keringtonke.I pedere u odijelima i s aktovkama u rukama.Oni grabe po dvije.Nekako mi baš i ne ide klopa.Zapalim cigaretu.Mišo, bumo sad po pivo?Šad može.

51

Okrenem se prema limenki.Podignem dva prsta.Eh.U školi ih nikad nisam dizal.Kad sam bil u školi.Obično sam bil iza, na košarkaškom igralištu.Zato već dvije kuke skupa s Mišom lomim kičmu s ormarima i trosjedima.Prekjučer smo furali klavir.Jebem ti mater u pičku! kad se sjetim.Jebu me leđa. Bole me zglobovi. Kičma mi je komprimirana ko PEZ bomboni.Više mi se ni jebat ne da. I jebanja mi je već pun kurac.Teta Dragica donese pivo i kikiriki u zdjelici.Ćeš Večernji? pita me.Nećem, Dragica, velim.Divna je to žena.Svaka žena koja je slična majci je divna.Svaka koja nije slična majci je, naravno, kurva.Otpijem gutljaj.Pomalo oprezno, ljuljam pivo u ustima, važem…Dobro je, osjećam da mi paše sok.Kaj, reče Mišo, ne buš više?Nemrem.Gurnem tanjur do njegovog.Kak možeš, Mišo, tolko žderat u rano jutro? pomislim.Mišo, kažem, mislim da bum dal otkaz.Mišo klimne glavom.Šutra bu bolje, reče, štrpi še do šutra.Kaj bu bolje, jebote? velim pomalo ljutito.Šve, veli, onak, skroz kul.Glup si ko kurac, velim.Šori, veli.Ah…Evo i kamiondžija.Spuštaju se iz kabina na šoder.Svi redom u sportskim gaćama.

52

Onim svilenim, šuškavim.Sjedaju za stolove.Zijevaju.Prolaze prstima kroz masne kose.Češkaju jaja.Jedan glasno prdne.Smije se.Na suncu zabljesne presavršen red zuba.Drugi izvadi iz vrećice teglu ajvara.Gle ih, rečem, profesionalci.Pokažem glavom prema njima.Mišo proguta zadnji zalogaj.Vidim kuglu kako mu klizi grlom.Jebote, gutaš ko anakonda, velim.Mišo otpije pivo.Pa snažno podrigne.Profesionalci, ponovim.Mišo odmahne rukom.Uzme čačkalicu.Čeprka njome po zubima.Onda kresne zipom i zapali cigaretu.Otpuhne dim koji se zaustavi ispod tog jebenog suncobrana.Jednostavno, dim stoji ko da je nacrtan.Ovo nam je prvi od deset dana godišnjeg.Tek je započeo, a već me hvata depra.Svake godine ista spika, isto sranje; već četvrti dan ostanem bez para. Onda ležim doma igledam ljetnu šemu haerteja.Gledam te pičke kako ulaze u more.I uvijek se sjetim one stvari od Meri Cetinić. One kaj ima samo refren ali je jebeno dobrastvar; Mooore, Mooore, Mooore, Mooore, O moooreee…Rado bi sjeo u jedan od ovih Skanija i otišao na more.Mišo, da pitam likove da nas odfuraju na more? Ziher neko od njih ima rutu do mora.Mišo zakuca hračak u šoder.Kaj ja znam, pitaj, jebiga, veli.Ustanem i priđem stolu. Pitam ih.

53

Ja vozim za Begeš, veli jedan.Ja za Tuzlu, veli drugi.Idem ja, veli treći, za Zadar. Jel ti paše?Ma, da bi reč rekel, rečem.Kad ideš, majstore?Odmah, veli.Daj, majstore, velim, pričekaj pet minuta. Samo da skoknemo doma po kupaće.Veli tip – Koji će vam kurac kupaće? Imaš u Zadru na pjaci jeftino za kupit.Ma, velim, ostavil sam otključan stan. I otvorene prozore. Ono…Tip uzdahne.Ajde, reče, al pet minuta.Ma, eno mi zgrade, pokažem rukom prema Sopotu. Eno moj prozor.Dobro, veli tip, požurte.Jebote, trčimo prek ceste ko dva debila.Malo mi se diže na riganje.Budale nam trube.Podižem srednji prst.Ulijećemo u zgradu.Mišo je na prvom, ja sam na petom katu.U kurac i lift!Grabim stepenicama.Ubija me zaduha.Otključavam stan.Uletim u sobu.Zatvaram prozor.U hodniku stvarno grozno smrdi.To sam se još jučer posral al nije bilo vode u zgradi.U pičku materinu, pa koji je ovo kurac!Potežem taj jebeni lanac.Još je nema.Četkom stružem već skoreno govno.Guram to u dubinu školjke.Mh… Sad još gore smrdi.Buuua….U sekundi je suknulo iz mene.

54

Obilno bljujem.Istovremeno brišem znoj s lica.Bljujem i trgam rol papir.Brišem čube, bacim grudu tog papira u školjku.Odjurim u sobu.Iz pokvarenog vufera izvadim vrećicu žiže.Zaključam stan i sjurim se stepenicama.Mišo je ispred zgrade.Prebacio je ručnik preko ramena.Trčimo preko livade.Ukopamo se na rubu ceste.Škiljimo preko.Ko dva debila bez staratelja.Vidim kako se šleperi razilaze; neki kreću prema Gorici, neki na zapad, jedan tutnji premamostu.Jeboti pas mater!Ti pas mater!Otkud tolko tih autih, majku mu jebem! vičem.Trčimo preko ceste.Mišu zamalo pokupi neka Honda.Grabimo preko šodera.Mišo stane.Osloni se rukama o koljena.Priđem terasi.Nigdje vozača.Zurim u neke dve pičke.Izgledaju mi ko kurve.I one se zagledaju u me.Guti me ta zaduha.Pišti mi iz pluća.Reče ružnija De, sjedni, dušo. Nemoj da se skljokaš tu.Okrenem se prema Miši.Bljuje čovjek.Onda pogledam pičke.Ipak, sjednem za stol.

55

Ne njihov.Kurve, velim.Ove okrenu glave.Žderu to meso i bulje u me.Ne mislim na vas, rečem.Evo i Miše.Pada na stolac.Prekriva glavu ručnikom.Ono, u nokdaunu je.Slušam njegovo hroptanje.Sunce ubija.

56

BEZNAČAJAN

Bilo je toliko hladno da mi je iz babure potekla krvProbudio sam se i ispuhao nos, onako, na jastukMislio sam da se radi o šmrkljimaOkrenuo sam se prema ziduNavukao poplun preko glave i prdnuoNogom sam odigao poplun da pustim smradStresao sam se od ledareGledajteŽivio sam tada u potkrovlju i morao sam šparat to zlatno uljeDugo sam se pripremao skočiti na nogeI skočio sam napokon kao leopardI kompletno obučen, kresnuo sam šibicom i zapalio fitiljGurnuo sam ga u komoru i gledao plamen koji je bio sunce u mojoj sobiOnda sam dotrčao do zahodaDok sam pišaoPara se dizala iz školjkeUgurao sam malog u gaćeOkrenuo se izićiAli ostao sam zabezeknuto buljitiU to okrvavljeno lice u ogledaluVani je cvilio susjedov pas, a voda u cijevima se zaledila

57

NAPUŠEN U MLIJEČNOM PUTU

Okružen oljuštenim ružamaGoblenima u pozlaćenim baroknim okvirimaS Kristom izdjeljanim u drvetu na sjevernom ziduLežim na tuđem kauču u tuđem stanu u rodnom graduNapušen u Mliječnom putu vrtim se sa sobom i stvarima

58

Mario Brkljačić

Rođen 1966. godine u Zagrebu, gdje živi i radi. Poeziju i prozu objavljivao u časopisima inovinama. Pobijedio na SC-ovom natječaju za prvu knjigu 2003./2004. zbirkom pjesamaGledaj me u oči. Uvršten u izbor Najbolje hrvatske priče 2006. Iste godine bio je i finalistnatječaja za kratku priču Večernjeg lista.

Objavio: Nikad nije plesao pogo (poezija, 2004), Gledaj me u oči (poezija, 2004), Muha u juhi(poezija, 2005), Ne mogu ga gledati takvog (poezija, 2006) i Zujke (roman, 2008).

59

Biblioteka Mali rakunknjiga 15

Mario BrkljačićNE MOGU GA GLEDATI TAKVOG

© 2006 Mario Brkljačić© za elektroničko izdanje: Društvo za promicanje književnostina novim medijima, 2006, 2015, 2016

IzdavačDruštvo za promicanje književnostina novim medijima, Zagreb

Za izdavačaAleksandra David

UredniciKrešimir PintarićDario Grgić

Fotografija© Domagoj Lozina

ISBN 978-953-6924-42-4 (HTML)ISBN 978-953-345-135-0 (EPUB bez DRM)ISBN 978-953-345-136-7 (PDF)ISBN 978-953-345-137-4 (MOBI)

60