Ich bin Knstler

Slavko Matkovi

Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad Museum of Contemporary Art, Novi Sad

2005

Ich bin Knstler Slavko Matkovi

Retrospektivna izloba / Retrospective

Kustos Curator

Neboja Milenkovi

Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad, decembar 2004. Studentski kulturni centar, Beograd, februar 2005. Gradski muzej Galerija Likovni susret, Subotica, februar/mart 2005.

Museum of Contemporary Art, Novi Sad, December 2004Student Cultural Center, Belgrade, February 2005The Municipal Museum Gallery Art Encounter, Subotica, February/March 2005

Neboja Milenkovi Filozofija umetnosti ili umetnost kao filozofija

Neboja Milenkovi Philosophy of Art or Art as Philosophy

Istraivanja vizuelnih stanja / Research in Visual Conditions

Intervencije u slobodnom prostoru / Interventions in the Open Space

Konceptualna umetnost, projekti, akcije i performans / Conceptual Art, Projects, Actions and Performances

Stripovi, unikatne knjige, mail art i autorski filmovi / Comic strips, unique books, Mail Art and auteur movies

Ja ovako slikam / I Paint This Way 19841990

Balint Sombati ivot je san ivota (Mentalni kontaktor i mentalni avanturista Slavko Matkovi)

Jea Denegri Slavko Matkovi i umetniko ivljenje bez ostatka

Jea Denegri Slavko Matkovi and His Thoroughgoing Artistic Living

Fotodokumentacija / Photodokumentation

Neboja Milenkovi: Biografija / Biography

Olga Kovaev Ninkov, Neboja Milenkovi: Izabrana bibliografija / Selected Bibliography

Kataloki popis izloenih radova

Sadraj / Contents

736

3768

69108

109122

123158

159186

187198

199228

229232

233236

237246

247256

257268

269272

ezdesete i sedamdesete godine XX veka vreme su nezapamenih nada, vere igotovo misionarskih oekivanja vezanih za ulogu i svrhu umetnosti kao delatnostikojoj se bez ostatka posveuje itav ivot. Na internacionalnoj sceni to je periodekonomske (energetske), politike (hladnoratovske) i duhovne krize koja tada do mi -nantne ideoloke modele (kapitalizam i komunizam) rastae i obesmiljava iznutra.Uveliko je izgledalo da se prisustvuje raanju jednog moralno obesmiljenog svetabez vere i bez nade. U umetnosti, meutim, nasuprot drutvenoj regresiji, deavali suse uzbudljivi i dinamini prevrati to je vreme intenzivnih, brzih pro mena, ne samona formalnom ve i na planu promene temeljnih etikih motivacija i ukupnog statusaumetnosti u drutvu, a sve u skladu sa uvenom ezdesetosmakom parolom: Budimorealni traimo nemogue. Dogaaji vezani za meunarodni studentski pokret i iznjih proizilazea atmosfera meunarodne solidarnosti, te borba za ljudska i politikaprava, proizveli su ubeenje da je upravo umetnost ona aktivnost koja e biti u sta -nju da utie na promenu slike sveta. Po Suzan Sontag (Susan Sontag) re je o ustano -v ljenju novog senzibiliteta, kojeg prihvata itava jedna generacija umetnika neoavan-gardne provinijencije. Neobaveznost i nonalantnost potkulture, koje se ogledaju umeanju i ukrtanju razliitih medija, inicirali su situaciju do tada nezapamenedemokratizacije umetnosti. Jozef Bojs (Joseph Beuys), kao kljuna linost ovogperioda, bio je ubeen u injenicu da upravo umetnost kao socijalna plastika moe dadovede i do raanja novog, duhovnog drutva budunosti. Dilemu da li se raa novodrutvo ili novi svet pokuao je da razrei i an Pol Sartr (Jean Paul Sartre) konstata -cijom: Mi znamo da se svet menja i da ovek menja svet a svet oveka.

Pojava nove umetnosti u Srbiji 70-ih godina XX veka vezuje se za Suboticu iNovi Sad gradove koji su bili prva sredita i poprita bespotedne borbe za umet-nost koja prevazilazi dotadanje estetske kategorije, prerastajui u etiku aktivnostusmerenu na preispitivanje i prevrednovanje fundamentalnih pitanja celokupnogdrutvenog ustrojstva. Ovdanji konceptualni umetnici svoju aktivnost zapoinjuistovremeno sa pojavom ove umetnosti u svetu, uestvuju na velikim meunarodnimizlobama i manifestacijama, zastupljeni su u antologijama konceptualne umetnosti,sarauju u prestinim asopisima.1 Sasvim slobodno i sa mnogo argumenata moese rei da nikada ni pre ni posle toga umetnost ove sredine nije uspela da se u tojmeri kree uporedo sa najaktuelnijim stremljenjima i tendencijama nainternacionalnoj umetnikoj sceni. Kljuni datumi nove umetnosti u Srbiji bili su 27.avgust 1969. godine kada u subotikoj poslastiarnici Triglav Slavko Matkovi iBalint Sombati (Blint Szombathy) osnivaju grupu Bosch+Bosch, te 8. april 1970.godine kada u Novom Sadu sa radom poinje grupa Kd.

1 Veoma zapaeno bilo je uee jugoslovenskih konceptual-nih umetnika na Pariskom bijenalu mladih 1971. godine,kao i u prestinoj antologiji konceptualne umetnosti ClausaGroha Aktuelle Kunst in Osteuropa, Dumont Aktuell, Kln,1972.

7

Poslastiarnica Triglav u Subotici / Triglav pastry shop inSubotica, 1969.

Filozofija umetnosti ili umetnost kao filozofija

Neboja Milenkovi

Sve u ionako morati da zaboravim, samo se pitam hoe li to biti na kraju poetkaili na poetku kraja...

Slavko Matkovi

To je ideja i kao takvu je treba gledati. Samo u nudi ili zbog didaktikih razlogaovek posee za tumaenjima.

Joseph Beuys

Bosch+Bosch Jedna (i)storija:Subotica kao poprite internacionalne umetnike scene

Osnovana kao likovna sekcija pri Tribini mladih u Subotici, grupaBosch+Bosch paradigma je brojnih lutanja, nedoumica, ali i hrabre,beskompromisne borbe za drugaiju umetnost, karakteristinu za umetniku scenutog vremena. Poavi iz likovne umetnosti (klasine tehnike: crte, grafika, slikarst-vo), boovci su u startu bili otvoreni za razliite uticaje kojih je na internacionalnojsceni bilo u izobilju. Pored duhovne klime 68. i atmosfere velikog odbijanja, odpresudnog znaaja za nastanak i rad grupe bilo je postojanje asopisa j Symposionu Novom Sadu koji je izlazio na maarskom jeziku a koji ezdesetih godinaobjavljuje niz priloga o istoriji avangarde i posleratnih neoavangardi. Posvedoenju Slavka Matkovia, za formiranje njegovog pogleda na lik i pozivumetnika u drutvu posebno znaajno bilo je upoznavanje sa linou i delomLajoa Kaaka (Lajos Kassk), pesnika i likovnog umetnika koji je u svom raduposeban akcenat stavljao na moralne i socijalne aspekte umetnikog stvaralatva.Nakon smrti, 1967. godine, tvorac maarskog aktivizma postao je jedna odkljunih linosti centralnoevropskih avangardi. Pored Kaakovog uzora, nezaobi-lazni su poznanstvo, prijateljstvo te kasniji zajedniki nastupi sa grupom OHO inovosadskim konceptualnim grupama, iskustvo pokreta Fluxus, umetnikadogaanja, izlobe i gostovanja poznatih umetnika i teoretiara umetnosti uStudentskom kulturnom centru u Beogradu ovde posebno valja istai gostovanjeJozefa Bojsa na Aprilskim susretima 1974. godine, meu ijim je uesnicima bio iSlavko Matkovi.2 Od uticaja na rad grupe bile su brojne izlobe i razgovori naTribini mladih u Novom Sadu ivom diskusionom i aktivistikom jezgru noveumetnosti, gde moda posebno valja istai izlobu Fenomen Pikaso DimitrijaBaievia Mangelosa ili pak tematski broj asopisa Polja posveen konceptualnojumetnosti. Svakako, kao kljune koordinate u okviru kojih valja posmatrati, kakodelatnost samog Matkovia tako i celokupne grupe Bosch+Bosch jesu pokretvizuelne i konkretne poezije, iskustvo delovanja grupa Gorgona i OHO,3 veze izajedniki nastupi sa predstavnicima Nove maarske avangarde, knjiga Mixedmedia Bore osia, asopis Rok, prijateljstva i saradnja sa Jerkom Denegrijem,Francijem Zagorinikom, Denisom Poniom, elimirom Koeviem, MarijanomSusovskim, Zvonkom Makoviem, Biljanom Tomi, Marinom Abramovi, RaomTodosijeviem, Dunjom Blaevi, Bogdankom i Dejanom Poznanoviem, ba kao iumetnika praksa mail arta, tanije korespondencija i razmena informacija ipublikacija u okviru tada ve naznaenih koordinata globalne umetnike mree.

Na poetku valja jo jednom istai da se sve ovo deava u Subotici, sredini kojase nalazi na razmei razliitih kulturnih, jezikih, verskih pa i civilizacijskihukrtanja istone (Balkana) i centralne Evrope. Sredini koja aktivno neguje i uvaonaj dobro poznat mentalitet i duh palanake filozofije, u kojoj su svako razliko-vanje i svako onaj ko se razlikuje nuno bili drani pod manje ili vie oiglednomprismotrom. Uporedimo li duhovne klime Subotice i Novog Sada, kao nesumnjivihcentara nove umetnosti, na prvi pogled moda bi se dalo naslutiti kako boovcideluju u neto liberalnijoj sredini i atmosferi Subotice. Dok su stege partije i njenonedvosmisleno protivljenje i uplitanje u rad novosadskih konceptualnih umetnikabile tolike da je novinar ljubljanske Tribune, Jaa Zlobec u jednom razgovoru naTribini mladih (22. januar 1971) izrekao sledee: Tako neto mogao sam zamisliti uRusiji ali ne u Novom Sadu,4 u Subotici situacija je samo naizgled bila povoljnija.Prividna demokratizacija sistema i otvaranje jugoslovenskog trita za robu saZapada uslovili su to da su ruke cenzora ostale nevidljive, a progoni umetnika bilipreputeni lokalnim monicima, esto partijskim inovnicima najnieg ranga. Pritom, takoe, treba naglasiti da su pripadnici novosadskih konceptualnih grupa kaoizrazitu prednost imali osmiljenu i jasno profilisanu scenu u ijem je epicentrusvakako bila Tribina mladih, koja je Novi Sad uinila najznaajnijim avangardnimcentrom u ondanjoj SFRJ.

Grupa Bosch+Bosch, kao uostalom i sve ostale grupe nove umetnike prakse uSrbiji, kao to bi se to moda dalo pomisliti, nije imala eksplicitan, manifestnoobavezujui program, ve je to pre bila neformalna skupina ljudi povezanih sli -

2 U okviru Matkovievog projekta Obeleene povrine Bojsje tada izveo dva svoja rada.

3 Mogunost neto liberalnijeg pristupa unutar tadanjejugoslovenske avangarde u stvaralakom pogledu svakakotreba traiti u injenici osnivanja grupa OHO i Gorgona, obe1966. godine.

4 sada je jasno da u ovom zajebanom gradu svako ko netopametno i poteno smisli i samo pokua da uradi najebe ijedina prava ansa momaka sa tribine je da kao boko ivkovu poljima neguju soc-realistiki ki komercijalni underground nadrealizamovaj odvratni grad uredno pokazujesvoju crnu duu tribina nikad nee postati elitno uporiteavangardne misli jer tom prokletom gradu to nijepotrebno Slavko Bogdanovi, Pesma underground tribinamladih novi sad, Student, specijalni broj posveen under-groundu, 1971.

8

Josef Bojs, Bogdanka Poznanovi i Nua Dragan, SKC,BeogradJoseph Beuys, Bogdanka Poznanovi and Nua Dragan,Student Cultural Centre, Belgrade, 1974.

Jozef Bojs: Obeleena povrinaJoseph Beuys: Imprinted Surface, 1974.

nim, unekoliko identinim shvatanjima i pogledima, koji se drue, zajedno izlau,razgovaraju i diskutuju o umetnosti.5 lanovi osnivai Bosch+Boscha bili suSlavko Matkovi, Laslo Salma (Lszl Szalma), Balint Sombati, Zoltan Maar(Zoltn Magyar), Edit Ba (Edit Basch), Itvan Krekovi (Istvn Krekovics) iSlobodan Tomanovi, 1971. godine grupi se prikljuuje Laslo Kereke (LszlKerekes), 1973. Katalin Ladik i Atila ernik (Attila Csernik) a 1975. i Ante Vukov.Pored niza zajednikih izlobi, grupa je izdavala asopise Kontaktor 972 (197273)i WOW (197476), koji tih godina donose priloge najznaajnijih praktiara iteoretiara nove umetnosti. Svesni anticipatorskog znaaja svojih aktivnosti u kor-pusu ovdanje ali i svetske umetnosti, lanovi grupe u saradnji sa spoljnimsaradnicima (Biljana Tomi, Jerko Denegri, Franci Zagorinik, Slobodan BracoDimitrijevi i Miroljub Todorovi), u periodu od 15. decembra 1971. do 16. januara1972. godine imali su nameru da u Subotici organizuju Prvi internacionalni bije-nale vizuelne poezije i konceptualne umetnosti. U okviru Bijenala planiran je sim-pozijum Dalji putevi razvoja vizuelne poezije i konceptualizma. U publikacijiIBS 71 tampanoj tim povodom, o namerama organizatora itamo: smatramo da eSubotica biti prvi grad u svetu koji e jednom stalnom smotrom avangardnihostvarenja pruiti mogunost pregleda i uvida u rad svetske superavangarde atakoe da bi jedna ovakva izloba svetskog znaaja imala udela u razvojujugoslovenske umetnosti uopte (ilustracije radi vredno je spomenuti da u celomsvetu momentalno stvara svega oko 500 stvaralaca ove poezije, koja iz dana u dandobija sve vie pristalica).

U poetku podsticajno, iskustvo delovanja u grupi za Matkovia, ali i ostalelanove, vremenom je postajalo teret sa ijim bremenom se svakim danom bilo svetee nositi. Na osnovu umetnikove korespondencije, koja mi je ovom prilikomljubaznou Zavie Matkovia i umetnika navedenih na kraju knjige stavljena nauvid, moemo naslutiti kako intenzitet veza i kontakata pripadnika tadanjejugoslovenske avangarde, ponekad meusobne surevnjivosti,6 jednako i to koliko jekod samog Slavka Matkovia vera u umetnost kao aktivnost kojoj se imperativno ibez ostatka mora posvetiti itav ivot bila jaka, intenzivna, na momente aksamounitavajua. Takoe, iz ove prepiske da se uvideti i to koliko se i u kojoj meriMatkovi uasavao praktikovanja umetnosti zbog mode ili mladalakog hira, poseb-no ukoliko bi tako neto dolazilo od strane nekog od lanova grupe Bosch+Bosch.Jo dok je grupa trajala svaki od njenih lanova ponaosob afirmisao je i razvijaovlastitu individualnost i stvaralaku autonomiju. Navodei esto kao divan primerjedinstva grupu OHO, Slavko Matkovi bio je zastupnik teze da grupa mora delovatimnogo sistematinije, organizovanije i strateki ozbiljnije,7 videvi u tome jedininain ozbiljnijeg pritiska i sredstva kojim bi se nova umetnika praksa mogla izbori-ti za ravnopravan tretman sa tada postojeim umetnikim koncepcijama. BalintSombati pak bio je stava da je grupa skup individua iji e se putevi i pogledi naumetnost vremenom nuno razilaziti. Brojne razmirice, posebno nedovoljnuposveenost pojedinih lanova grupe zajednikoj borbi, Slavko Matkovi doiv -ljavao je, ini se, mnogo bolnije i dramatinije od ostalih lanova. Ipak, do posled-njeg trenutka, odnosno raspada grupe, on je bio pobornik makar isforsiranog, jedin-stva ja stvari nikada nisam gledao u kratkom intervalu, knedlu emo progutatidanas kako bismo imali bolje sutra umetnosti, pie Sombatiju 21. februara 1974.godine. U bespotednoj borbi za bolje sutra umetnosti, raunajui dugorono,Slavko Matkovi ponekad je bio spreman i na injenje kompromisa za koje jeunapred znao da bi mogli biti i te kako tetni, kako po njega lino tako i po njegovuumetnost.8 U ovom kontekstu posebno dramatian bio je Matkoviev i Sombatijevsukob sa Laslom Kerekeom u asu kada se ovaj, uveliko osetivi potroenostizraajnih sredstava nove umetnosti, definitivno okrenuo slikarstvu. Iz dananje per-spektive gledano, kako za rad tako i za definitivan raspad grupe, ova situacijaunekoliko je bila kljuni momenat i o njoj e u tekstu koji sledi biti jo dosta rei.

Sam raspad grupe, koji je po raspoloivoj literaturi datiran 1976. godine, sudeiprema arhivi Slavka Matkovia ozvanien je 16. aprila 1977. godine na krajnjeneuobiajen nain. Naime, u poslednjem u nizu pokuaja da grupu poto-potoouva, Matkovi boovcima, u konceptualnom duhu i maniru, upuuje anketnilisti to jest umetniki rad naslovljen sa Otvoreno pismo lanovima grupe, sledeesadrine: S obzirom na nesuglasice, trzavice, oslabljeno kontaktiranje, subjektivno

5 Beogradska grupa 143 jedina je koja je tih godina imalamanifestno izraen program.

6 Imam utisak da svi u ovom pokretu prikriveno manipuliugde god stignu. Mislim da je to ak i normalno, pokret jeveoma mlad, posebnih veliina jo nema, tronovi jo nisuzauzeti i ljudi se dovijaju na razne naine. Iz pisma B. Sombatiju od 29. februara 1972.

7 U grupi su se uvek oseala prestrojavanja a ja sam kaobogom dan ovek onda morao da gladim i prevrem da bihgrupu ouvao. Mislim da je krajnje vreme da se dogovorimoo daljnjim pravcima i ciljevima grupe. Ovim stanjem nisamzadovoljan stvari idu previe stihijski i divlje. Treba to sveusmeriti, vie ne moemo delovati kao grupa amatera. Iz pisma B. Sombatiju, 1517. mart 1972.

8 Mene stalno gnjave da pristupim Udruenju knjievnikaVojvodine to u ja i uiniti. Nikakva izolacija tipa B.Poznanovia, to je glupo i neosnovano. Uostalom mistvaramo umetnost a ne politike prc-krofnice. emu sezatvarati? Izgleda, nekima bi bilo lako da nas stave na tapetba poteui adut podzemnosti. Otro se suprotstavljamtakvim definicijama svog i naeg rada.Mi smo umetniciNe elimo sahranu umetnostiNe odbacujemo tradiciju ali odbacujemo tradicionalizamelimo nove puteve u umetnosti nove komunikacione kanaleBorimo se za umetnost dananjice koja je produkt dananjegvremenaBorimo se za umetnost koja ne oivljava leeve nego ljudeMi smo humanisti.Iz pisma B. Sombatiju, 22. maj 1974.

9

zanemarivanje grupe kao organske celine te na jo neke nedostatke naeg grupnograda ozbiljno se postavilo pitanje daljnjeg opstanka nae art/istike asocijacije.Stoga te molim da mi odgovori na dole postavljena pitanja i listi poalje zadesetak dana kako bi se sumiranjem odgovora svih lanova grupe dobio definitivnisud o raspadu ili organizovanijem i plodnijem radu ubudue. lanoviBosch+Boscha trebalo je da sa da ili ne odgovore na sledea pitanja: *Smatra linae rasturanje prirodnim ili vetakim procesom *Je li grupa zaostala u sopstve -nom razvoju *Smeta li tebi grupa u tvom daljnjem razvoju *Smatra li da se grupatreba rasturiti *Naputa li ti grupu i *Hoe li u skoroj budunosti saraivati sanekim iz grupe. U dnu stranice, dao je vlastiti portret iznad kojeg pie: SlavkoMatkovi lan grupe Bosch+Bosch. Kao ishod ankete, konceptualizujui samtrenutak definitivnog raspada Bosch+Boscha, Slavko Matkovi realizovao je radNema vie Bosch+Boscha 19691977. Konaan izvetaj o raspadu grupe, nakonprikupljenih odgovora, glasi: Na osnovu svih pisama grupe vie nema. Za grupusu se izjasnili Atila & Antika a za njeno rasturanje Balint i ja. Lacika mi ak nijesve do danas (16. 04) odgovorio na pismo. utanje smatram odobravanjem... Zasaradnju zaloili su se svi (osim Katalin i Lacike) smatram to lepim i dobrim... Namestu gde navodi ko se od lanova kako izjasnio, Slavko Matkovi je zapisao, apotom crnim flomasterom precrtao sledei tekst: Katalin je smatrala grupu davnorasturenom, pa me je ak nazvala idiotom hvala joj vratiu joj prvom prilikom.

Vizuelno-poetska istraivanja

Danas uistinu postoje samo dve jezike transcendencije matematiki aksiomi i rekao umetnost. Sve ostalo je poslovni jezik, naruivanje piva.

Gotfrid Ben, Dvostruki ivot

Umetnost je igra. Igra vodi u znak u simbol. Simboli i znakovi omoguuju veuslobodu individualnog itanja nego obino itanje pisanog teksta... elim delo kojese grana u stotine pravaca a opet govori o jednom optem pravcu izraavapravac mog mentalnog toka.

Vizuelna poezija je korak dalje od tradicionalne poezije. To je iskorak u prostor.Prvi radikalni gest od kada pesnitvo postoji.

Slavko Matkovi, Budimpetanski dnevnik, 1979.

Iako su se u poetku sluili likovnom umetnou,9 bilo je jasno da je ciljlanova grupe Bosch+Bosch u startu bio potreba za poricanjem klasinih,tradicionalno prisutnih modela i naina izraavanja. Prve zajednike likovnenastupe Matkovia, Sombatija, Maara i Salme beleimo ve 1968. godine da binovembra 1969. grupa i zvanino postala drugo likovno odeljenje Tribine mladih uSubotici. Kao prvonagraeni na Tribini, Matkovi 1968. godine ak uestvuje i naLikovnoj koloniji urgo gde je ve bio jasno naznaen budui sukob orijentacijeboovaca sa umetnikim normama svoga vremena. Izuzev Sombatijevih pokuajaslikanih pesama i kompozicija od slova, prva izloba grupe na novosadskoj Tribinimladih 1970. godine bila je u znaku manje ili vie radikalnih iskoraka ali jo uveku medijumu i okvirima slikarstva.

Doavi u slikarstvo iz poezije, a pod uticajem ve raajueg internacionalnogpokreta nove umetnosti, Slavko Matkovi u ranim slikarskim radovima bavio seanticipacijom i desemantizacijom predmeta, svojevrsnim lirskim konstruktivizmom.Kako je broj sauvanih radova iz ove rane slikarske faze mali (dobar deo unitio jesam autor), kao kljuni period Matkovievog umetnikog formiranja i sazrevanjaoznaio bih leto 1970. godine, kada osniva grupe Bosch+Bosch raskida saslikarstvom i okree se vizuelnim istraivanjima i eksperimentima koji e znaajno,unekoliko odreujue, uticati na tokove savremene jugoslovenske i srpske umet-nosti 70-ih i 80-ih godina XX veka. Na ovim prostorima Slavko Matkovi jedan jeod korifeja vere u novu umetnost. Svakako najznaajniji predstavnik strategije

10

9 Slikam, a kada to kaem mislim na ozbiljan rad, od 1964.godine. Slavko Matkovi

Nema vie Bosch+Boscha, 19691977. There Is No Longer Bosch+Bosch, 1969-1977

Otvoreno pismo lanovima grupe Bosch+Bosch An Open Letter to the Members of the GroupBosch+Bosch, 1977.

umetnikog nomadizma, ba kao i jedan od najistaknutijih inovatora u naoj novijojumetnosti, Matkovi je anticipirao mnoge pojave nove umetnike prakse u Srbiji bilo kao njihov utemeljitelj ili pak kao neko ko, budui obaveten o kretanjima nainternacionalnoj art sceni, odreene pojave i umetnika ponaanja kroz vlastitustvaralaku praksu uvodi, transponuje ili prenosi, inei ih sastavnim delomkorpusa domae umetnosti. Poev od 1969. godine pa sve do smrti, preplitanjemprostora i meuprostora umetnosti, Slavko Matkovi bavio se ispitivanjem iistraivanjem graninih podruja umetnosti i onoga to je izvan nje. Posmatrajuiumetnost kao otvoreno polje mogunosti,10 Matkovi je bio zainteresovan zaistraivanje trenutnog logikog stanja ideje kao ideje i to ideje koja se ve utrenutku vlastite realizacije menja. Re je o otvorenom uzajamnom procesu formi-ranja i rasformiranja ideje umetnikog dela, ideje o umetnikom delu ili pak idejekao umetnikog dela. O modernizmu koji samog sebe ponitava. U tom kontekstuMatkovi je bio pobornik teze da se postojanje i temeljne odrednice konceptualneumetnosti mogu objasniti i definisati iskljuivo samim tim postojanjem. Umetnostje definicija umetnosti a sam umetnik neretko je samo prenosnik, medijum zaispoljavanje umetnikih stanja, ili pak stanja koja su u datom trenutku proglaena,predstavljena kao umetnika. Shvatajui da rad u najveem broju sluajeva postojiiskljuivo u trenutku njegovog izvoenja Slavko Matkovi pokuavao je daostvari umetnika dela koja nee biti nosioci referentnih znaenja, dela koja neeznaiti apsolutno nita drugo i nita vie osim to to jesu. Po Miku uvakoviu, onje pripadao specifinoj vrsti (soju) umetnika koja se protezala od Schwittersa iKassaka do Maciunasa, Sigmara Polkea i moda Beuysa. To su bili ljudi kod kojihse u jednom trenutku izgubila (ponitila, precrtala) granica biografskog, konkretnoivueg i umetniki produktivnog. Kao da su se svi Matkovievi radovi spojili uneoekivanu nestabilnu i promenljivu celinu, novi kod umetnika kao sopstvenogdela.11

Stalne promene estetskih paradigmi koje karakteriu razvoj moderne umetnostiu delu Slavka Matkovia, ali i ostalih autora aktivnih unutar nove stvaralakeprakse 70-ih godina XX veka, manifestuju se kao permanentno prisutna svest otome kako su izraajne mogunosti i potencijali svakog jezika umetnosti (jezika uumetnosti) nuno ogranieni i privremeni. Pomenuta ogranienja mogu se prevla-dati jedino svesnim prihvatanjem njihove privremenosti, da bi se, u jednomtrenutku, sasvim spontano prelo na novi jezik, novi kod umetnikog ponaanja(ponaanja u umetnosti ili unutar umetnosti) koji je unekoliko slian preanjem,upravo naputenom kodu. Umetnost je tako postala aktivna praksa stalnog iskua-vanja i preispitivanja krajnjih granica umetnosti, a umetniki jezik nain (sredstvo)da se nametnuta ogranienja prevaziu upravo afirmisanjem svesti o tome da jekarakter tih ogranienja privremen. Potrebno je pretvoriti se u nomada i prolazitikroz ideje sa istom onom lakoom kojom prolazimo kroz razliite krajeve i naselja,rei su Fransisa Pikabije (Francis Picabia) koje su bile i te kako dobro poznatepobornicima nove umetnosti.

U nomadistikom maniru, oblasti interesovanja Matkovievih umetnikihaktivnosti bile su: projekti u duhu nove umetnike prakse, vizuelno-poetska istrai-vanja (vizuelna, tipografska i konkretna poezija, vizuelna poezija u prostoru,umetnike akcije, antinarativni strip, kola, book art...), autorski film, intervencije uslobodnom prostoru, konceptualni radovi, performans, telesne akcije i mail art.Takoe, Slavko Matkovi aktivno se bavio i teorijom umetnosti, knjievnim radom(poezija, krai prozni radovi, drame), ba kao i meuanrovskim ostvarenjima uoblasti vizuelizacije teksta kroz preplitanja vizuelnih i knjievnih iskustava i izraa-jnih sistema.

Preispitivanje vizuelnih stanja

Paralelno sa otkriem jezike umetnosti (umetnosti jezika, jezika kao umetnosti)od strane novosadskih konceptualnih grupa, pripadnici Bosch+Boscha, posebnoSombati i Matkovi, zapoeli su vlastita istraivanja u oblasti proimanja imeuodnosa slike i teksta (konkretna, vizuelna i tipografska poezija). Ovomaktivnou na manje ili vie eksplicitan nain Slavko Matkovi bavio se sve do smrti.

10 Termin Achilla Bonito Olive.

11 Miko uvakovi, Asimetrini drugi, Eseji o umetnicima ikonceptima, Prometej, Novi Sad, 1996.

11

Dok su lanovi novosadskih grupa uglavnom bili zainteresovani za teorijskobavljenje umetnou, tanije teorijom kao umetnou, nastojanjem da se dosegnestepen apsolutne objektivnosti jezika umetnosti, negde na pola puta izmeutekovina umetnikih i knjievnih avangardi, izmeu Art&Languagea i Vitgentajna(Wittgenstein) pripadnici grupe Bosch+Bosch bili su okrenuti ka (pre)ispitivanjuvizuelnih stanja, tanije istraivanjima u oblasti proimanja slike i teksta, bivajuizainteresovani za taj meuprostor, prazan hod, koji se pojavljuje praktikovanjemproimanja rei i slike. Re je o poeziji intertekstualnih, unutartekstualnih imetatekstualnih odnosa, poeziji koja, po Balintu Sombatiju, u poslednjoj etapi svograzvoja prelazi u nita, u negaciju poezije.

Koristei se slovnim znacima i vizuelnim simbolima, u ovim istraivanjima reje o nastojanjima da se uspostavi jedan nov, autonoman komunikacijsko-oznaiteljski sistem, lien svake eksplicitno izraene namere ili pak cilja da bilo taznai odnosno oznaava. Znak i oznaeno, uprkos aluzivnih (konotativnih) srod-nosti, postoje nezavisni jedno od drugog, inei sasvim novo polje vizualiteta zas-novano na deverbalizaciji i desemantizaciji upotrebljenih slovnih znakova, brojevaili simbola. Izolovani znak postaje oznaiteljska pojava koja je, ma kako tonaizgled paradoksalno zvualo, apsolutno nezavisna od svakog znaenja niti pakima pretenzije da bilo ta oznaava. Korene ovim tendencijama moemo traiti jood Malarmeovih (Mallarm) poema-objekata, preko iskustava istorijskih avangardi(posebno ruske), dadaizma ili pak, u domaoj varijanti, asopisa Zenit i Dada-Tank.Umesto itanja, na sceni je vizuelno percipiranje ovog puta kao autonomna men-talna aktivnost kojom se briu sve potencijalne napetosti ili pak drugi relacioniodnosi izmeu znaka i oznaenog, ak se insistira na blagoj ravnodunosti teoslobaanju od ciljeva, odnosno potrebe da se svakoj (artistikoj) aktivnostiunapred odreuju namera ili svrha. U ovom periodu, valja to istai, poredprouavanja Vitgentajna, kao i veina njegovih prijatelja, Slavko Matkoviaktivno se bavio i izuavanjem istonjake ezoterijske zen budistike ivotnefilozofije u ijem svetlu valja posmatrati i najvei deo njegovih radova. Kao uumetnostima zena tako i u konceptualizmu smisao umetnosti jeste u bavljenjunjima a ne u dostignuima.12

Naputanje klasinih medijuma likovne umetnosti i prvi Matkovievi radovi uoblasti vizuelnih istraivanja bile su slovne (znakovne) intervencije na kompjuter-skim trakama koje su se odvijale u leto 1970. godine. Ova istraivanja danas sunajveim delom izgubljena, sreom manji deo (Vizuelna istraivanja i Obradaodbaenog kompjuterskog materijala) reprodukovan je u autorskoj knjizi 5112Akoju je Matkovi 1971. godine objavio zajedno sa Laslom Salmom. O tim poecimaMatkovi svedoi: Video sam kilometarske beskonane monotone stupce brojki idoao sam do zakljuka da se taj kompjuterski materijal odlino moe koristiti ustvaralatvu... Prilikom prvih vizuelnih istraivanja sam ispunio nule u nizovimabrojki, na taj nain sam udahnuo ivot, tom mrtvom moru brojeva... U pomenutimoznaiteljskim situacijama, u skladu s manirom postvavilonskog sindroma, umetnikje, uz korienje pisae maine, jo pod uticajem Kaakovog konstruktivizma injegovog programskog naela Ruite da biste mogli da gradite. Razgradnjom tek-stualne strukture kroz izdvajanje slovnih znakova i njihovu desemantizaciju ili pakintervencijama u tampanom tekstu (knjige, renici, novine), Slavko Matkovi bavise kreiranjem meuodnosa ne toliko izmeu upotrebljenih tipografskih znakova isimbola koliko odnosima izmeu papira i teksta, tj. odnosima izmeu znaka,oznaitelja i materijala (medijuma) upotrebljavanog u inu i procesu oznaavanja.Dok postoji potreba za nekim jezikom, to je znak da je taj jezik nesavren. U sistemusavrenog jezika sporazumevanje kao funkcija je izlino. Savren jezik jeautonoman. U tom sluaju je jezik umetnost.13 Ova Matkovieva istraivanjaslovenaki teoretiar Denis Poni okarakterisao je terminom strukturisano zbivanje,ukazujui na injenicu kako jedini sadraj ovih tekstova zapravo predstavlja samanjihova struktura. U intervencijama, re je o nastojanju da se dosegne nulti stupanjznaka, o izrazito neekskluzivnoj aktivnosti koja doprinosi tome da se kodMatkovia ve u ranoj fazi uspostavila potreba za umetnou koja e biti usmerenaka dosezanju nove vizuelne svesti. Tu novu vizuelnu svest Matkovi ini se doseekrajem 1970, odnosno poetkom 1971. godine, kada poinje da praktikuje vizuelnu

12 Alan W. Watts, Put zena, NIRO Knjievne novine,Beograd, 1985.

13 Mirko Radojii, Tekst 1, Katalog retrospektivne izlobeGrupa KOD, ($ ($-KD, Galerija savremene likovne umet-nosti, Novi Sad, 1995, str. 78.

12

Vizuelna obrada komjuterskog tekstaVisual enrichment of a computer-released text, 1970.

poeziju kroz postupak proimanja slike i teksta.14 Nakon ovih usledili suMatkovievi radovi iz ciklusa Formulari iz 1971. godine u kojima vizuelnointervenie koristei standardne formulare-priznanice od rauna za struju, telefon,komunalije, graevinske radove, razne potvrde i slino. U Formularima Matkovibezlinim, ogoljenim, administrativnim faktima pridodaje slovne, znakovne ivizuelne korekcije, pretvarajui ih tako u artefakte, trajne dokumente prolaznihmomenata umetnikove intimne istorije. Na njima pie sasvim lina pisma, izjave oumetnosti, izvodi crtee zasnovane na principu proimanja rei i teksta. Primeradministrativne umetnosti je rad Potvrda o imunizaciji protiv velikih boginja, kojegzapravo ini uobiajena lekarska potvrda o revakcinisanju protiv velikih boginja.Matkovi se revakcinisao, iz same potvrde ne da se tano zakljuiti, 29. marta ili 19.aprila 1972. godine. Jedina artistika intervencija na potvrdi je umetnika marka saportretom samog autora koju je zalepio u gornji desni ugao Potvrde. Ovaj radizraenom neekskluzivnou, kao uostalom i velika veina Matkovievih radova,potvrda je omiljene fluksusovske teze o tome da ne postoje ivotne situacije koje neposeduju artistiki naboj, to jest ne postoje situacije kojima sam umetnik ne moepridati artistiki znaaj i kontekst: Ako neko za svoj rad tvrdi da je to umetnost toje onda umetnost.

Ipak, procentualno najvei broj radova Slavka Matkovia u oblasti vizuelno-poetskih istraivanja zasnovan je na proimanju i meusobnom preplitanju slike iteksta, naglaene narativnosti i mnotvom kolanih aplikacija. U ovoj faziMatkovi obilato koristi ikonografske elemente popularne medijske kulture ranihsedamdesetih godina XX veka, zasnovane na pop muzici, literaturi, novompozoritu i hepeningu, poeziji... Re je o istraivanjima u kojima, po DenisuPoniu, odnos izmeu slikovnog i jezikog nikada nije rasporeen tako da jedansloj preovlauje na tetu drugog.15 Ovi Matkovievi radovi, svojevrsni vizuelnieseji, publikovani su u Knjizi (vizuelno-poetska istraivanja 19711978) objavl-jenoj 1979. godine u izdanju Gradske biblioteke u Subotici. Redukovanjem ver-balnog materijala pesme, u vizuelnim radovima iz ovog perioda Matkovi jeusredsreen na relacione odnose odnosno vizuelne efekte koji nastaju proimanjemdesemantizovanih elemenata pesme slovnim znakovima koji se kombinuju savizuelnim (crtanim ili kolairanim) efektima. anrovske odrednice navedenihradova dao je sam Matkovi nazivima pojedinanih ciklusa kao to su: tipografike,naeni vizuelno-poetski sadraji, omai, vizuelno-poetske konkretizacije, tipoflore,pesmoeseji, signalizacije, novi strip. Ovakve poetske konkretizacije upuuju nazrelost vizuelnog jezika koja, istovremeno, odbacuje i onemoguava pristup objekt-pesmi. U Knjizi je, po Matkoviu, objavljeno njegovo poetsko trunje zasnovano nadva opozitna koda semantikom i estetskom, koji, zavisno od prirodepojedinanog rada, naizmenino odnose primat jedan nad drugim. Po JeiDenegriju, ovi rani radovi omoguavaju praenje kasnijeg Matkovievogumetnikog puta od konkretizacije slova moe se izravno prei ka konkretizacijimaterijala, vizuelizacijom osamosta ljenog slovnog znaka otvoren je put od nara-tivnosti svojstvene literaturi ka direktnoj ekspresiji medija te njihovoj tautolokojprimeni u naenim ili nanovo urae nim predmetima.

Grupi radova koji se bave preispitivanjem vizuelnih stanja treba prikljuiti iradove sa druge izlobe grupe Bosch+Bosch odrane u Senti 1971. godine, u kojimaMatkovi, kao sredstva za realizaciju i materijalizaciju svojih ideja, koristi vizuelnematerijale iz svakodnevne upotrebe poput jabuka, pingpong loptica, arene vune ilipak stiropora u kombinaciji sa 29 komada Forevit tableta. Instalacija Jabuke navetru predstavlja vanredno lucidno poigravanje sa u srpskoj, posebno vojvoanskoj,umetnosti ve tada etabliranom poetikom ukorenjenom na vrednostima zaviajnogpredela. Sasvim u duhu arte povera ovaj rani objekat-instalacija nainjen je od met-alnog skeleta belog kiobrana na ijim icama vise privrene pingpong lopticepokretane ventilatorom postavljenim u podnoju itave konstrukcije. Na prvojsamostalnoj izlobi Rad/Work odranoj na novosadskoj Tribini mladih Matkoviizlae Vodopad, rad u duhu karakteristinom za siromanu umetnost (arte povera),uraen od aluminijumske folije koja je privrena na zid galerije a sa koje se uslapovima slivaju pramenovi svetloplavo obojene vune. Na istoj izlobi, kaoreprezent potpune tautoloke samodovoljnosti, izloen je i Objekat sainjen izmnotva istroenih sprej boca razliitih dimenzija koje su za tu priliku privrene

13

14 Tamo gde prestaje re poinje slika i tu negde, u tommeuprostoru izmeu slike i rei odluio sam se otprilikepre jedne decenije i vie da istraujem i iznalazimmogunosti artikulacije sopstvenog umetnikog angamana.Jednom reju preko Kaaka, Apolinera, Tamko-iratoa isopstvenog intuitivnog oseanja pokuao sam dosei linizenit i tako stigao do polaznih taaka sopstvenog vizuelnogpoetka. Odjednom je re zamenila slika. Pojam odslikzamenio je signal i sve je postalo odjednom lako i jednos-tavno u krugu takozvanog vizuelno-poetskog prostora. MekLuan je poruivao tih godina filozofiju Planetarnog selatoliko humanu i ljudsku, toliko potrebnu i svrsishodnu tihgodina. Poruivao je optu humanu i ljudsku povezanost.Bense je sve to uobliio u Novu estetiku i ja sam spoznaosvoj put. Neki radovi nastajali su istovremeno kada i teorijeo tim putevima, s druge strane neki radovi ni danas nemajuadekvatno teoretsko objanjenje eka se moda njihovovreme njihov prostor. Svoj rad oseam angaovanim kolikona estetskom toliko i na drutveno umetnikom planu. To jezadatak proizaao pre svega iz mog umetnikog vjerujukojim elim da kaem neke istine o postojeim putevimaumetnosti danas. Kuda idem i gde u stii pitanje je vreme-na. Moda to i nije toliko vano u ovom momentu, bitno jeverovati sopstvenom srcu i ii stalno napred. Slavko MATKOVI, Tekst, 22. IX 1983.

15 Denis Poni u: Slavko Matkovi, Knjiga, vizuelno-poetskaistraivanja 19711978, Gradska biblioteka, Subotica, 1979.

Potvrda o imunizaciji protiv velikih boginjaA Certificate of Small-Pox Immunization, 1972.

jedna za drugu providnom selotejp trakom. Pomenuta ambijentalna situacija zapravoje materijalizacija umetnikovog koncepta.

Za razumevanje pomenutih radova, ali i samog Matkovievog pristupa i vienjaovih vizualija, znaajna je njegova studija Novi putevi vizuelne poezije objavljena1971. godine, najpre na slovenakom u ljubljanskoj reviji Problemi, a potom, 1972.godine i na srpskom u biltenu I aprilskog susreta u Beogradu, te na maarskomjeziku u novosadskom listu j Symposion. Pomenuta studija na teoretskoj ravniznaajno je doprinela razvoju ovog internacionalnog pokreta. U Novim putevimavizuelne poezije,16 konstatujui nedostatke koji se ogledaju u kamernosti njenihsredstava (ona nam je ponudila novi jezik gledanja ali ne itanja), SlavkoMatkovi konstatuje kako vizuelna poezija ne moe da zadovolji zahteve za perma-nentnim promenama koje zahteva sadanji momenat umetnike avangarde. U dal-jem toku studije razmatraju se interakcijski odnosi na relaciji izmeu fizikogobjekta kao izvorita estetskih informacija sa jedne, pesnika kao stvaraoca sadruge, i dela, tanije gotove pesme, sa tree strane. Polazei od i njenice da svakastvar ili fiziki objekt koji nas okruuje poseduje svoj estetsko-poetski sadrajdostojan stvaralakog registrovanja, Slavko Matkovi zalae se protiv dvodimen-zionalnog interpretiranja (stvaralac svesno ukida treu dimenziju, on bei od njetrpajui svoja zapaanja i rezultate svog mentalnog procesa na list hartije-plohu),bavei se pokuajem emancipacije fizikog objekta pesme, pesme kao objekta,odnosno objekta kao pesme.

Pozivajui se na trodimenzionalnost pesme, Matkovi se zalae za pisanje poobjektu, tanije predmetu koji je odabran i izdvojen kao poetska tema (stvaralacmora da pie na onome o emu pie). Na ovaj nain predmeti se izdiu na nivopoetskog dela17 anticipirajui na teoretskoj ravni kasnije Matkovieve vizuelnepesme izvoene u slobodnom prostoru.

Psihodramsko socijalni odnos estetsko vizuelnih stanja

Psihodramsko socijalni odnos estetsko vizuelnih stanja (PSOEVS) naziv je kojiSlavko Matkovi koristi za imenovanje pokuaja stvaranja novog vida umetnikeprakse, tanije novog vida izlaganja i stvaranja likovnih reenja. Ovom aktivnou,prevashodno na teorijskoj ali i na praktinoj ravni, Matkovi se aktivno bavioposebno 1970. godine, i ve tu vidimo zaetke nekih njegovih kasnijih kljunihumetnikih stavova. PSOEVS je zapravo trebalo da odigra ulogu posrednika kojie omoguiti uspostavljanje neposrednijeg kontakta izmeu stvaraoca i dela sajedne, i posetioca izlobe, odnosno duhovnog potroaa umetnikog dela, sa drugestrane. Taj prisniji kontakt na relaciji stvaralac-delo-posmatra, odnosno anuliranjepotencijalnog sukoba gledita izmeu stvaraoca i potroaa kao stvaraoca, poSlavku Matkoviu mogue je prevazii ukoliko bi izlaga u PSOEVS-u bio primo -ran da, pored samog dela, izloi i materijal koji je korien pri njegovom stvaranju.

16 Slavko Matkovi, Novi putevi vizuelne poezije, I aprilskisusret, Bilten br. 2, Studentski kulturni centar, 5. 4. 1972.

17 U konkretizaciji ove Matkovieve ideje najdalje odlaziAtila ernik koji, uspostavljajui kategoriju trodimenzional -ne tekstualnosti, ide korak dalje tako to slovne znake, rei isimbole otiskuje na vlastitom telu koje na taj nain postajemesto i medijum za izlaganje vizuelnih poetskih efekata.

14

Iz rukopisa Novi putevi vizuelne poezije From the manuscript The New Ways of Visual Poetry,1972.

Takoe, umetnik je duan da uz rad priloi i emu sa podacima u kojoj e odgo -voriti na osnovna pitanja o nastanku umetnike kreacije, tanije: kada, gde, kako ipod kakvim okolnostima je delo nastalo. Sama ema trebala bi biti hronolokiustrojena tako da apsolutno verno doarava sam proces, kako tok priprema zaizvoenje tako i sam proces nastajanja dela. Iznoenjem u javnost na ovaj nainumetnost biva liena aure umetnikog, karakteristine za tradicionalno poimanjeumetnosti. Posmatra izlobe tako, umesto nekoga ko je inom dolaska na izlobuu manjoj ili veoj meri osuen da bude pasivan primalac ili konzument, sadapostaje aktivan uesnik u procesu stvaranja umetnikog dela. Posmatra je onajkoji biva u mogunosti da u toku trajanja samog ina stvaranja dela iznosi svojeprimedbe, stavove, slaganja ili neslaganja, postajui na taj nain gotovonezaobilazan uesnik u umetnikom procesu. U PSOEVS-u se, dakle, odvija procesmeusobne psihodramske terapije izmeu stvaraoca i potroaa umetnikog dela.

Pitanje umetnosti za Matkovia nije vie bilo mogue posmatrati kao pitanjeoblikovanja materijala, ve je to bilo pitanje kreiranja nove (drutvene) svesti ukojoj e odrednice poetsko i umetniko imati presudan uticaj i znaaj.

Intervencije i akcije izvedene u slobodnom prostoru prostorna vizuelna poezija / vizuelna poezija u prostoru

Posredstvom vizuelne poezije lanovi Bosch+Boscha (Matkovi, ernik,Sombati, Ladik, Salma) ubrzo naputaju ist jeziki (analitiki) konceptualizam(reizam), karakteristian, recimo, za ranu OHO ili novosadske grupe Kd i ($, iizlaskom iz ravni papira na domau umetniku scenu uvode kategorijutrodimenzionalne tekstualnosti. Re je o naputanju tradicionalnih sredstava tekstu-alnog govora (olovka-papir-knjiga) i pribliavanju tekstualnosti gesta kao iuspostavlja nju nove vizuelne svesti, odnosno vizuelnog iskustva u duhu arte poverai land arta koje tei da umetnost oslobodi svih semantikih komplikacija kao iuzrono-posledinih veza izmeu znaenja i oznaenog. Delo je tu i ne predstavljaniti znai nita vie osim to to postoji.

Na tragu zalaganja za apsolutnu prolaznost u umetnosti realizovana je serijaumetnikih akcija Slavka Matkovia na Ludokom jezeru u okolini Subotice.Izvoene uz pomo saradnika iz grupe Bosch+Bosch, bez prisustva publike, praeneoskudnom fotodokumentacijom, projekte na Ludou karakterie istovremenostzamisli i njene realizacije. Direktnim, kratkotrajnim intervencijama u svakodnevici,izvoenjem dela koja su potom bila preputana dejstvu prirodnih sila, SlavkoMatkovi istrauje moduse bekstva od svake mogue sociologizacije (prevashodnomuzejsko-galerijske) nove umetnosti. Radovi iz ove serije ne uklapaju se upotpunosti ak ni u kontekst nastojanja zagovornika nove umetnosti zadematerijalizacijom umetnikih objekata. Ovde je re o pokuaju da se ideje i kon-ceptualne propozicije, dakle zamisli za dela, uine vidljivim dok se sama tavidljivost zapravo iscrpljuje i ponitava ve u trenutku njihovog beleenja/regi -strovanja/percipiranja. U konceptualnoj umetnosti ideja ili zamisao su bitni elementidela. Koristei se jezikom konceptualne umetnosti, umetnik najpre utvruje projektei donosi odluke, dok samo izvoenje postaje mehaniki posao. Ideja je sprava kojaproizvodi umetnost. Ova vrsta umetnosti nije teorijska niti ilustruje teorije:intuitivna je i povezana sa najrazliitijim mentalnim procesima i liena je svakogunapred zadatog cilja. Potpuno je neovisna od zanatske vetine umetnika.18 Pre negoto konkretnije ukaem na izvedene akcije napominjem da je lokalitet Ludokogjezera znaajan i zbog toga to je ranih sedamdesetih Slavko Matkovi bio aktivnizagovornik ideje da se tamo osnuje kreativna komuna umetnika koji e svoju umet-nost bukvalno iveti, svakodnevno je iskustveno proveravajui.19

Akcijom Projekat Ludoko jezero, izvedenom maja 1971. godine uz ueeLasla Salme i Balinta Sombatija, Slavko Matkovi je izvrio korekciju zateenogpredela iznad povrine jezera razvukavi pecaroki najlon u duini od 100 metara nakoji je privrstio papire formata A4. U nastavku akcije, naglaavajui procesualnostrada i injenicu da rad traje iskljuivo u trenutku njegovog izvoenja, 100 papir-natih listova formata 15x18 cm rasporedio je i po samoj povrini putajui da ih

18 Sol Lewitt, Paragraphs on Conceptual Art, Artforum,New York, October 1967.

19 U isto vreme, aprila 1971. godine osnovana je komuna uempasu (lanovi grupe OHO), dok e 1977. godine, sanaelima i etikim stavovima identinim Matkovievim, uselu Rudnik na Brezovici komunu osnovati Boidar Mandi.

15

Ludoko jezero / Lake Ludas, 1970.

nosi vodena struja Ludokog jezera. Na istom lokalitetu u periodu junjul 1971.godine izvedena je akcija Fuzija vodene mase Ludokog jezera sa 1/2 litre jogurta,gde je, sasvim u zen duhu, opet naglaavajui privremenost i kratkotrajan uinakumetnike radnje, vodena povrina jezera markirana/obeleena inom prosipanjazanemarive koliine jogurta. Ukljuivanjem prirodnog ambijenta u kontekstumetnikog dela uspostavljaju se relacioni odnosi sa ekolokom umetnou.Jednako kao to u vizuelnoj i konkretnoj poeziji umetnik ne kreira samomeuodnose slova ili upotrebljenih simbola i znakova ve, istovremeno, i onajprazan prostor, belinu izmeu njih Slavko Matkovi u akcijama u slobodnomprostoru izabrani ambijent tretira kao konstruktivan element samog rada a ne tekpuki mizanscen u kojem se odvijaju umetnika deavanja. elei da naglasi njihovutaktilnu vrednost i karakter, akcije i intervencije u slobodnom prostoru Matkovi jekvalifikovao odrednicom konceptualne skulpture. One, eksplicitno i ubedljivo,odraavaju njegova nastojanja da istrauje trenutno logiko stanje ideje kao ideje iukazuju na otvorenost procesa (ras)formiranja ideje koja, ve samim inombeleenja, postaje antipod sebi samoj. Poto u sebi sadre elemente hepeninga, kadje o ovim akcijama re, uputno je podsetiti i na tezu Alena Keproua (Allan Kaprow)koji u zalaganju za umetnost lienu spoljnih referenci, konstatuje kako akcija netreba da ima vie znaenja nego to je puka trenutnost onoga to se deava.20

Nakon iskustava vizuelne, tipografske i konkretne poezije Slavko Matkovipoinje sa praktikovanjem prostorne vizuelne poezije koja je izmetena iz ravni ikonteksta papira i transponovana u slobodan prostor, uglavnom u mizanscenuprirodnih ambijenata u okolini Subotice. Kao karakteristine primere navodim akcijeIntervencije u slobodnom prostoru i seriju radova pod zajednikim nazivomVizuelna poezija u prostoru, obe realizovane tokom 1972. godine. U IntervencijamaMatkovi eksperimentie iscrtavajui krenim prahom krug po povrini vode kao i udvoritu iza svoje kue, dok u Vizuelnoj poeziji slovne znake od papira ilikompjuterske trake rasporeuje u prostor s naglaenom tenjom ka dekontekstual-izaciji vlastite umetnosti, ili pak vri spaljivanje slova koja ine re Art, beleei(fotografiui) pri tom procesualnost dejstva vatre na njegovo delo. U prostornojvizuelnoj poeziji Matkovi umetniku (poetsku) vrednost pridaje i brojnim predme-tima iz svakodnevne upotrebe poput rashodovanih stolica, boica za sprej, sifona zasoda vodu, kanapa, daski, stavljajui ih u interakcijske odnose sa velikim belimslovima izrezanim u papiru ili kartonu. Nedvosmisleno korespondirajui sa radom iiskustvima sticanim kroz praktikovanje konkretne i vizuelne poezije, navedene akci-je potpadaju pod terminoloku odrednicu prostornih poema (Land Poems), koju uupotrebu uvodi eki konceptualni umetnik Miroslav Klivar. Dematerijalizovanitrodimenzionalni (teoretski) objekti u slobodnom prostoru, nakon to sudokumentovani, bili su takoe ostavljeni (izloeni) dejstvu atmosferskih prilika.

U ranim sedamdesetim beleimo i Matkovieve akcije i projekte izvoene uzkorienje materija organskog i neorganskog porekla. Kao najkarakteristinijeprimere istiem Klijanje rotkvica i Koroziju eksera. Realizovan po zamisli SlavkaBogdanovia, projekat Korozija eksera Matkovi je izveo u Subotici 1972. godineu periodu izmeu 1. i 30. marta. U opisu projekta/procesa autor navodi: u porcu-lansku posudu nasuto je 1/2 kg eksera duine 50 mm. Potom je posuda stavljena uslobodan prostor. Proces korozije je evidentiran sa ovde prikazane 4 fotografije.Poslednji finalni snimak nainjen je na slajdu. Vremenske promene: sunano,kiovito, sneg, mraz. Neposredno nakon Korozije realizovano je i Klijanje rotkvica ovaj put umesto neorganske (ekseri), praeno je i evidentirano dejstvo vremen-skih uslova i tim dejstvom uslovljene promene na organskoj materiji (rotkvicama).Rasporeene u pejzau materije su takoe u funkciji naglaavanja procesualnosti upostupku realizacije rada, s tim to sada, za razliku od projekata izvoenih tokom1971. godine u kojima konkretne intervencije izvodi sam autor, u akcijamaKorozija i Klijanje ulogu koautora u procesu izvoenja moemo pripisati prirod-nim, atmosferskim uticajima (kia, sneg, mraz, sunce, toplota...). Obe akcije nago -vetavaju kasniju Matkovievu posveenost dematerijalizaciji umetnikog objekta,naposletku i depersonalizaciji vlastite umetnosti kroz anuliranje autorskog uinkasamog umetnika u procesu (konane) realizacije njegovog dela.

Iako se Matkovievi ambijentalni koncepti manifestuju kroz njihovu vizuelnupojavnost, pogreno bi bilo smatrati kako je vizuelni efekat u njima na bilo koji

20 Happenings an Illustrated Anthology, Writen and Editedby Kirby Michael, Dutton Papeparback, New York, 1966.

16

nain bio dominirajui. Spolja manifestovane na vizuelnoj, ove akcije svoju primar-nu funkciju imale su prevashodno na mentalnoj ravni. inom registrovanja radovikao ideje postaju dokumenti o ideji kao radu ije se mentalno percipiranjetransponuje sa umetnika na posmatraa primaoca njegovog dela. Rukovodei setezom: ne pravim umetnost ja razumem, Slavko Matkovi afirmie spontanost,prirodnost i privremenost svog rada na umetnost, oko i unutar nje. Na sceni je prak-tikovanje umetnosti, ili bi moda ispravnije bilo rei vizuelne mentalne aktivnostikao takve, a da se preterano i unapred ne vodi rauna o rezultatima, ishodima ili pakbilo kakvim njihovim krajnjim drutvenim odnosno kulturolokim konsekvencama iuincima: Intervencije se ne izvode da bi same sebi znaile intervenciju Funkcijaovih elemenata nije sadrinska ve isto vizuelna, no vizuelni efekat je samo privid-no primaran i predstavlja samo materijalni rezultat itave operacijeIntervencijama u slobodnom prostoru Slavko Matkovi u svoj rad uvodi kategorijuumetnosti ponaanja, i te kako prisutnu u njegovom kasnijem radu. Za dobar deonjegovog opusa uopte mogla bi se upotrebiti navedena odrednica. Re je o akcija-ma krajnje intimnog karaktera, u najveem broju sluajeva oskudno dokumentovan-im, u kojima umetnik, u skladu sa vlastitim artistikim motom postojim i ostavljamtrag, pokuava da proizvede gotovo neprimetne incidentne situacije kojima se urealitet svakodnevnog postojanja unose siuni prevrati o ijoj intimnoj i umetnikojvrednosti u datom trenutku rauna vode jedino sami uesnici pomenutih akcija.Umetnost tako postaje neprekidan proces proizvoenja i simuliranja situacija, popravilu daleko od oiju javnosti, najee programski opredeljenih nasprampostojeeg sistema umetnosti. Na tragu Bojsa, umetnost se praktikuje iskljuivo kaoprivatna mitologija. Navodei primer Valtera De Marije (Walter De Maria) koji je1969. godine u pustinji Nevade povukao dve paralelne linije duge pola milje,ukazujem na Matkoviev rad Snimanje oblaka nastao 1970. godine, kada u vremen-skom intervalu od gotovo est meseci, od poetka leta do kraja jeseni, umetniksvakodnevno fotografie oblake nad svojom kuom. Naravno, ni ovde se ne moegovoriti o fotografiji kao umetnosti ve o korienju fotografije u umetnosti, gdeumetnost sama nije ni fotografija ni fotografisano ve onaj neuhvatljiv i neprenosivintegralan proces nastanka, realizacije i recepcije samog dela. Fotografisani objektili situacija pri tom, istovremeno, egzistira sasvim nezavisno od umetnikovih, manjeili vie eksplicitno izraenih artistikih ciljeva. Svakako, sutina je upravo u nepos-tojanju bilo kakvih namera niti pak umetnikih pretenzija. Umesto o umetnikimnamerama ovde pre moemo govoriti o radikalnoj demistifikaciji samog umet-nikovog mesta i uloge u realizaciji vlastitog rada,21 kao i demistifikaciji same umet-nosti pa, shodno tome, i izvedenog rada. U ovakvim akcijama, od kojih nam veinaostaje nepoznata uprkos injenici da ih je u Matkovievoj umetnikoj praksinapretek, jezik, semantiki naboj i mogue aspekte vlastitog rada i umetnik tek sluti,ak, ma kako naizgled paradoksalno zvualo, o njima uopte i ne razmilja. Re je oumetnosti procesualnog pristupa u kojoj su dela kao konani rezultat umetnostineodvojiva od procesa kojima se dolo do njih. Iz ovog proizilazi zakljuak dadela konceptualne umetnosti nisu dela to su radovi, raeno.22 Sa druge strane,posluimo li se jo jednim citatom, celu situaciju moemo posmatrati i ovako: a)delo i ne moe da postoji; postoji samo svest o nemogunosti njegovog beleenja; b)delo je beleenje svesti o nemogunosti izvan beleenja; c) delo je beleenje svesti onemogunosti beleenja dela.23 Umetnik moe da izvri rad. Rad moe da izvri ineko drugi. Rad ne mora neophodno da se izvri, precizira Lorens Vajner (LawrenceWeiner). Na kraju ovog niza navodim i izum Roberta Morisa ( Robert Morris) kojije 1968. godine zasnovao model umetnikog rada nazvan anti-form art. Primenimoli Morisovu tezu na rad Slavka Matkovia konstatovaemo da se rad sam izvodi itransformie dok umetnik biva aktivni posmatra umetnikog procesa, tanije proce-sa koji je odlukom umetnika identifikovan i proglaen za umetnost. Tim postupkomizabrani umetniki objekti se, uprkos postojanju ili nepostojanju umetnikih intenci-ja od strane njihovog tvorca, na kraju nuno ipak sociologizuju i smetaju uodreeni drutveno-umetniki kontekst.

Umetniko delo u konvencionalnom znaenju, zavisno od konteksta u kojem jeizvedeno ili posmatrano, ima primarna (autoreferentna) i pripisana znaenja.Slavko Matkovi, meutim, bio je zainteresovan za umetnost koja bi bila autonom-na duhovna praksa nezavisna od svakog znaenja ili pak potrebe odnosno elje da

21 zato sam proglasio oblake nad suboticom/svojimumetnikim objektima/ali samo u sluaju/kada ih ja posma-tram/iz svog ugla gledanja, pesma Oblaci iz knjige Mismo mali aavi potroai, Osvit, Subotica, 1976.

22 Mirko Radojii, Tekst 1, Katalog retrospektivne izlobeGrupa KOD, ($ ($-KD, Galerija savremene likovne umet-nosti, Novi Sad, 1995, str. 78.

23 Vladimir Kopicl, (I; IV 1971), Polja, br. 156, Novi Sad,1972.

17

Snimanje oblaka / Snapping the Clauds, 1970.

se ita oznaava. Povedemo li se tezom Katrin Mile (Catherine Millet) o tome kakokonceptualna umetnost ne tei transponovanju i ispitivanju sveta ve ispitivanjusebe same, na osnovu navedenih primera dolazimo do injenice da uMatkovievom sluaju moemo govoriti o reverzibilnom procesu ispitivanja iistraivanja jezike prirode umetnosti i prirode jezika umetnosti istovremeno.Jezik umetnosti i jezik kao umetnost meusobno su uslovljeni i prepleteni u meri ukojoj gotovo da nije mogue odrediti take njihovog susretanja. Umetnost je celinaa ne deo, rei e Dozef Kosut (Joseph Kosuth)24, primeujui da je umetnosttautologija iz ega proizilazi da su ideja umetnosti (delo) i umetnost sama jednate ista stvar. Umetnost je poela samu sebe da ispituje, dodaje Katrin Mile,primeujui kako je u konceptualizmu zapravo re o semiotici umetnosti koja e,nuno, dovesti i do novog shvatanja funkcije umetnosti.25

Kreui se u oblasti i domenu proirenih medija (od vizuelnih do auditivnih)Matkovi je u jednom trenutku postavio pitanje svrhovitosti upotrebe ove termi-noloke odrednice: kada se mediji ire oni u odreenom momentu moraju da se unekim rubnim i marginalnim prostorima susretnu i spletu, tada dolazi do multi-medijalnih odnosa dolazi do miksacije medija... Uostalom celokupan moj rad jeusmeren ka eksperimentu u tim marginalnim sferama medija, stoga mi je veomateko rei ovde prestaje poezija a zapoinje slikarstvo ili bilo ta drugo. Ja sebavim meuprostorom i u tim meuprostorima pokuavam da delujem i radim.26

Projekti i akcije u ranim sedamdesetim

Nakon konkretne i vizuelne poezije kao i intervencija u slobodnom prostoru,1973. godine, postepenim smanjivanjem umetnikovog uea u realizaciji vlastitihradova, Slavko Matkovi prelazi na istraivanje mentalnih procesa u umetnosti imogunostima njihovih beleenja i registrovanja. Posmatrajui, promiljajui iistraujui, bavei se gotovo svim do tada poznatim postupcima u okviru noveumetnike prakse i uvodei neke nove, Matkovi sredinom sedamdesetih dolazi dozakljuka da je svaka materijalizacija ideje u direktnoj suprotnosti sa polaznimnaelom konceptualizma o ideji kao delu. To saznanje u osnivau grupeBosch+Bosch raa strepnje i bojazni da se konceptualna umetnost nezaustavljivokree u pravcu suprotnom od proklamovanih ideala. O tome svedoi izjava kojomopisuje promene koje se u njegovom radu deavaju od 1974. godine: Vie nisammogao delovati i stvarati jer svako moje delo ako bi bilo ostvareno odnosno bilokako zabeleeno automatski je postalo neadekvatno mojim naelima i stavovima ja se vie putem umetnikih radova nisam mogao pravdati kao umetnik. U skladu stim kod Matkovia je sve izraenija tenja za deautorizovanjem, shodno tome idepersonalizovanjem vlastite umetnosti. U Eseju o konceptualnoj umetnosti,27

pisanom za potrebe izlobe Tendencije 5 u zagrebakoj Galeriji suvremeneumjetnosti, Slavko Matkovi je na eksplicitan nain odredio konceptualne propozi-cije svog dela: 1. konceptualna umetnost je nain komuniciranja pomou ideja kaoradova, 3. konceptualni umetnik je umetnik do onog stepena u kojem on misli oumetnosti a da je ne pravi, 10. moj rad je moja ideja, 12. ideja kao ideja (zabelee-na) je ideja-rad, kroz nju ja ne primenjujem estetike norme ali je ona uprkos tomezabeleeni rad: zbog moje intencije umetnikog ina, zbog mene kao umetnika onaje umetnost kao ideja rad, kao propozicija konceptualne umetnosti i konceptualneumetnosti kao propozicije umetnosti. Shodno izreenom, na konceptualnu umetnostmoe se primeniti i Hegelova maksima: Umetnost nas poziva na misaono posma-tranje i to ne u cilju da se opet proizvodi umetnost nego da se nauno doe do saz-nanja ta je umetnost?

Ideal minimalno vidljivog uea umetnika u realizaciji vlastitog dela, i prak-tikovanja umetnosti kao intimne istorije, Slavko Matkovi ostvaruje u brojnim pro-jektima i akcijama tokom 1972. i 1973. godine. U okviru I aprilskog susreta uStudentskom kulturnom centru u Beogradu u periodu od 4. do 6. aprila 1972. izveoje sledee akcije: Protok mirisa kroz vazdunu kubaturu izlobene dvorane (pro-jekat s mirisom), Valja 1, Valja 2 i Prebrojavanje posetilaca u izlobenoj dvoranipomou strana sveta. U Protoku mirisa Matkovi je u etiri kraja Galerije SKC-apostavio etiri prijemnika (izvoaa akcije) rasporeene na razliitim visinama i

24 Joseph Kosuth, Koncept-theorie, Gallery Daniel Templon,Paris, 1969.

25 Katrin Mile, Konceptualna umetnost kao semiotika umet-nosti, Polja, br. 156, Novi Sad, 1972.

26 Govor prilikom dodele nagrade Nagyapti Kukac Pter uBakoj Topoli, 1985.

27 Objavljeno u: Miko uvakovi, SCENE JEZIKA Ulogateksta u likovnim umetnostima fragmentarne istorije19201990, antologija tekstova umetnika, Galerija ULUSA,Beograd, 1989.

18

udaljenostima od odailjaa razbijene boice sa mirisom. Cilj akcije bio jemerenje i statistiko registrovanje vremena koje je bilo potrebno da bi se percipiraomiris od strane prijemnika/uesnika u akciji. Akcija Prebrojavanje posetilacasastojala se u razvlaenju debelih uadi po podu galerije tako da ine oblik velikogkrsta u pravcima strana sveta koje su prethodno odreene uz pomo kompasa. Ukritinom momentu, uad se podie a izlobena dvorana deli na etiri sfere u koji-ma se vri prebrojavanje posetilaca. Rezultati, odnosno umetniki ishod akcije,takoe se statistiki odraavaju (belee) na unapred pripremljenim karticama-formularima. Ovim akcijama prikljuuju se Percipirani/registrovani su ulom vidadan-svetlo i no-tama, izvedena u Subotici 23. avgusta 1972, i akcija Bio sam uLjubljani bio sam u Zagrebu (Registrovao sam ulom vida. Ljubljanu u 11hZagreb u 14.45h) realizovana 27. juna 1973. godine. U konceptu za ove radoveMatkovi pie o potrebi da stvori radove u koje bi se mogla ukljuiti sva autorovaula. Pored ula vida, namera je bila da se registruje dodir te da se aktiviraju ulamirisa i sluha. U seriji percipiranja, iza naizgled bizarnih informacija, stoje jasnoisplanirani ciljevi i artistike namere. Piui o Matkovievim projektimarealizovanim u SKC-u, Slavko Timotijevi posebno naglaava njihov intermedijalnikarakter kojim se u reavanje vizuelne problematike ukljuuje i publika.28 Matkovinastoji da pokae kako je umetnost zapravo sam nain na koji umetnik postavljapitanja o umetnosti i povodom nje, ili pak daje odgovore na (ne)postojea pitanja,odreujui situacije koje e u izabranom trenutku proglasiti za umetnike. Jeziko-vizuelne informacije tako poprimaju znaaj prvorazrednih umetnikih artefakata, anain izraavanja stavova o umetnosti postaje forma ispoljavanja umetnosti.Paralelno artikulisane na vizuelnoj i na verbalnoj ravni, informacije o umetnostipostaju umetniki radovi.

Shvativi da se u sutini svako umetniko nastojanje na kraju nuno svodi naizabiranje ili identifikovanje odreene povrine, kao i kasnije mapiranje iintervenisanje na njoj, Matkovi 1973. godine zapoinje seriju Obeleene povrineu okviru koje narednih nekoliko godina izvodi preko hiljadu radova. O umetnikimintencijama ovog, u postojeoj literaturi moda najee pominjanog Matkovievograda, sam umetnik krajem osamdesetih ostavlja sledei zapis: ProjekatOBELEAVANJE POVRINE zapoeo sam oktobra 1973. i do sada sam uradiopreko hiljadu povrina uglavnom na listovima formata A4. Ovom svom radu priaosam kroz odreenje da je sve pre slike u likovnom oblikovanju povrina te da su -tinu likovnog rada predstavlja individualno-zanatski nain obeleavanje iste.Zanemarujui ovaj zanatsko stilski postulat likovnog i prilazei celom problemu sakonceptualnog stanovita, moj se rad sveo na uvek istovetno obeleavanje povrineu kom je pravilo da obeleim to veu povrinu kvadratnog ili pravougaonogoblika nitei obeleenu povrinu sa dve unakrsne dijagonale ali pazei da se pritom linije povrine nalaze to blie ivici obraivane plohe. Kroz rad sam doao dozakljuka da svaki subjekt mora da poseduje odreenu vrlo specifinu (makar inesvesnu) odrednicu o tome kako bi najsvrsishodnije obeleio povrinu. Stoga sampoeo da sakupljam obeleene povrine svojih prijatelja i znanaca umetnika kojesu oni obeleili na moju molbu. Pored vlastitih obeleavanja (ponitavanja)izabranih povrina, najee na papirima formata A4, po pravilu sa po dveunakrsne prave linije (na nain kako je opisano u prethodnom citatu), u okviru IVaprilskog susreta 1974. godine u Beogradu, Matkovi je u svoj projekat ukljuio iumetnike uesnike Susreta. Umetnici, zamoljeni da ostave vlastite intervencije napovrinama, postaju koautori i aktivni uesnici u realizaciji projekta. Tom prilikomu projektu Obeleavanje povrine izvedeno je 30 radova iji su autori bili i JozefBojs, Marina Abramovi, Franesko Klemente (Francesco Clemente), Luii Ontani(Luigi Ontani), Braco Dimitrijevi, Raa Todosijevi, Ilija oki i mnogi drugi.Kako je projekat Obeleavanja nastavljen tokom itavog niza godina i razliitimpovodima, u njega su kasnije ukljueni Kavelini (Achille Guglielmo Cavellini),ozo imamoto (Shozo Shimamoto) i mnogi drugi umetnici i teoretiari umetnostiiz sveta, podjednako i anonimni ljudi, sluajni prolaznici ili Matkovievi poznaniciiz neumetnikog sveta.

Akcijama u kojima telo umetnika postaje poetski objekt-medijum, prenosnik iemitator vizuelnih poruka, iji je najvei broj izveden na Ludou, treba pridodati iakcije iz ciklusa Proboji. Body art akcije u ciklusu Proboji, meu kojima su najpoz-

28 Slavko Timotijevi, O projektima Slavka Matkovia, Iaprilski susret, Bilten br. 3, Studentski kulturni centar,Beograd, 6. 4. 1972.

19

natiji Prodor materije kroz materiju probijanje dempera kapsulom spreja, Pepeo,vatra, cigaret papir i Prodor-Ulaz u Studentski kulturni centar, preispituju ulogutela umetnika kao subjekta i objekta vlastite umetnosti. Telo umetnika postajeposrednik izaziva sukobljenosti izmeu razliitih materija(la) i fiziko-hemij skihsredstava korienih prilikom izazivanja sukoba: dejstvo boice spreja na umetnikovdemper, dejstvo vatre i toplote na plastinu foliju razapetu na ulaznim vratimaGalerije SKC-a u Beogradu, na kojoj umetnik intervenie topei je i palei uzkorienje let lampe, oslobaajui pri tom velike koliine dima i neprijatnog mirisa.

Tokom 1973/74. godine Matkovi je zapoeo realizaciju viedelnog projektaJugoslovenska vitrina Distribucija totalne redunance, koji kompleksnou svojeunutranje organizacije prevazilazi gotovo sve njegove dotadanje projekte i zamis-li. Pomenuti projekat trebao je biti izveden uz pomo Ide Biard i njene Galerije sta-nara u Parizu29 i zamiljen je kao pokuaj konstituisanja niza paralelnih umetnikihgrupa kao sociolokog fenomena koje bi se strukturirale na bazi sluajnog prolazai vizuelne percepcije. Konkretnije, u prvom delu projekta formirale bi se najmanjetri grupe sa po tri lana (vidi ematski prikaz) iji bi se broj opet, primenom princi-pa horizontalnog i vertikalnog grananja, progresivno dalje uveavao.

Prvu, formalnu grupu inili bi Valerija i Zavia Matkovi (umetnikovi supruga isin) te sam Slavko Matkovi i njihovi portreti bili bi izloeni na uvenomFrancuskom Prozoru Galerije stanara (prozor gleda na ulicu). Prilikom ovih izla-ganja fotografisao bi se ponaosob prvi posmatra svakog od portreta Matkovievih.Od ovih posmatraa koji u pariskoj ulici posmatraju portrete porodice Matkoviobrazovala bi se druga neformalna grupa, iji bi portreti potom bili izloeni uprozoru Matkovieve kue u ulici Stipe Grgia br. 32 u Subotici, odnosno Galeriji2400030 (prozor gleda na dvorini deo kue). Prilikom izlaganja pariskih posmatraatakoe bi bili fotografisani subotiki posmatrai pariskih posmatraa od kojih bi seobrazovala trea, takoe neformalna grupa. Opisano bi inilo prvi deo projekta naz-van Jugoslovenska vitrina, u drugom delu Distribuciji totalne redunance brojgrupa i njihovih neformalnih lanova dalje bi se uveavao s tim to bi, pored Parizai Subotice u projekat bili ukljueni i drugi gradovi odnosno posmatrai.

U periodu 19721975. godina nastala je serija od etiri konceptualne slikeSlavka Matkovia (Vodoravno I, Vodoravno II, Zaboravi ovu sliku Memoriraj ovusliku, Botticelli Sandro 1444/451510, Roenje Venere Platno 175x278 Detalj),koje se danas uvaju u Muzeju savremene likovne umetnosti u Novom Sadu. Uovim radovima, baziranim na postupku miljenja a ne stvaranja slike, bliskimeksperimentima s konkretnom i vizuelnom poezijom, Matkovi se, ozbiljno ioskudno, s vanrednim ironijskim nabojem, poigrava kako sa samom slikom tako i svladajuim ukusom sredine. U ranim sedamdesetim, periodu najintenzivnijeumetnike delatnosti Slavka Matkovia, beleimo i niz delimino realizovanih pro-jekata kao i onih koji su ostali na nivou skica i nacrta za projekte.

Deautorizacija umetnikog dela

Istraujui u oblasti dematerijalizacije umetnikog dela, kod Matkovia je sveizraenija potreba za deautorizovanjem sopstvene umetnosti. U osamdesetim, kadapostmodernizam definitivno odnosi prevagu, zapoinje Matkovievo postepenopovlaenje iz javnosti. Umetnikim aktivnostima sve vie se okree ispitivanjimaunutranjih osobina i karaktera vlastitog rada. Voljno izabrana pozicija onoga kojideluje sa margine, iz drugog plana i odluka o neuestvovanju u javnom iumetnikom ivotu (izuzev sve reih nastupa na pojedinim grupnim izlobama)Matkovia dovode do toga da depersonalizovani status vlastitog rada na verbalnojravni dodatno naglasi odlukom da svoje radove, pisma, tekstove i kratke prie oumetnosti pone da potpisuje pseudonimom Alan Ford. Junak iz popularnog stripapostaje Matkoviev alter ego i sve ee jedini preostali sagovornik sa kojim delinepovratno poraene mladalake ivotne i umetnike ideale. Umesto signature naMatkovievim radovima sve ee susreemo autorski, runo izraen peat sa AlanFordovim likom. To je vreme Matkovievih intenzivnih istraivanja u oblastiantinarativnog stripa, ipak, ini se da iza odluke o promeni identiteta stoje nekidrugaiji, mnogo ozbiljniji i dalekoseniji razlozi. U jednom od novinskih intervjua

29 Galeriju stanara osnovali su u Parizu 1972. godineistoriar umetnosti Ida Biard i umetnik Goran Trbuljak, ibila je zamiljena u obliku komunikacijskog centra a kaoreakcija na sistem rada tadanjih galerija. Po osnivau, okoGalerije stanara okupili su se oni mladi umetnici koji suosetili monu i falsifikatorsku ulogu dananjeg galerijskogsistema, te su eljeli ovim izborom slobodnog naina komu-niciranja svojih radova ukazati na vlastiti stav prema tomsistemu. Ida Biard, Galerija stanara u: Nova umjetnikapraksa 19661978, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb,1978.

30 Galerija 24000 delovala je od juna 1973. do kraja oktobra1974. godine zauzimajui prostor 350x280 cm na severnomzidu radne sobe Slavka Matkovia u ulici Stipe Grgia 32 uSubotici. Galerija je imala Stalnu postavku koja je gotovosvakodnevno menjana i dopunjavana; takoe u njoj suodravane i povremene izlobe.

20

Jugoslovenska vitrina Distribucija totalne redunanceYugoslav Vitrine Distribution of the Total Redundance,197374.

datim tim povodom Matkovi pria: Alan Ford u stripu ivi u velikom polisu i nje-gov ivot je stalno ugroen. Sve se to prikazuje sa dosta humora, ironije i satire.Pratei Alana Forda u stripu naao sam neke slinosti sa mojim ivotom. Poto iinae volim strip, ubrzo sam ga poeo crtati prijateljima na dopisnice, a onda jenaao mesto i u mojoj vizuelnoj poeziji. Dolo je do identifikacije sa njim.31 DokBalint Sombati o ovoj voljnoj promeni identiteta svedoi: Oito svoju usamljenostpesnik presauje u Ja jedne fiktivne osobe i ini se da njemu stavlja u zadatak daisputa sopstveni nemi krik to izbija po pustonim subotikim ulicama. Alan Ford,junak stripa Magnusa i Bunkera dakle i nije drugo, do pesnikov medijum,istovremeno njegova duevna i fizika kopija, jedan antijunak, koji je upao u loedrutvo, dobroudan je, ali u krajnjoj liniji ophrvan gorinom, antijunak u ijemivotu nema pravoga cilja, sve se svodi na to da ivi svoj ivot i pronae samogasebe...32

Radovi u gradskim ambijentima

U okviru istraivanja mogunosti dematerijalizacije umetnikog rada, 1973.godine u okviru izlobe Informacije 73 na Likovnom BITEF-u 7 u Beogradu izvedenje projekat-akcija Deautorizacije, u kojoj je po javnim mestima Beograda Matkovirasuo (izloio) tridesetak kartica sa vlastitim konceptima-informacijama. Naputajuiprostor galerije, raunajui s efektom iznenaenja, umetnikovi koncepti bili suizloeni po drveu, u korpama za otpatke, ubacivani su u kanalizaciju, lepljeni poizlozima prodavnica, rasturani po ulici i vozilima gradskog saobraaja, ostavljani upotanskim sanduiima ili pak zapisivani po trotoarima i fasadama zgrada. Iste,1973. godine Matkovi je zapoeo Prikazivanje gradova koje se, uz pomo saradnikau izvoenju, odvijalo istovremeno u vie evropskih gradova. Akcija se sastojala utome da neko, na unapred odabranom mestu i u dogovoreno vreme, u Milanu, raz-glednicu sa motivom Subotice, recimo Gradske kue, pokazuje sluajnim prolaznici-ma. Istovremeno, u Subotici, ispred Gradske kue, druga grupa uesnika u projektupokazivala bi izabrani motiv Milana u kojem se u to vreme pokazivao motiv Gradskekue. Trenuci prikazivanja se fotografiu i kasnije se izlau zajedno sa pokazivanimrazglednicama. Uz pomo saradnika u izvoenju ova akcija je realizovana u desetakevropskih gradova, s tim to su se pri svakom izvoenju menjali kako izabranigradovi tako i mesta pokazivanja. Uz saradnju drugih umetnika realizovana je i akcijaAlternativa alter ego, u kojoj su prijatelji Slavka Matkovia u razliitim gradovi-ma fotografisali tamonje travnjake, karakteristino drvee, grupe ljudi, ulice, zgradeili izloge... da bi se potom ti eksperimenti uporedo izlagali i analizirali, pri emu seinsistiralo na razliitosti istog, umetnikoj kontekstualizaciji do tada izolovanih prizo-ra iz svakodnevica izabranih gradova.

Bavei se pitanjem autorstva i autorizacije u konceptualnoj umetnosti, Matkovije 1973. godine u Beogradu zapoeo a 1977. u Subotici okonao projekat Paralelneideje: Kosuth Cavellini, kojim za vlastiti rad izabira postupak afirmisanja idejadrugih umetnika. U istom duhu, shodno tezi da rad moe da izvede i neko drugi uumetnikovo ime, u okviru Aprilskih susreta 1974. godine Balint Sombati realizovaoje beogradsku repliku Matkovievog rada Snimanje oblaka iz 1970. godine. Ipak,akcija koja svojim tokom i nazivom dobrim delom sintetizuje nastojanja vezana zaMatkovievu celokupnu umetniku praksu jeste Deautorizacija umetnikog dela, ukojoj sluajnim prolaznicima na ulicama Rijeke, u okviru uea na 11. bijenalumladih, 5. juna 1981. godine, deli pozivnice za svoju samostalnu izlobu. Jedinieksponati izlobe, koja je odrana od 6. do 8. juna u Malom salonu u Rijeci, bile suupravo fotografije trenutaka uruivanja pozivnica koje je kao neposredni oevidac iMatkoviev saradnik u izvoenju akcije snimio Balint Sombati. U tekstu-konceptuza ovu akciju Matkovi pie: Uzimam stotinjak pozivnica za izlobu i obilazeirazliita javna mesta (u pratnji fotografa lana grupe Bosch+Bosch BalintaSzombathya) lino uruujem te pozivnice. Fotograf polaroid kamerom pravi snimketrenutaka ovih uruenja. Pomenuti snimci su jedini eksponati izlobe. Po istomscenariju i sa istim uesnicima Deautorizacija umetnikog dela ponovljena je i naulicama Subotice 1987. godine.

U okviru 12. bijenala mladih, koje se u osamdesetim pokazuje kao jedna odretkih preostalih institucija otvorenih za konceptualnu umetnost, 1983. godine, opet

31 Slavko Matkovi, Ja prepisujem ivot, intervju, Subotike novine, razgovarao E. B, br. 47, 25. novembar1983.

32 Balint Sombati, Slavko Matkovi alias Alan Ford ilititragika pozvanosti antijunaka, Rukovet, br. 16, goditeXLIX, Subotica, 2004.

21

Ida Biard, Prikazivanje gradova Milano,Ida Biard, Showing Cities Milano, 1973.

uz Sombatijevu asistenciju, Slavko Matkovi izvodi projekat Individualnetopografije gradova sveta Rijeka 1983. O ideji i toku projekta sauvan je tekst-koncept: U subotu 25. VI 1983. obilazio sam sa Art Loverom javna mesta Rijeke iobraao se sluajnim prolaznicima sa molbom da mi objasne-nacrtaju kako se stiedo hotela Bonavia.33 Ovi susreti su se fotografisali. Na ovaj nain nastao je itavniz malih topografskih karata-zapisa ijim je kasnijim pregledom bilo mogueutvrditi moje kretanje u toku trajanja projekta. Na izlobi koja se organizovala uokviru XII bijenala mladih u Rijeci izloio sam ove karte-zapise i fotografije koje jesnimio Art Lover. Nakon Rijeke, autor je nameravao da projekat realizuje i uSubotici, Novom Sadu, Beogradu, Budimpeti, Londonu, Njujorku i Torontu.

Problematizujui ulogu umetnika kao proizvoaa umetnosti i interakcijskiodnos izmeu umetnosti i njenog potencijalnog konzumenta, Matkovi je bio kon-stantno zainteresovan za istraivanje modela funkcionisanja umetnosti u javnimprostorima. Pored radova i intervencija realizovanih u gradskim prostorima ukazu-jem i na konceptualni kola-triptih nastao prilikom Matkovieve poseteKaakovom memorijalnom muzeju u Budimpeti, 26. septembra 1979. godine.34 Uovom radu Matkovi vri konceptualizaciju i kontekstualizaciju vizuelnogmaterijala naenog u okolini Kaakovog muzeja: Okolinu Kasskovog muzeja inijedno novo stambeno naselje desetospratnica po ijim ulazima i zidovima stoji nastotine privatnih poruka i malih oglasa ispisanih ili odtampanih na komadiimapapira i zalepljenih po stenkama. Vraajui se iz Muzeja sa Klarom Potocki i TthGborom strgali smo desetak poruka i dodavi tom trunju deo vizuelnog materi-jala iz moje dokumentacije nastao je ovaj triptihon.

Dok su u 70-im to bila istraivanja intimnijeg tipa koja su se odvijala u izolo-vanim prostorima galerija te ambijentima u prirodi, u 80-im re je o ambijentimagradskih ulica i trgova. Dok 70-ih umetnost praktikuje kao izrazito intimnu istorijusamog umetnika, tokom 80-ih Matkovi pokuava da je priblii to irem krugupublike njenim neposrednim ukljuivanjem u realizaciju akcija i projekata. Traimoli im paralele u meunarodnim okvirima, Matkovieve intervencije u gradskimambijentima (pre svih akcije Bio sam u Ljubljani bio sam u Zagrebu iIndividualne topografije gradova sveta Rijeka 1983), po daljim analogijamamogli bismo ih moda povezati sa radovima iz serije Iao sam japanskog Fluxusumetnika On Kavare (On Kawara), koji sredinom ezdesetih godina umetnouproglaava vlastite etnje. Iao sam zapravo je serija koju ine mape gradova ukojima je Kavara bio, sa markiranim ulicama kojima je tom prilikom prolazio.Meutim, dok su u pokuajima da dosegne ideal besmislenog dela, Kavarini razloziza praktikovanje ove vrste umetnosti bili krajnje intimni, svesno i voljno izolovaniiz okvira muzejsko-galerijskog sistema, bilo kakvog publiciteta i eksponiranja predpublikom u sluaju Matkovievih akcija u urbanim gradskim prostorima re je okonceptu ije sutinske intencije mogu da se iitaju u kontekstu izjave: Ja nepravim umetnost ja razumem. Pobornike nove umetnosti sredine ezdesetih isedamdesetih iritirali su pokuaji razdvajanja i izdvajanja umetnosti iz ivota i pret-varanja u autonomnu zanatsku aktivnost koja bi postala nezavisna od umetnikovihestetskih, etikih i intelektualnih svetonazora i interesovanja. Neretko Matkoviumetnost praktikuje kao sredstvo manipulacije, kako u funkciji ispitivanjatautolokih modela funkcioniuih unutar same umetnosti tako i za odreivanjerelacijskih odnosa unutar umetnikog sistema. Praktikovanjem umetnosti kao izra -zito neutilitarne duhovne prakse, bilo da je re o akcijama izvoenim u urbanim iliprirodnim ambijentima, problematizuju se i odnosi na relacijama umetnikdelokri-tikatrite. Razumevanje umetnosti manifestovalo se kroz permanentne pokuajenjene emancipacije i grevitih nastojanja da se umetnost po svaku cenu sauva odestetizacija, trita ili pak banalizacija svakoje vrste.

Bez elje da se prilagoava ekonomskom realizmu35 koji tokom osamdesetihpojavom postmodernizma stupa na scenu, Slavko Matkovi, odlukom da se baviizrazito intimnim praktikovanjem umetnosti realizuje niz slikanih zapisa iz ciklusaJa tako slikam. Istraujui mogunosti proimanja umetnosti i ivota u okvirimarazliitih medija, kao i pokuajima da se stvori delo koje se grana u stotine pravacaa opet govori o jednom optem pravcu izraava pravac mog mentalnog toka,36

1978/79. godine ustanovljuje nov umetniki anr, nazvan odrednicom Selotejp tek-stovi (Nalepci Gutenbergove galaksije). O neposrednom trenutku izuma

33 Po drugoj verziji, objavljenoj u publikaciji Dokumentacijaakcija izvedenih na 12. bijenalu mladih jugoslavenskihumjetnika, Rijeka 1983, radilo se o traenju lokacijeModerne galerije; po tom izvoru akciju je osmislio i izveoVojvoanski art bend (S. Matkovi & B. Sombati).

34 Pomenuti rad uva se u zbirci Gradskog muzeja u Suboticipod nazivom Selotejp tekstovi II.

35 Termin pozajmljen od hrvatskog umetnika Vlada Marteka.

36 Slavko Matkovi, Budimpetanski dnevnik, 1979.

22

Deautorizacija umetnikog dela, RijekaAn Artwork De-Authored, Rijeka, 1981.

umetnikog postupka, naglaavajui presudnu ulogu sluaja u savremenojumetnikoj praksi, Matkovi pria: Ja sam dugo godina radio u Gradskoj bibliote-ci u antikvarnici. Pored antikvarnice je postojala jedna knjigoveznica, tamo gdesmo poprav ljali knjige. Da bismo popunili mesta na zidu, jer je otpao malter, jasam poeo da lepim kutije cigareta selotejpom. To se, bogami, namnoilo... i ondaje jedna koleginica... njen mali sin je doao i on je otkrio da e i on poeti da saku-plja te kutije... U jednom momentu, znam da sam mu ba Marlboro skidao, naselotejpu su ostala slova MAR... ja sam se onda zamislio nad tim selotejpom, timkomadiem sa ta tri slova i video sam da to jako dobro izgleda...37 Nastojei dasvoj izum potvrdi i na teoretskoj ravni, Matkovi je rado citirao tezu MarkaPoganika o poeziji kao mentalnoj aktivnosti u kojoj kada se razbije re ostajuslova, a kad razbijemo slova onda ostaju kukice i crtice poeziji koja se stvara odkukica i crtica, od nalepaka, od otpadaka svakodnevnih medija, tampanihmasmedija. U knjizi Selotejp tekstovi38 pie: Sav moj ivot nalii ovim tekstovi-ma. Svodi se na nizove nalepaka krnjih informacija jednog usko specijalizo-vanog sveta i ivota. Ovi nalepci su moji svakodnevno zaboravljeni telefonski bro-jevi, ljudi, lica, podaci, knjige i sve ostale triarije koje ine svakidanjicu unjenom brzom prolazu. To je na momente haotini svet rokovnika, kalendara i zgu-vanih ceduljica tipa uradi to,ne zaboravi ili javi se telefonom. Posle svegaostaju iskidana i nevezana seanja neke nedefinisane slinosti sa novim naletimavienog i doivljenog pa se sve ini slinim, slivajui se u neku maglu-zaborav kojasve prekriva. Zato je ovo autobiografski zapis, igra zavrzlama svesti, estetiziranidoivljaj haosa sve je tu i niega nema. Videvi u njima jo jedan nain uvoenjamarginalnih sredstava neumetnike prakse u umetniku, Vladan Radovanovi39

primeuje da je kod Matkovia selotejp od prostorne trake za slepljivanje predmetapreveden u vremensku traku, preobraen u instrument za upanje i slepljivanje pri-zora koji su trenutno otrgnuti i ujedno otrgnuti trenuci.

Eksperimentima u oblasti deautorizacije umetnikog objekta, u modanajradikalnijem vidu i obliku, pripada i Body projekat Slavko Matkovi (Pravimumetnost, Razmiljam o umetnosti, Posmatram umetniko delo, Razgovaram oumetnosti), zapoet 1979. a ija je realizacija trajala do 1989. godine. Projekat jebio koncipiran na mentalnoj ravni, u njemu umetnik umetnikim delima proglaavavlastita kontempliranja o umetnosti. Materijalizovane tragove o izvoenju projektaine etiri fotografije formata potanske razglednice i video zapisi umetnika utrenucima razmiljanja.

Antinarativni strip

U periodu 19621970. godina novonastalom duhovnom klimom dolo je donagle ekspanzije stripa dodue jo uvek konvencionalnog pristupa, dok bi se peri-od od 1971. godine pa nadalje identifikovao kao vreme novih sadraja koje seodlikuje pojavom eksperimentalnog stripa. U ovom drugom periodu beleimopoetke Matkovievih interesovanja u oblasti stripa, najpre kroz istraivanja i rad nasignalistikom stripu (197072) a potom i antinarativnom stripu (od 1971. pa nadal-je), koja su javnosti obznanjena na njegovoj izlobi Predlog za jednu izlobu,odranoj u Novom Sadu 1973. godine. Ujedno, to je jedna od prvih izlobi autor -skog stripa u ondanjoj Jugoslaviji. U studiji Novi strip kao nova konstrukcija,40

Slavko Matkovi pie o svojim autorskim propozicijama. Piui o osamostaljivanjuvizuelnih i narativnih ravni koje u novom stripu postoje paralelno i autonomno,Matkovi istie da je kod njega klasina kompozicija stripa naruena te da se dopredoenih informacija unutar kadra ne dolazi samo posmatranjem i itanjem, negoanalizom i intelektualnom nadgradnjom vizuelnog, da bi u daljem delu tekstazakljuio kako delo bez misaono kreativne nadgradnje motrioca postoji samo uformi nedefinisanog vizuelnog objekta. Korienje jezika u datom kontekstu nije ufunkciji verbalnog siea, ve se tretira kao autonoman komunikacijski sistem, kojinema apsolutno nikakve veze sa oslikanim ili nalepljenim (kolairanim) kadrom uzkoji se u stripu kao tekst javlja. Na ovaj nain u novom stripu stvaralac i konzumentsu podjednako i stvaraoci i junaci samog dela. Tako konzument, dekodirajuiinformacije i uobliavajui poruku automatski stupa u jednu kreativnu komunikaci-

37 Vujica Rein Tuci, Uspomena na dugo seanje SlavkoMatkovi 19481994, intervju, Magnet, br. 2, Radio B92,Beograd, 1995.

38 Slavko Matkovi, Selotejp tekstovi/Ragasztszalag szve -gek, j Symposion, Novi Sad, 1989.

39 Vladan Radovanovi, recenzija knjige Selotejp tekstovi, jSymposion, Novi Sad, 1989.

40 Slavko Matkovi, Predlog za jednu izlobu, Salon prime -njenih umetnika i dizajnera Vojvodine, Novi Sad, 1973.

23

ju sa produkcijom koja sa zabavljake (esto) vaarske osnove fabule klasinogstripa prelazi u polje totalne drutvene angaovanosti.

Polazei od teze Sergeja Ejzentajna po kojoj se ma kakva dva odseka koji sujedan pored drugog postavljeni neminovno objedinjuju u novu predstavu iz ovogporeenja nastale kao novi kvalitet, Slavko Matkovi je radio na razbijanjuuobiajene narativne strukture stripa, pristupajui novom stripu kao analitikojdekonstrukciji medij(um)a delovanjem unutar njega samog. Piui o njihovojantinarativnosti, nazivajui ih tablama slobodnih formi, Slobodan Ivkov41 istieveoma nizak stepen komunikativnosti Matkovievih stripova sa irokom publikom,primeujui kako se kod njega delovi fotografija i sekvenci koje su citirane izpostojeih stripova dovode u opozitni odnos sa strip-balonima, iji tekstualnisadraji sa sadrajem fotografije ili crtea nemaju skoro nikakve veze, pri tomkonstatujui kako nema druge osobe koja je unitila i doslovno isekla (prilikomcitiranja, naravno) toliko svezaka jednog omiljenog lika (re je o Alanu Fordu) izdevete umetnosti.

Budui da su uz mail art, procentualno izraeno, Matkovievi eksperimenti udomenu stripa najbrojniji segment njegovih umetnikih aktivnosti, ostavljajuipodrobnije analize za neku drugu priliku, ovaj put podeliu ih u nekoliko tematskihoblasti navodei karakteristine primere:1. Signalistiki novi strip;2. Vizuelni strip eseji o umetnosti: Esej o grupi Bosch+Bosch (1975), Esej o Beuys-u (1975), U slavu skupine OHO (1977);3. Ciklus o pop-starovima: My name is Beatle (1971), Roling Stonsi stanuju umojoj ulici 1971, Esej o Roderu Daltriju neke dobre verzije rok opere (1975);4. Autobiografski strip (Homo Poeticus): Mi smo mali aavi potroai (1973),Buna pesma (1976), Autobiografski zapis (1976), Venera s muziarom:TizianoMatkovi (1976), Jue se raspao Bauhaus I-VIII (1979 [?]), NEKERMAN(Potroaki foto strip, 1979), Deautorizacija Alan Ford&Art Lover (1981).

Knjiga kao umetniko delo i eksperimentalni filmovi

Izrada knjiga umetnika kao jednog od karakteristinih medijuma avangardne,neoavangardne i postavangardne umetnosti, u aktivnostima pripadnika noveumetnike prakse, tako i samog Matkovia, imala je veliki znaaj koji se ogleda ui njenici da samizdati umetnika, vaninstitucionalnim sredstvima delovanja, ruemonopol drave u odreivanju vrednosnih kriterijuma kroz oficijelno izdavatvo.Konstatujui da telo knjige nudi otvoren transformacioni prostor koji knjigupreobraava u umetniko delo i umetniko delo u knjigu, Miko uvakovi42

razlikuje etiri osnovna pristupa u okviru kojih se Book as art work43 kree; to su:1. knjiga- -objekt, 2. knjiga-rad, 3. knjiga-dokument i 4. knjiga teorijski objekt.

Eksperimentiui u okvirima sve etiri navedene kategorije, Slavko Matkovi jerealizovao seriju unikatnih knjiga iji taan broj danas nije mogue sa sigurnouutvrditi. U radu na pripremi izlobe doao sam do brojke od 27 autorskih knjiga odega su 23 unikata, no, sasvim izvesno da je taj broj ak i vei. Pored izraavanjaumetnikovih konceptualnih stavova, opredeljenja i mentalnih propozicija, semi-olokih istraivanja (kako prirode umetnosti tako i samog medijuma knjige),pojedine Matkovieve knjige bile su i sasvim intimna ostvarenja ija je formaiskoriena za najlinije umetnikove ispovesti koje svojom prirodom nisu bile zajavnost (te knjige raene su za prijatelje kojima su posveivane i poklanjane, a da onjima nije voena nikakva evidencija). Kod Slavka Matkovia knjiga umesto estet-skog ili verbalnog postaje vizuelni objekt, nosilac i prenosnik vizuelnih kodova iporuka pri emu istraivanja strukturalnih formi medijuma knjige postaju njen pri-marni sadraj (sadraj je forma forma je sadraj). Re je, po ermanu elantu(Germano Celant), o situaciji prisustvovanja metamorfozi umetnosti u okviru samogmedija komunikacije. Istraujui formalne mogunosti i proirujui okvire knjigekao umetnikog medija Matkovi realizuje: knjige predmete (TypoRESEARCH,1974), knjige u kutiji (Text-Research, 1973, rekonstrukcija 1976. i Box Book,1980), knjige kutije (Pismo-cvet, 1985), knjige u najlon kesi (Crno-bele pesme,1973. i Mentalni palindrom, 1973)...

41 Slobodan Ivkov, 60 godina domaeg stripa u Srbiji19351995, Likovni susret, Subotica, 1995.

42 Miko uvakovi, Pojmovnik moderne i postmodernelikovne umetnosti i teorije posle 1950, Srpska akademijanauka i umetnosti, Prometej, Beograd Novi Sad, 1999.

43 Termin Germana Celanta.

24

Na sadrinskoj ravni, i kada se prividno dri formalnih konvencija, Matkovi neprestaje da ih dovodi u pitanje iznutra. U Brevijarijumu (1978), sintetiui istrai-vanja u novom stripu, slikovni materijal iz jedne nemake knjige o medicini kom-binuje sa nasumice izabranim tekstom iz komercijalnog stripa. U Slikovnici (1978),u duhu novih tendencija u poetskom stvaralatvu, bavi se kombinovanjemvizuelnih sadraja na bazi sluajnih nalaza. Vizuelne poruke iz visokotiranetampe, stvarajui paradoksalne sadraje, kombinuje sa uzgrednim napomenama oumetnosti, knjievnosti, ivotu (u) umetnosti. Odluujui da jednu od svojihunikatnih knjiga i odtampa, problematizujui i relativizujui odnos kopije i origi-nala, 1989. godine objavljuje Selotejp tekstove. U recenziji knjige VladanRadovanovi pie: Knjiga koja je tampana, dakle i umnoena, mora dati klju,obavest, o tome metodu koji jedino unikatna knjiga, sastavljena od pravih selo -tejpova, predoava neposredno, bez ikakvog objanjenja. Multiplikativna knjiga ounikatnoj knjizi morala je rtvovati selotejp osnovno sredstvo obelodanjenja pos-tupka otrzanja fragmenata iz sveta tampane informacije da bi se uopte moglatampati. Tek poto postane jasno da tampana, multiplikativna knjiga zastupaunikatnu, pa u izvesnom smislu je i znai, tampana moe poeti da znai onoto i unikatna.

Sa sveu da je u vreme civilizacije slike u umetnosti neophodno pratiti tokovena globalnoj sceni, Slavko Matkovi meu prvim je jugoslovenskim umetnicimakoji u svoj rad uvode medij umetnikog filma (filma umetnika). Neupuen u svetehnike aspekte snimanja Matkovi mogunosti novog medijuma koristi pre-vashodno za afirmisanje konceptualnih propozicija vlastitog rada, shodno poznatojtezi Marala Maklauna (Marshall McLuhan) Medij je poruka. Po raspoloivojdokumentaciji, Slavko Matkovi je realizovao etiri crnobela autorska filma na 8-milimetarskoj traci: Belo plus (1971), Linija duga 5 minuta (1972), Remeenjetoka suneve svetlosti (1972), Putovanje autobusom dan i no (1972); takoesauvano je i jedno dokumentaristiko ostvarenje o lanovima grupe Bosch+Bosch.

Ich bin Knstler

Ja ne s