Nečista krv

Nečista krv je porodični roman (raznovrsnost likova se motiviše time što su oni članovi jedne porodica) i roman lika (sužavanje zbivanja i podređivanje zbivanja liku), psihološki roman.

Više se pričalo o njenim precima nego o njima samima. Kuća im je bila stara i izgledalo je da je bila tu kada je varoš počela postajati. Porodica je bila vrlo poštovana. Vladika bi posle službe uvek prvo dolazio kod njih, pa bi tek onda odlazio u druge kuće. U crkvi su imali svoj sto, a na groblju svoje groblje. Oduvek su bili bogati, ali su ih tek za vreme hadži Trifuna počeli nazivati hadžijama. On je bio strog i prek čovek kojeg su se svi u porodici plašili. Nije mnogo govorio, a ono što bi rekao, pamtilo bi se. Kćeri je udomio kako je hteo, ali sin (koji se rodio kasno, kada je Trifun već ostario) nikako nije hteo da živi po njegovoj volji. Trifun je za to krivio svoju ženu. Smatrao je da se promenila otkada je rodila muško dete. Samo dete je pazila, a ono što bi sin uradio za nju je bilo sveto. Starac je bio ljubomoran na sina, a video je i da je on postajao nekako nežan zbog majčinih ulagivanja. Trifun se ljutio što mu se sin družio sa Turcima i što je odlazio u njihove hareme. U tom neprestanom neslaganju sa sinom je i umro.

Posle njegove smrti porodica je živela u raskoši. Žene su razmišljale samo o tome kako će se što lepše nositi, pazile su da znaju što više stranih jela zgotoviti i da znaju što teže vezove vesti. Muškarci su takođe živeli raskošno i raspusnički. Svu draž života su pronalazili u tome da se što više od drugih ljudi izdvoje, nastojali su da se što više razlikuju od ostalog sveta. Najviše su se razlikovali po oblačenju. Niko od njih nije nosio duboke cipele ili čizme, već uvek plitke, lakovane cipele. Svi su nosili kratke potkresane brkove, koji nisu prelazili krajeve usta.

Sve što se dešavalo u njihovoj porodici brižljivo su tajili i krili. O njima se mnogo pričalo, posebno u poslednje vreme,

1

otkada je počela deoba i otkada je svaki brat (Sofkin stric) hteo da ima svoju kuću i u njoj sve kao što je i u glavnoj kući.

Već za Sofkinu prababu se mnogo znalo i pričalo. Bila je čuvena po svojoj raskoši. Pošto je ostala udovica, nikako se nije udavala. Vodila je i predstavljala kuću kao da je muško. Kada bi išla da nadgleda imanja, jahala je konja. Pušila je i rukovala oružjem. U crkvi se zagledala u učitelja Nikolču koji je bio čuven zbog svog pevanja. Tu ljubav je krila od sveta. Zatrudnela je i jednog dana su je našli mrtvu u kupatilu sa presečenim žilama.

Sofkin deda se zvao Kavarola. Oženio se sa jednom lepoticom iz Skoplja, iz neke napola grčke porodice. Izdržao je jedva dva meseca bračnog života. Počeo je da tobože putuje po varošima, a u stvari je nastavio svoj raspusnički život. Njegova žena je morala da sedi kod kuće sama, negujući njegovog bolešljivog mlađeg brata. Sa tim bratom je posle nekog vremena počela grešiti. Kavarola je osećao taj njen greh. Kući bi dovodio javne žene, koje je njegova žena morala služiti i dvoriti. Uskoro je umrla, a Kavarolin umobolni brat je svršio svoj život u manastiru Svetom ocu Prohoru. Kavarola je nastavio svoja putovanja i svoj raspusni život. Pod starost, pošto je udao kćeri, i sam se ponovo oženio na sramotu porodice. Napravio je veliku svadbu kao da se prvi put ženi. Ponovo je uzeo devojku grčkog porekla koja je bila zaostala. Sa njom je imao jednog sina.

Sofkinog dede rođena sestra je tri puta bežala od kuće i tri puta se turčila. Da bi se to sakrilo, udali su je za jednog njihovog slugu kojem su kupili kućicu i dali mu nekoliko njiva i vinograda.

U Sofkinoj porodici rađalo se mnogo umobolnih, uzetih, dece sa otvorenim ranama...

Sofka bi se zgadila kad god bi se setila ludog tetina Riste. Nije se tačno znalo zašto je poludeo. Posle bolesti u kojoj je bio sav uzet, uobrazio je da ga je žena varala sa najstarijim kalfom u radnji pa je počeo da pije i onda je

2

poludeo. Držali su ga vezanog na spratu. Tamo su mu i hranu odnosili.

Sofka je svog dedu i babu pamtila kao kroz san. Njena baba je svom mužu bila rođaka po nekom stricu.

Kada je Sofkin otac trebalo da se ženi, mogao je da uzme seljanku sa velikim mirazom ili da uzme lepu, ali gotovo sirotu devojku. On je izabrao ovo drugo.

Sofkina majka Todora je bila najmlađa od svih sestara. Njena porodica je živela od kirije od nekoliko oronulih dućana. Otac joj je bio bolešljiv i gotovo slep. Todora se izdvajala od svojih sestara. Bila je više muško nego žensko, ali Sofkin otac je prepoznao da će se pretvoriti u pravu lepoticu. Efendi–Mita se brzo zasitio njene lepote. Bio je potpuno odvojen od porodice, retko je silazio među njih i retko je sa njima razgovarao. Kada je žena rodila Sofku, morala se sasvim odvojiti od njega i spavati sa svekrom i svekrvom, kako bi on imao mira.

Tek kada je Sofka poodrasla, on bi više silazio k njima. Sam ju je učio da čita i piše, a više je obraćao pažnju i na svoju ženu, zbog čega je ona Sofki bila beskrajno zahvalna.

Došao je rat i oslobođenje od turske vlasti. Sofkin otac, efendi-Mita, je sa Turcima prebegao u Tursku gde je tobože trgovao. Retko je dolazio kući. Jedina je njena majka znala da u Turskoj nema nikakve trgovine, već da on beži iz straha od sirotinje. Ona je siromaštvo vešto skrivala od sveta i rodbine. Sofka je sve to osećala. Rodbina se otimala oko toga ko će Sofku bolje počastiti. Ona je predosećala neku nesreću. Svi su joj se ulagivali kako bi pre te nesreće svoj rodbinski dug prema njoj odužili. Osim toga, otimali su se oko nje, jer su osećali da je ona poslednji izdanak porodice - glavne kuće. Sofka je oduvek sve znala. Još kao dete je bila sigurna da će se razviti u lepoticu. Ta lepota ju je učinila srećnijom. Oduvek je znala da to neće biti obična, svakidašnja lepota, već ona koja se ne rađa često i ne vene brzo. Kako je Sofka rasla, tako je otac sve ređe dolazio. Znala je da se to dešava zbog nje,

3

osećala da se nje plašio. Majku je plašilo to što joj muž ne dolazi.

Sofka je bila uverena da nikad neće biti takvog muškarca koji bi nje bio dostojan i zbog tog saznanja je bila slobodna. Svakog mladića i muškarca bi gledala pravo u oči, ulicom je hodala sama... Nije bila zlobna i pakosna zato što je bila zadovoljna sobom i svojom jedinstvenom lepotom. Kako su godine prolazile, tako ju je obuzimao užas da će se pojaviti nova devojka koja će je baciti u zapećak i učiniti je usedelicom. Ipak je bila uverena da je nijedna ne može nadmašiti.

Sofka je uživala u svom telu i svojoj puti. Jednom prilikom, za vreme tih trenutaka, čula je da dolazi mutavi Vanko. Ona se pita zašto da ne legne sa njim. Bio je pijan, a nikome ne bi mogao reći šta se desilo. Želela je da oseti mušku ruku na sebi jer je o tome toliko sanjala. Stavila je njegovu ruku na svoje grudi, ali je osetila samo bol i ništa više. Odgurnula ga je od sebe i izašla iz sobe zakopčavajući se.

Otac im je sve češće po glasnicima slao pozdrave i poruke da je zdrav. Sofka je primetila da majku ta njegova iznenadna nežnost plaši. Plašila se da je bolestan. U Tursku je poslala čoveka koji je trebalo da proveri u kakvom je zdravlju efendi-Mita, ali bez toga da mu se javi. Seljak se vratio sa vestima da je zdrav, što je majku umirilo. Otac je počeo slati novac i poklone za Sofku, a majka se ponovo uplašila jer je znala da to ne može biti ni od kakve njegove trgovine. Uskoro dolazi glasnik sa vestima da će efendi Mita doći, ali da to niko ne sme doznati i da ga niko ne sme videti. Majka se plašila da je on nekome prodao kuću pa sad dolazi da ih vodi u Tursku.

Efendi-Mita dolazi kasno uveče. Bioje poprilično hladan, ponašao se kao da nije toliko dugo izbivao, a ujutro ga više nije bilo. Sofka odlazi u majčinu sobu. Majka još nije ustala iz kreveta, a u sobi je bilo jako zagušljivo. Osećao se dim od cigareta i videli su se tragovi njegovog prisustva. Sofka je

4

osećala da se između roditelja desilo nešto veliko, jer ga majka očito nije ispratila. Ona ceo dan nije izlazila iz sobe.

Sofka je bila uverena da je otac prodao kuću i rodbina je o tome nešto načula. Rođaci su dolazili svaki dan, a Sofku su gledali sa sažaljenjem. Otac ponovo dolazi sa sviračima i jednim čovekom za kojeg je Sofka mislila da je kupac kuće. Primetila je kako gost, gazda Marko, očima guta kuću i ne skida oči sa nje i majke. Otišao je tek u zoru.

Sofka se pomirila sa činjenicom da je kuća prodata. Bilo joj je važno da budu sa ocem pa makar to bilo u tuđini. Pre nego što je tu noć zaspala, čula je neko komešanje, svađu i majčin plač. Ujutro je majka, lica unakaženog od užasa, naredila Magdi da Sofku odvede kod tetke. Sofka je znala šta to znači – bila je isprošena. Majka je plakala, molila je Sofku da ide i govorila joj da je znala da od oca ne može biti nikakvo dobro. Sofka pođe kod oca osećajući mržnju i bes, ali on otera i nju i Magdu. Bilo joj je teško što ništa od toga nije naslutila. Odveli su je kod tetke. Sa prozora sobe je videla svoju kuću i rodbinu koja je pristizala. Osećala je tugu, bol i sve veći jad. Od tetke je čula da je taj Marko vrlo bogat, da se nedavno doselio iz Turske i da još na granici drži hanove i prodaje stoku turskoj vojsci. Čula je i to da mladoženja ima dvanaest godina.

Sofka odlazi svojoj kući pod izgovorom da je nešto zaboravila. Kuća je bila vrlo osvetljena, svuda su gorile sveće, kao da je umrla, kao da je nikad nije ni bilo. Ona ulazi u očevu sobu. Govori mu da ne može i ne želi poći za takvog mladoženju. Kaže mu da ju je sramota od drugarica, a on joj odgovara da je i njega sramota, da ni on to ne želi. Smatrao je da je njemu gore jer on mora da se sprijatelji sa tim seljakom Markom. Pred njom otac razgrće košulju, pokazujući da je samo ono što se vidi bilo novo, a leđa i cela podstava je bila masna i stara. Ona zaprepašteno odlazi iz sobe. Bila je skamenjena. Znala je da je, posle njegovog poniženja pred njom, među njima svršeno. On nikada više u njenim očima neće biti njen tatica, a on je znao da će joj odsada uvek biti

5

na teretu jer ga svojom udajom održava u životu i zbog toga će je izbegavati.

Sledećeg dana ona odlazi da mu kaže kako je spremna da se žrtvuje. Marko dovodi efendi Mitu svojoj kući. Marko je u Turskoj bio pobratim sa jednim Arnautinom. Sin tog Arnautina je obremenio gazda Markovu sestru zbog čega ga je Marko ubio, a sestru poslao u manastir. Plašeći se osvete, morao je da beži i zato se preselio.

Sofka je hrabro podnosila sve pripreme za svadbu. Bila je spremna na zadirkivanja i zle komentare svojih dojučerašnjih drugarica. U amamu je zaplakala. Tada je postala svesna da više nema čemu da se nada.

Na venčanju u crkvi je gledala samo u mladoženju. Osećala je kako joj dopire ispod pazuha. Nikako nije mogla da mu sagleda kolena jer je on sitno išao pored nje. Njena rodbina je gledala kako ga Sofka drži za ruku i kako se muči da mu malu, detinju ruku zadrži u svojoj. Venčanje je trajalo dugo, bivalo je sve zagušljivije. Mladoženja se sve više umarao i ruka mu se sve jače znojila u njenoj. Od straha da će ispustiti njegovu ruku, počela joj se okretati crkva. Očajno je gledala u gazda Marka koji se plašio da se ona ne predomisli.

Sofku odvode kod gazda Marka. Marko je odvaja od gostiju kako joj ne bi dosađivali svojom prostotom i kako ga ne bi sramotili. Sofka odluči da ona ode k njima. Svi su je se plašili. Sofka ih dvori (svakoga poljubi u ruku pre nego što mu da čašu, stoji ispred dok gost ne popije, a onda ga opet poljubi u ruku i posluži drugoga). Ovim postupkom se izjednačila sa njima. Marko joj daje zlato i moli je da mu kaže istinu – da li ona stvarno i istinski sve njih voli. Ona ga iz sažaljenja uverava u to. Kapija se zaključava i slavlje postaje razuzdano. Sofka je sa užasom gledala kako se svi muški pretvaraju u jednog muškarca, a sve žene u jednu opštu žensku. Ni posle tri dana Marko ne pušta goste. Počeli su da se među sobom tuku, da od besa povređuju ruke i noge pa su ih žene vukle kući. Neki su preskakali preko zidova. Sofku je

6

od straha hvatalo ludilo. Što je više gostiju odlazilo, to je ona više ostajala sama sa svekrom i to ju je plašilo. Sofku vode u bračnu postelju. Posle noći u kojoj je Marko svojoj ženi razbio glavu i hteo da pijan uđe u Sofkinu sobu, a posle odjahao, posekavši konja nožem, Sofka je pala u groznicu. Posle nekog vremena se polako počela podizati, ne radi sebe, već da bi umirila svekrvu. Njezini roditelji su osećali krivicu i nisu joj nikako dolazili.

Dolazi seljak kako bi javio da je Marko ubijen. Bio je ranjen u stomak, odneli su ga u kuću, a on je pokidao sve zavoje i iskrvario. Sofka je bila sigurna da se to desilo zbog nje. Sofkina rodbina je došla na sahranu. Sofka je ležala u uplašena u krevetu da ne bi morala ni sa kim razgovarati. Kod nje je bila samo njena majka.

Sofkina svekrva je posle Markove smrti bila potpuno izgubljena. Na Sofku su svi pazili i bili su vrlo brižni. Čak je i Tomča prema njoj bio pažljiv. Predao joj je ključ od sanduka sa novcima. Sofka se nadala da će vremenom zavoleti Tomču. Ona se brinula o njemu i svemu ga je naučila. Sa užasom je primećivala da on sve više liči na Marka, ali to je bilo samo u nekim trenucima. Činilo se da će biti srećni i da će je on naučiti voleti onako kako je ona sanjala.

Efendi-Mita dolazi kod Sofke. Ona umalo potrči k njemu, zaboravivši se. Po njegovom koraku ona opazi da je ljut. Na nju i Tomču je gledao sa ironičnim podsmehom, što je Sofku sledilo. On od Tomče traži novac, oseća se poniženim zato što uopšte mora da dolazi. Govori mu da Sofku ne bi dao za njega da mu nije bio obećan novac i naziva ga seljakom. Tomča besno od Sofke traži novac. Ona je posle ovoga u Tomčinim očima postala stvar koja se novcem može kupiti. Otac sa kesama novca gotovo pobegne. Tomča udari Sofku i odjuri na konju.

Otišao je u han na granici i istukao sluge koje su ga potkradale. Oni su bili gotovo srećni što im je novi gazda silniji od starog. Posle toga se napio.

7

Efendi Mita je hteo da dovede Sofku kući, ali je Sofka to odbila. Tomča je dolazio kući noću pijan. Tukao je Sofku, nagonio ju je da pije sa njim. Ona je od rakije padala u nesvest, a on bi je mučio i ljubio. Ona je sve to trpela, nije nijednom od sebe pustila glasa. Svekrva ju je molila da ga ostavi jer će je ubiti, ali je ona to odbijala. Svekrva uskoro umire. Tomča ni na sahranu nije došao. Nastavio je da muči Sofku, ona je trpila bolove, umrtvljujući ih rakijom. Izrodlia je bledunjavu i bolešljivu decu. Scena sa šarama u pepelu.

Mihajlo Pantić

Stankovićevi junaci naglašeno osećaju svoju telesnost i sve ono što iz telesnosti dolazi, kao nagon i kao strast zadovoljenja nagona. Sofka je telo koje misli, drhti, kreće se, pati, propada i stari, šarajući na kraju svog neveselog životnog puta neke nerazumljive znake po pepelu, što simbolički opominje na biblijski prah, na konačnost tela, ali i na neku mitsku, nejasnu hijeroglifiju u kojoj je sadržana tajna (be)smisla života.

Sve što se važno dešava u Nečistoj krvi, dešava se u jasno ograničenom, po pravilu kamernom prostoru, prostoru sobe, kuće i hamama. Kod Stankovića u prvi plan dolaze unutrašnja dramatičnost (a ne dramska akcija) i liričnost. Stanković posebno naglašava erotsku dimenziju ljudske psihe koja opseda ne samo Sofku i gazda Marka, nego i sve ostale imenovane i neimenovane predstavnike zajednice.

Složenost kompozicije romana dolazi od rasporeda vremensko-prostornih pripovednih komponenata, potom od načina na koji se formuliše i stalno menja tačka onoga ko pripoveda priču i stapanja objektivne ili obezličene pripovedne perspektive sa mentalnom pozicijom opisivanog junaka.

Sunovrat porodice otpočeće u času kada se tajna o porodičnom bogatstvu objavi pred svetom. Taj sunovrat je, osim socijalnim faktorima, objašnjen iz psihološkog i

8

biološkog ugla, ukazivanjem na incest i na pojavu degenerisanih plodova tabuisanih ljubavi.

Nigde u romanu pripovedač nam ne govori gde tačno stoji ta kuća, a samo uzgred pominje kako se zove ta varoš u kojoj se kuća nalazi (Donje Vranje).

Posle Berlinskog kongresa 1878. godine Vranje postaje pogranični grad novopriznate evropske države Srbije. Dotadašnja orjentalna varoš time doživljava postepenu promenu starog načina života, ruši se i propada jedan u sebe zatvoren, patrijarhalan svet.

9